Tehnički memorandum komunalnog sistema distribucije i

ИНВЕСТИТОР: MEGA – Municipal Economic Growth Activity

Технички меморандум комуналног система

дистрибуције и производње питке воде, канализационе мреже и постројења за

пречишћавање отпадних вода

СВЕСКА 1 – Водоводни дистрибутивни систем

Београд, Јул 2007. год.

.

Program podsticajaekonomskom razvoju opština

je petogodišnji projekatu Srbiji koji �nansira

Američka agencija za međunarodni razvoj

(USAID),a implementiraUrban Institut

(UI)

�e Urban Instituteposeduje ili kontroliše

autorska prava nad ovim pisanimmaterijalima. Informacije dateu ovim pisanim materijalima

se mogu koristiti za potrebe sprovođenje istraživanja,u akademske, regulatorne ili druge

ne komercijalne svrhe. Neophodno je izvršiti odgovarajuće naznačenje imena.

U slučaju da se na bilo koji način vrši izmenaovih pisanih materijala

bez izričitog pisanog odobrenja�e Urban Institute,

neophodno je dopisatisledeći tekst izjave o

odricanju od odgovornosti:“Tekst izvornog dokumenta je

promenjen, i zaključci, preporuke imišljenja data ovde automatski

ne odražavaju zaključke, preporukei mišljenja izvornog

autora”

Технички меморандум комуналног система дистрибуције и производње питке воде, канализационе мреже и

постројења за пречишћавање отпадних вода СВЕСКА 1 – Водоводни дистрибутивни систем

EHTING, Веле Нигринове 16, 11000 Београд 011/283-68-23, 283-68-24, 283-68-25

E-mail: [email protected] Internet: www.ehting.co.yu 1�/37�

САДРЖАЈ1. Планирање система водоснабдевања ................................................................................... 2 2. Циљеви и стратегија .............................................................................................................. 11 3. Ниво захтеваних услуга ........................................................................................................ 17 4. Делови система ....................................................................................................................... 18 5. Цена водоводног система ...................................................................................................... 34 6. Десет препорука за процес планирања водоводног система ......................................... 36





1. Планирање система водоснабдевања Главни задатак водоводног дистрибутивног система је да воду са изворишта, а која је пречишћена до степена да задовољава прописане нормативе о квалитету воде за пиће, доведе до потрошача, у захтеваној количини, са потребним притиском и без нарушавања квалитета воде у току транспорта. Водоводни дистрибутивни системи се састоје од црпних станица, цевовода, мерача, резервоара, контролних затварача и хидраната. Овај део система се често запоставља собзиром да се већи део његових елемената налази под земљом и самим тим није лако уочљив, али тражи и заслужује пажњу и праћење исто као и извoриште или посторјење за прераду воде. Тренутно стање у нашој земљи је такво да већина насеља која има изграђену дистрибутивну мрежу, има и велики број проблема у њеном функционисању. Ти проблеми се крећу, почевши од:

• недовољне количине воде на изворишту за потребе свих потрошача који су прикључени на мрежу,

• не постојање одговарајућег третмана сирове воде тако да је квалитет воде у дистрибутивном систему такође неодговарајући,

• недовољног или превеликог притиска на месту прикључења појединих потрошача, • повећаних губитака воде на цурење у дистрибутивном систему, • застареле дистрибутивне мреже, • недовољног или потпуног одсуства резервоарског простора, • не постојања аутоматизације у раду црпних станица, • не спровођење мерења у систему (протока, притиска и квалитета) и др.

Овај документ има за циљ да прикаже компоненте водоводног дистрибутивног система и опише како њима треба управљати и како их одржавати, са циљем да се код крајњег потрошача обезбеди чиста вода.

1.1. Параметри који утичу на планирање система водоснабдевања

Параметри који утичу на планирање водоводног дистрибутовног система се укратко могу сумирати у следећем:

1. Потребе становништва за водом за пиће у погледу количине, квалитета и прогнозе потреба за водом до краја пројектног периода који се разматра (обично 30 година).

2. Потреба индустрије за водом у погледу количине, квалитета и прогнозе потреба за водом до краја пројектног периода који се разматра. Битно је истаћи да свака индустријска грана има донекле специфичне потребе за водом, поготову у погледу квалитета, тако да се у већини случајева велики инудстријски потрошачи усмеравају да сами обезбеде потребне количне воде, како дистрибутивни систем неби био непотребно оптерећен.

3. Капацитети и локације потенцијалних изворишта водоснабдевања. 4. Просторни распоред потрошача (становништва и индустрије) утиче на планирање

дистрибутивне мреже.





5. Могућност формирања резервоарског простора, који утиче на флексибилнији и сигурнији рад мреже.

6. Топографски услови који могу условити потребу за формирањем висинских зона снабдевање како би се обезбедило да потрошачи добију воду са притиском који је у прихватљивим границама.

7. Потреба за постављањем црпних станица, за транспорт воде до потрошача (од изворишта до дистрибутивне мреже или за потискивање воде ка вишим зонама потрошње), као и за одржавање потребног притиска у деловима мреже (бустер станице), и др.

Потребно је истаћи да сви ови наведени параметри утичу не само на начин и могућност да се реализује водоводни дистрибутивни систем, већ и на његову цену, како у процесу грађења тако и касније у фази експлоатације и одржавања.

1.2. Интегрисање са осталим инфрструктурним системима

Поред система водоснабдевања у насељеним местима се паралелно развијају и остали инфрастуктурни системи: канализациони, саобраћајни, телекомуникациони, електро-енергетски и др. Самим тим може се извести закључак да ови системи иако међусобно различити у погледу услуге коју пружају сатновништву, морају се у одређеном тренутку посматрати заједно, најпре што сви они деле исте улице и трасе у којима се постављају. Такође, показало се да неравномерно развијен било који од инфраструктурних система неповољно утиче на могућност остваривања циљева који су постављени испред других система, а као крајњи резултат онемогућују и успоравају планирани развоја целе општине. У случају да се на територији општине не може обезбедити довољна количина воде по количини и квалитету, не само за тренутне потребе већ и за планиране у будућности, требало би размотрити и могућност формирања регионалог система. У таквом систему би се потребна вода доводила са веће удаљености и могуће не са територије саме општине, тако да је за њихову реализацију потребна међусобна сарадња више општина. Пример оваквог решавања водоснабдевања у нашој земљи је систем ''Рзав'' где се регионалним системом снабдевају општине Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац. При томе већина ових општина има своје локалне изворе снабдевања, чиме се повећава поузданост система, а недостајуће количине се добијају из регионалог система.

1.3. Потенцијалне опасности у процесу планирања У процесу планирања потребно је добро предвидети потребе за водом, као и истражним радовима доказати да потенцијално извориште (или више њих) могу задовољити те потребе за водом у току целог пројектног периода. Квалитет сирове воде на изворишту такође утиче на избор локације, собзиром да цена потребног пречишћавања може утицати на избор локације. Треба водити рачуна да димензије водоводне мреже омогуће њено нормално функционисање. У функционисању, као последица лошег планирања пропусне моћи дистрибутивне мреже, могу се јавити два проблема:





• да је мрежа мање пропусне моћи него што је потребно (чиме ће одређени број потрошача у току дана дуже или краће време бити потпуно без воде или са недовољним притиском)

• да је мрежа предимензионисана (потрошачи ће имати захтеване количине воде али се због спорог течења воде кроз делове дистрибутвног система може погоршати њен квалитет)

Ово указује да је пројектовање и касније руковођење радом и одржавање водоводне мреже комплексан и међусобно повезан процес, односно да се добрим планирањем пре изградње могу избећи многи каснији проблеми у експлоатацији водоводне мреже.

1.4. Процес планирања водоводних система Процес планирања водоводног система, као и свих других објеката мора да буде у складу са важећим законима и прописима за ту област. Сам процес планирања дефинисан је Законом о планирању и изградњу објекта Републике Србије (Службени гласник Р.Србије бр.47/2003 и 34/2006) Надлежност за издавање одобрења за изградњу дефинисана је у члану 89. ''Закона о планирању и изргањи'', са поделом на објекте за које одобрење даје Министарство, Аутономна покрајина, Град Београд, град или општина. По овој подели у ставу 4.6. дефинисано је да се за ''међурегионалне и регионалне објекте водоснабдевања и канализације, система за водоснабдевање и кналаисање отпадних вода у градовима и градским насељима преко 100.000 становника, постројења за припрему воде за пиће капацитета преко 40 l/s и постројења за пречишћавање отпадних вода у насељима преко 15.000 становника или капацитета преко 40 l/s.'', одобрење издаје од стране Министарства или од аутономне покрајине уколико су објекти у целини на њеној територији. Такође ''Законом о планирању и изградњи'' дефинасно је да Генерални и Идејни пројекат, као и Претходна студија и Студија изводљивости подлежу Ревизији (стручној контроли) комисије коју образује министар надлежан за послове грађевинарства. Стручном контролом проверава се концепција објекта, услови грађења, обезбеђења енергетских услова, техничко-технолошких карактеристика објекта, савременост решења и др.. Напомена: Садржај и обим Претходне и Студије оправданости дефинисани су у ''Правилнику о садржини, обиму и начину израде претходне студије оправданости и студије оправданости за изградњу објеката'' – Сл. гласник РС, бр.80/2005. Главни пројекат подлеже Техничкој контроли, којом се између осталог проверава усклађеност са одобрењем за изградњу, усклађеност са резултатима претходних истражних радова, тачности решења објекта, стабилности и безбедности, утицај на животну средину и суседне објекте, усклађеност са законом, прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитеа, као и усклађеност свих делова техничке докуменатције. У наставку се даје оквирни дијаграм тока у процесу планирања према важећем Закону о планирању и изградњи.





