SRPS EN 1317-1

SRPSKI STANDARD SRPS EN 1 Identian sa E

Sistemi za zadravanje na putevima Deo 1: Terminologija i opti kriterijummetode ispitivanja

Road restraint systems Part 1: Terminology and general criteria for test methods

RSRPS ENINSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.317-1Januar 2008.

N 1317-1:1998

i za

I izdanje

eferentna oznaka 1317-1:2008 (sr)

AUTORSKA PRAVA ZATIENA Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije. ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261 Telefaks: (011) 35-41-257 Prodaja: (011) 25-47-496 Informacioni centar: (011) 25-47-293

[email protected] [email protected]

www.jus.org.yu INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

ISS SRPS EN 1317-1:2008 Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 1218/1-52-01/2008 od 21. januara 2008. godine. Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 1317-1:1998 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije. This standard is identical with EN 1317-1:1998 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia. Nacionalni predgovor Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti zatitnih ograda i branika na putevima, KS ZX226/1. Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1317-1:1998 sa engleskog na srpski jezik. U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda. "Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard". Veza citiranih evropskih i srpskih standarda Sledei evropski standardi mogu se koristiti za potrebe ovog standarda poto nema odgovarajuih srpskih standarda: EN 1317-2:1998 + A1:2006 EN 1317-3:2000 Citirani evropski standardi EN 1317-2:1998, Road restraint systems Part 2: Performance classes, impact test acceptance criteria

and test methods for safety barriers EN 1317-2:1998/ A1:2006,

Road restraint systems Part 2: Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for safety barriers

EN 1317-3:2000, Road restraint systems Part 3: Performance classes, impact test acceptance criteria and test methods for crash cushions

iINSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

EVROPSKI STANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM

EN 1317-1 April 1998.

ICS 01.040.93; 13.200; 93.080.30

Verzija na srpskom jeziku

Sistemi za zadravanje na putevima Deo 1: Terminologija i opti kriterijumi za metode ispitivanja

Road restraint systems Part 1: Terminology and criteria for test

methods

Dispositifs de retenue routiers Partie 1: Terminologie et

dispositions gnrales pour les mthodes d'essais

Rckhaltesysteme an Straen Teil 1: Terminologie und allgemeine Kriterien fr

Prfverfahren

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 5. marta 1998. godine lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija. lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization

Comit Europen de Normalisation Europisches Komitee fr Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

1998 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a u svim zemljama.

Ref. oznaka EN 1317-1:1998 E


SRPS EN 1317-1:2008 ISS

Sadraj

Strana

Predgovor .......................................................................................................................................................... 3 Uvod .................................................................................................................................................................. 4

1 Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 5

2 Normativne reference ............................................................................................................................. 5

3 Skraenice............................................................................................................................................... 5

4 Terminologija sistema za zadravanje na putevima ............................................................................... 6

5 Specifikacije vozila za uslove ispitivanja. .............................................................................................. 8

6 Merenje indeksa nivoa ubrzanja (ASI) ................................................................................................... 8

7 Merenje brzine udara teoretske glave (THIV) i usporavanja glave posle udara (PHD) ....................... 10

8 Kompenzacija za instrumente koji su postavljeni van teita vozila.................................................... 15

9 Izvetaj o ispitivanju............................................................................................................................. 17 Prilozi Prilog A (normativan) Indeks deformacije kabine vozila (VCDI) .............................................................. 21 Prilog B (informativan) Kinetika energija udara i prosena teoretska sila .................................................. 24 Prilog C (informativan) Ubrzanje vozila Merenje i metode izraunavanja.............................................. 26

2 INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

ISS SRPS EN 1317-1:2008

Predgovor Ovaj evropski standard pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 226, Putna oprema, iji je sekretarijat u nadlenosti AFNOR-a. Ovaj evropski standard sastoji se od sledeih delova, pod optim naslovom Sistemi za zadravanje na putevima: Deo 1: Terminologija i opti kriterijumi za metode ispitivanja; Deo 2: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode ispitivanja zatitnih

ograda; Deo 3: Ublazivai udara Klase perfomanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode

ispitivanja ublaivaa udara. Sledei delovi nisu jo na raspolaganju, ali je njihova priprema u toku: Deo 4: Kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja na udar i metode ispitivanja za terminale i prelaze zatitnih

ograda; Deo 5: Kriterijumi trajnosti i ocena usaglaenosti; Deo 6: Sistem za zadravanje peaka na putevima. Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do oktobra 1998. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do oktobra 1998. godine. Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

3INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

SRPS EN 1317-1:2008 ISS

Uvod Kako bi se unapredila i odrala bezbednost na javnim putevima, planiranje bezbednijih puteva zahteva da se na odreenim delovima puta i na pojedinim lokacijama postave ureaji za zadravanje vozila i peaka od ulaska u opasne zone ili delove. Sistemi za zadravanje na putevima koji su oznaeni u ovom standardu projektovani su tako da utvrde nivoe performansi zadravanje, da preusmere vozila koja skrenu sa puta i da obezbede voenje peaka i ostalih uesnika u saobraaju. Cilj ovog standarda je da obezbedi postupak kojim bi sadanji nacionalni standardi i propisi koji se trenutno primenjuju u zemljama lanicama mogli biti harmonizovani u jedan zajedniki evropski standard. Postoji mnogo vrsta sistema za zadravanje na putevima; njihove karakteristike razlikuju se kako po funkciji, tako i po specifinoj situaciji na licu mesta. Evropska standardizacija zahteva zajedniku terminologiju da bi se obezbedilo jasno razumevanje projekta, performanse, proizvodnje i konstrukcije razliitih sistema za zadravanje na putevima. Ovaj standard daje tolerancije za ispitivanje na udar i kriterijume za performansu vozila koji su potrebni za odobrenje. Specifikacija projekta za sisteme za zadravanje na putevima koji su uli u izvetaj o ispitivanju, trebalo bi da na samom putu identifikuje uslove pod kojima sistem za zadravanje na putevima treba biti postavljen. Opseg performanse sistema za zadravanje na putevima koji je oznaen u ovom standardu omoguava dravnim i lokalnim organima da prepoznaju i utvrde klasu performanse koju treba razviti. Postoji mnogo razlika u udaru vozila u sistem za zadravanje koji se nalazi na putu u pogledu brzine, prilaznog ugla, tipa vozila, poloaja vozila i ostalih uslova vozila ili puta. Zato se stvarni udar na putu moe znatno razlikovati od specifinih uslova standardnog ispitivanja. Meutim, adekvatna primena ovog standarda trebalo bi da identifikuje karakterstike, u jednom potencijalnom sistemu za zadravanje na putevima, kojima e se verovatno postii najvea bezbednost, a odbaciti one karakteristike koje nisu prihvatljive. Preporuuje se da se ovaj standard preispituje svake pete godine ili posle zavretka predloene grupe zvaninih ispitivanja na udar.


