SSA Analiza

8/8/2019 SSA Analiza

1/14

1. Uopteno o SSA i kratka istorija

Kod uvoenja IS u neku organizaciju na samom poetku potrebno je sagledati sveprocese koji se u njoj deavaju. U ovoj fazi potrebno je izvriti samo specifikacijuodreenih zahteva, a ne i sagledavanje naina realizovanja istih. Realizacija zahteva

pripada fazi projektovanja, gde se uzima u obzir realno okruenje, nain na koji e seto realizovati, kao i sam sistem u kome e se implementirati. Zato je vrlo vano da seu fazi specifikacije ne obraa panja na nain realizovanja, ve samo na analizuzahteva. Dobro odraena specifikacija treba da dovede do formiranja modela procesa

posmatrane organizacije na kraju ove faze.Krajem sedamdesetih godina najpre u Velikoj Britaniji, a zatim i u SAD-u

razvijena je jedna od metoda za analizu sistema pod nazivom Strukturna SistemskaAnaliza (SSA). Kao zvanini tvorci ove metode smatraju se Yourdon i DeMarco, alipomagali su im i brojni asistenti. Na samom poetku ova metoda se pokazala kaoveoma jednostavna za razumevanje zbog svojih karakteristika koje se ogledaju kroz

lak grafiki dizajn i hijerarhijski opis funkcija sistema, to je i bio glavni cilj, jer nijebila razvijana samo za eksperte u ovoj oblasti, ve i za same krajnje korisnike.Hijerarhijski opis nam omoguuje da sve one procese koji su sloeniji ralanimo na

jednostavnije, a samim tim i uinimo preglednijim i lakim za razumevanje ta se tozapravo u njima deava.

Strukturna sistemska analiza (SSA) predstavlja jednu od metoda za analizu sistema

i zahteva korisnika, tj. slui za modelovanje funkcija sistema.

Sada se postavlja pitanje, zato je potrebna analiza procesa u organizaciji? Najei odgovor na ovo pitanje lei u samom poslovanju organizacije. Svakaorganizacija moe da izvri unapreenje ili zapone neki novi segment svog

poslovanja, a upravo SSA im daje smernice i olakice u sprovoenju stratekih

poslovnih odluka. Kada se u organizaciji detektuju koji su to problemi, onda je lakovideti u kom pravcu treba nastaviti poslovanje kako bi se ti problemi otklonili. Nakraju se dolazi do zakljuka da to se, u fazi analize, realnije i na vreme dogovore

potrebe korisnika i ciljevi organizacije, to e biti bolja i efikasnija upotreba buduegIS-a.

Primenom metode SSA treba da se dobije model procesa odreeneorganizacije, koji e u sebi imati odgovore na sva pitanja vezana za to, koje tofunkcije (procesi) pripadaju ovoj organizaciji, koje su meusobne zavisnosti izmeunjih, koji su podaci ulazni a koji su to izlazni, ta ti procesi zapravo rade i kudaobraeni podaci odlaze. Izgradnja ovog modela je precizno definisana metodom SSAi ona podlee odreenim pravilima, a sve to u cilju globalne jednakosti kako ne bi

svako ponaosob definisao nain izgradnje kako to njemu odgovara. Pored funkcijakoje su sastavni deo ovih modela, potrebno je na neki nain opisati i strukturu

podataka koji cirkuliu u sistemu. Za ovu svrhu uveden je koncept pod nazivomRenik podataka.

Ono to je karakteristino za metodu SSA je to, da ona IS vidi kao jedanglobalni proces koji ima ulazne podatke, ti podaci se unutar njega mogu obraivati inakon toga oni izlaze iz njega. Unutar IS-a procesi mogu meusobno da razmenjuju

podatke koji se nalaze u tzv. skladitima podataka, ali takoe mogu se razmenjivatipodaci i sa spoljanjim objektima (interfejsi). Podaci se kreu preko tokova podataka,koji predstavljaju put preko koga stalno cirkuliu podaci.Grafika interpretacija ove metode se prikazuje pomouDijagrama Tokova Podataka

(DTP).


