TRANZICIJA INDUSTRIJSKE (TRADICIONALNE) U · PDF fileNovu ekonomiju karakteri{e »seljenje« proizvodne aktivnosti iz materijalne ... postoje samo nove tehnologije proizvodnje i distribucije,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

99

Bogdan Ili} *

TRANZICIJA INDUSTRIJSKE (TRADICIONALNE)U NOVU (INFORMATI^KU) EKONOMIJU

THE TRANSITION FROM INDUSTRIAL (TRADITIONAL)TO NEW (INFORMATION) ECONOMY

^LANCI/ARTICLES

APSTRAKT: Krajem XX veka nastaje novaekonomija i informati~ko dru{tvo. To je re-zultat ostvarivanja III i prelaz u IV nau~no-tehnolo{ku revoluciju. Osnovu nove ekono-mije ~ini prelaz sa industrijske na informa-ti~ku tehnolo{ku osnovicu proizvodnje. No-va ekonomija menja karakter faktora proiz-vodnje, strukturu proizvedene vrednosti,motive proizvodnje, poloàj radnika (robotizamenjuju robove) i sl. Pored rada, kapita-la, zemlje i preduzetni{tva javlja se informa-cija kao peti i najva`niji faktor proizvodnje.Internet postaje osnov nove ekonomije. Onmenja na~in na koji ljudi u~e i istraùju,snosi teret administracije, menja na~in kon-kurencije, smanjuje tro{kove poslovanja,preska~e nacionalne granice i dovodi do pro-cesa globalizacije svetske privrede u jedin-stvenu celinu.Neke osnovne karakteristike nove ekonomijesu: informati~ka osnovica proizvodnje, brzepromene proizvoda, fleksibilni proizvodni si-stemi, mre`na organizacija proizvodnje, in-tegracija, usluge su pra}ene proizvodima, ge-neralizacija znanja i ve{tina, obrazovanje,znanje i nadarenost postaju najva`niji fakto-ri dru{tveno-ekonomskog rasta i razvoja i sl.Nova ekonomija dovodi do niza prednosti uodnosu na tradicionalnu ekonomiju. Me|u-tim, ona dovodi i do niza negativnih posle-dica: ekolo{ka zaga|enost, prezaduènost

nerazvijenih zemalja, produbljenje jaza univou razvijenosti regiona, zemalja i pojedi-naca, porast inflacije, nezaposlenost i sl. Me-|utim, nova ekonomija je objektivno uslo-vljena i zadatak svake nacionalne ekonomijejeste da utvrdi najpovoljniji na~in uklapanjau novu ekonomiju (globalizacija).KLJU^NE REÎ: nova ekonomija, inform-acija, Internet, globalizacija, mre`na orga-nizacija

ABSTRACT: At the end of 20th century anew economy and a new information societyemerged, as a result of achieving the thirdand the transition to the fourth scientificand technological revolution. The basis ofthis new economy lies in the transition fromthe industrial production to the productionbased on information and technology. Thenew economy contributes to changing thecharacter of the factors of production, thestructure of the value produced, the motivesof production, the workers' position (robotsreplacing slaves), etc. Besides labor, capital,land and entrepreneurship, informationappears to be the fifth and the most impor-tant factor of production. The Internet isbecoming the foundation of the new econo-my and contributes to changing the waypeople learn and do research, as well as toreducing the burden of administration,

* Ekonomski fakultet, Beograd

»Da nije bilo parne i elektri~ne energije, ne bi bilo industrijske revolucije, industrija-lizma i industrijskog dru{tva. ôvek bi nastavio skromno ìvjeti u ovisnosti o pri-rodnoj okolini. Ne bi bilo modernog doba ni mnogobrojnih specijaliziranih znanostiza sva podru~ja prirode i dru{tva. Nikad ~ovjekovo znanje ne bi poprimilo znanstve-ne sadràje, pa prema tome ne bi bilo ni postmodernog informacionalisti~kog dru-{tva kojemu je pretpostavka.Ta determiniranost podjednako postoji i u nastupu informati~ke znanstveno-teh-nolo{ke revolucije, informacionalizma i infomracionalisti~kog zajedni{tva. Inform-ati~ka revolucija je donijela informacionalizam, paradigmu koja se temlji na uve}a-nju ~ovjekove sposobnosti obrade informacija u mikroelektronici (mikro~ipovi,kompjuteri, telekomunikacije i njihovo umreàvanje) i genskoj tehnologiji. Za cijelisustav najva`niji je razvoj softvera. Sva ssu ddru{tva nna nneki nna~in iinformacijska ddru-{tva ii ssvako ggospodarstvo nna nneki nna~in ppo~iva nna zznanju. Informati~ka revolucijastvara i razvija visoke tehnologije koje u informacije i znanje unose znanstvene sadr-àje (podvukao B.I.).Toj novoj znanstvenoj paradigmi svojstvena je samorazvijaju}a sposobnost obradepodataka (u pogledu opsega, sloènosti i brzine), sposobnost rekonbiniranja i decen-trirana fleksibilnost.Na iinformacionalizmu iizrasta uumreèno iinformacionalisti~ko ddru{tvo, ddru{tvenastruktura kkoja uu ssvojoj pposebnosti ii uu ssvojoj ccjelovitosti ppostaje ssloèna iinformacijskamreà. RRad sse iindividualizira, aa kkultura hhumanizira ii ddemokratizira. NNa ttim tteme-ljima ssvijet vve} zzahva}a dduh iinformacionalizma kkoji hhakerskom kkulturom ii eetikomzlatnim zzrakama oobasjava zzoru ttre}eg ttisu}lje}a« (podvukao B.I.)

A. Dragi~evi}, D. Dragi~evi}, Doba kiberkomunizma, Zagreb, 2003, str. 35-36

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

100

Bogdan Ili}

changing the way of competition, reducingoperating costs, crossing national bordersand leading to the process of globalization ofthe world economy into an integral entity.Some basic characteristics of this new econo-my are the following: the information basisof production, rapid changes of products,flexible production systems, network organi-zation of production, integration, servicesbacked by products, skills and knowledgegeneralization, education, knowledge andtalent becoming the most important factorof the socio-economic growth and develop-ment, etc.

The new economy leads to a number ofadvantages when compared to the tradition-al one. However, it also has a number of neg-ative consequences: pollution, indebtednessof underdeveloped countries, widening thegap between the development level of regions,countries and individuals, growing inflation,unemployment etc. But the new economy isobjectively conditioned and the task of eachnational economy is to determine the mostfavorable way of its incorporation into thisnew economy (globalization).KEY WORDS: new economy, information,Internet, globalization, network organization

Od sredine 1980-ih godina javlja se naziv nova ekonomija, odnosno informa-ti~ka ekonomija ili ekonomija znanja. Ovaj termin danas se upotrebljava, uglav-nom, u dva zna~enja:

Prvo, pod novom ekonomijom se podrazumeva onaj deo ekonomije koji sesastoji od visokotehnolo{kih oblasti. U ovom zna~enju nova ekonomija se defini-{e kao zbir oblasti koje se odlikuju visokotehnolo{kim elementima, za razliku odstare ekonomije. Ali u ovakvom zna~enju termin je novijeg datuma.

Termin nova ekonomija pojavio se ve} po~etkom 1980-ih godina, ali se tadaupotrebljavao u drugom zna~enju � koristio se za opisivanje ekonomije, koja seu najve}oj meri oslanja na sferu proizvodnje usluga, vi{e nego na sferu proizvod-nje robe, a po~etkom 1990-ih godina po~eo se upotrebljavati u smislu visokoteh-nolo{ke ekonomije. Danas termin nnoovvaa eekkoonnoommiijjaa upotrebljava se i u jednom i udrugom zna~enju. To je takav uticaj visokih tehnologija na ekonomsko okruènje,koji vodi ka promeni odre|enih makroekonomskih parametara.

Dakle, pod nazivom nova ili informati~ka tehnologija podrazumevaju se unu-tra{nje su{tinske promene u savremenoj ekonomiji. Pojavni oblik takvih prome-na je ekonomska globalizacija koja neprekidno poprima sve ve}e razmere. Eko-nomska globalizacija dovodi do prerastanja nacionalnih ekonomija u jedinstvensvetski ekonomski prostor u kojem postepeno nestaju ve{ta~ke barijere izazvaneraznovrsnim, prvenstveno politi~kim intervencijama. To name}e nove, ali jedin-stvene op{te standarde pona{anja u privredi, {to podsti~e tehnolo{ku, a zatim icivilizacijsku globalizaciju. I obrnuto, civilizacijska globalizacija podsti~e daljitehnolo{ki razvoj.

Informati~ka i komunikacijska tehnologija uti~e na promenu ekonomskestrukture nacionalnih ekonomija i svetske privrede u celini. One deluju na svesfere ekonomskog ìvota, zadràvaju}i osnovne standarde razvijene u eri indu-strijske ekonomije, ostavljaju mogu}nost za izraàvanje individualnih, kolektiv-nih i nacionalnih specifi~nosti. Sve to dovodi do nove, digitalne podele rada, tj.podele na one zemlje koje mogu iskoristiti konkurentske prednosti savremeneinformati~ke i komunikacione tehnologije i one koje to ne mogu.

Novu ekonomiju karakteri{e »seljenje« proizvodne aktivnosti iz materijalneu nematerijalnu sferu (podru~je usluga), a informacija postaje osnovni poslovniresurs. Krajem XX veka Internet1 je progla{en »op{tim dobrom ~ove~anstva«,

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

101

Tranzicija industrijske (tradicionalne) u novu (informati~ku) ekonomiju

1 �Imaju}i ovo u perspektivi, poseban zna~aj bi trebalo dati razvoju Interneta, koji }e se pro{iritina uvek aktuelna polja ekonomije, kao i na prate}a politi~ka i kulturolo{ka pitanja. Internet �zajedno sa svojim tehnolo{kim, institucionalnim i kulturolo{kim okruènjem je osnovnove ekonomije koja se pojavila na kraju pro{log veka (podvukao B.I.) Ipak, ne postoji ne{topoput �nove ekonomije�; postoje samo nove tehnologije proizvodnje i distribucije, koje ipak,da se ne varamo, �imaju kvalitativni uticaj na na~in poslovanja... Internet menja svet: prvo unajrazvijenijim zemljama a onda kako im se sfera delanja {iri, tako|e i druge oblasti globalnog

{to je dovelo do druga~ijeg poimanja tradicionalnog lanca vrednosti, odnosnodovodi do njegove transformacije u mre`nu vrednost, {to se ogleda u mnogo-brojnim interakcijama i me|uzavisno{}u poslovnih subjekata.