ISS SRPS EN 1317-1:2008

Sistemi za zadravanje na putevima Deo 1: Terminologija i opti kriterijumi za metode ispitivanja

1 Predmet i podruje primene Ovaj evropski standard daje definicije osnovnih termina koji se koriste u sistemima za zadravanje vozila na putevima i za sisteme za zadravanje peaka na putevima u ostalim delovima ovog standarda. Takoe se navode opte odredbe za metode ispitivanja. Prilozi B i C su informativni i daju informacije o kinetikoj energiji udara i ubrzanju vozila. 2 Normativne reference*) U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega ukljuene putem izmene ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva. EN 1317-2, Sistemi za zadravanje na putevima Deo 2: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti

za ispitivanja na udar i metode ispitivanja zatitnih ograda prEN 1317-3, Sistemi za zadravanje na putevima Deo 3: Klase performanse, kriterijumi prihvatljivosti

za ispitivanja na udar i metode ispitivanja za ublaivae udara 3 Skraenice ASI: indeks nivoa ubrzanja THIV: teoretska brzina eonog udara PHD: usporavanje posle eonog udara OIV: brzina udara putnika ORA: ubrzanje zanoenja putnika VCDI: indeks deformisanja vozake kabine u vozilu VIDI: indeks deformisanja unutranjosti vozila

Nacionalna fusnota

5*) Videti Nacionalni predgovor. INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

SRPS EN 1317-1:2008 ISS 4 Terminologija sistema za zadravanje na putevima Vrste sistema prikazane su na slici 1.

Sistemi za zadravanje na putevima

Sistemi za zadravanje vozila Sistemi za zadravanje

peaka

Terminali i prelazi

Zatitne ograde za

vozila Parapeti za vozila

Ublaivai udara

Podloga za zaustavljanje

Zatitne ograde za

peake Parapeti za peake

Slika 1 Vrste sistema Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledee definicije: 4.1 sistem za zadravanje na putevima (road restraint system) opti naziv za sistem za zadravanje vozila i za sistem za zadravanje peaka na putu 4.2 sistem za zadravanje vozila (vehicle restraint system) sistem koji je postavljen na putu kako bi obezbedio odreeni nivo zadravanja vozila koja skrenu sa puta 4.3 zatitna ograda (safety barrier) sistem za zadravanje vozila na putu koji je postavljen du puta ili na centralnoj rezervi puta 4.4 stalna zatitna ograda (permanent safety barrier) zatitna ograda koja je stalno postavljena na putu 4.5 privemena zatitna ograda (temporary safety barrier) zatitna ograda koja se moe lako ukloniti i koristi se u sluaju radova na putu, u hitnim sluajevima ili u slinim situacijama 4.6 deformiua zatitna ograda (deformable safety barrier) zatitna ograda koja se deformie prilikom udara vozila i moe pretrpeti trajnu deformaciju 4.7 kruta zatitna ograda (rigid safety barrier) zatitna ograda koja dobija zanemarljivo ugibanje prilikom udara vozila 4.8 jednostrana zatitna ograda (single sided safety barrier) zatitna ograda koja je konstruisana tako da prima udar samo sa jedne strane 4.9 dvostrana zatitna ograda (double sided safety barrier) zatitna ograda koja je konstruisana tako da prima udar sa obe strane


ISS SRPS EN 1317-1:2008 4.10 terminal (terminal) obrada krajeva zatitne ograde 4.11 vodei terminal (leading terminal) terminal postavljen na prednjem kraju zatitne ograde 4.12 zadnji terminal (trailing terminal) terminal postavljan na zadnjem kraju zatitne ograde 4.13 prelaz (transition) veza dve zatitne ograde razliite konstrukcije i ili performanse 4.14 parapet za vozila (vehicle parapet) zatitna ograda postavljena na kraju mosta ili na zaustavnim zidovima, ili na slinim konstrukcijama na kojima postoji vertikalni pad i koja moe da obuhvata dodatnu zatitu i zadravanje peaka i ostalih uesnika u saobraaju 4.15 ublaiva udara (crash cushion) ureaj za apsorpciju energije putnog vozila koji je postavljen ispred jednog krutog objekta da bi se umanjila jaina udara 4.16 preusmeravajui ublaiva udara (redirective crash cushion) ublaivai udara koji su projektovani tako da zadre i preusmere vozilo koje udara 4.17 nepreusmeravajui ublaiva udara (non-redirective crash cushion) ublaivai udara koji su projektovani tako da zadre i zaustave vozilo koje udara 4.18 podloga za zaustavljanje (arrester bed) deo zemljita pored puta koji je ispunjem posebnim materijalom za usporavanje i zadravanje vozila koja skreu sa puta 4.19 sistem za zadravanje peaka (pedestrian restraint system) sistem koji je postavljen da obezbedi voenje peaka 4.20 parapet za peake (pedestrian parapet) sistem za zadravanje peaka ili "ostalih uesnika u saobraaju" du mosta ili na vrhu zaustavnog zida ili na slinim konstrukcijama i koji nije namenjen da deluje kao sistem za zadravanje vozila na putu 4.21 zatitna ograda za peake (pedestrian guardrail) Sistem za zadravanje peaka ili "ostalih uesnika u saobraaju" du ivice staze ili peake staze namenjen za zadravanje peaka i ostalih uesnika u saobraaju da ne stanu na prelaz puta ili drugi deo puta koji moe biti opasan. NAPOMENA "Ostali uesnici u saobraaju" ukljuuje odredbe za konjanike, bicikliste i stoku.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS 5 Specifikacije vozila za uslove ispitivanja Specifikacije vozila za uslove ispitivanja date su u tabeli 1.