2/14

2. Dijagrami tokova podataka (DTP)Naziv dijagram tokova podataka, potie od samog naina na koji on gleda na

funkcije sistema. Naime, on fukcije posmatra na taj nain to definie koji su topodaci koji ulaze u sistem, gde se to obrauju i koji su to podaci koji izlaze iz njega.Ovakav nain pristupa nam omoguava da mi uvidimo koji su to procesi koji se

deavaju unutar sistema, bez toga da smo najpre krenuli od samih procesa pa tek ondauoili sve prethodno navedeno. Znai, DTP se fokusira kako se podaci kreu krozsistem a zatim uoava procese. Ukoliko kvalitetno odradimo DTP onda i krajnjikorisnik ima jasnu sliku o tome kako sistem zapravo funkcionie.

Osnovni elementi koji se koriste za kreiranje dijagrama tokova podataka su:procesi, tokovi podataka,skladita podataka i interfejsi.

2.1. Osnovni elementi dijagrama toka podataka

2.1.1. Proces

Proces predstavlja deo sistema koji ima ulogu da transformie ulazne podatke uizlazne.Proces se na grafiku predstavlja elipsom (Slika 1).

Slika 1. Proces

Proces predstavlja odreenu radnju ili aktivnost nad podacima, te je zato vrlo

vano uoiti koji su to procesi prisutni u sistemu i dati im simbolino ime koje e nasasocirati ta oni zapravo rade. Obiaj je da se njihov naziv iskae parom predikat-objekat, meutim ponekada se objekat u nazivu moe izostaviti ukoliko je onoigledan. Neki od naziva elemenata procesa mogu biti: Evidentiranje kandidata,

Izdavanje potvrde o poloenom ispitu, Obrada ispita itd. Ulazni podaci za procesemogu biti razliitog tipa. To moe biti neka papirna dokumentacija, na primer kadanego preda dokumenta potrebna za upis ili pristup odreenoj organizaciji preko

procesa Ulanjivanje, zatim to moe biti neki elektronski vid podataka, na primerpopunjavanje korisnikog naloga kod procesaLogovanje itd.

Ukoliko je funkcionalnost procesa sloena onda se on moe ralaniti na podprocese koji ga detaljnije opisuju, ali prethodno je potrebno uvesti odreenu

numeriku notaciju. Ta notacija se ogleda u tome to proces koji se ralanjuje sadriredni broj (npr. 1, 2, 3 ....), a procesi koji ga detaljnije obrauju sadre oznaku

procesa koji obrauju i svoju oznaku (npr. 1.1, 1.2, 2.1, 3.7 ...), i tako redom uzavisnosti koliko procesa i podprocesa imamo. Vano je napomenuti da ovanumerika notacija ne oznaava redosled izvravanja procesa, ve samo tzv.nasleivanje procesa (ko je roditelj a ko dete proces).

Ono to je takoe karakteristino za procese u nekoj organizaciji jeste to da se oni neodvijaju jedan za drugim, ve se izvravaju paralelno. Na primeru funkcionisanjaneke pekare moe se uvideti paralelizam odvijanja procesa. Naime, proces sezapoinje narudbinom brana i svih ostalih potrebnih sastojaka. Zatim se krene saizradom testa i peenjem istog, da bi se na kraju izvrila njegova prodaja. Meutim,nikada se sa narudbinom ne eka dok ne nestane brana, ve se ona unapred obavlja,


3/14

a takoe i peenje ne prestaje kada trenutno imamo hleba u prodaji, ve se on unapredpee. Tako da, moe se zakljuiti da u jednom trenutku u organizaciji se odvijaju svatri procesa: nabavka sastojaka,peenje hleba iprodaja.

