SRPS EN 12186

SRPSKISTANDARD

naSRPS EN 12186Novembar 2011.

Identičan sa EN 12186:2000+ A1:2005

Sistemi za snabdevanje gasom – Distributivne i transportne stanice za regulaciju pritiska – Funkcionalni zahtevi

Gas supply systems - Gas pressure regulating stations for transmission and distribution – Functional requirements

II izdanje

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJEReferentna oznaka

naSRPS EN 12186:2011 (sr)

Ovaj dokument ima status nacrta srpskog standarda. U toku javne rasprave korisnicima je na raspolaganju radi dostavljanja primedaba i predloga. Podložan je izmenama i stoga se na njega ne može pozivati dok se ne objavi kao srpski standard.

AUTORSKA PRAVA ZAŠTIĆENA

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.

© ISS

Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105

Telefoni: (011) 75-41-260, 75-41-261Telefaks: (011) 75-41-257Prodaja: (011) 65-47-496Informacioni centar: (011) 65-47-293

[email protected]@iss.rs

www.iss.rs

http://www.iss.rs/

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

© ISS naSRPS EN 12186:2011

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. [X/X-XX-X/XX]od [XXXX-XX-XX.]

Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 12186:2000, uključujući i njegovu izmenu A1:2005, i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.

CEN i njegove članice u potpunosti zadržavaju sva prava reprodukovanja i umnožavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji način i oni se ne mogu umnožavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.

This standard is identical with EN 12186:2000, including its amendment A1:2005, and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.

All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.

Nacionalni predgovor

Ovim standardom povlače se i zamenjuju SRPS EN 12186:2008 i SRPS EN 12186:2008/A1:2008.

Ovaj standard je pripremila Komisija za standarde iz oblasti oпрема, razvod i postrojenja za primenu prirodnog gosa, KS M008.

Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 12186:2000 i njegove izmene A1:2005 sa engleskog na srpski jezik.

Skraćenice u ovom standardu date su prema engleskom jeziku.

U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih i međunarodnih standarda.

"Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard".

Za potrebe ovog standarda izvršene su sledeće redakcijske izmene.

— tekst izmene srpskog standarda obeležen je u ovom standardu znakom .

— nabrajanja u tekstu data su po azbučnom umesto abecednom redosledu.

Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih dokumenata

Biće naknadno uneto.

i

EVROPSKI STANDARDEUROPEAN STANDARDNORME EUROPÉENNEEUROPÄISCHE NORM

EN 12186

Februar 2000.

ICS 23.060.40; 27.060.20; 75.200

Verzija na srpskom jeziku


Gas supply systems - Gas pressure regulating stations for

transmission and distribution - Functional requirements

SysteÁmes d'alimentation en gaz - Postes de deÂtente

reÂgulation de pression de gaz pour le transport et la distribution - Prescriptions

fonctionnelles

Gasversorgungssysteme - Gas-Druckregelanlagen für Transport

und Verteilung - FunktionaleAnforderungen

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 16. maja 1999.

Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od članica CEN-a.

Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanična verzija.

Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Islanda, Irske, Norveške, Portugalije, Španije, Švedske, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizacijuEuropean Committee for Standardization

Comité Européen de NormalisationEuropäisches Komitee für Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

© 2000 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a u svim zemljama.

Ref. oznaka EN 12186:2000 E

EVROPSKI STANDARDEUROPEAN STANDARDNORME EUROPÉENNEEUROPÄISCHE NORM

EN 12186:2000/A1

Avgust 2005.

ICS 23.060.40; 27.060.20; 75.200

Verzija na srpskom jeziku


Gas supply systems Gas pressure regulating stations for

transmission and distribution Functional requirements

SysteÁmes d'alimentation en gaz Postes de deÂtente-

reÂgulation de pression de gaz pour le transport et la distribution Prescriptions

fonctionnelles

Gasversorgungssysteme Gas-Druckregelanlagen für Transport

und Verteilung FunktionaleAnforderungen

Ova ispravka A1 modifikuje evropski standard EN 12186:2000 i odobrio je CEN 7. jula 2005.

Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od članica CEN-a.

Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanična verzija.

Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Estonije, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Mađarske, Malte, Nemačke, Norveške, Poljske, Portugala, Slovačke, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizacijuEuropean Committee for Standardization

Comité Européen de NormalisationEuropäisches Komitee für Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

© 2005 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a u svim zemljama.

Ref. oznaka EN 12186:2000/A1:2005 E

naSRPS EN 12186:2011 © ISS

Predgovor

Ovaj evropski standard pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 234, Snabdevanje gasom, za čiji je Sekretarijat zadužan DIN.

Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do avgusta 2000. godine, a svi nacionalni standardi koji nisu u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do avgusta 2000. godine.

Tehnički komitet CEN/TC 234, Snabdevanje gasom, pripremio je grupu funkcionalnih standarda kojima pokriva sve delove gasovodnog sistema od mesta ulaska gasa u transportni sistem do priključka trošila, bilo da se radi o primeni u domaćinstvima, maloj privredi ili industriji.

Prilikom pripreme ovog standarda pošlo se od pretpostavke da je korisnik upoznat sa osnovama snabdevanja gasom.

Gasovodni sistemi su kompleksni i značaj sigurnosti njihove izgradnje i ekploatacije uslovio je donošenje detaljnih pravila o radu i uputstava za rad u zemljama članicama. Ove detaljne instrukcije obuhvataju priznate standarde iz oblasti gasne tehnike i posebne zahteve zakonodavstva zemalja članica.

Prema internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemlja obavezne su da primenjuju ovaj Evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Islanda, Irske, Norveške, Portugalije, Španije, Švedske, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Predgovor A1

Ovaj Evropski standard (EN 12186:2000/A1:2005) pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 234, Snabdevanje gasom, za čiji je Sekretarijat zadužen DIN.

Izmena ovog evropskog standarda 12186:2000 mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do februara 2006. godine, a svi nacionalni standardi koji nisu u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do februara 2006. godine.

Ova izmena donosi izmenu tačke 11.3 iz EN 12186:2000.

Ova Dopuna treba da dâ smernice proizvođačima u pogledu aspekata održavanja koji se moraju obuhvatiti u njihovim uputstvima za rad kako bi se ispunili zahtevi sadržani u Uputstvu za opremu pod pritiskom (Pressure Equipment Directive-PED).

Prema internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemlja obavezne su da primenjuju ovaj Evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Islanda, Irske, Norveške, Portugalije, Španije, Švedske, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva

4


Sadržaj

Biće unet koasnije

5



1 Predmet i područje primene

Ovaj evropski standard sadrži važeće funkcionalne zahteve za stanice za regulaciju pritiska gasa koje su deo transportnih ili distributivnih gasovodnih sistema. On obuhvata projektovanje, materijale, izgradnju, ispitivanje, eksploataciju i održavanje regulacionih stanica za gas.

Ovaj Evropski standard ne primenjuje se na regulacione stanice za gas koje su puštene u rad pre objavljivanja ovog standarda.

U stanicama obuhvaćenim ovim evropskim standardom, maksimalni radni pritisak ispred regulatora ne sme biti veći od 100 bara. Kod većih maksimalnih radnih pritisaka ispred regulatora, ovaj standard treba koristiti kao smernicu.

U slučajevima kada se ulazni cevni sistem stanice koristi kao pomoćna linija, maksimalni radni pritisak ispred regulatora ne prelazi 16 bar, a projektni protok je u normalnim uslovima manji ili jednak 200 m3/h, primenjuje se standard EN 12279.

Ovaj evropski standard sadrži osnovne sistemske zahteve za regulacione stanice za gas. Zahtevi koji se odnose na pojedinačne komponente (armaturae, regulatore, sigurnosne uređaje, cevi, itd) ili njihovu ugradnju predmet su posebnih Evropskih standarda.

Kod kombinovanih merno-regulacionih stanica mogu se primeniti dodatni zahtevi iz EN 1776.

Zahtevi iz ovog evropskog standarda ne odnose se na projektovanje i izgradnju pomoćnih sistema kao što su sistemi za uzimanje uzoraka, merenje toplotne vrednosti, odorizaciju i merenje gustine. Oni su predmet posebnih evropskih, ako postoje, ili drugih važećih standarda.

