medicinska etika

UNIVERZITET U PRI[TINI MEDICINSKI FAKULTET

Milutin M. Nenadovi}

MEDICINSKA ETIKADRUGO PRO[IRENO I DOPUWENO IZDAWE

BEOGRAD, 2007.

Udbenik izdao

UNIVERZITET U PRITINI - MEDICINSKI FAKULTET

za izdavaaProf. dr Zdravko Vitoevi, rektor Univerziteta u Pritini

MEDICINSKA ETIKAdrugo proireno i dopunjeno izdanje

Autor Profesor dr Milutin M. Nenadovineuropsihijatar, redovni profesor medicinskog fakulteta zanastavne predmete psihijatrija i medicinska etika

Urednik Profesor dr Milutin M. Nenadovi

Recenzenti Profesor dr Dimitrije MilovanoviProfesor dr Miomir Letarevi

Lektor dr sci Branislava Markovi

Korektor dr Nenad Nenadovi

Raunarska priprema dipl. ing. Mia olovi

Tehnika obrada idizajn

Silvana oloviProfesor dr Milutin M. Nenadovi

Izdavanje udbenikapomogli

tampa BIGRAF Beograd

Tira 2.000 primeraka

Beograd, januara 2007. godine

tampa osnovnog udbenika za studente medicine MEDICINSKA ETIKA, drugo proireno i dopunjenoizdanje, autora Profesora dr Milutina M. Nenadovia, odobrena je Odlukom Nastavno-naunog veaMedicinskog Fakulteta Univerziteta u Pritini, broj 107 od 22.01.2007. Kosovska Mitrovica.

Posveujemmojoj deci

Nenadu, Minji, Duanu iAleksandri

s ponosom

PLATON

I

PR E D GOV OR

Etika se usvaja, etika se ne moe nauiti.

Savremena medicinska etika se na poetku treeg milenijuma definitivno profilisala uposebnu disciplinu naune medicine. Razvoj medicinske etike je zapoeo u preistoriji razvojaljudske zajednice, ukomponovan u same poetke medicine.

Medicinske studije su kroz istoriju podrazumevale posebnost etike strukture u linostistudenata medicine i lekara usklaenu sa humanistikom sutinom lekarske profesije. Dvade-seti vek je doneo potrebu posebnog regulisanja medicinskoetikih i medicinskopravnih aspe-kata lekarskog poziva. Zato se kao neophodno nametnulo izuavanje medicinske etike tokomstudiranja medicine ali i tokom bavljenja praksom ili naunoistraivakim radom svakoglekara. Na medicinskim i stomatolokim fakultetima svih univerziteta u naoj zemlji prihvata-njem Bolonjske deklaracije uveden je ispitni predmet Medicinska etika, ali smatram pogrenona prvoj godini studija. Medicinsku etiku bi trebalo izuavati na zavrnim godinama studi-ranja, kao i na poslediplomskim, specijalistikim, supspecijalistikim i doktorskim studijama.

Udbenik Medicinska etika, drugo proireno i dopunjeno izdanje, sadri tri dela iobrauje materiju neophodnu studentima medicine i stomatologije za ispit a rekao bih jopotrebniju tokom obavljanja strune lekarske prakse ili pak bavljenja nauno-istraivakimradom po zavretku studija. Da bi studenti lake savladali materiju predvienu nastavnimprogramom, u udbeniku su data i ispitna pitanja.

Koncipirajui ovaj udbenik imao sam u vidu sadrinu metodskih jedinica aktuelnogprograma za predmet Medicinska etika za studente medicine i stomatologije i Fakultetazdravstvene nege. Naravno, izvrio sam prestruktuaciju gradiva iz prvog izdanja, a uneo samaktuelne osvrte na izmene u drutvu uz precizne line komentare. Razumljivo je da su i pro-mene u svetu diktirale nove trendove ugraene u tek usvojene zakone o zdravstvenoj zatiti ikomorama zdravstvenih radnika Srbije. U Udbenik sam uneo i citate iz pomenutih zakona,kao iz tek usvojenog Zakona o privatnoj lekarskoj praksi i Krivinog zakona Republike Srbije.

Smatram da e ovaj udbenik doprineti lakem usvajanju medicinskoetikih naela ipomoi razreavanju i medicinskodeontolokih dilema ne samo studentima ve i lekarima izdravstvenim radnicima tokom obavljanja profesije kako u dravnim zdravstvenim institu-cijama, tako i u privatnoj praksi. Naravno, pravu ocenu dae studenti i kolege.

Beograd, januara 2007. Prof. dr Milutin M. Nenadovi

II

U V OD

Biti lekar je vrlina i nadljudska hrabrost.

Medicinsku etiku kao posebnu oblast savremene naune medicine studenti medicine ilekari moraju usvajati tokom studiranja ali i tokom celog profesionalnog ivota. Medicinskaetika naroito treba da profilie savremenog lekara u kontekstu odnosa lekar kolege, lekar bolesnik, lekar i porodica bolesnika, lekar i zajednica. Zdravstvena zatita je delatnost od po-sebnog drutvenog interesa u savremenoj civilizaciji, a medicina je oduvek bila znaajna zapojedinca, odnosno bolesnog oveka. injenica je da odnos lekar pacijent nikada nije jedno-stavna profesionalna relacija dve osobe. Stoga znanja iz oblasti medicinske etike i medici-nskog prava za lekara sadanjice imaju nemerljivu vrednost, j e r s e e t i nos t obavl j an j al ekarske p ro fes i j e usva j a , a ne ui .

Izuavanje medicinske etike i medicinskog prava studentima prve godine nije lako jernemaju prethodna znanja iz klinike medicine. Jasno je da se medicinskoetiki, kao i medici-nskopravni aspekti, ali i problemi odnose najveim delom na klinike medicinske oblasti.Siguran sam da je udbenik Medicinske etike znaajan u strunoj literaturi svakog lekara pra-ktiara, svakako i lekara koji se opredeli za nauno-istraivaki rad. Naroito je to pouzdanaanticipacija za kolege koji e svoj profesionalni ivot zapoeti i zavriti u tek nastalom prvomveku treeg milenijuma, veku oekivanog najturbulentnijeg civilizacijskog zamaha i domaajau odnosu na dodananju ljudsku istoriju. Milenijum u koji smo tek zakoraili, uz sigurnuetvrtu tehniko-tehnoloku revoluciju donee i nesluenu alijenaciju oveka od oveka, asamo e lekar biti apostol savesti i ljudske topline, kao bolesnikova privilegija. Lekar nijeetinou, najpozitivnijom savesnou i ljudskom toplinom predat samo bolesnom, ve se odnjega oekuje lino davanje i porodici, rodbini i prijateljima bolesnika, ali nesporno i socio-zajednici u celini.

Materija iz oblasti medicinske etike kao posebne discipline savremene naune medicinedata je u ovom udbeniku ne kao materija za ispit, ve kao doprinos optem znanju i obra-zovanju lekara, da lake razumeju dananje kompleksno i ogromno medicinsko prostranstvo iu njemu ne zalutaju sa deontolokog aspekta.

