US - Poslovna Etika i Komuniciranje1_NoRestriction

8/12/2019 US - Poslovna Etika i Komuniciranje1_NoRestriction

1/375


2/375

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Milan I. Miljevi

P OSLOVNA E TIK A I

KOMUNICIRANJE

etvrto izdanje

Beograd, 2010.


3/375

POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE

Autor:

Prof. dr Milan I. Miljevi

Recenzenti:

Prof. dr Mihajlo Pei

Prof. dr Slobodan Bara

Izdava:

UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32

Za izdavaa:

Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:

Novak Njegu

Dizajn korica:

Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:

2010.

Tira:

270 primeraka

tampa:

Mladost Grup

Loznica

ISBN:978-86-7912-243-8


4/375

III

SADRAJ

PREDGOVOR ............................................................................................... 1UVOD ............................................................................................................. 5

PRVI DEOPREDMETI METOD POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA

1. POJAM PREDMETA I METODA NAUKE ............................................ 21

2. PREDMET POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA............................ 27

3. ODNOS POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA PREMA SRODNIM NAUKAMA ........................................................................... 354. METOD NAUKE POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA .................. 49

DRUGI DEOETIKA, MORAL I POSLOVNA ETIKA

1. OSNOVNE ETIKE KATEGORIJE....................................................851.1. VREDNOSTI ....................................................................................85

1.2. IDEAL..............................................................................................901.3. VRLINA I POROK..........................................................................94

1.4. DOBRO I ZLO...............................................................................97

1.5. MORALNI DUG............................................................................1041.6. SAVEST...........................................................................................105

1.7. STID I KRIVICA..........................................................................1071.8. SLOBODA......................................................................................109

1.9. MORALNA ODGOVORNOST......................................................1131.10. SREA..........................................................................................114

2. MORAL I MORALNI IVOT................................................................120

2.1. POJAM, ELEMENTI I TEORIJSKOODREENJE MORALA.............................................................120

2.2. FUNKCIJE MORALA....................................................................133


5/375

IV

2.3. MORALNI IVOT........................................................................139

2.3.1. Pojam i vrste moralnog ivota.................................................139

2.3.2. Oblici moralnog ivota............................................................145

3. POSLOVNA ETIKA I PRAKSA.........................................................1493.1. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ POSLOVNE ETIKE...............149

3.2. POTREBE ZA NOVOM POSLOVNOM ETIKOM.....................1573.2.1. Promena sutine ljudskog delanja jeste

osnova promena etikih principa...........................................159

3.2.2. Tehniko-tehnoloki napredak i odgovornost...........................1733.3. POSLOVNA MORALNA PRAKSA............................................178

3.3.1. Pravda i la kao poslovno moralno iskustvo.............................1783.3.2. Pravednost kao poslovno moralno iskustvo............................1803.3.3. Milosre kao poslovno moralno iskustvo................................182

3.3.4. Moralne vrednosti linih odnosa u poslovanju........................186

3.3.5. Zadovoljstvo i korist u moralnom poslovnom ivotu...............1883.3.6. Usavravanje kao poslovna moralna vrednost.......................190

3.4. PRIMENA POSLOVNE ETIKE...................................................193

3.4.1. Poslovna etika u bankarstvu................................................1933.4.2. Poslovna etika u knjigovodstvu........................................2153.4.3. Etiki kodeksi poslovnog ponaanja........................................222

TREI DEOKOMUNIKACIJE I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

1. POJAM, INIOCI I TIPOVI KOMUNIKACIJA..................................2352. PRIRODA I FUNKCIJE KOMUNIKACIJE..........................................244

3. MODELI KOMUNIKACIJE....................................................................2493.1. Rani modeli..................................................................................252

3.2. Matematiki model enona i Vivera..............................................254

3.3. Njukomov model simetrije............................................................2563.4. Procesi i efekti u modelima Vilbura rama.....................................258

3.5. Ozgudov psiholingvistiki model...................................................2623.6. Gerbnerov opti model...................................................................263


6/375

V

3.7. Konceptualni model Vestli-Mekliria............................................264

3.8. SMCR model D. Berloa..............................................................2663.9. Densov helikoidan model komunikacije........................................266

3.10. Bekerov mozaini model komunikacije.....................................2673.11. Barnlundov transakcioni model komunikacije.............................2683.12. Bredlijev model govomog komunikacionog procesa....................269

3.13. S-R modeli i njihove varijacije..................................................270

3.14. Jakobsonov lingvistiki model komunikacije...............................2723.15. Teorija i model opteg sistema..................................................274

4. POSLOVNE KOMUNIKACIJE...........................................................284

4.1. POSLOVNE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI...................2844.1.1. Priroda poslovnih komunikacija............................................285

4.1.2. Komunikacioni poslovni procesi u organizaciji......................286

4.1.3. Komunikacioni kanali........................................................2894.1.4. Subjekti poslovnog komuniciranja.......................................297

4.1.5. Vrste poslovnog komuniciranja............................................301

4.1.6. Smetnje i prepreke poslovnom komuniciranju.........................305

4.1.7. Pretpostavke za ekasno poslovno komuniciranje...................3124.1.8. Perspektive poslovnog komunikacija u

savremenim organizacijama.............................................318

4.2. POSLOVNE KOMUNIKACIJEORGANIZACIJE S JAVNOU..............................................321

4.2.1. Pojam i sadraj odnosa s javnou.........................................326

4.2.2. Marketing komunikacije....................................................326

4.2.3. Etika odnosa s javnou..........................................................332NAPOMENE.............................. ....................................... ........347

LITERATURA......................................................................... ....363


7/375

VI


8/375

1POSLOVNA ETIKA I KOMUNIICIRANJE

PREDGOVOR

Poslovna etika i komuniciranje su bitno i aktuelno pitanje vremena(ovog sada i dolazeeg) i prostora (radno-proizvodnog, tj. funkcionalnog,

asocijativnog i teritorijalno-politikog: lokalnog, nacionalnog, regionalnog,globalnog). Sutina ovog pitanja proizlazi iz radikalnihpromena organizacijasveta ivota i sveta rada na koje batinjena etika i komuniciranje ne mogu da

prue validne odgovore. Otuda, prema savremenim teorijskim sugestijama iempirijskim verikacijama, ono od ega valja poi u naunom analiziranju,objanjavanju i razumevanju poslovne etike kao pojave, sadraja etikih pro-cesa i odnosa kao i o informacijama i komunikacijama kao pojavi, komunika-

cionim procesima i odnosima u organizacijama jeste: 1) da su poslovna etika ikomuniciranje oblici ljudske prakse - oblici organizacione prakse ovekovogdelanja. Drugim reima, poslovna etika i poslovno komuniciranje su oblicidelatnog, praktinog odnoenja oveka prema: a)svetu - u, preko i pomouorganizacija sveta rada, b) drugim ljudima, kao i c)prema samom sebi; 2) dase poslovni moral manifestuje u vrednosnom procenjivanju i ocenjivanjupo-

java, procesa i odnosa u organizaciji, kao i poslovnih postupaka, htenja i delaorganizacije, i 3) da je sutina komuniciranjaprenos informacija i saznanja

posredstvom zajednikih simbola.

Ovakvim polazitima zadat je osnovni smisao studiranja ove specicnenaune discipline, a to je: analiziranje, objanjavanje i razumevanje ciljeva ismisla moralnih dela i htenja u poslovanju organizacije; ispitivanje temeljnihkriterija za vrednovanje delovanja organizacije i njenih komunikacija, i pro-

pitivanje zasnovanosti i izvora poslovnog morala u savremenoj organizacijisveta rada.

Time se omoguava saznanje etikih pojmova i termina, koji potiu iznjih, kao i konkretno-istorijskih oblika i prakse ostvarivanja sadraja poslovneetike i komunikativnog delanja -samoregulacije drutva u i posredstvom or-ganizacija sveta ivota i sveta rada. Otuda je sadraj Poslovne etike i komu-niciranja i bitan i aktuelan za procese tranzicije (kapitalizama u postkapi-talizam, socijalizma u postsocijalizam) - posveen je najvanijim uslovimaostvarivanja ovih procesa: usaglaavanju ljudskih interesa i njihovih postu-

paka; odreivanju obaveza individua prema drugim lanovima organizacije,


9/375

2 POSLOVNA ETIKA I KOMUNIICIRANJE

odnosno drutva, kao i potovanju normi delanja i ponaanja u organizacijamai organizacija. Naime, bez obzira na to to je etika postojani sistem znanja,ona predvia individualno i organizaciono pozicioniranje u odnosu na neki

problem - na neko delo i delanje. Pojave, procesi i odnosi, posebno u orga-nizacijama sveta rada, kojima poslovna etika otkriva znaenje, su izuzetnosloene i razgranate. Otuda veina etikih problema nosi diskusioni karakter- sadraj su i smisao komunikacija. Istovremeno oni zahtevaju razmiljanje.Razmiljanje (studiranje) jeste osnovna pretpostavka za ocenjivanje i pro-cenjivanje odgovora onda kada ih je vie, u procesu trazenja odgovora tamogde ih nema, kao i u postavljanju pitanja koja jos nisu postavljena. Da li jeto moguce ako nema kritickog odnosa, ako nema sueljavanja opteg, poseb-

nog i pojedinanog, ako nema dijalektikog promiljanja, objanjenja i ra-zumevanja totaliteta?

Zbog toga, da bi nae studente osposobili: za korienje i ocenu naunevrednosti literature koja se odnosi na poslovnu etiku i komuniciranje sa kojomse susreu; za nauni nain razmiljanja, odnosno za kritiki odnos prema po-slovnom moralu i informisanju kao pojavi, njihovim procesima i odnosima irazumevanje istog u totalitetu, rezultate naih istraivanja sinetiki iskazujemo

u i pomou sledee tri konceptualno i metodoloski povezane celine:predmet imetode poslovne etike i komuniciranja; etika, moral iposlovna etika; komuni-kacije i poslovne komunikacije.Nastojali smo da u tim celinama ukljuimo ilogiki povezemo tri nivoa naunog miljenja: najoptiji nivo; nivo razliitihteorijskih orijentacija, nivo empirijsko-metodskih postupaka.

Na stranicama koje slede ukazujemo na osobenosti naunog miljenjao poslovnoj etici i komunikacijama u organizaciji, u procesima i odnosima

upravljanja, i to u onom obimu i na nain koji zadaje udbenika forma isadrina. U torn smislu ovo je pokuaj sa, moda, pretencioznim ciljevima: daklasikujemo selekcionisane tekovine u oblasti poslovne etike i komunikaci-

ja, menadmenta, nauke o organizaciji i upravljanju u svetu, i da se kritikiosvrnemo na sutinu verikovanih dostignua.

Ovo tivo nastalo je kao rezultat viegodisnjeg rada autora i predstav-lja odgovor na obavezu da se obezbedi adekvatan univerzitetski udbenik za

istoimeni nastavni predmet. Namenjen je u prvom redu studentima fakultetaUniverziteta SINGIDUNUM na kojima se izuava ova multidisciplinarna nas-


10/375


tavna oblast, a moe, iskreno se nadamo, korisno posluiti i kao naucna os-nova strunjacima u privrednoj praksi. Ovo tim pre sto je, u procesu tranzicijedomae privrede na trine kriterijume poslovanja, neophodno armisatiuenje o poslovnoj etici i komunikacijama kao nauci, ali i kao metodu, tehnicii tehnologiji upravljanja organizacionim sistemima u skladu sa principimaekasnosti i efektivnosti privreivanja.