Tabela 1 Specifikacije vozila MASA kg Masa vozila (1) 825 1 300 1 500 10 000 13 000 16 000 30 000 38 000 40 65 75 300 400 500 900 1100 Ukljuujuci najvei teret (2) 100 160 180 Lutka 75 Ukupna ispitna masa 900 1 300 1 500 10 000 13 000 16 000 30 000 38 000 40 65 75 300 400 500 900 1 100 MERE m (granice odstupanja 15 %) Razmak tokova na istoj osovini (prednjih i zadnjih)

1,35 1,40 1,50 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00

Poluprenik toka (nepotereen)

0,46 0,52 0,52 0,55 0,55

Razmak osovina (izmeu krajnjih osovina)

4,60 6,50 5,90 6,70 11,25

Broj osovina 1S+1 (3)

1S+1 1S+1 1S+1 1S+1 1S+1/2 2S+2 1S+3/4

Najmanja visina iznad stajne povrine do prednjeg branika, meren u uglu

0,58 0,58 0,58 0,58

POLOAJ TEITA m (granice odstupanja 10%) Duinsko rastojanje (4) od prednje osovine (CGX) 10%

0,90 1,10 1,24 2,70 3,80 3,10 4,14 6,20

Bono rastojanje od centralne linije vozila (CGY)

0,07 0,07 0,08 0,10 0,10 0,10 0,10 0,10

Visina iznad zemlje (CGZ): Masa vozila (10%) 0,49 0,53 0,53 Opterecenje (+15% 5%) 1,50 1,40 1,60 1,90 1,90 TIP VOZILA Auto Auto Auto Krut

HGV Autobus Krut

HGV Krut Zglobni

HGV (1) Ukljuujui optereenje vozila za teku robu (HGV). (2) Ukljuujui opremu za merenje i snimanje. (3) S: osovina upravljaa. (4) Masa vozila.

6 Merenje indeksa nivoa ubrzanja (ASI) 6.1 Izraunavanje ASI Indeks nivoa ubrzanja ASI je funkcija vremena koja se izraunava sledeom jednainom (1):

1/22 2 2 ASI(t)= (ax/ax) +(ay/ay) +(az/az) ...(1) gde su: ax, ay i az ograniene vrednosti komponenata ubrzanja du osa karoserije x, y i z; ax, ay i az su komponente ubrzanja izabrane take P vozila, gde je srednja vrednost uzeta u odnosu na vremenski interval = 50 ms, tako da:

t+ t+ t+

t t

1 1 1ax= ax dt; ay= aydt; az= azdt; t

...(2)


ISS SRPS EN 1317-1:2008 Indeks ASI namenjen je za merenje jaine kretanja vozila za lice koje sedi u blizini take P u toku udara. Srednja vrednost u jednaini (2) je zapravo nizak filter prolaznosti, uzimajui u obzir injenicu da ubrzanja vozila mogu biti prenesena na telo putnika kroz relativno blage kontakte koji ne mogu proi najvie frekvencije. Jednaina (1) je najjednostavnija jednaina tri promenljive x, y i z: ako su bilo koje dve komponente ubrzanja vozila nula, ASI dostie svoju graninu vrednost 1 kada trea komponenta dostie svoje granino ubrzanje; ali kada dve ili tri kompoonente nisu nula, ASI moe da bude 1 sa jednom komponentom mnogo ispod relevantnih granica. Granina ubrzanja predstavljena su kao vrednosti ispod kojih je rizik za putnika veoma mali (lake ili nikakve povrede). Za putnike koji nose bezbedonosni pojas, uglavnom se koriste sledea granina ubrzanja: ...(3) ax = 12 g, ay = 9g, az = 10g, gde je: g = 9,81 ms2 referenca za ubrzanje. Sa jednainom (1) ASI je bezdimenzionalna veliina koja je skalarna funkcija vremena i u izabranim takama vozila ima samo pozitivne vrednosti. to vie ASI pree jedinicu, vei rizik za putnika u toj taki prevazilazi bezbednosne granice; zato se najvea vrednost koju postie ASI u sudaru uzima kao jedina mera nivoa, ili: ASI = max [ASI(t)] ...(4) 6.2 Instrumentacija vozila Ubrzanje vozila meri se na jednoj taki (P) u karoseriji automobila u blizini teita vozila. Tada su potrebna tri pretvaraa ubrzanja (ili jedan pretvara sa tri ose). Meutim, iskustvo pokazuje da usled fizikih ogranienja stvarno mesto kompleta meraa ubrzanja moe da bude udaljeno nekoliko centimetara od teita; tada se mogu desiti znaajne razilke izmeu merenih ubrzanja i onih u centru mase, usled ugaonih pomeranja. U ovim sluajevima, drugi komplet meraa brzine sa pretvaraem sa tri ose bie postavljen du uzdune ose. Za dugaka vozila, ubrzanje moe znaajno da varira od prednjeg dela ka zadnjem, uglavnom zbog pokreta zanoenja. Na primer za autobus koji se sudara sa ogradom sa strane, preporuuje se ocenjivanje ASI u takama (P1 i P2) koje odgovaraju poloaju najudaljenijeg putnika napred i pozadi: najdirektniji nain da se to izvri jeste da se postave dva pretvaraa sa tri ose ba na ta mesta. Isto tako, ako se postavi celokupan komplet pretvaraa da bi merio est stepeni slobodnog kretanja vozila, moe se izraunati ukupno polje ubrzanja vozila, a tako se vrednost ASI-indeksa moe lako utvrditi u svakoj taki. Pretvaraii, filteri i kanali snimanja moraju se uskladiti sa klasom uestalosti koja je utvrena u EN 1317-2 i prEN 1317-3. 6.3 Rezime postupka za izraunavanje ASI a) Zapiu se merenja tri komponente ubrzanja vozila sa propisanom instrumentacijom. Ta merenja se

uglavnom uvaju u magnetskom nosau, kao tri serije N-brojeva i uzimaju se uzorci po stopi uzorkovanja S (uzorci po sekundi).


SRPS EN 1317-1:2008 ISS Za takve tri serije merenja:

1 2 k-1 k k+1 Nx x x, x, x x

1 2 k-1 k k+1 Ny y y, y y y

1 2 k-1 k k+1 Nz z z, z, z z

a , a ,..., a a a ,..., a

a , a ,..., a a a ,..., a

a , a ,..., a a a ,..., a ubrzanje gravitacije g je jedinica mere. b) Odredi se broj m od uzoraka u srednjoj vrednosti prozora = 0,05 s: m = INT (*S) = INT (0,05*S), gde je INT (R) ceo broj najblii R. Na primer, ako je S = 500 uzoraka/s,

m = 25. c) Izraunavaju se prosena ubrzanja (2)

k+m

k k k+1 k+2 k+mx x x x x

j=k

1a = ( a + a + a +...+ a ) = am m

jx

1 ...(5)

k+m

k k k+1 k+2 k+my y y y y

j=k

1a = ( a + a + a +...+ a ) = am m

jy

1 ...(6)

k+m

k k k+1 k+2 k+m jz z z z z

j=k

1a = ( a + a + a +...+ a ) = am m z

1 ...(7) d) Izraunava se ASI kao funkcija vremena (1): K k 2 k 2 k 2ASI= ( ax/12) +( ay/9) +( az/10)

1/2 ...(8)

e) Odredi se ASI kao maksimum serije kASI. 7 Merenje brzine udara teoretske glave (THIV) i usporavanja glave posle udara (PHD) 7.1 Opte Koncept brzine udara teoretske glave (THIV) je razvijen da se oceni jaina udara za vozila koja su ukljuena u sudar sa sistemom za zadravanje vozila na putevima. Smatra se da je putnik objekat koji se slobodno pokree (glava) koji, kako vozilo menja svoju brzinu u toku kontakta sa sistemom za zadravanje vozila, nastavlja da se kree dok ne udari u povrinu u unutranjosti vozila. Veliina brzine udara teoretske glave smatra se da je mera jaine udara vozila u sistem za zadravanje vozila. Pretpostavlja se da glava ostaje u kontaktu sa povrinom u toku preostalog perioda udara. U tome ona doivljava iste nivoe ubrzanja kao i vozilo u toku preostalog perioda kontakta (usporavanje glave posle udara PHD). 7.2 Brzina udara teoretske glave (THIV) 7.2.1 Opte Moe se pretpostaviti da na poetku kontakta vozila sa sistemom za zadravanje i vozilo i teoretska glava imaju istu horizontalnu brzinu V0, gde je pokretanje vozila isto translatorno.