Prof. dr Milutin M. Nenadovi

III

SADRAJ

PREDGOVOR ...........................................................IUVOD ................................................................... II

OPTI DEOPoglavlje IMORAL I MORALNOST............................................. 3Moral i etika ........................................................... 3O moralu savremenog doba ..................................... 5Moral ljudska praksa............................................. 6Moral i drugi oblici ljudske prakse ............................. 7Homo moralis ......................................................... 8Izvori nastanka, razvoj i cilj morala........................... 9

Ciljevi morala ..................................................... 9Pranorme kao izvor moralnih normi ........................ 11Obiajne norme .................................................... 14

Slinosti i razlike izmeu obiajnih i moralnihnormi .............................................................. 15Folklor ............................................................. 17Eufemizam....................................................... 17

Moral i religija....................................................... 18Homo religiosus .................................................... 20

Moral i hrianska religija .................................. 21Slinosti i razlike izmeu morala i religije ........ 22

Moral i pravo ........................................................ 24Odnos prava i morala sa aspekta regulativnihnormi .............................................................. 24

Razlike izmeu moralnih i pravnih normi ......... 25Psiholoka uenja o genezi morala ......................... 26Socioloka uenja o genezi morala ......................... 28Moral i savest ....................................................... 29

Vrste savesti .................................................... 30Moralni akt ........................................................... 31Moralno rasuivanje.............................................. 32Moralno ponaanje................................................ 33Seksualnost oveka............................................... 34Moralnost............................................................. 37

Dispozicija razvoja moralnosti ............................ 37Preduslovi za razvoj moralnosti .......................... 38

Svest kao preduslov razvoja moralnosti .......... 38Inteligencija kao preduslov razvojamoralnosti.................................................... 39Emocije kao preduslov razvoja moralnosti ....... 40Volja kao preduslov razvoja moralnosti ........... 41Nagoni kao preduslov razvoja moralnosti ........ 42Oseanje dunosti kao preduslov razvojamoralnosti.................................................... 43

Poremeaji moralnosti ........................................... 44

Poglavlje IILINOST I TEORIJE LINOSTI ............................... 46Posebnosti oveka savremene civilizacije................. 46Linost ovekova sutina..................................... 48

Kvaliteti linosti................................................. 49Temperament............................................... 49Karakter....................................................... 50

Linost u svetlu uenja normativne etike ................. 51Poeljne pozitivne osobine linosti .......................... 52Nepoeljne negativne osobine linosti ..................... 53Funkcionisanje zrele linosti ................................... 54Teorije linosti ...................................................... 55

Frojdova teorija linosti ..................................... 55Jungova teorija linosti ...................................... 56Teorija linosti Karen Hornaj .............................. 57Olportova teorija linosti .................................... 57Ego psiholoke teorije linosti............................. 58Maslovljeva teorija linosti ................................. 58Fenomenoloke teorije linosti............................ 58Fromova teorija linosti ..................................... 59Adlerova teorija linosti ..................................... 59Salivenova teorija linosti................................... 60Getalt model linosti ........................................ 60Transakciona teorija linosti ............................... 61Bihejvioralna teorija linosti ............................... 61

Teorija agresivnosti ............................................... 62Problemi alijenacije u svetlu Fromovog uenja ......... 64Savremeni odnos individua zajednica ................... 65

Perspektive dezalijenacije oveka XXI veka.......... 66

Poglavlje IIIETIKA I ETIKA UENJA........................................ 67Etika nauka o moralu .......................................... 67Istorijat etikih uenja ........................................... 68Stari vek i etika uenja drevnih civilizacija .............. 69

Etika uenja u Antikoj Grkoj .......................... 69Sokrat.......................................................... 70Platon .......................................................... 71Aristotel ....................................................... 72

Kiniki etiko-filozofski pravac ............................ 74Antisten ....................................................... 75Diogen......................................................... 75

Hedonizam kao etikofilozofski pravac............... 76Aristip .......................................................... 76Epikur .......................................................... 76

Stoicizam etiko uenje................................... 77Zenon.......................................................... 77Epiktet ......................................................... 78

IV

Marko Aurelije .............................................. 78Seneka ........................................................ 78

Etika uenja srednjeg veka .................................. 80Hrianstvo i etika uenja ................................ 80

Filon............................................................ 81Sveti Avgustin .............................................. 81Toma Akvinski .............................................. 81

Hrianska i crkvena etika ................................. 82Islamska etika .................................................. 83

Etika uenja renesanse ........................................ 85Etika uenja humanizma i renesanse XIV veka ... 85

Dante .......................................................... 85Petrarka....................................................... 85Bokao ........................................................ 86

Etika uenja humanizma i renesanse XV veka .... 86Nikola iz Kuze............................................... 86Mirandola..................................................... 87

Etika uenja humanizma i renesanse XVI veka ... 87Nikolo Makijaveli........................................... 87Tomas Mor................................................... 88ordano Bruno............................................. 88

Etika uenja humanizma i renesanse naprelazu u novo doba ......................................... 89

Vilijam ekspir.............................................. 89Frensis Bekon............................................... 89

Etika uenja novog doba ...................................... 90Baruh Spinoza .................................................. 90Emanuel Kant................................................... 91Utilitarizam kao etiko uenje ............................ 92

Deremaj Bentam ......................................... 92Etika uenja socijalista utopista...................... 93

an-ak Ruso............................................... 93Saint-Simon ................................................. 94Robert Oven................................................. 94Furije........................................................... 94

Etika uenja nemakih klasika filozofije ............. 95Hegel .......................................................... 95Artur openhauer ......................................... 96Fridrih Nie .................................................. 96

Etika uenja klasika marksizma......................... 97Karl Marks.................................................... 97Fridrih Engels ............................................... 97

Najnovija etika uenja XX veka ............................. 99Pragmatizam kao etiko uenje .......................... 99

arls Pers .................................................... 99V. Dems ..................................................... 99Don Djui................................................... 100

Egzistencijalizam kao etiko uenje .................. 100Kjerkegor................................................... 101Jaspers ...................................................... 101Hajdeger.................................................... 101an Pol Sartr .............................................. 102

Razvoj nae etike prakse .................................... 103Savremena etika nauka o moralu ....................... 105Odnos etike i drugih nauka koje prouavajumoral ................................................................. 106Teorijska etika .................................................... 107Normativna etika................................................. 109

Pozitivistika etika ........................................... 110Humanistika etika .......................................... 110

Preduslovi za etiko ponaanje u praksi................. 111

Poglavlje IVMEDICINA istorijat i razvoj ................................ 113Nastanak i razvoj medicine................................... 113Magijska i prenauna medicina ............................. 114Medicina starog veka........................................... 115

Medicina Vavilonaca i Asiraca ........................... 115Medicina Feniana........................................... 117Medicina starih Egipana ................................. 117Medicina Persijanaca ....................................... 119Medicina starih Jevreja .................................... 119Medicina stare Indije ....................................... 120Kineska medicina ............................................ 121Japanska medicina .......................................... 123Medicina Inka, Maja i Asteka............................ 123

Medicina antikih naroda ..................................... 124Hipokratova kola medicine.............................. 126Aleksandrijska kola medicine .......................... 128Medicina Etruraca ........................................... 129

Medicina Rimljana ............................................... 130Medicina srednjeg veka ....................................... 135

Arapska medicina............................................ 135Vizantijska medicina ........................................ 137Hrianska manastirska medicina...................... 137

