IT Predavanja 04 Hardver

5/26/2018 IT Predavanja 04 Hardver

1/63

1

UNIVERZITET U

KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET

www.ekfak.kg.ac.rs


2/63

2

INFORMACIONETEHNOLOGIJE

Prof.dr Zora Arsovski, [email protected]. dr RankoviVladimir, [email protected]

Asistenti:

Mr Zoran Kalini

Igor Milanovi

Dragana Rejman Petrovi


3/63

3

MODUL 2

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

M2.1 HARDVER


4/63

4

Struktura raunarskog sistema

Svaki raunarski sistem treba da obezbedimogunost uitavanja ulaznih podataka, njihovu

obradu (procesiranje) a zatim

uvanje i/iliprikazivanje rezultata na nekom spoljanjem

medijumu.

S obzirom da operacije obrade podakata mogu dabudu sloene neophodno jeuvati podatke koji

predstavljaju meurezultate obrade.

Hardver


5/63

5

Struktura raunarskog sistema Raunarski sistem mora da poseduje procesor

(centralni) koji vri obradu podataka, unutranju

memoriju u kojoj se uvaju podaci koji su predmet

obrade i odgovarajue ulazno/izlazne ureaje

pomou kojih se podaci uitavaju odnosnozapisuju ili prikazuju.

Hardver


6/63

6

Fon Nojmanova maina

Osnovni principi Fon Nojmanove arhitekture su:

poto je takav ureaj prvenstveno raunar, on bi trebalo dosta estoda izvodi osnovne aritmetike operacije. Te operacije su sabiranje,oduzimanje, mnoenje i deljenje. Stoga je razumljivo da treba da sadri

specijalizovane organe koji obavljaju te operacije... To znai da jeneophodno da postoji centralni aritmetiki (eng. central arithmetical)organ, CA raunara.

Logiku kontrolu ureaja, tj redosled moguih operacija mnogo efikasnije

moe da izvri centralni organ za upravljanje. Kako ureaj treba da budeprilagodljiv, tj. da bude za opte namene, mora da postoji razlika izmeu

specifinih instrukcija koje definiu problem i slue za njegovo reavanjei optih, za upravljake organe koji nadgledaju kako se izvode tespecifine instrukcije... Pod centralnim upravljanjem (eng. central control)

CC podrazumeva se druga od prethodnih funkcija, a organi koji jesprovode formiraju drugi specifian deo raunara.

Hardver


7/63

7

Fon Nojmanova maina

Osnovni principi Fon Nojmanove arhitekture su (nastavak):

Bilo koji ureaj koji izvodi dugaak i komplikovan niz operacija (posebno)

izraunavanja mora da ima odgovarajuu memoriju... Instrukcija kojom sereava odreena operacija moe da sadri i odgovarajue podatke... Ovi

podaci moraju da se pamte ... U svakom sluaju ukupna memorija (eng.

memory) M ini trei deo raunara.

Ureaj mora da podrava ulaz i izlaz podataka preko kontakta sa nekim

specifinim medijumom tog tipa. Taj medijum se naziva medijum za

spoljanje snimanje (eng. recording) ureaja R...

Hardver


8/63

8

Fon Nojmanova maina

Osnovni principi Fon Nojmanove arhitekture su (nastavak):

Ureaj mora da ima organe za prenoenje podataka od R ka specifinim

delovima C i M. Ti organi formirajuetvrti deo ra

unara, nazvan ulaz (I).Pokazae se da je najbolje vriti transfere iz R preko I u M, a ne direktno u

C.

Ureaj mora da ima organe za prenoenje ... iz specifinih delova C i M u R.

Ti organi formiraju peti specifini deo raunara, izlaz, O. Videe se da jenajbolje vriti sve transfere iz M preko O u R, a nikada direktno iz C...

Hardver


9/63

9

Fon Nojmanova mainaHardver


10/63

10

Savremeni raunarski sistemi

Hardver


11/63

11

Princip rada raunara

Obrada podataka se vri u delu raunara koji se zove

procesor i koji se sastoji od velikog broja logikih kola. Obrada podataka se odvija u logikim kolima koja u

zavisnosti od svoje prirode realizuju neku od operacija

Bulove algebre. Osnovni Bulove operatori su: I, ILI iNE.