СТРАТЕГИЈА ПРОСТОРНОГ

РАЗВОЈА СРБИЈЕ

Стратегијом се одређују дугорочни циљеви просторног планирања и развоја у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем. Стратегијом се посебно дефинишу питања, области и модалитети трансграничне и међународне сарадње у области просторног планирања и развоја.

ШЕМЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ

Шеме просторног развоја (у даљем тексту: шеме) су плански документи којима се ближе одређује просторни развој појединих области за које су основе просторног развоја утврђене у Стратегији и то: високог образовања и научно-истраживачког рада; културе; здравства и социјалне заштите; информација и телекомуникација; мултимодалног транспорта; рударства и енергетике; капиталне привреде; природних и руралних подручја; спорта и рекреације.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ

НАМЕНЕ

Просторни план подручја посебне намене доноси се за: подручје националног парка; подручје које, због својих карактеристика, има посебну намену која захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора; подручје одређено Стратегијом, односно регионалним просторним планом, односно подручје за које орган надлежан за доношење плана утврди да постоји потреба планирања његовог уређења том врстом плана.

РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН

Регионални просторни план доноси се за територију аутономне покрајине.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ

Просторни план општине доноси се за подручје општине. Две или више општина (величине територијалних јединица локалне самоуправе до 150.000 становника) могу донети просторни план за подручје тих општина.

ПР

ОС

ТО

РН

О П

ЛА

НИ

РА

ЊЕ

НА

ДЛ

ЕЖ

НО

СТ

РЕ

ПУ

БЛ

ИК

Е

НАДЛЕЖНОСТ ПОКРАЈИНЕ

НАДЛЕЖНОСТ ОПШТИНЕ

ДА ЛИ ЈЕ ПРЕДВИЂЕНА

ИЗРАДА УРБАНИСТИЧКОГ

ПЛАНА

НЕ

ДА

2

1

Слика 1: Процес планирања изградње објекта - део 1





2

ДАЛИ СЕ РАДИ ЗА БЕОГРАД ИЛИ ВЕЋИ

ГРАД

ДА НЕ

ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН

ОПШТИ ПЛАН

УРЕЂЕЊА

грађевински реони; намене површина које су

претежно планиране у грађевинском реону; правци, коридори и капацитети за

саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру; зоне или целине за које ће се

радити урбанистички планови и зоне или целине за које генерални план садржи иста правила грађења.

намене површина које су претежно планиране у грађевинском реону; правци и коридори за

саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру; зоне или целине са истим

правилима грађења.

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

поделу грађевинског реона на јавно грађевинско земљиште и остало грађевинско земљиште; трасе, коридоре и капацитете за

саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру; висинске коте раскрсница улица

(нивелациони план); намене површина које су

претежно планиране у грађевинском реону; поделу на зоне или целине са

истим правилима грађења; локације за јавне објекте.

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

границе јавног грађевинског земљишта са елементима за обележавање на катастарској подлози; парцелација; регулационе линије улица и

јавних површина и грађевинске линије; нивелационе коте улица и јавних

површина (нивелациони план). 3

УР

БА

НИ

СТ

ИЧ

КО

ПЛ

АН

ИР

АЊ

Е






ИЗВОД ИЗ УРБАНИСТИЧКОГ

ПЛАНА

3 1

АКТ О УРБАНИСТИЧКИМ

УСЛОВИМА

ДА ЛИ ОДОБРЕЊЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА ИЗДАЈЕ МИНИСТАРСТВО НАДЛЕЖНО ЗА ПОСЛОВЕ ГРАЂЕВИНАРСТВА

ПРЕДХОДНИ РАДОВИ

ДА

ПРЕДХОДНА СТУДИЈА

ОПРАВДАНОСТИ СА ГЕНЕРАЛНИМ

ПРОЈЕКТОМ

истраживања и израда анализа и пројеката и других стручних материјала; прибављање података којима се

анализирају и разрађују геолошки, геотехнички, геодетски, хидролошки, метеоролошки, урбанистички, технички, технолошки, економски, енергетски, сеизмички, водопривредни и саобраћајни услови; услове заштите од пожара и

заштите животне средине, као и друге услове од утицаја на градњу и коришћење одређеног објекта.

4

5

РЕВИЗИЈА

НЕ

Извод из урбанистичког плана садржи све услове и податке неопходне за израду идејног пројекта, а нарочито регулациону и грађевинску линију и нивелационе услове.

Акт о урбанистичким условима садржи: правила грађења, регулациону и грађевинску

линију, нивелационе услове, могућности и техничке услове за

прикључење на саобраћајну, комуналну и другу инфраструктуру, као и друге услове прописане

законом. доказ о праву својине над

грађевинским земљиштем

макролокација објекта; општа диспозицији објекта; техничко-технолошка концепција

објекта; начин обезбеђења нфраструктуре; могуће варијанте просторних и

техничких решења са становишта уклапања у простор; природни услови; процена утицаја на животну

средину; истражни радови за израду идејног

пројекта; заштита природних и непокретних

културних добара; функционалност и рационалност

решења.






ОДОБРЕЊЕ ЗА ГРАДЊУ

Уз захтев за издавање одобрења за изградњу подноси се: извод из урбанистичког плана или

акт о урбанистичким условима, који није старији од годину дана; идејни пројекат потврђен од стране

надлежног органа да је урађен у складу са изводом односно актом о урбанистичким условима; доказ о праву својине, односно

закупа на грађевинском земљишту, односно праву својине на објекту, односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење из члана 84. закона о планирању и изградњи објеката; други докази одређени

урбанистичким планом, односно актом о урбанистичким условима.

ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ

Главни пројекат израђује се за потребе изградње објекта у складу са одобрењем за изградњу. Главни пројекат садржи нарочито: податке геотехничких и других

потребних истражних радова; разраду техничко-технолошких

карактеристика објекта са опремом и инсталацијама; прорачун грађевинских

конструкција, стабилности и сигурности објекта; податке потребних геодетских

радова; решење темељења објекта; техничко решење инфраструктуре

са начином прикључења и уређења слободних површина; услове заштите суседних објеката; ситуациони план; предмер и предрачун.

Одобрење за изградњу престаје да важи ако се не отпочне са грађењем објекта, односно извођењем радова, у року од две године од дана правоснажности одобрења за изградњу.

6

Напомена: Ниво потребних података (геодетска снимања и др.) за израду идејног пројекта је сада на нивоу главног пројекта по бившем закону

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ

ситуациони план; цртежи који одређују објекат у

простору (основе, карактеристичне пресеке, изгледе); намена објекта; технички опис; планирана инвестициону вредност

објекта.

микролокација објекта; техничко-технолошке и

експлоатационе карактеристике објекта; прелиминара прорачуну

стабилности и сигурности објекта; решење темељења објекта; техничко-технолошки и

организациони елементи грађења објекта; мера за спречавање или смањење

негативних утицаја на животну средину; идејно решење инфраструктуре; упоредна анализа варијантних

техничких решења са становишта својстава локације и тла, функционалности, стабилности, процени утицаја на животну средину, природним и непокретним културним добрима, рационалности изградње и експлоатације, висини трошкова изградње, транспорта, одржавања, обезбеђења енергије и других трошкова.

СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

СА ИДЕЈНИМ ПРОЈЕКТОМ

5 4

РЕВИЗИЈА

Ревизијом се проверава концепција објекта нарочито са становишта: погодности локације у односу на врсту и намену објекта; услова грађења објекта у погледу примене мера заштите животне средине; сеизмолошких, геотехничких, саобраћајних и других услова; обезбеђења енергетских услова у односу на врсту планираних енергената; техничко-технолошких карактеристика објекта; техничко-технолошких и организационих решења за грађење објекта; савремености техничких решења и усклађености са развојним програмима у тој области, као и других прописаних услова изградње објекта.






ДА ЛИ СЕ ВРШЕ ПРИПРЕМНИ РАДОВИ (привремени објекти и

инсталације)

ДА

ПРИЈАВА ПОЧЕТКА РАДОВА

НЕ

ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА

ПРОЈЕКАТ ПРИПРЕМНИХ

РАДОВА

ИЗВОЂАЧКИ ПРОЈЕКАТ

(НИЈЕ ОБАВЕЗАН)

ГРАЂЕЊЕ ОБЈЕКТА

ДА ЛИ ЈЕ ДОШЛО ДО ОДСТУПАЊА

ОД ПРОЈЕКТА

Одступањем од пројекта се сматра свако одступање од положаја, димензија, намена и облика објекта утврђених у одобрењу за изградњу, односно техничкој документацији.

ДА

НЕ

7

ИЗМЕНА ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА

ОДОБРЕЊЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ПО ИЗМЕЊЕНОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ 8

Техничка контрола главног пројекта обухвата нарочито проверу: усклађености са одобрењем за

изградњу; усклађености пројекта са

резултатима претходних истраживања (претходни радови); оцену одговарајућих подлога за

темељење објеката; проверу исправности и тачности

техничко-технолошких решења објекта и решења грађења објеката; стабилности и безбедности; рационалности пројектованих

материјала; утицаја на животну средину и

суседне објекте; усклађености са законом и другим

прописима, техничким нормативима, стандардима и нормама квалитета, међусобу усклађеност свих делова

техничке документације.

ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА

6






7

ПРОЈЕКАТ ИЗВЕДЕНОГ СТАЊА

Пројекат изведеног објекта израђује се за потребе прибављања употребне дозволе, коришћења и одржавања објекта. Пројекат изведеног објекта је главни пројекат са изменама насталим у току грађења објекта, а које су у сагласности са издатим одобрењем за изградњу. У случају да у току грађења објекта није одступљено од главног пројекта, инвеститор и извођач радова потврђују и оверавају на главном пројекту да је изведено стање једнако пројектованом стању.

ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД ОБЈЕКТА

Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, односно свих радова предвиђених одобрењем за изградњу и главним пројектом, односно по завршетку изградње дела објекта за који се може издати употребна дозвола у складу са овим законом. Технички преглед може се вршити и упоредо са извођењем радова на захтев инвеститора, ако се по завршетку изградње објекта не би могла извршити контрола изведених радова. Технички преглед обухвата контролу усклађености изведених радова са одобрењем за изградњу и техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и инсталација.

УПОТРЕБНА ДОЗВОЛА

Објекат се може користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган надлежан за издавање одобрења за изградњу издаје употребну дозволу у року од седам дана од дана пријема налаза комисије којим је утврђено да је објекат подобан за употребу. За објекте из члана 89. став 4. тач. 11) - 17) закона о планирању и изградњи објеката употребну дозволу издаје министарство надлежно за послове саобраћаја и телекомуникација. Употребна дозвола издаје се за цео објекат или за део објекта који представља техничко-технолошку целину и може се као такав самостално користити или је за грађење тог дела објекта издато посебно одобрење за изградњу. Употребна дозвола издаје се кад се утврди да је објекат, односно део објекта подобан за употребу. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом. Објекат је подобан за употребу ако је: изграђен у складу са одобрењем за изградњу и техничком документацијом на основу које се објекат градио; обезбеђен доказ о квалитету изведених радова, односно уграђеног материјала, инсталација и опреме, издат од стране овлашћених организација; извршено геодетско снимање објекта и ако су испуњени други прописани услови.

8

НАСТАВАК ГРАЂЕЊА

ЗАВРШЕН ОБЈЕКАТ






2. Циљеви и стратегија Циљеви које треба постићи приликом изградње објеката инфраструктуре једног насеља су следећи:

1. Израда Стратегије просторног развоја Србије 2. Израда Шеме просторног развоја 3. Израда просторних планова за подручја посебне намене 4. Израда регионалнх просторних планова 5. Израда просторног плана општине 6. Израда Генералног плана или Плана општег уређења 7. Израда Плана генералне регулације 8. Израда Плана детаљне регулације 9. Решавање имовинско правних односа 10. Израда Извода из урбанистичког плана или Акта о урбанистичким условима 11. Израда предходних радова ра потребе пројектовања 12. Израда Предходне студије оправданости са Генералним пројектом 13. Израда Студије оправданости са Идејним пројектом 14. Израда Главног пројекта 15. Изградња објекта 16. Израда Пројекта изведеног стања 17. Технички преглед 18. Употребна дозвола

Прескакање било које тачке овог поступка доводи до проблема у реализацији пројекта који увек

2.1. Израда Стратегије просторног развоја Србије

узрокују кашњење у изради, а понекад доводе до тога да је објекат немогуће изградити.

Стратегија просторног развоја Републике Србије доноси се за територију Републике Србије (европски НУТС 1 стандард величине просторних јединица). Стратегијом се одређују дугорочни циљеви просторног планирања и развоја у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем. Посебно се дефинишу питања, области и модалитети трансграничне и међународне сарадње у области просторног планирања и развоја. Стратегију доноси Народна скупштина Републике Србије, на предлог Владе Републике Србије и објављује у "Службеном гласнику Републике Србије".

2.2. Израда Шеме просторног развоја Шеме просторног развоја су плански документи којима се ближе одређује просторни развој појединих области за које су основе просторног развоја утврђене у Стратегији и то: високог образовања и научно-истраживачког рада, културе, здравства и социјалне заштите, информација и телекомуникација, мултимодалног транспорта, рударства и енергетике, капиталне привреде, природних и руралних подручја, спорта и рекреације.





Шеме припремају надлежна министарства у сарадњи са Републичком агенцијом за просторно планирање. Шеме доноси Влада Републике Србије, на предлог надлежног министарства, уз прибављено мишљење Агенције.

2.3. Израда просторних планова за подручја посебне намене Просторни план подручја посебне намене доноси се за:

1. подручје националног парка, 2. подручје које, због својих карактеристика, има посебну намену која захтева посебан

режим организације, уређења, коришћења и заштите простора, 3. подручје одређено Стратегијом, 4. односно регионалним просторним планом, 5. односно подручје за које орган надлежан за доношење плана утврди да постоји

потреба планирања његовог уређења том врстом плана. Просторни план подручја посебне намене се по правилу израђује и за просторе и просторне целине на којима се предвиђа изградња објеката или система од националног интереса, као и за објекте из члана 89. став 4. Закона о планирању и изградњи објеката. Просторни план подручја посебне намене израђује се на основу претходне студије оправданости. Просторни план подручја посебне намене доноси Влада Републике Србије на предлог Агенције, а за подручја на територији аутономне покрајине скупштина аутономне покрајине на предлог организационе јединице у седишту органа аутономне покрајине уз сагласност Агенције.

2.4. Израда регионалнх просторних планова Регионални просторни план доноси се за територију аутономне покрајине. Регионални просторни план доноси скупштина аутономне покрајине. Регионални просторни план може да се донесе и за подручје просторних јединица величине европски НУТС 2 и 3 стандард. Просторни план доноси Влада Републике Србије на предлог Агенције, а за подручја на територији аутономне покрајине скупштина аутономне покрајине на предлог организационе јединице у седишту органа аутономне покрајине уз сагласност Агенције, ако законом није другачије прописано. Регионални просторни план за подручје града Београда доноси Скупштина града Београда, уз претходно прибављено мишљење Агенције, ако законом није другачије прописано.

2.5. Израда просторног плана општине Просторни план општине доноси се за подручје општине. Просторни план општине доноси скупштина општине. Две или више општина (величине територијалних јединица локалне самоуправе до 150.000 становника) могу донети просторни план за подручје тих општина. Поступак израде и доношења просторног плана уређује се споразумом општина, у складу са законом. На просторни план општине, пре објављивања, прибавља се сагласност министра надлежног за





послове просторног планирања, ради утврђивања усклађености тог плана са другим планским документима, овим законом и прописима донетим на основу закона. Динамика реализације свих планских докумената (1.1 до 1.5) је следећа:

1. Одлука о изради 2. Припремна програма за израду 3. Уступање израде планског документа 4. Израда планског документа 5. Контрола (комисија коју образује министар надлежан за просторно планирање) 6. Јавни увид (30 дана) 7. Уговор о имплементацији 8. Провера решења (најмање сваких 4 године)

2.6. Израда Генералног плана или Плана општег уређења Генералним планом одређује се дугорочна пројекција развоја и просторног уређења насеља. Генерални план се доноси за град, односно град Београд. Генерални план може се донети и за градска и остала насеља. Планом општег уређења одређује се дугорочна пројекција развоја и просторног уређења насеља, основна регулација и правила грађења. План општег уређења доноси се за мања насеља и села, за која се не доноси генерални план или план генералне регулације као и за делове насеља, ако је тако одређено генералним планом или планом генералне регулације.

2.7. Израда Плана генералне регулације План генералне регулације доноси се за насеља за која се не донесе генерални план, као и за мања насеља и села, за која се не донесе план општег уређења. Планом генералне регулације који се ради за цело насеље одређује се дугорочна пројекција развоја и просторног уређења насеља, као и правила регулације, уређења и грађења. План генералне регулације може да се донесе за део насеља, ако је тако одређено генералним планом.

2.8. Израда Плана детаљне регулације План детаљне регулације доноси се за делове насеља, у складу са генералним планом, односно планом генералне регулације. План детаљне регулације може да се донесе и за цело насеље, у ком случају се не доноси план генералне регулације. План детаљне регулације може да се донесе и за изградњу објеката из члана 89. став 4. Закона о планирању и изградњи објеката. План детаљне регулације израђује се у складу са просторним планом подручја посебне намене, односно, у насељеном месту, на основу претходне студије оправданости. Динамика реализације свих урбанистичких планова (1.6 до 1.8) је следећа:

1. Одлука о изради 2. Припремна програма за израду





3. Објављивање одлуке 4. Уступање израде 5. Израда урбанистичких планова 6. Контрола 7. Јавни увид (најмање 15, а највише 30 дана) 8. Измене и допуне 9. Доношење урбанистичког плана

2.9. Решавање имовинско правних односа На основу урбанистичких планова решавају се имовинско правни односи који су предуслов за даљу имплементацију решења. Без решења имовинско правних односа није могућа израда Акта о урбанистичким условима уколико се он израђује.

2.10. Израда Извода из урбанистичког плана или Акта о урбанистичким условима

На захтев заинтересованог лица, надлежна градска, односно општинска управа, односно министарство надлежно за послове урбанизма, издаје извод из урбанистичког плана, који садржи податке о урбанистичким условима за уређење простора утврђеним урбанистичким планом. Извод из урбанистичког плана садржи све услове и податке неопходне за израду идејног пројекта, а нарочито регулациону и грађевинску линију и нивелационе услове. Извод из урбанистичког плана издаје се у року од осам дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова његовог издавања. За изградњу објеката на подручју за које није предвиђена израда урбанистичког плана, на захтев заинтересованог лица, надлежна градска, односно општинска управа, односно министарство надлежно за послове урбанизма, издаје акт о урбанистичким условима у складу са просторним планом. Акт о урбанистичким условима за реконструкцију културног добра и изградњу објеката на подручју непокретног културног добра или другог непокретног културног добра заштићеног на основу прописа о заштити културних добара, издаје се у складу са условима надлежног органа, односно организације надлежне за послове заштите споменика културе. Уз захтев за издавање акта о урбанистичким условима подноси се ситуациони план који садржи планирану диспозицију, висину, габарит и намену објекта, доказ о праву својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно праву својине на објекту, односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту. Акт о урбанистичким условима садржи правила грађења, регулациону и грађевинску линију, нивелационе услове, могућности и техничке услове за прикључење на саобраћајну, комуналну и другу инфраструктуру, као и друге услове прописане законом. Акт о урбанистичким условима издаје се у року од 30 дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова његовог издавања.