Nova (informati~ka) ekonomija zasniva se na tri principa2:� Kompleksnost� Haos i� Sinergija

Kompleksnost u ekonomskoj nauci predstavlja novi, veoma zna~ajan po-jam. Njega odlikuje visok stepen individualnosti. Kompleksni sistemi, po pravi-lu, nisu rezultat sukcesivnog sleda doga|aja, uklju~uju veliki broj komponenti,otvoreni su prema okolini i njenim uticajima, nisu linearni, pa se njihovo pona-{anje ne moè obja{njavati linearnim odnosima i analiti~ki, ve} samo holisti~ki.

Haos u ovom slu~aju ne predstavlja negativnu i destruktivnu pojavu. Onpredstavlja posebnu formu kompleksnosti. U ovom slu~aju izraz haos predsta-vlja klicu stvarala~ke komponente, jer vodi u nove oblike organizacije i komplek-snosti, otvara nove horizonte slobode i daje mogu}nost ispitivanju novih tipovaodnosa unutar datog sistema. Neki autori3 smatraju da u osnovi haosa postoji iodre|eni red, jer proces prelaènja sistema u haos sadrì neke zajedni~ke karak-teristike, bez obzira na pojedine specifi~nosti sistema ([umpeter: »Stvarala~kadestrukcija«).

Sinergija je tre}i element nove ekonomije. Ona ne zna~i prisilu, zabranu, ni-ti se ostvaruje svesnim putem. Svaki element sistema deluje u skladu sa sopstve-nim, naizgled krajnje egoisti~kim ciljem, tako da su njihovi ciljevi naj~e{}e vrlorazli~iti. Me|utim, sistemi funkcioni{u tako da spontano pomaù jedni druge.Krajnji je rezultat nepostojanje unutra{njih konflikata u sistemu.

Naziv sinergija ovde ozna~ava ~injenicu da je celina vi{e od mehani~kog zbi-ra njenih delova, odnosno da se njena funkcija u kvalitativnom smislu ne moèobjasniti na kvantitativan na~in. To zna~i da u sinergijskom sistemu elementi se

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

102

Bogdan Ili}

sela, zato {to mreà (oznaka za novu ekonomiju, prim.B.I.) menja na~in na koji ljudi komuni-ciraju�... Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istraùju, snosi teret administracije, i ima uti-caj na {irenje zabavne industrije... Internet bi pre trebalo porediti sa pismeno{}u. Pre jednogveka, dru{tvo je moglo grubo da se podeli na one koji mogu da ~itaju i pi{u i nepismene.Sada sli~na podela moè da se napravi na one koji imaju pristup Internetu i na one kojinemaju mogu}nost da ga koriste. Ovo je polje gde }e se odigrati borba za ve}u produk-tivnost i samim tim bolji ìvotni standard (podvukao B.I.).� G.Kolodko, The �NewEconomy� and Old Problems - Prospects for fast Growth in Postsocialist Countries, TIGER WPSeries No 9, Warsaw, June 2001, pp. 3-8

2 D. I. Meadows et al., Limits to Growth, New York, Universe Books, 19723 M. Frigenbrum, The Theory of Chaos, New York, Metropolitan Book, 1974

uzajamno pomaù i podsti~u, ~ime istovremeno doprinose pove}anju kvalitetaceline.

Sva tri navedena elementa predstavljaju samoorganiziraju}i sistem u novojekonomiji. Takvi sistemi predstavljaju dinami~ke strukture, jer poseduju spo-sobnost prelaza iz postoje}ih u nove oblike na nepredvidiv na~in, budu}i da ima-ju vi{e transformacionih opcija. Nakon transformacije, sistemi poprimaju sa-svim druge osobine.

Vaàn element nove ekonomije jeste i informacija. Zna~aj informacije u no-vom sistemu obja{njava se shvatanjem organizacije kao kvaliteta odnosa. Naime,organizacija u novom sistemu predstavlja na~in uspostavljanja veza unutar samenje. Te veze su utoliko kvalitetnije, {to je brì protok informacija izme|u eleme-nata organizacije strukture sistema.

Dakle, u novoj ekonomiji nema ~vrstog temelja ili stati~kog oslonca, jer eko-nomski sistem predstavlja mreù dinami~kih i te{ko predvidivih odnosa. Jedno-stavnost zamenjuje kompleksnost, nije bitna fizi~ka organizacija sistema, ve}kvalitet odnosa u njemu. Osnovu opstanka poslovnih sistema u dinami~kimuslovima ~ine procesi generisanja razmene i adekvatno kori{}enje informacija.

Do sada su ispunjeni mnogi uslovi za nastanak i razvoj nove ekonomije. Tose ogleda u tome, {to prestaju biti va`ni neki osnovni elementi industrijske (»for-disti~ke«) ekonomije, kao na primer: ekskluzivnost kvalifikovanog rada, neinte-ligentne proizvodne ma{ine, odnosno pogoni i prirodne sirovine; kao i negativnenuspojave industrijske ekonomije: masovna unificirana proizvodnja, uska speci-jalizacija i birokratizacija dru{tva.

Neke karakteristi~ne manifestacije nove ekonomije su slede}e:� materijalna proizvodnja zahteva sve manji broj zaposlenih ljudi;� razvija se nova, globalna i kvalitetnija komunikaciona infrastruktura;� proizvode se novi, inteligentni radni i proizvodni alati, primenjivi u hu-

manijim radnim uslovima i sredinama;� slobodnog kapitala ima u izobilju i on nesmetano kruì svetom;� razvija se preduzetni~ki duh.

Piter Draker svrstava specifi~nosti nove ekonomije u tri grupe:� industrijska proizvodnja se u tro{kovnom smislu osamostaljuje od siro-

vina i povezuje se prete`no sa uslugama � dokaz je kontinuirani pad cenasirovina i porast udela tro{kova usluga u ceni proizvoda od 1977. godinenaovamo;

� industrijska se proizvodnja ostvaruje i pove}ava uz konstantno smanjenjebroja neposredno zaposlenih proizvodnih radnika � teì{te zapo{ljavanja ne-prestano se »seli« iz materijalne proizvodne u uslu`nu (informati~ku) sferu;

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

103


� transformacija svetske privrede vr{i se od realne prema simboli~koj �pod pojmom simboli~ka privreda podrazumeva se to da koli~ina raspo-loìvog kapitala uveliko nadma{uje vrednost ukupnog prometa robe.Navedene karakteristike nove ekonomije ilustruje i slede}a tabela:

INDUSTRIJSKA I NOVA (INFORMATI^KA) EKONOMIJA

U novoj ekonomiji konkurentska prednost zavisi prvenstveno od znanja,ume}a i ve{tine ljudi. Zbog toga, jedna od klju~nih pretpostavki prelaza u eru no-ve (informati~ke) ekonomije jeste fleksibilan obrazovni sistem, koji }e mo}i daodgovori na promenljive i sve zahtevnije potrebe informati~ko-komunikacijskihindustrija i njihovih korisnika. U takvim uslovima nacije prerastaju u »pametnupopulaciju«, a zemlje (dràve) u »mudre zemlje«4.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NOVE EKONOMIJE

U svojoj znamenitoj knjizi: »Nova pravila za novu ekonomiju...« K.Keli5 jenaveo osnovne karakteristike nove ekonomije koje su najo~iglednije u svetu kojise menja, i to:

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

104

Bogdan Ili}

Industrijska ekonomija Nova informati~ka ekonomija

Energetski intenzivna Industrijski intenzivna

Standardizovana Prilago|ena meri

Stabilan proizvod Brze promene proizvoda

Fiksirani pogoni i oprema Fleksibilni proizvodni sistemi

Automatizacija Sistematizacija

Pojedina~na kompanija Mre`na virtuelna organizacija

Hijerarhijska struktura upravljanja Kooperativno upravljanje

Segmentacija u radne jedinice Integracija

Proizvodi su pra}eni uslugama Usluge su pra}ene proizvodima

Centralizacija mo}i i znanja Distribucija mo}i/Podela znanja

Specijalizacija ve{tina i znanja Generalizacija ve{tina i znanja

Dràvno vlasni{tvo i kontrola Dràvna koordinacija i regulacija

4 Detaljnije videti @. Panian, Informacijska ekonomija � izazov ekonomskoj znanosti u 21.stolje}u,Zbornik �Razvitak ekonomske misli�, Ekonomski fakultet, Zagreb, 2001, str. 269-281

5 K. Kelly, New Rules for the New Economy - Ten Radical Strategies for a Connected World,NewYork, 1998.

- globalni karakter teku}ih promena,- operisanje neopipljivim bogatstvima: idejama, informacijom i uzajam-

nim odnosima,- tesno preplitanje i uzajamni uticaj pojedinih segmenata nove ekonomije.

M.Kastels6 izdvaja pak, pet karakteristika koje odlikuju novu ekonomiju, i to:1. proizvodnja sve vi{e zavisi od kori{}enja dostignu}a nauke i tehnike, kao

i od kvaliteta informacije i menad`menta,2. u razvijenim zemljama dolazi do pomeranja pa`nje proizvo|a~a i kori-

snika od materijalne proizvodnje na informati~ku delatnost,3. duboka transformacija organizacije proizvodnog procesa (od standardi-

zovane masovne proizvodnje na atomiziranu proizvodnju i od vertikalnointegrisane organizacije na horizontalne mreè uzajamnih odnosa izme-|u delova),

4. globalni karakter ekonomije, u kome su kapital, proizvodnja, menad`-ment, trì{te, rad, informacija i tehnologija organizovani nezavisno odnacionalnih granica,

5. revolucionarni karakter tehnolo{kih promena u ~ijoj su osnovi � inform-ati~ke tehnologije, koje transformi{u materijalnu osnovu savremenogsveta.