ISS SRPS EN 1317-1:2008 U toku udara pretpostavlja se da se vozilo kree u horizontalnoj ravni, jer visoki nivoi nagiba, okretanja ili vertikalnog kretanja nisu od bitne vanosti, osim ako se vozilo ne prevrne. Ne treba razmatrati ovaj krajnji sluaj, jer se u tom sluaju odluka da se odbije predloeni sistem donosi na osnovu vizuelnog pregleda ili fotografskog snimka.

Slika 2 Referentni okviri vozila i zemlje

Koriste se dva referentna okvira, onako kako je to prikazano na slici 2: referenca vozila Cxy, gde je x uzduno a y popreno; poetna taka C je taka vozila blizu teita, ali

koja ne mora obavezno da se poklapa sa njim, gde su postavljena dva meraa ubrzanja i senzori za stopu zanoenja. Ako su x!! c i y!! c ubrzanja take C (u m/s2), pojedinano du osa vozila x i y, snimljena na dva meraa ubrzanja i stopa zanoenja (u radijanima po sekundi) koju su snimili senzori ( pozitivno napred, pozitivno prema desnoj strani i pozitivno u pravcu kazaljke na satu gledajui odozgo);

! x!!y!! !

referenca zemlje 0XY, horizontalna, sa X osom koja je poravnata sa brzinom V0, a poetna taka 0

poklapa se sa inicijalnom pozicijom take C vozila koja se uzima kao osnov merenja. Xc(t), Yc(t) su koordinate reference vozila C u odnosu na zemlju, dok su Xb(t), Yb(t) koordinate teoretske glave u odnosu na zemlju (videti sliku 3).

Po definicijama i pojednostavljenom hipotezom ovog pasusa, kretanje vozila i teoretske glave moraju da se izraunaju u skladu sa 7.2.2 do 7.2.6.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS 7.2.2 Kretanje vozila Inicijalni uslovi u vremenu t = 0:

...(9) c c

c 0

X = 0 Y = 0 =

X = V Y = 0 Y = 0. ! ! !

0

0

Ugao zanoenja mora da se meri sa snimka odgovarajue kamere iznad glave, ili se moraju izraunati integrisanjem stope zanoenja ili na neki drugi odgovarajui nain:

...(10) t

00

(t) = dt + !zatim, iz komponenata ubrzanja vozila u zemljinoj referenci:

...(11) c c c

c c c

X x cos y y sin

Y x sin y y cos

=

= +

!! !! !!!! !! !!

brzina vozila i pozicija raunaju se integracijom:

...(12)

t

c 0 c c0t

c c c c0

X=X +V X = X dt

Y =Y Y = Y dt

! ! ! !!

! ! ! !!

...(13)

t

c c0t

c c0

X = X dt + V t

Y = Y dt

!

!

7.2.3 Kretanje teoretske glave u odnosu na zemlju Inicijalna uslovi u vremenu t = 0:

b 0 0 b b

b 0 b

X = x cos = X Y = x sin = Y

X = V Y = 0 ! !

0 ...(14)

Zatim, ako teoretska glava nastavi sa svojim jednolikim kretanjem: b 0 0 bX = V t + X , Y = Y0

b

...(15) 7.2.4 Kretanje teoretske glave u odnosu na vozilo Komponente vozila koje se odnose na brzinu teoretske glave su:

...(16) x c c

y c c b

v (t) = X cos Y sin + y

v (t) = X sin Y cos x

! ! !! ! !


ISS SRPS EN 1317-1:2008 Koordinate teoretske glave u odnosu na referentni okvir mogu da se izraunaju sledeom jednainom:

gde je b b bb b b

x (t) = X cos +Y siny (t) = X sin + Y cos

t

b 00

t

b 00

X =X Xdt

Y =Y Ydt

!

! ...(17)

7.2.5 Vreme lta Pretpostavlja se da su pojmovne povrine udara unutar vozila ravne i vertikalne u odnosu na ose vozila x i y (videti sliku 3). Rastojanja takvih povrina od prvobitnog poloaja glave (rastojanja njihanja) su Dx unapred i Dy bono na obe strane.

Slika 3 Udar teoretske glave na levoj strani Vreme lta teoretske glave jeste vreme udara na jednoj od tri pojmovne povrine na slici 3, tj. najkrae vreme T kada se zadovolji jedna od sledee tri jednakosti: b x 0 b y bx (T) = D + x ili y (T) = D ; ili y (T) = Dy ...(18) Standardne vrednosti rastojanja njihanja su: Dx = 0,6 m Dy = 0,3 m


SRPS EN 1317-1:2008 ISS 7.2.6 Vrednost THIV Na kraju, brzina udara teoretske glave jeste relativna brzina u vremenu T, tj.: ...(19)

1/22 2x yTHIV = v (T) + v (T)

)

THIV bie izraena u km/h. 7.3 Usporavanje glave posle udara Usporavanje glave posle udara (PHD) jeste najvea vrednost rezultata ubrzanja take C, izraunata od 10 ms srednja vrednost merenih komponenti x!! c i y!! c , Ako su x!! c # i y!! c # takve srednje komponente, onda: ...(20) 2 2 1/2c cPHD = MAX( x + y ) za t T!! !! # # # PHD mora da bude izraena u mnogostrukom g*). 7.4 Instrumentacija vozila Vozila bi trebalo da budu opremljena jednim meraem ubrzanja za merenje u uzdunom pravcu (unapred), jednim za boni pravac (sa strane) i, opcionalno, senzorom za ubrzanje pod uglom (senzor za ocenjivanje). Tri senzora bi trebalo postaviti zajedno na taki C u blizini teita vozila. Ugao zanoenja se mora meriti uz toleranciju 4, direktno prema fotografskom snimanju, ili integracijom stope zanoenja, ili nekim drugim sredstvom. Interval uzorkovanja ne sme da bude vei od 50 ms. Pretvarai, filteri i kanali snimanja moraju da zadovolje klasu frekvencije koja je utvrena u EN 1317-2 i prEN 1317-3. Preporuuje se da indikator signalizira trenutak prvog kontakta vozila sa sistemom za zadravanje vozila. 7.5 Rezime postupka za izraunavanje THIV i PHD a) Snimi se ubrzanje vozila i stopa zanoenja i sauva u digitalnoj formi po stopi uzorka S; podaci u tri

snimljena fajla su . Vremenski interval izmeu dva uzastopna podatka u snimljenom fajlu jeste h =