Zahtevi ovog evropskog standarda zasnivaju se na pozitivnoj praksi gasne tehnike, nastaloj u normalnim uslovima razvoja gasne privrede. Zahtevi koji se odnose na posebne uslove ne mogu se posebno navesti, niti su određeni svi detalji vezani za projektovanje i izgradnju.

Zahtevi iz ovog evropskog standarda zasnovani su na fizičkim i hemijskim karakteristikama gasovitih goriva u skladu sa EN 437:1993, tabela 1, za prvu i drugu porodicu gasova. Dodatni zahtevi za gasovita goriva teža od vazduha i/ili kisele gasove nisu obuhvaćeni ovim evropskim standardom.

Cilj ovog Evropskog standarda jeste da obezbedi bezbedan rad ovih stanica. To, međutim, ovlašćena lica ne oslobađa odgovornosti za preduzimanje neophodnih mera opreza i primenu efikasnog upravljanja kvalitetom tokom projektovanja, izgradnje i eksploatacije.

Ovaj evropski standard sadrži opšte osnovne principe sistema za snabdevanje gasom. Korisnici ovog Evropskog standarda treba da uzmu u obzir da u zemljama članicama CEN-a mogu postojati detaljniji nacionalni standardi i/ili pravila o radu.

Predviđeno je da se ovaj evropski standard primenjuje u kombinaciji sa tim nacionalnim standardima i/ili pravilima o radu koji su zasnovani na navedenim principima.

U slučaju da nacionalna legislativa/regulativa sadrži restriktivnije zahteve u odnosu na one sadržane u ovom standardu, merodavna će biti nacionalna legislativa/regulativa.

7


2 Normativne reference

U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (uključujući i izmene i dopune).

EN 334, Gas pressure regulators for inlet pressures up to 100 bar

EN 437:1993, Test gases - Test pressures - Appliance categories

EN 1594, Gas supply systems - Pipelines - Maximum operating pressure over 16 bar - Functional requirements

EN 1775, Gas supply systems - Gas pipework for buildings - Maximum operating pressur e≤5 bar - Functional recommendations

EN 1776, Gas supply - Natural gas measuring stations - Functional requirements

EN 10204, Metallic products - Types of inspection documents

EN 12007-1, Gas supply systems - Pipelines for maximum operating pressure up to and including16 bar - Part 1: General

EN 12279, Gas supply systems - Gas pressure regulating installations on service lines - Functional requirements

EN 12327, Gas supply systems - Pressure testing, commissioning and decommissioning procedures - Functional requirements

EN 12732, Gas supply systems - Welding steel pipework - Functional requirements

prEN 50154, Electrical installations in potentially explosive gas atmospheres - (other than mines)

EN 60079-10, Electrical apparatus for explosive gas atmospheres - Part 10: Classification of hazardousareas. (IEC 60079-10:1995)

3 Definicije, simboli i skraćeniceZa potrebe ovog standarda primenjuju se sledeće definicije, simboli i skraćenice:

3.1 Opšte napomene

3.1.1ovlašćeno licestručno lice imenovano da izvrši određeni zadatak na sistemima za snabdevanje gasom ili cevovodnim instalacijama.NAPOMENA Postupak imenovanja, ako postoji, određuje svaka država članica za sebe.

3.1.2stručno licelice koje je obučeno, ima stečeno iskustvo i licencu za obavljanje aktivnosti u vezi sa sistemima za snabdevanje gasom ili cevovodnim instalacijama

8


NAPOMENA Način licenciranja, ako postoji, određuje svaka država članica za sebe.

3.1.3zid sa međuprostorom dvostruki zid formiran od dva sloja (npr. od cigala ili blokova) sa šupljinom u sredini

3.1.4instalacija u zatvorenom prostoruoprema postavljena u zatvoreni prostor (odvojeno od neophodnih oduški)

3.1.5instalacija na otvorenomoprema postavljena na otvorenom, može a ne mora da bude zaštićena nadstrešnicom

3.1.6poseban objekatobjekat odvojen od bilo kog drugog objekta i koristi se isključivo za smeštaj opreme za regulaciju pritiska gasa, merne i pomoćne opreme, a koji je dovoljno velik da u njega može da uđe osoblje

3.1.7kućište 3.1.8podzemna stanicaprostor, delimično ili u potpunosti pod zemljom, za smeštaj opreme za regulaciju pritiska gasa, merne i pomoćne opreme

3.2 Stanica3.2.1gasgasovito gorivo u gasovitom stanju, na temperaturi od 15° i na atmosferskom pritisku (1,01325 bar apsolutni)

3.2.2m3 pod normalnim uslovimakoličina gasa koja u suvom stanju zauzima zapreminu od 1 m3, na apsolutnom pritisku od 1,01325 bar i temperaturi od 0°C

3.2.3zona opasnostioblast u kojoj postoji ili se može očekivati da postoji eksplozivna ili zapaljiva gasna atmosfera u količinama koje zahtevaju posebne mere predostrožnosti kod izgradnje, ugradnje ili primene uređaja

3.2.4podela zona opasnostipostoji više različitih zona opasnosti uspostavljenih na osnovu učestalosti pojavljivanja i dužine trajanja zapaljive atmosfere (videti EN 60079-10)

3.2.5komponentabilo koji sastavni deo sistema za snabdevanje gasom ili cevovodne instalacije. Potrebno je razlikovati sledeće grupe komponenti:

- pomoćne;PRIMER 1: regulatori pritiska, armaturai, sigurnosni uređaji, dilatacioni kompenzatori, izolacioni spojevi

- cevi, uključujući i kolena napravljena od cevi;- cevni sistem za instrumentaciju;- fitinzi.

9


PRIMER 2: Reduciri, T-komadi, fabrički izrađena kolena, prirubnice, zavareni komadi, mehanički spojevi.3.2.6ulazni cevni sistemspojni cevni sistem kroz koji gas ulazi u stanicu

3.2.7glavna linijacevni sistem kao deo sistema za snabdevanje gasom, na koji se priključuju pomoćne linije

3.2.8izlazni cevni sistemspojni cevni sistem kroz koji gas izlazi iz stanice 3.2.9stanica za regulaciju pritiskainstalacija za regulaciju pritiska gasa i zaštitu od nadpritiska, koja obuhvata svu opremu uključujući ulazni i izlazni cevni sistem do proptivpožarnih slavina, i bilo koju konstrukciju u koju je oprema smeštena

3.2.10pomoćna linijacevni sistem od glavne linije do tačke na kojoj gas ulazi u cevovodnu instalaciju

3.3 Pritisak, projektovanje i ispitivanje3.3.1projektni faktor (fo)faktor koji se primenjuje pri proračunu debljine zida ili projektnog pritiska

3.3.2projektni protokprotok na kome se zasnivaju projektni proračuni

3.3.3projektni pritisak (DP)pritisak na kome se zasnivaju projektni proračuni

3.3.4pritisakmanometarski pritisak fluida u sistemu, izmeren ustatičkim uslovima

3.3.5radni pritisak (OP)pritisak koji vlada u sistemu u normalnim radnim uslovima

3.3.6maksimalni radni pritisak (MOP)maksimalni pritisak na kome sistem može neprekidno da radi pri normalnim radnim uslovima

NAPOMENA: normalni radni uslovi su kada nema kvara na uređajima niti poremećaja u struji gasa

3.3.7privremeni radni pritisak (TOP)pritisak na kome sistem može privremeno da radi u okviru regulacione grupe

3.3.8

10


maksimalni havarijski pritisak (MIP)maksimalni pritisak na kome sistem može da radi kraće vreme i koji je ograničen sigurnosnim uređajima

3.3.9ispitivanje na čvrstoćuposeban postupak kojim se proverava da li cevni sistem i/ili stanica zadovoljavaju uslove mehaničke čvrstoće

3.3.10ispitivanje na nepropusnostposeban postupak kojim se proverava da li cevni sistem i/ili stanica zadovoljavaju uslove u pogledu nepropusnosti

3.3.11kombinovano ispitivanjeposeban postupak kojim se proverava da li sistem cevi i/ili stanica zadovoljavaju uslove mehaničke čvrstoče i nepropusnosti