U uslovima nove ekonomije menja se i priroda vlasni{tva (svojine). U ta-kvim uslovima, po mi{ljenju D.Z Hod`sona, progres znanja »razbija« celovitostsvojine i podriva uslove funkcionisanja slobodnog trì{ta. On skre}e pa`nju naparadoks, koji se sastoji u tome da su ba{ oni ekonomisti XX veka, koji su pokla-njali najvi{e pa`nje pitanju sticanja znanja, istovremeno bili i zagovornici slo-bodnog trì{ta, i navodi kao primer ideje F.Hajeka. Menja se, po mi{ljenju R.Ko-uza, »priroda firme«, koja deluje na trì{tu. »Intelektualna firma« moè danas dauop{te ne raspolaè proizvodnim fondovima u njihovom tradicionalnom shva-tanju, budu}i da se materijalne aktive po~inju istiskivati od strane intelektualnihaktiva, a informacija potiskuje teku}e aktive (kao primer se navode firme Micro-soft i IBM). Pri oceni firme, analiti~ari sve ~e{}e napu{taju ocenjivanje njenihmaterijalnih aktiva. Tako je trì{na kapitalizacija aktive kompanije Microsoft iz-nad analognog pokazatelja kompanije IBM, iako Microsoft prodaje daleko ma-nje proizvoda. Sti~u}i akcije firme, investitor ne kupuje fondove u tradicional-nom shvatanju. »Intelektualnoj firmi« nisu potrebne velike aktive. Za nju postojitendencija sniàvanja vrednosti osnovnih fondova. Investicije, pak, koje postojekao neopipljive aktive, ~iju je kona~nu vrednost dosta te{ko odrediti, ili uop{te

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

105


6 M. Kastels, Informaciona epoha: Ekonomika, dru{tvo i kultura, Moskva, 2000

nije mogu}e, ne treba kapitalizovati. Firma u perspektivi moè personifikovatipredloène proizvode, imaju}i u vidu {iroke mogu}nosti dobijanja detaljne in-formacije o klijentima i usmeriti pa`nju na direktne prodaje. Takve su karakteri-stike i nove ekonomske sredine na unutra{njem trì{tu.

U me|unarodnom aspektu, informati~ke tehnologije stvaraju znatno vi{emogu}nosti za komunikaciju izme|u udaljenih subjekata. Re~ je o naru{avanjupoznatog gravitacionog modela. Sada se obra}amo tom modelu u vezi sa istraì-vanjem komunikacija u me|unarodnim razmerama. U skladu sa datim mode-lom � {to je ve}e rastojanje me|u zemljama, to one manje trguju jedna sa dru-gom. Ipak, mi danas moèmo govoriti o sasvim novim mogu}nostima, kojeznatno pojednostavljuju komunikaciju me|u udaljenim teritorijama. Dolazi dote{njeg komuniciranja uklju~uju}i i trgovinu, a kao drugo, obrazuju se intelektu-alni i inovacioni klasteri. Rastojanje prestaje da bude takva prepreka za saradnju,kakva je bila ranije, jer informaciona tehnologija omogu}ava neposredne kon-takte kupca i prodavca u èljenom vremenu.

U tradicionalnim modelima ekonomskog rasta, razra|enim 1950-ih godinanjihovi autori su klju~nu pa`nju posve}ivali takvim faktorima proizvodnje, kao{to su rad i kapital. Godine 1980. pojavila se nova teorija ekonomskog rasta,koju je razradio P. Romer7 i drugi ekonomisti, u kojoj se tehnolo{ki progres raz-matra kao centralni pokazatelj ekonomskog rasta. Nova teorija rasta tuma~i teh-nolo{ke promene kao endogeni proces, koji zavisi od delatnosti firme. P. Romertvrdi da se de{ava pove}anje ekonomskih stimulacija tehnolo{kim promenama.

Kao dokaz u korist razvoja nove ekonomije moè se smatrati prodiranje in-formati~kih tehnologija, koje doprinose pove}anju efektivnosti prakti~no u svimsferama; Internet daje mogu}nost pronalaènja najpovoljnije cene robe ili uslu-ga, smanjuje transakcione tro{kove. On-line trgovina omogu}ava u{tedu admi-nistrativnih tro{kova, i sl. Na to skre}e pa`nju K.Keli kada kaè da »...komunika-cije, koje na kraju krajeva i jesu to {to mi shvatamo pod cifarskim tehnologijamai sredstvom veze � to nije prosto sektor ekonomije. Komunikacija � to je samaekonomija«8.

Nova ekonomija ne ukida ekonomske zakone; ona demonstrira novi kvalitetekonomskog rasta i otkriva nove ekonomske mogu}nosti saradnje i razvoja. Ve-rovatno gre{e i fanatici ideje nove ekonomije koji bukvalno sve promene u dru-{tvu i ekonomiji tuma~e kroz prizmu datog fenomena, kao i ljuti protivnici oveideje. Korist za op{ti ekonomski razvoj od Interneta je veoma va`na i verovatno}e biti jo{ ve}a, ali ipak ona ne opravdava vrtoglavi rast cena akcija.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

106

Bogdan Ili}

7 P. M. Romer, Endogenous technological change, Journal of Political Economy, 19908 K. Kelly, New Rules for the New Economy - Ten Radical Strategies for a Connected World, New

York, 1998.

Anonimnost svojstvena Internet ekonomiji za sada ne dozvoljava ostvariva-nje normalne kontrole njenog funkcionisanja. Ali, investicije u interaktivne teh-nologije i infrastrukturu rastu i, bez obzira na odre|ene probleme, moè se re}ida je u globalnom smislu svet ve} krenuo na put koji predlaè nova ekonomija.

Nova ekonomija ima globalni karakter. Nikad do sada svet nije imao mo-gu}nost komunikacije na najrazli~itijim nivoima. Sa svoje strane, savremeni glo-balni procesi nezamislivi su danas bez informati~kih tehnologija. Velika brzina{irenja informati~kih tehnologija omogu}ava razli~itim zemljama da u~estvuju uglobalnom ekonomskom i socijalno-politi~kom prostoru. Ta uzajamna veza iuzajamna zavisnost informati~kih tehnologija i globalnih tendencija najverovat-nije }e dati ve}i ekonomski efekat i ve}i zamah ekonomiji nego prethodne tehno-lo{ke revolucije. U odnosu na staru ekonomiju gde je okvir konkurencije uglav-nom bio odre|en granicama nacionalnog trì{ta, u novoj ekonomiji globalno tr-ì{no okruènje name}e potrebu za neprekidnim pove}avanjem efikasnosti po-slovanja.

Neki autori umesto termina »nova ekonomija« upotrebljavaju termin »eko-nomika, zasnovana na znanju« ili ekonomija znanja ili mozgovna ekonomija, Pi-ter Draker npr., podvla~i znanje kao temeljni elemenat savremenih reformi. Istotako, neki zapadni nau~nici savremeno dru{tvo nazivaju ne informati~ko, ve}dru{tvo znanja ili dru{tvo nauke, kao {to ga naziva nema~ki nau~nik R.Krajbih usvom radu »Dru{tvo nauke: od Galileja do revolucije visokih tehnologija«9. Novodru{tvo koje se formira, nau~nici nazivaju raznim imenima: megadru{tvo(V.Kuraldin), dru{tvo informatike i komunikacija (I.Niniluto), tehnodru{tvo(B.Gejts), elektronsko-broj~ano dru{tvo (D.Tapskot) itd. Zajedni~ko u svim timtuma~enjima je ukazivanje na globalnost teku}ih procesa i klju~nu ulogu in-formacionih tehnologija. Tako D.Tapskot u svom radu podvla~i da su dru{tvonovog tipa, novo preduze}e i nova tehnologija neraskidivo povezani pojmovi iizdvaja 12 osobina koje ih objedinjuju kao zajedni~ku koncepciju:

1. orijentacija na znanje;2. numeri~ka forma iskazivanja predmeta;3. virtuelna priroda;4. molekularna struktura;5. integracija, mre`na povezanost;6. uklanjanje posrednika;7. konvergencija;8. inovaciona priroda;9. transformacija odnosa proizvo|a~-potro{a~;

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

107


9 R. Kreibich, Die Wissenschaftsgesellschaft: von Galilei zur High-Tech-Revolution, Frankfurt amMain, 1986.

10. dinamika;11. globalne razmere;12. postojanje protivure~nosti.

Zagovornici teorije informati~kog dru{tva povezuju njegovo uspostavljanje sadominacijom ~etvrtog sektora ekonomije, koji dolazi posle poljoprivrede, indu-strije i sektora usluga, a kapital i rad � osnove industrijskog dru{tva � ustupajumesto informaciji � osnovi informati~kog dru{tva. Ovo dru{tvo se principijelnorazlikuje od industrijskog. Pre svega, menja se oblik organizacije proizvodnje. Ni-je vi{e neophodna tako jaka konkurencija proizvodnje, kako je to bilo u industrij-skom dru{tvu. ôvek sada moè punopravno u~estvovati u proizvodnim procesi-ma, iako se nalazi daleko od krupnih ekonomskih centara. O. Tofler iznosi tezu,da se mi moèmo sasvim pribliìti novom obliku »doma}e radinosti«, zasnovanena supersavremenoj tehnologiji. U informati~kom dru{tvu se smanjuje zna~aj bi-rokratskog upravljanja. Radnici u izvr{avanju svojih osnovnih funkcija postaju sa-mostalniji, a svaka organizaciona jedinica predstavlja poseban modul, usmeren nare{avanje konkretnog zadatka ili zadataka. Menja se sistem vrednosti, jer dru{tvozahteva od kompanija re{avanje ne samo ekonomskih, ve} i socijalnih problema:nastaju i aktiviraju se dru{tva za za{titu prava potro{a~a i sli~ne organizacije, pri~emu njihova delatnost postaje sve raznovrsnija, uzimaju}i u obzir interese najra-zli~itijih proizvo|a~a. Kona~no, raste isprepletenost i uzajamni uticaj ekonom-skih procesa u svetskim razmerama i u skladu sa tim raste uloga nadnacionalneregulative i nadnacionalnih institucija. Sve manje proizvedenih bogatstava imastrogo nacionalno obele`je. Roba moè da se proizvodi u raznim zemljama i regi-onima, a zatim da se formira u vidu nekog kona~nog proizvoda sa finalnom reali-zacijom na raznim ta~kama zemaljske kugle. Transnacionalne kompanije (TNK)se toliko modifikuju u globalne strukture, da je ~esto te{ko odrediti nacionalnupripadnost, kako sa ta~ke gledi{ta finansijskih izvora, tako i sa stanovi{ta proiz-vodnog procesa. Na isti na~in se u internacionalnom pravcu menja i sastav akcio-nara, koji se pretvaraju u neku neodre|enu internacionalnu masu.