Medicina renesanse ............................................. 138Medicina novog doba........................................... 141

Medicina XVII veka ......................................... 141Medicina XVIII veka ........................................ 143Medicina XIX veka........................................... 145Savremena nauna medicina XX veka ............... 145

Istorijski razvoj medicine srpskog naroda .............. 146ovek kao objekt medicine................................... 149

Zadaci medicine .............................................. 149Podela medicine.............................................. 150

Obrazovanje lekara nekad i sad ............................ 151Istorijski razvoj medicinskih fakulteta iuniverziteta u Evropi i svetu ................................. 152Medicinski fakulteti u Salernu i Monpeljeu.............. 153

Dananja organizacija obrazovanja namedicinskim fakultetima u Srbiji ....................... 155

Principi i naela u obrazovnoj spirali lekara ............ 159Bolonjska deklaracija ........................................... 162

V

Poglavlje VSTOMATOLOGIJA ............................................... 163Nastanak stomatologije ....................................... 163

Razvoj stomatologije ....................................... 163Istorijat zubne medicine ...................................... 164Zubna medicina prenaunog perioda .................... 165

Zubna medicina starog veka ............................ 165Zubna medicina Vavilona i Asirije ................. 165Zubna medicina starog Egipta ...................... 166Zubna medicina starih Jevreja...................... 166Zubna medicina Feniana ............................ 166Zubna medicina drevne Indije...................... 167Zubna medicina drevne Kine........................ 167Zubna medicina drevnog Japana .................. 167Zubna medicina antike Grke ..................... 168Zubna medicina Etruraca............................. 168Zubna medicina Rimljana ............................ 168

Zubna medicina srednjeg veka......................... 169Manastirska hrianska zubna medicina ........ 169

Zubna medicina renesanse .............................. 169Zubna medicina novog doba ................................ 170

Zubna medicina XVII veka ............................... 170Zubna medicina XVIII veka.............................. 170Zubna medicina XIX veka ................................ 171Stomatologija XX veka..................................... 171

Istorijski razvoj zubne medicine i stomatologijesrpskog naroda................................................... 172Zadaci stomatologije ........................................... 173Podela stomatologije ........................................... 173

Savremena uloga stomatolokih fakulteta ......... 174Klinike grane savremene stomatologije............ 174

Konzervativna terapija zuba ........................ 175Ortodoncija ................................................ 175Oralna hirurgija .......................................... 175Stomatoloka protetika................................ 176

Znaaj preventivne stomatologije ..................... 176Vana otkria u stomatologiji ........................... 177Istorijat primene rendgena u stomatologiji ........ 177

Obrazovanje stomatologa .................................... 178Bol i znaaj bola u stomatologiji .......................... 179Zdravlje i bolest .................................................. 180

ta je zdravlje ............................................... 180Bolest ............................................................ 181Bolest i oblici ispoljavanja ................................ 182Masovne pojave bolesti ................................... 183Voenje medicinske dokumentacije i medicinskaterminologija .................................................. 183Organizacija stomatoloke slube u Srbiji .......... 184

Poglavlje VIO MEDICINSKOJ ETICI I LEKARSKOJDEONTOLOGIJI .................................................. 185

Medicinska etika i medicinska deontologija ............ 185Istorijat i razvoj savremene medicinske etike ......... 188Medicinska etika i lekarska deontologija umedicinskoj praksi srpskog naroda........................ 189Medicinskoetika naela u radu lekara................... 192Lekarska etika i linost lekara ............................... 194

Obavezne osobine lekara i pravila dobrekomunikacije .................................................. 194

Skromnost lekara ........................................ 195Humanost lekara......................................... 195Komunikacija lekara sa medicinskim inemedicinskim radnicima u zdravstvenojustanovi ..................................................... 196Farmaceutski poslovi lekara uzdravstvenoj ustanovi.................................. 196Administrativni poslovi lekara uzdravstvenoj ustanovi.................................. 197Finansijsko-materijalni poslovi lekara uzdravstvenoj ustanovi.................................. 197

Obavezujui medicinskoetiki stavovi lekaraprema sebi ..................................................... 198Medicinskoetiki stavovi lekara premakolegama ....................................................... 199Medicinskoetiki stavovi lekara prema bolesniku 200

Transfer ..................................................... 205Kontratransfer ............................................ 205Empatija .................................................... 206

Obavezujui medicinskoetiki stavovi za lekaraprema rodbini bolesnika................................... 207Oekujui stav bolesnika prema svojoj bolesti.... 208Oekujui stavovi porodice prema bolesnomlanu ............................................................. 209

Deontologija u medicinskoj praksi ......................... 210Principi i naela medicinske deontologije ........... 210

Lekarska deontologija.......................................... 211Medicinskodeontoloki aspekt dijagnoze............ 212Medicinskodeontoloki aspekt indikacija ............ 213Medicinskodeontoloki aspekt prognoze ............ 213Medicinskodeontoloki aspekt terapije............... 214Medicinskodeontoloki aspekt ekspertize ........... 215Medicinskodeontoloki aspekt prevencije........... 215

Pravo pacijenta na informisanost .......................... 216Princip informisane saglasnosti pacijenta........... 216

Deontologija privatne lekarske prakse ................... 218Istovremeni rad lekara u dravnoj i privatnojzdravstvenoj ustanovi...................................... 218Samoreklamiranje lekara sa aspektamedicinskodeontolokog ogreenja................... 219Zamke poslovne konkurencije u privatnomzdravstvu ....................................................... 220Naplata usluge kolegi lekaru ............................ 221Ostvaren profit u privatnoj praksi i raspodela .... 221

VI

Jatrogenija ..................................................... 222Medicinskodeontoloka odgovornost lekara ....... 223Pismo lekara Paola Mantegazza svom sinulekaru ............................................................ 224

MEDICINSKOETIKA PRAKSA IDRUTVO

Medicina i drutvo............................................... 231Medicinskoetiko-pravne relacije .......................... 232Prenauna medicina u relaciji sa onovremenomljudskom zajednicom........................................... 233Istorijski zapisi o obavezujuem ponaanjulekara ................................................................ 234Istorijat lekarskih zakletvi i medicinskih kodeksa .... 235Medicinskoetike deklaracije, rezolucije i izjave...... 236Hipokratova zakletva ........................................... 237enevska deklaracija ........................................... 238

Hipokratova zakletva i enevska deklaracija principi i razlike............................................ 239

Internacionalni kodeks medicinske etike................ 240Deklaracija o ljudskim pravima............................. 243Lisabonska deklaracija o pravima pacijenata.......... 244

Izjava o zastupanju pacijenta i poverljivosti....... 244Helsinka deklaracija o biomedicinskimistraivanjima ..................................................... 246

Preporuka br. R(90)3 Komiteta ministaraevropske zajednice zemljama lanicama ........... 249Izjava o upotrebi ivotinja u biomedicinskimistraivanjima ................................................. 252

Havajska deklaracija ........................................... 254Tokijska deklaracija o torturi i oblicimanehumanog postupanja ....................................... 257Malteka deklaracija o trajku glau ..................... 258Izjava o problemu izbeglica.................................. 260Madridska deklaracija o profesionalnojautonomiji i samoregulaciji lekara......................... 261Deklaracija i rezolucija o ueu lekara uizvrenju smrtne kazne........................................ 263Izjava o zloupotrebi i zanemarivanju dece ............. 264Izjava o planiranju porodice................................. 267

