72
  SRPSKI STANDARD SRPS EN 10080 Decembar 2008. Identičan sa EN 10080:2005 Betonski čelik — Zavarivi betonski čelik — Opšti deo Steel for the reinforcement of concrete — Weldable reinforcing steel — General I izdanje Referentna oznaka SRPS EN 10080:2008 (sr) INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE    D    O    Z    V    O    L    J    E    N    O    S    A    M    O    Z    A    J    E    D    N    O    G    K    O    R    I    S    N    I    K    A  .    Z    A    B    R    A    N    J    E    N    O    U    M    N    O     Ž    A    V    A    N    J    E    I    K    O    R    I     Š    C    E    N    J    E    N    A    M    R    E     Ž    I    !    M    A     Š    I    N    O    P    R    O    J    E    K    T    K    O    P    R    I    N    G    A  .    D  .  ,    D    O    B    R    I    N    J    S    K    A    8   a  ,    1    1    0    0    0    B    E    O    G    R    A    D   ;    5  .   n   o   v   e   m    b   a   r    2    0    1    0

SRPS EN 10080.pdf

  • Upload
    jnf

  • View
    897

  • Download
    87

Embed Size (px)

Citation preview

  • SRPSKI STANDARD SRPS ENDe

    Identian sa E

    Betonski elik Zavarivi betonski eliOpti deo

    Steel for the reinforcement of concrete Weldable reinforcGeneral

    RSRPS ENINSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0 10080cembar 2008.N 10080:2005

    k

    ing steel

    I izdanje

    eferentna oznaka 10080:2008 (sr)

  • AUTORSKA PRAVA ZATIENA Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije. ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

    INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261 Telefaks: (011) 35-41-257 Prodaja: (011) 25-47-496 Informacioni centar: (011) 25-47-293

    [email protected] [email protected]

    www.jus.org.yu

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 514/8-52-02/2008 od 29. decembra 2008. godine. Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 10080:2005 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije. This standard is identical with EN 10080:2005 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia. Nacionalni predgovor Ovim standardom povlae se i zamenjuju sledei standardi: SRPS U.M1.091:1986, SRPS U.M1.092:1987, SRPS C.K6.020:1987 i SRPS C.K6.120:1986. Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde iz oblasti vrsta elika, pljosnatih elinih proizvoda (limova) i profila, KS C 017. Standard SRPS EN 10080 predstavlja prevod evropskog standarda EN 10080:2005 sa engleskog na srpski jezik. Za potrebe ovog standarda izvrene su sledee redakcijske izmene: dodate su nacionalne fusnote za dodatna objanjenja; standard sadri informativni Prilog NA u kojem se daju karakteristike betonskog elika i informativni

    Prilog NB u kojem se daje vrednovanje rezultata ispitivanja. Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih dokumenata SRPS EN 10020:2003, Definicija i klasifikacija vrsta elika (EN 10020:2000, IDT) SRPS EN 10079:2003, Definicija proizvoda od elika (EN 10079:1992, IDT) SRPS EN ISO 377:2003, elik i proizvodi od elika Mesto za uzimanje uzoraka i pripremanje uzoraka i

    epruvete za mehaniko ispitivanje (ISO 377:1997, IDT) Ostali evropski dokumenti na koje se ovaj standard normativno poziva nisu preuzeti kao identini srpski dokumenti.

    i

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • EVROPSKI STANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM

    EN 10080 Maj 2005.

    ICS 77.140.15; 77.140.60; 77.140.65 Zamenjuje ENV 10080:1995Verzija na srpskom jeziku

    Betonski elik Zavarivi betonski elik Opti deo

    Steel for the reinforcement of concrete Weldable

    reinforcing steel General

    Aciers pour larmature du bton Aciers soudables pour bton

    arm Gnralits

    Stahl fr die Bewehrung von Beton Schweigeeigneter Betonstahl Allgemeines

    Ovaj evropski standard odobrio je CEN 21. aprila 2005. godine. lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija. lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske,Estonije, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

    CEN

    Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization

    Comit Europen de Normalisation Europisches Komitee fr Normung

    Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

    2005 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a u svim zemljama.

    Ref. oznaka EN 10080:2005 E

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    Sadraj

    Strana

    Predgovor .......................................................................................................................................................... 4

    1 Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 5

    2 Normativne reference ............................................................................................................................. 5

    3 Termini i definicije ................................................................................................................................. 6

    4 Simboli ................................................................................................................................................. 10

    5 Oznaavanje ......................................................................................................................................... 11 5.1 ipka, kotur i proizvod dobijen odmotavanjem kotura......................................................................... 11 5.2 Zavarena mrea..................................................................................................................................... 11 5.3 Reetkasti nosai................................................................................................................................... 12

    6 Proizvodnja elika i proizvodni procesi ............................................................................................... 13

    7 Propisane karakteristike........................................................................................................................ 14 7.1 Zavarivost i hemijski sastav ................................................................................................................. 14 7.2 Mehanike ocobine............................................................................................................................... 15 7.3 Mere, masa i tolerancije........................................................................................................................ 16 7.4 vrstoa zavarenog spoja i konfiguracija povrine .............................................................................. 19 7.5 Provera propisanih karakteristika ......................................................................................................... 21

    8 Vrednovanje usaglaenosti ................................................................................................................... 21 8.1 Fabrika kontrola proizvodnje.............................................................................................................. 21 8.2 Poetno tipsko ispitivanje..................................................................................................................... 24 8.3 Stalni nadzor nad fabrikom kontrolom proizvodnje i kontrolno ispitivanje ....................................... 27 8.4 Vrednovanje, izvetavanje i preduzimanje mera .................................................................................. 28 8.5 Ocenjivanje dugoronog nivoa kvaliteta .............................................................................................. 29

    9 Metode ispitivanja ................................................................................................................................ 30 9.1 ipke, koturovi i proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura ................................................................. 30 9.2 Zavarena mrea..................................................................................................................................... 30 9.3 Reetkasti nosai................................................................................................................................... 30

    10 Identifikacija proizvoaa i tehnike klase........................................................................................... 30 10.1 ipka ..................................................................................................................................................... 30 10.2 Kotur..................................................................................................................................................... 32 10.3 Proizvod dobijen odmotavanjem kotura............................................................................................... 33 10.4 Zavarena mrea..................................................................................................................................... 33 10.5 Reetkasti nosai................................................................................................................................... 33

    11 Provera mehanikih osobina u sluaju spora ....................................................................................... 33

    2

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008

    Strana

    Prilozi Prilog A (informativan) Primeri taaka zavarivanja u spojevima reetkastog nosaa................................. 34 Prilog B (normativan) Metode ispitivanja za reetkaste nosae ................................................................ 35 Prilog C (informativan) Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski elik Ispitivanje vrstoe na savijanje............................................................................................................ 40 Prilog D (informativan) Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski elik Ispitivanje razvlaenjem........................................................................................................................ 49 Prilog E (informativan) Uporeivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu sa onima koji se koriste u EN 1992-1-1 i EN 1992-1-2 ........................................................................ 55 Prilog ZA (informativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe Direktive EU za graevinske proizvode................................................................................................ 56

    3

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    Predgovor Ovaj dokument (EN 10080:2005) pripremio je Tehniki komitet ECISS/TC 19, Betonski elici za armiranje i elici za prednaprezanje betona Osobine, mere, tolerancije i specifina ispitivanja, iji je sekretarijat u nadlenosti DIN-a. Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do novembra 2005. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do maja 2007. godine. Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata M/115 koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve Direktive EU za graevinske proizvode (89/106/EEC). Za vezu sa Direktivom EU za graevinske proizvode, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog dokumenta. Ovaj dokument ne primenjuje se za nezavarivi betonski elik. Ovaj dokument ne definie tehnike klase. Tehnike klase treba da budu definisane u skladu sa ovim dokumentom pomou propisanih vrednosti za Re, Agt, Rm/Re, Re.act/Re,nom. (ako je primenljivo), izdrljivost/zamor materijala (ako je potrebno), savitljivost, zavarivost, vrstou zavarenog spoja, otpornost/vrstou zavarenih ili privrenih spojeva (za zavarenu mreu ili reetkaste nosae) i tolerancije mera. Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

    4

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008

    Betonski elik Zavarivi betonski elik Opti deo

    1 Predmet i podruje primene 1.1 Ovim evropskim standardom utvruju se opti zahtevi i definicije za propisane karakteristike zavarivog betonskog elika koji se koristi za armiranje betonskih konstrukcija, a isporuuje se u vidu gotovih proizvoda u obliku: ipki, koturova (valjane ice, vuene ice) i proizvoda dobijenih odmotavanjem kotura; tabli mainski zavarene mree fabrike izrade; reetkastih nosaa. 1.2 elici prema ovom evropskom standardu imaju rebrastu, urebrenu ili glatku povrinu. Ovaj evropski standard ne primenjuje se za: nezavarivi betonski elik; pocinkovani betonski elik; betonski elik premazan epoksidnom smolom; betonski elik otporan na koroziju; elike za prednaprezanje (videti prEN 10138-1 do -4); urebrenu traku; dalju obradu, npr. seenje ili seenje i savijanje. 2 Normativne reference Sledei referentni dokumenti neophodni su za primenu ovog dokumenta. Kada se navode datirane reference, primenjuje se iskljuivo citirano izdanje. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje referentnog dokumenta (ukljuujui i izmene). EN 10020:2000, Definition and classification of grades of steel EN 10079:1992, Definition of steel products EN ISO 377, Steel and steel products Location and preparation of samples and test pieces for

    mechanical testing (ISO 377:1997) EN ISO 7500-1, Metallic materials Verification of static uniaxial testing machines Part 1:

    Tension/compression testing machines Verification and calibration of the force- -measuring system (ISO 7500-1:2004)

    EN ISO 15630-1, Steel for the reinforcement and prestressing of concrete Test methods Part 1: Reinforcing bars, wire rod and wires (ISO 15630-1:2002)

    EN ISO 15630-2, Steel for the reinforcement and prestressing of concrete Test methods Part 2: Welded fabric (IS0 15630-2:2002)

    NAPOMENA Videti takoe C.2 i D.2.