Hardver


12/63

12

Logiki element ILI (OR)

Xu1

Xu1

Xi

0 0 0

0 1 1

1 0 1

1 1 1

Hardver


13/63

13

Logiki element I (AND)X

u1 X

u1 X

i

0 0 0

0 1 0

1 0 0

1 1 1

Hardver


14/63

14

Logiki element NE (NOT)

Xu1

Xi

0 1

1 0

Hardver


15/63

15

Procesor, ili centralna procesorska jedinicaCPU (central processing unit) je glavni

izvrilac obrade podataka ali i glavniorganizator procesa obrade.

Sastoji se iz dve jedinice:

upravljako-kontrolne i

aritmetiko-logike jedinice

Procesor


16/63

16

Upravljako-kontrolna jedinica predstavlja glavnog

supervizora svih procesa koji se odvijaju u deluobrade podataka.

Osnovne uloge ovog dela raunara se mogu

sistematizovati uetiri grupe:

Unos podataka i programskih instrukcija iz operativnememorije,

Upravljanje prenosom podataka izmeu aritmetiko logike

jedinice i operativne memorije, Praenje izvrenja aritmetikih i logikih operacija i

donoenje odluka na osnovu rezultata i

Upravljanje i praenje rada ulazno-izlaznih jedinica.

Procesor


17/63

17

Izvravanje programa u raunaru se svodi na na

prevoenje programa na niz instrukcija i njihovoizvravanje na procesoru.

Struktura instrukcija je standardizovana kako bi procesor,

odnosno upravljaka jedinica, bila u stanju da prepozna iizvri datu instrukciju.

Na poetku instrukcije po pravilu se nalazi operacioni kod,

a za njim slede operandi instrukcije tj. podaci koji uestvujuu operaciji definisanoj datom instrukcijom.

Operacioni kod Operand 1 Operand 2

Procesor


18/63

18

Memorija savremenih raunara ima za cilj dauva

podatke koji su zapisani u binarnoj formi.Standardima utvreno koliko bitova memorije je na

raspolaganju za upisivanje i uvanje svakog tipa podatka.

Postavlja se pitanje na kojie nain procesor pronai ipreuzeti podatkeiju obradu treba da realizuje.

Da bi to bilo mogue neophodno je memoriju organizovati

u celine (elije) i svakoj od tih celina pripisati broj koji se

popularno zove adresa.

Memorijske adrese


19/63

19

Ako memorija ima nelija onda

e adresa svake

elije bitineki broj u rasponu od 0 do n-1.

Poto su adrese prikazane u binarnom zapisu znai da

ako adresa sadri n bitova da je najvei mogui brojelijakoje se mogu adresirati 2n.

Na primer, ukoliko je broj bitova za definisanje adrese 3,

maksimalan broj adresa koje se mogu adresirati je 23=8,a ako je 8, onda je maksimalan broj adresa 28=256.

Memorijske adrese


20/63

20

Pojamelije.

Opte prihvaenim meunarodnim standardom jeutvreno da veliinaelije iznosi 8 bitova i ona se naziva

bajt (eng. byte).

Bajtovi se dalje grupiu u raunarske rei (eng. words). Instrukcije procesora kao operande koriste cele rei.

Raunari se dele na 32-bitne raunare (duina rei je 32

bita, odnosno 4 bajta) i 64-bitne (duina rei je 64 bita,

odnosno 8 bajtova)

Memorijske adrese


21/63

21

Postoje dva naina brojanja bajtova. Prvi nain

podrazumeva da se bajtovi broje sleva na desno kako jeto kod raunara SPARC ili u velikim centralnim IBM-ovim

raunarima. Drugi nain je brojanje zdesna ulevo kao to

je to sluaj kod raunara proizvoaa Intel

Postrojavanje bajtova


22/63

22

Ova dva naina brojanja bajtova pa ne razlikuju po izgledu binarnog

zapisa podataka ve samo po tome u koji e od bajtova podaci biti

zapisani. Tako je, na primer, u oba sistema, 32-bitni ceo broj 14predstavljen u obliku:

00000000|00000000|00000000|00001110

Meutim, u ra

unarima prvog tipa, deo binarnog zapisa 00001110

ebiti u bajtu sa adresom 3 (ili u bajtu sa adresom 7 itd.) doke kod

raunara drugog tipa ovaj deo binarnog zapisa broja 14 biti u bajtu sa

adresom 0 (ili u bajtu sa adredom 4 itd.).