2.1.2. Tok podataka

Tok podataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku podaci ili kao pokretna trakakoja stalno prenosi pakete podataka iz jednog dela sistema u drugi, i na taj nainostvaruje veu imeu komponenti sistema. Tok podataka se na grafiku predstavlja

pomou usmerene linije (slika 2).

Slika 2. Tok podataka

Poto se radi o usmerenoj liniji, to samim tim povlai za sobom injenicu da tokpodataka prikazuje smer kretanja podataka. To dalje znai da svaki tok podataka morada ima lokaciju sa koje polazi i svoju destinaciju (tzv. izvor i ponor). Kao i kodelementa proces, neophodno je adekvatno imenovanje toka podataka. Nepisano

pravilo je da im se obino pridodaju nazivi na osnovu podataka koje prenose, i da tinazivi budu potpuni (bez ikakvih skraenica). Tako, neki od primera za nazive tokova

podataka mogu biti:PrijavaZaPolaganje, PotvrdaOPlaanju, ZahtevZaUpis itd.

2.1.3. Skladite podataka

Skladite podataka predstavlja podatke u stanju mirovanja. Skladite podataka se

predstavlja pomou dve horizontalne linije, izmeu kojih se obino pie nazivskladita (slika 3).

Slika 3. Skladite podataka

Nepisano pravilo kod davanja naziva ovog elementa DTP-a je da se koristi mnoinaimenice tokova podataka koji pristiu u skladite podataka.

Skladita podataka se mogu simboliki opisati kao odreene baze podatakaukoliko se radi o nekom savremenom sistemu ili organizaciji, a takoe mogu

predstavljati i odreene arhive u organizacijama koje jo uvek koriste tradicionalninain poslovanja. Naime, u njima se uvaju svi relevantni podaci za poslovanje, i uonom trenutku kada ih sistem treba one su mu uvek na raspolaganju. Obino je da sedva procesa nikada ne povezuju direktno, ve uvek upravo preko skladita podataka.Postavlja se pitanje zato je to tako? Odgovor lei u tome, da zavetak prethodnog

procesa u nekom lancu odvijanja procesa, ne znai i automatski zapoinjanjenarednog procesa, ve se najpre podaci smetaju u skladitima podataka i tu stoje sve

dok naredni proces ne bude spreman za njihovu dalju obradu. Na primeru polaganjavozakog ispita, kada kandidat preda svu potrebnu dokumentaciju za upis kursa


4/14

polaganja, sva papirologija se smeta u skladite Kanditati, a tek nakon isteka nekogodreenog vremena koliko traje obuka, ta dokumenta se koriste kod npr. procesa

Izdavanje potvrde o poloenom ispitu, koji e tu dokumentaciju upotrebiti zapopunjavanje potvrde o poloenom vozakom ispitu.

2.1.4. Interfejs

Interfejspredstavlja spoljni objekat sa kojim sistem komunicira. Interfejs se nagrafiku predstavlja pomou pravougaonika, u kome se upisuje njegov naziv (Slika 4).

Slika 4. InterfejsObino se vodi polemika oko toga ta zapravo znai spoljni objekat. Spoljni

objekat se moe definisati kao odreeno lice, odeljenje pa i itava organizacija kojakoristi ovaj sistem. U naem primeru, jedan od interfejsa je Kandidat, koji upuujerazne zahteve ka sistemu, a sistem najpre unutar sebe sprema odgovor (obraujezahteve) i zatim ga alje kandidatu. Meutim, spoljni objekat moe biti i unutar isteorganizacije, ali ne sme biti deo IS. Primer za ovo moe biti prodavnica raunara i

pratee opreme, koja nudi svojim korisnicima online naruivanje proizvoda. Naplatase vri preko posebnog servisa za naplatu, koji nije deo organizacije ali su u tesnoj

poslovnoj vezi i on koristi odreene podatke IS organizacije.