Izjava o pravu ene na kontracepciju................ 267Principi medicinske etike Amerikogmedicinskog udruenja ........................................ 268

Medicinskoetiki stavovi Amerikog udruenjalekara ............................................................ 268

Zakletva Florens Najtingejl................................... 269Internacionalni kodeks etike medicinskih sestara ..... 270Organizacija i funkcionisanje zdravstvene zatite ..... 272

Dvanaest principa organizacije zdravstvenezatite u svim nacionalnim zdravstvenimsistemima ...................................................... 272

Izjava o dostupnosti zdravstvene zatite ....... 274Preporuke koje se odnose na medicinskuzatitu u seoskim oblastima ......................... 274Izjava o kunom medicinskom monitoringu"tele-medicina" i medicinska etika ................ 274Preporuka br. R(80. 4) Komiteta ministaravladama drava lanica koja se odnosi naaktivno uee pacijenta u sopstvenomleenju....................................................... 275Deklaracija o principima zdravstvenezatite u sportskoj medicini .......................... 275Preporuke koje se odnose na boks ............... 275

Medicina i medicinsko pravo................................. 276Medicinsko pravo ................................................ 277Posebne medicinskoetike i medicinskopravnedileme u praktinoj primeni naune medicine......... 278Eutanazija .......................................................... 279

Samoubistvo adolescenta................................. 284Abortus .......................................................... 285

Medicinska tajna ................................................. 287Lekarska tajna ................................................ 287Profesionalna tajna ......................................... 287Podeljena tajna............................................... 288Uslovi pod kojima se odaje medicinska ilekarska tajna ................................................. 289

Tradicionalna medicina ........................................ 290Tradicionalna medicina sa aspektamedicinskodeontolokih ogreenja.................... 292

Zakonska ureenost tradicionalnemedicine u Srbiji ......................................... 293

Eksperiment u medicini........................................ 294Ispitivanje lekova na ljudima ................................ 295Istraivanja na modelu eksperimentalneivotinje ............................................................. 297Vetako oploenje ............................................. 298

Artificijelna homologna inseminacija (AIH)......... 299Artificijelna donor inseminacija (AID) ................ 300Vantelesna oplodnja i embriotransfer (VTO i ET) 302Surogat majka ................................................ 303

Inovacije u medicini ............................................ 304Jatrogena oteenja ............................................ 306Postupak sa umrlima i delovima ljudskog tela ........ 308

Postupak sa umrlim......................................... 309Postupci sa delovima ljudskog tela koji suodvojeni od celine organizma ........................... 310

Sudskomedicinsko vetaenje............................... 311Lekar u ulozi vetaka pred sudom..................... 311

Odavanje medicinske tajne na zahtev suda............ 313Neophodni a posebni medicinskoetiki kvalitetilekara pred sudom .......................................... 314

Pravnomedicinsko-etiki stavovi premagrekama u medicini ........................................... 316

VII

Nadzor nad kvalitetom rada lekara izdravstvenih radnika ........................................... 319Vrste komora zdravstvenih radnika ....................... 321Kodeks profesionalne etike medicinskih sestarai zdravstvenih tehniara Srbije.............................. 322Etiki odbor ........................................................ 324Etiki komitet i etika komisija.............................. 325Krivina odgovornost lekara zdravstvenihradnika i radnika u zdravstvu ............................... 327

Protivzakonito posredovanje ............................ 330Primanje mita................................................. 330Davanje mita.................................................. 331

SPECIJALNI DEOUvodno razmatranje............................................ 335Medicinska etika i medicinska deontologija ............ 336Medicinskodeontoloka naela i problemi radalekara u radiologiji .............................................. 337

Medicinska deontologija u radiolokojdijagnostici..................................................... 337Medicinska deontologija u radiolokoj terapiji .... 339

Medicinskodeontoloka naela i problemileenja onkolokih bolesnika ................................ 340

Naela i problemi informisanja bolesnika odijagnostikovanom malignom oboljenju ............ 341Naela informisanja onkolokog bolesnika oterapijskom postupanju i prognoza ishodabolesti ........................................................... 342Primena agresivnih tretmana u onkologiji.......... 343

Terminalna nega umiruih bolesnika ..................... 345Rad lekara u hirurgiji ........................................... 347

Specifinosti medicinskoetikih naela u odnosuhirurg pacijent ............................................. 349

Priprema bolesnika za hirurku intervenciju ........... 351Izvoenje hirurke intervencije ........................ 353Uzgredni nalaz u hirurgiji ................................. 354Naruenost nakon hirurke intervencije............. 355Estetska hirurgija............................................ 355

Lekarski previd u hirurgiji .................................... 356Jatrogena oteenja pri hirurkoj intervenciji ..... 357

Rad lekara u oftalmologiji .................................... 358Rad lekara u otorinolaringologiji ........................... 360Rad lekara ginekologa i akuera ........................... 361

Rad lekara u ginekologiji ................................. 361Tehnika ginekolokog pregleda ........................ 362Rad lekara u akuerstvu .................................. 363

Rad lekara u anesteziologiji i reanimaciji ............... 364Rad lekara u oblasti humane seksualnosti ............. 367

Humana reprodukcija ...................................... 370Rad lekara u perinatologiji ................................... 371

Fetalna medicina i fetalna hirurgija ................... 371Intenzivna nega ugroenog novoroeneta ........... 373Rad lekara u pedijatriji......................................... 376

Specifinost dijagnostike nad bolesnim detetom. 377Medicinskodeontoloka naela terapije upedijatriji........................................................ 378

Rad lekara u granama interne medicine ................ 379Rad lekara u neurologiji ....................................... 381Leenje obolelih od zaraznih bolesti ...................... 384

Akutne zarazne bolesti..................................... 385HIV infekcija sa medicinskoetikog aspekta ....... 387

Rad lekara u dermatovenerologiji ......................... 389Dermatologija ................................................. 389Medicinskodeontoloke posebnosti vezane zapolne bolesti................................................... 391

Rad lekara u psihijatriji ........................................ 392Savremena psihijatrija i medicinska etika............... 393Zatita mentalnog zdravlja ................................... 394

Dijagnoza u psihijatriji ..................................... 395Psihijatrijska bolest ......................................... 395Istraivanja u psihijatriji................................... 396

Zdravstvena politika i socijalna pravda upsihijatriji ........................................................... 397Liezon psihijatrija ................................................ 398

Konsultativna psihijatrija u drugim granamamedicine ........................................................ 398Somatska bolest i mentalni sklad bolesnika........ 400Stav bolesnika na saznanje da boluje odsomatske bolesti ............................................. 401

Rad lekara sa gerijatrijskim bolesnicima ................ 402Rad lekara sa hendikepiranim bolesnikom ............. 404

Bolesnici sa uroenim hendikepom ................... 405Bolesnici sa steenim hendikepom.................... 405

Rad lekara u epidemiologiji .................................. 406Rad lekara u stomatologiji.................................... 407Rad u farmaciji i apotekarstvu .............................. 409Rad lekara u klinikoj farmakologiji ....................... 412Transplantacija tkiva i organa............................... 413

Transplantacija tkiva i organa sa ivog davaoca . 414Transplantacija tkiva i organa sa lea................ 415