Autor koristi i ovu priliku da se zahvali studentima, koji su ga podsticali ihrabrili, recenzentima Prof. dr Mihailu Peiu i Prof. dr Slobodanu Barau nanesebinoj podrci i strunoj, teorijsko-metodolokoj pomoi i sugestijama,kao i na preporuci da ova knjiga bude publikovana i da se koristi kao zvaniniuniverzitetski udbenik. Posebnu zahvalnost autor duguje izdavau Prof. drMilovanu Staniiu.

Preputajuci knjigu itaocima autor se nada i oekuje kritike primedbei sugestije, koje treba da omogue dalji rad na produbljavanju odgovora na

postavljanja pitanja, kao i u otvaranju novih.

Milan I. Miljevi

April, 2006.


11/375



12/375


UVOD

Svaki proces i svaki odnos u organizacijama sveta ivota i sveta radapretpostavlja i ukljuuje komunikaciju - bilo u eksplicitivnom bilo u implic-itnom smislu. ? komunikacija, kaopojava, komunikacioniprocesi i komuni-kacioni odnosi su determinisani kulturnim obrascima i paradigmama u ijimosnovama se nalaze etike norme i principi - u kojima se iskazuju moralnahtenja i delanja. Prema istim tim rezultatima, komunikacija i poslovna etikasu dve strane istog procesa - organizacionog ivota. Naime, preko i pomoukomunikacija i poslovne etike, odnosno organizacione kulture organizacio-ni ivot u svim konkretno-istorijskim manifestacionim iskazima zadobija iima ljudsku dimenziju i punou, vanost, svrhu i smisao. Poslovnakultura i

poslovna etika, kao njen organski deo, ovekovom ivotu u organizacijama i

posredstvom organizacija (=organizacija sveta ivota i sveta rada) daje ljud-sku, humanu dimenziju trajanja, a komunikacija razloge postojanja - razlogedelanja. O emu je re?Komunikacija povezuje organizacionog oveka (da lise moe zboriti o oveku izvan organizacije - ove ili one?)sa svetom unutarorganizacije i sasvetom drugih organizacija sveta ivota i sveta radasamaterijom, sa vremenom i sa prostorom.

Ljudska komunikacija je stvaralaka aktivnost - ljudska za onoliko zakoliko je u funkciji, odnosno za koliko je sredstvo za ostvarivanje moralnih

htenja u procesu delanja. Komunikacijom ovek pokree, podstie i utie nasvet oko sebe, na stvaranje i dogradnju tog istog sveta, svoje okoline, kojutumai i na koju stalno daje odgovore. Prema tome, komunikacija je vezana

za vreme (podlona je propadanju, inerciji i zavretku) i za prostor. To znaida suprostor, vreme i organizaciona relevantnost varijable u organizacionoj

sredini preko kojih se odvija komunikacioni proces i u kojoj se i posredst-vom koje se ostvaruje poslovna etika. U tom smislu poslovna komunikacija

jeste ljudska aktivnost koja polazi ili treba da polazi od etikih normi, pa tek

onda da se izrazi misao o organizaciji, o organizacionim procesima i orga-nizacionim odnosima. Iz ovoga proizlazi da stanovite poslovne etike kojeneko koristi u analiziranju, objanjavanju i razumevanju sveta oko sebe (=u organizaciji i posredstvom organizacije) direktno utie na njegovo delan-

je i njegovu komunikaciju, kao to i sve delatnosti i komunikativni procesii odnosi koje izvodi utiu na njegovu organizacionu kulturu, a posebno naorganski deo - poslovnu etiku. Ono to ova istraivanja potvruju jeste:svakakomunikacija ukljuuje promenu i time se ona ostvari, dolazi do promene bilou odnosu samih uesnika bilo u odnosu na mikro i/ili makro sredinu(samuorganizaciju, i sredinu u kojoj organizacija dela) u kojoj se komunikacija i

poslovna etika odvijaju.


13/375


Prema tome:

a) Komunikacija je stvaralaki proces i to najmanje za onoliko za ko-liko su Ijudi u organizaciji sposobni (=poseduju znanje) da pokreu,

podstiu i utiu na organizacione procese i organizacione odnose itime stvaraju i dograduju svet organizacija - odgovornu organizaciju

sveta ivota i sveta rada;

b) Komunikacija jestvaralaka aktivnost najmanje za onoliko za kolikosu ljudi posredstvom organizacije sposobni da utiu na makrookruenjeorganizacije - koje tumae, objanjavaju i razumevaju i na koje stalnodaju odgovore, i

c) Za onoliko za koliko je organizacija ovekova tvorevina najman-

je za toliko je komunikacija u organizaciji ljudska aktivnost, pa tekonda sredstvo da se izrazi ideja - da se iskae misao o organizacijikaopojavi, o organizacionim procesima, o organizacionim odnosima.U tom izraavanju i takvom iskazivanju stanovite etike koje pojedinackoristi u objanjavanju, razumevanju i predvianju sveta organizacijei organizacije sveta ivota i sveta rada utie na njegovo delanje i njeg-ovu komunikaciju i to najmanje za onoliko za koliko sve njegove de-latnosti i svi njegovi komunikativni procesi i odnosi koje izvodi utiuna njegovu kulturu - na poslovnu etiku.

Prema tome, u procesu istorijskih promena, razvoja i modernizacijemeusobne obaveze lanova drutva su osmiljavali ljudi (razvijalo se moral-no saznanje) i dobijali se teorijski argumenti. Ako je to tako onda stalno valjaimati na umu sledeu empirijsku generalizaciju: organizacija je vidljivi, a ko-munikacija i etika u organizaciji praktini oblik teorije na kojoj poiva.

Ono to komunikacija, kao takva, sadri u sebi jestesistematski transfersimbolinih informacija. A najbitniji sistem koji ovek koristi u svojim ko-

munikacionim procesima i odnosima jeste jezik-sistem kodovanih elemenata.Otuda pitanje: ta je sistem?

Sistem je celina sastavljena od delova, odnosno skup meusobno zavis-nih delova koji ine celinu. Celina je neto vie nego prost zbir elemenata.Ona je u stalnom meuzavisnom odnosu sa irim okruenjem. Kao takav,sistem ima izvesnu vrstu strukture ili izvesne funkcije. Meuzavisnost i in-terakcija podsistema su vazne za opstanak celovitog sistema. Ovo zbog togato su sistemi promenljivi, dinamini, imaju meuzavisne komponente i u

stalnoj su interakciji zbog povratne sprege (= dbeka) koja neprekidno deluje.Za merenje tog i takvog sistema koriste se modeli komunikacija u kojima se


14/375


ona posmatra, analizira, objanjava i razumeva kao proces slanja poruke odjedne osobe ka drugoj, od jedne grupe ka drugoj, od jedne organizacije kadrugoj od komunikatora do primaoca.

Izmeu komunikatora i primaoca postoji i deluje odreeni odnos - uza-jamna svest, etika matrica, moralna orijentacija. U ovom procesu i odnosukomunikator namerava da saopti odreenu poruku primaocu za ta je potrebo

postojanje zajednikog koda (=jezika), kulturni, a samim tim i moralni, ob-razac i slini iskustveni okvir kako bi poruka, u celini svog znaenja, moglada bude primljena i da deluje. Ovo proizlazi iz sutine komunikacionog proc-esa: komunikacioni procesi se odnose na razliite naine prenoenja poruka,na kanale koji povezuju Ijude, na jezik i simbolike kodove koji se koriste za

prenoenje poruka, na sredstva preko i pomou kojih su poruke primljene

i pohranjene, napravila, na obiaje, na konvencije koje odreuju i reguliukomunikacione dogaaje i odnose.

U organizaciji sveta rada rezultati navedenih transakcija jesu indi-vidualne i/ili grupne aktivnosti (individualna i/ili grupna delanja) i promena

postojeeg stanja. Promena moe da bude: unutar ovekovog vlastitog bia,u odnosu oveka prema svetu organizacije i organizaciji sveta ivota i svetarada, unutar grupe (formalne i/ili neformalne), u odnosu grupe prema drugoj

grupi, u odnosu grupe prema organizaciji kao celini - organizaciji kao siste-

mu. Ovo zbog toga to je komunikacija elementarna ljudska aktivnost - ovekne moze a da nekomunicira kako prema spoljnjem svetu tako i prema svomunutranjem biu.

Prema teorijskim sugestijama za organizaciju je bitno da ima modelzajednikih percepcija i znaenja svojih lanova - da ima znanje i mo sazn-avanja kako sebe tako i procesa i odnosa u svojoj makrookolini. A premaovim istim sugestijama, koje i mi prihvatamo, model zajednikih percepcija i

znaenja smatra sesaznanjem u irem smislu. Klju za njegovo razumevanje

jeste komunikacija. I ono to je bitno: komunikacija omoguuje praksu orga-nizacionog ivota, jer komunikacija znai organizaciju.

Promene u organizaciji i promene organizacije neposredno utiu kakou kvantitativnom tako i u kvalitativnom pogledu na ljudsku komunikaciju.Razvojem organizacija razvijaju se i komunikativne aktivnosti da bi se artiku-lisala organizaciona celina - da bi se povezale u organsku celinu sve sfere ak-tivnosti organizacije. Ovo zbog toga to, prema rezultatima teorijsko-empiri-

jskih istraivanja, sloenost strukture organizacije generie skale i sloenost

komunikacione aktivnosti.


15/375


U kvantitativnompogledu re je o: novim sredstvima i tehnologijama zakomunikaciju, novim tehniko-tehnolokim nainima za prikupljanje, uvanjei prenoenje informacija, novim institucionalnim i tehnolokim mreama zarazmenu i kruenje znanja.

U kvalitativnom pogledu re je o sve veoj nezavisnosti, slobodi i in-dividualnosti oveka organizacije. U savremenoj organizaciji kao orga-nizaciji znanja zaposleni su vie povezani svojim razliitostima negoslinostima - slinost je u znanju. I razlike i slinosti zahtevaju razraenkomunikacioni sistem radi ouvanja organizacije - ouvanje na osnovu

promena, razvoja i modernizacije. Dovoljno je kazati da razlike u orga-nizaciji zahtevaju komplementarnost i meuzavisnost. A potrebe za sarad-njom i interakcijom, kao i organizaciona struktura ine osnovu komuni-

kacija. Naime, ako integracija organizacije i njena artikulacija u drutvuzavise o razvijenim komunikacionim strukturama, onda su i problemi komu-nikacije povezani sa promenama u organizaciji i promenama organizacijesveta ivota i sveta rada. Meutim, i odreeni razvoj u oblasti komunikacija,

prema rezultatima naunih analiza, moe se tumaiti kao odgovor na kvanti-tativne i kvalitativne zahteve za promenama unutar organizacije i promenamaorganizacije. Rezultati ovih analiza jasno kazuju da je uticaj komunikacije naorganizaciju ogroman - same promene i invencije u komunikaciji izazivaju

nezavisne efekte i promene u organizaciji, posebno promene u poslovnoj etici- u organizacionoj kulturi.

Savremena tehniko-tehnoloka sredstva komunikacija, kako zboresvetska empirijska iskustva, menjaju sposobnost zaposlenih u organizacijamada uvaju i izmenjuju informacije. Ali, ostaju i dalje otvorena pitanja: koliko

je tu individualno u neraskidivoj vezi sa organizacijom, odnosno kada, kolikoi kako se individualno i organizaciono proimaju u proivljavanju ivota uskladu sa moralom principima i normama poslovne etike? Jer, ova sposobnost

favorizuje odreene organizacione procese i odreene organizacione odnosena raun drugih, a moral je istina o harmoniji ivota - tela i ivota linosti,steena navika o potovanju svog i tueg ivota, ostvarena srea u sopstvenompostojanju.Naime, ako moral plete niti ivota u harmoniko proivljavanjeprirode ljudskog bia u organizaciji i posredstvom organizacija, tada se valjaupitati: da li se tu radi, ako da, onda koliko o humanim, bitno ljudskim ina etickim postulatima zasnovane komunikacionim procesima i komunika-cionim odnosima? I dalje, ono sto je posebno i bitno i aktuelno jesteda sposobnost, o kojoj je re, u bitnom determinie i promovie odreenu

organizaciju sveta ivota i sveta rada na tritu - lokalnom, nacionalnom, re-gionalnom, globalnom?