3.4 Kontrola pritiska3.4.1alarmiranjesignaliziranje situacije u kojoj može biti potrebna manuelna intervencija ili u kojoj sam sistem može da pokrene sigurnosni mehanizam

3.4.2direktno dejstvonije potreban dodatni pogon za rad

3.4.3indirektno dejstvozahteva dodatni pogon za rad

3.4.4instrumentacijasistem ili kombinacija opreme za merenje i kontrolu3.4.5cevni sistem za instrumentacijucevni sistem koji je potreban za pravilno funkcionisanje postavljene pomoćne opreme u okviru stanice za regulaciju pritiska

PRIMER Impulsni vodovi, dodatne linije i linije za uzorkovanje

3.4.6monitordrugi regulator koji se koristi kao sigurnosni uređaj u kombinaciji sa aktivnim regulatorom, i koji preuzima kontrolu pritiska na višoj zadatoj vrednosti u slučaju da aktivni regulator ne drži zadati izlazni pritisak

3.4.7sigurnosni blokadni armatura (uređaj)uređaj konstruisan da izvrši brzo zatvaranje protoka gasa u slučaju da se unutar sistema koji taj uređaj štiti utvrdi nedozvoljena visina pritiska

3.4.8sigurnosni prekidni armatura (uređaj) uređaj konstruisan da prekine protok gasa, ali dinamički sporije od sigurnosnog uređaja za brzo zatvaranje, a u slučaju da se unutar sistema koji taj uređaj štiti utvrdi nedozvoljena visina pritiska

11


3.4.9sigurnosni ispusni armatura (uređaj)uređaj konstruisan za ispuštanje gasa u slučaju da se unutar sistema koji štiti utvrdi nedozvoljena visina pritiska

3.4.10sistem za regulaciju pritiskasistem koji obezbeđuje da se pritiska u izlaznom sistemu održava u određenom opsegu

3.4.11sigurnosni sistem za pritisaksistem koji nezavisno od sistema za regulaciju pritiska obezbeđuje da izlazni pritisak tog sistema ne prelazi sigurnosne opsege

3.4.12alarmni sistem za pritisaksistem koji obaveštava operatora u slučaju nastanka nedozvoljenog pritiska

3.4.13sistem za kontrolu pritiskakombinovani sistem koji obuhvata sisteme za regulaciju pritiska, zaštitu od previsokog pritiska, a po mogućnosti i sisteme za evidentiranje pritiska i alarmne sisteme

4 Sistem kvaliteta

Aktivnosti vezane za stanice za regulaciju pritiska gasa mogu se podeliti u tri faze:- projektovanje,- izgradnja i ispitivanje,- eksploatacija i održavanje.

Sistem kvaliteta treba da se primeni na sve pomenute aktivnosti - projektovanje, izgradnju, ispitivanje, eksploataciju i održavanje, u skladu sa ovim standardom.Moguće je pozivanje i na standarde iz serije EN ISO 9000 ili odgovarajuće standarde za sisteme kvaliteta. Nakon tehničkog prijema, integritet se održava precizno definisanim programom praćenja upravljanja, održavanja i stanja

5 Lokacija stanice za regulaciju pritiska gasa

5.1 Opšte napomeneStanice za regulaciju pritiska gasa moraju se projektovati, graditi, postavljati i eksploatisati vodeći računa o sigurnosne i ekološke zahteve iz važeće regulative.Tokom rane faze planiranja takođe se veoma vodi računa o prostoru za postavljanje stanice, sigurnosti lokacije i mogućem prostoru za smeštaj instalacije.Lokacije koje mogu da izazovu štetu treba izbegavati ili uzeti u obzir odgovarajuće mere opreza.

5.2 Prostor oko staniceProstor oko stanice mora odgovarati postavljanju opreme i obezbediti pristup za potrebe održavanja i/ili smeštaj pomoćnog materijala. Potrebno je obezbediti prilaz sa čvrstom površinom do prostora za stanicu i unutar njega, kako bi se omogućio pristup servisnih vozila za održavanje i hitne intervencije.Mora se voditi računa o izlazima za slučaj opasnosti i postaviti ih na pogodnim mestima.Gde je to neophodno, moraju se komponente zaštititi od oštećivanja.

12


Površina zone opasnosti određuje se prema odredbama EN 60079-10. Prilikom određivanja granice prostora za stanicu voditi računa o zonama opasnosti.Mesto dovoda vazduha za sagorevanje za gasne gorionike ili drugu gorioničku opremu moraju se odrediti tako da se na najmanju meru svede opasnost od mogućeg izbijanja havarije izazvane izvorom curenja gasa ili emisije. PRIMER: filteri, ispusni uređaji

5.3 Bezbednost prostora oko staniceStanice za regulaciju pritiska gasa moraju se obezbediti od neovlašćenog ulaska.Ako se koristi sigurnosna ograda, mora se oprema postavlja na dovoljnoj udaljenosti od nje kako bi se sprečio neovlašćeni pristup spolja. Voditi računa da se, gde god je to moguće, obezbede blokade za armaturae, uključujući i dodatne armaturae smeštene izvan kućišta.U oblasti sa potencijalno visokim rizikom od neovlašćenog pristupa, voditi računa o povećanom nivou bezbednosnih obilazaka stanice ili postavljanju uređaja za detekciju neovlašćenog pristupa. Moraju se postaviti upadljive oznake zabrane pušenja i drugih izvora paljenja.Jasno istaći broj telefona za hitne slučajeve.

6 Postavljanje

6.1 Opšte

Regulacioni i/ili sigurnosni sistem ili njegovi elementi mogu se postaviti na otvorenom, pod strehom ili u zatvorenom prostoru. Instalacije u zatvorenom dele se u sledeće kategorije:

- zasebni objekat;- kućište;- deo nekog drugog objekta ili smeštaj unutar njega- podzemna stanica.

Kod stanica za regulaciju pritiska gasa koje su deo nekog drugog objekta koji je u vlasništvu trećeg lica ili su postavljene unutar tog objekta, maksimalni radni pritisak ispred regulatora ne bi trebalo da bude veći od 5 bar. Viši pritisak je dozvoljen ako je stanica u sastavu industrijskog ili sličnog objekta i upravljanje obavlja ovlašćeno lice. Kada je maksimalni radnih pritisak ispred regulatora preko 5 bar oprema se mora smestiti u izdvojen prostor. Standard EN 12279 može da se primenjuje kod zahteva za postavljanje stanica za regulaciju pritiska gasa na pomoćnim linijama kao deo nekog drugog objekta ili unutar njega, sa projektnim protokom jednakim ili manjim od 650 m3/h u normalnim uslovima, i maksimalnim radnim pritiskom ispred regulatora koji je jednak ili manji od 5 bar.

6.2 Zahtevi za postavljanje

6.2.1 Pregradni zidovi i kanali za cevi, kablove i provodnike se moraju projektovati se tako da curenje gasa ne dovede do opasnosti.

6.2.2 U objektima koji se nalaze na javnom zemljištu, na spoljnim zidovima stanice za regulaciju pritiska gasa ne sme biti prozora. Mogu se koristiti stakleni blokovi u zidovima.

6.2.3 Krov ne sme pokrivati prostore za drugu namenu. Krovni pokrivač treba da bude od negorivog materijala. Krov može biti od lakog materijala kako bi se u slučaju eksplozije sačuvali zidovi.

6.2.4 Ne treba koristiti zidove sa međuprostorom. Ako se i koriste, šupljine u zidovima stanice za regulaciju pritiska gasa moraju se provetravati ka napolje kroz odušci. Šupljine se moraju provetravati odvojeno od prostora za instalacije. Odušci se moraju postaviti u spoljni zid bliže tlu i u krov, i treba da su ravnomerno raspoređene duž zidova.

13


6.2.5 Prostor u kome se nalazi stanica za regulaciju pritiska gasa ne treba da bude priključen na kanalizaciju (npr. putem odvoda u podu).