    5

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 3 Termini i definicije Za potrebe ovog evropskog standarda, primenjuju se termini i definicije dati u EN 10020:2000 i EN 10079:1992, kao i sledei. 3.1 betonski elik (reinforcing steel) proizvod od elika sa krunim ili priblino krunim poprenim presekom koji je pogodan za armiranje betona 3.2 rebrasti betonski elik (ribbed reinforcing steel) betonski elik sa najmanje dva reda poprenih rebara, koja su ravnomerno rasporeena po celoj duini 3.3 uzduno rebro (longitudinal rib) jednoobrazno kontinualno ispupenje paralelno sa osom ipke, valjane ice ili vuene ice 3.4 popreno rebro (transverse rib) bilo koje rebro na povrini ipke, valjane ice ili ice osim podunog rebra 3.5 visina rebra (rib height, h) h rastojanje od najvie take rebra (poprenog ili podunog) do povrine jezgra, koje se meri normalno na osu ipke, valjane ice ili vuene ice 3.6 rebro ili rastojanje izmeu poprenih rebara (rib or indentation spacing, c) c rastojanje izmeu sredita dva uzastopna poprena rebra ili dva uzastopna urebrenja mereno paralelno na osu ipke, valjane ice ili vuene ice 3.7 ugao poprenog rebra ili nagib urebrenja (angle of transverse rib or indentation inclination, ) ugao izmeu ose poprenog rebra ili urebrenja i uzdune ose ipke, valjane ice ili vuene ice 3.8 nagib boka poprenog rebra (transverse rib flank inclination, ugao boka rebra meren vertikalno u odnosu na uzdunu osu rebra 3.9 relativna povrina rebra (relative rib area, fR) fRpovrina ispada/ispusta svih rebara na ravni vertikalnoj u odnosu na uzdunu osu ipke, valjane ice ili vuene ice, podeljena razmakom rebara i nazivnim obimom 3.10 urebreni betonski elik (indented reinforcing steel) betonski elik sa utisnutim rebrima ravnomerno rasporeenim po celoj duini 3.11 dubina utiskivanja (urebrenja) (indentation depth, t) t rastojanje izmeu povrine ice i najdublje take urebrenja 3.12 irina urebrenja (indentation width, b) b irina urebrenja koja treba da se meri paralelno u odnosu na osu ipke, valjane ice ili vuene ice

    6

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 3.13 glatki betonski elik (plain reinforcing steel) betonski elik sa glatkom povrinom 3.14 kotur (coil) jednostruka duina betonskog elika (obino valjane ice ili ice) namotanog u koncentrinim krugovima 3.15 proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura (de-coiled product) betonski elik izraen u koturovima i naknadno ispravljen radi dalje obrade 3.16 nazivna povrina poprenog preseka (nominal cross-sectional area, An) Anpovrina poprenog preseka ekvivalentna povrini krune ravne ipke istog nazivnog prenika, d (tj. d2/4) 3.17 zavarena mrea (welded fabric) raspored uzdunih i poprenih ipki, valjanih ili vuenih ica istog ili razliitog nazivnog prenika i duine, koje su rasporeene uglavnom pod pravim uglom jedna u odnosu na drugu i spojene fabriki elektrootpornim zavarivanjem pomou automatskih maina na svim takama preseka 3.18 reetkasti nosa (lattice girder) dvodimenzionalna ili trodimenzionalna iana konstrukcija koja se se sastoji od gornje ipke, jedne ili vie donjih ipki i kontinualnih ili diskontinualnih dijagonala koje su zavarene ili mehaniki sastavljene sa ipkama 3.19 karakteristina vrednost (characteristic value) vrednost ili osobina proizvoda koja je propisana i koja se nee dostii u seriji hipotetikih neogranienih ispitivanja NAPOMENA Uopte uzev, ova vrednost odgovara specifinoj taki1) preloma pretpostavljene statistike zastuplje-nosti odreene osobine materijala ili proizvoda. 3.20 najmanja vrednost (minimum value) vrednost ispod koje nijedan rezultat ispitivanja ne sme da padne 3.21 najvea vrednost (maximum value) vrednost koju nijedan rezultat ispitivanja ne sme da pree 3.22 kontingent (batch) koliina ipki, valjanih ica, vuenih ica ili proizvoda dobijenih odmotavanjem kotura jednog nazivnog prenika i jedne are ili u koturovima ili ipkama ili bilo koja koliina zavarene mree ili reetkasti nosai jednog tipa koje je proizveo jedan proizvoa i dostavljeni na ispitivanje u bilo koje vreme 3.23 fabrika kontrola proizvodnje (factory production control) stalna unutranja kontrola proizvodnje koju obavlja proizvoa 3.24 polugotovi proizvod (semi-finished product) proizvod koji zahteva dalju obradu da bi se postigle standardne i specijalne osobine propisane u ovom dokumentu za betonski elik

    Nacionalna fusnota

    7

    1) Fractiles, take uzete u pravilnim intervalima iz kumulativne distribucione funkcije nasumine varijable.

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 3.25 standardna osobina (standard property) osobina obuhvaena ovim dokumentom deo zahteva za fabriku kontrolu proizvodnje za svaku jedinicu ispitivanja 3.26 specijalna osobina (special property) osobina obuhvaena ovim dokumentom, koja nije odreena kao deo zahteva za fabriku kontrolu proizvodnje za svaku jedinicu ispitivanja 3.27 standardna zavarena mrea (standard welded fabric) zavarena mrea izraena prema utvrenim uslovima isporuke i raspoloiva sa skladita 3.28 namenski izraena zavarena mrea (purpose made welded fabric) zavarena mrea izraena prema specifinim zahtevima korisnika 3.29 uzduna ica (longitudinal wire) betonski elik u pravcu proizvodnje zavarene mree 3.30 poprena ica (transverse wire) betonski elik vertikalan (pod pravim uglom) u odnosu na pravac proizvodnje zavarene mree 3.31 dvostruke ice (twin wires) dve ice iste tehnike klase i nazivnog prenika postavljene jedna uz drugu kao par u zavarenim mreama 3.32 razmak zavarene mree (pitch of welded fabric) rastojanje ica od centra do centra ice u tabli zavarene mree NAPOMENA Za mreu sa dvostrukom icom, razmak se meri izmeu tangenti susednih ica. 3.33 prepust zavarene mree (overhang of welded fabric, u1, u2, u3, u4) u1, u2, u3, u4duina uzdunih ili poprenih ica koje su isturene izvan centra zadnjeg spoja uzdunih ukrtenih ica u tabli zavarene mree NAPOMENA Za mreu sa dvostrukom icom, prepust se meri od tangentne linije susednih ukrtenih ica. 3.34 duina table zavarene mree (length of a welded fabric sheet, L) L mere najdue strane table zavarene mree, bez obzira na pravac proizvodnje 3.35 irina table zavarene mree (width of a welded fabric sheet, B) B mere najkrae strane table zavarene mree, bez obzira na pravac proizvodnje 3.36 standardni reetkasti nosa (standard lattice girder) reetkasti nosa izraen prema propisanim uslovima isporuke i raspoloiv sa skladita 3.37 namenski izraen reetkasti nosa (purpose made lattice girder) reetkasti nosa izraen prema posebnim zahtevima korisnika

    8

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 3.38 donje ipke (lower chord) pojas set uzdunih betonskih ipki postavljenih u donji deo reetkastog nosaa NAPOMENA Uzdune donje ipke mogu biti meusobno povezane ili nepovezane. 3.39 gornja ipka (upper chord) uzduna ipka postavljena u gornji deo reetkastog nosaa, upotrebljena od betonskog elika ili eline trake 3.40 dijagonale (diagonals) betonski elici koji povezuju gornju ipku i donju ipku reetkastog nosaa NAPOMENA One formiraju harmonine krivine u sluaju kontinualnih dijagonala ili su samostalni elementi u sluaju diskontinualnih dijagonala. 3.41 duina reetkastog nosaa (lattice girder length, L) L ukupna duina reetkastog nosaa 3.42 projektovana visina reetkastog nosaa (design height of a lattice girder, H1) H1rastojanje izmeu najnie take donje ipke i najvie take gornje ipke 3.43 ukupna visina reetkastog nosaa (overall height of a lattice girder, H2) H2rastojanje izmeu najnie take i najvie take reetkastog nosaa 3.44 prepust reetkastog nosaa (lattice girder overhang, u1, u2) u1, u2duina dijagonala izvan ili gornje ipke (u1) ili donje ipke (u2) 3.45 projektovana irina reetkastog nosaa (design width of a lattice girder, B1) B1rastojanje izmeu udaljenih taaka donjih ipki 3.46 ukupna irina reetkastog nosaa (overall width of a lattice girder, B2) B2najvea irina donjeg dela reetkastog nosaa 3.47 razmak dijagonala (pitch of diagonals, Ps) Psrastojanje izmeu ekvivalentnih uzastopnih taaka spojeva dijagonala sa ipkama 3.48 ugao nagiba dijagonala (angle of inclination of diagonals, v) v ugao izmeu ose dijagonale i uzdune ose reetkastog nosaa u ravni dijagonale u sredini visine reetkastog nosaa 3.49 tehnika klasa (technical class) tip betonskog elika definisan svojim propisanim karakteristikama, oznaen jedinstvenim brojem proizvoda 3.50 klasa betonskog elika (reinforcing steel grade) klasa elika definisana svojom karakteristinom granicom teenja i zahtevima plastinosti 9

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 4 Simboli Simboli koji se koriste u ovom evropskom standardu navedeni su u tabeli 1. NAPOMENA Za uporeivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu sa onima koji se koriste u EN 1992-1-1 i EN 1992-1-2, videti Prilog E.

    Tabela 1 Lista simbola

    Simbol Opis Jedinica An Nazivna povrina poprenog preseka mm2Agt Ukupno izduenje pri najveoj sili izraeno u procentima % b irina utisnutog rebra mm c Popreno rebro ili razmak poprenih rebara ili utisnutih rebara mm Ceq Vrednost ugljeninog ekvivalenta (CEV2)) % mase Cv Propisana karakteristina vrednost a)d Nazivni prenik betonskog elika mm e Prostor izmeu rebra ili redova utisnutih rebara mm fR Relativna povrina rebra fP Relativna povrina utisnutog rebra h Visina rebra mm k Koeficijent kao funkcija broja rezultata ispitivanja x Prosena vrednost rezultata ispitivanja a)Re Napon teenja MPab)ReH Gornji napon teenja MPab)Rm Zatezna vrstoa MPab)Rm/Re Odnos zatezna vrstoa/napon teenja RpO,2 Konvencionalni napon teenja pri neproporcionalnom izduenju od 0,2% MPabs Procena standardnog odstupanja a) Nagib boka poprenog rebra Ugao poprenog rebra ili nagib urebrenja 2a Obim naprezanja u ispitivanju na zamor aksijalnog optereenja MPab)maks. Propisano najvee naprezanje pri ispitivanju na zamor MPab)B Duina poprene ice u zavarenoj mrei mm dC Prenik poprenih ica u zavarenoj mrei mm dL Prenik uzdunih ica u zavarenoj mrei mm L Duina uzdune ice u zavarenoj mrei ili duina reetkastog nosaa mm NC Broj poprenih ica u zavarenoj mrei NL Broj uzdunih ica u zavarenoj mrei PC Razmak poprenih ica u zavarenoj mrei mm PL Razmak uzdunih ica u zavarenoj mrei mm Fs Sila smicanja zavarenih spojeva u zavarenoj mrei kN Re,stvarni Stvarna vrednost napona teenja MPab)Re,nazivni Propisana vrednost napona teenja MPab)Re,stvarni/Re,nazivni Odnos stvarna vrednost napona teenja/propisana vrednost napona teenja a1, a2, a3, a4 Prirast (propisan u specifikaciji proizvoda) a)u1, u2 Prepust uzdunih ica u zavarenoj mrei ili duina dijagonala izvan gornje ili

    donje ipke reetkastog nosaa mm

    u3, u4 Prepust poprenih ica u zavarenoj mrei mm ACh Popreno-presena povrina ipke mm2ADi Popreno-presena povrina dijagonale mm2B1 Projektovana irina reetkastog nosaa mm B2 Ukupna irina reetkastog nosaa mm

    Nacionalna fusnota

    10

    2) CEV je skraenica u engleskom jeziku od "Carbon Equivalent Value".