2.11. Израда предходних радова ра потребе пројектовања Пре почетка израде техничке документације за изградњу објекта за које одобрење за изградњу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, обављају се претходни радови на основу чијих резултата се израђује претходна студија оправданости и студија оправданости.

2.12. Израда Предходне студије оправданости са Генералним пројектом

Предходна студија оправданости је обавезна за објекте из члана 89. став 4. Закона о планирању и изградњи објеката. Претходна студија оправданости садржи и Генерални пројекат. Садржај Предходне студије оправданости и Генералног пројекта су одређени посебним прописом. Предходна студија оправданости са Генералним пројектом подлеже ревизији (стручној контоли) комисије коју образује министар надлежан за послове грађевинарства.

2.13. Израда Студије оправданости са Идејним пројектом Студија оправданости је обавезна за објекте из члана 89. став 4. Закона о планирању и изградњи објеката. Студија оправданости садржи и Идејни пројекат. Садржај Студије оправданости и Идејног пројекта су одређени посебним прописом. Студија оправданости са Идејним пројектом подлеже ревизији (стручној контоли) комисије коју образује министар надлежан за послове грађевинарства. У важећем Закону о планирању и изградњи објеката на основу Идејног пројекта се добија Дозвола за градњу, а идејни пројекат је дигнут на виши ниво. Из овог разлога је потребно за ниво Идејног пројекта израдити истражне радове који су се у старом закону радили за Главни пројекат. Ово је веома важно баш за објекте инфраструктуре код којих се на нивоу Идејног пројекта тачно дефинишу координате ломова траса.

2.14. Израда Главног пројекта Главни пројекат израђује се за потребе изградње објекта у складу са одобрењем за изградњу. Главни пројекат подлеже техничкој контроли. Извођачки пројекат израђује се за потребе извођења радова на грађењу ако главни пројекат не садржи разраду детаља потребних за извођење радова. На основу главног пројекта се врши пријава градилишта.

2.15. Изградња објекта Инвеститор је дужан да осам дана пре почетка грађења објекта пријави органу надлежном за издавање одобрења за изградњу назив извођача, почетак извођења радова и рок завршетка изградње. Извођач радова дужан је да:

1. пре почетка грађења потпише главни пројекат потврђен у складу са чланом 114. Закона о планирању и изградњи објеката;

2. решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту;





3. одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и документацију на основу које се објекат гради.

Ако се у току грађења објекта, због промењених околности које се нису могле предвидети, мора одступити од документације на основу које је издато одобрење за изградњу, односно од главног пројекта, инвеститор прибавља одобрење за изградњу по измењеној документацији, односно врши измену главног пројекта са потврдом надлежног органа о његовом пријему. Одступањем, се сматра свако одступање од положаја, димензија, намена и облика објекта утврђених у одобрењу за изградњу, односно техничкој документацији.

2.16. Израда Пројекта изведеног стања Пројекат изведеног објекта израђује се за потребе прибављања употребне дозволе, коришћења и одржавања објекта. Пројекат изведеног објекта израђује се за све објекте за које се по одредбама овог закона прибавља одобрење за изградњу. Пројекат изведеног објекта је главни пројекат са изменама насталим у току грађења објекта

2.17. Технички преглед

, а које су у сагласности са издатим одобрењем за изградњу. У случају да у току грађења објекта није одступљено од главног пројекта, инвеститор и извођач радова потврђују и оверавају на главном пројекту да је изведено стање једнако пројектованом стању.

Подобност објекта за употребу утврђује се техничким прегледом. Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта, односно свих радова предвиђених одобрењем за изградњу и главним пројектом, односно по завршетку изградње дела објекта за који се може издати употребна дозвола у складу са овим законом. Преглед може се вршити и упоредо са извођењем радова на захтев инвеститора, ако се по завршетку изградње објекта не би могла извршити контрола изведених радова. Технички преглед обухвата контролу усклађености изведених радова са одобрењем за изградњу и техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и инсталација. Технички преглед објеката из члана 89. став 4. Закона о планирању и изградњи објеката врши комисија коју образује министар надлежан за послове грађевинарства или предузеће, односно друго правно лице коме се повери вршење тих послова и које је уписано у одговарајући регистар за обављање тих послова. Технички преглед објекта за које је одобрење за изградњу издао надлежни орган аутономне покрајине, врши комисија коју образује тај орган. Технички преглед објекта за које је одобрење за изградњу издала општинска, односно градска управа, врши комисија коју образује та управа. Ако се, ради утврђивања подобности објекта за употребу, морају вршити претходна испитивања и провера инсталација, уређаја, постројења, стабилности или безбедности објекта, уређаја и постројења за заштиту животне средине или друга испитивања или ако је то предвиђено техничком документацијом, комисија за технички преглед на захтев





инвеститора, може да предложи надлежном органу да одобри пуштање објекта у пробни рад, под условом да утврди да су за то испуњени услови.

2.18. Употребна дозвола

ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОБНОГ РАДА НЕ МОЖЕ БИТИ ДУЖЕ ОД ЈЕДНЕ ГОДИНЕ.

Након обављеног техничког прегледа и добијања потврде о техничкој исправности објекта, објекат добија употребну дозволу и може се користити. Употребна дозвола садржи и гарантни рок за објекат и поједине врсте радова утврђене посебним прописом.

3. Ниво захтеваних услуга Захтевани ниво услуга у погледу водоводне дистрибутивне мреже, може се сагледати у три кључна фактора:

• квалитет испоручене воде • количина испоручне воде (са свим сезонским и дневним променама у потреби за

водом као и у току целог пројектног периода) • расположиви притисак на месту испоруке воде (притисак у границама 2.5 до 6 бара).

Поред ових нивоа услуга захтеваних са становиштва потрошача, потребно је уобичајено и обезбедити одређени ниво услуга у погледу гашења пожара (распоред хидраната на уличној мрежи, као и резервисане количине воде за гашење пожара). Нивои услуга у погледу гашења пожара морају се обезбедити да буду у складу са ''Законом о гашењу пожара'', ''Правилником о хидрантској мрежи'' и другим нормативним актима. Стандарди услуга код нас нису ближе дефинисани, али се у погледу квалитета могу проценити на основу важећих прописа о квалитеу воде за пиће, који увек морају бити испуњни, а у погледу количине и квалитета се своде на то да се на одређеном месту у мрежи дају границе могућег нивоа услуга, који се могу издати у оквиру ''Услова за прикључење објекта на водоводну мрежу''. Оцена испуњености захтеваних услова се најчешће даје кроз оцену обезбеђености услуге, изражене процентуално. На пример, може се при дефинисању стандрада услуге у погледу количине дати обезбеђеност од 97%, што би значило да се захтевана количина воде гарантује у 97% времена. У појединим земљама овај ниво обезбеђености утиче на цену воде (тарифе), односно што је већа обезбеђеност већа је и цена. Ово указује да је управљање нивоом услуга врло важан фактор у функционисању водоводног система, тј. да се на овај начин на пр. променљивим економским критеријумима може утицати на функционисање целог система, тако што се врши прерасподела потрошње воде, како у простору тако и времену. На пример већи потрошачи се могу подстаћи да сами обезбеде резервоарске просторе чиме би смањили вршно оптерећење на систем водоснабдевања, или да већи потрошачи (хотели, спортски и тржни центри и др.) прузету воду, инсатлирањем интерног система пречишћавања користе два пута (тзв. ''сива вода'' која се користи за испирање санитарија и др.). Такође, може се уз цену воде одређеним потрошачима, који су спремни да плате више, понудити обезбеђење веће норме потрошње од уобичајене (у тзв. резиденцијалним деловима насеља), нормално уз услов да у систему постоје довољне количине воде која се може понудити на такав начин.





Поред квалитета, количине и притиска воде, у току експлоатације водоводног дистрибутивног система ниво услуга ће зависити и од тзв. ''времена одзива'' на пријаву квара од стране потрошача, број потрошача који ће у том тренутку због радова на мрежи остати без воде, као и потребно време да се квар санира.





4. Делови система У овом поглављу се дају основна објашњења следећих компоненти водоводних дистрибутивних система:

• цеви, • затварачи, • хидранти, • резервоари и • црпне станице.

Добар водоводни дистрибутивни систем је у стању да обезбеди довољну количину хигијенски исправне воде свим корисницима, са притиском који ће задовољити све нормалне потребе за њено коришћење, а без прекомерних губитака воде у систему. Укупна количина испоручене воде потрошачима се обично мери у хиљадама метара кубних дневно (m3

4.1. Цеви

/дан), или литара по становнику на дан (l/стан/дан) који представља укупну количину дневно испоручене воде подељене са бројем потрошача. Корисник малог водоводног система не мора бити укључен у његово пројектовање, изградњу или поправке дистрибутивног система. Међутим, за правилно управљање или одржавање система неопходно је да он буде упознат са свим деловима система и ефектима који они могу имати на квалитет воде која се ипсручује потрошачима.