Navedene i sli~ne posledice savremenih informati~kih procesa dozvoljavajuda se govori o principijelno novoj etapi razvoja u pore|enju sa industrijskimdru{tvom.

Sama informacija postaje najzna~ajnija odrednica nove ekonomije i in-formati~kog dru{tva. Informacija predstavlja poseban, specifi~an resurs, koji seod svih drugih resursa razlikuje po nizu unikatnih karakteristika. Pre svega trebaimati u vidu da kroz strukture mreè, a to su:

� komplementarnost i standardnost,� su{tinska ekonomija u razmeri proizvodnje,

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

108

Bogdan Ili}

� spoljni efekti mreè (Internet),� efekti klopke (zamke),

informacija postaje nezavisno od prostora, tj. ona se istovremeno moè nala-ziti na razli~itim mestima, {to nije prepreka za njeno kori{}enje. Prodaja inform-acije je jednosmerna: informacija se ne moè povratiti nazad, ne moè se otkupi-ti, ali se jedna ista informacija moè prodati vi{e puta; ako to nije u suprotnosti sazakonom. I vi{e od toga, prodata informacija ostaje i u vlasni{tvu prodavca; tj.o~igledno je da prodaja informacije nije obi~an ~in kupovina-prodaja, jer ne do-lazi do uobi~ajenog otu|enja robe. Na taj na~in, informacija se ne privatizuje ta-ko jednostavno, kao obi~na imovina. Istovremeno, informaciju lako obescenjujevreme; informacijski proizvod, za razliku od materijalnog proizvoda, podleè sa-mo jednoj vrsti istro{enosti-moralnoj istro{enosti. Znanje kao savremeni proiz-vodni input se moè podeliti u ~etiri kategorije: (1) znati {ta (know-what) � skupinformacija o odre|enim ~injenicama; (2) znati za{to (know-why) � poznavanjeuzroka i pravila odvijanja odre|enih procesa i aktivnosti; (3) znati kako (know-how) � ovo znanje podrazumeva ve{tine i sposobnosti i (4) znati ko (know-who)� poznavanje izvora informacija i sposobnost da se uspostave kontakti kako bi sedobila neophodna ekspertiza.10

U epohi globalizacije svetske ekonomije informati~ke tehnologije dobijajusu{tinsku ulogu, takvu ulogu da se pojavljuje tendencija ozna~avanja informati~-kih tehnologija (informacije) kao petog faktora proizvodnje uporedo sa radom,kapitalom, prirodnim resursima i preduzetni{tvom. Proizvodna funkcija u mno-gim nau~nim istraìvanjima po~inje da uklju~uje i ovaj faktor proizvodnje, {to seodraàva u modelima ekonomskog rasta i u zaklju~cima do kojih oni dovode. Unajprostijem vidu matemati~ka ideja endogenosti tehnologije moè se izraziti naslede}i na~in:

W=PTn,

gde je W - bogatstvo, P - prirodni resursi (zemlja, radna snaga, rudna bogatstva,itd.), T -tehnologija, n � stepen uticaja tehni~kih dostignu}a.

Postoje i sloèniji modeli, sa vi{e faktora, koji, tako|e, podvla~e rastu}i zna-~aj tehnolo{kog i informati~kog elementa u procesu proizvodnje. Ameri~ki eko-nomisti M. Boskin i L. Lau11 na osnovu ovakvih istraìvanja dolaze do zaklju~ka

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

109


10 J. Woroniecki, New Economy: Illusion or Reality? Doctrine, Practice and the OECD Perspective,TIGER Working Paper No 5, Warsaw, Maz 2001, p. 30

11 M. J. Boskin, L. J. Lau, Contributions of Research and Development to Economic Growth�Technology and the Economy, Washington, 1996, pp. 75-113

da tehni~ki progres u razvijenim industrijskim zemljama ~ini u proseku 40%ekonomskog rasta, a ostalih 60% odlazi na rad i kapital, pri ~emu se pod tehni~-kim progresom podrazumeva, pre svega, uvo|enje novih informati~kih tehnolo-gija. Posebno treba obratiti pa`nju na to, da je za informati~ki resurs karakteri-sti~na ogromna brzina razvoja12.

Informati~ke tehnologije su postale mo}na grana svetske ekonomije, koja seintenzivno razvija. Udeo grana koje su neposredno povezane sa proizvodnjom ikori{}enjem znanja, krajem 1990-ih godina u unutra{njoj proizvodnji SAD, ~ini-lo je vi{e od 60%. Politi~ki sistemi razvijenih zemalja ubrzano se transformi{upod uticajem informati~kih procesa. Svojevremeno je, pri uspostavljanju demo-kratskih sistema u Zapadnim zemljama, va`nu ulogu imala pojava i {irenje sred-stava masovne informacije: periodika, knjige, kasnije radio i televizija. Informa-ti~ka sredstva komunikacije smanjuju transakcione izdatke dobijanja informaci-je i omogu}avaju svesno u~e{}e {irokih slojeva stanovni{tva u politi~kom ìvotudru{tva. To je dovelo do stvaranja demokratske nacionalne dràve.

Uobi~ajeni model demokratije po~inje postepeno da se menja. Pojavom i {i-renjem Interneta nastaje mogu}nost operativnog pristupa prakti~no neograni~e-nog broja ljudi ogromnom obimu informacija. Svaki gra|anin, koji aktivno kori-sti Internet, moè se, uz minimalne tro{kove, obratiti neograni~enom auditoriju-mu. Pojavljuju se koncepcije »teledemokratije« i »kiberdemokratije«, te stvara-nje on-lajn dru{tvenih prostranstava radi omogu}avanja uzajamnog dejstva iz-me|u gra|ana i dràvnih organa. U procesu realizacije ovih ideja, u praksi, {iri sekrug pitanja koja se dobijaju putem referenduma, uz minimiziranje populisti~-kih efekata »plebiscit demokratije«. Moè se re}i da ideje stvaranja punopravnoggra|anskog dru{tva nalaù neophodnu materijalnu bazu zahvaljuju}i savreme-noj tehnologiji. Pri tome proces »elektronske demokratije« prevazilazi nacional-ne granice i postaje sveobuhvatan.

Me|utim, ~esto pozitivna pojava ra|a i svoju suprotnost u vidu nekih nega-tivnih posledica. To u potpunosti vaì i za informatizaciju dru{tva. Postoji ~itavniz faktora koji deluju u suprotnom pravcu i na kraju dovode do gubitaka na pla-nu svetskog blagostanja. Naime, obim informacija je narastao, tako da je inform-acija dostupna {irokom krugu lica. Ali taj kolosalno pove}ani obim informacijastvara i odre|ene te{ko}e. Neizbe`na protivre~nost izvora informacija stvaraprotivre~nost same informacije. U takvoj informaciji te{ko se snalaze ponekad istru~njaci, a da ne govorimo o obi~nim ljudima, koji poku{avaju da je obrade. Usvom ~lanku »Racionalnost kao proces i produkt mi{ljenja« ameri~ki ekonomi-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

110

Bogdan Ili}

12 Prvi programirani elektronski kompjuter napravljen je 1946. godine, a mikroprocesor 1971.godine, ali do sada su vi{estruko usavr{eni. U osnovi razvoja i {irenja informati~kih tehnologi-ja leì znameniti zakon Mura (Murov zakon).

sta G. Sajmon13 zapaà da je informacija ne sumnjivo bogatstvo samo tamo gdeje ima malo, a u uslovima kada se nudi velika koli~ina raznih informacija, ona ~e-sto dobija negativnu ulogu, odvla~e}i nas od su{tinskog, i stvarno bogatstvo, re-dak resurs, postaje ne informacija, ve} pa`nja. K. [apiro i H. Verian14 tako|e deleovo mi{ljenje i pozivaju}i se na G. Sajmona, kaù da se njegov odnos prema in-formaciji slaè sa njihovim. Ameri~ki ekonomista K. Keli15 izraàva ovu misaoplasti~nije: »ôvek ima samo 24 sata dnevno da rasporedi svoju pa`nju na milio-ne novih pojava i mogu}nosti, koje se obru{avaju na njega«. Nastaje pojava, kojaje dobila naziv informati~ki {umovi - situacija kada je oteàno dono{enje racio-nalne odluke usled pove}anja obima suvi{ne, pogre{ne informacije, {to smanjujepotencijalni rast efektivnosti proizvodnje. Problem postaje, ne ~injenica dobija-nja informacije, nego mogu}nost njene kvalitetne obrade.

Sasvim je o~igledno da je ispunjenje ovih zahteva oteàno u mnogim zemlja-ma. Zato je danas problemati~no govoriti o istinskoj realizaciji demokratskihideja postavljenih u osnovu stvaranja Interneta. Ako se prisetimo da polovinastanovnika zemlje ni jednom u ìvotu nije koristila telefonski aparat, problem in-telektualnih barijera postaje jo{ vi{e vidljiv. U narednoj tabeli se pokazuje kolikose razlikuju mogu}nosti dostupa Interneta u zavisnosti od regiona (1999. godi-na):

Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, imamo slede}u situaciju po pitanju do-stupnosti Interneta:

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

111


13 G. A Sajmon, Racionaljnosnt kak proces i produkt mi{lenija, Moskva, 1993.14 C. Shapiro, H. Varian, Information Rules: A.Strategic Guide to the Network Economy, Boston,

199915 K. Kelly, New Rules for the New Economy�., Penguin Books, 1998, p. 59

Region Broj stanovnika koji imaju

pristup Internetu, milioni, 1999 % od op{teg

broja veza, 1999 % od svetskog

stanovni{tva, 1999 SAD i Kanada

97.0 56.6 5.1

Evropa 40.1 23.4 13.7 Azija 27.0 15.8 56.2 Latinska Amerika

5.3 3.1 8.4

Afrika 1.1 0.6 12.9 Bliski istok 0.9 0.5 3.6

Izvor: ITU Statistical Yearbook, International Telecommunications Union,http://www.itu.int/ITU-D/ict/statistics/index.html

Smanjenje cena pristupa i rast broja programa obuke ne moè, verovatno, sa-svim re{iti ovaj problem. Kao prvo, ljudi starije generacije po pravilu nisu spremnina prelazak na virtuelne oblike komunikacije. Drugo, potrebno je stalno pronalazi-ti na~ine stimulisanja gra|ana za kori{}enje Interneta. Tre}e, finansijske mogu}no-sti, koje su uslov aktivnog kori{}enja Interneta, kod mnogih ljudi su ograni~ene.