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 Tabela 1 (zavretak)

    Simbol Opis Jedinica Fd Sila smicanja spojenog mesta u reetkastom nosau kN Fw Sila smicanja jednostrukog vara (zavarenog mesta) u reetkastom nosau kN H1 Projektovana visina reetkastog nosaa mm H2 Ukupna visina reetkastog nosaa mm Ps Razmak dijagonala reetkastog nosaa mm Re,Ch Napon teenja ipke u reetkastom nosau MPab)Re.Di Napon teenja dijagonale u reetkastom nosau MPab)t Dubina utisnutog rebra mm ts Debljina metalne trake u reetkastom nosau mm Nagib dijagonala u reetkastom nosau b irina grede (ispitivanje vrstoe na savijanje) mm dm Prenik ugiba (ispitivanje vrstoe na savijanje) mm Fa Ukupna primenjena sila kod sabijanja kN Fa Sila zatezanja (ispitivanje zatezanjem) kN fc Prosena vrstoa betona ("pull-out test") MPab)fcm Ciljna vrednost klase vrstoe betona (ispitivanje razvlaenjem) MPab)Fi Sila u zglobu i ipki ili ica (ispitivanje vrstoe na savijanje) kN p Vrednost optereenja (ispitivanje zatezanjem) N/s o Klizanje (ispitivanje razvlaenjem) mm s Naprezanje u ipki ili ici (ispitivanje vrstoe na savijanje) MPab)b Napon spoja (ispitivanje vrstoe na savijanje) MPab)bu Napon spoja pri najveoj sili (ispitivanje vrstoe na savijanje) MPab)dm Napon spoja (ispitivanje razvlaenjem) MPab)0,01, 0,1, 1 Napon spoja pri klizanju 0,01 mm, 0,1 mm i 1 mm (ispitivanje vrstoe na

    savijanje) MPab)

    a) Jedinica zavisi od osobine. b) 1 MPa = 1 N/mm2. 5 Oznaavanje 5.1 ipka, kotur i proizvod dobijen odmotavanjem kotura Proizvodi obuhvaeni ovim evropskim standardom moraju biti oznaeni sledeim podacima: a) opis oblika proizvoda (tj. ipka, kotur, proizvod dobijen odmotavanjem kotura); b) broj ovog evropskog standarda; c) nazivne mere proizvoda; d) tehnika klasa. 5.2 Zavarena mrea Zavarena mrea mora biti oznaena sledeim podacima: a) oznaka oblika proizvoda (zavarena mrea); b) broj ovog evropskog standarda; c) nazivne mere proizvoda (mere ica, mere table, razmak ica, prepust); d) tehnika(e) klasa(e) elika. NAPOMENA 1 Kratke oznake se obino koriste za opis standardne zavarene mree. Odgovarajui raspored okaca moe se videti iz tabelarno prikazanih podataka koje izdaje proizvoa.

    11

    NAPOMENA 2 Namenski izraena zavarena mrea moe biti opisana pomou oznaka datih na slici 1 ili pomou potpuno dimenzionisanog crtea i treba da bude identifikovana korisnikovom referencom.

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    Na slici je: NL broj uzdunih ica PL razmak uzdunih ica dL prenik uzdunih ica NC broj poprenih ica PC razmak poprenih ica dC prenik poprenih ica L duina uzdune ice B duina poprene ice u1 prepust uzdunih ica u2 prepust uzdunih ica u3 prepust poprenih ica u4 prepust poprenih ica

    Slika 1 Geometrijske karakteristike namenski izraene zavarene mree 5.3 Reetkasti nosai Reetkasti nosai (videti sliku 2) moraju biti oznaeni sledeim podacima: a) oznaka oblika proizvoda, i/ili naziv proizvoda (reetkasti nosa); b) broj ovog evropskog standarda;

    12

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 c) projektovana visina reetkastog nosaa; d) nazivne mere gornje ipke, dijagonale i donje ipke; e) tehnika(e) klasa(e) elika za gornju ipku, dijagonalu i donju ipku. NAPOMENA Reetkasti nosai mogu biti opisani pomou oznaka datih na slici 2 ili pomou potpuno dimenzio-nisanog crtea i treba da budu identifikovani korisnikovom referencom.

    Slika 2 a) Slika 2 b)

    Slika 2 c)

    Na slici je: 1 gornja ipka 2 dijagonala 3 donja ipka

    Slika 2 Visina (H1, H2), irina (B1, B2), prepust (u1, u2) i razmak dijagonala (Ps) reetkastog nosaa

    6 Proizvodnja elika i proizvodni procesi 6.1 Proces topljenja i tip dezoksidacije elika je prema izboru proizvoaa elika.

    13

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 6.2 Proizvodni proces za proizvodnju koturova i ipki je po izboru proizvoaa. Kada se zahteva, kupac mora o tome biti obaveten. 6.3 Odmotavanje materijala sa koturova mora biti obavljeno mainom napravljenom za tu svrhu. 6.4 Nije dozvoljena izrada betonskog elika ponovnim valjanjem gotovih proizvoda (tj. tabli ili ina). 6.5 Sve zavarene mree moraju biti fabrike izrade i mainski zavarene. Spojevi, na preseku uzdunih ica i poprenih ica, moraju biti izraeni elektrootpornim zavarivanjem, da bi se obezbedio propisani otpor na smicanje. Zavarena mrea moe biti izraena od razliitih tehnikih klasa elika u svakom pravcu. Zavarena mrea sa dvostrukom icom moe biti izraena od dvostrukih ica u samo jednom pravcu. 6.6 Svi reetkasti nosai moraju biti fabrike izrade i mogu biti izraeni od ipki i odmotanih koturova ili trake (samo za gornje ipke). Spojevi izmeu ipki i dijagonala moraju biti izraeni elektrootpornim zavarivanjem ili mehanikim pritezanjem, kako bi se obezbedio propisani otpor na smicanje. 7 Propisane karakteristike 7.1 Zavarivost i hemijski sastav 7.1.1 Zavarivost se odreuje dvema karakteristikama: ugljeninim ekvivalentom; ogranienjem sadraja odreenih elemenata. 7.1.2 Najvee vrednosti pojedinih elemenata i ugljenini ekvivalent ne smeju prei vrednosti date u tabeli 2. 7.1.3 Vrednost ugljeninog ekvivalenta Ceq mora biti izraunata pomou sledee formule: Ceq = C + Mn/6 + (Cr+Mo+V)/5 + (Ni+Cu)/15 (1) gde simboli hemijskih elemenata pokazuju njihov sadraj u % mase. NAPOMENA Za uputstvo o zavarivanju betonskih elika, treba videti prEN ISO 17660.

    Tabela 2 Hemijski sastav (% mase)3)

    Ugljenika) Sumpor Fosfor Azotb) Bakar Vrednost ugljeninog ekvivalentaa)

    maks. maks. maks. maks. maks. maks. Analiza are 0,22 0,050 0,050 0,012 0,80 0,50 Analiza proizvoda 0,24 0,055 0,055 0,014 0,85 0,52 a) Dozvoljeno je da najvea vrednost sadraja ugljenika bude vea od 0,03 % mase, pod uslovom da se vrednost ugljeninog ekvivalenta smanji za 0,02 % mase. b) Vei sadraji azota su dozvoljeni ako su prisutne dovoljne koliine elemenata koji vezuju azot.

    7.1.4 Trajnost proizvoda prema ovom evropskom standardu obezbeena je hemijskim sastavom propisanim u tabeli 2.

    Nacionalna fusnota

    14

    3) Videti Prilog NA.

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 7.2 Mehanike osobine 7.2.1 Opte napomene U kontekstu ovog evropskog standarda, karakteristina vrednost je (ako nije drugaije naznaeno) donja ili gornja granica intervala statistike tolerancije u kojoj postoji 90 % verovatnoe (1 = 0,90) da 95 % (p = 0,95) ili 90 % (p = 0,90) vrednosti jesu ili iznad ove donje granice ili su na ovoj gornjoj granici odnosno ispod nje (videti tabelu 16 i tabelu 17). Ova definicija se odnosi na dugoroni nivo kvaliteta proizvodnje. 7.2.2 Uslovi ispitivanja Uslovi ispitivanja moraju biti oni koji su propisani u tabeli 3.

    Tabela 3 Uslovi ispitivanja mehanikih osobina Proizvodni uslovi i uslovi isporuke proizvoda Uslovi ispitivanja (uzorci)

    Proizveden u obliku ipke toplim valjanjem Neposredno isporuena) ili posle starenjab)Proizveden u obliku ipke hladnom obradom Posle starenjab)Proizveden kao kotur i isporuen odmotan Posle starenjab)

    Proizveden i isporuen kao kotur Ispravljen i podvrgnut starenjub)Zavarena mrea Posle starenjaa), b), c)

    Reetkasti nosai Posle starenjaa), b), c)a) U sluaju spora, posle starenja. b) Starenje znai: zagrevanje komada za ispitivanje do 100 C, odravanje pri ovoj temperaturi 10 C za period od 1 h +105 min i zatim hlaenje na vazduhu bez strujanja do sobne temperature. Metoda zagrevanja je preputena izboru proizvoaa. c) Ili kako je isporueno kada se komponente proizvode u pravim duinama toplim valjanjem.

    7.2.3 Zatezne osobine 7.2.3.1 Propisane vrednosti za zatezne osobine (Re, Rm/Re, Agt i gde su relevantne Re,stvarni/Re,nazivni) moraju biti odgovarajue propisane karakteristine vrednosti sa p = 0,95 za Re, i p = 0,90 za Agt, Rm/Re, i Re,stvarni/Re,nazivni. 7.2.3.2 Vrednosti Re i Rm moraju da se izraunavaju korienjem nazivne poprene povrine proizvoda. 7.2.3.3 Za napon teenja (Re) mora se primeniti gornji napon teenja (ReH). Ako pojava teenja nije prisutna, mora se odrediti konvencionalni napon teenja pri iduenju od 0,2% (Rp0,2). 7.2.4 Sila smicanja zavarenih ili privrenih spojeva 7.2.4.1 Zavarena mrea Propisana vrednost sile smicanja zavarenih spojeva u zavarenoj mrei, Fs, mora biti najmanja vrednost. Propisana najmanja vrednost Fs ne sme biti manja od 0,25 Re An, gde je Re propisani karakteristini napon teenja, a An je nazivna poprena povrina obe vrednosti: a) deblje ice na spoju u zavarenoj mrei sa jednostrukom icom, b) jedne od dve ice u zavarenoj mrei sa dvostrukom icom (dvostruke ice u jednom pravcu). 7.2.4.2 Reetkasti nosai 7.2.4.2.1 Zavareni spojevi Propisana vrednost za silu smicanja take zavarivanja u reetkastom nosau, Fw, mora biti najmanja vrednost. Propisana najmanja vrednost Fw ne sme biti manja od: Fw > 0,25 ReCh ACh (2) ili Fw > 0,6 Re,Di ADi (3) bez obzira koja je nia.