6.2.6 Prostor u koji je postavljena stanica za regulaciju pritiska gasa mora se provetravati direktno u atmosferu kroz odušci. Ti odušci, npr. armaturecioni kanali, moraju se postaviti što je ravnomernije moguće između gornjeg i donjeg nivoa duž zidova i/ili krova i to tako da obezbede efikasnu armatureciju čitavog prostora. O rasporedu oduška mora se posebno voditi računa kod upotrebe zidova sa međuprostorom.Kombinovani slobodni presek oduški mora iznositi najmanje 1% površine poda. Ako se postave linije za rasterećenje, kao što je opisano u tački 7.5.1, armaturecija se može smanjiti na 0,5% površine poda.Ukoliko posebni uslovi mogu da poremete ispravno funkcionisanje opreme, slobodan presek armaturecionih otvora se može smanjiti pod uslovom da se time ne izazove nikakva opasnost.Odušci se moraju zaštititi tako da u njih ne mogu da uđu materijali i predmeti, i da ne mogu biti blokirani. Kombinovani otvoreni presek zaštićenih oduški ne sme biti manji od propisanog minimalnog armaturecionog preseka. Ako su odušci smeštene u bočne zidove, treba voditi računa o odgovarajućoj zoni opasnosti.Armaturecija kotlarnica mora ispuniti zahteve za armatureciju gasnih kotlarnica.

6.2.7 Vrata prostora u koji je smeštena oprema stanice za regulaciju pritiska gasa mora imati mogućnost zaključavanja. Vrata se moraju otvarati spolja, pomoću ključa. Vrata se moraju otvarati u polje i moraju imati mogućnost fiksiranja u otvorenom položaju. U prostorima u koje se može ući mora postojati mogućnost da se vrata otvore iznutra bez ključa. Izlazi iz zatvorenog i/ili ograđenog prostora moraju uvek biti slobodni. Ne sme biti otvora koji vode u duge zatvorene prostore. Vrata i odušci se moraju postaviti na sigurnom rastojanju od prozora, vrata ili otvora drugih objekata.Ulazna vrata u prostore u kojima postoje izvori paljenja moraju se postaviti na drugi zid ili na sigurnom rastojanju od vrata i oduški prostora u kome može postojati zapaljiva atmosfera.

6.2.8 Kod stanica u koje može da uđe osoblje, podovi prostora u kojima može doći do stvaranja zapaljive atmosfere moraju biti pokriveni materijalom koji deluje antistatički i sprečava varničenje (npr. beton ili keramika).

6.2.9 U prostorima u kojima može doći do stvaranja zapaljive atmosfere, grejanje se može obezbediti isključivo grejnim uređajima kod kojih:- komora za sagorevanje nije povezana niti tokom rada može biti povezana sa tim prostorima; - temperatura površine komponenata koje su u direktnom kontaktu sa ovim prostorima ne prelazi 350°C.

6.2.10 Unutar zona opasnosti mora se zabraniti je pušenje i drugi izvori paljenja.

6.3 Podzemne stanice

6.3.1 Opšte napomeneOsim ukoliko je u daljem tekstu drugačije određeno, podzemne stanice moraju biti u skladu sa opštim uslovima za smeštaj stanica za regulaciju pritiska (videti tačku 6.2).Kod gasovitih goriva težih od vazduha mora se voditi računa o dodatnim zahtevima za projektovanje, izgradnju i armatureciju stanice.

6.3.2 Stanice u šahtovimaStanice za regulaciju pritiska gasa mogu se postaviti u podzemni šaht. Po potrebi se gornja površina moraju projektovati da izdrži opterećenje od intenzivnog saobraćaja ili se daje rešenje kojim se sprečava pristup vozilima odgovarajućim trajnim preprekama.Dno šahta mora imati drenažu. Ako je nivo vode visok ili šaht može biti poplavljen, umesto drenaže odvod vode se mora rešati ispumpavanjem. U tom slučaju se odušni vodovi takođe postavljaju tako da se završavaju na odgovarajućoj lokaciji.Odušci se moraju postaviti na suprotnim uglovima. Ispusti za vazduh mogu biti konstruisani poput dimnjaka kako bi podstakli armatureciju.Svi prodori priključaka kroz zid moraju da budu nepropusni.

14


PRIMER Cevi, kablovi.Svi metalni delovi, uključujući stepenište i držače, moraju biti uzemljeni, a uzemljenje vidljivo.

6.3.3 Stanice u posudi pod pritiskomStanice za regulaciju pritiska gasa mogu biti smeštene i u posudu konstruisanu da bude postavljena podzemno kao modul između ulaznog i izlaznog cevnog sistema.PRIMER Saobraćaj, tlo, podzemne vode.Mora se voditi računa o tome da stanica mora biti dostupna za potrebe održavanja.

7 Projektovanje stanice

7.1 Opšte

Stanice za regulaciju pritiska gasa moraju se projektovati i grade tako da:- se obezbedi ispravno funkcionisanje stanice vodeći računa o uslovima okruženja;- bitni elementi stanice budu lako dostupni za upravljanje i održavanje;- stanica ili posebne linije instalacije mogu da se odvoje armaturaima;- svaka postavljena linija, uključujući i rezervne linije, ispunjava zahteve ovog standarda.

Voditi računa o sleganju, koroziji i drugim opasnostima.

Cevni sistem i pomoćni uređaji moraju biti pogodni za pritiske i temperature koji nastaju kako u normalnim radnim uslovima tako i u situacijama aktiviranja sigurnosnog sistema za zaštitu od previsokog pritiska. Zahtevi iz standarda EN 1775 koji se tiču zaštite u slučajevima izbijanja požara moraju – gde je to primenjivo – biti ispunjeni.Ako postoji bilo kakav rizik od povratnog toka, na izlazu se može postaviti odbojna klapna ili sličan uređaj. Ukoliko je moguće odvojiti ceo ili samo deo sistema cevi i opreme tako da se onemogući isticanje gasa iz odvojene deonice, onda se mogu ugraditi efikasni ispusni uređaji kao zaštita od razvoja nedozvoljeno visokog pritiska usled temperaturnog uticaja.Veza između zaštićenog sistema i tog ispusnog uređaja za snižavanje pritiska, sam ispusni uređaj i linija za rasterećenje moraju biti tako dimenzionisani da u svakom trenutku obezbede odgovarajući kapacitet rasterećenja.

7.2 Predgrevanje gasa

Ukoliko snižavanje pritiska dovodi do snižavanja temperature gasa u meri u kojoj postoji opasnost od nastanka poremećaja (npr. stvaranje hidrata, kondenzacija ili leđenje), potrebno je izvršiti predgrevanje gasa.PRIMER stvaranje hidrata, kondenzacija ili leđenje.Odgovarajuće mere opreza preduzimaju se radi sprečavanja prodora gasa u cevovod sa grejnim medijumom, čime se povećava mogućnost za nastanak opasne situacije. Umesto predgrevanja, u gas se može ubrizgati inhibitor, supstanca koja sprečava stvaranje hidrata.PRIMER metanol.Ako se očekuje da temperatura gasa bude ispod dozvoljene temperature za cevovodni sistem, izvršiće se predgrevanje gasa.

7.3 Filteri, separatori, odvajači tečnosti

Ukoliko postoji mogućnost od ulaska prašine ili tečnosti u gasnu liniju i ugrožavanja ispravnog funkcionisanja opreme, mora se u obzir uzeti sistem za odvod prašine ili tečnosti. Ti sistemi moraju imati odgovarajući kapacitet zasnovan na maksimalnoj količini ispuštenog gasa pri minimalnom pritisku. Za filtere treba obezbediti manometar diferencijalnog pritiska kako bi se prikazao nivo zaprljanosti filtera.Poklopci moraju biti tako konstruisani da se mogu otvoriti bez ikakve opasnosti. Za tečnosti se mora obezbediti ručni ili automatski uređaj za odvajanje, ako je neophodno i sa kolektorom.

7.4 Kontrola buke

7.4.1 Opšte

15


Proces regulacije pritiska stvara buku koja, ako se ne kontroliše, može kod nekih delova stanice da se razvije do neprihvatljivo visokog nivoa.Takav nivo buke može da:

- stvara neprijatnost stanovnicima oblasti u kojoj se nalazi stanica;- stvori opasnost po sluh osoblja koje radi na opremi;- dovede do kvara na komponentama.

7.4.2 Zaštita okoline

U fazi projektovanja mora se voditi računa o ugradnji aparata za kontrolu buke koji će ograničiti nivo buke tako da on na ogradi oko stanice ili u blizini naseljenih objekata bude prihvatljiv. Taj nivo može se definisati nacionalnim propisima.