Rad lekara u humanoj genetici ............................. 419Eugenika i humani genom.................................... 420

Genetska istraivanja i genetski inenjering ....... 421Genetsko konsultovanje................................... 422Preventivni genetski skrining ............................ 423

Ekoloka etika..................................................... 427

RECENZENTI O UDBENIKU................................. 431INDEKS.............................................................. 433LITERATURA....................................................... 439

VIII

R U D O L F V I R C H O W

M e d i c i n s k a e t i k a

1

Sokrat

OPTI DEO

M i l u t i n M . N e n a d o v i

2

K. Horney A. Maslow A. Par Antisten J. Bentham G.Allport

A.Adler Avicena G. Bruno C.Jung Zenon G. Hegel

G. Boccacio Epikur M. Heidegger G. Mirandola J. P. Sartre P. Pinel

Homer F. Bacon E. From F. Engels J. J. Rousseau Diogen

E. Kant Celzus B. Spinoza J. Fourier N. Machiavelli F. Nietzche


3

Poglavlje IMORAL I MORALNOST

MORAL I ETIKApojmovno razgranienje

"Biti lekar je izuzetna vrlina, ali i nadljudska hrabrost."Milutin M. Nenadovi

Termini moral i etika, kao i pojmovi moralan i etian, u svakodnevnoj upotrebi i go-voru kao da imaju vrednosti sinonima. Meutim, re je o razliitim pojmovima.

Etimoloko poreklo rei moral je od latinske rei mos, moris obiaj, narav, skup obi-aja i pravila o njima.

Etimoloki etika potie od dve grke rei: ethos obiaj (navika, uobiajena radnja) iethikos moralan (prebivalite, ud, narav ljudi na prebivalitu).

Znai, pojmovi moral i etika etimoloki potiu od latinske i grkih rei i na oba jezikaznae obiaj. Ipak semantika distinkcija izmeu termina moral i etika je jasna.

Termin moral vie se upotrebljava za one vrednosti koje jedno drutvo prihvata kaouniverzalne principe. Moral je ljudska (drutvena) praksa.

Termin etika se obino koristi za vrednosne principe relevantne za neki poseban kon-tekst, domen aktivnosti ili profesiju. Etika je teorija prakse teorija o praksi.

Moral i etika pojmovno znae isto u svakodnevnom govoru i upotrebi i u tesnoj su vezi,ali lekar termine moral i etiku ne sme poistoveivati. Lekar i zdravstveni radnik moraju usvojitida je: Pojmom moral oznaena odreena pojava i praksa u drutvenom ivotu. Pojmom etikaoznaena je nauka o moralu kao drutvenom fenomenu. Etika je filozofska nauna disciplina.

Dakle, jeziki je neispravno, a po znaenju pojmova nelogino, poistoveivati moral ietiku. Umesto moralan ne moe se rei etian, jer pojam moralan pripada moralnoj praksi, apojam etian teoriji o moralu.

Moral pojmovno treba razumeti kao skup nepisanih drutvenih normi po kojima ljudiformiraju svoje rasuivanje i usmeravaju svoje ponaanje u odnosima sa drugim ljudima u za-jednici ili uoj socio grupi kojoj pripadaju. Pored moralnih postoje i druge norme kao pravi-la ponaanja kojima se reguliu drutveni odnosi, na primer religiozne i obiajne norme.

Moralne norme se zasnivaju na opte usvojenim moralnim vrednostima po principusuprotnosti, dobro zlo, ispravno neispravno, poteno nepoteno, istinito neistinito (la-


4

no) itd. Norme utiu na stavove oveka i determiniu njegove postupke prema drugima, re-guliui interpersonalne odnose. Moral je zbog toga vaan inilac kohezije meu ljudima popripadnosti (ista etnika grupa ili ista socio-zajednica).

Moralne norme su nam parametar na osnovu kojeg donosimo sopstveni sud subjektiv-ni sud moralni sud o pojedincu, ali i moralni sud o samom sebi. Tako zakljuujemo da jeneko dobar ili zao, poten ili nepoten. Stavovi po usvojenim moralnim normama prerastaju umoralne sudove.

Moralni sudovi su osnova i generator daljeg uobliavanja moralnih normi u svakoj civi-lizaciji, u svakom drutvu, u svakoj zajednici. Moralni sud ima znaaj za pojedinca jer mupomae u smislu podrke i odobravanja ili u smislu osude i/ili zahteva da izmeni svoje pona-anje. Ovo oveka ini zasluim ili odgovornim za svoje ponaanje. Meutim, to je tako samoukoliko proistie iz slobodne i svesne volje tog pojedinca kao njegov slobodan izbor i odluka.Ukoliko je pojedinac postupio na odreen nain zbog spleta sluajnih ili nametnutih okolno-sti, to sa moralnog stanovita nije bitno.

Moral je verovatno nastao jo u preistoriji kada je pojedinac postao svestan potrebe dazadovolji svoje elje, nagone i motive, ali istovremeno sa dilemom kako da postupi, da li kaodeo zajednice, ili kao posebno bie, jer je morao potovati i potrebe drugih ljudi, a ne samosvoje. Primarna potreba oveka od davnina sigurno je da ostvari linu sreu u ivljenju. Takoje nastalo i neizbeno pitanje koje pojedinac upuuje sam sebi: kakav to treba da budem dabih bio srean? Ali i pitanje, kakvi bi trebalo da budu drugi da bi moja srea bila mogua? Iz-nalaenje odgovora na ova pitanja je osnova i sutina morala zajednice i morala pojedinca.

Postavlja se pitanje kako bilo ko moe znati da li je na prihvaeni moral bolji od drugihili je najbolji u istoriji civilizacije. Tim problemom kao osnovnim bavi se teorijska etika, ula-ui trud da pronae kriterijume koji bi postavili drutvene moralne norme sa trajno zagaran-tovanim vrednostima. Stoga unutar etike sem normativne postoji i primenjena etika.

Etika nema opte prihvaenu, sveobuhvatnu definiciju to potvruje i etimoloko pore-klo rei etika. Grka re ethikos, pisala se grkim slovom epsilon i pojmovno je znaila navi-ke, radnje, uobiajene aktivnosti, a re ethos pisala se slovom eta, oznaavajui ono to se po-ima kao unutranje duevno svojstvo oveka, pre svega njegova volja.

Etika je filozofija morala (filozofska disciplina koja izuava moral). Etika je i praktinafilozofija sa moralom kao objektom svog izuavanja. iroko podruje etike na teoretskomplanu izuava i objanjava moralnu normu. Konano, etika je nauka o moralnom fenomenu.

Moralni fenomen obuhvata obiaje, navike i norme kojima se ljudi u drutvenoj zajed-nici rukovode i u skladu sa njima kontroliu svoje ponaanje i postupke. Moralni fenomen sezasniva na dve bitne osobine oveka.

1. Prva je ovekov intelekt, ovekova sposobnost saznanja i planiranja postupaka.2. Druga osnova moralnog fenomena je ovekova iracionalnost, ovekova emocional-

nost i nagonsko u oveku.Poslednjih decenija raspravlja se i pie sve ee o medicinskoj etici, medicinskoj deon-

tologiji i lekarskoj deontologiji. Raspravlja se i definie razlika izmeu lekarske etike kojaobuhvata sveukupne principe regulisanja i norme ponaanja lekara uslovljene specifinostimalekarske profesije.