Postrojavanje bajtova


23/63

23

Primer instrukcije sabiranja dva broja:

Prikazana instrukcija ima operacioni kod A i oznaava instrukciju

sabiranja dva broja. Adresa prvog operanda (sabirka) u operativnoj

memoriji je 2015 dok je adresa drugog operanda (sabirka) 2020. Na timadresama u memoriji se nalaze potrebni podaci zapisani u binarnoj

formi.

A 2015 2020

Izvravanje instrukcija



24/63

24



25/63

25

Proces realizacije instrukcije se sastoji iz dve faze koje

ine takozvani ciklus instrukcije (eng. instruction cycle).

Prva faza realizacije instrukcije se zove ciklus pripreme.

Druga faza realizacije instrukcije se naziva ciklusizvravanja i poinje procesom dekodiranja instrukcije

koja se trenutno nalazi u registru instrukcije.



26/63

26

Aritmetiko-logika jedinica (ALU Arithmetical Logical Unit)

predstavlja drugi deo centralnog procesora.

Zadatak: izvravanje osnovnih aritmetikih i logikih operacija.

Pod aritmetikim operacijama podrazumevamo operacije sabiranja,

oduzimanja, mnoenja, deljenja, diferenciranja i integraljenja.

Logike operacije se svode na operacije poreenja tipa manje od,jednako i vee od.

Sve aritmetike operacije svode na operaciju sabiranja pa je stoga

glavni deo procesora zaduen za aritmetike operacije ujedno i jedinideo i naziva se jedostavno sabira.

Drugi deo procesora koji je zaduen za pomenute operacije poreenja

se zove uporeiva.

ALU-Aritmetiko logi

ka jedinica


27/63

27

Funkcionisanje aritmetiko-logike jedinice je dirigovano i kontrolisano

od strane upravljake jedinice .

Po okonanju procesa obrade rezultat se upisuje u akumulator, a zatim

se ili koristi za sledeu operaciju ili distribuira na odgovarajuu adresu

u operativnoj memoriji.

ALU-Aritmetiko logi

ka jedinica


28/63

28

Brzina izvrenja instrukcija je odreena brzinomasovnika koji je

obino smeten na sam procesor.

Za izvrenje jedne instrukcije potrebno je 5 taktova:

jedan takt da se instrukcija iz operativne memorije uita u

registar instrukcija,

jedan takt da se izvri njeno dekodiranje,

jedan takt da se uitaju podaci (operandi) iz memorije,

jedan takt da se instrukcija izvri i

jedan takt da se izvri upisivanje rezultata.

Prenos podataka izmeu operativne memorije i CPU, ulaznih ureaja i

operativne memorije kao i izmeu operativne memorije i ekranskih

ureaja se vri posredstvom magistrale

asovnik i magistrala

Memorija


29/63

29

j

stalnost zapisa

trajne (koje uvaju sadraj sve dok se ne inicira promena

sadraja od strane korisnika) i

privremene (iji se sadraj gubi nakon nestanka elektrinog

napajanja),

fiziki tip

poluprovodnike (integrisana kola velikog broja tranzistora

utisnutih na silicijumskiip),

magnetske (povrine premazane feromagnetnim

materijalom) i

optike (polikarbonatne mase presvuene slojem

reflektujueg aluminijuma)

Memorija


30/63

30

j

kapacitet maksimalna koliina podataka merena u

bitovima ili bajtovima koju moe sadrati memorija,

jedinica prenosa moe biti bajt(u sluaju unutranjememorije) ili blok(nekoliko KB ili MB, u sluaju spoljanje

memorije),

adresivost adresive (pomou adrese se pristupa jednom bajtu ili rei),

poluadresive (gde se pristupa grupi bajtova) i

neadresive (gde je onemoguen pristup sadraju memorijepomou adrese),

Memorija


31/63

31

j

cena ovaj atribut se ee posmatra kroz odnos

cena/kapacitet koji ilustruje cenu kotanja memorije po

jedinici kapaciteta, bitu ili bajtu, nego kao apsolutni iznos.