    15

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS Radi verodostojnosti rezultata ispitivanja, za silu smicanja potrebno je zabeleiti koliko je taaka zavarivanja optereeno i koliko je otkazalo u istom trenutku. NAPOMENA U Prilogu A daju se primeri taaka zavarivanja u jednom spoju. 7.2.4.2.2 Privreni spojevi Privreni spojevi se koriste samo za spajanje donje ipke i dijagonala. Propisana vrednost za silu smicanja privrenog spoja u reetkastim nosaima, Fd, mora biti najmanja vrednost. Propisana najmanja vrednost Fd ne sme biti manja od: Fd > 0,25 Re.Di ADi (4) 7.2.5 Zamor materijala Ako se podvrgne ispitivanju izdrljivosti uz kontrolisanu aksijalnu silu u promenljivom opsegu napona/zatezanja, proizvod mora podneti propisani broj ciklusa naprezanja. Naprezanje mora da varira sinusoidno, po propisanom opsegu naprezanja 2a, od propisanog maks.. NAPOMENA 2a i maks. treba da budu izraeni na osnovu nazivne poprene povrine ipke, valjane ili vuene ice. 7.2.6 Pogodnost za savijanje 7.2.6.1 Pogodnost za savijanje mora biti utvrena ispitivanjem na savijanje i/ili ponovno savijanje. 7.2.6.2 Ispitivanje na savijanje, ako je potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1, sa najmanjim uglom savijanja od 180. Posle ispitivanja, na proizvodima ne sme biti ni napuklina ni pukotina vidljivih za osobu normalnog ili korigovanog vida. Prenik trna predvienog za ispitivanje na savijanje ne sme da pree odgovarajui najvei prenik propisan u tabeli 4.

    Tabela 4 Prenik trna za ispitivanje na savijanje

    Nazivni prenik d mm

    Prenik trna maks.

    16 3 d > 16 6 d

    7.2.6.3 Ispitivanje na ponovno savijanje, ako je potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1. Uzorci za ispitivanje moraju biti savijeni preko najmanjeg ugla od 90 oko trna koji ima prenik koji ne prelazi odgovarajui najvei prenik propisan u tabeli 5, posle starenja i zatim ponovo savijeni za najmanje 20. Posle ispitivanja, uzorak ne sme da ima nikakve znakove loma ili napuklina vidljivih za osobu normalnog ili korigovanog vida.

    Tabela 5 Prenik trna za ponovno ispitivanje na savijanje

    Nazivni prenik d mm

    Prenik trna maks.

    16 5 d > 16 25 8 d

    > 25 10 d 7.3 Mere, masa i tolerancije 7.3.1 Prenici, popreni presek Nazivni prenici do i ukljuujui 10,0 mm moraju biti izraeni u polovinama milimetara, a iznad 10,0 mm moraju biti u celim milimetrima. Preporueni nazivni prenici, poprene povrine i mase po dunom metru dati su u tabeli 6.

    16

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 7.3.2 Masa po dunom metru i tolerancije Vrednosti za nazivnu masu po dunom metru (videti tabelu 6) izraunavaju se iz vrednosti nazivnog poprenog preseka povrine pomou vrednosti gustine od 7,85 kg/dm3. Dozvoljeno odstupanje od nazivne mase po dunom metru ne sme biti vee od 4,5 % na nazivnim prenicima iznad 8,0 mm, i 6,0 % na nazivnim prenicima 8,0 mm i ispod toga. 7.3.3 Duina ipki 7.3.3.1 Nazivna duina ipki mora biti dogovorena u vreme upita i naruivanja. 7.3.3.2 Dozvoljeno odstupanje od nazivne duine mora biti dogovoreno u vreme upita i naruivanja. 7.3.4 Masa kotura Nazivna masa kotura mora biti dogovorena u vreme upita i naruivanja. 7.3.5 Mere zavarene mree 7.3.5.1 Raspored ica 7.3.5.1.1 Opte napomene ice table moraju biti jednostruke ice i/ili dvostruke ice. 7.3.5.1.2 Relativni prenici ica 7.3.5.1.2.1 Za mreu sa jednostrukom icom, nazivni prenici ica moraju da ispune sledei zahtev: dmin. 0,6 dmaks. (5) gde je: dmaks. nazivni prenik najdeblje ice, dmin. nazivni prenik unakrsne ice. Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i naruivanja. 7.3.5.1.2.2 Za zavarenu mreu sa dvostrukim icama u jednom pravcu, nazivni prenici ica moraju da ispune sledei zahtev: 0,7 ds dT 1,25 ds (6) gde je: ds nazivni prenik jednostrukih ica, dT je nazivni prenik dvostrukih ica. Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i naruivanja. 7.3.5.1.3 Preporueni razmak i prepust Razmak uzdunih ica i poprena ica ne smeju biti manji od 50 mm. NAPOMENA Prepust ne treba da bude manji od 25 mm. 7.3.5.2 Mere i tolerancije mera Nazivna duina, irina, razmak i prepusti zavarene mree moraju biti dogovoreni u vreme upita i naruivanja.

    17

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS Dozvoljena odstupanja za zavarenu mreu su: duina i irina zavarene mree: 25 mm ili 0,5 % za bilo koju veliinu; razmak ice: 15 mm ili 7,5 % za bilo koju veliinu; prepusti: bie dogovoreni u vreme upita i naruivanja. Posebni zahtevi u vezi sa tolerancijom mogu biti dogovoreni izmeu proizvoaa i kupca. 7.3.6 Mere reetkastih nosaa 7.3.6.1 Konfiguracije Tamo gde su ice zavarene zajedno, one moraju da ispune zahtev da dmin./dmaks. bude vee od 0,3. Ako su metalne trake zavarene za ice, mora se primeniti sledee ogranienje: ts 0,15 d (7) gde je: d nazivni prenik dijagonale, ts debljina metalne trake. 7.3.6.2 Mere i tolerancije mera Nazivna duina, visina, irina i razmaci dijagonala reetkastog nosaa moraju biti dogovareni u vreme upita i naruivanja. Najvee proizvodne tolerancije moraju biti sledee: duina (L) : 40 mm ako je L 5,0 m; : 0,8 %, ako je L > 5,0 m; visina (H1, H2) : +13 mm; irina (B1, B2) : 7,5 mm; razmak (Ps) : 2,5 mm; najvei prepust: moe biti dogovoren u vreme upita i naruivanja.

    18

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008

    Tabela 6 Preporueni nazivni prenici, poprene povrine i mase po dunom metru Nazivni prenik

    Nazivna poprena povrina

    Nazivna masa po dunom metru

    mm ipke

    Koturovi i proizvodi dobijeni

    odmotavanjem

    Zavarena mrea

    Reetkasti nosai mm2 kg/m

    4,0 X X 12,6 0,099 4,5 X X 15,9 0,125 5,0 X X X 19,6 0,154 5,5 X X X 23,8 0,187 6,0 X X X X 28,3 0,222 6,5 X X X 33,2 0,260 7,0 X X X 38,5 0,302 7,5 X X X 44,2 0,347 8,0 X X X X 50,3 0,395 8,5 X X X 56,7 0,445 9,0 X X X 63,6 0,499 9,5 X X X 70,9 0,556

    10,0 X X X X 78,5 0,617 11,0 X X X 95,0 0,746 12,0 X X X X 113 0,888 14,0 X X X X 154 1,21 16,0 X X X X 201 1,58 20,0 X 314 2,47 25,0 X 491 3,85 28,0 X 616 4,83 32,0 X 804 6,31 40,0 X 1257 9,86 50,0 X 1963 15,4

    7.4 vrstoa zavarenog spoja i konfiguracija povrine 7.4.1 Opte napomene Rebrasti i urebreni proizvodi od elika obuhvaeni ovim evropskim standardom odlikuju se svojom konfiguracijom povrine, pomou koje se postie vrstoa vezivanja sa betonom. Zahtevi u vezi sa osobinom vrstoe spajanja rebrastih i urebrenih betonskih elika su u funkciji konfiguracije povrine. Alternativno, zahtevi u vezi sa osobinom vrstoe spajanja rebrastih i urebrenih betonskih elika mogu biti utvreni odgovarajuim ispitivanjima vrstoe spajanja, videti Priloge C i D. Kriterijumi ocenjivanja ovih ispitivanja bie oni koji su dati u npr. odgovarajuoj specifikaciji proizvoda ili projektnom standardu. U tom sluaju, moraju se takoe dati odredbe za utvrivanje zahteva za fabriku kontrolu proizvodnje za konfiguraciju povrine baziranu na rezultatima ispitivanja vrstoe spajanja. 7.4.2 Konfiguracija povrine rebrastog elika 7.4.2.1 Opte napomene Rebraste elike karakteriu mere, broj i konfiguracija poprenih i uzdunih rebara. Proizvodi moraju imati dva ili vie redova poprenih rebara ravnomerno rasporeenih po obodu. Unutar svakog reda, rebra moraju biti jednoobrazno razmaknuta. Uzduna rebra mogu biti prisutna ili ne. Primer rebrastog elika dat je na slici 3. Rebrasti elik prema ovom evropskom standardu mora zadovoljiti zahteve date u 7.4.2.2. Parametri rebara mogu biti propisani ili relativnom povrinom rebra fR, ili kombinacijom razmaka rebara, visine rebra i nagiba poprenih rebara, ili na osnovu oba kriterijuma. Merenja parametara rebara i fR moraju biti izvedena prema EN ISO 15630-1. 19

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    NAPOMENA Slika ilustruje primer dva reda poprenih rebara.

    Slika 3 Konfiguracija rebra 7.4.2.2 Poprena rebra 7.4.2.2.1 Vrednosti za razmak rebara, visinu rebra i nagib rebra treba da budu u granicama datim u tabeli 7, gde je d nazivni prenik ipke, valjane ice ili vuene ice.

    Tabela 7 Granice za parametre rebara

    Visina rebra h

    Razmak rebara c

    Nagib rebra

    od 0,03 d do 0,15 d od 0,4 d do 1,2 d od 35 do 75 7.4.2.2.2 Poprena rebra imaju polukruni oblik i stapaju se postepeno u jezgro proizvoda. 7.4.2.2.3 Poprena rebra obuhvataju najmanje 75 % oboda proizvoda, a izraunava se na osnovu nazivnog prenika. 7.4.2.2.4 Nagib boka poprenog rebra () mora biti 45 i prelaz od rebra do jezgra proizvoda mora biti zaobljen po radijusu. 7.4.2.3 Uzduna rebra Tamo gde su prisutna uzduna rebra, njihova visina ne sme da pree 0,15 d, gde je d nazivni prenik proizvoda. 7.4.3 Konfiguracija povrine urebrenog betonskog elika 7.4.3.1 Opte napomene Urebrene elike karakteriu mere, broj i konfiguracija urebrenja. Urebreni elici moraju da imaju najmanje dva jednako rasporeena reda urebrenja. Urebrenja formiraju ugao nagiba sa osom ipke, valjane ice ili vuene ice. Primer urebrenog elika prikazan je na slici 4.