Велики број различитих материјала је расположив за коришћење у јавним водоводним дистрибутивним системима који транспортују воду под притиском. Цеви могу бити од пластичних материјала (PVC, PP или PE), дуктилни лив, челик, бетон и азбест цемент. Прикључне цеви (оне које спајају дистрибутивни систем и крајњег корисника) могу бити поцинковане, пластичне, или челичне. Сви делови који се користе у водовдним дистрибутивним системима морају да задовољавају све важеће техничке и хигијенске стандарде. Ови стандарди се постављају да би се обезбедило да материјали који се користе у дистрибутивним системима неће 'уносити' загађење у воду за пиће и да ће задовољити минимум критеријума за отпорност материјала. Количина воде коју једна цев може транспортовати зависи од њене величине и храпавости унутрашње површине. У наставку се дају скраћени описи карактеристика различитих цевних материјала који се најчешће налазе у водовдним системима.

4.1.1. Цеви од дуктилног лива У системима се могу наћи две врсте ливено гвоздених цеви, цеви од 'сивог' лива и 'дуктилне' цеви. Иако се углавном више не производе, цеви од 'сивог' лива се и даље налазе у старим дистрибутивним системима (цеви могу бити старије и од 100 година). Материјал је отпоран и лако се праве прикључци. Дуктилни лив је

Слика 7: Цеви од дуктилног лива





сличан материјал али чвршћи, мање крутости, лакши и има бољу отпорност на корозију. Дуктилне цеви се са унутрашње стране премазују цементним малтером, како би се повећала отпорност на корозију, а у исто време смањила храпавост која утиче на отпор течењу воде кроз цев. Са спољне стране користе се поцинковани слој у комбинацији са битуменским премазима, а додтно и полиетиленски слојеви, за смањење корозије коју може узроковати агресивно земљиште у које је цев положена.

4.1.2. Челичне цеви: Челичне цеви су лакше од дуктилних цеви и имају велику затезну чврстоћу, одређену савитљивост, лако се уграђују и повезују, нижа је цена, лако се варе и спајају, лаке су за руковање и транспорт. Међутим, подложније су корозији и због тога морају бити заштићене изнутра и споља. За унутрашњу површину користе се цементни или епокси материјали а спољна површина може бити прекривена епокси или битуменозним материјалима или прекривена пластичним омотачем. Галванизоване цеви су челичне цеви које су обложене цинком. Приликом монтаже на терену (заваривању) потребно је на ваљан начин известити анти корозивну заштиту самих спојева, иначе ће лоше изведена заштита на спојевима врло брзо довести до корозије и процуривања.

4.1.3. Бетонске цеви Бетонске цеви су издржљиве, имају добру отпроност на унутрашњу корозију, захтевају мало одржавања и лако се монтирјау. Армирано бетонске су најчешћа врста ових цеви, код којих је бетон армиран челичним шипкама како би се повећала отпорност на спољна оптерећења и притисак воде. Мана ових цеви је њихова тежина, проблеми код израде спојева (велики број спојева), потреба за посебним фазонским комадима као и могућност пропадања у агресивном земљишту. Обично се праве у величинама од 300mm навише.

4.1.4. Азбест-Цементне (АЦ) цеви Азбест цементне цеви су биле врло популарне док није установљено да под одређеним оконостима може доћи до одвајања азбестних влакана, које могу бити штетне по здравље

Слика 8: Челичне цеви

Слика 10: Лом цеви од азбест цемента

Слика 9: Бетонске цеви





људи. Здравствени проблеми су углавном везани за азбест који се може наћи у ваздуху, али се истражују и потенцијални ефекти на варење уколико се унесу у организам преко воде. АЦ цеви су незапаљиве, не пропадају, не кородирају и имају велику затезну чврстоћу. Имају малу тежину (око 50% тежине дуктилне цеви), имају глатку унутрашњу површину тако да праве мали отпор течењу воде кроз цев, лако се праве прикључци, лако се секу и обрађују на терену. Мане АЦ цеви укуључују лако ломљење када се савију и остељивост на оштећења од удара. Ово се испоставило као јако велики проблем у експлоатацији, тако да у постојећим водоводним системима велики део губитака воде се дешава управо на овим цевима Такође је јако тешко лоцирати их након што се закопају као и то да се немогу одмразвати електричним методама собзиром да непроводе струју.

4.1.5. Пластичне цеви

Пластичне цеви су у последње време постале јако популарне. Цеви које се обично користе су PVC (polyvinyl chloride – поливинил хлорид), PP (polypropilen – полипропилен) и PE (polyethilen – полиетилен). Пластичне цеви имају малу храпавост унутрашње површине и самим тим мали отпор течењу воде. Лагане су и лаке за руковање и монтажу. Цевни материјал није подложан корозији, и у последње време су јефтиније од цеви од других материјала. Најчешће се израђују у пречницима до 600mm, док се ПЕ цеви раде и до пречника 3000mm, где могу бити конкурентне челичним и дуктилним цевима, али само за мање радне притиске.

4.1.6. Прикључне цеви Велики број различитих цевних материјала је некада кориштен али су у последње време највише употребљавају полиетиленске цеви.

Слика 11: PVC цеви

Слика 12: ПЕ цеви





4.2. Затварачи Затварачи су врло важни делови водоводних дистрибутивних система, с обзиром да се њима врши регулација протока воде, смањење притиска, омогућава испуштање ваздуха и спречава појава вакуума, испирање и испуштање воде из делова система, као и спречавање повратног тока воде. Потребно је добро познавати локације свих затварача у систему, тако да се они могу користити уколико се за то укаже потреба. Савки водовдни систем би требао да има оперативне катастарске планове са локацијама свих затварача, који морају бити јасно назначени.

4.2.1. Табласти затварачи Табласти затварачи се користе за изоловање појединих делова мреже како би се могло приступити хитним поправкама, а да се тиме не прекине снабдевање већег броја потрошача. Код ових затварача, метални диск се помера горе-доле управно на смер тока воде, помоћу преносног вретена. Овај диск се може потпуно извући из дела где се одвија ток воде тако да затварач у отвореном положају прави врло мали отпор течењу. У пракси се често ови затварачи погрешно користе као регулациони, иако је њихова првенствена намена да раде или у отвореном или затвореном положају.

4.2.2. Затварачи код којих се ротира тело затварача

Постоје различите врсте затварача чије се тело ротира, укључујући лоптасте, лептирасте и клипне затвараче. Код ових затварача окретањем за 90о

4.2.2.1. Кугласти затварач

(око вертиаклне или хоризонталне осе) затварач се отвара, са зарезом, стрелицом или другим показивачем који приказује тренутни положај затварача.

Код кугластог затварача, покретни део је лопта са цилиндричном рупом кроз њу. Када је затварач у отворнеом положају постоји пролаз кроз затварач, али кад се окрене за 90о ток воде се зауставља. Ови затварачи треба да се користе само у ова два положаја.

Слика 14: Табласти затварач

Слика 15: Кугласти затварач

Слика 13: Типови затварача





4.2.2.2. Лептирасти затварачи Лептирасти затварачи имају диск који у потпуности затвара попречни пресек цеви. Диск се ротира преко осовине омогућујући или спречавајући ток воде. Само посебне изведбе ових затварача се могу користити за регулацију протока.

4.2.2.3. Клипни затварачи Клипни затварачи се углавном користе као вентили на прикључним цевима. Могу имати било конусан или цилиндричан клип са отвором на једној страни, који се може окренути да би се отворио, регулисао или потпуно затворио проток воде.

4.2.3. Вентили Вентили су врло ефикасни било за контролу протока или притиска. Код ових затварача, диск се помера или спушта на лежиште, тако да је ток воде онемогућен када је диск спуштен на лежиште, Ово је основна функција уобичајених кућних вентила на славинама. Код затварача са дијафрагмом, еластичан део (обично од гуме или коже) унутар тела затварача може се подесити висински уз помоћ полуге како би се спречио или регулисао ток воде. Временом се материјал похаба тако да ови затварачи често процурују.

4.2.4. Затварачи за регулацију притиска

Затварачи за регулацију притиска смањују притисак повећавајући отпор течењу воде. Притисак са низводне стране затварача регулише количину дозвољеног протока кроз затварач. Овај тип затварача је по изгледу сличан вентилима са додатном дијафрагмом и опругом преко којих се подешава величина отвора кроз тело затварача. Ови затварачи омогућавају да се у систему одржава жељени притисак код потрошача између 2.5 и 6 бара. Регулатори притиска су посебно значајни код брдовитих подручја где разлика у надморској висини изазива велике разлике притисака у дистрибутивној мрежи.

Слика 18: Вентил са диском

Слика 19: Затварач за регулацију

притиска

Слика 17: Клипни затварач

Слика 16: Лептирасти затварач





4.2.5. Затварачи за спречавање повратног тока воде

Спречавање повратног тока воде може се обезбедити затварачима који су специјално предвиђени за ту сврху. Већина затварача не обезбеђује апсолутно заустављање тока воде. Већина има одрђено процуривање под одрђеним условима, од чега је већи део последица старости и пропадања материјала. Овакви затварачи су одговорни за уношење загађења у водоводни дистрибутивни систем у случају када су они једина баријера између водоводног система и система за снабдевање водом која није за пиће.

4.3. Хидранти за гашење пожара Уколико је водоводни систем пројектован да обезбеди и заштиту од пожара, он ће као један од елемената садржати и хидранте. Водоводна цев и веза хидранта морају бити мимимум 80-100mm пречника. Место постављања и међусобни размак између хидраната је прописан законом и важећим стандардима, при чему је минимално растојање између хидраната од 80 до 150 метара зависно од густине насеља, а минимално растојање од објекта је 5 метара.