16/375


Teorijsko-metodoloka higijena i disciplina zahtevaju, radi istinoidnosti,da se prethodno kae ta su pojmovi kao takvi, da bi se na osnovu tih od-govora onda pristupilo analiziranju, objanjavanju i razumevanju pojmova:etike, poslovne etike, komunikacija, poslovnih komunikacija - sve u sklopu

organizacije sveta rada. Ovo zbog toga to nauka o poslovnoj etici i komu-nikacijama sastoji se od denicije predmeta, metoda, podataka, pojmova,

jezika, hipoteza, zakona i teorija. Ove elemente svoje strukture ona objedin-java u logiki sistem odreujui im mesto i ulogu. Prema tome, na osnovudenicije predmeta istrazivanja uz pomo odgovarajuih metoda dolazi se doodreenih podataka o poslovnoj etici organizacije i komunikacijama u pro-cesu upravljanja, a na osnovu podataka i informacija izgrauju se pojmovi,

jezik, hipoteze, zakoni i teorije o poslovnoj etici i komunikacijama. Logika

nauke o poslovnoj etici i komunikacijama je u objanjavanju poslovne etike ikomunikacija organizacije i upravljanja tako da podatke objanjava pojmom,pojmove zakonom, zakone teorijom, teorije sistemom. A losoja jeste takoja objanjava nauku odreujuci njeno mesto u celokupnom sistemu nauka.Iz teorijskih analiza proizlazi da pojam, za razliku od rei, ima samo jednoznaenje - zato i spada u logiku. Rei su znai za pojmove. Kod pojma valjarazlikovati:sadraj, obim i podruje primene. Sadraj pojma neki odreujukao skup njegovih oznaka, a neki, ije miljenje i mi delimo, kao skup bitnihoznaka - misao o biti poslovne etike, misao o biti komunikacija, misao o biti

organizacije, misao o biti organizacionih procesa, misao o biti organizacionihodnosa. Obim pojmaje skup svih niih pojmova koje on obuhvata.Podruje

primeneje skup svih pojedinanih predmeta na koje se pojam odnosi. Sadraji obim pojma su obrnuto proporcionalni: to je sadraj pojma vei za toliko jenjegov obim manji, a to je sadraj manji, to je obim vei.

Do pojmova u poslovnoj etici i komuniciranju dolazimo na taj nain toodbacujemo sve ono to je pojedinano i posebno u korist onog to je zajedni-ko - uoavamo zajednicka svojstva ili oznake poslovne etike, komuniciranja,

organizacije, organizacionih procesa, organizacionih odnosa u teritorijalno-politikim, funkcionalnim i asocijativnim sistemima upravljanja. Miljenjemzanemarujemo razlike izmeu organizacija - misljenjem uoptavamo i apstra-hujemo. Zar to nisu: roba, usluge, ideje, trite, ponuda, potranja, ideja, -nansije, osiguranje, turizam... informacija, itd.

Nauka o poslovnoj etici i komuniciranju ustanovljava neto zajednikoi izmeu pojava koje spadaju u razliite klase ili vrste. Naime, za poslovnuetiku sve pojave u organizaciji ili ono to smera organizaciji, svi procesi i

odnosi ukoliko imaju bar jedno zajedniko poslovno ili etiko obeleje, bezobzira sto su ulno razliite, odnosno razliiti i to ne spadaju u istu vrstu su


17/375


pojava iste vrste: to je jedna sutina koja se skriva u raznovrsnim pojavnimoblicima. Nauni pojmovi i hipoteze, kao i zakoni i teorije, potiru sve razlikeza raun jedne slinosti koja je bitna za nauno miljenje1. Ako je to takoonda nam valja zastati i upozoriti da je apstrakcija pobeda nad razliitostima

- da je stepen apstrakcije upravo proporcionalan stepenu gubitka identitetaposlovne etike, komuniciranja, organizacije, organizacionog procesa, orga-nizacionog odnosa. Naime, to je vii stepen apstrakcije najmanje za toliko

je tei stepen gubitka identiteta organizacije, organizacionog procesa, orga-nizacionog odnosa, a samim tim i poslovne etike i komunikacionog procesa.Prema tome, poslovna etika i komuniciranje, po uzoru na losoju, moe dase vine do jedne jedine apstrakcije = apstrakcije u kojoj su sve razlike izmeuorganizacija ponitene, u kojoj su sve pojedinosti organizacije izgubljene.

A operacionalizujuci Kantovu misao moemo utemeljeno prozboriti da naukao poslovnoj etici i komuniciranju pomou apstraktnih pojmova saznaje malou mnogim stvarima. Ona pomou i preko konkretnih pojmova saznaje mnogou malom broju stvari - u malom broju organizacija, u malom broju organiza-cionih procesa i organizacionih odnosa.

Prednost apstrakcije jeste u tome to se pomou i preko nje moemo oslo-boditi pritisaka pojedinanih i posebnih etikih i komunikacionih organiza-cionih sadraja. Apstrakcije u organizaciologiji kao to su struktura, funkcija,cilj, upravljanje, marketing, organizaciono ponaanje, poslovna etika, komu-

nikacije, promene, razvoj, modernizacija, reininjering, itd. slue da osmislei objasne konkretno-istorijsko iskustvo iako su ispranjene od svakog iskust-venog sadraja. Otuda se i zadaje pitanje: po emu se u nauci o poslovnojetici i komuniciranju razlikuju pojam i apstrakcija? U nauci o poslovnoj eticii komuniciranju apstrakcijom se izraava samo slinost izmeu razliitih po-

slovnih etika i sadraja i oblika komuniciranja organizacija (= organizacijateritorijalno-politikog, proizvodno-funkcionalnog i asocijativnog sistemaupravljanja), organizacionih procesa, organizacionih odnosa, a pojmom se

izraava i iskazuje i slinost i razlike poslovnih etika i sadraja i formi ko-municiranja organizacija teritorijalno-politikog, proizvodno-funkcionalnogi asocijativnog sistema upravljanja, njihovih organizacionih procesa i orga-nizacionih odnosa. Zbog toga u nauci o poslovnoj etici i komuniciranju pojami jeste saznajno nadmoan. Naime,spoznajna nadmonost pojmaproizlazi izsledeeg: pojam ne moe da upuuje na slinosti a da u isto vreme ne oznai irazlike. Prema tome, pojam se razlikuje od apstrakcije, jer apstrakcija zahvatai shvata samo ono to je zajedniko u razliitim pojavama poslovne etike ikomuniciranja (ili jednoj klasi pojava poslovne etike i komuniciranja), a po-

jam izrie ono to je bitno. Drugim reima, ono to je zajedniko ne mora bitibitno, ali ono to je bitno mora biti zajedniko, bar u nauci.2


18/375


Znai:pojam u nauci o poslovnoj etici i komuniciranju jeste misao o on-ome sto je bitno za poslovnu etiku i komuniciranje, odnosno za organizaciju(i organizaciji) misao o bitnim oznakama poslovne etike i komuniciranja,organizacije, organizacionih procesa, organizacionih odnosa. Ovim je najav-

ljen sadraj i obim pojma u nauci o poslovnoj etici i komuniciranju. Naime,da bi se odredio sadraj i obim pojma neophodno je dati mu unutranji obliki time ga razgraniiti od drugih pojmova, posebno od suprotnih. Procesomrazgranienja pojam postaje i jeste i jasniji i razgovetniji.

Prema teorijskim nalazima i empirijskim verikacijama pojmovi suodvojeniji i razgovetniji nego to su to pojave poslovne etike i komuniciranja,etiki i komunikacioni procesi. To znai da je jezik poslovne etike, a poseb-no komuniciranja u velikoj meri vestaki jezik. Taj i takav jezik je i stvo-

ren radi objanjenja i razumevanja pojava poslovne etike i komuniciranja uorganizaciji i organizacije, organizacionih procesa i organizacionih odnosa.Prema tome,poslovna etika i komuniciranje ima svoj vlasliti jezik -pojmovni.Pa istina kojoj ona smera i jeste posredovana naunim pajmovima. Otuda izakljuak: Koliko je razvijena jedna nauka, najbolje se vidi po tome kolikosu razvijeni njeni pojmovi: stepen razvijenosti renika nauke pokazatelj jenjene opte razvijenosti.3

Nauka o poslovnoj etici i komuniciranju ne sagledava celu stvarnost,

celi svet poslovne etike i komuniciranja kroz i pomou pojmova. Ona gle-da i vidi samo jedan sloj etikog i komunikacionog sveta organizacija i or-ganizacija sveta ivota i sveta rada. Druge, ili bolje kazano ostale, slojevegledaju i zahvataju drugi sistemi ideja, verovanja i prakse - zdrav razum,religija, ideologija, umetnost, ... To i takvo zahvatanje i gledanje se vrina sasvim drugaiji nain od naunog. Nauka o poslovnoj etici i komuni-kacijama ne istrauje etiku i komunikacionu stvarnost organizacija terito-rijalno-politikog, proizvodno-funkcionalnog i asocijativnog sistema up-

ravljanja, njihovih procesa i odnosa nezavisno od same sebe kao nauke.Ono to ova nauka vidi kao etiku i komunikacionu stvarnost sveta orga-nizacija i organizacije sveta ivota i sveta rada, ono to ona vidi kao stvarneetike i komunikacione organizacione procese i organizacione odnose odre-deno je njenim pojmovima, teorijama i metodama.