2.2. Pravila kreiranja dijagrama toka podataka

Za pravilno kreiranje DTP-a postoje definisana pravila kojih bi se trebalo pridravatiradi to efikasnijeg kreiranja istog, a i kasnije njegovog lakeg tumaenja od stranekrajnjeg korisnika sistema koji se modeluje. Pravila i preporuke za kreiranjeDijagrama tokova podataka su sledea:

1. Svaki proces mora da ima barem jedan ulazni i jedan izlazni tok podataka.2. Svaka dva procesa bi trebalo da se povezuju samo posredno preko skladita

podataka.3. Tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladita podataka ne moraju biti

imenovani.4. Tokovi podataka koji poniru u jedno skladite ili iz njega izviru, mogu da

prenose samo one pakete podataka koji se u skladitu mogu uvati.5. Svaki Tok podataka mora da ima izvor i ponor. Iz ovog pravila sledi da dva

interfejsa, dva skladita, ili interfejs i skladite ne mogu direktno biti povezanitokom podataka.

6. Svako skladite mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tokpodataka.

7. Interfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno procesima sistema baremsa jednim ulaznim ili izlaznim tokom podataka.

8. Preporuka vezana za preglednost dijagrama kae, da se u cilju izbegavanjanepotrebnog presecanja linija biloskladite bilo interfejs na jednoj slici moe


5/14

viestruko ponoviti. U tom sluaju potrebno je samo pored imena konceptadodati znak *.

2.3. Hijerarhijska dekompozicija dijagrama tokova podataka

Osnovno pitanje kod analize funkcionisanja nekog sistema jeste kako to daobuhvatimo sve procese koji se u njemu deavaju a da to ne bude glomazno inerazumljivo. Ovo se moe reiti na dva naina.

Prvi nain se ogleda u tome da mi obuhvatimo samo najvanije procese uorganizaciji i da njih opiemo. Ovakav nain se karakterie obuhvatanjem malog

broja procesa, to samo po sebi povlai injenicu da to je neto nedovoljnoobjanjeno tu je i prostor gde mogu nastati brojni problemi i nejasne situacije. Dakle,ovakav nain realizovanja moe dovesti do nekvalitetnog opisa funkcionisanjasistema u vidu nedovoljno informacija to e za krajnjeg korisnika, koji je u najgoremsluaju moda i potpuni laik u ovoj oblasti, biti apsolutno neprihvatljivo. Zato se u

praksi najee ovaj problem reava na drugi nain.

Drugi, i mnogo bolji nain, je da se izvri odreeno ralanjivanje sloenihprocesa na podprocese. Na ovaj nain mogu se obuhvatiti svi procesi u organizaciji iobraditi se do detalja, tako da krajnji korisnik moe u potpunosti da razume kako i tase to zapravo odvija u samoj organizaciji. Meutim, uvodi se i pojam hijerarhije.Hijerarhija se ogleda u tome to postoje dijagrami razliitih nivoa sloenosti. Kodsloenih sistema se najpre krene od optih dijagrama koji prikazuju IS kao jednucelinu, i oni prikazuju samo tokove podataka koji se tiu interagovanja spoljanjihobjekata sa sistemom. Takvi dijagrami se nazivaju dijagami konteksta i oni sekarakteriu svojom grafikom jednostavnou i preglednou. Obino nose nazivcelog IS-a (na primerIS Auto kole RUSN), i od sutinskog je znaaja prepoznati sveulazne i izlazne tokove iz sistema. Izostavljanje jednog ili drugog moe dovesti donepravilnog i ne logiki korektnog dijagrama tokova podataka, koji u krajnjem sluajumoe da prui krajnjem korisniku lani uvid u funkcionisanje organizacije. Daljomdekompozicijom ovih dijagrama dobijaju se dijagrami niih nivoa, koji sadre

podprocese glavnog procesa i koji bolje opisuju njegovu funkcionalnost. Ukoliko suovi procesi i dalje nedovoljno jasni i sloeni, nastavlja se sa dekompozicijom.Logino je da se sada postavlja pitanje dokle treba ii sa njom. Onog trenutka kada se

procesi jednostavno ne mogu dalje dekomponovati i kada su svi potrebni procesi dodetalja obraeni, treba prestati sa dekompozicijom. Ovi procesi se nazivaju

primitivnim procesima, a u nekim literaturama se jo nazivaju i atomskim procesima, po analogiji na to da su oni neto nedeljivo kako kae sama definicija atoma.