4.4. Резервоари Резервоари су врло битни елементи дистрибутивног система пошто утичу на мирнији рад система, доприносе значајнијем утрошку елетричне енергије на пумпање воде пребацујући рад пумпи у време када је електрична струје јефтинија, обезбеђују одређену резерву за рад система у случају већих хаварија, као и законом прописану резерву за гашење пожара. Резервоари могу бити укопани (односно на површини терена), уколико конфигурација терена то дозвољава, или водоторњеви који се примењују у равничарским пределима. Многи мали водоводни системи имају челичне водоторњеве или резервоаре од бетона или челика на земљи. Ови резервоари обезбеђују већу резервну запремину воде него што је то могуће код хидрофора (посуде под притиском уз пумпне станице) и могу обезбедити довољан проток за потребе гашења пожара. Такође они остају у функцији у случају када дође до прекида снабдевања електричном енергијом.

Слика 20: Хидрант за гашење пожара

Слика 21: Водоторањ

Слика 22: Резервоари на површини





Ови резервоари имају неколико отвора, при чему је важно да се они одржавају како би се спречило уношење загађења у резервоар. Сви резервоари би требало да имају отворе за вентилацију, инспекцијски отвор, преливе и дренажне испусте. Вентилациони отвори би требало да буду окренути на доле и заштићени мрежом како би се спречило унешење прашине, птица, инсеката и других штеточина. Цев за испуст и прелив би такође требало да имају решетку, као и да буду пројектовани са површином за распрскавање или другим неким уређајем којим би се спречила ерозија када дође до преливања из резервоара или његовог пражњења.

4.5. Пумпне станице Пумпне станице у дистрибутивном систему користе се за повећање притиска у цевоводу или за подизање воде од резервоара у више зоне потрошње. Уколико је пумпна станица лоцирана унутар дистрибутивне мреже оне се уобичајене називају 'бустер' станице. Уобичајено је да се за ове потребе користе центрифугалне пумпе и при раду са њима морају се поштовати одређене процедуре, приликом монтаже пумпи и одређивања њиховог распореда, као и у заштити особља које ради са пумпама од њених поркетних делова. Код свих пумпних станица редовне провере рада пумпи: прекомерно загревање, вибрације и бука су важан део програма одржавања. Посебно треба обратити пажњу на заштиту од незаштићених покретних делова пумпе, пошто они могу захватити одећу особља и изазвати тешке повреде. Мали водоводни системи могу да имају мали резервоар у облику хидрофора (резервоара под притиском). Мали хидрофорни резрвоари користе се да одрже притисак у дистрибутивном систему и да недозволе да се бунарске пумпе укључују пречесто. Већи хидрофори користе при раду и компресор за ваздух како би одржавали потребан притисак ваздуха у хидрофорској посуди. Увек би требало размотрити могућност прављења резервоара уместо постављања хидрофора, јер се резерваором обезбеђује миринији рад система, резерва за гашење пожара и резерва у случају већег квара на систему. ''Бустер'' станице се постављају у самом дистрибутивном систему, на цевовду. Код њих не постоји тзв. црпни базен као код класичне црпне станице, већ су пумпе прикључене на цевовод под притиском. Њиховим радом се повећава притисак у дистрибутивној мрежи на потисној страни. Мали казан са ваздухом који се налази у њиховом склопу нема улогу хидрофора већ заштитну улогу против хидрауличког удара.

Слика 23: Унутрашњост пумпне станице

Слика 24: ''Бустер'' станица





4.6. Притисак у систему и основе хидрулике Уколико се вода налази у стању мировања и у контакту са спољним ваздушним притиском, сама њена тежина одређује притисак у њој. Када се вода пропушта кроз дистрибутивни систем, и на њу делује рад пумпи и затварача, притисак се дуж цевовода мења. Када вода тече кроз цевовод под притиском или кроз отворени канал однос између брзине воде и попречног пресека цевовода или отвореног канала даје проток. Једноставним мерењем у систему омогућава се да се успостави веза између потреба за водом од стране потрошача и њеном производњом. На крају, унутрашња површина цевовода и отвореног канала пружају отпор течењу воде трењем воде о зидове проводника.

4.6.1. Притисак у систему Водоводни дистрибутивни систем, поред обезбеђивања потребне количине воде мора да обезбеди и одговарајући притисак да би се задовољиле основне потребе крајњег потрошача. Сви водоводни системи се раде да обезбеде минимални радни притисак код потрошача од 2.5 бара. Овај притисак је дефинисан као минимално потребан за гашење пожара, а одређен је прописима о хидрантској мрежи.Уобичајено је да се у радним условима притиска одржава између 3.5 и 4.5 бара. Притиске преко 6 бара требало би избегавати како би се смањило процуривање, смањила потрошња воде и да се спречи оштећење уређаја који користе воду са тако великим притиском. Уколико у систему долази до појаве овако великих притисака, затварачи за смањење притиска би требало да буду постављени на прикључцима потрошача, како би се притисак свео на испод 6 бара.

4.6.2. Хидраулика Како би се боље разумело шта се дешава у дистрибутивном систему, од помоћи је да се прикажу неке од основних хидрауличких принципа. Хидраулика је научна дисциплина која изучва понашање флуида у мировању и кретању.

4.6.2.1. Проток и брзина Проток воде (Q) је запремина воде која протекне кроз одређену тачку за одређено време. Вода може тећи кроз цевовод под притиском или кроз отворени канал. Проток се изражава као јединица запремине подељена са временом: m3/s (кубних метара у секунди), l/s (литара у секунди), m3/dan (метара кубних на дан) итд. Основна једначина за проток може се изразити као ''Q = A * v''.

Слика 25: Промена притиска у систему





''А'' озанчава површину попречног пресека управно на ток воде. ''v'' у формули означава брзину кретања воде и обично се изражава са m/s (метара у секунди), Основна једначина течења примењена за течење под притиском даје зависност да што је већа цев кроз који вода тече, или уколико је њена брзина већа, већа количина воде ће се испоручити у јединици времена. Да би се на добар начин управљало дистрибутивним системом треба успоставити континулано мерење протока на извроришту воде, како би се имао увид у количину произведене воде која је упуштена у систем. Уколико се редовно архивирају резултати мерења, могуће је на основу њих доћи до средње дневне потребе за водом и максималне дневне потребе за водом. За срачунавање максималног сатног потребног протока, морају се вршити континуална 24 часовна мерења протока. На основу базе података мерених протока могу се установити нелогична нагла повећања потребе за водом што може бити показатељ да је у дистрибутивном систему дошло до већег квара, односно губитка воде кроз цурење. Чак и у системима са добрим мерењем, немогуће је сву воду која се добије на изворишту наплатити од крајњег потрошача. Један део се изгуби на цурења у дистрибутивном систему, једна количина се испусти кроз хидранте приликом испирања цевовда, а један део може испарити из резервоара или да се искористи за гашење пожара или заливање градских паркова. Ова количина воде се обично назива 'нефактурисана'. Када у водоводном систему постоји потпуно развијено мерење испоручне и произведене воде, поређење између количине произведене воде и количине која је фактурисана потрошачима може понекад указати на величину губитака воде у систему.

4.6.2.2. Притисак воде Код резервоара који није под притиском, једини притисак који се јавља је последица тежине воде. Ово се назива висина притиска воде. Уколико је већа дубина воде изнад неке тачке већи је притисак који вода на њу врши. Овај притисак се једнако распростире било наниже било навише или на страну. Он зависи само од дубине воде,а не од запремине резервоара. На пример, притисак на дно 5 метара дубоког резервоара од 10000 m³ је исти као и притисак на дно када би цев пречника 100 mm и дужине 5м усправили и напунили водом до врха. Притисак воде се обично приказује изражен у тзв. висини воденог стуба и изражава у метрима или као притисак у барима (1bar≈10m).

Слика 26: Мерач протока





4.6.2.3. Храпавост цеви Трење између воде која тече и зида цеви или канала утиче на проток, на тај начин што је већа храпавпост зида мањи је проток. Карактеристике канала или цеви утичу на трење на три начина. Прво, цеви већег пречника и већи отворени канали праве мање трење по јединици дужине него што је то случај код цеви мањег пречника. Друго, вода која тече трпи већи отпор течењу кроз затвараче или на преломима трасе, с обзиром да они уносе одређене трубуленције у ток воде. И коначно, код одређених врста цеви њиховим старењем, корозијом се храпавост унутрашње површине цеви повећава, а тиме се повећава и ефекат трења.

4.7. Градња и одржавање система Обезбеђивање потребних и поузданих количина чисте воде захтева да се цевоводи добро поставе и квалитетно монтирају. Особље које одржава и управља водоводним системом, иако можда нису пројектанти могу да дају коментаре на предвиђена проширења система и да врше надзор над његовом градњом. Касније они су одговорни за све евентуалне поправке на цевоводима – ситуација у којој треба бити посебно обазрив и где треба добро све испланирати како неби дошло до евентуалног загађења водоводног система. То значи да особље које управља водоводним системом мора бити упознато са основним плановима на којима су уцртане водоводне цеви, као и са санитарним процедурама којих се морају придржавати у току вршења поправки на самом систему.

4.7.1. Минимална одстојања од других инсталација Иако радници малих водоводних система нису и његови пројектанти као и да можда нису укључени у његову градњу, потребно је разумети неколико основних ствари приликом обављања овог процеса. Имајући ово на уму, неке од ових ставки биће од велике помоћи при доношењу правилних одлука у случају да је потребно извршити неку поправку на систему.

4.7.1.1. Постављање паралелно са канализационим цевима Водоводне цеви неби требало никада да су положене у исти ров са канализационим цевима. У том случају постоји велика опасност од уношења загађења у водоводни систем. Из тог разлога требало дефинише се минимални размак између инсталација, који неби требало да буде мањи од 2-3 метра.