5

O MORALU SAVREMENOG DOBA

"Budi ono to jesi ako eli da bude srean"Aristotel

Moral i moralne vrednosti oveka XXI veka treba razumeti u kontekstu aktuelnog stre-mljenja ka globalizaciji ljudske zajednice. Savremena moralna naela zbog toga globalno trpeujednaavanje u svim oblastima drutvene prakse. Univerzalne vrednosti oveka na poetkutreeg milenijuma su neporecivo homo moralis, homo religiosus, homo ludens, homo faber ibitno, ako ne naalost i najbitnije, homo economicus. Savremena civilizacija trine definicijeje ako ne u jasnom konfliktu ono sigurno u paradoksalnoj relaciji sa dodananjom moralnomljudskom praksom. Protok vremena e konsekventno presuditi da li je ovakva anticipacijasamo skepsom zatamljen ugao ili alarm za ouvanje jedinog razumskog bia na planeti.

Karakteristine posebnosti oveka na poetku XXI veka vrlo su kompleksne. Sigurno jeda od prapoetka ovekove sposobnosti apstraktnog poimanja postoji u njemu intrigantna inikad zadovoljena potreba da odgonetne: Ko je on? Koje su mu vrednosti? Koje su mu potre-be? Koje su mu namere razvoja? Ko je i ta je to zapravo ovek? Odgovore na ova pitanjanema i nadalje.

Davno minuli milenijumi drevnih civilizacija ostavili su istorijske dokaze o pokuajimaodgovora, ta je to i ko je ovek. Demokritovo miljenje iz antikog perioda vredno je pame-nja i pominjanja: "ovek je ono to svi znamo". Aristotel smatra da je bitna posebnost ovekanjegova politika praksa. Definisao je oveka politikom ivotinjom. Prihvatljivo je i ovoAristotelovo stanovite: "ovek je sredina izmeu neega i svega, te je njegova najbitnijaosobina da upozna svoju ogranienost." Kjerkegor na ovakve zagonetne stavove o ovekukao biu postavlja dilemu i pitanje: "Bog zna da li je iko meu nama ovek?"

Srednjovekovni period ljudske istorije po sutini degradira oveka oduzimajui mu in-dividualnu kreaturu i svodi ga na pozicije boje kreacije. U novom dobu naunici, sociolozi ifilozofi, definiu oveka kao kovaa svemira i smatraju da je "koren oveka sam ovek".

Ideje o razumevanju oveka kroz istoriju civilizacije do danas imaju tri osnovna obele-ja ili tri razliita vrednosna objanjenja.1. Prvo potpuno objanjenje oveka u istoriji bilo je hriansko shvatanje o boanskom pore-klu i objanjenju sveta kroz pojavu od boga stvorenih prvih srenih ljudi Adama i Eve, kojisu zbog sagreenja izgubili Zemaljski raj i doiveli odbacivanje od Boga. Ostavljena im jemogunost parcijalnog povratka Bogu kroz spas due al samo za one koji uu u vernike i do-sledno potuju Boga. Materijalno postojanje oveka i telesni ivot su zanemareni.2. Drugo upotpunjeno objanjenje i prihvaeno shvatanje oveka poiva na shvatanju misli-laca antike Grke, po kojima ovek treba da zahvali za svoj poseban poloaj na planeti svomrazumu, svome umu, svojoj samosvesti. ovek je drutveno bie koje ume da saznaje.3. Trea potpunost poimanja istorijske sutine oveka proistekla je iz aktuelnih prirodno- na-unih shvatanja. ovek je najvii dostignuti oblik ivota na Zemlji. Sutinski, ovek je biolo-ko bie sa genetskom dispozicijom da na samom roenju razvija mentalne funkcije.


6

MORAL LJUDSKA PRAKSAsutinsko odreenje morala

Homo sapiens recens (savremeni umni ovek) nepromenjenih kvaliteta, potencijala imoguih realizacija svoje mentalne ukupnosti prisutan je na naoj planeti pet do sedam hiljadagodina. Usvajanje ovog aksioma fundamentalno je polazite za razumevanje minulih, a po-znatih civilizacija i oveka kao jedinog kreatora svega saznajnog. To je i uslov da razumemo isebe kao neponovljivu posebnost, ali i etiku kao nauku i teoriju morala.

Prihvaen moral u zajednici stalno je pod lupom ocenjivanja i menjanja. Moral pojedi-nih zajednica i civilizacija koje su minule u prolosti, bio bi neprihvatljiv sa aspekta moralnopoeljnog ponaanja drutva ili pojedinca danas. Primer: poznato je da je prihvaeni drutvenimoral u antikoj Sparti nalagao bacanje sa stene u more novoroenadi sa uroenim manama.Ako bi neko u Sparti tog vremena postupao drugaije, bio bi amoralan. Danas u humanizova-nom moralnom drutvu nae civilizacije ako bi neko postupao kao Spartanci sa novoroene-tom koje ima, recimo, telesnu manu, bio bi ne samo amoralan nego i pravno sankcionisan.Danas prihvaena moralna naela nadreuju ivot svake jedinke svemu drugom, pa i fizikojdefektnosti na roenju, iako i dananje drutvo tei ka potpuno zdravom i sposobnom potom-stvu kao i u drevnoj Sparti.

ivot oveka, za razliku od ivota ostalih ivih bia praktian je u svojoj najdubljoj su-tini. Moral je u savremenoj civilizaciji najznaajniji, a sloen fenomen ljudske prakse jerpredstavlja neprekidnu dinamiku interakciju svesnosti i ponaanja. Sve to je delo ljudskekreativnosti (svaka istorijska epoha, svaka drutvena grupa, svaki ovek i svaki njegov postu-pak) moe se vrednovati sa stanovita morala tj. moralne prakse.

Poto je moral nesagledivo iroka, sadrajna i razvojna pojava ljudske prakse, zato ga jei nemogue definisati metafiziki jednom za sve ljude i sva vremena. Moral je mogue samopokuati dijalektiki definisati, uvaavajui ovekove istorijske determinante, drutvene raz-vojne relacije, relaciju pojedinca i drutva, ali i uzrasnu ivotnu dob pojedinca.

Moral je ljudska praksa prihvaenih pravila ponaanja, obuhvaenih jednostavnim vre-dnosnim sistemom kao dobro ponaanje naspram loeg ponaanja.

Moral kao ljudsku praksu odlikuju odreene vrednosti (moralne vrednosti) koje to dru-tvo tretira kao vrednost, tj. podrava ih, uvaava, uva, afirmie i popularie, nasuprot nega-tivnim vrednostima nevrednostima. Moral ne poznaje neutralnost. Vrednosni sistem mo-ralnih normi je konsekventno dihotoman, sve je ili dobro (moralno) ili loe (nemoralno).

Moral nije jedina ljudska praksa i nije vrednost svesti nezavisna od drugih oblika dru-tvene prakse. Moral je neprestano i vrsto povezan sa ekonomskim, politikim, klasnim, kul-turnim, nacionalnim i verskim posebnostima prakse datog drutva, zajednice ili grupe.