7.4.3 Buka u radnom pojasu

Potrebno je voditi računa o postavljanju opreme koja proizvodi nizak nivo buke. Ako je nivo buke suviše visok, osoblje mora da koristi štitnike za uši, a na ulazu o tome mora biti istaknuto obaveštenje.

7.1 Odušci i linije za rasterećenje

7.5.1 Odušci

Gas koji izlazi kroz odušci uređaja može u zatvorenom prostoru dovesti do stvaranja zapaljive smeše. Da bi se to sprečilo, primenjuju se sledeće mere:

- odušci sa linijama za rasterećenje koje vode iz prostorije;- ograničenja kod odušnih (disajnih) spojeva, pod uslovom da se time ne ugroze radne karakteristike;- dodatno provetravanje prostorije.

Pomenute odušci takođe obuhvataju i odušne (disajne) cevi za membrane regulatora pritiska i sigurnosnih uređaja. Ukoliko su linije za rasterećenje priključene na ove odušci moraju imati dovoljan kapacitet da gas može slobodno da izađe, a funkcionisanje regulatora pritiska i sigurnosnih uređaja ne bude ugroženo rastom pritiska u liniji.

7.5.2 Linije za rasterećenje

Linije za rasterećenje koje rade na istom pritisku mogu se kombinovati pod uslovom da eventualno curenje iz jedne ili više linija ne utiče na rad opreme.Namenske linije za rasterećenje ne smeju se kombinovati sa odušnim (disajnim) linijama u merno-priključnom sklopu. Ako se merno-priključni sklopovi koriste kao neka vrsta linije za rasterećenje to ne sme narušiti ispravno funkcionisanje priključenih uređaja.Linije za rasterećenje moraju se završiti se na bezbednoj udaljenosti od izvora paljenja. Svi završeci projektuju se tako da odgovaraju lokalnim uslovima. Moraju se preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi se sprečila blokada izlaza i zaštitio se od ulaza stranih materija (npr. vode, prljavštine, insekata).

7.2 Električne instalacije

Zone opasnosti za stanice za regulaciju pritiska gasa moraju se utvrditi u skladu sa odredbama EN 60079-10. Električne instalacije u zonama opasnosti moraju odgovarati odredbama prEN 50154.

7.3 Udar groma i uzemljenje

Mora se voditi računa o merama zaštite od udara groma. Te mere moraju biti u skladu sa važećim standardima.Potrebno je koristiti zaštitu kablova i električnih uređaja od prenapona. Kod elektronskih uređaja ove mere mogu se upotpuniti visokokvalitetnim uređajima za zaštitu od prenapona, kako bi se uređaji zaštitili na odgovarajući način.Svi delovi instalacije koji provode električnu struju treba da budu povezani i uzemljeni.Mora se voditi računa da se izbegnu međusobni uticaji između električnog uzemljenja, uzemljenja instrumentacije i sistema katodne zaštite.

16


7.4 Katodna zaštita i elektroizolacija

Ako na cevovodima postoji katodna zaštita, oprema stanice za regulaciju pritiska gasa mora biti elektroizolovana u odnosu na ulazni i izlazni cevni sistem pomoću izolacionih prirubnica ili fitinga. Katodna zaštita se uzima u obzir kao dodatak postavljanju spoljnog omotača kod podzemnih delova instalacije.Mora se voditi računa da se onemogući svako neželjeno premošćavanje izolacionih spojeva. PRIMER polaganjem alata.

7.5 Pomoćni uređaji

Pomoćni uređaji postavljeni na stanice za regulaciju pritiska gasa moraju biti:- izrađeni od odgovarajućih materijala tako da se ispravno funkcionisanje opreme ne narušava

korozijom izazvanom uticajem okoline,- opremljeni odgovarajućim armaturaima, sedištima armature i pokretnim delovima kako bi se

obezbedilo ispravno funkcionisanje,- konstruisani i ugrađeni tako da se omogućava lako kontrolisanje rada pokretnih delova, pravilnog

podešavanja pritiska i propuštanja u zatvorenom položaju,- tako postavljeni da se omogući potrebno ublažavanje posledica koje nastaju pri padu pritiska,- u skladu sa važećim odredbama Evropskih standarda za maksimalni radni pritisak,- ugrađeni prema uputstvima proizvođača- i imati sertifikat proizvođača u skladu sa EN 10204, 3.1B.

7.6 Cevni sistem

Sve cevi, fitinzi i spojevi koji ne spadaju u cevni sistem instrumentacije moraju biti u skladu sa važećim standardima za materijale i cevni sistem.Za stanice maksimalnog radnog pritiska ispred regulatora do 16 bar važeći je standard EN 1775 ili EN 12007-1, u zavisnosti od tačke/mesta isporuke i da li je cevni sistem podzemni ili nije.Za stanice maksimalnog radnog pritiska ispred regulatora preko 16 bar važeći je standard EN 1594 u pogledu utvrđivanja debljine zida i materijala za cevi i fitinge.Za izradu nadzemnog cevnog sistema između ulazne i izlazne protivpožarne armature u stanici, treba koristiti čelik, a ne druge materijale.Navojni spojevi mogu se koristiti do DN 50 pod uslovom da je navoj prilagođen maksimalnom radnom pritisku.

7.7 Zavarivanje

Zavarivanje čeličnog cevnog sistema mora se vršiti prema odredbama EN 12732.

7.8 Cevni sistem za instrumentaciju

Zahtevi iz ove tačke odnose se na projektovanje i postavljanje cevnog sistema za instrumentaciju kako bi se obezbedilo ispravno funkcionisanje i bezbedan rad ovih linija.

7.8.1 Cevni sistem za instrumentaciju mora odgovarati projektnom pritisku linije ili opreme na koju je priključena.

7.12.2 Cevni sistem za instrumentaciju podložan začepljenju usled sakupljanja čvrstih materija ili naslaga mora imati priključke koji se mogu demontirati.

7.12.3 Manometri ili manometarski priključci moraju se dimenzionisati uzimajući u obzir pritisak, kako bi se ograničilo isticanje gasa u slučaju neispravnosti manometra.

7.12.4 Cevni sistem za instrumentaciju koji može da sadrži tečnost mora se zaštititi od štetnog uticaja vremenskih uslova (npr. grejanjem).

17


7.12.5 Cevni sistem za instrumentaciju u kome može doći do akumuliranja tečnosti može se opremiti efikasnim separatorom tečnosti i odvodom za bezbedno ispuštanje tečnosti.

7.12.6 Postavljanje cevnog sistema za instrumentaciju, nosača i ankera mora se pažljivo projektovati, ne samo da bi primili napon koji nastaje pod normalnim radnim uslovima već i da bi sprečili štete izazvane slaganjem, spoljnim uticajima, neodgovornim postupanjem i drugim vanrednim okolnostima.

7.12.7 Ako je potrebno, moraju se primeniti odgovarajuće mere kako bi se sprečila oštećenja izazvana korozijom, kako iznutra tako i spolja.PRIMER 1 odabirom odgovarajućih materijalaPRIMER 2 spoljnom zaštitom od korozije.

7.12.8 Spojevi između cevi i armatura ili pomoćnih uređaja moraju odgovarati pritisku i temperaturi kojima su izloženi. Teleskopski ekspanzioni spojevi ne smeju se koristiti. Širenje se mora omogućiti fleksibilnošću konfiguracije cevnog sistema za instrumentaciju.

7.12.9 Svaki sigurnosni uređaj ili regulator pritiska mora imati sopstvene impulsne vodove, odvojeno priključene na zaštićeni sistem. Priključenje tih vodova na sigurnosne uređaje vrši se između regulatora i prve izlazne protivpožarne armature. Impulsni vodovi treba da budu vidljivi radi sigurne eksploatacije.