4.7.1.2. Укрштање са канализационим цевима У случају када је неопходно да се изврши укрштње са канализационим колектором, потребан вертикални размак између две цеви би мимално требао да буде око 50cm. Такође на месту укрштања би требало поставити цев максималне дужине, тако да су спојеви што даље од канализационе цеви.

Слика 27: Утицај корозије на проток





4.7.1.3. Уградња цеви Континуалан и униформан синтнозрни материјал за затрпавање цевовода (шљунак, песак) мора се обезбедити код сваке закопане цеви. Ово ће помоћи да се избегну могућа оштећења цевовода великим каменим материјалом из ископа, а тиме и касније губитак воде на цурење. Материјал за затрпавање треба да се уграђује у слојевима око и изнад цеви (30 до 50cm), да би се обезбедило њено квалитетно ослањање и заштита. На укрштању са саобраћајницама, неопходно је да се зтрпавање ситнозриним материјалом обави све до коловозне конструкције. Овиме се спречавају непотребна слегања и ломови цеви.

4.7.1.4. Дубина укопавања: Све водоводне цеви треба да буду прекривене довољним слојем земљаног или другог материјала, како би се спречило његово смрзавање. Дебљина надслоја изнад цеви такође варира зависно од конкретне локације, тако да се на укрштању са саобраћајном инфраструкуром мора узети у обзир и оптрећење од саобраћаја, што углавном условљава дубље постављање цеви на тим местима. Такође, често се као услов код укрштања

водоводних цеви са путевима и пругама тражи да се радна цев угради у додатну заштитну цев (са 50% већим пречником).

4.7.1.5. Анкер блокови Вода која тече може узроковати велике силе на делове дистрибутивног система, нарочито на промени правца цеви. Из овог разлога, важно је да су анкер блокови постављени како би обезбедили цевовод и друге његове делове, на свим местима где долази до промене правца тока.

Слика 28: Анкер блокови





4.7.2. Прстенаста мрежа и граната мрежа Водоводне цеви би требало везивати да формирају тзв. прстенасти систем. Ово омогућава да се вода допреми до свих потрошача, уз додатну могућност снабдевања уколико на неком месту у систему дође до квара. У принципу гранате мреже (са слепим крајевима) треба избегавати. Смањење или тоталан престанак тока воде у овим цевоводима може довести до таложења и формирања муља и развоја бактерија, а са њима и до појаве проблема са укусом и мирисом воде. Са друге стране не треба претеривати у постављању великог броја прстенова, пошто то онда доводи до проблема приликом поправке евентуалних кварова, јер се може десити да се мора искључити велики број потрошача, како би се обавила поправка на некој краткој цеви.

4.7.3. Повећање поузданости функционисања система У циљу повећања поузданости функционисања система, праћења рада у редовним условима и рада у ванредним околностима, при пројектовању водовода би требало водити рачуна о

следећим стварима: обезбедити снабдевање са два независна изворишта на супротним крајевима система, у близини изворишта предвидети резервоарске просторе из којих се врши снабдевање

потрошача, чиме се скраћују делови система који су под утицајем рада пумпних станица,

предвидети спољни главни прстен од којих ће сваки крак бити димезионисан на 70% потрошње, чиме се одржава функционисање система у хаваријским ситуацијама

потрошаче снабдевати из тзв. унутрашњих прстенова, којима се формирају зоне потрошње (од 500 до 2000 водомера), са бар два правца са главног прстена

постављање мерно регулационих блокова на свим прикључцима зона потрошње, као и на главним доводима са резервоара или изворишта.

Слика 29: Идеална шема водоводног система





4.7.4. Висинске зоне У случају када је терен такав да постоји велика разлика у надморској висини потребно је извршити поделу снабдевања потрошача према висинским зонама. Идеално би било да се потрошачи унутар сваке од висинских зона снабдевају из одговарајућег резервоара који ће својим висинским положајем и величином задовољити потребе потрошача унутар висинске зоне, како по количини тако и по притиску. Важно је приметити да се виснска зона потрошње налази у опсегу 30 до 60 метара испод максималне коте воде у резервоару. Тиме се у оквиру зоне обезбеђује да потрошачи на највишљем делу зоне, имају притисак од 2.5 бара при максималном протоку, а потрошачи на најнижем делу зоне имају максимални притисак од 6 бара при минималној потрошњи (тј. у току ноћних часова).

4.7.5. Спречавање загађења У току градње практично је немогуће да се спречи уношење материјала који може да загади систем. Врло је важно да се ово одржава на минимуму, тако да се систем може лако испрати и дезинфиковати пре пуштања у рад. Све цеви које се уграђују требају да буду прописано ускладиштене и да се са њима одговарајуће рукује, како би се спречила оштећења или могућност прљања. Када се заврши са градњом, извођач мора бити сигуран да је новоизграђени део система потпуно дезинфикован пре него што се да дозвола да се изврши прикључење на постојећи систем. Нови део мреже трба да буде испран и дезинфикован, а након тога да се изврши микробиолошко тестирање како би се показало да је квалитет воде одговарјући. Након извршене дезинфекције, јако хлорисна вода треба да се испсути из система. Овакву воду неби требало диркетно излити у реку или језеро, с обзиром да је хлор отрован за рибе чак и у малим количинама.

4.7.6. Превентивно одржавање

4.7.6.1. Одржавање затварача Затварачима, без обзира на њихову величину, треба руковати полако. Брзо затварање затварача може довести до појаве која се назива водни удар. Вода која тече и нагло се заустави може узроковати појаву ударног таласа који доводи до брзог и великог пораста притиска у систему. Ови ударни таласи путују јако брзо и могу довести до великих оштећења, пуцања цеви или оштећења арматуре. Затвараче би требало прегледати и стављани у функицију барем једном годишње. Затварачи могу бити подложнији кваровима уколико се не користе него уколико се 'превише' користе. Годишња манипулација затварачима ће их одржавати у оперативном стању. Иначе, може доћи до њиховог заглављивања и самим тим неће бити употребљиви кад се за то укаже

Слика 30: Висинске зоне потрошње





потреба. Ово периодично стављање у погон затварача треба да буде обухваћено редовним плановима одржавања мреже. Тела затварача су обично испод површине улице и морају се проверавати једном у годину дана како би се евидентирала евентуална оштећења, дали су шахтови пуни отпада, као и да евентуално у међувремену нису пресвучени асфалтом.

4.7.6.2. Одржавање хидраната Потребно је да се води посебан програм испирања водоводног система. Испирање би најбоље било да се врши једном у пролеће и поново на јесен како би се наталожени седименти и муљ испрао из система. Испирање се обично ради на пожарним хидрантима или на специјалним хидрантима за испирање на слепим крајевима гранатих цеви. Већи системи би требало да имају протокол за извођење испирања према коме би се хидранти који су ближи извору снабдевања први испирали, а затим би се испирали хидранти ка спољним границама водовдног система. Овиме се спречава да се већ испрана деоница поново оптерети седиментом и муљем преко прстенастих цевних водова. Испирање мреже кроз хидранте је уједно и прилика за проверу стања самих хидраната. Тело хидранта се након испирања мора испразнити како би се спречила оштећења од мржњења.

4.7.6.3. Одржавање резервоара Резервоари би требало да се испразне барем једном у годину дана за вршење комплетног прегледа, унутра и споља. Преглед треба да укључи проверу браве на инспекцијском улазу као и стање самог поклопца. Треба проверити вентилационе главе како би се увидело да није дошло до оштећења заштитних рештеки. Унутрашњост резервоара је затворен простор, па се приликом уласка у исти морају поштовати сигурносни прописи. При овоме се проверава стање премаза на спољној и унутрашњој површини резервоара. Након извршења евентуалних поправки пре пуштања у рад потребно је извршити дезинфекцију резервоара.

4.7.7. Поправке у систему Приликом извођења поправки на водоводном дистрибутивном систему треба водити рачуна да се избегне унос загађења у водовдне цеви уколико је то могуће. Део водоводног система који треба поправити треба изоловати од остатка мреже што је пре могуће. Ово је посебно неопходно уколико је дошло до великог оштећења на мрежи услед великог изливања воде, или уколико дође до плављења околног терена. Корисници у околини, којима ће због радова привремено бити обустављено снабдевање водом, требало би да се што пре упозоре и опомену да не користе своје славине све док их радници водовода не обавесте да је вода поново безбедна за употребу. Када се заврши са оправком, требало би у том делу цевовода задржати воду довољно дуго да се омогући да хлор реагује и уништи све бактерије. У већини случајева, захтев од стране коринсика ће бити да се систем што пре пусти у погон. Након тога се приступа испирању цевовода, а у исто време се обавештавају околни корисници да исперу своје водове пуштањем воде на славинама.





Требало би да се узму узорци воде, на оба краја деонице на којој је вршена поправка, како би се одредило евентуално присуство колиформних бактерија. Уколико су резултати позитивни (тј. колиформне бактерије су и даље присутне), систем би требало поново испрати и поново извршити узорковање и тестирање све док се не покаже да је вода безбедна за употребу. Тек након тога могуће је поново поправљену деоницу пустити у рад, а околни корисници обавештени да је вода поново безбедна за употребу.