Pojam u nauci o poslovnoj etici i komunikacijama nije i ne moe dabude pasivna slika etike i komunikacija organizacije, organizacionih procesa,organizacionih odnosa. Pojam jeste uslov etikog i komunikativnog organiza-

cionog pojavljivanja za spoznajnu svest.Naime, poslovna etika, eticki procesii odnosi, komunikacije, komunikacioni procesi i komunikacioni odnosi ne


19/375


mogu se predoiti nezavisno od pojma koji ih posreduje i stvara njihov obliku svesti. ta to znai? Nita drugo i nita vie do da nauka o poslovnoj eticii komunikacijama posredstvom svojih pojmova i pojmova koje je posudila i

prihvatila od drugih nauka izgrauje naunu sliku etikog i komunikacionog

sveta organizacija - naunu sliku etikih i komunikacionih procesa i odno-sa. Kroz naune pojmove ne samo to opisujemo stvarnost (etike, komuni-kacija, etikih i komunikacionih procesa, etikih i komunikacionih odnosa- op. M.I.M.), nego je i traimo. Nauka je mogua tek kada se pojam moeodvojiti od pojave (etike, komunikacije, etikih i komunikacionih procesa,etikih i komunikacionih odnosa - op. M.I.M.), to jest kada je mogue prika-zati povezanost izmeu pojava u obliku veze izmeu pojmova: nad svakim

parom pojava lebdi njihov duhovni oblik! Jer pojave, ako se shvate nauno, u

stvari su pojmovi. Pojam je pojava uzdignuta do svoje biti, a izvan te biti onaje posve sluajna i samo privid: kroz pojam ovo sluajno i prividno uzdiese do nunog i bitnog. Ako se tako moe rei, teorijski pojam je normativnimodel pojave (i zato relativno stalan), a operacionalni pojam iskustveni modelte pojave (i zato promenljiv). Poreenje izmeu dva modela pokazuje kolikoovaj drugi odstupa od onog prvog - koliko je iskustveno upotrebljiv. Nauka

je vetina pretvaranja pojava u pojmove, i odnosa meu pojavama u naunezakone: saznanje kao prevoenje pojava u pojmove, stvarnosti u simbole.4

Renik poslovne etike i komunikacija razotkriva i otkriva njihovu os-novnu orijentaciju - njihov pogled na svet organizacija i organizaciju svetaivota i sveta rada. Pa ako pojam u poslovnoj etici i komunikacijama dobijasvoje znaenje u okrilju moze se razumeti teorija kao via celina, ali iz teorijekao nadreene celnine, razumeti pojam kao deo te celine. Tek iz veze jed-nog pojma sa drugim pojmovima u okviru neke teorije, dobija on svoj sa-drzaj, znaenje i ivot. Istrgnut iz te organske povezanosti, pojam gubi svojuspoznajnu vrednost i moe da znai svata5

U poslovnoj etici i komunikacijama proces odreivanja sadraja po-jma je direktno povezan sa teorijom i konkretno-istorijskim iskustvom -dijalektikim jedinstvom teorije i prakse. To znai da ovaj proces (=procesodreivanja sadraja pojma) nije jeziko pitanje nije pitanje dogovora ilikonvencija, ve je zadat teorijskim ili istorijskim kontekstom. To znai samosledee: da bi pojam u poslovnoj etici i komunikacijama bio upotrebljiv, onmora da ima sasvim odreeno znaenje u okviru teorijskog (naunog) ili isto-rijskog (socijalnog) sistema. Prema tome, u poslovnoj etici i komunikacijama

je evidentna razlika izmeu teorijskog i opisnog pojma.


20/375


Prema teorijsko-empirijskim nalazima za poslovnu etiku i komunikacijesu posebno bitni i aktuelni teorijski i opisni (=deskriptivni, operacionalni,iskustveni, izvedbeni) pojmovi. Ako je to tako onda nam valja kazati ta su toteorijski, a sta opisni pojmovi, u cemu su njihove slinosti a u emu razlike?

lz analize etike i komunikacione misli proizlazi da jeza teorijski pojambitna forma. Zbog toga on i zadrava vezu sa logikom i smera ka visokom

stepenu logike opstosti. On poseduje ogromnu mo sinteze i sistematizacije.Meutim, ba kao takav, teorijski pojam u poslovnoj etici i komunikacijamamoe zbog svoje izuzetne apstraktnosti (=visokog nivoa apstraktnosti) daizgubi vezu sa poslovno etikim i komunikaciono organizacionim injenicamai injenicama etiko organizacionih procesa, etiko organizacionih odnosa -kakve su to pojave, koja svojstva imaju, u kakvim odnosima stoje prema drugim

pojavama. Ukoliko je na delu takva veza tada se ne moe utvrditi kognitivnamo pojma - ne moe se proveriti na injenicama i pomou objektivnih (=ne-zavisnih od svesti ma kog pojedinanog subjekta) injenica organizacije, or-ganizacionih procesa i organizacionih odnosa. Takav pojam poprima obelejai postaje isti duhovni oblik- oblik koji je ravnoduan prema organizacionomiskustvu. Da bi se izbegla ova opasnost nuno je pristupiti stvaranju i stvoritiopisne, operacionalne, iskustvene pojmove.

Za opisne (=deskriptivne, operacionalne, iskustvene, izvedbene) poj-

move je bitan i aktuelan sadraj i visok stepen iskustvene odrerenosti, ali nebilo koje i ne bilo kakve ve poslovne organizacione odreenosti. Ta i takvaodreenost uvetuje da ti pojmovi ne prekorauju opaene injenice poslovneetike i komunikacija organizacije, organizacionih procesa, organizacionihodnosa. Oni te i takve injenice pokrivaju za onoliko za koliko ih opisuju, alinikada sve.Na osnovu toga oni poseduju jaku mo razlikovanja. Meutim,valja uvek imati na umu da je opisni pojamizveden iz teorijskog, i da je zbogtoga po sadraju i obimu ui od njega, kao i da nije neophodno, nije nuno da

svaki teorijski pojam dobije svoje opisno znaenje, ali jeste nuno da opisnoznaenje nalazi svoje razloge u teoriji. Teorijski pojam odreuje opisni, a neobratno, iako se bez ovog drugog nauna teorija ne moe da proverava. Ovosu dve vrste pojmova koji se ne mogu poistoveivati. Teorijski pojam moese stvoriti nezavisno od opisnog, ali ne i obratno, jer se opisni izvodi iz njega,nikako nezavisno od njega. Logika higijena zahteva da se teorijski pojmovine ostave neodreenim, ali odrediti vii (teorijski) pojam pomou nieg (opis-nog) znai obesmisliti ga u nekoj meri: da li se tu moe govoriti o jednakostisadraja i oblika?


21/375


Teorijskipojmovi imaju svoje puno znaenje samo u okviru teorije kojojpripadaju, a im se prevedu u opisne pojmove, oni gube poneto od svogasaznajnog i vrednosnog sadraja i obima. Svaki teorijski pojam koji se neopire ovom svoenju na iskustvene pokazatelje zasluuje da bude zaboravljen

i odbaen: zato teorijski pojmovi nuno brane sebe od svog potonua!Opisni pojam je pojavni oblik teorijskog pojma.Na mesto teorijskog poj-

ma sada stupa ovaj drugi, opisni pojam, ali ne da bi teorijski pojam bio odbaen,ve da bi se znalo sa ime se moe baratati u iskustvenom istraivanju. Prematome, nuno je doi do opisnog pojma koji e biti radno sposoban pojam.Opisni pojam je delatan, jer je ogranien. Delanje jedino postoji kao nekoogranieno delanje. Delanje koje ne bi bilo ogranieno ne tie se oveka, ve

boga. Zato svaki teorijski pojam ima u sebi neto boansko (theos-bog; theo-

rija-boanski pogled). ... Teorijski pojam naznauje sve ono to bi trebalo dase istrai (pojam na strai), a opisni ono to se stvarno moe istraiti u vezisa datom pojavom (pojam na delu). Teorijski pojam oivljava tek kad se is-

puni iskustvenim sadrajem, jer je bez toga sadraja nedelatan. Opisni pojamje takorei telesni prikaz teorijskog pojma: re mora postati telo, boansko semora ulima opazati.6

Iz navedenih nalaza proizlazi da uposlovnoj etici i komunikacijama val-ja povratiti i vaspostaviti dostojanstvo teorijskog pojma. Jer, bez teorijskog

pojma nije mogue izvesti opisni pojam. Teorijski pojam je ono sutinsko uodnosu na opisni pojam. On nije prazan, kako se veoma esto da zapaziti uetikoj, komunikacijskoj i uopte organizaciolokoj lektiri, jer u sebi sadrii ono opte i specicnu razliku (odreivanja i razlikovanje, dodue u oblikuapstraktne istine), dakle je apriori jedna sinteza, kako je ve istakao Hegelu svom uenju o pojmu. Pojam proto oivljava kada se ispuni iskustvenimsadrajem: bez tog sadraja on je samo nedelotvoran. Valja uvek imati na umurazliku izmeu pojma i njegova ostvarenja jer teorijski pojam nema samoduu nego i telo. Opisni pojam je ona iskustvena i stvaralaka mo teorijskog

pojma koja najavljuje poetak njegova razvoja. Teorijski pojam se razdvajai ubrzo postaje drugo samoga sebe. Opisni pojam je usmeren prema vani,

prema iskustvenim pojavama, jer on izraava upravo onu razliku koja znasvoje mesto u teorijskom pojmu, razliku koja se moe shvatiti ne samo duhomnego, takorei, opipati rukom.

U opisnom pojmu otelovljuje se teorijski pojam, ali se u njemu ne is-crpljuje. ve mu ostaje kao istinska mera. Teorijski pojam je norma za opisni

pojam. Zato e meu njima ostati neka vrsta stalne i plodne napetosti. Teori-

jski pojmovi su po pravilu opti. opisni su posebni. Postoji tenja i stalnaopasnost da se bogati teorijski pojmovi svedu na opisne.7


22/375


Da bi se izbegla ova opasnost i sav nauni (a, da li samo nauni?) uaskoja ona sa sobom nosi, da bi se iskorailo iz dominacije, iz vladavine opis-nih pojmova koja nuno vodi suavanju pogleda na stvarnost poslovne etikei komunikacija organizacija i organizaciju stvarnosti sveta ivota i sveta rada

neophodno je organizaciju (= sveta ivota i sveta rada) misliti n celini. Dosada je bilo prisutno da se misli, primera radi, poslovna etika organizacijaradno-proizvodnog sistema upravljanja, ali ne ni ona u celini. ve se misli i

promilja, ponovo primera radi, poslovna etika i komunikacije organizacijacija je funkcija proizvodnja proizvoda, ali ne ni ona u celini, ve poslovnaetika i komunikacija organizacija koja se bavi proizvodnjom posebnih proiz-voda, ali ne i ona u celini, ve organizacija ... itd., itd. Identina je situacijai sa promiljanjima poslovne etike i komunikacija organizacija teritorijalno-

politikog sistema upravljanja. Proces suavanja neprestano traje. Njegovrezultat jesle da su opisni pojmovi izgubili skoro svaki odnos prema opstempojmu etike i odgovornosti organizacije koji je teorijski i logiki.

Ako svaki teorijski pojam u poslovnoj etici i komunikacijama sadridvostruko znaenje: otkriveno i skriveno, i ako opisni pojam u ovoj nauciotkriva samo ono to je u teorijskom pojmu kognitivni sloj, dok drugi slo-

jevi (vrednosni itd.) ostaju neuhvatljivi, tada svaki teorijski pojam ove naukesadri viak znaenja, koji se ne moe svesti na kognitivno znaenje, niti

iscrpiti sistemom iskustvenih pokazatelja: tvrdoglavi ostatak! Ovaj viak sluii kao merilo koliko je od jednog teorijskog pojma potroeno: koliko se uspeloiscrpeti njegov sadraj i obim nizom iskustvenih pokazatelja. Prema tome,ovaj buntovni viak ne mora biti kognitivni viak, iako je taj viak vaan priobjanjenju i razumevanju pojava etike i komunikacija organizacije i orga-nizacionih pojava, organizacionih procesa, organizacionih odnosa. Teorijski

pojam se ne iscrpljuje u opisnom, kao sto se tajna oveka ne moe potros-iti u njegovim delima: u onome to je ostvario! Opisni pojam postaje nekavrsta odbrane od nepojmovnog. Otuda i pitanje: ta znai i u emu se ogleda

svoenje teorijskog na opisni pojam u nauci o poslovnoj etici i komunikaci-jama?