vreme pristupa je atribut koji predstavlja izuzetno mali

vremenski interval (reda veliina od mili do piko sekunde)

koji zapoinje inom iniciranja komunikacije samemorijom, a zavrava se pronalaenjem podatka u

okviru memorijske lokacije,

vreme memorijskog ciklusa je atribut koji predstavljazbir vremena pristupa i dodatnog vremena potrebnog za

ponovni pristup memoriji,

Memorija


32/63

32

j

brzina prenosa je atribut koji se definie kao koliina

podataka koji se mogu proitati ili upisati u memoriju u

jedinici vremena,

mogunost promene sadraja Read Onlyili samo za

itanje(memorijeiji se sadraj ne moe naknadno

menjati) i Read-Write ili upisno-itajue(samogunou naknadne promene sadraja),

Memorija


33/63

33

j

naini pristupa postoje etiri mogua naina pristupapodacima u memoriji:

sekvencijalni- podaci organizovani u grupe (slogove) i

upisuju se u redosledu unoenja. Primer su magnetne trakekoja je identina audio ili video kaseti,

direktan - do eljenog sloga se dolazi direktno preko

njegove adrese u memoriji. Primer su hard diskovi,

sluajni do eljenog podatka se pristupa direktno na

osnovu adrese u memoriji na kojoj je podatak zapisan.

Primer je RAM, i

asocijativni podacima se pristupa ne na osnovu adrese

nego na osnovu njihovog sadraja.

Unutranja memorija


34/63

34

j j

Registri Registripredstavljaju memoriju velike brzine i malog

kapaciteta koja slui za skladitenje upravljakih

instrukcija i privremenih rezultata obrade unutar samogprocesora. Svaki registar ima odreenu ulogu unutar

procesora i uobiajeno je da su svi registri iste veliine

(primer 32-bitne arhitekture gde su svi registri kapaciteta32-bita).

Registri mogu biti:

opti(akumulatori) i

specijalizovani(instrukcioni, memorijskih adresa, prihvatni,

kontrolni, broja instrukcija).

Unutranja memorija


35/63

35

Ke memorija Ke memorija je interna memorija procesora i nekih

drugih perifernih ureaja (npr. hard diskova).

Ke memorija skladiti najee koriene memorijske

rei. U potrazi za reima procesor joj se obraa i u

sluaju da ne pronae potrebnu re, nastavlja pretragu u

glavnoj (RAM) memoriji.

Princip lokalnosti.

Unutranja memorija


36/63

36

RAM

Trei i najvaniji nivo unutranje memorije raunara je

glavna, operativna, radna memorija ili memorija sasluajnim pristupom (RAM - Random Access Memory).

Preko RAM memorije procesor komunicira sa ostalim

ureajima raunara (spoljanjom memorijom, U/Iureajima itd.).

Postoje dve vrste RAM memorije:

statika (SRAM) i

dinamika (DRAM).

Unutranja memorija


37/63

37

Unutranja memorija

DRAM - dinamiki RAM

DRAM ipovi su velike, pravougaone matrice

memorijskih elija. Memorijske matrice se sastoje od redova koji se zovu

linije rei i kolona koje se zovu linije bitova.

Svaka memorijskaelija (bajt) ima jedinstvenu lokaciju iliadresu, definisanu presekom reda i kolone.

DRAM memorija se deli na:

asinhronu i

sinhronu.

Unutranja memorija


38/63

38

ROM

ROM (Read Only Memory) je memorija koja jedino

omoguava itanje prethodno fabriki upisanih podataka.Kada se jednom programira njen sadraj se ne menja i

ne gubiak i kada se iskljui napajanje. Koristi se za

uvanje BIOS-a kao i programa za funkcionisanjeureaja (npr. ve maina). BIOS (Basic Input Output

System) je skup raunarskih programa ugraenih u ip

na matinoj ploi.

Unutranja memorija


39/63

39

PROM (Programmable Read Only Memory) je nastala

1956. godine kao memorija koja se samo jednom moe

programirati, i to od strane kupca.

EPROM (Erasable Programmable Read Only Memory) se

pojavila prvi put 1971. godine kao trajna memorija koja se

moe vie puta puniti i brisati. Brisanje je vreno izlaganjem

ultraljubiastom ili rendgenskom zraenju.

EEPROM (Electrically Erasable Programmable Read OnlyMemory) je nastala 1983. godine, a dodati

prefiks elektrino je oznaio novu mogunost brisanja

sadraja bez ikakvih specijalnih ureaja dovoenjem

elektrinih impulsa..

Spoljanja memorija


40/63

40

p j j j

Spoljanju memoriju ine svi memorijski ureaji

koji se nalaze van centralne procesorske jedinicei matine ploe na periferiji raunarskog sistema: disketa,

hard disk, kompakt disk (CD),

DVD,

Blue Ray disk, magnetna traka,

fle memorija i

memorijske kartice

Spoljanja memorija


41/63

41

Spoljanja memorija

Disketa Disketa je tanka, poliesterska kruna ploa premazana feromagnetnim

materijalom sa obe strane koja je upakovana u zatitno etvrtasto

kuite od tvrde plastike na kome je metalni kliza.