(k k kc cx y i k = 1, 2,, N!! !!kt k1t = 1/S. Na primer, ako je S = 500 uzoraka/s,

h = 2 ms. b) Interpolira se linearno izmeu merenih vrednosti ugla zanoenja da se dobije vrednost k ili suprotno. Integrie se stopa zanoenja jednainom ponavljanja [od jednaine (2)]:

1 2 k k+1

2 1 k+1 k 0

+ + 1 = ; = + h ; ; = + h2 2

! ! ! !

...(21)

c) Izraunaju se ubrzanja vozila u zemljinoj referenci (3): ...(22) k k k k k k k k k kc c c c c cX = x cos y sin Y = x sin y cos !! !!!! !! !! !!

14 *) 1 g = 9,81 m/s2. INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE


ISS SRPS EN 1317-1:2008 d) Integrie se ubrzanje vozila u jednainu zemljine reference (4), (9):

k k+11 k+1 k c c

c c c

k k+11 k+1 k c c

c c c

X + XX =0; X = X + h2

Y + YY =0; Y = Y + h2

!! !!! ! !

!! !!! ! ! ...(23)

k k+11 k+1 k c c

b 0 c c

k k+11 k+1 k c c

c c c

X + XX = X ; X = X + h2

Y + YY = 0; Y = Y + h2

! !

! ! ...(24)

e) Izraunaju se relativni poloaj i relativna brzina teoretske glave u funkciji vremena, prema jednainama

(8), (9):

...(25) k k k k k

b b b

k k k kb b b

x (t) = X cos + Y sin

y (t) = X sin + Y cos

k

k

...(26) k k k k k k

x c c b

k k k k k k ky c c b

v = X cos Y sin + Y

v = X sin Y cos x

! ! !! ! !

f) Pronae se najmanja vrednost j za koju je zadovoljena jedna od tri jednaine: j j jb x 0 b y bx = D +X ; ili y = D ; ili y = D y

...(27) g) Izrauna se:

...(28) 2 2x y

1/2

v vTHIV = j + j

h) Izrauna se 10 ms srednja vrednost . i .

cxk ! # cyk !! #

i) Izrauna se rezultanta ubrzanja vozila (kA) u g kao funkciju vremena:

( c c1/2k 2

x y1A = k + kg !! !! )2 ...(29)

7.6 Postupak za izraunavanje OIV i ORA Gornji postupak moe se pojednostaviti kako bi se izraunala brzina udara putnika (OIV) i ubrzanje zanoenja putnika (ORA), izostavljajuci 2. korak i uzima se uvek da je = 0. 8 Kompenzacija za instrumente koji su postavljeni van teita vozila Ubrzanja vozila koriste se za ocenu rezultata ispitivanja preko ASI, THIV i modela njihanja u prostoru. To zahteva da se komplet meraa ubrzanja postavi u sm centar mase vozila ili u njegovu blizinu. Meutim, iskustvo pokazuje da to ne moe uvek da se uradi zbog fizikih ogranienja u vozilu. Kao rezultat, stvarno postavljanje kompleta meraa ubrzanja moe da odstupa nekoliko centimetara od teita; tada, u zavisnosti od odstupanja, moe doi do znaajnih razlika izmeu merenih ubrzanja i onih u teitu usled ugaonog kretanja.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS Ove razlike mogu biti minimizirane upotrebom dodatnih instrumenata. Zato se, pored osnovnog kompleta meraa ubrzanja sa tri ose, preporuuje da se postavi drugi komplet sa tri ose du ose x (uzduno), onako kako je to prikazano na slici 2. Sa pozivanjem na sliku 4, za taku P koja se nalazi du ose x na rastojanju x unapred od teita:

...(30)

2 2x xc y z

y yc z

z zc y

a = a x ( + )

a = a x

a = a x

!!

gde je: ax, ay, az uzduno, bono i vertikalno ubrzanje take P; axc, ayc, azc uzduno, bono i vertikalno ubrzanje teita; y, z stopa nagiba i zanoenja; ubrzanje nagiba i zanoenja. y z ,! !

Slika 4 Pozitivno propisan znak i lokacija meraa ubrzanja

Tako, ubrzanja taaka P1 i P2 na slici 4, data su na sledei nain:

2 2

x1 xc 1 y z

2 2x2 xc 2 y z

a = a x ( + )

a = a x ( + )

...(31) y1 yc 1 z

y2 yc 2 z

a = a + x

a = a + x

!!

z1 zc 1 y

z2 zc 2 y

a = a x

a = a x

!!

Iz jednaine (2) ubrzanja teita se mogu izraunati na sledei nain:


ISS SRPS EN 1317-1:2008

1 x2 2 x1xc

1 2

1 y2 2 y1yc

1 2

1 z2 2 z1zc

1 2

x a x aa =x x

x a x aa =

x xx a x aa =

x x

...(32)

9 Izvetaj o ispitivanju1) Izvetaj o ispitivanju mora obuhvatiti sledee podatke, ovim redosledom. a) Laboratorijska ispitivanja Naziv Adresa Broj telefona Broj telefaksa Lokacija mesta ispitivanja b) Broj izvetaja ) Klijent Naziv Adresa Broj telefona Broj telefaksa d) Predmet ispitivanja Datum prijema Datum ispitivanja Naziv predmeta ispitivanja Prilog crte br. e) Postupak ispitivanja 1) Tip ispitivanja Ciljna brzina udara u kilometrima po satu

17

1) Ovaj predlog je zasnovan na kriterijumima koji su prezentovani u 5.4.3 u EN 45001:1989. INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 2009-06-05Single-user licence only, copying and networking prohibited.