Svako svoenje teorijskog na opisni pojam znai preciziranje znaenja.ali i gubitak u drugim slojevima znaenja. Problem je bas u ovome viskuznaenja koji sadri teorijski pojam: kako njegova neopaljiva znaenja pre-vesti u opaljive pokazatelje? Jer teorija, kao veza pojmova, ne moe se dokraja proveriti sve dok ovaj viak nije savladan. Opisni pojam, ma kako bio uskladu sa injenicama, dalje je od stvarnosti poslovne etike i komunikacija

organizacija i organizacije stvarnosti sveta ivota i sveta rada nego to tomislimo, jer on zahvaa samo opaljive slojeve stvarnosti, ali ne i neopaljive,


23/375


koji su takoe deo te stvarnosti. Opisni pojam je onaj pojam ije je znaenjeodreeno sadrajem koji se moe iskustveno zapaziti i izmeriti. esto se daje

prednost tanosti u odnosu na bitnost saznanja.8

Posto teorijski pojam poslovne etike i komunikacija sadri u sebi ne samosloj koji se moe iskustveno opazati, nego i onaj sloj koji se ne moe iskust-veno opazati, sledi da ova nauka uvlai u svoj poduhvat i nesto od nadiskust-venih znaenja i da se ne moe osloboditi metazike. Iskustveni i nadiskust-veni sloj jesu delovi iste stvarnosti, a ne dve stvarnosti. Teorijski pojmovitvrde uvek neto vie nego to se moe iskustveno pokazati. Oni duguju svojeznaenje teoriji, dok opisni pojmovi duguju svoje znaenje iskustvu. Ako se

prihvati teorijski pojam, onda se nuno prihvata i opisni, koji se iz njega izvodi.Naune teorije, kao mree pojmova, nikad ne mogu biti u potpunom skladu sa

injenicama, niti ih one sve potvruju. Teorije govore vie nego to injeniceomoguavaju. Svaka teorija o injenicama sadri neto vie od injenica, da-kle nadilazi iskustvenu stvarnost, metazika je u izvesnoj meri.9

Nauka o poslovnoj etici i komunikacijama poznaje i neguje teorijskepojmove koji ne oznaavaju, ne imenuju stvarne etike i komunikacioneprocese i odnose, ve samo mogue pojave poslovne etike i komunikacijaorganizacije, mogue osobine i strukture etikih i komunikacionih procesai moguih odnosa. To i takvo mogue ne moe se iskustveno opazati. Ovo

zbog toga to poreklo teorijskih pojmova u nauci o poslovnoj etici i komu-nikacijama nije u iskustvu, a to znaci da nisu dobijeni opaanjem poslovneetike i komunikacija u organizacijama i organizacija - opaanjem etikih ikomunikacionih organizacionih procesa, opaanjem komunikacionih i etikihorganizacionih odnosa. Ti i takvi pojmovi su neophodni za sreivanje i ra-zumevanje iskustava poslovne etike i komunikacija. Prema tome: teorijske

pojmove pretpostavljamo iz teorijskih razloga - njih kao takve zahteva teorija.Pomou njih, kao na pr. idealni tip organizacije (= idealni tip organizacionih

procesa, ...) upoznaju se pojave organizacije (etiki i komunikacioni procesiu organizaciji i organizacioni procesi i odnosi) koje se mogu opazati - kojepostoje u organizacionom iskustvu. Njihovo postojanje zahteva teorija zbogtoga to se pomou njih upoznaju pojave koje se mogu opazati, to jest koje

postoje u iskustvu. Teorija bi, naime, bez te pretpostavke bila mnogo slabija sobzirom na mogunosti spoznaje.

Iz kazanog moe se izvesti zakljuak: kao to se iskustveno doivljavanjeposlovne etike i komunikacija kvalitativno razlikuje od objektivne stvar-

nosti, tako se i pojam (= miljenje) razlikuje od iskustvenog doivljavanjaposlovne etike i komunikacija u organizaciji i posredstvom organizacije.


24/375


Naime, miljenje (=pojam) uopteno odraava objektivnu stvarnost poslovneetike i komunikacija i time ono prodire iza pojavnog. Zbog toga je neophodnoda se materijalizira u govoru, u jeziku, koji je deo kulturne stvarnosti orga-nizacije sveta rada, i koji omoguava etiku komunikaciju i nadiskustvene

veze. Ove i ovakve veze proizvode nove odnose izmedu pojmova. A vaspostav-ljanje novih odnosa izmedu pojmova jeste miljenje. Tom i takvom mijenjunedostaje empirijska verikacija pa nas ono samo ne moe dovesti dalje odhipoteze. Da bi takvo miljenje dobilo obeleja naunog saznanja neophodno

je da se proveri na injenicama objektivne stvarnosti organizacije sveta rada okojoj se misli. Prema tome, hipoteze su samo misaono objanjenje objektivnestvarnosti poslovne etike i komunikacija organizacije sveta rada koje jo nije

provereno injenicama te iste stvarnosti.

Onog trenutka kada hipoteze proverimo injenicama stvarnosti, kada sete misaone pretpostavke empirijski verikuju tada one postaju zakon. Zakonoznaava trajnu, nunu i bitnu vezu izmeu etikih i komunikacionih pojava,

procesa i odnosa organizacije i upravljanja. A, teorija jeste vii zakon kojiobjanjava vei broj trajnih, nunih i bitnih veza izmedu pojava, procesa iodnosa poslovne etike i komunikacija organizacije i upravljanja. Meutim,valja upozoriti na nalaze Roberta Mertona po kojima postoje sledee tri vrsteteorija: teorije dalekog dometa, teorije srednjeg dometa i teorije kratkog do-

meta. U teorijskoj riznici, o emu e vie rei biti na stranicama koje slede,nauke o poslovnoj etici i komunikacijama prisutne su sve tri vrste ovih teor-ija.


25/375



26/375

19PREDMET I METOD POSLOVNE ETIKE

PRVI DEO

PREDMET I METOD

POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA


27/375



28/375


1. POJAM PREDMETA I METODA NAUKE

Rezultati teorijsko-empirijskih istraivanja, posebno savremenih, jasnogovore da postoje razlike u shvatanju poslovne etike i komuniciranje kaonauke i kao organizacione prakse - kako na apstraktno-logikom, tako i nakonkretno-istorijskom nivou analize. Iz istih proizlazi da je poslovna etikai komuniciranje kao praksa stara koliko i oblici ovekovog organizovanja,odnosno zajednikog delanja - koliko i ljudska civilizacija. Dok se poslovnaetika i komuniciranje kao nauka pojavila mnogo kasnije. I, ono to je za nas

bitno, te i takve razlike ukazuju i pokazuju kako misao o poslovnoj etici i ko-municiranju ne mora da bude i nauna misao. Zbog toga nam valja prethodnokazati ta je nauka, ta je poslovna etika i komuniciranje kao nauka, da li je

poslovna etika i komuniciranje konstituisana kao nauka, a ako jeste na kom

nivou konstituisanja se nalazi i kakva je struktura poslovne etike i komunici-ranja kao nauke.

Prema savremenim teorijskim nalazima nauka je relativno nezavisan,zatvoren i iskljuiv sistem ideja, verovanja i prakse. Iz ovog proizlazi da jenauno miljenje o poslovnoj etici i komuniciranju samo jedan, specian,nain razmiljanja i promiljanja, a cilj mu je da bude istinito ~ istinoidno.

Meutim, da bi se promislila i domislila bit10(= sutina, ono to ini post-

ojanu prirodu morala organizacije i upravljanja, osnov njihovih odreenosti,kao i osobenost i stalni izvor bitnih svojstava morala organizacije i upravl-janja) i domislilobie poslovne etike i komuniciranja u organizacijama svetarada i time ostvario stvarni pogled na svet poslovne etike i komunikaca u iorganizacija i upravljanja valja na kriticki nain ukljuiti, uvaavati i vred-novati i druge sisteme ideja, verovanja i prakse - zdrav razum, religiju, ide-ologiju, itd. Jedino je time mogue izbei i prekoraiti dosada dosta prisutnineobini ugao (preteno nauno-tehniki, pragmatiki, pozitivistiki) pos-matranja i promiljanja poslovnog morala u savremenosti upravljanja orga-

nizacijama sveta rada. Ovo valja imati na umu zbog sledee injenice: Uodnosu na druge sisteme ideja, verovanja i prakse - zdrav razum, religiju,ideologiju, umetnost itd. - nauka se razlikuje s obzirom na: viziju sveta (tzv.nauni pogled na svet),pretpostavke od kojih polazi, metode koje koristi, is-tine do kojih dolazi, merila koja primenju je, jezik kojim govori, norme kojih

se pridrava, racionalnost koju brani, funkcije koje vri, vrednosti koje armi-ra, kulturu koju stvara.11Prema tome, miljenje, kao takvo, jeste iri pojamod naunog miljenja. Naime, miljenje o poslovnoj etici i komunikacijama u

organizacijama sveta rada moe biti i istinito i lano, a nauno miljenje o po-slovnom moralu i komunikacijama jestespecina vrsta miljenja - miljenje


29/375


koje smera da bude istinito. Da je to tako potvrduje sledei nalaz: Bitna ra-zlika je u tome to se do naunih stavova dolazi odreenim objektivnim - i

potpuno racionalnimpostupkom: polazi se od drutveno prihvaenog znanjai od utvrenih iskustvenih injenica, pa se iz njih zakljuci izvode sasvim

nepristrasno, na osnovu pravila logike koja su jednaka za sve ljude i svedrutvene klase i politike teorije. Pri tom se tei iskljuenju emocija, elja,interesa. Kod ideolokih stavova, uoptavanje se ne vre logikim putem vena nain kojim se najuspenije mogu zadovoljiti interesi odreene drutvenegrupacije - klase, kaste, naroda. Oni dakle nemaju objektivni, racionalni, vesubjektivni, afektivni karakter,... Za razliku od ideologije, nauka u principunema klasni ili uopte partikularni karakter - ona je univerzalno ljudska, ona

je sveopti duhovni proizvod drutvenog razvoja. Gornje rei u principu

treba shvatiti tako da nauka ovoj svojoj objektivnosti i savrenoj racionalnostitei, i uvek iznova prevazilazi sve one ideje koje prete da takav njen karakternarue. ... Bitno je da su kriterijumi naune istine takvi da zaista obezbeujuovu objektivnost i univerzalnu ljudsku primenljivost. To i jesu najznaajnijekarakteristike nauke: 1) da tei saznanju objektivne istine o stvarnosti i 2) daraspolae sigurnim kriterijumima pomou kojih se moe proceniti da li jedanrezultat istraivanja objektivno istinit ili ne.12

U teorijskoj riznici postoji pravo bogatstvo denicija, odnosno odreenjata je nauka. Da je to tako ilustruje sledee: nauka se esto denie kao skup

sistematskih i istinitih saznanja. Meutim, ovo i ovakva odreenja su nedo-voljno precizna, jer i registar privrednih organizacija, popis neprivrednih or-ganizacija i instirucija, registar..., jeste skup istinitih podataka koje ne smemokrstiti naukom. U nameri da se priblii do preciznije denicije za nauku sekae da je to suma znanja o objektivnoj stvarnosti do koje se pristiglo upotre-

bom odreenih metoda istraivanja. U ovom sluaju, iako se pod metodamaistraivanja podrazumevaju razliite stvari, misli se na metode koje su ve-zane za verikaciju. Tada bi nauka bila suma znanja o objektivnoj stvarnos-

ti, ili delu objektivne stvarnosti, iju istinitost moemo proveriti. Meutim,moemo proveriti i istinitost podataka u registru privrednih organizacija, pani tada ne moemo kazati da je to nauni rad. Jer, kada bi svakom predmetu,

pojavi, procesu, odnosu u stvamosti odgovarao podatak u nauci tada bi toznailo samo jedno, a to je: nepreglednom broju pojavnosti u objektivnoj st-vamosti odgovara (saglasan je) nepregledan broj podataka u nauci.