7.12.10 Armatura u impulsnim vodovima u funkciji regulatora pritiska i sigurnosnih uređaja ne treba da se postavi ukoliko je mesto priključenja voda ispred prve izlazne protivpožarne armature. Kod impulsnih vodova se mogu preduzeti mere kako bi se omogućilo preusmeravanje mesta priključenja tih vodova pomoću trokrakog armature ili dva kodirana blokadna armature, pod uslovom da je jedno mesto priključenja aktivno sve vreme. Tačka priključenja impulsnog voda za regulacione i sigurnosne sisteme treba u odgovarajućoj meri da bude zaštićeno od turbulencije i bilo kakvih uticaja usled promene u brzini protoka gasa ili velike brzine gasa u instalaciji, tako da odgovarajući uslovi pritiska vladaju u instrumentaciji sve vreme.

7.12.11 Pojedinačni impulsni vodovi mogu da se priključe na merno-priključni sklop zavaren na ulazni ili izlazni cevni sistem. Da bi se obezbedila čvrstoća i uslovi statičkog pritiska, prečnik merno-priključnog sklopa (magistrale) i priključka na cevni sistem mora iznositi najmanje 40 mm ili biti jednak prečniku ulaznog ili izlaznog cevnog sistema.

7.12.12 Kod paralelno postavljene dve ili više regulacione linije dozvoljena je kontrola regulatora jednim kontrolerom ili pilotom.

7.9 Analiza naprezanja

7.13.1 Projektni pritisak

Projektni pritisak komponenti mora biti najmanje jednak projektnom pritisku koji vlada ispred granice i najmanje jednak projektnom pritisku iza granice.Granica mora biti na izlaznom priključku ili iza izlaznog priključka sledećih uređaja:

- aktivnog regulatora,- sigurnosnog uređaja, ukoliko je postavljen iza aktivnog regulatora,- protivpožarne izlazne armature ili armature na izlaznoj liniji, ako je impulsni vod sigurnosnog

uređaja sa najvišom podešenom vrednošću priključen na cevni sistem iza tog armature.

7.13.2 Projektni faktor

Glavni napon materijala cevi pod projektnim uslovima ne sme prelaziti specificiranu minimalnu zateznu čvrstoću (Rt0,5) pomnoženu sa projektnim faktorom (f0).Projektni faktor mora biti najmanje 0,67. Nacionalni propisi mogu zahtevati nižu vrednost za f0.

7.13.3 Oslonci

18


Nosači koji nisu namenjeni da učvrste cevni sistem moraju se projektovati da na najmanju meru svedu poremećaje koji nastaju usled njegovog širenja.Oslonce zavarene na cevni sistem treba izbegavati, a ako se ipak koriste onda moraju biti takvi da obuhvataju cev celim obimom. Voditi računa da se na najmanju meru svede lokalno naprezanje usled zavarivanja i izbegne podužno zavarivanje direktno na cevnom sistemu pod pritiskom. Ukoliko se posle postavljanja vrši hidrostatičko ispitivanje, konstrukcija (projektovanje) nosača mora uzeti u obzir težinu tečnosti za hidrostatičko ispitivanje.Oslonci-čvrste tačke se moraju postaviti na takvim mestima da se izbegnu nedozvoljena pomeranja i biti tako konstruisani (projektovani) da izdrže opterećenja koja se utvrde analizom naprezanja. U ovom kontekstu se mora uzeti u obzir mogućnost povratnog uticaja.Podzemni cevni sistemi i podzemni merno-priključni sklopovi (magistrale) se ne smeju smatrati čvrstim tačkama ukoliko nisu podsebno konstruisani u tu svrhu.Konstrukcija (projektovanje) oslonca treba da obuhvati i elektroizolaciju kako bi se ispunili zahtevi za sistem katodne zaštite. Preventivne mere treba preduzeti za sprečavanje korozije na mestu kontakta nosača i cevnog sistema, i to efikasnim zaptivanjem spoja.Gde je to neophodno nosači cevnog sistema treba da imaju mogućnost skidanja radi inspekcije.

7.13.4 Fleksibilnost

Neophodno je obezbediti fleksibilnost kako bi se izbeglo ili smanjilo naprezanje u cevnom sistemu. Iz tog razloga generalna situacija treba da uzme u obzir fleksibilnost cevi.

7.13.5 Temperatura

Uticaj temperaturnih promena usled promene uslova okoline i solarnog uticaja mora se uzeti u obzir. Ovi uticaji mogu biti najjači na deonicama cevnog sistema u kojima nema protoka gasa. PRIMER rezervne linije ili obilazni vodUkoliko je neophodno mora se voditi računa o promeni temperature usled naglog pada pritiska.

7.13.6 Brzina gasa

Brzina gasa mora biti takva da se izbegnu vibracije, previsoki nivo zvuka, pulsiranje i prekid kontrolnog procesa.

7.10 Izolacione armature

Izolacione armature stanica za regulaciju pritiska gasa mora se postaviti kako na ulazni tako i na izlazni cevni sistem, na bezbednom rastojanju od kućišta (prostorije za smeštaj) ili nadzemnih delova instalacije.Izlazna izolaciona armatura se ne mora postaviti ukoliko ne postoji mogućnost povratnog toka. Mesto postavljanja izolacionih armatura mora se jasno obeležava i one se postavljaju tako da se rizik od oštećivanja vozilima smanji na najmanju meru. Razmak između izolacionih armatura i kućišta (prostorije za smeštaj) stanice treba da bude najmanji mogući u konkretnim uslovima.Kao opšte pravilo, protivpožarne armature na ulaznom i izlaznom cevnom sistemu takođe predstavljaju funkcionalnu granicu između stanice i cevovoda.

8 Kontrola pritiska8.1 Opšte

Sistem kontrole pritiska mora održavati pritisak u sistemu iza regulatora u okviru zadatih granica i mora garantovati da ovaj pritisak neće prekoračiti dozvoljeni nivo. Sistem iza regulatora obuhvata celokupni cevni sistem do sledeće granice pritiska. Odnosi između maksimalnog radnog pritiska (MOP), vršnog nivoa radnog pritiska (peak level OP), privremenog radnog pritiska (TOP) i maksimalnog havarijskog pritiska (MIP) dati su u tabeli 1.

19


Tabela 1 - Odnosi između maksimalnog radnog pritiska, vršnog nivoa radnog pritiska, privremenog radnog pritiska i maksimalnog havarijskog pritiska

MOP1) bar peakOP ≤ TOP ≤ MIP ≤MOP >40 1,025 MOP 1,1MOP 1,15MOP16<MOP≤40 1,025 MOP 1,1MOP 1,20MOP5<MOP≤16 1,025 MOP 1,1MOP 1,30MOP2<MOP≤5 1,025 MOP 1,1MOP 1,40MOP0,1<MOP≤2 1,025 MOP 1,1MOP 1,75MOPMOP≤0,1 1,025 MOP 1,1MOP 2,50MOP2)

1) MOP je jednak ili manji od projektnog pritiska, ali su navedeni faktori važeći samo kada je projektni pritisak jednak MOP-u.2) Ako su gasna trošila (nepropusnost ispitivana na 150mbar) direktno priključena na cevovodnu instalaciju, MIP iza krajnjeg regulatora mora biti ograničen na 150 mbar.Ako nije potreban sigurnosni uređaj, TOP i MIP iza regulatora nisu od značaja za cevovodne instalacije na sistemima kod kojih je MOP ispred regulatora manji ili jednak 100 mbar.

NAPOMENA: odnosi pritisaka dati u tabeli 1 mogu da važe za projektni pritisak ako je MOP manji od projektnog pritiska.PRIMER: ako je projektni pritisak 0,1bar a MOP 0,075 bar, TOP može da dostigne 1,5x0,1 bar, a MIP 2,5x0,1bar.

8.2 Sistem za regulaciju pritiska

Sistem za regulaciju pritiska mora održavtia pritisak u okviru granica prihvatljivih za sistem iza regulatora. Podešena vrednost ne sme prelaziti vrednost maksimalnog radnog pritiska. Međutim, radni pritisak može da prekorači podešenu vrednost zbog dinamičke prirode sistema. Sistem za regulaciju pritiska ne sme da dozvoli da pritisak iza regulatora pređe vrednosti date u drugoj koloni tabele1.Regulatori pritiska bez spoljnog izvora energije moraju biti u skladu sa odredbama EN 334. Uređaji koji ne spadaju u oblast primene EN 334 mogu se alternativno koristiti za sistem za regulaciju pritiska ukoliko se dokaže da odgovaraju nameni.