    20

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008

    NAPOMENA Slika ilustruje primer tri reda urebrenja.

    Slika 4 Konfiguracija urebrenja Urebreni elik prema ovom evropskom standardu mora da ispuni zahteve date u 7.4.3.2. Parametri urebrenja mogu biti propisani ili relativnom povrinom urebrenja fP, ili kombinacijom parametara urebrenja propisanim u tabeli 8, ili pomou oba kriterijuma. Merenja parametara urebrenja i fP moraju biti izvedena prema EN ISO 15630-1. 7.4.3.2 Konfiguracija urebrenja Vrednosti parametara urebrenja moraju biti u okviru opsega datih u tabeli 8, gde je d nazivni prenik ipke, valjane ice i vuene ice. Urebrenja formiraju ugao nagiba sa dve uzdune ose, od 35 do 75.

    Tabela 8 Granine vrednosti za parametre urebrenja

    Dubina urebrenja t

    irina b

    Razmak c

    Zbir razmaka izmeu urebrenja

    maks. od 0,02 d do 0,1 d od 0,2 d do 1,0 d od 0,4 d do 1,5 d 0,75 d

    7.5 Provera propisanih karakteristika Za proveru propisanih karakteristika primenjuju se metode ispitivanja u skladu sa takom 9. 8 Vrednovanje usaglaenosti 8.1 Fabrika kontrola proizvodnje 8.1.1 Opte napomene Betonski elici prema ovom evropskom standardu proizvode se uz stalan sistem fabrike kontrole proizvodnje koja osigurava isti nivo poverenja u usaglaenost gotovih proizvoda bez obzira na proizvodni proces. Sistem fabrike kontrole proizvodnje ukljuuje vrednovanje propisanih osobina, kako je to opisano u 8.1.2 i 8.1.3. Proizvoaima koji imaju sistem fabrike kontrole proizvodnje koji je u skladu sa EN ISO 9001 i koji se odnosi na zahteve ovog evropskog standarda priznaje se da zadovoljavaju zahteve za fabriku kontrolu proizvodnje iz ovog evropskog standarda. 8.1.2 Uzimanje uzoraka i ispitivanje gotovih proizvoda 8.1.2.1 Provera standardnih osobina Za proveru standardnih osobina, uzimanje uzoraka i ispitivanje moraju biti kako je propisano od 8.1.2.1.1 do 8.1.2.1.4. 8.1.2.1.1 ipke i koturovi Jedinica ispitivanja uzima se od are ili dela are.

    21

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS Ispitivanje mora biti kako sledi: a) za hemijski sastav, jedna analiza po uzorku; hemijski sastav (analiza are) elika mora odrediti

    proizvoa elika; b) za ispitivanja i/ili ponovna ispitivanja na savijanje, mase po dunom metru i konfiguracije povrine,

    jedan uzorak za ispitivanje po jedinici ispitivanja i nazivni prenik; c) za ispitivanje zatezanjem, jedan uzorak za ispitivanje na 30 t sa najmanje tri uzorka za ispitivanje po

    jedinici ispitivanja i nazivni prenik. Rezultati ispitivanja moraju se vrednovati u skladu sa 8.1.3. 8.1.2.1.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura Kontrolor proizvoda u procesu proizvodnje mora izvriti kontrolu u skladu sa postupkom FPC4), koji obezbeuje da ipke koje se dobiju odmotavanjem koturova i dalje imaju iste osobine kao to su imale pre odmotavanja kotura. Ovaj postupak ukljuuje, kao najmanje, sledee: a) vizuelni pregled u pogledu oteenja konfiguracije povrine svakog obraenog kotura; b) merenje konfiguracije povrine na najmanje jednom uzorku na dan i proizvedenoj koliini; c) ispitivanje zatezanjem sa uestalou od najmanje jednog uzorka po tipu maine (valjak ili obrta)

    nedeljno od svake od dve obraene koliine. Uzimanje uzoraka mora biti takvo da sve maine i koliine budu obuhvaene u periodu od est meseci. Samo jedan uzorak mora biti uzet iz svakog kotura.

    NAPOMENA Ispitivanje se moe vriti samostalno ili u saradnji sa proizvoaem kotura. Ispitivanja ne treba shvatati kao ispitivanja za putanje proizvoda u promet, ve kao osnovu za ocenu dugoronog nivoa kvaliteta (LTQL5)) kako je opisano u 8.5. 8.1.2.1.3 Zavarena mrea Jedinica ispitivanja se sastoji od tabli iste kombinacije armaturnih tehnikih klasa i prenika proizvedenih na istoj maini za zavarivanje najvee mase od 50 t. Za proveru osobina, uzorci se uzimaju u skladu sa tabelom 9. Ti uzorci mogu biti uzeti po proizvoaevom izboru, ili na jednoj tabli ili na razliitim tablama, pod uslovom da se ispituju razliite ice. Sve mere propisane zavarene mree (duina, irina, razmak, prepust) (videti 7.3.5) moraju biti izmerene. Proizvoa elika mora odrediti hemijski sastav (analiza are) materijala. Usaglaenost (sa standardom) mora biti potvrena proizvoau zavarene mree, to mora ukljuiti izjavu o hemijskom sastavu, ako to kupac zahteva.

    Tabela 9 Plan uzimanja uzoraka za zavarenu mreu

    Osobina Broj uzoraka po jedinici ispitivanja Re 2a)

    Rm/Re 2a)Re,act./Re,nom.b) 2a)

    Agt 2a)Mere 1

    Sila smicanja 2c)Masa po dunom metrud) 2a)

    Savitljivoste) 2a)Konfiguracija povrine 2a)

    a) 1 za uzduni pravac, 1 za popreni pravac. b) Tamo gde je primenljivo. c) Videti 7.2.4.1. d) Moe se meriti pre zavarivanja. e) Moe se oceniti na komponentnim icama, ispitivanjem i/ili ponovnim ispitivanjem na savijanje.

    Nacionalne fusnote 4) Skraenica u engleskom jeziku od "Factory Production Control".

    22 5) Skraenica u engleskom jeziku od "Long Term Quality Level".

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 8.1.2.1.4 Reetkasti nosai Jedinica ispitivanja se uzima od reetkastih nosaa iste kombinacije armaturnih tehnikih klasa i prenika proizvedenih na istoj maini za zavarivanje najvee mase od 50 t. Uzorci se moraju uzeti u sluaju bilo kakve izmene u merama komponentnog materijala ili upotrebljenih tehnikih klasa elika i najmanje po jednom proizvodnom danu po jednoj maini. Za svaku kombinaciju nazivnih prenika, modifikacije visine i duine reetkastog nosaa ne utiu na broj uzoraka koje treba uzeti. Broj uzoraka ipki i dijagonala po jedinici ispitivanja dat je u tabeli 10. Sve mere propisanog reetkastog nosaa (duina, visina, irina, razmak) (videti 7.3.6) moraju biti izmerene.

    Tabela 10 Plan uzimanja uzoraka za reetkaste nosae

    Osobina Broj uzoraka po jedinici ispitivanja Re 1a)

    Rm/Re 1a)Re,stvarni/Re,nazivnib) 1a)

    Agt 1a)Merec) 1

    Sila smicanjad), e) 2 Masa po dunom metruf) 1a)

    Savitljivostg) 1 a) Svaka ipka i dijagonala. b) Tamo gde je to primenljivo. c) Svaki tip nosaa. d) Svaka ipka. e) Videti 7.2.4.2. f) Moe se meriti pre zavarivanja. g) Moe se oceniti na komponentnim icama ispitivanjem i/ili ponovnim ispitivanjem na savijanje.

    Hemijski sastav (analizu are) materijala mora odrediti proizvoa elika i dostaviti proizvoau reetkastog nosaa za svaki odlivak, ako to kupac zahteva. 8.1.3 Vrednovanje rezultata ispitivanja 8.1.3.1 Re, Agt, Rm/Re, Re,stvarni/Re,nazivni 8.1.3.1.1 Cv propisan kao donja granica Ako specifikacija proizvoda predvia Cv kao donju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim evropskim standardom ili ako: a) su sve pojedinane vrednosti vee ili jednake propisanoj karakteristinoj vrednosti Cv, b) ili: x Cv + a1 (8) gde je a1 dato u specifikaciji proizvoda i sve pojedinane vrednosti su vee od ili jednake Cv a2 (9) gde je a2 dato u specifikaciji proizvoda.

    23

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 8.1.3.1.2 Cv propisan kao gornja granica Ako specifikacija proizvoda predvia Cv kao gornju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim evropskim standardom ili ako: a) su sve pojedinane vrednosti jednake ili nie od propisane karakteristine vrednosti Cv, b) ili: x Cv a3 (10) gde je a3 dato u specifikaciji proizvoda i sve pojedinane vrednosti su jednake ili nie od Cv + a4 (11) gde je a4 dato u specifikaciji proizvoda. 8.1.3.2 Savitljivost, sila smicanja, konfiguracija, masa po dunom metru U ispitivanju i/ili ponovnom ispitivanju na savijanje, svi uzorci za ispitivanje moraju da ispune zahteve koji su propisani za proizvode. Ako se ispituje sila smicanja zavarenih ili privrenih spojeva, sve pojedinane vrednosti moraju da ispune propisane zahteve za proizvode. Ako se ispituje konfiguracija povrine, rezultati moraju da ispune zahteve za proizvode. Ako se ispituje masa po dunom metru, nijedna pojedinana vrednost ne sme biti izvan tolerancija propisanih u 7.3.2. 8.1.3.3 Jedinice za ispitivanje koje nisu u skladu sa propisanim zahtevima mogu biti ponovo ispitane prema postupku koji se sprovodi u sistemu fabrike kontrole proizvodnje (FPC). 8.1.4 Mogunost praenja Obavezna je mogunost da se isporueni kontingenti mogu identifikovati i pratiti do proizvoaa i, ako je potrebno, do njihovih proizvodnih podataka. Proizvoa mora da uspostavi i odrava potrebnu evidenciju i identifikuje proizvode i shodno tome njihovu otpremnu dokumentaciju. NAPOMENA Evidencija treba da se odrava pomou procesora shodno nacionalnim odredbama. 8.2 Poetno tipsko ispitivanje Uzorci se uzimaju kao sluajni iz proizvodnog materijala dostavljenog za ispitivanje. Obavezno treba voditi rauna da se obezbedi da uzorci stvarno odraavaju osobine materijala koji e biti ispitivan. Ispitivanja se obavljaju na celom poprenom preseku proizvoda. Svaka priprema uzorka mora biti u skladu sa EN ISO 377. 8.2.1 Standardne osobine 8.2.1.1 ipke i koturovi Za svaki proizvodni proces, tip i broj ispitivanja za poetno tipsko ispitivanje definisani su u tabeli 11, a plan ispitivanja dat je u tabeli 12.