Za razliku od ovakvih zdravorazumskih i povrinskih pogleda na nauku,M. Pei smatra, a to i mi prihvatamo, da se pod naukom, u najirem smislu,podrazumeva ljudsko saznanje o prirodi, oveku i drutvu koje relativnoodgovara objektivnoj stvamosti. Iz ovog proizlaze osnovne karakteristikenauke:


30/375


1. da je ona ovekovo delo, rezultat njegove misaone i praktike delat-nosti;

2. da je to saznanje objektivno, jer korespondira s objektivnomstvanou, i

3. da je nauno saznanje relativno, jer ta korespondencija nikad nije pot-puna, vec uvek delimina i aproksimativna.

Ono po emu se nauno saznanje razlikuje od drugih, prema nalazimasavremene epistemologije, jeste po svom metodolokom izvoenju. Smatrase da se sistem naunog saznanja o prirodi, oveku i drutvu temelji na etiriosnovna metodoloska principa, odnosno postulata. To su: objektivnost, pouz-danost, opstost i sistematinost.nAprema M. Markoviu: Nauka je objek-

tivno, kritiko, metodski izvedeno znanje. Drugim reima: Da bi postigla tajcilj, nauka se slui odreenim drutveno prihvaenim postupcima istraivanjai odgovarajuim postupcima istraivanja i odgovarajuim kriterijumima ocen-

jivanja da li odreeni rezultat istraivanja treba prihvatiti kao objektivno istinitili ne.14Za D. unjia: Nauka je objektivan, logiian, sistematian, prov-erijiv, merljiv, skladan itd. metod (put, nain) racionalnog i iskustvenog pri-kupljanja, opisivanja, klasikovanja, denisanja, uoptavanja, objanjavanja,razumevanja, predvianja, kontrole i vrednovanja injenica.15Prema tome,nauku odreuju dva konstitutivna elementa: predmet i metod. Ili jo preciznijekazano,predmet nauke (poslovne etike i komunikacija kao nauke) je deo ob-

jektivne stvarnosti, a nauka jeste misaona interpretacija tog dela stvarnosti u naem sluaju, misaona interpretacija poslovne etike i komunikacija ui organizacijama kao dela objektivne stvarnosti. Prema tome, poslovna etikai komunikacije, kao i druga nauka, sastoji se od saznanja o svom predmetu imetoda pomou kojih istrauje svoj predmet - poslovni moral i komunikacijeu organizacijama sveta rada.

Naime, pojam znanja (kao i pojam istine) implicira objekat na koji seodnosi i koji je saznat iz odreene ljudske perspektive. U torn smislu svakanauka ima svoj predmet. S druge strane, pojam znanja (istine) implicira i jedanodreeni nain saznavanja, tj. subjektivnu praksu kojom se dolazi do svesti oobjektu. U tom smislu svaka nauka ima svoj metod.

Predmet i metod su nerazdvojno povezani i jedno bez drugog se ne moekonstituisati.16Ovo zbog toga to ispravan metod istraivanja na jednomodreenom podruju moe se izgraditi tek kada se uzmu u obzir specinosti

prouavanog predmeta.17


31/375


Iz kazanog proizlazi da u najirem smislu, predmet nauke jeste objek-tivna stvarnost, tj. celokupnost pojava, procesa i odnosa koji ine tu stvarnost.Poto je stvarnost beskonana, postoji bezbroj strana i dimenzija da bi se moglaizuavati; svaka pojedinana nauka iz tog beskrajnog i sloenog kompleksa

izdvaja odreenu vrstu pojava, procesa i odnosa koji se meu pojavama i pro-cesima uspostavljaju i konstituie svoj poseban predmet izuavanja. Meutim,treba istai da predmet jedne nauke nije, kako se esto misli, deo objektivnestvarnosti po sebi, nezavisno od oveka i njegove delatnosti. Konstituisanje

predmeta svake nauke, odnosno izdvajanje konkretnih sadraja i problema ustvarnosti kao predmeta pojedinih nauka, u velikoj meri zavisi od oveka, nje-gove delatnosti i potreba.18U istom smislu M. Markovi zakljuuje: Predmetma koje nauke jeste kompleks novih, aktuelnih, meusobno srodnih problema

koji nastaju u procesu praktine interakcije oveka i objektivnog sveta. U sva-koj pojedinoj nauci odredba njenog predmeta je funkcija praktinog iskustvao jednom odretenom podruju stvarnosti, jezika, metodoloskih i lozofskih

pretpostavki, normi za praktinu delatnost, i specinih naina organizacijepodataka. 9

Ono to u bitnom utie na konstituisanje predmeta svake nauke, premanalazima M. Peia, jesu:

1) odreeno lozofsko, odnosno ontoloko shvatanje stvarnosti;

2) metod koji se primenjuje u istraivakoj praksi neke nauke;3) metodoloski postupci koji se primenjuju u procesu sticanja saznanja,

i

4) konstituisanje predmeta pojedinih nauka zavisi i od ovekovihpraktinih potreba za saznanjima odreene vrste.20

Pod metodom21 se, u najoptijem smislu rei, podrazumeva nain nakoji se dolazi do saznanja o predmetu koji odreena nauka analizira, objas-njava i razumeva. Meutim, pod naunim metodama ne misli se uvek isto.Jednom se naunim metodama oznaavaju logike forme miljenja, stodovodi do izjednaavanja naunih metoda sa logikom. Drugi put se ovim ter-minom oznaavaju opte teorije nauke, pa se zbori o funkcionalnoj metodi,dijalektiko-materijalistikoj metodi, o strukturalistikoj metodi i slino. Trei

put se naunom metodom oznaavaju metode za prikupljanje podataka kaoto su: posmatranje, anketa, analiza sadraja, ... To je rezultat razlika izmeu

pojedinih metodoloskih pravaca. A te razlike izmeu pojedinih metodolokihpravaca nastaju kada treba konkretno odrediti ta spada u nauni metod. Savre-

mena pozitivistiki orijentisana metodologija pod naunim metodom najeepodrazumeva samo logika naela i tehnika sredstva koja se primenjuju u


32/375


nauno istraivakoj praksi. Takvo shvatanje metoda, koje ga redukuje nalogika pravila saznanja i tehniku istraivanja, nepotpuno je i jednostrano.... Metodologija zasnovana na dijalektici nauni metod shvata znatno ire.Ona pod njim podrazumeva dijalektiko jedinstvo logikih naela i pravila,

teorijskih saznanja o stvarnosti i praktinih radnji i tehnikih sredstava koja seprimenjuju u istrazivakoj delatnosti.22

Nauni metod, tj. metod naunog saznanja je smisleno i svrsishodno,racionalno konstituisan sistem ideja, koncepcija, radnji (postupaka) i sred-

stava odabran po naunim kriterijumima i nauno proveren u cilju stica-nja naunog saznanja, odnosno naunog istraivanja o predmetu ili metodunauke. 23

Prema metodologiji zasnovanoj na dijalektici nauni metod ima sledeatri dela:

Prvi, logiki deo, obuhvata logika pravila i na njima zasnovane misa-one radnje koje se koriste u postupku naunog saznanja. Ovaj deo metoda jeuniverzalan, jer se postupak naunog saznanja u svim naukama vri po ust-aljenim fazama i logikim pravilima.

Drugi, teorijsko-epistemoloki deo naunog metoda, koji se esto nazi-va optim teorijsko-metodolokim pristupom, obuhvata prethodna teorijska

saznanja o predmetu koji se istrauje, kao i osnovna saznajna naela kojaslue kao orijentir i opti putokaz u istraivanju. To nisu konana, ve pre-thodna saznanja koja pomau da se doe do novih, egzaktnijih i plodonosni-

jih saznanja. Na bazi tih saznanja naunik gradi polaznu, hipotetiku vizijustvarnosti ili dela stvarnosti koji istrauje i postavlja osnovne metodoloke

principe koji treba da obezbede relativnu objektivnost i istinitost saznanja.

Za razliku od prvog dela naunog metoda koji je univerzalan, ovaj deometoda je specian i poseban za svaku nauku, jer zavisi od predmeta koji

odreena nauka prouava. tavie, u mnogim drutvenim naukama, usledrazliitog shvatanja sutine drutvenih pojava i njihove epistemoloke prirode,primenjuju se razliiti teorijsko-metodoloki pristupi. ...

Trei deo naunog metoda, koji se esto naziva tehnikom istrazivanjaine metode i tehnike koje se koriste u istrazivakoj praksi. Tu spadaju, u

prvom redu, metode, postupci i instrumenti kojima se vri prikupljanje iskust-vene grade, njeno sreivanje, uporeivanje, a delom i eksplikacija. Neki odtih metoda i postupaka su univerzalni, primenjuju se u svim naukama, dok su

drugi speicni, saobraeni specinosti pojava koje se istrauju. ...


33/375


Na kraju, treba jo jednom istai da su sva tri navedena dela metoda:logiki, teorijski i tehniki meusobno tesno povezana, i samo njihovo neod-vojivo jedinstvo garantuje plodotvorne rezultate u istrazivakoj praksi. Savre-mena pozitivistiki orijentisana metodologija, koja teorijska saznanja o pred-metu istraivanja ne smatra sastavnim delom naunog metoda, u istraivakoj

praksi pokazuje izrazitu teorijsku nemo i neplodotvornost... sve vie tone uvulgarni empirizam i puko opisivanje pojava, jer joj nedostaju opta teorijskasaznanja za naunu eksplikaciju i objanjenje injenica.

Jednaku teorijsku nemo i neplodotvornost u istraivakoj praksi poka-zuju i one metodoloke koncepcije koje nauni metod svode na skup apstrakt-nih teorijskih principa pomou kojih se objanjava stvarnost bez ikakvog os-lonca na realnu praksu.24

U naunoj lektiri dosta je raireno miljenje da nauni metod mora dazadovolji logike, tehnike, organizacijske i strategijske aspekte.

Logiki aspekti se odnose na logika pravila koja istraiva mora daupranjava prilikom denisanja pojmova, pri stvaranju denicija, klasikacija,

pri donoenju sudova, zakljuaka i dokaza. U logike aspekte naunog metodase ubrajaju, isto tako, i svi oni problemi vezani za ispitivanje uloge hipoteza

i naunih teorija u istraivanju kao i problemi u vezi sa ispitivanjem logikestrukture naunih zakona i njihova povezivanja u logiki neprotivureansistem.

Pod tehnikim aspektom naunog metoda podrazumevaju se sva onatehnika sredstva pomou kojih nauka, u zavisnosti od svojih ciljeva i svojerazvijenosti, nastoji doi do novih saznanja. Tako u oblasti drutvenih naukanajee se koriste ove tehnike za prikupljanje, klasikaciju i analizu injenica:

posmatranje, intervju i anketa, istoriografska metoda, analiza sadraja, eks-

periment, statistike metode, uporedna metoda, tehnike skaliranja itd.Pod organizacijskim aspektima naunog metoda podrazumevaju se op-

timalne organizacione forme naunog rada, optimalne forme komunikacijemeu naunicima, optimalne forme za vaspitanje mlaeg naunog kadra, in-dividualna i kolektivna produktivnost naunika itd.

Pod strategijskim aspektima naunog metoda podrazumeva se postavl-janje i ostvarivanje dugoronih teorijskih ciljeva i zadovoljavanje praktinihpotreba ako se rei neki znaajan teorijski problem u nauci.