VIRTUELNA TRGOVINA

Virtuelnu ekonomiju ~esto nazivaju Nova ekonomija da bi istakli njenu raz-liku od stare, »tradicionalne ekonomije«. Njenu osnovnu odrednicu kako jeprethodno obja{njeno, ~ini informacija i Internet. Kada se govori o komercijal-nom kori{}enju mogu}nosti Internet-mreè od strane raznih ekonomskih subje-kata, u strukturi elektronske komercijale, po pravilu, se izdvaja nekoliko oblasti:

� reklama i predstavljanje proizvoda;� ostvarivanje operacije kupovina-prodaja preko kanala Mreè;� usluge klijentima posle prodaje;� uspostavljanje kontakata sa klijentima;

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

112

Bogdan Ili}

Broj internet korisnika, 2002 Broj personalnih ra~unara,

2002 Zemlja Ukupno

(000) Na 10.000

stanovnika Ukupno

(000) Na 100

stanovnika Albanija 10,0 25,19 30 0,76 Belorusija 808,7 815,84 ... ... Bosna i Hercegovina

100,0 243,90 ... ...

Bugarska 605,0 746,27 270 3,46 Hrvatska 789,0 1.628,82 760 15,69 ê{ka 1.500,0 1.467,14 1.500 14,67 Estonija 560,0 4.132,84 285 21,03 Ma|arska 1.600,0 1.576,04 1.100 10,84 Letonija 310,0 1.331,04 400 17,17 Litvanija 250,0 679,16 260 7,06 Moldavija 60,0 136,67 70 1,59 Poljska 3.800,0 983,72 3.300 8,54 Rumunija 1.800,0 806,09 800 3,57 Rusija 6.000,0 409,32 13.000 8,87 Srbija i Crna Gora 640,0 597,01 290 2,71 Slova~ka 862,8 1.604,38 970 18,04 Slovenija 800,0 4.008,02 600 30,06 Makedonija 70,0 342,47 ... ... Ukrajina 600,0 119,29 920 1,83

Reklama na Internetu ima ogroman zna~aj, pri ~emu se Internet reklamarazlikuje od tradicionalnih oblika reklame. To je pre svega, sme{tanje reklamneinformacije na najpose}enije servere. Razlika nije samo tehni~ka � daleko je va-`niji ekonomski smisao, budu}i da su tro{kovi ulaska u mreù zanemarljivo maliu odnosu na cenu tradicionalne reklame, menja se model vo|enja reklamnog bi-znisa. Firme koje se reklamiraju mogu se neposredno obra}ati potencijalnim kli-jentima na elektronskom trì{tu; informacije postaju univerzalne, budu}i da suupu}ene ogromnom auditorijumu. Agent se od posrednika pretvara u partneraza istraìvanje marketinga i pomaè klijentima da stvore svoje reklamne inform-acije. Za merenje efektivnosti reklame u mreì moè se koristiti metod brojanjaposetilaca i kasnijih narud`bina proizvoda. Rasprostranjenost reklame preko In-terneta ide paralelno sa {irenjem raznih oblika elektronske komercijale. Po prog-nozama, prihodi od Internet reklama u 2002. godini iznosili su pribli`no 13 mili-jardi $. Smatra se da je 2003. godine na reklamu na Internetu potro{eno u celomsvetu oko 15 milijardi $, od toga u SAD oko 10,5 milijardi $, u Evropi 2,8 milijar-di $, u Aziji 1,25 milijardi $. Neka istraìvanja predvi|aju da }e 2005. godineobim Internet reklame u SAD prema{iti obim TV reklame.

Predstavljanje robe logi~ki proisti~e iz njene reklame. Budu}i da se u mreìroba prihvata u neopipljivom vidu, predstavljanje pomaè potencijalnom klijen-tu da dobije potpuniju informaciju i da zamisli robu koju namerava da kupi. Toje jedan od najboljih primera preplitanja virtuelnog i empirijskog prostora u ko-mercijalnoj oblasti; od toga kako je predstavljen proizvod u virtuelnom obliku,zavisi formiranje na{eg mi{ljenja o njegovim realnim karakteristikama.

Uporedo sa ovim razvija se elektronsko trì{te nepokretnosti. Osim prodajerobe i usluga, mnoge kompanije koriste Internet za prijem personala, {to jeudobno za kompaniju i smanjuje njene transakcione izdatke. Kupci u Internetprostoru dele se na dve kategorije: one koji traè konkretnu robu i one koji, za-hvaljuju}i kori{}enju Interneta za traènje konkretne robe, nabavljaju komple-mentarnu ili ~ak slu~ajno, u toku pretraìvanja, otkrivenu robu, i na taj na~indoprinose razvoju prodaje u tom segmentu elektronske komercijale.

Bez obzira na popularizaciju kupovine robe svakodnevne namene preko In-terneta, ona za sada ne ~ini bitan udeo u ukupnom obimu prodaje takve robe. Uelektronskoj komercijali va`na je logistika: Internet daje mogu}nost brzog pove-}anja obima prodaje, zato za profitabilnost elektronskog biznisa kompanija mo-ra biti dovoljno krupna. Pri organizaciji prodaje preko elektronskog trì{ta trebaimati u vidu da je najva`niji pokazatelj � varijabilni tro{kovi firme. Zbog toga jeneophodno pravilno odrediti momenat kada se sveukupni izdaci stabilizuju pripove}anju obima prodaje i u skladu sa tim nastupa period pove}anja dobiti, {toje u praksi ~esto te{ko uraditi.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

113


Elektronska komercijala dugoro~no uti~e na trì{te rada, strukturno menja-ju}i sastav radne snage, za kojom se iskazuje pove}ana tra`nja. Prema prognoza-ma, do 2006. godine, oko polovine radne snage SAD }e biti zaposleno ili u grana-ma koje proizvode ili intenzivno primenjuju informati~ke tehnologije. Premami{ljenju R.Kraforda16 ova tendencija }e se nastaviti. On izdvaja tri osnovne ka-rakteristike razvoja trì{ta rada pod uticajem informati~ke tehnologije:

1. rast broja zaposlenih u informati~koj sferi2. rast investicija u radne resurse3. rast potreba za obrazovnim nivoom zaposlenih

Trgovina na malo preko Interneta sniàva intenzitet rada osoblja zaposlenogu tradicionalnoj prodaji robe i usluga, ali pove}ava zahteve za kompjuterskompismeno{}u zaposlenih.

Pojavljuju se relativno nove vrste profesionalne aktivnosti, kao kompjuterskidizajn, neophodan za elektronsku komercijalu. Broj radnih mesta u vezi sa orga-nizacijom i odràvanjem sajtova na Internetu raste u SAD vi{e od 30% godi{nje,posebno brzo se pojavljuju nova radna mesta u infrastrukturi mreè. »Intelektu-alni radnici« sada zauzimaju 8 od 10 novih radnih mesta. U SAD je od 1990. do-hodak kompjuterskih programera porastao za 12% za mu{karce i 21% za ène upore|enju sa srednjim pokazateljem od 6% za mu{karce i 13% za ène. Smanju-ju se potrebe za profesionalnim posrednicima u tradicionalnom shvatanju trgo-vine, ali raste potreba za posrednicima ~iji je zadatak da pomaù kupcu da se ori-jenti{e u lavini informacija i da na|e sebi neophodnu robu po najniòj ceni. Pre-ma prognozama, u 21. veku procenat onih koji rade sa informacijom bi}e 59%.Sa pove}anjem sloènosti operacija menjaju se i uslovi za prijem radnika: neop-hodna je visoka prilagodljivost na promene, elasti~nost, a to zna~i da je potrebnai intenzivnija obuka koja treba da olak{a radniku prelazak na razne vrste delatno-sti u socio-ekonomskom prostoru koji se menja. Raste potreba za radnicima saraznovrsnim ume}ima. Po~inje proces destandardizacije radnih mesta, pod ~imse podrazumeva pove}anje raznovrsnih profesija u strukturi radne snage. To sasvoje strane, zna~i odustajanje od tipske proizvodnje koja traì ista ume}a od za-poslenih. Neprekidna prekvalifikacija i permanentno obrazovanje postaju ima-nentni informati~kom dru{tvu i novoj ekonomiji.

Menja se trì{te drugog va`nog faktora proizvodnje � kapitala. Formira seglobalno trì{te kapitala, gde globalne finansijske mreè postaju ekonomskicentri informati~kog dru{tva. Kapital gubi svoju nacionalnu pripadnost, postajemobilniji i sve brè se preme{ta u me|unarodnom ekonomskom prostoru. U

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

114

Bogdan Ili}

16 R. Crarford, In the Eve of Human Capital: The Emergence of Talent, Intelligence,�, New York,1991, pp .26-35

uslovima mobilnosti kapitala padaju pod sumnju postulati neoklasi~ne teorije,zasnovani na odsustvu mobilnosti faktora proizvodnje, odnosno izjedna~avanjudohodaka faktora proizvodnje izme|u dràva.

Asimetri~nost raspore|enosti prava vlasni{tva kapitala je priprema za ovo.Dalje sledi da }e u epohi globalizacije diferencijacija u prihodima rada i kapitalau razli~itim zemljama najverovatnije rasti, a zasigurno ne}e se smanjivati. Ispra-vljanje takvih razlika bi}e mogu}e tek tada, kada pojedine dràve ne budu prostoprivla~ile multinacionalne kompanije kao objekte za direktne investicije, negokad njihove firme po~nu ostvarivati profitabilna investiciona ulaganja u drugimzemljama, {to moè biti sasvim realno u dugoro~nom periodu razvoja.

NOVA EKONOMIJA I GLOBALIZACIJA

Informati~ka tehnologija dovodi do brìh i radikalnijih promena, kako u pri-vredi, tako i u dru{tvu, tako da se danas izvr{i vi{e promena za jednu deceniju,nego ranije za ~itav vek. Ta evolucija dovodi do nove etape razvoja, do novog tipaekonomije i dru{tva, uklju~uju}i tu i globalizaciju, koja modifikuje na{e odnoseu vremenu, prostoru, dru{tvu17. S kompjuterom i uspostavljanje Internet mreènematerijalni faktor � informacija, poprima glavnu ulogu u proizvodnji. Onazamenjuje energiju kao dosada{njeg motora razvoja. Promene zahvataju sve sfe-re ljudskog ìvota.