SRPS EN 1317-1:2008 ISS Ciljni ugao udara u stepenima Ciljna inerciona masa ispitnog vozila u kilogramima 2) Instalacija Detaljan opis instalacije koja se ispituje Broj priloga crtea mesta ispitivanja, ukljuujuci krajnje ankere Broj priloga fotografija Duina u metrima Odgovarajui opis komponenata sistema za zadravanje vozila za zatitnu ogradu koja se sastoji od

stubova i ipki: Deo ipke ograde Duina ipke ograde u metrima Materijal stuba Mere stuba u metrima Leiste stuba u metrima Rastojanje izmeu stubova u metrima Tip zemljita i uslovi 3) Vozilo Model Godina modela Identifikacioni broj vozila (VIN) Masa vozila u kilogramima Teret, pozicija i masa Lutka (ako je postavljena) Ukupna ispitna masa u kilogramima Broj priloga mera i karakteristika vozila Pozicija teita Prilog fotografija f) Rezultati Broj ispitivanja


ISS SRPS EN 1317-1:2008 Datum Vremenski uslovi u toku ispitivanja Opti opis i redosled ispitivanja 1) Predmet ispitivanja Najvea dinamika defleksija u metrima Radna irina u metrima Najvea stalna defleksija u metrima Duina kontakta u metrima Taka udara Osnovni delovi prelomljeni ili odvojeni (Da/Ne) Opis oteenja na predmetu ispitivanja Nivoi konstruisanja zemljanih privrivaa (Da/Ne/Nije primenljivo) Prilog fotografija predmeta ispitivanja Prilog crte predmeta ispitivanja Merenje u Njutonima sile zemljinih privrivaa ograde *) Prilog grafikon sile 2) Vozilo Brzina udara u kilometrima po satu % razlike od ciljne brzine u procentima Ugao udara u stepenima % razlike od ciljnog ugla u stepenima U okviru granica tolerancije? (Da/Ne) *) Brzina izlaska u kilometrima po satu *) Ugao izlaska u stepenima *) Rastojanje odbijanja u metrima Vozilo probija ogradu (Da/Ne) Vozilo prelazi preko ograde (Da/Ne)

19*) Zvezdica oznaava opcionalnu informaciju. INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE


SRPS EN 1317-1:2008 ISS Vozilo u "kutiji" (Da/Ne) Vozilo se prevre u okviru oblasti ispitivanja (Da/Ne) Opti opis putanje vozila Indeks deformacije kabine vozila VCDI (videti Prilog A) Vei deo vozila je odvojen (Da/Ne) Broj priloga fotografija vozila 3) Ocenjivanje jaine udara Indeks nivoa ubrzanja ASI Brzina udara teoretske glave THIV i usporavanje glave posle udara PHD Prostor njihanja u metrima Vreme leta u milisekundama THIV u kilometrima po satu PHD, u g *) Brzina udara putnika, OIV Prednja, u metrima u sekundi Bona, u metrima u sekundi Ubrzanje zanoenja putnika Prednja, u g Bona, u g Broj priloga grafikona ubrzanja g) Opte izjave Rezultati ispitivanja u ovom izvetaju odnose se samo na predmete koji su ispitani. Ovaj izvetaj mora se reprodukovati ceo, osim uz prethodno pismeno odobrenje laboratorije koja ga

izdaje. h) Odobrenje izvetaja Datum

Potpis

Naziv

Ime


ISS SRPS EN 1317-1:2008

Prilog A (normativan)

Indeks deformacije kabine vozila (VCDI) A.1 Deformacija Indeks deformacije kabine vozila (VCDI) proizlazi iz indeksa unutranje deformacije vozila (VIDI) koji je razvijen u okviru razliitih meunarodnih sastanaka 1970. i 1971. godine. Ovaj indeks oznaava i lokaciju i obim deformacije kabine. Sastoji se od 2 alfabetska karaktera i 7 numerikih karaktera, u sledeem obliku: XXabcdefg Svrha ovog indeksa je da izvetava o standardnom opisu deformacije unutranjosti vozila, kako bi se lake razumela jaina udara. Preporuena tanost u merenju rastojanja je 0,02 m.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS A.2 Lokacija deformacije Na lokaciju deformacije kabine ukazuju prva dva alfabetska karaktera XX, onako kako je to naznaeno na slici A.1.

Sva sedita: XX = AS

Prednja sedita: XX = FS Zadnja sedita: XX = B5

Desna sedita: XX = RS Leva sedita: XX = LS

Napred desno: XX = RF Napred levo: XX = LF

Pozadi desno: XX = RB Pozadi levo: XX = LB

Slika A.1 Lokacija deformacije kabine


ISS SRPS EN 1317-1:2008 A.3 Obim deformacije 7 podindeksa a, b, c, d, e, f i g ukazuju na procenat smanjenja 7 unutranjih mera (videti sliku A.2):

Na slici je: a rastojanje izmeu table za instrumente i vrha zadnjeg sedita; b rastojanje izmeu krova i podnog panela; c rastojanje izmeu zadnjeg sedita i table za motor; d rastojanje izmeu nie table za instrumente i podnog panela; e unutranja irina f rastojanje izmeu nie ivice desnog prozora i gornje ivice levog prozora g rastojanje izmeu nie ivice levog prozora i gornje ivice desnog prozora

Slika A.2 Unutranje mere Vrednost svakog od 7 numerikih podindeksa bie odreena sledeom skalom: 0 ako je smanjenje manje od 3 %; 1 ako je smanjenje vee od 3% i manje ili jednako do 10 %; 2 ako je smanjenje vee od 10 %. Ako neka od smanjenja preu 10 %, mora se ukljuiti fotografski opis deformisanih delova. A.4 Primeri Ako boni udarac sa desne strane smanji e i f za 14 %, a g za 7 % za desna sedita, smanjenje svih preostalih mera je ispod 3 %, a VCDI indeks e biti: RS0000221. Ako doe do zadnjeg udara, rastojanje a je smanjeno za 8 % i c za 12 % na prednjem desnom seditu, a sva ostala smanjenja ostaju ispod 3 %, dok e VCDI indeks biti: RF1020000.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS

Prilog B (informativan)

Kinetika energija udara i prosena teoretska sila B.1 Prosena sila iz kinematike U prvom delu uspenog sudara sa zatitnom ogradom, komponenta (uspravna prema ogradi) brzine teita vozila trebalo bi da se smanji od poetne vrednosti ...(B.1) nV = V sin

na nulu; ako su Sn i na , redom, pomeranja i proseno ubrzanje teita vozila u pravcu uspravno na ogradu, tako u prvoj fazi:

2n

nn

Va =2S

...(B.2)

i shodno tome, prosena sila koja deluje na masu M vozila u toku iste faze je:

2n

nn

MVF = M a =2S

...(B.3)

B.2 Prosena sila iz ravnotee energije Isti rezultat moe se dobiti iz jednostavne ravnotee energije. Zapravo, u prvoj fazi udara bona kinetika energije vozila:

2nMVT =

2 ...(B.4)

trebalo bi da se uravnotei dejstvom Wn = FSn bone sile koja deluje na teite vozila; stoga:

2n

nMV = FS

2, gde je:

2n

n

MVF =2S

...(B.5)

Slika B.1 Pomeranje teita


ISS SRPS EN 1317-1:2008 B.3 Prosena sila kao funkcija pomeranja ograde Prema slici B.1, prostor Sn koji je putovao do centra mase je oko: nS = c sin + b(cos 1) + Sb ...(B.6) gde je Sb najvea dinamika defleksija od lica saobraajne ograde (preciznije Sb bi trebalo da bude zbir defleksije ograde i dela guvanja vozila). Tada, kombinujui prethodne izraze prosena sila moe na kraju da se izrazi kao:

[ ]

2M(V sin)F =2 c sin + b(cos 1) + Sb

...(B.7)

Sila F daje red veliine interakciji izmeu vozila i ograde u toku udara; korisna je za prvo ocenjivanje ukupne sile koja deluje na ankere ograde i jaine udara vozila. F je srednja vrednost sile u odnosu na bono pomeranje, tj.:

nS

n 0

1F = F(s)dsS ...(B.8)

Teoretska i eksperimentalna evidencija pokazuju da znaajna najvea vrednost sile F(s), koja se smatra merom najveeg delovanja na ankere ograde, jeste 2,5 puta vea od F . B.4 Primeri Tabela B.1 daje kinetike energije, izraunate uz pomo (B.4) drei se utvrenih klasa performansi, zajedno sa prosenim silama izraunatim sa (B.7) za neke primere vrednosti pomeranja ograde.

Tabela B.1 Nivoi zadravanja

Nivo zadravanja

Kinetika energija

Defleksija lica saobraaja m

kJ 0,1 0,4 0,8 1,2 1,6 2,0 Prosena sila F kN

T1 6,2 16,8 9,3 5,8 4,2 3,3 2,7 T2 21,5 36,5 24,2 16,7 12,7 10,3 8,6 T3 36,6 46,7 33,8 24,7 19,4 16,0 13,6 N1 43,3 59,2 42,0 30,3 23,7 19,4 16,5 N2 81,9 112,0 79,4 57,2 44,7 36,7 31,1 H1 126,6 93,6 76,6 61,7 51,6 44,4 38,9 H2 287,5 133,0 116,8 100,4 88,1 78,5 70,8 H3 462,1 266,4 227,1 189,8 163,0 142,9 127,1 H4a 572,0 311,3 267,6 225,4 194,7 171,4 153,1 H4b 724,6 269,1 242,1 213,6 191,1 172,8 157,8


SRPS EN 1317-1:2008 ISS

Prilog C (informativan)

Ubrzanje vozila Merenje i metode izraunavanja C.1 Uvod U toku udara, ubrzanje vozila moe znatno da varira od jedne take do druge u samom vozilu usled ugaonih brzina i ugaonih ubrzanja. Tako da mere uzete u jednoj taki moda nisu dovoljne da bi se odredilo ukupno polje ubrzanja u vozilu. Uopteno govorei, u toku udara postoji jedan unutranji deo vozila koji ostaje manje-vie krut, pored vibracija konstrukcije koje se filtriraju kada se primeni propisani filtar od 60 Hz. Ovaj prilog predstavlja dve metode za odreivanje ukupnog ubrzanja vozila koje se uzima kao kruto telo, u odreenom vremenu, od mera koje su uzete u isto vreme. Senzori za ove mere trebalo bi da se postave na ojaanim takama dela konstrukcije vozila koja se ponaa kruto. Moda je potrebno poznavati potpuno ubrzanje kako bi se izraunalo ubrzanje razliitih taaka vozila ili da bi se integracijom rekonstruisala staza vozila. C.2 Ubrzanje u krutom telu Ubrzanje pa bilo koje take P krutog tela, u vektorskom izraavanju, moe se izraziti kao: ...(C.1) p ca = a + x R + x (x R) gde je:

ubrzanje opte take P;

a

ap

a

p xa p y

p z

ubrzanje take podatka C;

a

ac

a

c xa c y

c z

ugaona brzina krutog tela; x

y

z

=

R = P C je poluprenik vektora od take C do take P; Jednaina (C.1) se takoe moe prikazati i na sledei nain: ...(C.2) p ca = a + R + (.R) (.)R ! gde taka predstavlja skalarni proizvod, taka () predstavlja derivaciju u odnosu na vreme i simbol proizvod vektora.


ISS SRPS EN 1317-1:2008 Da bismo odredilii ubrzanje pa bilo koje take P krutog tela u odreenom vremenu t, moramo znati poloaj R te take i 9 kinematikih parametara, tj. tri komponente ca, tri komponente i tri komponente , sve u istom vremenu t.

!

C.3 Merenje uz pomo 12 linearnih pretvaraa Jednaina (C.1), u nainu pisanja matrice takoe moe biti napisana kao: { } { } [ ]{ }p ca = a + A R ...(C.3) gde je:

...(C.4) [ ]

2 2y z x y z x z y

2 2X Y z X z y z X

2 2x z y y z x x y

+

A = +

+

! !

!

! !

!

Umesto 9 kinematikih parametara moe se lake uzeti, kao nepoznate, 12 parametara, tj. tri komponente ca i svih 9 elemenata matrice [A], kao to sledi. Tri linearna meraa ubrzanja, izjednaena sa osama vozila x, y i z postavljena su u jednoj grupi na taku C (koja moe biti svaka odgovarajua taka) i na svaku od tri druge odgovarajue take 1P, 2P i 3P. Ove 4 take ne bi trebalo da budu u istoj ravni. Ovih 12 meraa ubrzanja daju meru {ca} plus ubrzanja {1a}, {2a} i {3a} 3 poznate take 1P, 2P i 3P. Za svaku taku iP jednaina (C.4) moe se dati u obliku: { } [ ]{ }i ia = A R , (i = 1, 2, 3) ...(C.5) gde je: { } { } { }i i ca = a a ...(C.6) Uvodei matrice (3 3): [ ] [ ]1 2 3 1 2 3a = a a a , R = R R R

T

...(C.7)

tri jednaine matrica (C.6) mogu sintetiki biti napisane kao: ...(C.8) [ ] [ ][ ]RAa = to se moe lako reiti ako se dobije nepoznata matrica [A] u obliku: ...(C.9) [ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [ ]1 T TA = a R , ili A = R A Reenje (C.9) je mogue samo ako matrica [R] nije singularna, a to zahteva da 4 take cP, 1P, 2P i 3P nisu u istoj ravni.


SRPS EN 1317-1:2008 ISS Ugaono ubrzanje moe se lako dobiti iz antisimetrinog dela matrice [A]: !