34/375


2. PREDMET POSLOVNE

ETIKE I KOMUNICIRANJA

U naunoj lektiri, kao to je to pokazano i dokazano u dosadanjem delu

analize, prisutni su mnogobrojni pristupi denisanju poslovne etike i komu-niciranja. Ilustracije radi, poslovna etika denie se kao: skup principa, nor-mi i standarda ponaanja koji usmeravaju pojedince ili grupe u biznisu25;moralni standardi koji se primenjuju na poslovnu politiku, institucije i po-

slovno ponaanje; skup principa i standarda koji usmeravaju ponaanjeu poslovnom svetu; studije o tome sta predstavlja dobro ili loe, ispravnoili neispravno u Ijudskom ponaanju prilikom angaovanja u oblasti bizni-

sa26; prouavanje primene linih normi na aktivnosti i ciljeve komercijal-

nih preduzea, odnosno kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstveneprobleme pred moralnu linost koja deluje kao predstavnik tog sistema2;primenu optih etikih naela na posebne sluajeve ili oblike prakse u po-

slovanju, ... analiza pretpostavki biznisa - i moralnih, i pretpostavki sagle-danih sa moraine take gledita, ... opisivanje hvale vrednih i uzoritih postu-

paka, bilo pojedinaca u biznisu bilo posebnih rmi28; primena etikih prin-cipa u poslovnim odnosima i aktivnostima (s tim da) mnoga poduzea imajuu pisanom obliku formalne etike kodove... Kljuno je pitanje koje se u svezi s

poslovnom etikom postavlja, dre li se zaposleni u preduzeu etickih principa

ili ne29; interdisciplinarna delatnost u okvirukoje se reavaju i javljaju pi-tanja ekonomske politike poslovne prakse, te politike i organizacijske teorije30;nain koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvoenja poslova u istovre-menom skladu s duhovnim, sociolokim, biolokim i prirodnim zakonitostimaoveka i okruzenja ili, jednostavnije, poslovnu etiku moemo objasniti kao

prirodno voenje poslova odnosno poslovanje u skladu s prirodom. 3INemapotrebe da vie nabrajamo denicije pojma poslovne etike. Njih danas ima parstotina kao i denicija pojma komunikacija. To reito govori da jo uvek nema

opste prihvaenog pojmovnog odreenja poslovne etike i komunikacija. Unajoptijem smislu rei ona podrazumeva moralno ponaanje i delanje kao ida je sutina ljudskog bia da komunicira s drugima i da drugi komunicirajus njim. Medutim, postavlja se bitno i aktuelno pitanje: na osnovu i pomocucega prosudujemo moralnost, ljudskost i ispravnost vladanja, delanja, odlu-civanja, komuniciranja, ... u i posredstvom organizacije sveta rada? Teorijsko-empirijska iskustva zbore da je mogue koristiti razliite principe i teorije,a u konkretno-istorijskim oblicima za evaluiranje poslovne moralnosti i po-slovnih komunikacija najee se koriste sledeci pristupi:


35/375


Eksterni zakoni - pristup kojim se pretpostavlja postojanje zajenikog,generalizovanog seta moralnih standarda, koji svi pripadnici odreenezajednice moraju slediti (etika zasnovana na pravilima). Meutim,

problemi se javljaju u operacionalizaciji propisanih pravila na nivo

konkretne organizacije sveta rada, odnosno prilikom interpretacije istihod strane pojedinaca;

Utilitarizam - podrazumeva kreiranje to vie koristi za to vei brojljvidi. On nam kae da uvek treba da inimo ono to ima najbolje po-sledice. U sluaju klasinog utilitarizma, najbolje posledice se sh-vataju preko najveeg mogueg prevlaavanja zadovoljstva nad bolom,ali druge teorije mogu da dele shvatanje da treba da inimo ono to imanajbolje posledice, ne sluei se pri tom sa klasinim utilitaristikim sh-

vatanjem daje zadovoljstvo iskljuivo sutinsko dobro, a bol sutinskozlo. Naime, fokus klasinog utilitarizma je na rezultatima (konsekven-cionalisticka orijentacija), a ne na sredstvima kojima se postiu eljenirezultati. Ovaj pristup se, prema tome, temelji na maksimi Ne biramsredstva za postizanje svojih ciljeva. Meutim, ostaje otvoreno pitanjeta je sa etikom prima facie dunosti koja se zasniva na specinom

pojmu onoga to znai imati dunost. Prima faciae dunosti mogu uposebnim organizacionim okolnostima da proizvedu druge dunosti. Nataj nain, one izbegavaju neke od najteih posledica stroe deontoloske

etike, ali se suoavaju sa drugim posledicama; Univerzalizam - zagovara da su odluke moralne ukoliko su intencije

ili motivi donosioca odluke pozitivni (teleoloka orijentacija). U tornsmislu primat se stavlja na sredstva koja se koriste za dostizanje eljenogcilja, a ne na konaan uspeh. Meutim, moda je pitanje ta treba dainim pogreno.

Umesto toga, mogli bismo da pitamo: Kakva linost treba da bu-dem? Teorija vrline se usmerava na ovo drugo pitanje i na vrline koje

sainjavaju dobar karakter. Ali, moe li teorija vrline da zameni alterna-tivne pristupe poslovnoj etici?; Distributivna pravda - podrazumeva ispunjenost etikih zahteva, uko-

liko je obezbeena to ravnopravnija distribucija svih koristi, na bazilinih doprinosa i kompetentnosti pojedinaca. Meutim, uvek se moe

postaviti pitanje subjektivizma osobe koja odlucuje o distribuciji.Naime, neki smatraju da se moral moe zasnivati na pravima, a drugiih posmatraju kao izvode iz osnovnih moralnih principa. Ma ta mislilio ovom setu pitanja, iroko je prihvaeno u postkapitalizmu da se bardelimini odgovor na pitanje kako treba da ivim, daje preko naloga dase postuju prava drugih;


36/375


Lina sloboda - predstavlja pristup kojom se potencira vrednost lineslobode pojedinca. Naime, svaki pojedinac u organizaciji sveta radatreba da ima pravo i obavezu da samostalno izvodi etike odluke naosnovu linih moralnih standarda (etiki relativizam) i niko ga ne sme

osuditi zbog toga. Meutim, ostaje otvoreno pitanje granica line slo-bode, odluivanje u ime pojedinca i organizacije,... ostaju otvorenapitanja koherencije opteg pojma pokoravanju pravilima, kodeksima,dokumentima konkretne organizacije?

Uvaavajuci doprinose ovih i drugih teorijskih koncepcija i sugestija,ali nastojei i da prevaziemo njihova ogranienje, njihove nedoreenosti

poslovnu etiku i komunikacije deniemo kao prouavanje (analiziranje,objanjenje, razumevanje,...) uzajamnih funkcionalnih veza izmeu vrsta,

sadraja, oblika, sistema moralnih stavova i komunikacija, s jedne, i organiza-cionih okvira, delatnosti organizacije, organizational procesa i odnosa, s dru-

ge strane prouavanje upotpunjeno teorijsko-empirijskim istraivanjima: a)razvoja i promena njihovih odnosa sa ostalim sistemima tehniko-tehnolokihi drutvenih pravila i tvorevina civilizacije; b) naina njihovih ideolokihopravdanja preko i pomou doktrina, i c) njihovog nastanka, razvoja i prom-ena kao i njihovih specinih determinizama.

Prema tome, pred istrazivaa poslovne etike i komunikacija koji suoava

vrste i oblike moralnih stavova sa organizacionim okvirima i sadrajimapostavlja se u prvom redu pitanje: kakve se posebne vrste i kakvi se oblici isadraji moralnih stavova mogu otkriti u mikrodrutvenom, grupnom ili orga-nizacionom tipu koga prouava?

Drugo pitanje jeste kakvim su redosledom poreane pronaene vrstemoralnog ivota, to jest kakav sistem moralnog ivota one ine? Ako se ut-vrdi da svakom tipu globalne drutvene strukture, i u skladu sa njom odnosneorganizacione strukture odgovara drugaiji sistem moralnog ivota, bie us-

postavljena funkcionalna uzajamna veza izmeu tih sistema i tipova struktura,a da pri tom nee iskrsnuti problem uzronosti.

Tree pitanje koje susree istraziva poslovne etike (organizacionogmoralnog ivota) i komunikacija odnosi se na naglaenost oblika moralnogivota unutar pojedinih vrsta organizacija s obzirom na drutvene okvire. Jerimperativni moral, na primer, moe imati racionalan ili mistian, intuitivan ilireeksivan oblik, moe se proirivati ili skuavati, moe biti potovan ili la-

bav, a sve to vredi i za tradicionalni moral, za moral idealnih simbolikih pred-

stava i za veinu ostalih vrsta moralnih stavova. I opet je dunost istraivaaposlovnog moralnog ivota da istrai funkcionalne uzajamne veze izmeu tih


37/375


mena i drutvenih okvira, odnosno okvira organizacionih struktura (procesai odnosa izmeu organizacionih struktura). Ovo tim pre to ti oblici utiu nakarakter sistema moralnog ivota u i organizacije.

etvrto pitanje tie se odnosa izmeu moralnih stavova i ostalih vrsta sas-tava drutvenih pravila. Uloga moralnog ivota u nekim vrstama organizacijaili grupa (formalnih i/ili neformalnih) u organizacijama daleko je znaajnijanego u drugima: dok su, na primer, u organizacijama antikim gradovima-dravama i imperijima umetnost, saznanja i pravo imali prvenstvo predmoralnim zivotom, u organizacijama patrijarhalnog drutva moralni ivot za-uzimao prvo mesto a u organizacijama feudalnog drutvu tree. Moralni ivot

je, istina, u razdoblju liberalnih demokratija opet zadobio izvesnu prevlast, alise morao povui na poslednje mesto u organizovanom kapitalizmu organi-

zovanom amoralizmu. Postkapitalistiko drutvo kao drutvo organizacijazasnovanih na znanju otvara potrebu za novom etikom poslovanja - radikalnonovom poslovnom etikom.

Peta grupa pitanja koja se nameu istrazivau organizacionog moralnogivota predstavlja kritiko propitivanje moralnih doktrina ili losoja morala.Ovo zbog toga to su neke od tih losoja (pozitivizam, dogmatski mark-sizam, ...) morala samo obine dogmatizacije i sublimacije hijerarhije vrstai oblika postojeih moralnih stavova koji u stvari odgovaraju tipovima glo-

balnih struktura, posebno globalnih struktura globalizma. Tako bi se moralnedoktrine, kao to su doktrine o vrhovnom dobru, dunosti, vrlinama itd., ili st-rogo normirani moral, moral prirodnih obdarenosti, vitalistiki, racionalistiki,mistiki, sentimentalni morali, kontemplativni morali i morali delovanja, in-dividualisticki morali itd., lako mogli pokazati kao dogmatiski naini oprav-davanja i sublimacije odreene stvarne situacije globalizma u sistemu vazeihmoralnih stavova. Ali to nipoto ne znai da ne moe postojati nedogmatskai neideoloka losoja morala. Na losoma je da stvore takvu losoju i

etiku kao njen sastavni deo ne zaboravljajui pri tom promenljivost sistemamoralnog ivota to su je na svetlo poslovnog dana izneli sociolozi. Ovo zbogtoga sto konkretna primena na osnovu i pomou operacionalizacije etikograsuivanja na specina pitanja ili oblasti praktinog zanimanja jeste prak-tina kopija apstraktnih moralnih teorija - onih koje se bave usmeravanjemvladanja, ponaanja i delanja.


38/375


Da bi na nauno validan nain odgovorio na sva ova pitanja istraziva or-ganizacionog moralnog ivota valja da izvri genetiko istraivanje moralnogivota: 1) prouavanje njegovih religijskih, magikih, pravnih ili spoznajnihizvora; 2) utvrivanje determinizama preobraaja moralnog ivota u razliitim

vrstama organizacija, razliitim vrstama grupa, klasa i globalnih drutava; 3)otkrivanje determinizama delovanja moralnog ivota u i organizacije na os-tale vidove totalnog drutvenog fenomena i na njegovu celokupnost. Ovde bise mogla primeniti kauzalna eksplikacija.