Globalizacija (mondijalizacija) sveta krajem XX veka duboko je promenilaokolinu ~oveka, kao i njegove geopoliti~ke i geoekonomske odnose. Nastaje novaekonomija u teorijskom i istorijskom smislu, a naro~ito u kontekstu nerazdvoji-vosti globalizacije od svih promena: uslovi rasta i razvoja, me|unarodni odnosi,princip delovanja centralnih banaka, nova ekonomska karta sveta koja pokazujediferencirane potencijale rasta u svetu, itd. S jedne strane, ljudi su me|usobnosve bliì u prostoru i vremenu, ali su sve vi{e udaljeni rastu}om nejednako{}u.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

115


17 »Klju~na je novina pobjeda emocionalnog nad racionalnim. Mo} se seli iz ruku vlasnika kap-itala, eksploatora koje zanima prvenstveno profit, k pojedincima i ulaga~ima znanja isposobnosti koji }e sve preuzeti. Nestaje neobrazovani, skromni i pokorni zaposlenik, ali nes-taje ujedno i halapljivi bahati poslodavac. Oslobo|eni radnik postaje cijenjeni softvera{ kojikreativno koristi svoj mozak i upravlja svojim znanjem. Obrazovanje, znanje, intelekt inadarenost pojedinca dolazi u prvi plan i postaje najva`niji ~imbenik digitaliziraneproizvodnje i elektroni~kog poslovanja. Znanje postaje mo} i novo bojno polje na kojemobrazovani i nadareni individuum dobiva prednost pred privatnim, masovnim i dru{tven-im.... Pojedinci, njihova inteligencija i neopipljive stvari sada su najva`niji. Imaginacija, ino-vacija i invencija sr` su nove kompjuterski integrisne proizvodnje i novog e-poslovanja«,(podvukao B.I.) A. Dragi~evi}, Znanost, obrazovanje i znanje, Ekonomija, 10/2003, Zagreb, str.262-263

Zamena rada ma{inom i kapitalom stvara nezaposlenost, zabrinutost, siroma-{tvo i socijalnu isklju~ivost. Priroda se zaga|uje, katastrofe prirode se multipliku-ju, sve, pa ~ak i ìvot, postaje predmet trgovine (belo roblje, prodaja organa ljud-skog organizma i sl.).

Prema mnogim teoreti~arima, nova ekonomija }e u svemu biti nova, tako da}e ona predstavljati raskid sa dosada{njom tradicionalnom ekonomijom. Razliko-va}e se po karakteru i zna~aju faktora proizvodnje, strukturi proizvedene vredno-sti, motivima i ciljevima poslovanja, klasnoj dru{tvenoj strukturi i sl. Me|utim, iona }e imati svoje prednosti i nedostatke. Nedostaci }e se posebno odnositi namanje obrazovane ljude, tradicionalne institucije, na zemlje koje razvojno zaosta-ju ili koje nemaju strategiju razvoja i socijalnu koheziju. U prednosti koje se o~e-kuju od nove ekonomije spadaju brì privredni rast, pojava novih proizvoda iusluga, privredna stabilizacija, odsustvo inflacije i ~vrsta monetarna politika.

Nova ekonomija se ne}e razvijati na prete`no nacionalnoj osnovi, kao tradi-cionalna ekonomija, ve} u svetskim globalnim razmerama, jer to uslovljava novainformati~ka i komunikaciona tehnologija. Stoga }e se ubudu}e dinamika globa-lizacije pojavljivati kao nekontrolisana18. U konceptu nove ekonomije globaliza-cija ima prvorazredni zna~aj i ona se odvija na neoliberalisti~koj doktrini. S tim uvezi nastaje i novi model vladavine svetom, kao i pojava novih zemalja koje dobi-jaju sve zna~ajniju ulogu (Kina). To implicira novu spoznaju, tj. da se sada{njiekonomski odnosi ne}e mehani~ki projektovati na budu}nost. Svet se nalazi udubokim i svestranim promenama.

Iz navedenog proizilazi da nova ekonomija uslovljava nove komunikacije ikonvergencije, {to se posebno odnosi na telekomunikacije i ostale sisteme, kojipovezuju svet u jednu celinu. S novom ekonomijom nastaju i nove industrijskestrukture, koje su zasnovane na konceptu odrìvog razvoja. To dovodi i do novihmreà koje funkcioni{u na nivou cele planete (Zemlje i svemira). Time nova eko-nomija omogu}ava pojavu elektronske trgovine i elektronskog novca. Finansijskisistem i njegovi elementi: trì{ne i finansijske institucije, finansijska trì{ta i fi-nansijski instrumenti, odigrali su presudnu ulogu u stvaranju informati~ke (no-ve) ekonomije i informati~kog dru{tva. Tu na zna~aju dobija inovacija, jer su svamoderna i visokorazvijena dru{tva inovativna dru{tva. U procesu globalizacije inastanka nove ekonomije javljaju se i novi akteri, a najzna~ajniji su transnacio-nalne kompanije koje zauzimaju poloàj nacionalnih dràva i svetskih institucija.Time se smanjuje zna~aj i dràvnih granica, carina i sli~nih protekcionisti~kihmera.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

116

Bogdan Ili}

18 »Jedan svijet koji se stvarao stolje}ima, na pragu 21.stolje}a odumire i nastaje novi svijet; dom-inantno vezan za procese globalizacije i nove ekonomije«, V. Veselica, Globalizacija i novaekonomija, Ekonomija, 10/2003, Zagreb, str. 27-28

Uticaj nove ekonomije je geografski ograni~en, odnosno raspodela koristi itro{kova koji se javljaju sa primenom informati~ke tehnologije nije ravnomernoraspore|en izme|u razvijenih, zemalja u razvoju i onih u tranziciji. Mnoge studi-je koje su ra|ene pod pokroviteljstvom OECD-a pokazuju da je prinos na inve-sticije u informati~ku tehnologiju pozitivan samo u razvijenim zemljama, dok jekod zemalja u razvoju ta veli~ina statisti~ki posmatrano bezna~ajna.19 Isti slu~ajje i sa zemljama u tranziciji u kojima se jo{ uvek ne prime}uju koristi od �prihva-tanja nove ekonomije�. U~e{}e investicija u informati~ku tehnologiju u ukup-nom GDP-u ovih zemalja je veoma mala. Najnaprednije zemlje u tranziciji po-put Poljske, ê{ke, Ma|arske i Slova~ke su investirale u razvoj informati~ke eko-nomije 1999. godine izme|u 1,9% (Poljska) i 4,2% (ê{ka) ukupnog GDP-a. Istegodine, u~e{}e investicija u informati~ku tehnologiju u ukupnom GDP-u u[vedskoj je iznosilo 6,5%, u SAD 5,3%, a prosek u OECD zemljama je iznosio4,3%. Osnovni razlog za{to ni tako male investicije u informati~ku tehnologijunemaju pozitivnu stopu prinosa jeste nemogu}nost tih zemalja da profitabilnoiskoriste informati~ke proizvode i usluge usled nedostatka komplementarnih in-vesticija u infrastrukturu, ljudski kapital, istraìvanje i razvoj i sl. Neke od zema-lja u tranziciji su se odlu~ile za investiranje u bazi~nu infrastrukturu na ra~un in-vesticija u informati~ku tehnologiju i njoj komplementarnu infrastrukturu, {toje dalje pro{irilo jaz izme|u njih i razvijenih zemalja.

Pored toga, tehnolo{ki jaz se dalje pro{irio i izme|u samih zemalja u tranzici-ji, {to pokazuje da nova ekonomija moè dovesti do pojave dispariteta u eko-nomskom razvoju postsocijalisti~kih zemalja. Osnovni putevi i modaliteti razvo-ja zemalja u tranziciji se me|usobno razlikuju usled nejednakog kvaliteta institu-cionalne infrastrukture i samim tim razli~ite brzine kojom se pojedina~ne zemljeprilago|avaju informati~koj revoluciji.20 Ukoliko je jedna zemlja razvijenija oddruge, utoliko ima i ve}e {anse da iskoristi sve prednosti koje sa sobom nosi novaekonomija. Najzna~ajniji doprinos nove ekonomije razvoju zemalja u tranzicijiogleda se na mikronivou, u odre|enim granama (maloprodaja, finansijske uslu-ge, transport) i nekim preduze}ima21. Me|utim, takvi pozitivni efekti su suvi{emali da bi se mogli reflektovati na makronivou. Iako je do{lo do zna~ajnog raz-voja elektronskog bankarstva, elektronske trgovine i upotrebe Interneta u najra-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

117


19 OECD, A New Economy? The Changing Role of Innovation and Information Technology inGrowth, OECD, Paris, 2000

20 Videti: Ch. Kenny, The Internet and Economic Growth in Least Developed Countries � A Case ofManaging Expectations?, WIDER Discussion Paper No. 2002/75, United Nations University,2002

21 Videti: G. R. G. Clarke, Does Internet Connectivity Affect Export Performance? � Evidence fromthe Transition Economies, WIDER Discussion Paper No. 2002/74, United Nations University,2002

zvijenijim zemljama u tranziciji, ipak se sve to veoma malo odrazilo na pobolj{a-nje ekonomskog rasta.22

Mesto i uloga dràve u svetskoj privredi i na svetskom trì{tu zavisi}e prevas-hodno od njihove ekonomske mo}i, konkurentnosti njihovih proizvoda i mestakoje zauzimaju u svetskoj trgovini, a ne od njihovih vojnih kapaciteta. To stvaraproces nove ere koja se naziva geoekonomija i geopolitika, a to sve poprima no-vi sadràj u procesu globalizacije i nove ekonomije. Trì{te doìvljava novi tri-jumf, {to bi se moglo smatrati novom globalizacijom i objedinjuje tri me|usob-no povezana fenomena: transnacionalizacija preduze}a, slabljenje dràvne regu-lative na Zapadu (razvijene zemlje) i krah planiranja na Istoku (biv{e socijalisti~-ke zemlje). Kretanje svetskih tokova robe, kapitala i rada uglavnom reguli{u Me-|unarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, Me-|unarodna trgova~ka komora, zemlje G8. Slabljenje nacionalno-dràvne regula-tive istovremeno je uzrok i posledica globalizacije. Tako se dinamika trì{ta, kojaotklanja lokalne i regionalne prepreke, ne zaustavlja vi{e na nacionalnom pod-ru~ju, ve} se {iri na svetsku privredu. Globalizacija postaje neizbeàn proces kojiimplicira tri »D«: deregulacija, desintermedijacija i delokalizacija. Time se termin»me|unarodna ekonomija« sve vi{e zamenjuje terminom »multinacionalnaekonomija«.