Primitivni procesi se znai nalaze na dnu hijerarhije, i njihova glavna karakteristika jeda se za razliku od globaljnijih procesa (procesa sa viih nivoa hijerarhije) odvijajuserijski a ne paralelno.Na ovaj nain mi smo od jednog polaznog i nedovoljno objanjenog dijagrama, dobili

skup dijagrama pri emu svaki od njih opisuje odreeni segment funkcionisanja i kaotakavnam daje kompletan uvid u stanje organizacije. Na slici 5. prikazan je neki opti

princip hijerarhijske dekompozicije funkcija sistema.


6/14

Slika 5. Princip hijerarhijske dekompozicije funkcija sistema

2.3.1. Pravila i kriterijumi dekompozicije

Kao to smo u preanjem tekstu napomenuli, a bilo je vezano za pravila i preporukekreiranja dijagrama tokova podataka, vrlo je vano postii neki zajedniki dogovor uvezi sa pitanjem kako treba neto izgledati, kojim e to pravilima podlegati i koje e

preporuke biti usvojene. Kako bi se spreila pojava, da u razliitim poslovnimsferama, svako kreira sopstvenu viziju dekompozicije, postoje sledea pravila koja semoraju potovati:

Pravilo balansa tokova. Ovo je najznaajnije pravilo i ono glasi: Ulazni iizlazni tokovi na celokupnom DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog

procesa P moraju odgovarati ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P nadijagramu vieg nivoa. Drugim reima, svi tokovi koji ulaze i izlaze iz procesa

moraju se pojaviti i na DTP sledeeg nivoa, koji taj proces dekomponuje.


7/14

Slika 6. Opti prikazPravila balansa tokova

Pravilo numerisanja procesa i dijagrama: Potrebna je izvesna numeracijaprocesa i dijagrama a u cilju lakeg snalaenja kako autora dijagrama tako i

krajnjeg korisnika. Opirnije o ovom pravilu opisano je u poglavlju 2.1.1-Proces. Uvoenje novih skladita podataka. Moemo uvesti nova skladita na nivoima

nie hijerarhije, bez obzira da li su ona bila prisutna na sledeem viem nivou.Pravilo za uvoenje novih skladita glasi: Skladita se uvode po prvi put naonom DTP-u na kome predstavljaju vezu izmeu dva ili vie procesa. Nakon

to su se pojavila na jednom nivou uz jedan proces, skladita se morajupojavljivati i na svim dijagramima nieg nivoa koji dekomponuju taj proces.

Dodatak pravilima dekompozicije. Nepisano pravilo pri dekompozicijidijagrama glasi da se svaki proces moe dekomponovati najvie u sedam

podprocesa.


8/14

Slika 7. Opti primer Dijagrama hijerarhijske dekompozicije

3. Renik podataka

Nemogue je zapoeti priu o pojmu renik podataka a da se prethodno nepozabavimo time zato se taj pojam pre svega uvodi u svu ovu priu, zato je ontoliko bitan i zasluan za potpuno razumevanje funkcionalnosti jedne organizacije. Dosada smo najvie panje posvetili kreiranju i objanjavanju dijagrama tokova