Povezanost morala i drugih oblika ljudske prakse, odnosno drutvene svesti (znanja) iz-uava se kroz odnos morala i ideologija, morala i filozofije, morala i nauka, morala i religije.Sadraji brojnih relacija postoje u ovekovom saznanju (kogniciji), oseajima i volji. Krozmoral se prelama itav ivot oveka, tj. sva ponaanja i stavovi, kao i ukupan rad, sva anga-ovanost, ambicije i ostvarenja.

Konano, moral privileguje samo oveka kao svesno bie, pod uslovom da je u dovo-ljnoj meri slobodan.


7

MORALI DRUGI OBLICI LJUDSKE PRAKSE

"ovek je samosvest duha."Hegel

Moral je veoma irok, sadrajan pojam ljudske prakse koji se neprestano razvija.Etika je teorija, filozofija, najpreciznije nauka o moralu ljudskoj praksi.Fundamenti morala su dobro i zlo i sve to ima ljudsko poreklo, svaka epoha, svaka

drutvena grupa, svaki ovek i svaki njegov postupak vrednuju se sa stanovita morala.Moral ima najmanje dva znaenja:

1. neutralni vrednosni kvalitet odnosi se na opte osobenosti u nekom moralu i ne definieni negativne ni pozitivne vrednosti;

2. vrednosno odreen kvalitet ili smisao morala proistie iz injenice da sve to ima ljudskoporeklo sa stanovita morala moe se vrednovati kao pozitivno i negativno. Znai, moralje skup pravila ponaanja koja se mogu vrednovati kao dobro i/ili loe.

Pojmovi dobro i zlo loe, veoma su sloeni i da bi se preciznije definisali, treba uvai-ti brojne drutvene, ali i individualne uslove ivota, kao to su: ekonomski, politiki, kulturni,vaspitni, u optem smislu mentalni, to je skoro nemogue. Nije mogue po definiciji koja bivaila trajno opredeliti ta je dobro, a ta zlo ili loe. Razumevanje morala kao ljudske prakseje zato lake ako se poredi sa drugim oblicima i kategorijama drutvene prakse.

Moral kao razvojna ljudska vrednost razvijao se i nastajao sa ukupnim razvojem ovekai zajednice. Osnove morala su sledee. Znanje ili svest je prvi uslov svrsishodnog ljudskog, tj. moralnog ponaanja. Ljudsko zna-nje se nalazi u relaciji moral i nauka, moral i filozofija, moral i umetnost, reju, moral i svidrugi oblici ovekovog znanja, tj. znanja i prakse. Emocije emotivni procesi su bitna osnova morala jer uslovljavaju nastanak moralnihoseanja. Moralna oseanja pored znanja sadre u sebi i oseanja, predoseanja i intuitivnaznanja, kao i emocije bilo prijatne ili neprijatne. Volja kao rezultat motivaciono voljnih procesa utemeljenih na potrebama oveka je treiznaajni inilac morala. Svako moralno ponaanje je voljno tj. dobrovoljno ponaanje. Lek-siki je jasno da dvosloenica dobrovoljno, precizno definie relaciju morala sa dobrim i vo-ljom. Odnos morala i volje nije samo odlika pojedinca ve i drutva savremeno prisutna, re-cimo izborna volja naroda. Moral je nesporno u tesnom odnosu sa: drutvenim ideologijama; politikom; vaspitanjem; obrazovnim sistemima; drugim oblicima ljudske prakse.

Moral je u relaciji sa itavim ivotom oveka i njegovim ivotnim delatnostima, sa svimoblicima njegovog ponaanja, svesti, rada, stvaralatva, reju sa njegovim ivljenjem u celini.


8

HOMO MORALIS

"Ko si ti? Najtee je pitanje to ga ovek moe da postavi oveku."ovani Papini

Homo moralis nije poseban tip oveka, ve termin (izraz) koji pojmovno ukazuje na od-reeni aspekt ivota oveka, odnosno na sferu njegovog moralnog delovanja u zajednici.

Homo moralis je i termin koji jasno odreuje da su moral i moralno ponaanje apsolut-no i jedino privilegija homo sapiens-a u odnosu na sva iva bia nae planete.

Moral privilegija samo oveka ima svoj istorijski razvoj kroz civilizacije. Jo je pra-ovek postao posebnost kao drutveno bie, a posledica pripadanja zajednici je nastanak dru-tvene svesti, odnosno moralne svesti. Moral je nadgradnja u ukupnom mentalnom oveka iima definisanu determinisanost. Moral povratno deluje na socio-ekonomske odnose, ali i nadruge brojne oblike nadgradnje u samoj zajednici. Uenja sociologa su tana, drutvo zajed-nica formira oveka prema svojim zahtevima, ali je injenica, ne samo reciprono, ve i pretoga, da ovek formira zajednicu da bi ostvario individualnu personalnu sreu. Sentenca jekrajnje tana i precizna: "ovek je istovremeno kreatura i kreator drutva."

Svaki pojedinac je po svojoj sutini homo moralis, samim tim to je homo sapiens. Sa-vremena nauka, pre svih psihijatrija, psihologija, antropologija, socioloke nauke, ne mogudefinisati potpuno i sveobuhvatno homo sapiens-a. Homo sapiens je duhovno i prirodno drutveno bie. Razumevanje tog bia kao homo moralis-a i nije mogue bez uplitanja, raz-matranja sa aspekta filozofije, politike, religije, drutveno-ekonomskih relacija i raznih ideo-logija. Pojmovno razumevanje termina homo moralis je bitno u kontekstu aktuelne nam civi-lizacije. Sazrela je potreba rekonstrukcije sveta u XXI veku, a na brojnim naukama je da naukvalitetnije temelje nove zasnovanosti. Mogue je samo teoretski tvrditi da bi moda rekon-strukcija sadanjeg, po svemu dezorganizovanog sveta, mogla biti uspena ako bi svi ljudiusvojili ispravne moralne stavove i ponaanja ka sebi, ka drugim ljudima i ka prirodi, odnosnosveukupnom realitetu.

Termini moral i homo moralis, moglo bi se rei, oznaavaju jedno te isto. ovek je ste-kavi sposobnost apstraktnog miljenja i razvijajui svoju mentalnu ukupnost koja ga je na-dreivala i nadredila drugim ivim biima, prirodi i prirodnim pojavama i silama, istovreme-no razvijao moralne norme i u sutini, evoluirao u moralno bie. Utvrivanjem i potovanjemmorala kao skupa moralnih normi ovek je postao u pravom smislu rei taj u biosvetu jedin-stveni homo sapiens. Dakle, moral je sutina, a ne deo, ne posebna vrednost, ne kategorija o-vekove mentalne ukupnosti, nego sastavni, razvojni i razvojno trajui segment duhovne vred-nosti oveka.

ovek kao razumsko bie podrazumeva moral i moralnost, a sam moral i moralnostneodvojivi su, pripadaju samo oveku i podrazumevaju oveka.


9

IZVORI NASTANKA, RAZVOJ I CILJ MORALA

"ovek je za nas privilegovano postojanje."an-Pol Sartr

Moral je razvojno nastao sigurno istovremeno sa samom pojavom homo sapiensa. Mo-ralnost, ne moe imati takvu istorijsku distancu, jer je po sutini psihika funkcija koja privi-leguje samo homo sapiens recensa. Psihika funkcija moralnost je razvojno novi kvalitet o-vekove mentalne ukupnosti.