Prema tome, predmet poslovne etike i komunikacija kao kompleksneteorijsko-empirijske nauke obuhvata dva glavna podruja objektivne stvar-nosti organizacija sveta ivota i sveta rada. Prvo podruje ini poslovni morali komunikacije kao pojava, procesi i odnosi ~ moralni procesi i odnosi uprav-

ljanja u i organizacijom koju ova nauka prouava na dva nivoa: apslraktno-logikom i posebnom.Na optem, apstraktno-logikom nivou ona ispituje onoto je opte i zajedniko svim sistemima upravljanja-teritorijalno-politikim,funkcionalnom i asocijativnim.32Posebni nivo obuhvata razvoj i promene di-menzija, uloga, funkcija, procesa i odnosa poslovnog morala u organizaci-

jama sveta rada na konkretno-istorijskom nivou.Iz denisanog predmeta proizlazi da je poslovna etika i komuniciranje:

posebna drutvena nauka koja prouava poslovnu etiku i komuniciranje

kao posebnu sferu drutvenog ivota ljudi u i posredstvom organizacijau njihovojpovezanosti sa globalnom drutvenom strukturom;

eksplikativna nauka, a to znai da ona na osnovu temeljnog, svestranogi preciznog opisa poslovnog morala kao pojave, procesa i odnosa u or-ganizaciji i organizacije i komunikacija, posebno informacija u procesudelanja i upravljanja u i organizacijama iste nauno objanjava;

normativna - prouava poslovni moral i komunikacije u i organizaci-jom, kao drutvenu pojavu u ijoj osnovi lee ljudske elje, interesi i

tenje. Ona ukljuuje indikativne i vrednosne sudove. Sama istina kojutei da sazna ljudski je atribut i kao takva je odreena ljudska vred-nost. Ona za svoj predmet istraivanja ima moralni organizacioni sveti svet organizacije poslovnog morala i komunikacija i njihove sadrajeu procesu upravljanja organizacijama sveta rada koji su stvarni, madainjenice koje ona ispituje imaju i svoje vrednosno znaenje;

disciplina praktine lozoje, i timeprimenjena nauka kojoj su otkriafundamentalnih nauka polazna premisa za izvoenje osnovnih stavova

i nalaza koji treba da slue praksi, tj. reavanju odreenih praktinihproblema;


39/375


interdisciplinarna nauka koja integrise dostignua vie naunih disci-plina - losofskih paradigmi, socioloke teorije, ekonomske i nansi-jske teorije, organizacione teorije, teorije upravljanja, pravne teorije,informatike, matematike i statistike (kvantitativnih metoda), psihologi-

je i itavog niza drugih nauka. Interdisciplinarnost u analiziranju,objanjavanju i razumevanju poslovne etike i komunikacija zapoinjeod sredine 50-ih godina proslog veka, paralelno sa pojavom i razvo-

jem sistemskog pristupa. A do tada su dominirali parcijalni pristupi -partikularni, tehniko-tehnoloki, bihevioristicki (psiholoki ili socio-psiholoki) ili kvantitativni. Prema tome, u okviru poslovne etike i ko-munikacija supostojali i postoje razliite teorije i metodoloki pravci.

Razvoj naunog miljenja o upravljanju organizacijom, upravljanja

organizacionim procesima i o organizacionim odnosima, kao i u drugim oblas-tima saznanja, postepeno dovodi do potrebe zasintezom celokupnog saznanjao poslovnoj etici i komunikacijama. Takvo znanje ne mogu da prue profe-sionalne, ekonomske, ekoloke, medicinske, inenjerske, politike, vojnike,etike poslovne politike, etike slobodnih profesija, i tako dalje, bez obzira ko-liko one bile relativno opte. Zato? Zbog toga to one svojim predmetomistraivanja i primenjenim istraivakim metodama i tehnikama ne mogu da

zahvate, da obuhvate, poslovnu etiku i komunikacije kao pojavu, posebno nji-

hovu organsku povezanost sa upravljanjem organizacionim procesima i or-ganizacionim odnosima u celini. Ovakvo znanje moe da prui samo naukaposlovne etike i komuniciranja kao organski deo praktine losoje - posebnaetika koja primenjuje optu etiku (metaetiku i normativnu etiku) na reavanjeorganizacionih problema (vladanja i delanja u organizacijama i posredstvomorganizacija sveta rada), a potom na istraivanje poslovnog morala i komu-nikacija. U tom smislu ona je i uoptavajua nauka koja prouava poslovnimoral i komunikacije u i organizacijma sveta rada tokom njihovog celok-upnog razvoja. A istorija oveka, istorija njegove civilizacije, jeste istorija

organizacije. Prema tome, tek ovakva nauka, omoguavajui potpunije ra-zumevanje svih organizacionih pojava, njihovih promena i razvoja, je u funk-ciji spoznaje oveka i istorije njegove civilizacije.

Nauka poslovne etike i komunikacija prouava ono sto je opte - moral-no-komunikacijsko, ono to je zajedniko svim organizacijama teritori-

jalno-politikog, radno-funkcionalnog i asocijativnog sistema upravljan-ja. Poto su posebne nauke izvukle na svetlo naunog dana svoje rezultateistraivanja pojedinanih aspekata objektivne stvarnosti organizacija- ono

to je zajedniko moralnim organizacionim pojavama odreenih vrsta, po-slovna etika i komuniciranje kao nauka iskazuje ono to je zajedniko svim


40/375


vrstama organizacija, organizacionim procesima i organizacionih odnosima- ono to se sadri u svakoj organizaciji, kao drutvenoj pojavi, bez izuzet-ka i to ini, istovremeno, specinost organizacije kao takve u odnosuna druge drutvene i prirodne pojave ostale mogue vrste pojava. To joj

omoguava dasintetizira i uopstava rezultate istraivanja do kojih su dosledruge posebne nauke o upravljanju i organizaciji. Meutim, nauka poslovneetike i komuniciranja se ne zadrava na ovome. Zato? Odgovor je jednosta-van: zadravanjem na tome ono to bi ova nauka mogla da iskae kao rezultatnaunog promiljanja jeste samo nepotpuna slika poslovnog morala i ko-municiranja u organizacijama, nepotpuna slika prisustva morala u upravljanjuorganizacionim procesima i organizacionim odnosima. Zbog toga ona i morada ide dalje i dublje? A ii dalje u sutini znai uoptiti i ono to su donekle

uoptile posebne organizacione nauke, posebne drutvene, tehnike i ostalenauke o istorijskim promenama, razvoju i modernizaciji drutva - njegovimorganizacionim iskazima i izraajima. Znai:poslovna etika i komuniciranjekao nauka ne zahvata i ne prouava, kao svoj predmet istraivanja, samo

sutinu poslovnog morala i informisanja u i organizacijama nego iz svog uglapromilja ljudsko drutvo kao celinu - njegove promene, razvoj i modern-izaciju. Ovo zbog toga to je organizacija imanentna drutvu. Pa njen predmetistraivanja i jesu: moralni sadraji procesa i odnosa u organizaciji, procesai odnosa izmeu organizacija, procesa i odnosa izmeu organizacija i dru-

gih drutvenih i prirodnih pojava, veze izmeu njih i njihova povezanost ujednu celinu, razvoj i promene te celine, meusobni uticaj tih pojava jednihna druge i uticaj svake od njih na celinu i celine na nju. A da bi zahvatilaovako najavljen predmet istraivanja nauka poslovne etike i komuniciranja

je primorana da stalno kritiki promilja dijalektiko jedinstvo organizacionestatike i organizacione dinamike. Meutim, ona to ne moe da ostvari bezrezultata posebnih organizacionih nauka, posebnih nauka koje su se izrodileiz menadmenta. Te nauke joj pruaju neophodnu grau koju ona analizira

i prerauje da bi odvojila i razdvojila ono to je optemoralno od onoga tonije i da bi sintetizovala sve posebno u jedinstvenu celinu. Na taj nain ona jeu poziciji da iskazuje i proverava (=teorijsko-empirijski) generalizacije nas-tanka, promena, razvoja i modernizacija poslovnog morala i komunikaciranjaorganizacijama kao takvim.

Zbog toga nauku poslovne etike i komuniciranja deniemo kao: misa-ono sreivanje objektivne stvarnosti poslovnog morala i komuniciranja u iorganizacijama, organizacionim procesima i organizacionim odnosima koja

ide dalje od podataka o toj stvarnosti.


41/375


Poslovna etika i komuniciranje se ne zaustavlja na pojedinanom, vesmera ka objanjavanju velikog broja pojedinanih sluajeva.Naime, poslov-na etika i komuniciranje kao nauka logiki objanjava predmet koji prouava- poslovni moral u i organizacijama sveta ivota i sveta rada, procese i od-

nose komuniciranja. A, takva nauna misao preko i pomou pojmova pro-dire iza pojavnosti - misao na kvalitativno drugaiji nain odraava stvarnost

poslovnog morala i komuniciranja u i organizacijama sveta rada u svesti odneposrednih ula. Ova razlika jeste u tome to miljenje uopteno odraavastvarnost poslovne etike i komuniciranja u i organizacijama i organizacijustvarnosti. Miljenje je reektirana stvarnost u koju ne ulazi ni jedan atom

prirode, ali je zasnovana na ulnoj gruboj predmetnosti. (Marx)

Prema tome, nae uoptavanje o objektivnoj stvarnosti poslovnog mora-

la i komuniciranja u i organizacijama sveta rada nije deo te stvarnosti. Onopredstavlja i jeste misaona stvarnost. I to miljenjem postiemo veu optostto smo sve daljeod objektivne stvarnosti poslovnog morala, poslovne moral-nosti i komuniciranja u i organizacijama sveta rada. Time se poveava opas-nost da misao izgubi vezu sa objektivnom stvarnou - onom koju pokrivajuorganizacije. Jer, iako je miljenje -reektirana stvarnost - zasnovana naulnoj predmetnosti, misaona stvarnost nije ograniena ulnom predmetnou.

Naime, kao to ide iza pojavnosti morala i komuniciranja u i organizacijama -

morala i informacija u organizacionim procesima i organizacionim odnosima- misao moe da ide i mimo te i takve pojavnosti i da na taj nain neadekvatnoobjanjava onaj deo objektivne stvarnosti o kojem misli. Zbog toga naunamisao, na osnovu, uz pomo, uz primenu naunih metoda proverava istinitost

svoga miljenja.


42/375


3. ODNOS POSLOVNE ETIKE I KOMUNICIRANJA

PREMA SRODNIM NAUKAMA

Interdisciplinarnost predmeta istraivanja poslovne etike i komunici-

ranja, tj. saznanja o poslovnom moralu, moralnosti i komuniciranju u i orga-nizacijama i metode u bitnom odreuje odnos poslovne etike i komuniciranjaprema srodnim naukama. Postavljajui poslovnu etiku i komuniciranje u cen-tar nase analize valja nam ukazati, istina u najoptijoj formi, na kljune od-nose, na bitne centre preseka sa relevantnim naunim disciplinama, bez ijih

bi znanja i podsticaja teorija poslovne etike i komuniciranja u i organizacijombila unapred osuena na upravljaki inenjering i samim tim na tiho gaenjei nestajanje.

Zbog toga polazimo od odnosa losoje i poslovne etike i komunici-ranja. Ovo i zbog toga to je etika deo praktine losoje. Iz losofske lek-tire proizlazi injenica da postoje raznovrsni losofski sistemi,

Documents

US - Poslovna Etika i Komuniciranje1_NoRestriction