podataka, kao i to za ta oni slue. Moe se uvideti da i sam naziv dijagram tokovapodataka, spominje podatke u svom nazivu ali u smislu da ova vrsta dijagrama opisujekako se podaci kreu kroz sistem, na kojim se to mestima obrauju i koji su to izlazi.Ti podaci imaju samo svoje ime i jedino na osnovu njega i svog prethodnog iskustva,u sluaju eksperta, u ovoj oblasti moe se zakljuiti o kakvom tipu podataka se turadi. Za krajnjeg korisnika, koji recimo nije imao dodirnih taaka sa nekim od ovihtokova podataka (recimo narudbenica, razne vrste potvrda itd.) , ovo moe biti

potekoa jer on ne moe sa sigurnou da tvrdi da struktura tog podatka izgleda batako, ve moe samo da nagaa. Upravo se zbog ovih problema, uvodi pojam renik

podataka koji e sada za razliku od dijagrama tokova podataka da opie kakve su tosve strukture mogue kod podataka, ali ne samo kod podataka ve i kod skladitapodataka gde se ti podaci uvaju. Na taj nain mi smo praktino pokrili celu oblast tose tie podataka, jer sada imamo nazive podataka, koji nas mogu asocirati koji bi to

podaci mogli biti, ali i u reniku podataka imamo detaljnu specifikaciju tih podatakatako da moemo stvoriti sebi u glavi celokupnu sliku o tome. Praktino renik

podataka se ne razlikuje bitno po svom konceptu od bilo kog renika. Naime, svakirenik sadri odreeni skup rei koji je potanko objanjen ne bi li tako itaocu

pribliilo znaenje istih.Prethodno su bile obraene razlike izmeu dijagrama tokova podataka i renika

podataka, ali ako malo dublje zaemo u samu problematiku moemo uvideti da i kod

renika podataka zapravo postoji odreena vrsta dekompozicije. Ako tok podatakaposmatramo kao jedan proces, onda su njegove komponente koje ga opisuju zapravo


9/14

podprocesi (isto kao kod DTP-a). Iz ovoga moe se povui jedna paralela izmeudijagrama tokova podataka i samog renika podataka. Renik podataka se moedefinisati recimo na sledei nain:

Renik podataka (RP) predstavlja alat za strukturirani opis podataka u sistemu,

odnosno opis njihovog sadraja i strukture.1

U zavisnosti od same sloenosti komponenti koje ine strukturu podataka, moguse podeliti na:

primitivne komponente i sloene komponente

Primitivne komponente strukture se mogu uporediti sa primitivnim procesima usmislu da se ni jedni ni drugi ne mogu dalje razlagati, da predstavljaju neto nedeljivoi osnovno. Kod strukture podataka se primitivne komponente nazivaju jo ipoljima.Tako neki od primera elementarnih komponenti mogu biti u naem sluaju, IME iPREZIME KANDIDATA, IME RODITELJA, DATUM RODJENJAKANDIDATA, JMBG itd. Kao to se moe videti svi ovi nazivi se ne bi mogli daljerazlagati. Meutim, postoje odreena ogranienja u uzimanju vrednosti ovihnazovimo promenljivih. Na primer, ime i prezime kandidata moe uzimati samo slova(karaktere tipa string), jmbg moe uzimati samo brojeve i slino. Skup iz kojeg

primitivna komponenta moe uzimati svoje vrednosti naziva se domenom. Uvodi setakoe i pojam ogranienje nad domenom koje se moe shvatiti kao neko pravilo kojeoekuje da se ispotuje kod kreiranja tokova podataka ovog tipa. Najee se nazivi

polja, njihovi domeni i ogranienja prikazuju pomou tabela izgleda kao na slici 8. Uovoj tabeli imamo poljaIme Kandidata,Prezime Kandidata,JMBG i Cena obuke.Domeni iz kojih oni mogu uzimati vrednosti su tipa CHAR i to ne vie od 20

karaktera, tipa INT i to ne vie od 13 i tipa REAL, respektivno za svako polje. Jedinoogranienje koje se ovde uvodi jeste da cena obuke buduih vozaa bude vea odnule, inae u protivnom ne bi imalo nikakvog smisla.POLJA

NAZIV POLJA DOMEN OGRANIENJEIme Kandidata CHAR(20)Prezime Kandidata CHAR(20)JMBG INT(13)Cena obuke REAL >0... ... ...