Danas se na svetskom trì{tu dnevno izvr{i promet finansijskog kapitala odpreko 1.500 milijardi dolara, {to je vi{e od bruto proizvoda Francuske. S drugestrane, kretanje {pekulativnog kapitala i ru{enje {pekulativnih balona povreme-no potresa ceo svet, kao {to je bio slu~aj sa »Azijskom krizom«, »Meksi~kom kri-zom« i sl23. Sve to vodi stvaranju »nove ekonomije« koja nastaje zamenom bre-tonvudskih institucija formiranih posle Drugog svetskog rata (MMF, SB,GATT i sl.), Va{ingtonskim i Postva{ingtonskim institucijama nastalim deve-desetih godina XX veka (Svetska trgovinska organizacija, Me|unarodna trgo-va~ka komora, zemlje G8 i sl.). Istovremeno, to ne zna~i da se uspostavlja je-dan novi, stabilni sistem svetske ekonomije, ve} naprotiv.

Naime, osnovni problemi savremenog sveta postaju ekolo{ka zaga|enostprirodne sredine, finansijska nestabilnost i krize, produbljivanje jaza u nivou raz-vijenosti, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou, podgrejavanje eko-nomskog rasta, nezaposlenost, inflacija i sl. Nezaposlenost je, pre svega, globalna,{to se ogleda u sinteti~kom pokazatelju da 20% najbogatijih zemalja u svetu ras-polaè sa 85% svetskog dohotka, dok istovremeno 20% najsiroma{nijih raspola-è sa svega 1,4% tog dohotka, s tendencijom daljeg pogor{avanja. Broj ljudi koji

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

118

Bogdan Ili}

22 Videti: P. Muller, Internet Use in Transition Countries � Economic and InstitutionalDeterminants, TIGER Working Paper Series No. 44, Warsaw, August 2003

23 Videti: V. Veselica, Globalizacija i nova ekonomija, Ekonomija, 10/2003, Zagreb, str. 34

ìvi na pragu apsolutnog siroma{tva, tj. sa dohotkom manjim od 1 dolar dnevno,pove}ao se od 1,2 milijarde na 1,5 milijardi, dok 3 milijarde ljudi (svaki drugi sta-novnik zemaljske kugle) ìvi danas sa manje od 2 dolara dnevno. Tako polovinasvetskog stanovni{tva nema mogu}nosti da zadovolji svoje elementarne ìvot-ne potrebe.

Problemi nejednakosti impliciraju i probleme prezaduènosti nerazvijenogsveta, ali i pojedinaca. Zbog navedenih kretanja u svetskoj privredi i njihovih ne-povoljnih uticaja na ceo svet, ponovo se sve vi{e odbacuje neoliberalizam kaoekonomska filozofija i predlaè jedan novi ekvilibrijum izme|u dva dobra, tj.kontinuirana inflacija i visoka stopa zaposlenosti. To bi bio prihvatljiv ekonom-ski model od jednog »dobra« protiv drugog »zla«.

Tabela br. 1SVETSKA POPULACIJA PO REGIJAMA I ZEMLJAMA

u % od totala (6,1 milijarda stanovnika sveta)

Broj zemalja (d)

(a) Isklju~eni Hong Kong, Japan, Singapur, Ju`na Koreja i Tajvan(b) Ra~unaju}i Rusiju i druge zemlje ZND-a(c) Ra~unaju}i Tursku(d) Definicija Me|unarodnog monetarnog fondaIzvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

119


Razvijene zemlje 15,4 G7 11,5 EU (15) 6,2 Azija (a) 52,0 Latinska Amerika 8,5 Isto~na Evropa (b) 6,7 Srednji Istok i Evropa (c) 5,1 Afrika 12,2

Razvijene zemlje 29 G7 7 EU (15) 15 Azija (a) 25 Latinska Amerika 33 Isto~na Evropa (b) 28 Srednji Istok i Evropa (c) 16 Afrika 51

Tabela br. 2

GDP (DRU[TVENI BRUTO PROIZVOD PO REGIONIMA)

u milijardama dolara, 1999

Godi{nja stopa rasta

(a) Isklju~eni Hong Kong, Japan, Singapur, Ju`na Koreja i Tajvan(b) Ra~unaju}i Rusiju i druge zemlje ZND-a(c) Ra~unaju}i TurskuIzvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

120

Bogdan Ili}

Svet 30.610 Razvijene zemlje 24.560 G7 20.290 EU (15) 8.500 Azija (a) 2.040 Latinska Amerika 1.990 Isto~na Evropa (b) 910 Srednji Istok i Evropa (c) 680 Afrika 420

Svet 3,1 Razvijene zemlje 2,6 G7 2,4 EU (15) 1,9 Azija (a) 7,6 Latinska Amerika 3,3 Isto~na Evropa (b) -4,1 Srednji Istok i Evropa (c) 3,5 Afrika 2,3

Tabela br. 3

GDP PO REGIONIMA SVETA PO KUPOVNOJ MO]I

(GDP u PPP, % od totala)

GDP u PPP dolarima (po glavi stanovnika)

(a) Isklju~eni Hong Kong, Japan, Singapur, Ju`na Koreja i Tajvan(b) Ra~unaju}i Rusiju i druge zemlje ZND-a(c) Ra~unaju}i TurskuIzvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

121


Svet 100,0 Razvijene zemlje 57,1 G7 45,4 EU (15) 20,0 Azija (a) 21,6 Latinska Amerika 8,4 Isto~na Evropa (b) 5,9 Srednji Istok i Evropa (c) 3,9 Afrika 3,2

Svet 8.190 Razvijene zemlje 25.320 G7 26.980 EU (15) 22.210 Azija (a) 3.680 Latinska Amerika 6.870 Isto~na Evropa (b) 6.230 Srednji Istok i Evropa (c) 5.240 Afrika 1.790

Tabela br. 4Kretanje duga tre}eg sveta izme|u 1990. i 1998.

(u milijardama dolara)

Izvor: Svetska banka, 1999

Tabela br. 5NAJVE]E PRIVREDE SVETA

GDP (dru{tveni bruto proizvod u milijardama dolara)

(a) Ra~unaju}i prekomorske departmaneIzvor: The Economist, World in Figures, 2002 Edition, p. 25

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

122

Bogdan Ili}

Region Dug u 1990.

Dug u 1998.

Otplata duga (glavnica + kamata) izme|u 1990. i 1998.

Latinska Amerika 475 736 722 Isto~na Azija i Pacifik

286 698 525

Isto~na Evropa 221 434 331 Ostatak periferije 491 596 369

1. SAD 9.152,1 26. Poljska 155,2 2. Japan 4.346,9 27. Norve{ka 152,9 3. Nema~ka 2.111,9 28. Indonezija 142,5 4. Velika Britanija 1.441,8 29. Saudijska Arabija 139,4 5. Francuska (a) 1.432,3 30. Ju`na Afrika 131,1 6. Italija 1.171,0 31. Finska 129,7 7. Kina 989,5 32. Gr~ka 125,1 8. Brazil 751,5 33. Tajland 124,4 9. Kanada 634,9 34. Portugalija 113,7 10. [panija 595,9 35. Iran 110,8 11. Meksiko 483,7 36. Venecuela 102,2 12. Indija 447,3 37. Izrael 100,8 13. Ju`na Koreja 406,9 38. Irska 93,4 14. Australija 404,0 39. Egipat 89,1 15. Rusija 401,4 40. Kolumbija 86,6 16. Holandija 393,7 41. Singapur 84,9 17. Tajvan 288,7 42. Malezija 79,0 18. Argentina 283,2 43. Filipini 76,6 19. [vajcarska 258,6 44. île 67,5 20. Belgija 248,4 45. Pakistan 58,2 21. [vedska 238,7 46. Novi Zeland 54,7 22. Austrija 208,2 47. ê{ka 53,1 23. Turska 185,7 48. Peru 51,9 24. Danska 174,3 49. Ma|arska 48,4 25. Hong Kong 158,9 50. Alìr 47,9

Dakle, politi~ke promene, koje se doga|aju u razvijenim zemljama, odre|ujudalji ekonomski razvoj tih zemalja. Slede}u va`nu oblast na planu uticaja in-formati~kih procesa na globalizaciju svetske ekonomije ~ini {irenje, uz njihovupomo}, ekonomske i finansijske informacije. Posredstvom sistema Internet iprate}ih sistema i tehnologija informacija o trì{tima i cenama u globalnim raz-merama, postaje sve vi{e dostupna za potencijalne kupce i prodavce. Svetsko tr-ì{te se iz, u odre|enom smislu, apstraktne kategorije pretvara u realno postoje}ustvarnost. Svetski ekonomski sistem postaje transparentniji. Kapital izvorno imaglobalni karakter ili postaje globalan u uslovima postojanja ekonomije, koja sestvara na osnovu novih informati~kih tehnologija.

Globalizacija ekonomske delatnosti vr{i se u oblasti me|unarodne trgovine,me|unarodnog kretanja faktora proizvodnje, me|unarodnih finansijskih opera-cija, zatim me|unarodnog kretanja kapitala u obliku direktnih investicija, i ko-na~no-me|unarodne trgovine. Prvi put je nastalo globalno trì{te kapitala, kojedeluje u realnom vremenu: brzina transakcije je takva, da se tokovi kapitala pre-me{taju prakti~no u trenutku. M. Ka{tele24 naziva ovu globalnu ekonomsku po-javu elektronski »kazino«, u kome su predstavljeni najrazli~itiji igra~i: nepoznati{pekulanti, vode}e investicione banke, penzijski fondovi, multinacionalne kor-poracije, osiguravaju}i fondovi. U takvim uslovima vreme postaje izuzetno va-àn faktor pri oceni profitabilnosti ~itavog sistema. U oblasti finansija najdina-mi~nije se {ire valutne operacije: trgovina vrednosnim papirima, uklju~uju}i iproizvodne finansijske instrumente. U oblasti me|unarodne trgovine najbrèdolazi do rasta trgovine uslugama, tehnologijama, objektima intelektualne svoji-ne.