[ ] [ ]x y

Tz

y x

0 1 1A A = 0 2 2

0

! !!! !

x

! ...(C.10)

Nasuprot tome, komponente ugaone brzine ne mogu se dobiti jedinstveno ni precizno iz simetrinog dela matrice [A]. Tako se ova metoda koja je veoma jednostavna za izraunavanje ubrzanja bilo koje take vozila, ne preporuuje za rekonstrukciju staze. Kada su ubrzanje {ca}, i matrica [A] poznati, ubrzanje bilo koje take P vozila moe se lako odrediti uz pomo jednaine (C.3). C.4 Merenje uz pomo 6 linearnih i 3 ugaona pretvaraa Ova metoda zahteva 6 linearnih meraa ubrzanja plus 3 ugaona pretvaraa. Tri linearna meraa ubrzanja i senzori za ugaonu brzinu postavljeni su u jednoj grupi u taki podatka C. Tri linearna meraa ubrzanja i 3 ugaona pretvaraa brzine orijentisani su kao ose vozila x, y i z. To daje direktnu meru ca i ; tako ostaje samo da se odrede tri nepoznate, tj. komponente One se mogu dobiti dodavanjem samo tri linearna meraa ubrzanja, kao to sledi.

.!

Neka se bilo koji od ova poslednja 3 meraa ubrzanja postavi na taku iP u pravcu vektora jedinice in (i = 1, 2, 3); po skalarnom mnoenju uz pomo in, jednaina (C.2) ima oblik:

...(C.11) i im. = p!

gde je: iR = iP C poloaj vektora iP; im = iR in; Pi = ai cai (. iR) i + (.) Ri; ai = ia.i n je mera od senzora u taki iP; cai = ca.i n je komponenta ca u pravcu in; i =i n je komponenta u pravcu in; Ri = iR.i n je komponenta iR u pravcu in; Spajajui jednainu (C.11) za mere poslednja tri pretvaraa dobija se sledei finalni oblik: [ ]{ } { }M = p! ...(C.12) gde je:

[ ] { } { }

m m m

x xm m m

y

m m mz z

1 x 1 y 1 z pM = 2 x 2 y 2 z ; = ; p = p

p3 x 3 y 3 z

! y ...(C.13)

Iz jednaine (C.12) pronalazi se ugaono ubrzanje u obliku:

...(C.14) { } [ ] { }1 = M p! takvo reenje je mogue samo ako matrica [M] nije singularna, a to zahteva da take iP i orijentacije in (i = 1, 2, 3) senzora budu paljivo odabrane.


ISS SRPS EN 1317-1:2008 Ovo su svih 9 kinematikih parametara, tj. {ca},{} i { } su poznati. Oni se mogu koristiti za izraunavanje ubrzanja svake take P vozila sa (C.1), (C.2) ili (C.3) ili za rekonstruisanje staze vozila po odgovarajuem postupku.

!

Neka dobra reenja poloaja i orijentacije pretvaraa prikazana su u sledeim primerima, gde je taka C u ravni xz (simetrina ravan), u blizini teita vozila, a preostala tri meraa ubrzanja postavljena su na dve take, simetrino u odnosu na xz ravan. Takoe postoje i druga dobra reenja.

Slika C.1 Primer A

[ ] [ ] 1d 0 e 0 1/2b 1/2b

M = b e 0 ; M = 0 1/2e 1/2eb e 0 1/e d/2be d/2be

{ }

2 21 c y x z x y y z

2 22 c z x y x y y z


a a b( + ) + e + d

p = a a d( + ) + e + b

a a d( + ) + e b

Slika C.2 Primer B


SRPS EN 1317-1:2008 ISS

30

[ ] [ ] 1d 0 e 0 1/2b 1/2b

M = b e 0 ; M = 0 1/2e 1/2eb e 0 1/e d/2be d/2be

{ }

2 21 c y x z x y y z



a a b( + ) + e + d

p = a a d( + ) + e + b

a a d( + ) + e b

Slika C.3 Primer C

[ ] [ ] 10 d b 0 1/2b 1/2b

M = b e 0 ; M = 0 1/2e 1/2eb e 0 1/b d/2be d/2be

{ }

2 21 c x x z x y y z



a a e( + ) + e + d

p = a a d( + ) + e b

a a d( + ) + e b

C.5 Primedbe Prva metoda zahteva samo linearne pretvarae ubrzanja, ali u dodatnom broju; to je dobro za ocenu ubrzanja bilo koje take vozila. Druga metoda koja zahteva najmanji broj pretvaraa (6 linearnih ubrzanja i 3 ugaone brzine) mnogo je pogodnija kada mora da se uradi rekonstrukcija staze. Od tri prikaza u primerima, A se najvie preporuuje za sudar sa desne strane, B za sudar sa leve strane i C za sudar od pozadi. U svakom sluaju, prilikom poreenja ove dve metode treba takoe uzeti u obzir preciznost i trokove razliitih pretvaraa.


ICS 01.040.93; 13.200; 93.080.30 Klasifikaciona grupa U.S4Deskriptori: bezbednost na putu, trotoari: putevi, putevi, zatitni ureaji, ograde za udar, definicije, specifikacije, ispitivanja, ispitivanja na udar Descriptors: road safety, pavaments: roads, roads, safety devices, crash barriers, definitions, specifications, tests, impact tests Ukupno strana 32


Nacionalni predgovorPredgovorUvod1 Predmet i podruje primene2 Normativne reference3 Skraenice4 Terminologija sistema za zadravanje na putevima5 Specifikacije vozila za uslove ispitivanja6 Merenje indeksa nivoa ubrzanja (ASI)6.1 Izraunavanje ASI6.2 Instrumentacija vozila6.3 Rezime postupka za izraunavanje ASI

7 Merenje brzine udara teoretske glave (THIV) i usporavanja glave posle udara (PHD)7.1 Opte7.2 Brzina udara teoretske glave (THIV)7.2.1 Opte7.2.2 Kretanje vozila7.2.3 Kretanje teoretske glave u odnosu na zemlju7.2.4 Kretanje teoretske glave u odnosu na vozilo7.2.5 Vreme lta7.2.6 Vrednost THIV

7.3 Usporavanje glave posle udara7.4 Instrumentacija vozila7.5 Rezime postupka za izraunavanje THIV i PHD7.6 Postupak za izraunavanje OIV i ORA

8 Kompenzacija za instrumente koji su postavljeni van teita vozila9 Izvetaj o ispitivanjuPrikog A (normativan) Indeks deformacije kabine vozila (VCDI)Prilog B (informativan) Kinetika energija udara i prosena teoretska vozilaPrilog C (informativan) Ubrzanje vozila Merenje i metode izraunavanja

Documents

SRPS EN 1317-1