Slika 8. Tabela polja za primer obuke vozaa

Naravno da kod sloenijih sistema, a i kod veine prostijih, nemamo samo primitivne komponente strukture podataka. Sloena struktura podataka je takvastruktura koja se sastoji iz vie primitivnih komponenti, ili moe da se sastoji iz

primitivnih komponenti i nekih struktura koje su specifine za tu vrstu podataka.Najefikasnije je komponente sloene strukture objasniti na primeru koji obuhvatapolja i neke sloene strukture definisane za taj primer, stoga u daljem tekstu seobjanjava primer dokumenta Ispitna prijava, koji je neki uopteni model prijavniceza polaganje ispita studenata na bilo kom fakultetu. Kao to se vidi ovde imamodefinisane neke tri strukture koje su karakteristine za jedan ovakav dokument, a to su

Podaci o studentu, Podaci o ispitnom roku, Lista predmeta. U strukturu Podaci o

1 Uvod u informacione sisteme, FON Beograd. Web url http://uis.fon.bg.ac.yu/


10/14

studentu, student unosi sve podatke koji su relevantni za jednog studenta, u strukturuPodaci o ispitnom roku, student unosi podatke u kom ispitnom roku koje godinepolae naznaene ispite, a u strukturuLista predmeta, student unosi nazive ispita kojeeli da polae. Ovo su neke sloene strukture koje se sastoje iz primitivnihkomponenti ili polja. Primeri polja suBroj indeksa,Redni broj,Ispitni rokitd. Takoe

imamo definisano i jedno polje van neke strukture a to je Datum. U tabeli suiskoenim fontom prikazani podaci koji se menjaju u zavisnosti od podataka, a sveostalo predstavlja podatke koji se ne menjaju i oni su sastavni deo ovog dokumenta.

Obrazac za prijavu ispitaDatum: 14. 06. 2008

Podaci o studentu Podaci o ispitnom roku

Broj indeksa: 12345Ime i prezime: Pera PeriProfil/Smer: US/RUSGodina studija: IV

Nain finansiranja: FIBIspitni rok:junskikolska godina: 2007/2008

Lista predmetaRedni broj NAZIV PREDMETA pismeni usmeni

1. Inenjerska ekonomija x x 2. Projektovanje informacionih sistema x x 3. Internet upravljanje x x 4. Raunarom objedinjena proizvodnja x x 5. Inteligentni sistemi i maine x x ... ... ... ...

Slika 9. Primer sloene strukture Ispitna prijava

Kako bi se izbeglo crtanje ovakvih tabela, pribeglo se drugaijem nainupredstavljanja struktura podataka. Taj nain podrazumeva tekstualni zapis, pri emusu prethodno definisana neka pravila kako ne bi dolo do zabune kod onog koji toita. Pravila kojima podlee ovakvo predstavljanje renika podataka su:

Agregacija komponenti. Kada imamo neku sloenu strukturu koja se sastojibilo iz polja ili nekih definisanih sloenih komponenti, a da je u obliku liste podataka, uvodi se notacija , gde su K1, K2, Kn sastavnekomponente te strukture. Kao na primeruPodaciOStudentu sa slike 9. , to istomoemo napisati na sledei nain:

PodaciOStudentu:

Specijalizacija (unija) komponenti.Specijalizacija predstavlja strukturu ukojoj se bira jedna (eksluzivna specijalizacija) ili vie (neekskluzivnaspecijalizacija) od navedenih komponenti (Opcija). Komponente ekskluzivnespecijalizacije se navode unutar uglastih zagrada: [K1, K2,...Kn]. Primerspecijalizacije sa eksluzivnim izborom je skladite podataka

PoslovniPartneri:PoslovniPartneri:

Struktura PoslovniPartneri predstavlja agregaciju polja SifraPP, NazivPP,AdresaPP, i eksluzivne specijalizacije poljaImeKontaktOsobe (u sluaju kadaje poslovni partner pravno lice) i Pol (u sluaju kada je poslovni partnerfiziko lice).