8.3 Sistem zaštite od previsokog pritiska

8.1.1 Opšte

Sistem zaštite od previsokog pritiska mora da reaguje automatski kako bi sprečio da pritisak u sistemu iza regulatora pređe dozvoljeni nivo, uzimajući u obzir dozvoljena odstupanja, a u slučaju kvara na sistemu za regulaciju pritiska.Za gornje granice pritiska videti tabelu 1.Donje granice pritiska mora odrediti vlasnik ili onaj ko upravlja, ako je primenljivo.

8.3.2 Principi rada sistema za zaštitu od previsokog pritiska

Za rad sistema za zaštitu od previsokog pritiska u stanicama za regulaciju mogu se primeniti sledeći principi:

- bez odušci: to može biti monitor, blokadni ili prekidni uređaj za zaštitu od previsokog pritiska;- sa oduškom: to može biti sigurnosni ispusni uređaj direktnog ili indirektnog dejstva.

Sigurnosni ispusni uređaj punog kapaciteta treba da se koristi samo kao drugi sigurnosni sistem, zajedno sa uređajima bez odušci (ispuštanja).Količina gasa ispuštena u autmosferu treba da bude svedena na minimum.

20


Odabrani princip rada mora u svim situacijama da obezbedi odgovarajuću zaštitu od rasta pritiska preko dozvoljenog nivoa.Dozvoljeni nivo za monitore mora se odnositi na TOP, osim u slučaju navedenom u tački 8.4.2; dozvoljeni nivo za ostale sigurnosne uređaje odnosi se na MIP.Pri utvrđivanju zadate vrednosti za sigurnosni sistem mora se voditi računa o vremenu reagovanja sistema, kako bi se garantovalo da MIP nije prekoračen.

8.3.3 Primena

Sistem za zaštitu od previsokog pritiska nije potreban ako je:

MOPu ≤ MIPd ili MOPu ≤ 100 mbar

Jedan sistem za zaštitu od previsokog pritiska mora se postaviti se ako je:

MOPu > MIPd

Dvostruko osiguranje se preduzima ako je:

MOPu – MOPd > 16 bar i MOPu > STPd

pri čemu je:

MOPu = maksimalni radni pritisak ispred regulatora

MOPd = maksimalni radni pritisak iza regulatoraMIPd = maksimalni havarijski pritisak iza

regulatora STPd = pritisak ispitivanja sistema iza

regulatora na naprezanje.

Zadatak drugog uređaja jeste da poveća nivo sigunosti.

8.2 Blokadni uređaji za zaštitu od previsokog pritiska

8.4.1 Sigurnosni zaporni uređaj

Kod primene uređaja bez odušci svaki pojedinačni uređaj mora odgovarati sledećim zahtevima:- najviša podešena vrednost za uređaje za zaštitu od previsokog pritiska mora biti MIP minus

pozitivna tolerancija u skladu sa klasom tačnosti sigurnosnog uređaja;- ako se aktivira sigurnosni zaporni uređaj (blokadni ili prekidni), on mora ostati u zatvorenom

položaju sve dok se ručno ne otvori. Međutim, ako je neophodno da se snabdevanje obezbedi i u slučaju kvara na više od jedne linije, u obzir se može uzeti i primena kontrolnog sistema koji omogućava automatsko otvaranje i zatvaranje sigurnosnog uređaja između graničnih vrednosti pritiska.

Kod zapornih uređaja indirektnog dejstva, prekid pomoćnog pogona dovodi do sigurnosnog aktiviranja. Izuzeci su dozvoljeni ako:- se kao dodatna energija koristi gas iz samog sistema i snabdevanje ovim gasom je kontinuirano;- dodatna energija (struja, vazduh ili tečni radni fluid) iz spoljnjeg izvora podržava gasom iz sistema

kao dodatno back-up napajanje i snabdevanje ovim gasom je kontinuirano.Ako se oprema kao što su transmiteri ili kontrolna oprema koristi bez „back-up-a“, gubitak signala imaće za posledicu sigurnosno aktiviranje.

8.4.2 Monitori

Monitor koji se koristi kao uređaj za zaštitu od previsokog pritiska mora odgovarati sledećim zahtevima:

21


- vrednost podešavanja monitora mora da se odabere tako da se ne prekorači TOP. Ako se pomoću alarmnog sistema ili čestim inspekcijama stanice za kratko vreme može utvrditi situacija u kojoj je monitor preuzeo kontrolu od aktivnog regulatora pritiska, za utvrđivanje vrednosti podešavanja se može uzeti u obzir MIP (umesto TOP);

- kvar na dodatnom (pomoćnom) napajanju mora da za posledicu ima sigurnosno aktiviranje. Izuzeci su dozvoljeni ako:

a) se kao dodatna energija koristi gas iz samog sistema i snabdevanje ovim gasom je kontinuirano;b) dodatna energija (struja, vazduh ili tečni radni fluid) iz spoljnjeg izvora podržava gasom iz sistema kao dodatno back-up napajanje i snabdevanje ovim gasom je kontinuirano.- ako se oprema kao što su transmiteri ili kontrolna oprema koristi bez back-up-a, gubitak signala imaće za posledicu sigurnosno aktiviranje;- kvar na aktivnom regulatoru ne sme narušiti ispravno funkcionisanje sistema za obezbeđenje pritiska.

8.5 Odušni uređaji za zaštitu od previsokog pritiska Ako se koriste sigurnosni ispusni uređaji, MIP ne sme biti prekoračen. To se uzima u obzir odabirom vrednosti podešavanja za ispusni uređaj i kapacitet sistema za rasterećenje.

8.6 Sistem alarmiranja

Ako su kod sistema za kontrolu pritiska vrednosti na koje su podešeni sigurnosni uređaji između MOP (jednako DP) i MIP, treba obezbediti da ulazak u ovaj opseg bude havarijski, kako po učestalosti tako i po trajanju.

8.7 Instrumentacija

Instrumentacija koja se koristi za sisteme za zaštitu od previsokog pritiska mora zadovoljiti sledeće zahteve:- električne instalacije i cevni sistem moraju se dimenzionisati i postaviti vodeći računa o njihovoj

funkciji. Instrumentacija koja je u funkciji sistema za zaštitu od previsokog pritiska mora biti nezavisna od ostale instrumentacije. Gde je to neophodna, podešavanja kontrolnog sistema koji je deo sistema za zaštitu od previsokog pritiska moraju biti nepromenljiva;

- izolacija (odvajanje) komponenti za detekciju pritiska (koje su deo sistema za zaštitu od previsokog pritiska) od sistema koji se štiti nije dozvoljeno, osim ukoliko to vodi sigurnosnom aktiviranju.

8.8 Obilazni vodovi

8.8.1 Obilazni vodovi za potrebe izjednačavanja pritiska ili ispitivanja

Ako se obilazni vodovi koristi za izjednačavanje pritiska u pomoćnoj opremi ili za potrebe ispitivanja, mora se ugraditi armatura koji treba automatski da zatvara ukoliko se manuelno ne drži otvorenim.

8.8.2 Obilazni vodovi sigurnosnog sistema

Ukoliko je i sigurnosni sistem sa obilaznim vodom, treba izbegavati trajni obilazni vod regulacione linije za održavanja protoka gasa.Svaki trajni obilazni vod sigurnosnog sistema mora biti opremljen najmanje manuelnim regulacionim armaturom, manometrom i odgovarajućim sigurnosnim merama.

9 Ispitivanje9.1 Opšte

Sve komponente pod pritiskom u okviru stanice za regulaciju pritiska, uključujući tu i cevni sistem, moraju biti ispitane na čvrstoću. To ispitivanje se može obaviti pre postavljanja instalacije.Ispitni postupci moraju biti neki od predviđenih standardom EN 12327.Ispitivanje čvrstoće instalacije se ne mora ponavljati ukoliko se postojećim sertifikatima može dokazati da su komponente ispitivane najmanje na zadatom ispitnom pritisku.

22


Ako je ispitivanje čvrstoće izvršeno sa povoljnim rezultatom, komponente skinute sa instalacije pre ispitivanja moraju se ponovo ugraditi. Čitava instalacija se potom podvrgava pneumatskom ispitivanju radi utvrđivanja nepropusnosti.Voditi računa o granici (videti tačku 7.13.1) koja deli sisteme ispred i iza nje.