    24

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008

    Tabela 11 Tip i broj ispitivanja za poetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor ipki i koturova

    Frekvencija Operacija Prenik Standardne osobinea) Zamor materijalab)

    Poetno tipsko ispitivanje

    Gornji, srednji i donji deo obima prenika

    3 ispitivanja po preniku ipke/kotura (valjane ice, vuene ice)

    5 uzoraka na svakom uzorkovanom preniku

    Stalni nadzor Jedan prenik (po potrebi) 3 ispitivanja po preniku ipke/kotura (valjane ice, vuene ice)

    5 uzoraka jednom godinje

    a) Ispitivanje standardnih osobina vri se prema tabeli 12. b) Tamo gde je potrebno.

    Tabela 12 Plan ispitivanja za propisane karakteristike ipki, koturova i proizvoda

    dobijenih odmotavanjem koturova

    Osobina ipke/koturovi

    (valjana ica, vuena ica) (broj ispitivanja po ari)

    Proizvodi dobijeni odmotavanjem koturova

    (valjana ica, vuena ica) (broj ispitivanja po koturu)

    Re 10 3 Rm/Re 10 3

    Re,stvarni/Re,nazivni 10 3 Agt 10 3

    Masa po dunom metru 3 1 Savitljivostb) 3 1

    Konfiguracija povrinec) 3 3 Hemija (uklj. CEV) 1 0

    a) U sluajevima kada to odgovara. b) Ispitivanje na savijanje i/ili ponovno ispitivanje na savijanje. c) Alternativno, ispitivanje prema Prilogu C ili Prilogu D.

    8.2.1.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani prema tabeli 12 za svaki tip maine (valjak ili odmota) za odmotavanje kotura i iz svakog kotura. Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz svakog kotura za najvei i najmanji prenik. 8.2.1.3 Zavarena mrea Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani iz svake maine. Za svaki proces izrade, tip i broj ispitivanja za poetno tipsko ispitivanje vre se kako je dato u tabeli 13, a plan ispitivanja je dat u tabeli 14.

    Tabela 13 Tip i broj ispitivanja za poetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor zavarene mree

    Frekvencija Operacija Prenik Standardne osobinea) Zamor materijalab)

    Poetno tipsko ispitivanje

    Najvei, srednji i najmanji deo opsega veliine (kombinacije prenika)

    3 jedinice za ispitivanje za jednu meru

    5 uzoraka na svaku uzorkovanu meru

    Stalni nadzor Jedna veliina (kombinacije prenika) (po potrebi)

    3 jedinice za ispitivanje za jednu meru

    5 uzoraka jednom godinje

    a) Standardne osobine se ispituju prema tabeli 14. b) Po potrebi.

    25

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    Tabela 14 Ispitivanje za standardne osobine zavarene mree

    Osobina Broj ispitivanja po uzorku Popreni presek (masa po dunom metru) 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni)

    Re 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni) Rm/Re 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni)

    Re,stvarni/Re,nazivnia 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni) Agt 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni)

    Sila smicanja zavarenog mesta 3 Konfiguracija povrine 4 = 2 (uzduni) + 2 (popreni) Mere zavarene mree 1

    a) U sluajevima kada to odgovara. 8.2.1.4 Reetkasti nosai Proizvodi se uzorkuju i ispituju iz razlitih kombinacija prenika betonskog elika koji predstavljaju proizvoaev asortiman veliina. Ispitivanja se vre na uzorcima odabranim iz 3 jedinice za ispitivanje (videti 8.1.2.1.4). Za svaku jedinicu za ispitivanje, za poetno tipsko ispitivanje, ispituje se broj uzoraka definisan u tabeli 15.

    Tabela 15 Broj uzoraka za poetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor reetkastih nosaa

    Broj ispitivanja po jedinici za ispitivanje za Osobina gornju ipku dijagonale donju ipku Popreni presek

    (masa po dunom metru) 2 2/2 2/2

    Re 2 2/2 2/2 Rm/Re 2 2/2 2/2

    Re,stvarni/Re,nazivnia) 2 2/2 2/2 Agt 2 2/2 2/2

    Konfiguracija povrineb) 2 2/2 2/2 Sila smicanja 3 / 3/3c)

    Mere 1 po jedinici a) U sluajevima kada to odgovara. b) Za rebrast i urebren betonski elik. c) Za privrene spojeve videti 7.2.4.2.2.

    8.2.2 Ispitivanje zamora materijala 8.2.2.1 ipke i koturovi U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka iz razliitih ipki ili koturova u skladu sa tabelom 11. 8.2.2.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka sa svake proizvodne linije iz jednog tipa maine za odmotavanje za najvei prenik. 8.2.2.3 Zavarena mrea U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka, ukljuujui zavareno mesto, iz razliitih ica jednog nazivnog prenika u skladu sa tabelom 13. 8.2.2.4 Reetkasti nosai Za reetkaste nosae nije potrebno ispitivanje zamora materijala.

    26

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 8.3 Stalni nadzor nad fabrikom kontrolom proizvodnje i kontrolno ispitivanje 8.3.1 Opte napomene Cilj stalnog nadzora je: a) da se potvrdi da je sistem fabrike kontrole proizvodnje i dalje u skladu sa zahtevima 8.1; b) da se odaberu uzorci za kontrolno ispitivanje prema 8.3.2; Stalni nadzor se obavlja s ciljem: c) da se izvri kontrola proizvoaevog sistema fabrike kontrole proizvodnje radi potvrivanja da on i

    dalje funkcionie na zadovoljavajui nain; d) da uzimanje uzoraka i ispitivanje proizvoda budu kako je opisano u 8.3.2. 8.3.2 Kontrolno ispitivanje uzoraka uzetih u fabrici 8.3.2.1 ipke i koturovi 8.3.2.1.1 Standardne osobine Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda kako je definisano u tabelama 11 i 12. Ispitivanja se obavljaju na sluajno uzetim uzorcima iz svake faze proizvodnog procesa. Uzorci se odabiraju tako da se najvei broj osobina ispita u periodu od 5 godina. 8.3.2.1.2 Zamor materijala U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, jednom godinje uzima se 5 uzoraka iz razliitih ipki ili koturova jednog prenika. Uzimanje uzoraka se obavlja na takav nain da obuhvati najvei broj razliitih prenika iz proizvodnog asortimana u toku 5 godina. 8.3.2.2 Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura 8.3.2.2.1 Standardne osobine Uzorci se uzimaju iz jednog kotura i prenika obraenog za svaki postupak ispravljanja. Plan ispitivanja je dat u tabeli 12. NAPOMENA Uzorci treba da budu takvi da sve maine i veliine budu obuhvaene u periodu od 24 meseca. 8.3.2.2.2 Zamor materijala U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, jednom godinje uzima se 5 uzoraka sa svake proizvodne linije za jednu mainu za odmotavanje za najvei prenik. Uzimanje uzoraka se obavlja tako da obuhvati kombinaciju procesa proizvodnje materijala i tip maine za odmotavanje tokom perioda od 5 godina. 8.3.2.3 Zavarena mrea 8.3.2.3.1 Standardne osobine Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabelama 13 i 14. Ispitivanja se obavljaju na uzorcima uzetim sluajno iz svake faze procesa proizvodnje. Uzimanje uzoraka se obavlja na takav nain da obuhvati najvei broj i zastupljenost osobina po proizvoaevom asortimanu osobina tokom perioda od 5 godina.

    27

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 8.3.2.3.2 Zamor materijala U sluaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, jednom godinje uzima se 5 uzoraka sluajnim uzimanjem uzoraka iz ica proizvedenih u svakom procesu proizvodnje. Uzimanje uzoraka se vri tako da osigura najvei broj i zastupljenost osobina u periodu od 5 godina. 8.3.2.4 Reetkasti nosai 8.3.2.4.1 Standardne osobine Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabeli 15. Ispitivanja se vre na uzorcima uzetim sluajnim uzimanjem uzoraka iz svake faze procesa proizvodnje. Uzorci se odabiraju tako da najvei broj osobina bude ispitan tokom perioda od 5 godina. 8.3.2.4.2 Zamor materijala Kod reetkastih nosaa nije potrebno ispitivanje zamora materijala. 8.4 Vrednovanje, izvetavanje i preduzimanje mera 8.4.1 Poetno tipsko ispitivanje Za svaki program ispitivanja vri se statistiko vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajuih metoda. Ako rezultati za ispitivanje standardnih osobina ili zamora materijala pokau da proizvodnja nije u skladu sa zahtevima, onda se proizvoa ne moe pozivati na ovaj evropski standard. Proizvoa mora preduzeti odgovarajue mere da bi ispravio uoene nedostatke. Mere zavise od tipa i znaaja uoenih nedostataka, ali mogu da ukljue izmene u proizvodnji i uslovima kontrolisanja. 8.4.2 Stalni nadzor Za svaki program ispitivanja, iskljuujui materijal dobijen odmotavanjem kotura, obavlja se statistiko vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajuih metoda. Rezultati, ukljuujui statistiku analizu rezultata ispitivanja, evidentiraju se u izvetaju o nadzornom pregledu. Vrednovanje rezultata nivoa kvaliteta proizvoaa mora da se vri svakih est meseci. Ako rezultati ispitivanja standardnih osobina ili zamora materijala pokau da proizvodnja nije u skladu sa zahtevima, preduzimaju se odgovarajue mere. Mere zavise od tipa i znaaja uoenih nedostataka i mogu da ukljue: intenziviranje fabrike kontrole proizvodnje (povean broj ispitivanja); promenu uslova proizvodnje; povean broj kontrolnih pregleda. 8.4.3 Standardne osobine Kako za poetno tipsko ispitivanje tako i za stalni nadzor smatra se da su proizvodi u skladu sa zahtevima ako ispunjavaju propisane zahteve ispitivanja. 8.4.4 Ispitivanje zamora materijala Tamo gde to zahteva specifikacija proizvoda, i za poetno tipsko ispitivanje i za stalni nadzor smatra se da su proizvodi u skladu sa ovim evropskim standardom ako izdre propisani broj ciklusa koji se zahteva u specifikaciji proizvoda. U sluaju bilo kakvog neuspeha, ispitivanje se mora smatrati nevaeim ako je nastalo zbog defekta na uzorku koji se ispituje ili zbog nedostatka na povrini koja se ispituje a nalazi se neposredno uz stezaljke maine za ispitivanje; u tom sluaju, vri se dodatno jednokratno ispitivanje (videti EN ISO 15630-1).