4.8. Чување података о дистрибутивном систему Сваки водовод треба да има ажурне оперативне катастарске планове, са уцртаним свим битним деловима система: затварачима, шахтовима, хидрантима и цевима са назнаком пречника цеви. План и одговарајући текстуални подаци трба да имају и назнаку за све интервенције које су вршене на систему. Цеви на којима се често врше поправке требало би што пре комплетно заменити. Додатни подаци се такође требају прикупљати како би увек имали информације о стању опреме, жалбама корисника, мерења у систему и одржавању система. Законски се обично прописује временски рок у коме треба обавезно чувати све податке о одржавању система (на пр. 10 година). Подаци које би требало чувати треба да обухвате:

• примедбе корисника на укус и мирис воде као и њиховим локацијама • податке о локацијама на којима су вршене поправке и где су констатована цурења • локације и стање хидраната и затварача • места узимања узорка за тестирање садржаја колиформних бактерија која нису имала

задовоњавајуће резултате • читања водомера • количина произведене воде • записници са прегледа стања резервоара • одржавање резервоара • одржавање и поправке пумпи у систему • провере квалитета воде са местима узорковања и резултатима • подаци о пречишћавању воде и количини резидуала хлора у систему • попис резервних делова у складиштима • упутсва за употребу целокупне опреме у систему

Све ове информације су неопходне за праћење рада и уочавање делова система са проблемима. Такође је неопходно да се воде подаци о квалитету воде која се испоручује корисницима, као и да се иницирају пројекти за побољшање функционисања система. Сваки систем треба такође и да води податке о свим финансијксим подацима везаним за функионисање система. Под појмом квалитетног водоснабдевања често се занемарује тзв. ''време одзива'' на пријаву квара као и квалитет извршених поправки. Узрок таквог стања је недефинисаност норми квалитета које неки водовод мора да испуни да би његов рад био позитивно оцењен. Вођењем евиденције пријављених кварова и њихових поправки стичу се услови за анализу добијених резултата којом се могу утврдити интерне норме квалитета као и критеријуми замене појединих делова цевовода.





4.9. Техничка регулатива у области водовода Удружење за технологију воде и санитарно инжењерство има као основни циљ рада, доношење техничке регулативе за област водовода и канлаизације и њихову хармонизацију са директивама и стандардима Европске Уније. За стварање националне регулативе која ће бити хармонизована са ЕУ, удружење се одлучило ѕа сарадњу са Немачким стручним удружењем за ове области (DVGW-ATV). Констатујући да је техничка регулатива у области водоснабдевања у нашој земљи непотпуна и застарела приступило се њеном унапређењу. И поред јасне законске обавезе да се стандарди у периоду од пет година морају иновирати и области водоснабдевања су и даље на снази стандарди стари и више од 20. година. Припремњљени су или су у припреми преводи:

• 32 директиве ЕУ из области вода и заштите • 40 проиписа из области водовода (DVGW) • 50 JUS-EN стандрада из области водовода

У фази нацрта налазе се следећи важнији стандарди из области водоснабдевања • JUS EN 805 Снабдевање водом – Захтеви за системе и компоненте изван објеката • JUS EN 1508 Снабдевање водом – Захтеви за системе и компоненте за складиштење

воде • већи број стандарда о утицају материјала на воду • већи број стандарда за цеви од разних материјала, прибору и њиховим спојевима

У оквиру стандарда JUS EN 508 дато је већина захтева и препорка које се користе у пројектвоању водоводне дистрибутивне мреже. На пр. дају се препоруке за усвајање специфичне потрошње по становнику, која се користи у фази пројектовања, а која може да се креће од 150-250 l/s (а изузетно до 450 l/s). Тендеција је да се у пројековању нових система иде на ниже вредности, што због повећања цене воде, што због повећане свести потрошача о потреби да се вода из водоводног система не расипа нерационално. Међутим, и даље је на пројектанту одлука и обавеза да усвојену вредност у пројекту конкретно образложи. Препоруке за одређивање коефицијента вршног протока се дају зависност од броја потрошача на систему (већи број потрошача смањује коефицијент и обрнуто). Код одређивања сатног коефицијента вршног протока у обзир се узима и постојање складишног простора (резервоара) које утиче на његово смањење. Такође, дају се препоруке за усвајање рачунске хидрауличке храпавости зида цеви, брзине протока (оптималаним се сматра опсег од 0.8 до 1.4 m/s). препоруке за најмање величине цеви за снабдевање малих насеља, препоруке за анализу мреже, минимални пад цевовода (1/500), конфигурације система, улазак и испуштање ваздуха, пражњење цевовода (предвиђање испуста), изоловање делова мреже (полжај и удаљеност вентила), препоруке за хидранте, заштите цевовода од агресивне средине, препоруке за испитивања и дезинфекцију цевовода. Такође, предузећа која управљају радом водоводног система, прописују своје критеријуме за пројектовање, изградњу и одржавање воводне мреже, којима се обрђују евентулани локални специфични услови.





5. Цена водоводног система

5.1. Инвестициони трошкови Јединична цена водоводног система по км дужном зависи од више фактора:

• врсте водовдног цевовода (магистрални, дистрибутивни цевовод) • Дубине укопавања и врсте тла • пречника и материјала цеви • итд

тако да се цена водоводне мреже разликује од случаја до случаја. У изградњи водоводних система, највећа инвестициона улагања су у дистрибутивну мрежу. Из тог разлога за изградњу цевовода у водоводној мрежи је потребно изабрати такав материјал који омогућава:

• дуготрајност • економичност • једноставност грађења • сигурност у одржавању и експлоатацији

За цевоводе се могу дати оквирне јединичне цене заједно са фазонским комадима по дужном метру цевовода, на следећи начин:

Цена резервоарског простора се може изразити кроз специфичну цену по m3

Укопани резервоар

запремине. У наставку се дају ове цене за укопане резервоаре и водотроњеве.

Водоторњеви

запремина јед цена (€/m3 запремина ) јед цена (€/m3)

до 200 m 300 3 до 500 m 850 3

до 400 m 250 3 600 – 800 m 600 3

500 – 600 m 200 3 1000 - 2000 m 400 3

> 1000 m 150 3 > 2000 m 300 3





Може се уочити да је цена водоторњева виша од цене укопаних резервоара, али су они у равничарским пределима неопходни, јер својим положајем повећавају поузданост система, тј. он остаје оперативан и у случају нестанка електричне енергије. Јединична цена објеката црпних станица се може усвојити по квадратном метру на 500€. Цена самих пумпи се може орјетнационо изразити око 1000 €/kW инсталисане снаге пумпе, при чему та цена расте са смањењем снаге мотора а опада са растом снаге. Потребно је нагласити да су специјалне арматуре, попут регулатора притисака значајније скупљи од обичне арматуре, али они употребу могу доказати спровођењем техно-економске анализе, односно упоређењем уштеда до којих се може доћи њиховом уградњом.

5.2. Оперативни трошкови У оперативне трошкове водоводног дистрибутивног система спадају:

трошкови електричне енергије за погон пумпних станица трошкови дезинфекције (одржавања потребне количине резидуалног хлора у

цевоводима који је потребан за неутралисања изненадног продора загађења у цевоводе)

трошкови радне снаге (зависе од величине водоводног система, тј. смањују се по једици испоручене воде са повећањем система)

трошкови инвестиционог и текућег одржавања објеката и опреме: грађевински објекти и цевоводи 0,5% годишње хидромеханичка и машинска опрема 3% годишње елактро опрема 2% годишње процесна опрема (хлоринатори) 5.5% годишње

трошкови осигурања 0.3% годишње Не сумњиво је да је утрошак електричне енергије у водоводним дистрибутивним системима највећи погонски трошак, па се ту морају тражити начини да се они смање. У томе ће велику помоћ пружити постојње резервоарског простора у систему, чиме се омогућава да се они на пример пуне у доба дана када је струја јефтинија. Регулатори притиска, смањењем притиска у деловима мреже утичу на смањење губитака воде, смањење потрошње, а самим тим и на уштеду електричне енергије, собзиром да се смањује потребно време за рад пумпи. Илустрације ради навешћемо примере водоводнинх дистрибутивних система града Беча у Аустрији и Скопља у Македонији, који имају изворишта вода доброг квалитета изнада града, тако да се целокупно водоснабдевање врши гравитацијом, па су трошкови утрошка електричне енергије минимални. Са друге стране град Београд целокупну количниу воде захваћене дуж обала Саве мора да потискује ка потрошачима, при чему водоводни систем има три висинске зоне потрошње. Због тога се по m3 испоручене воде утрошак електричне енергије достиже и 0.9kWh/m3. Ово све указује колико избор техничког решења може утицати на оперативне трошкове система, тј. да систем чија је инвестициона вредност у изградњи мања не мора да буде и јефтинији у експлоатацији, а самим тим ни исплативији гледано на целокупни пројкетни период планираног система.





6. Десет препорука за процес планирања водоводног система 1. Процес планирања и касније изградње водоводног система водити у складу са

''Законом о планирању и изградњи''. 2. Сагледати потребе за водом на територији разматраног система до краја пројектног

периода (30 година) како домаћинстава тако и индустрије 3. Размотрити могућност да велики потрошачи одређену количину воде, поготову ако

има ниже захтеве у погледу квалитета, обезбеде из других извора, а уколико технологија захтева веће количине у току једног дела дана, да сами обезбеде резервоарски простор којим би прераспоредили количине у току дана и тиме смањили притисак на систем у часовима вршног оптерећења

4. Сагледати расположиве количине, квалитет и локације изворишта вода. 5. Предвидети потребан степен пречишћавања захваћене воде, њену дезинфекцију и

начине да се потребан квалитет одржи и у дистрибутивној мрежи. 6. По могућству обезбедити водоснбдевање са два супротна краја насеља. 7. Формирати дистрибутивну мрежу са главним спољним прстеном, са зонама

потрошње унутар њега које се снабдевају са две стране, и мерним регулационим блоковима на местима прикључења зона потрошње.У брдским подручјима предвидети поделу на висинске зоне.

8. Планирати потребан број и величину резервоарског простора. 9. Предвидети могућност фазне изградње система. 10. Предвидети континуална мерења на потребном броју места у систему, као предуслов

за касније лакше праћење рада система.

Documents

Tehnički memorandum komunalnog sistema distribucije i