Prenik krune ploe iznosi 3,5 ina. Naziva se i floppy (savitljiv) diskili samo disketa.

Prva koja se pojavila bila je proizvedena od strane IBM-a 1971. godine

i bila je kapaciteta 80 KB i dimenzija 8 ina. Kasnije se pojavio veliki

broj razliitih modela od kojih 3,5 inna kapaciteta 1,44 MB 1987.

godine koja se i najdue koristila

Spoljanja memorija


42/63

42

Spoljanja memorija

Disketa

Upis i itanje podataka se odvija preko glave zaitanje/upisivanje koja klizi po povrini diskete. To

je razlog ubrzanog habanja disketa koje su inae

veoma nepouzdane, pa se isti sadraj skoro uvek

snima na dve diskete. Dodatni nain zatite od

habanja je i izbegavanja direktnog otvaranjafajlova sa diskete, ve disketu treba koristiti samo

kao prenosni medijum.

Spoljanja memorija


43/63

43

Spoljanja memorija

Hard disk

Hard disk predstavlja osnovni medijum za

skladitenje podataka svakog personalnog

raunara. Sastoji se od vie tankih aluminijumskih ploa

premazanih feromagnetnim materijalom izatitnim slojem sa obe strane ploe.

Feromagnetni materijal je glavni nosilac podataka

i slui za memorisanje podataka .

Spoljanja memorija


44/63

44

Spoljanja memorija

Hard disk

Spoljanja memorija


45/63

45

Spoljanja memorija

Hard disk - Pojmovi

Staza,

Sektor,

Zaglavlje (Header),

Kod za ispravljanje greaka (error-correcting

code).

po a n a memor a


46/63

46

Hard disk

Formatiranje

Numerisanje

Spoljanja memorija


47/63

47

Spoljanja memorija

Kompakt disk (CD)

Kompakt diskovi (Compact Disk) su prvobitno bilinamenjeni snimanju muzikih sadraja.

Pojavili su se 1980. godine kao medij koji je ubudunosti trebao da zameni gramofonske ploe.

Spadaju u tip optikih medija zato to je

funkcionisanje zasnovano na emitovanju

laserskih zraka ka povrini diska i njihovoj

refleksiji od iste

Spoljanja memorija


48/63

48

Spoljanja memorija

CD-ROM

CD-ROM (Compact Disc

Read Only Memory) sudiskovi kod kojih se podaci

mogu upisati samojednom.

Zapisivanje podataka se

vri du spiralne staze.

Spoljanja memorija


49/63

49

Spoljanja memorija

CD-ROM

CR-ROM diskovi se sastoje iz tri sloja: polikarbonatnog stakla,

tankog sloja aluminijuma i

zatitnog laka koji titi disk od oteenja.

Zapisivanje podataka se vri tako to disk rotira aspecijalni ureaj (pisa) du spiralne staze pravimikroskopska udubljenja na polikarbonatnom staklu.Nakon toga se na polikarbonatno staklo nanosi tanak

sloj reflektujueg aluminijuma koji popunjavanapravljena udubljenja i preko njega sloj zatitnog laka.

Spoljanja memorija


50/63

50

p j j j

CD-ROM

Spoljanja memorija


51/63

51

p j j j

CD-ROM

Prilikoitanja podataka sa diskaita emituje

laserske zrake koji se reflektuju od povrinediska.

Odbijeni snop laserskog zraka upijafotodetektor i generie elektrini impuls. Kada

se zrak usmeri ka mestu udubljenja

fotodetektore generisati elektrini impuls iobrnuto .

Spoljanja memorija


52/63

52

p j j j

CD-ROM

Prilikoitanja podataka sa diskaita emituje laserske

zrake koji se reflektuju od povrine diska. Odbijeni snop laserskog zraka upija fotodetektor i

generie elektrini impuls. Kada se zrak usmeri ka

mestu udubljenja fotodetektore generisati elektriniimpuls i obrnuto.

Najei kapaciteti su 650MB ili 700MB to odgovara

duini trajanja nekomprimovanog zvunog zapisa od74 i 80 minuta.

Spoljanja memorija


53/63

53

p j j j

CD-R

CD-R (Compact Disc - Recordable) su diskovi

na koje podatke mogu da upisuju i korisnici.