Sve navedene tendencije imaju odraz u informati~kom prostoru globalizova-ne ekonomije. Razvoj Internet-tehnologija olak{ava ovaj proces, stvara pretpo-stavke za podizanje operativnosti prenosa finansijske informacije. Realizacija in-formati~kog potencijala moè biti iskori{}ena sa maksimalnom efektivno{}u, za-hvaljuju}i tome {to se izgra|uju komunikacijske strukture koje odgovaraju no-vim sredstvima veze i omogu}avaju optimalno raspore|ivanje informati~kih to-kova. Na taj na~in, informati~ke tehnologije vr{e transportnu funkciju i pojed-nostavljuju procese komunikacije. U meri razvoja globalne ekonomije izuzetnova`no postaje brzo i pouzdano kretanje informacije. I vi{e od toga - telekomuni-kacije su zna~ajan proizvodni element u mnogim oblastima. Kao primer moèposluìti bankarska sfera, gde telekomunikacije su{tinski uti~u na pruànje ra-znih vrsta finansijskih usluga. Telekomunikacija se {iroko koristi i u cilju objedi-njavanja me|usobno udaljenih radnika i preduze}a, a telemarketing se pretvoriou posebnu oblast.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

123


24 M. Ka{tele, Informaciona epoha: Ekonomika, obiscestvo i kuljtura, Moskva, 2000

Internet, koji je nastao kao jedan od najva`nijih nau~nih instrumenata, da-nas se pretvorio u sferu me|unarodne saradnje u oblasti nau~nih istraìvanja irazmene informacija. U prostoru Interneta pojavljuju se i uspe{no funkcioni{u~itava virtuelna dru{tva, koja su u stanju da stimuli{u razradu i dono{enje kon-struktivnih odluka.

Jedna od najva`nijih posledica informati~kih uticaja na proces globalizacijeje {irenje kulturnih veza izme|u ljudi raznih regiona i nacionalnih tradicija. Sa-vremena sredstva komunikacije (Internet, satelitska televizija), pruàju mogu}-nost ostvarivanja svakodnevnih kontakata me|u pojedincima, nezavisno odudaljenosti. Ove mogu}nosti stvaraju pretpostavke za formiranje op{tih kultur-nih vrednosti i stereotipa razumljivih u svetskim razmerama. Savremenom ~ove-ku je dostupno mno{tvo informacija o modelima pona{anja, kulture i na~ina ì-vota koje se razlikuju od onih svojstvenih njegovoj sredini. Dolazi do preplitanjai me|usobnog uticaja razli~itih kultura, a ovaj proces je sve izraèniji.

Dakle, moè se konstatovati op{ta pozitivna tendencija uticaja informati~kihprocesa na globalizaciju svetske ekonomije, koje se svodi na prevazilaènje asi-metri~nosti informacija ili ublaàvanje date pojave, pove}anje obima informacijakoje su dostupne {irokom krugu lica. U tom kontekstu dolazi do sniènja cenakompjutera i tarifa usluga komunikacije u celom svetu. Pretpostavlja se da }e se ubliòj budu}nosti ova tendencija nastaviti, a po nekim prognozama, o~ekuje se iradikalno pojeftinjenje tarife za usluge komunikacije.

** *

Nau~no prou~avanje informati~ke ekonomije jo{ je u za~etku i malo je rado-va posve}enih tim problemima. Zadatak je savremene nauke da na globalnomplanu i u lokalnom zna~enju formuli{e i razradi na~elo civilizacije koje se ra|a, teda podsti~e one sile i procese koji se ne zadovoljavaju postoje}im, ve} prisiljavajusvoje sredine na stalno napredovanje � menjanjem ~oveka � njegovog stvarala~-kog delovanja i njegovog ìvota. U tome nauka uspeva toliko koliko kritikom po-stoje}eg sagledava klice i za~etke budu}eg, te na temelju toga i uz pomo} iskustvanajrazvijenijih sredina projektuje i programira dalji napredak svoga dru{tva.

Prema tome, puko projektovanje postoje}eg kao budu}eg malo vredi i malokome koristi. Projekcija je nau~no utemeljena toliko, koliko uvaàva dostignuta io~ekivana otkri}a na podru~ju mikroelektronike, fotonike, informatike, bioteh-nologije, novih materijala, ve{ta~ke inteligencije, robotike, telematike, genetike,itd. Na tome izrasla budu}nost bi}e sasvim razli~ita od svega {to je karakteristikasveta izraslog na elektromehani~kim osnovama.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

124

Bogdan Ili}

O~igledno da se ~ove~anstvo nalazi na istorijskom raskr{}u koje donosi ra-dikalnu promenu svakom ~ovekovom delovanju i sveukupnom dru{tvenomìvotu. Poro|ajne bolove moè smanjiti, beskrajna lutanja izbe}i i traganjeskratiti samo zajednica kojoj u tome stoje na raspolaganju dragocena nau~napredvi|anja.

U visokorazvijenim zemljama prihva}eno je pravilo da su fundamentalnanau~na istraìvanja toliko savremena koliko su ispunjena nau~nim predvi|anji-ma tehnolo{kih i dru{tvenih promena. Takvim su istraìva~kim nastojanjima za-okupljena sva poznatija svetska nau~na sredi{ta, mnogi instituti i najpriznatiji is-traìva~i na podru~ju prirodnih, tehni~kih, dru{tvenih i humanisti~kih nauka.

Transnacionalne i globalne svetske kompanije vezuju svoje programe i in-vesticione zahvate za nau~na predvi|anja, a strana~ke i dràvne vo|e sve ~e{}eimaju savetnike istraìva~e koje je proslavilo nau~no predvi|anje.

Put u informati~ko dru{tvo nije pra}en zanemarivanjem problema kojima jezaokupljen deo dru{tva kojem je ostala na brizi ekonomska sfera. Naprotiv, {to jemanje stanovni{tva neposredno zaokupljeno proizvodnjom dobara, to sloènijipostaje materijalni ìvot dru{tva i proces iskori{tavanja i razvoja proizvodnihfaktora.

Te{ko}e i potrebe napretka s vi{e ili manje uspeha re{ava odgovaraju}a kom-binacija trì{ne stihije i ekonomske politike � odnosa ponude i tra`nje, saradnje isaveza ekonomskih subjekata, te dràvne regulative i usmeravanja razvoja. Uko-liko vi{e informacija � podatak s va`no{}u i svrhom � postaje resurs privre|iva-nja, utoliko se vi{e javlja potreba za informati~kom ekonomijom, teorijom ipraksom visoko informatizovanog privre|ivanja.25

Ono {to posebno odlikuje razvoj informati~ke, globalne ekonomije jeste njennastanak i razvoj u veoma razli~itim kulturnim i nacionalnim sredinama: u Se-vernoj Americi, Zapadnoj Evropi, Japanu, Kini, Rusiji i Latinskoj Americi, kao injen planetarni okvir. Ona uti~e na sve zemlje i dovodi do multikulturnog, glo-balnog okvira. Raznolikost svetskih kultura u kojima informati~ka (nova ekono-mija) nastaje i razvija se, ne isklju~uje mogu}nost postojanja zajedni~ke matriceorganizacionih oblika u procesima proizvodnje, raspodele i potro{nje. Bez takvihorganizacionih oblika ni informati~ka tehnologija, ni dràvna politika, ni strate-gija transnacionalnih kompanija i sl., ne bi mogla povezati naiconalne ekonomi-je u jedinstveni globalni sistem. To se obezbe|uje organizacijama i institucijama.Organizacije ovde predstavljaju specifi~ne sisteme sredstava usmerenih na ostva-rivanje specifi~nih ciljeva. Institucije podrazumevaju organizacije s autoritetompotrebnim za obavljanje posebnih zadataka u ime dru{tva kao celine.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

162

, Jul

y 20

04 -

Sep

tem

ber

2004

125


25 Detaljnije videti: Adolf Dragi~evi}, Politi~ka ekonomija informacijskog dru{tva, Zagreb, 1994

Uspon informati~ke (nove) ekonomije obeleèn je, dakle, razvojem nove or-ganizacione logike koja je povezana teku}im procesom tehnolo{kih promena.Interakcija izme|u nove tehnolo{ke paradigme i nove organizacione logike pred-stavlja istorijsku okosnicu informati~ke (nove) ekonomije.26

Razliku izme|u �stare� i �nove� ekonomije pokazuje slede}a shema:

Izvor: Atkinson i Court (1998); Renko, N. i dr. (2000)

Eko

nom

ski a

nali

br 1

62, j

ul 2

004.

- s

epte

mba

r 20

04.

126

Bogdan Ili}

26 Videti: Manuel Castells, Uspon umreènog dru{tva, Zagreb, 2000, str. 184-234

OKOLINA �Stara ekonomija� �Nova ekonomija� Trì{na dinamika Niska Visoka Nivo konkurencije Nacionalna konkurencija Globalna konkurencija Izvori konkurentske prednosti

Niski tro{kovi, diferencijacija fokusiranja

Inovacije, kvalitet i brzina isporuke �totalne usluge�

Klju~ni pokreta~i rasta Jeftina radna snaga i kapital (proizvodni ~inioci)

Znanje, ideje, inovacije, tehnolo{ka infrastruktura

Klju~ni tehnolo{ki trendovi

Mehanizacija i automatizacija

Digitalna komunikacija i virtualizacija

PREDUZE]E �Stara ekonomija� �Nova ekonomija� Prevladavaju}i oblik organizacije

Hijerarhijska; birokratska Preduzetni~ka; umreèna

Organizacija proizvodnje Masovna proizvodnja Fleksibilna proizvodnja, prilago|ena specifi~nim zahtevima kupaca

Zna~aj istraìvanja i upravljanja znanjem

Nizak do srednji Jedan od klju~nih izvora konkurentne sposobnosti

Odnosi s drugim preduze}ima

Konkurencija Saradnja kroz strate{ka partnerstva

Documents

TRANZICIJA INDUSTRIJSKE (TRADICIONALNE) U · PDF fileNovu ekonomiju karakteri{e »seljenje« proizvodne aktivnosti iz materijalne ... postoje samo nove tehnologije proizvodnje i distribucije,