    28

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 Ako se prethodno pomenuti kriterijumi ne ispune, jedna dodatna serija od pet komada za ispitivanje mora biti odabrana iz reprezentativne nazivne veliine. Ako su ispunjeni kriterijumi za ovu dopunsku seriju, smatra se da je materijal u skladu sa ovim evropskim standardom. Ako ne bude tako, moraju se obaviti istraivanja i preduzeti odgovarajue mere. 8.5 Ocenjivanje dugoronog nivoa kvaliteta 8.5.1 Opte napomene Rezultati ispitivanja svih uzoraka iz kontinuirane proizvodnje uporeuju se i statistiki ocenjuju za Re, Agt, Rm/Re i Re,stvarni/Re,nazivni (gde je to relevantno) uzimajui u obzir rezultate u proizvodnji u toku est meseci ili za poslednjih 200 rezultata. 8.5.2 Vrednovanje rezultata ispitivanja Vrednovanje se vri za nazivni prenik. Za Re, Agt i Rm/Re, mora biti ispunjen sledei zahtev: x ks Cv (12) Za odnos Re,stvarni/Re,nazivni i gornje granice Rm/Re mora biti zadovoljen sledei zahtev: x + ks Cv (13) gde je: x prosena vrednost; s procena standardnog odstupanja; k koeficijent naveden u tabeli 16 za Re i u tabeli 17 za Agt, Rm/Re i Re,stvarni/Re,nazivni; Cv propisana karakteristina vrednost. Prethodno pomenuto zasniva se na pretpostavci da je zastupljenost velikog broja rezultata normalna, ali to nije zahtev ovog evropskog standarda. Meutim, sledee alternativne metode mogu se primeniti za uspostavljanje usaglaenosti proizvodnje sa zahtevima ovog evropskog standarda: a) grafike metode, ukljuujui kontrolne dijagrame; b) neparametarske statistike metode.

    Tabela 16 Re Koeficijent k kao funkcija broja (n) rezultata ispitivanja (za pouzdan procenat neuspeha od 5 % [p = 0,95] pri verovatnoi od 90 %)

    n k n k 5 3,40 30 2,08 6 3,09 40 2,01 7 2,89 50 1,97 8 2,75 60 1,93 9 2,65 70 1,90

    10 2,57 80 1,89 11 2,50 90 1,87 12 2,45 100 1,86 13 2,40 150 1,82 14 2,36 200 1,79 15 2,33 250 1,78 16 2,30 300 1,77 17 2,27 400 1,75 18 2,25 500 1,74 19 2,23 1 000 1,71 20 2,21 > 1 000 1,64

    29

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS

    Tabela 17 Agt, Rm/Re i Re,stvarni/Re,nazivni Koeficijent k kao funkcija broja (n) rezultata ispitivanja (za pouzdan procenat neuspeha df 10 % [p = 0,90] pri verovatnoi od 90 %)

    n k n k 5 2,74 30 1,66 6 2,49 40 1,60 7 2,33 50 1,56 8 2,22 60 1,53 9 2,13 70 1,51

    10 2,07 80 1,49 11 2,01 90 1,48 12 1,97 100 1,47 13 1,93 150 1,43 14 1,90 200 1,41 15 1,87 250 1,40 16 1,84 300 1,39 17 1,82 400 1.37 18 1,80 500 1,36 19 1,78 1 000 1,34 20 1,77 > 1 000 1,282

    9 Metode ispitivanja 9.1 ipke, koturovi i proizvodi dobijeni odmotavanjem koturova Ispitivanje zatezanjem za odreivanje Re, Rm/Re i Agt, ispitivanje na savijanje i/ili ponovno ispitivanje na savijanje, ispitivanje zamora aksijalnog optereenja, merenje konfiguracije povrine i odreivanje relativne povrine rebra ili urebrenja fa ili fp, odreivanje odstupanja od nazivne mase po dunom metru i metode za hemijsku analizu moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Videti takoe tabelu 3. 9.2 Zavarena mrea Pri ispitivanju vrstoe za zavarenu mreu primenjuju se zahtevi EN ISO 15630-2 u pogledu ispitivanja zatezanjem, odreivanja sile smicanja spojeva, ispitivanja zamora aksijalnog optereenja i metode za hemijske analize. Merenja konfiguracije povrine i odreivanje relativne povrine rebra ili urebrenja fR ili fP i odreivanje odstupanja od nazivne mase po dunom metru moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Videti takoe tabelu 3. 9.3 Reetkasti nosai Ispitivanje zatezanjem radi odreivanja Re, Rm/Re i Agt, merenje konfiguracije povrine i relativne povrine rebra ili urebrenja fR ili fP, odreivanje odstupanja od nazivne mase po dunom metru i metode za hemijsku analizu moraju biti u skladu sa EN ISO 15630-1. Za merenje sile smicanja zavarenih ili privrenih spojeva u reetkastim nosaima, moraju se primeniti metode u Prilogu B. Videti takoe tabelu 3.

    10 Identifikacija proizvoaa i tehnike klase NAPOMENA Za CE oznaavanje, videti Prilog ZA. 10.1 ipka 10.1.1 Identifikacija proizvoaa 10.1.1.1 Rebrasti ili urebreni elici 10.1.1.1.1 Svaki betonski elik mora da ima na jednom rebru ili redu urebrenja oznaku kojom se identifikuje fabrika. Ta oznaka mora biti ponovljena na razdaljini od najvie 1,5 m.6) Nacionalna fusnota

    30 6) Kod hladnog urebrenja (orebrenja) proizvoa utiskivanjem oznaava nazivni prenik proizvoda.

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 10.1.1.1.2 Oznaka sadri sledee: a) simbol koji obeleava poetak oznake; b) numeriki sistem kojim se identifikuje proizvoa, koji sadri broj drave porekla i broj fabrike. 10.1.1.1.3 Numeriki sistem kojim se identifikuju drava porekla i fabrika mora koristiti jednu od sledeih metoda: a) broj normalnih rebara ili urebrenja izmeu proirenih rebara ili urebrenja (za primer videti sliku 5); b) broj normalnih rebara ili urebrenja izmeu nedostajuih rebara ili urebrenja; c) brojeve na povrini ipke; d) utisnute ili urezane oznake sa brojem normalnih rebara ili urebrenja izmeu njih.

    Poetak Drava br. 4 Fabrika br. 16

    Slika 5 Primer proizvoaeve identifikacione oznake (korienjem proirenih rebara) 10.1.1.1.4 Simbol koji pokazuje poetak oznake mora biti jedan od sledeih: a) tamo gde metoda oznaavanja koristi proirena rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje poetak

    oznake sastoji se od dva uzastopna proirena rebra ili urebrenja (za primer videti sliku 5); b) tamo gde metoda oznaavanja koristi nedostajua rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje

    poetak oznake sastoji se od dva uzastopna nedostajua rebra ili urebrenja; c) tamo gde su brojevi utisnuti na povrinu ipke, simbol koji pokazuje poetak oznake mora biti X ili O; d) tamo gde su oznake utisnute ili urezane na povrinu, poetak oznake mora se sastojati od dve oznake

    izmeu jednog para normalnih rebara ili urebrenja. 10.1.1.1.5 Drava porekla mora biti oznaena brojem izmeu 1 i 9, prema tabeli 18 (za primer videti sliku 5). 10.1.1.1.6 Broj fabrike mora se sastojati od jednocifrenog ili dvocifrenog broja izmeu 1 i 99, osim za mnoioce 10 (za primer videti sliku 5).

    Tabela 18 Identifikacija drave porekla

    Drava Broj drave Austrija, eka Republika, Nemaka, Poljska, Slovaka 1 Belgija, Holandija, Luksemburg, vajcarska 2 Francuska, Maarska 3 Italija, Malta, Slovenija 4 Velika Britanija, Irska, Island 5 Danska, Estonia, Finska, Letonija, Litvanija, Norveka, vedska 6 Portugal, panija 7 Kipar, Grka 8 Druge drave 9

    10.1.1.2 Glatki elici 10.1.1.2.1 Glatki elici moraju biti identifikovani istim informacijama kao i rebrasti ili urebreni elici. 10.1.1.2.2 Informacije moraju biti ili date pomou oznaka utisnutih ili urezanih na proizvod ili odtampane na prikaenoj etiketi.

    31

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • SRPS EN 10080:2008 ISS 10.1.2 Identifikacija tehnike klase 10.1.2.1 Rebrasti i urebreni elici 10.1.2.1.1 Tehnika klasa mora biti identifikovana brojem proizvoda (ifra) koji dodeljuje i registruje evropska organizacija. Broj proizvoda odreuje propisane karakteristike. 10.1.2.1.2 Broj proizvoda mora biti utisnut na drugi red rebara ili urebrenja, ili dat bilo kojom metodom koja na proizvodu ostavlja trajan znak koji se ne moe brisati. U svakom sluaju, taj znak mora biti ponovljen na razmaku od najvie 1,5 m. 10.1.2.1.3 Broj proizvoda mora da sadri sledee: a) simbol koji pokazuje poetak oznake; b) numeriki sistem koji pokazuje broj proizvoda. 10.1.2.1.4 Sistem koji ukazuje na broj proizvoda mora da bude jedan od onih koji se koriste za identifikaciju proizvoaa (videti 10.1.1.1.3) ili bilo koja metoda kojom se na proizvodu ostavlja trajan znak koji se ne moe brisati. 10.1.2.1.5 Simbol koji ukazuje na poetak oznake proizvoda mora biti jedan od sledeih: a) tamo gde metoda oznaavanja koristi proirena rebra ili urebrenja, simbol koji ukazuje na poetak

    oznake mora se sastojati od tri uzastopna proirena rebra ili urebrenja (za primer videti sliku 6); b) tamo gde metoda oznaavanja koristi nedostajua rebra ili urebrenja, simbol koji oznaava poetak

    oznake mora se sastojati od tri uzastopna nedostajua rebra ili urebrenja; c) tamo gde su brojevi utisnuti na povrinu ipke, nije potreban nikakv simbol za poetak; d) tamo gde su oznake utisnute ili urezane na povrinu, poetak oznake mora da se sastoji od dva para

    oznaka izmeu uzastopnih parova rebara ili urebrenja. Za druge metode oznaavanja, ako je potreban simbol koji ukazuje na poetak oznake proizvoda, to mora biti trajan znak na proizvodu koji se ne moe brisati. NAPOMENA Ako se brojevi itaju vertikalno du ose proizvoda, brojeve treba itati od vrha ka dnu. 10.1.2.1.6 Broj proizvoda mora da se sastoji od trocifrenog broja izmeu 101 i 999, osim umnoaka broja 10. (Za primer videti sliku 6).

    Slika 6 Primer identifikacije za proizvod br. 226 (sa proirenim rebrima)

    10.1.2.2 Glatki proizvodi 10.1.2.2.1 Glatki elici moraju biti identifikovani pomou istih informacija kao i rebrasti ili urebreni elici. 10.1.2.2.2 Informacije moraju biti ili date pomou oznaka utisnutih na proizvod, ili odtampane na prikaenoj etiketi. 10.2 Kotur 10.2.1 Rebrasti, urebreni ili glatki kotur identifikuju je na isti nain kao to je opisano u 10.1 za ipku. 10.2.2 Za kotur, identifikacija koju daje proizvoa odnosi se na fabriku koja garantuje finalne mehanike osobine za kotur (proizvod).