9.2 Ispitivanje čvrstoće

9.2.1 Opšte napomene

Pritisak na kome se izvodi ispitivanje čvrstoće (STP) ili pritisak kombinovanog ispitivanja (CTP) mora biti viši od maksimalnog havarijskog pritiska (MIP).

9.2.2 Instalacije maksimalnog radnog pritiska preko 16 bar

Za maksimalne radne pritiske preko 16 bar, ispitivanje čvrstoće mora se izvoditi u skladu sa ispitivanjem za cevovode opisanim u EN 1594.

9.2.3 Instalacije maksimalnog radnog pritiska ≤ 16 bar

Za maksimalne radne pritiske do 16 bar, ispitivanje čvrstoće mora se izvoditi u skladu sa ispitivanjem za cevovode opisanim u EN 12007-1.

9.3 Ispitivanje nepropusnosti

Nakon obavljanja ispitivanja čvrstoće, svaka komponenta skinuta sa instalacije tokom ispitivanja mora ponovo da se postavi.Na čitavoj se instalacija potom mora se vršiti ispitivanje nepropusnosti, i to na odgovarajućem pritisku koji može biti niži od MIP ukoliko se ne radi kombinovano ispitivanje. Granica pritiska za ispitivanje nepropusnosti treba da bude ista kao ona koja važi kod normalnih radnih uslova u svakoj deonici instalacije.Kao ispitni medijum mora se koristi vazduh, inertni gas ili gas.Kod ispitivanja tečnošću za detekciju curenja ne sme biti vidljivog propuštanja.

9.4 Izveštaj

Izveštaj o obavljenom ispitivanju mora da sadrži najmanje sledeće informacije:- ime ovlašćenog lica koje je odgovorno je za ispitivanje;- datum kada je vršeno ispitivanje;- ime podnosioca ili zainteresovane strana;- naziv proizvođača stanice;- oznaku ispitivane deonice;- projektni pritisak;- pritisak postignut tokom ispitivanja i period u kome je održavan taj pritisak;- ispitni medijum;- metod inspekcije;- rezultate ispitivanja;- napomene o ispitnom postupku.

Ispitna dokumentacija se mora čuvati sve dok se stanica ne stavi van eksploatacije ili izvrši ponovno ispitivanje i sačini novi izveštaj.

10 Tehnički prijem stanice

Tehnički prijem stanice za regulaciju pritiska vrši se tek po dobijanju pozitivnih rezultata ispitivanja čvrstoće i nepropusnosti. Tehnički prijem mora biti u skladu sa odredbama EN 12327.Funkcionalno ispitivanje komponenti i celog sistema, kao i prijem stanice moraju se evidentirati kroz pisane procedure. Ove procedure treba da obezbede sledeće:

23


- potvrdu ispravnog funkcionisanja svih komponenti, koju u skladu sa uputstvima proizvođača za svaku komponentu pojedinačno daje onaj koji njome upravlja;

- podešavanje i ispitivanje sistema za zaštitu od previsokog pritiska pre puštanja u rad, a prema važećem ispitnom postupku;

- dokaz ispravnog funkcionisanja stanice kao celine, nakon što su komponente funkcionalno ispitane i prihvaćene.

Projekti izvedenog stanja, izveštaji o ispitivanju, postupci i ostala dokumentacija neophodna za rad stanice treba u trenutku primopredaje da bude u posedu onoga ko vrši upravljanje stanicom.

11 Rad i održavanje

11.1 Opšte

Rad stanica za regulaciju pritiska mora da bude usklađen sa radom priključenog sistema za snabdevanje gasom.Dodatni osnovni zahtevi koji se posebno odnose na stanice za regulaciju pritiska gasa dati su u daljem tekstu.

11.2 Podaci

Osnovni podaci o radu svake stanice za regulaciju pritiska moraju se dokumentovati i sadržati najmanje sledeće informacije:

- šemu stanice za regulaciju pritiska;- šemu ulaznog i izlaznog cevnog sistema i protivpožarnih armature;- najvažnije podatke o sistemu za kontrolu pritiska.

Subjekt koji upravlja stanicom obezbeđuje da osnovni i bitni podaci budu dostupni tokom čitavog radnog veka stanice (npr. projekti izvedenog stanja, izveštaji o ispitivanju, atesti, procedure).

11.3 Održavanje

Opšte je prihvaćeno da u praksi postoji više različitih strategija za sprovođenje održavanja. Za utvrđivanje optimalnih zahteva za tu oblast moraju se primeniti strukturirani proces donošenja odluka.

Takođe je prihvaćeno da optimalni zahtevi za održavanje zavise od brojnih faktora, uključujući radne uslove i zadatke.

Strategije mogu biti jasne i jednostavne ili veoma kompleksne koje podrazumevaju angažovanje sofisticiranih matematičkih modela zasnovanih na istraživanjima poremećaja, analizama uticaja i podacima o pouzdanosti. Strategija može da u obzir uzme bitne karakteristike pojedinačnih bitnih komponenti instalacije.

NAPOMENA Izvedeni modeli mogu se koristiti u cilju optimizacije učestalosti funkcionalnih provera, donošenja plana zamene delova itd.

Održavanje treba da sledi pristup koji zastupa jednu određenu filozofiju ili kombinaciju više njih, kao npr:- održavanje u skladu sa postojećim uslovima/stanjem- održavanje u redovnim intervalima- održavanje u situacijama kada dođe do kvara.

Sve komponente stanice za regulaciju pritiska moraju se održavati kako bi se obezbedilo:

- da budu dovoljno pouzdane za svrhu za koju se koriste;- da su tehnički ispravne, bez propuštanja;- da su podešene na odgovarajući pritisak;

24


- da su ispravno montirane i zaštićene od prljavštine, tečnosti, mržnjenja i ostalih uticaja koji mogu da naruše njihov rad.

Sve preduzete aktivnosti na održavanju, kao i eventualne nepravilnosti, moraju se evidentirati. Neregularnost se definiše kao bilo kakav poremećaj u sistemu PRIMER Neželjeno uključivanje ili neaktiviranje sistema za kontrolu pritiska. Ukoliko postoji bilo kakva osnova za sumnju da bi pritisak mogao biti suviše visok ili suviše nizak preduzimaju se neophodne mere za otklanjanje kvara.

11.4 ObukaOsoba zadužena za rad i/ili održavanje mora biti stručna i obučena za taj posao.

11.5 Radovi na sistemuOdržavanje, intervencije i popravke na opremi mogu da izvode samo osobe koje je ovlastio subjekt koji upravlja stanicom ili druga lica pod njihovom direktnom kontrolom.

11.6 Zaštita od požaraOprema za gašenje požara mora biti na raspolaganju u svakom trenutku i lako dostupna tokom izvođenja radova na održavanju stanice. Ovlašćeno lice mora redovno da kontroliše stanje prenosnih uređaja za gašenje požara, vitla i druge opreme i instalacija za gašenje požara.

Gašenje požara izvodi za to obučeno osoblje.

25


Prilog A(informativan)

Bibliografija

CEN/TS 235/WI 2, Sigurnosni gasni blokadni uređaji ulaznog pritiska do 100 bar

CEN/TS 235/WI 3, Sigurnosni gasni ispusni uređaji ulaznog pritiska do 100 bar

EN ISO 9000-1, Upravljanje kvalitetom i standardi za obezbeđenje kvaliteta – Deo 1:Smernice za odabir i primenu

EN ISO 9001, Sistemi kvaliteta – Model obezbeđenja kvaliteta pri projektovanju/razvoju, proizvodnji, postavljanju i servisiranju

EN ISO 9002, Sistemi kvaliteta – Model obezbeđenja kvaliteta pri proizvodnj i postavljanju

EN ISO 9003, Sistemi kvaliteta – Model obezbeđenja kvaliteta pri finalnoj inspekciji i ispitivanju

EN ISO 9004, Sistemi kvaliteta – Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta – Deo 1:Smernice

26

ICS 23.060.40; 27.060.20; 75.200 Klasifikaciona grupa M.E6Deskriptori:

Descriptors: Ukupno strana 31

1

Documents

SRPS EN 12186