11/14

Komponente neeksluzivne specijalizacije se navode unutar kosih zagrada: /K1,K2, ...Kn/. Primer specijalizacije u kojoj je mogue izabrati vie od jednekomponente je sloeni tok podataka Uverenje:

Uverenje:

Fakultet moe na zahtev studenta da izda bilo uverenje o upisu, bilo uverenjeo poloenim ispitima, bilo oba uverenja.

Skup (Iteracija). Kada imamo ponavljanje jedne komponente vie puta, u ciljusmanjenja pisanja jednog te istog uvela se notacija {K1}, pri emu je K1komponenta koja se ponavlja.

ObrazacZaPrijavuIspita:

Kao to smo videli, postoji izvesna analogija izmeu dijagrama tokova podataka irenika podataka. Meutim, njihova meusobna glavna razlika je u tome to sedijagrami tokova podataka bave putanjama kretanja podataka a renik podatakasamom strukturom tih podataka.

4. Primer

Na primeru auto kole pod nazivom RUSN, prikazana je praktina primenametode SSA. Prilikom izrade primera obraena je panja da se obuhvati celokupnateorijska strana ove metode. Prikazani su svi relevantni dijagrami, kao i sam renik

podataka koji opisuje sloene tokove podataka.

Manje vie je svima poznat nain funkcionisanja jedne auto kole. Kandidati zapolaganje popunjavaju zahtev za upis polaganja vozakog ispita u zavisnosti odeljene kategorije. Zatim se vri plaanje obuke,i tada su ispunjeni svi uslovi zaizvravanje same obuke. Nakon obavljanja obuke, instruktor obavetava kandidatekada je datum polaganja vozakog ispita. Kandidatima je pruena mogunost

polaganja, kako ispita vezanog za poznavanje saobraajnih propisa tako i ispita samevonje. U zavisnosti od toga da li su poloena oba ispita, auto kola izdaje potvrdu naosnovu koje kandidat moe da u mesnom SUP-u izvadi vozaku dozvolu i postanekvalifikovan za upravljanje vozilomkategorije za koju je stekao istu.

4.1. Dijagrami tokova podataka auto kole


12/14


13/14

Slika 11. Dekompozicija procesaEvidentiranje Kanditata

Slika 12. Dekompozicija procesa Obrada ispita

4.2. Dijagram hijerarhijske dekompozicije


14/14

Slika 13. Dijagram dekompozicije IS auto kole

4.3. Renik podataka

ZahtevZaUpis: < ImePrezimeKandidata, ImeJednogRoditelja, JMBG, BrojLineKarte,DatumRoenjaKandidata, UlicaBrojKandidata, KontaktTelefon, Email, Napomena,DatumUpisa,Kategorija >

PotvrdaOPlaanju: < ImePrezimeKandidata, ImeJednogRoditelja, BrojLineKarte,UlicaBrojKandidata,DatumIzdavanjaPotvrde, >

PrijavaZaPolaganje: < ImePrezimeKandidata, ImeJednogRoditelja, BrojLineKarte,DatumIspita,Kategorija, VrstaIspita >

PotvrdaOPoloenomVozakomIspitu:

SpisakKandidataZaPolaganje: < DatumPolaganja, VrstaIspita,{ } >

SpisakKandidataKojiSuPoloili: } >

PodaciOPolazniku: < ImePrezimeKandidata, ImeJednogRoditelja, JMBG,BrojLineKarte, DatumRoenjaKandidata, UlicaBrojKandidata, KontaktTelefon, Email,DatumUpisa,Kategorija, KojiPut>

Documents

SSA Analiza