    32

    DO

    ZVO

    LJEN

    O S

    AM

    O Z

    A JE

    DN

    OG

    KO

    RISN

    IKA

    . ZA

    BRA

    NJE

    NO

    UM

    NO

    AVA

    NJE I

    KOR

    ICEN

    JE N

    A MR

    EI !

    MA

    INOP

    ROJE

    KT K

    OPRI

    NG A

    .D., D

    OBRI

    NJSK

    A 8 a

    , 110

    00 B

    EOGR

    AD; 5

    . nov

    emba

    r 201

    0

  • ISS SRPS EN 10080:2008 10.2.3 Pored toga, dopunska oznaka mora biti data na poetku oznake proizvoda da naznai da je proizvod proizveden kao kotur. Dopunska oznaka mora biti jedna od sledeih: a) tamo gde sistem oznaavanja koristi proirena rebra ili urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno

    proireno rebro ili urebrenje na poetku oznake proizvoda; b) tamo gde sistem oznaavanja koristi nedostajua rebra ili urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno

    nedostajue rebro ili urebrenje na poetku oznake proizvoda; c) tamo gde sistem oznaavanja koristi brojeve, dopunska oznaka je jedno C; d) tamo gde sistem oznaavanja koristi oznake utisnute na povrinu, dopunsku oznaku ine dve oznake

    izmeu para normalnih rebara, postavljene neposredno pre poetka broja proizvoda. 10.3 Proizvod dobijen odmotavanjem kotura 10.3.1 Pored proizvoaeve identifikacije stavljene na proizvod, jedna identifikaciona oznaka ureaja za odmotavanje stavlja se na proizvod ili tampa na prikaenoj etiketi. 10.3.2 Broj proizvoda se mora utisnuti na proizvod tokom valjanja ili tokom dalje prerade. 10.4 Zavarena mrea Pored proizvoaevih oznaka i oznaka proizvoda utisnut


SRPS EN 1078: Helmets for pedal cyclists and for users of

SRPS EN 1078: Helmets for pedal cyclists and for users of

Documents
 · 2019. 9. 24. · srps f.s2.024:1981 srps en iso 13936-1:2010 srps en iso 13936-2:2010 srps en iso 12945-1:2017 srps en iso 12945-2:2008 srps en iso 12945-2:2017 srps f.a1.012:2017

 · 2019. 9. 24. · srps f.s2.024:1981 srps en iso 13936-1:2010 srps en iso 13936-2:2010 srps en iso 12945-1:2017 srps en iso 12945-2:2008 srps en iso 12945-2:2017 srps f.a1.012:2017

Documents
BS 10080-2005

BS 10080-2005

Documents
Republic of Serbia MINISTRY OF FINANCE (CFCU) 30 · 7. Eurocode 0 SRPS EN 1990: 2002 - Basis of structural design 8. Eurocode 1 SRPS EN 1991: 2002 - Actions on structures 9. Eurocode

Republic of Serbia MINISTRY OF FINANCE (CFCU) 30 · 7. Eurocode 0 SRPS EN 1990: 2002 - Basis of structural design 8. Eurocode 1 SRPS EN 1991: 2002 - Actions on structures 9. Eurocode

Documents
SRPS EN 998-1

SRPS EN 998-1

Documents
Srps Intro

Srps Intro

Documents
SRPS Z.S2.660

SRPS Z.S2.660

Documents
media.tarkett-image.com · 2019-07-01 · ispitivanje brzine širenja plamena, prema SRPS U.JI .060 Obiavlieni SRPS EN standardi I SRPS ISO standardi - ispitivanie klase qorivosti

media.tarkett-image.com · 2019-07-01 · ispitivanje brzine širenja plamena, prema SRPS U.JI .060 Obiavlieni SRPS EN standardi I SRPS ISO standardi - ispitivanie klase qorivosti

Documents
SRPS U.C4.005

SRPS U.C4.005

Documents
SRPS EN 13594: Protective gloves for professional …...SRPS EN 420:2007, SRPS EN 13595-2:2008, SRPS EN 13595-3:2008, Zastitne rukavice Opsti zahtevi i metode ispitivaJ~ja (EN 420:2003,

SRPS EN 13594: Protective gloves for professional …...SRPS EN 420:2007, SRPS EN 13595-2:2008, SRPS EN 13595-3:2008, Zastitne rukavice Opsti zahtevi i metode ispitivaJ~ja (EN 420:2003,

Documents
ELABORATION OF TECHNICAL PROJECT CONCEPT OF THE FUEL ... · SRPS EN ISO 17225-4..... 32 Table 18 - Requirements for wood chips according to SRPS EN ISO 17225-4:2015 ... 3,464 719

ELABORATION OF TECHNICAL PROJECT CONCEPT OF THE FUEL ... · SRPS EN ISO 17225-4..... 32 Table 18 - Requirements for wood chips according to SRPS EN ISO 17225-4:2015 ... 3,464 719

Documents
BS EN 10080-2005

BS EN 10080-2005

Documents
SRPS DEDP.docx

SRPS DEDP.docx

Documents
CONFORMITY ASSESSMENT PROCEDURE · EN 1090-1+A1 Active EN 13479 Active EN 14399-1 Active TS 708 TS 708 Passive EN 10080 EN 10080 Passive . Conformity Assessment Procedure TÜV AUSTRIA

CONFORMITY ASSESSMENT PROCEDURE · EN 1090-1+A1 Active EN 13479 Active EN 14399-1 Active TS 708 TS 708 Passive EN 10080 EN 10080 Passive . Conformity Assessment Procedure TÜV AUSTRIA

Documents
Информације - ISS · srps en iso 14253-1 (en), Геометријске спецификације производа (gps) – Контрола мерењем радних

Информације - ISS · srps en iso 14253-1 (en), Геометријске спецификације производа (gps) – Контрола мерењем радних

Documents
SRPS N.K5.503

SRPS N.K5.503

Documents
Scope of Accreditation akreditacije 06-170.pdf · SRPS EN ISO 15614-7:2009 SRPS EN ISO 15614-8:2008 SRPS EN ISO 15614 -12:2008 SRPS EN ISO 15614-13:2013 SRPS EN 288-9:2007 SRPS EN

Scope of Accreditation akreditacije 06-170.pdf · SRPS EN ISO 15614-7:2009 SRPS EN ISO 15614-8:2008 SRPS EN ISO 15614 -12:2008 SRPS EN ISO 15614-13:2013 SRPS EN 288-9:2007 SRPS EN

Documents
KM C224e-20190705135803 · 2020. 5. 14. · SRPS EN ISO 17637:2017 SRPS EN ISO 17638:2017 SRPS EN ISO 3452-1:2017 SRPS EN ISO SRPS EN ISO 10863:2014 SRPS EN ISO 13588:2014 SRPS EN

KM C224e-20190705135803 · 2020. 5. 14. · SRPS EN ISO 17637:2017 SRPS EN ISO 17638:2017 SRPS EN ISO 3452-1:2017 SRPS EN ISO SRPS EN ISO 10863:2014 SRPS EN ISO 13588:2014 SRPS EN

Documents
SRPS EN 1621-2: Motorcyclists' protective clothing against · PDF filer . ) SRPSKI S'TANDARD SRPS EN 1621-2 Jun 2010. Identican sa EN 162] -2:2003 + AC:2006 Zastitna odeca za vozace

SRPS EN 1621-2: Motorcyclists' protective clothing against · PDF filer . ) SRPSKI S'TANDARD SRPS EN 1621-2 Jun 2010. Identican sa EN 162] -2:2003 + AC:2006 Zastitna odeca za vozace

Documents
SRPS U.S4.062

SRPS U.S4.062

Documents
SRPS EN 13594: Protective gloves for professional motorcycle

SRPS EN 13594: Protective gloves for professional motorcycle

Documents
SRPS U.S4.108

SRPS U.S4.108

Documents
Artikl 1778641,1778651,1778341,1778351 · SRPS EN 12266-1:2005, SRPS M c5.008.1988, SRPS M 05009:1988, SRPS M.C5524: 970, SRPS M.C5.525:1970. Hapyqv,lnaq je AOCTaBno Y30pKe B HTV1na

Artikl 1778641,1778651,1778341,1778351 · SRPS EN 12266-1:2005, SRPS M c5.008.1988, SRPS M 05009:1988, SRPS M.C5524: 970, SRPS M.C5.525:1970. Hapyqv,lnaq je AOCTaBno Y30pKe B HTV1na

Documents
DIN Handbook 402 - Iron and steel - Quality standards 2allaboutmetallurgy.com/.../2016/12/DIN-EN-10080.pdf · DIN EN 10080 22 xx.05 9659375 Continued overleaf. Document comprises

DIN Handbook 402 - Iron and steel - Quality standards 2allaboutmetallurgy.com/.../2016/12/DIN-EN-10080.pdf · DIN EN 10080 22 xx.05 9659375 Continued overleaf. Document comprises

Documents
herzmediaserver.comherzmediaserver.com/data/_www/srb/atesti/4217.pdf · SRPS EN 12266-1:2013, SRPS EN 1254-29009, V13Be11JTaj o 6p. 612-22-116/12. Hapyqnnau je AOCTaBVIO Y30pl

herzmediaserver.comherzmediaserver.com/data/_www/srb/atesti/4217.pdf · SRPS EN 12266-1:2013, SRPS EN 1254-29009, V13Be11JTaj o 6p. 612-22-116/12. Hapyqnnau je AOCTaBVIO Y30pl

Documents
cpl.rscpl.rs/wp-content/uploads/2014/05/Obim-akreditacije-2015.pdf · SRPS u.E4.014;1990 sus SOS ISO 7033:1999 SRPS EN EN 933-82013 Meero ucmrruna'ba: Jlaõopavopnja KaMeHH arperaT

cpl.rscpl.rs/wp-content/uploads/2014/05/Obim-akreditacije-2015.pdf · SRPS u.E4.014;1990 sus SOS ISO 7033:1999 SRPS EN EN 933-82013 Meero ucmrruna'ba: Jlaõopavopnja KaMeHH arperaT

Documents
Technical Spec Ts 1-08 Srps en Bs Din Stas i Msz

Technical Spec Ts 1-08 Srps en Bs Din Stas i Msz

Documents
SRPS EN 10216-2

SRPS EN 10216-2

Documents
Artikl 1778641,1778651,1778341,1778351...SRPS EN 12266-1:2005, SRPS M c5.008.1988, SRPS M 05009:1988, SRPS M.C5524: 970, SRPS M.C5.525:1970. Hapyqv,lnaq je AOCTaBno Y30pKe B HTV1na

Artikl 1778641,1778651,1778341,1778351...SRPS EN 12266-1:2005, SRPS M c5.008.1988, SRPS M 05009:1988, SRPS M.C5524: 970, SRPS M.C5.525:1970. Hapyqv,lnaq je AOCTaBno Y30pKe B HTV1na

Documents
SRPS EN 1713

SRPS EN 1713

Documents