CD-R diskovi takoe sadre sloj od

polikarbonatnog stakla na koji se nanosifotosenzitivni sloj. Na fotosenzitivni sloj se

nanosi reflektivni sloj od srebra ili zlata. Na

kraju se nanosi zatitni plastini sloj.

Spoljanja memorija


54/63

54

p j j j

CD-R

Spoljanja memorija


55/63

55

CD-R

Proces pisanja se vri tako to se glava za

pisanje kree du spiralne staze i emitujelaserske zrake odreene jaine.

Proces

itanja se vri tako to fotodetektorhvata reflektovani laserski zrak emitovan ka

povrini diska i na osnovu jaine reflektovanog

zraka generie elektrini impuls (0 ili 1).

Spoljanja memorija


56/63

56

CD-RW

CD-RW (Compact Disc - ReWritable) su diskovi na

kojima je mogue i pisanje i brisanje podataka. Ovi diskovi u osnovi imaju sloj polikarbonatnog stakla

sa urezanom spiralnom stazom.

Na polikarbonatno staklse se nanosi jo 5 slojeva odkojih je najbitniji sloj za snimanje koji ima mogunost

fazne promene pri odreenoj temperaturi i to:

nia temperatura + hlaenje daje kristalnu fazu

via temperatura + hlaenje daje amorfnu fazu.

Spoljanja memorija


57/63

57

CD-RW

Spoljanja memorija


58/63

58

CD-RW

CR-RW ita/pisa radi u 3 reima:

Reim za brisanje kojem odgovara vea jaina

laserskih zraka neophodna za pretvaranje u

amorfno stanje, Reim za pisanje kojem odgovara srednja

jaina laserskih zraka neophodna za

transformaciju u kristalno stanje, i

Reim itanja kojem odgovara najmanja jaina

dovoljna za itanje podataka.

Spoljanja memorija


59/63

59

DVD diskovi

DVD (Digital Versatile Disk digitalni

vienamenski disk) se pojavio 1996. godine kaonaslednik kompakt diska.

Znatno vei memorijski kapacitet u odnosu na

CD tehnologiju. Vei kapacitet postignut veom gustinom

spiralne staze.

Postoje: jednoslojni i dvoslojni DVD diskovi,

jednostrani i dvostrani DVD diskovi.

Spoljanja memorija


60/63

60

DVD diskovi

Tipovi:

DVD 5jednostrani i jednoslojni DVD, kapacitet 4,7 GB

DVD 9

jednostrani i dvoslojni DVD, kapacitet 8,5 GB DVD 10

dvostrani i jednoslojni DVD, kapacitet 9,4 GB

DVD 18

dvostrani i dvoslojni DVD, kapacitet 17 GB

Spoljanja memorija


61/63

61

Blu-Ray disk

Blu-Ray disk (disk plavog zraka) je dobio naziv polaseru plave boje koji je manje talasne duine negocrveni. Pojavio se iz potrebe smetanja HD zapisa(High Definition visoka rezolucija) na memorijskimedijum. Kapaciteti mogu biti od 25 ili 50 GB.

Magnetna trakaMemorisanje podataka na magnetnoj traci se danasvrlo retko primenjuje zbog dugotrajne, sekvencijalne

pretrage koja je glavni nedostatak, iako je jeftina ivelikog kapaciteta. Princip izrade i rada je isti kao kodmuzikih i video kaseta.

Spoljanja memorija


62/63

62

Fle memorija

Fle memorija (flash - bljesak) se pojavila 1988.godine kao poslednja vrsta EEPROM memorije.Karakteristike: kompaktna, brza, velikog kapaciteta,pogodna za back up, malih dimenzija. esto se

izra

uje u kombinaciji sa mp3 plejerom, radiom imikrofonom.

Memorijske kartice

Memorijske kartice su posebna vrsta fle memorijekoja se koristi kod digitalnih kamera i foto-aparata,PDA ureaja, mobilnih telefona, itd. Vrste koje suupotrebi su: SD (mikro i mini), SDHC, CF, xD, MMC,

Memory Stick ProDuo M2 i dr. Kapaciteti su nekolikodesetina gigabajta.

INFORMACIONE


63/63

63

INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE

Prof.dr Zora Arsovski, [email protected]

Doc. dr RankoviVladimir, [email protected]

Asistenti:

Mr Zoran Kalini,

Igor Milanovi,

Dragana Rejman Petrovi

Documents

IT Predavanja 04 Hardver