Moral nastaje podudarno sa pojavom razumskog, umnog oveka obogaenog sposob-nou zakljuivanja, prosuivanja, predvianja kao apstraktnih misaonih kategorija. Zakoni-tost nastanka, razvoja i usvajanja morala podrazumeva za individuu prihvatanje moralne nor-me kao specifine line vrednosti u njegovoj mentalnoj ukupnosti.

Pre definisanja i prihvatanja moralne norme, u socio-zajednici su morale postojati drugenorme, bez atributa moralnih normi sa aspekta dananjeg poimanja. Svakako da su to bilenorme prvobitne zajednice, zatim obiajne norme, religijske norme, kao praosnova nastankamorala i definisanja moralne norme i moralnog ponaanja. Kasnije je nastala i pravna norma,koja precizira sankcije da bi zajednica izbegla tetu od ponaanja pojedinca suprotnog od pro-pisanog.

Nastanak moralne norme je istorijski vezan za pojavu umnog oveka u prolosti. Treba-lo je da to pojavljeno umno bie ivi u grupi, doprinosei joj, ali i zavisei od grupe.

Razvoj moralne norme mora se takoe posmatrati istorijski. Potrebe umnog oveka ve-zanog za ivot u zajednici su se dinamiki menjale. Menjala se ivotna praksa, a posledino imoral odnosno moralne norme kao sutina ljudske prakse. Razvoj moralnih normi sigurno seodvijao na trajnoj potrebi oveka za to kvalitetnijim i humanijim stavovima i oblicima pona-anja u interpesonalnim relacijama.

Prihvaene moralne norme imaju za cilj regulisanje meuljudskih odnosa, ali i definisa-nje sutine, pa i svrhe ovekovog ivota. Cilj moralne norme je jedinstven i glasio bi bitidobar ovek.

Lekar nastanak, poreklo i cilj morala treba da izui da bi mogao da usvoji kao trajnuvrednost etike medicinske norme i pravila obavljanja lekarske profesije. Brojne nauke: so-ciologija, filozofija, psihologija, psihijatrija, antropologija i druge izuavale su i izuavajumoral kao pojavu i kao ovekovu vrednost. Lekar mora da koristi dosadanja saznanja svihpobrojanih i drugih naunih disciplina.

CILJEVI MORALA

Ciljevi morala su ovekovo svesno ponaanje tokom celog ivota po prihvaenim mo-ralnim normama sredine u kojoj ivi. Pojedinac, ispunjavajui moralne ciljeve, to zajednicaod njega oekuje nudei mu i obrazac moralnog ponaanja, trebalo bi da to prihvati kao bezu-slovnost da bi ostvario svoju egoistinu tendenciju, a to je srean i kvalitetan ivot.


10

Potrebno je znati poreklo morala da bi se razumeli moralni ciljevi kao uslov za ostvare-nje ivotne sree. Teorije i uenja o poreklu morala mogu se podeliti u dve velike grupe.

a) Prvoj grupi pripadaju religiozne teorije ili na religiji zasnovane rasprave i dokazi.Sutina religioznih teorija je u uenju da je Bog stvorio oveka i u njega ugradio savest

kao faktor preko kojeg individua u svakom momentu i nepogreivo moe razlikovati zlo oddobrog. Savest je, prema ovakvom shvatanju, glas boji u oveku koji ga obavezuje i nepo-greivo navodi na samo moralno ponaanje tokom celog ivota.

b) Druga grupa teorija o poreklu morala su uenja o drutvenom poreklu morala.Polazite ovih, izuzetno brojnih teorija, jeste stav da je ovek drutveno bie jako razvi-

jenog nagona za ivotom samo u zajednici. Norme koje odreuju moralno rasuivanje i pona-anje pojedinca su u funkciji opteg drutvenog interesa. Zajednica ili drutvena sredina odo-brava, prua podrku nagraivanjem poeljnih ponaanja pojedinaca, jer to uvruje kohezijuzajednice. Nepoeljna moralna ponaanja individue zajednica osuuje, kanjava i ne prihvata,to je put ka izgradnji normi moralnog ponaanja specifinog za tu zajednicu.

Ciljevi morala nastajali su, razvijali se i oblikovali ve od preistorije, od pojave razum-skog oveka na planeti i njegove prvobitne potrebe da radi sigurnosti i ostvarenja, zadovolj-stva i sree, ivi u zajednici. Sigurno je da je ve tada ovek obogaen sposobnou apstrakt-nog promiljanja postavljao sebi i pitanje ta je zapravo svrha njegovog postojanja i borbe zaivot. Ostalo je do danas mnogo dilema u odgovoru na pitanje ta je cilj ivljenja svakog o-veka u datim ivotnim okolnostima i vremenu. Teoretiari od Sokrata i Aristotela, do filozofaXIX veka, posebno Kanta i savremenih naunika u oblasti sociolokih nauka, psihologije, aposebno psihijatrije, bavili su se i bave se pitanjem ta su ciljevi morala i moralnog oveko-vog ponaanja. Poznate brojne teorije mogu se svrstati u dve velike grupe.

1. Monistike teorije o ciljevima morala istiu jedan jedinstven i najvii cilj kao najvi-e dobro ili kao osnovni cilj ivota. Aristotel davno i Kant u bliskoj prolosti skoro identinopod najviim ciljem morala podrazumevaju onaj ovekov cilj kojem on tei itavog svog i-vota radi samog ivota. Znai, najvii cilj je nadreen svim drugim ciljevima. Nikada nije po-stignuta potpuna saglasnost teoretiara o tome ta bi trebalo da bude taj najvii cilj. Odgovorisu se menjali u vremenu i u skladu sa promenama drutvene organizovanosti.

2. Pluralistike teorije ciljeva morala istiu vie ciljeva kao uoptena naela moralnogponaanja oveka. Meu tim brojnim ciljevima izdvajaju se moralni ciljevi usmereni ka ostva-rivanju dobroinstva, zajednike dobrobiti, slobode, tolerancije, pravde, jednakosti itd. Jasnoje da meu ovim ciljevima moe da doe do konflikta, te se radi izbegavanja takve situacije,koja je tetna ne samo za pojedinca nego i za zajednicu, moralni ciljevi hijerarhizuju da bi seovek lake opredelio za neki od njih.


11

PRANORME KAO IZVOR MORALNIH NORMI

Potrebu da ivi u zajednici imao je i ovek preistorije. Prvobitnu ljudsku zajednicu sukarakterisali varvarstvo i divljatvo. Odlikovala se niskim tehnikim nivoom i malim opse-gom proizvodnosti rada. Nastupajui u grupi ovek je lake odolevao protivnikim grupama ilake izlazio na kraj sa prirodom i njenim nepogodama. Dakle, u prvobitnoj zajednici postojaoje ne individualni, nego zajedniki posed proizvoda rada i zajedniki posed orua.

Gens, rod ili klan najjednostavnija je i prva drutvena organizacija prvobitne zajednice.Fratrija bratstvo je vii stupanj gensa.Pleme je sledei stepen drutvene organizacije prvobitne zajednice.Gens, fratrija i plemenska organizacija oveka prvobitne zajednice su najprimitivniji i

najraniji oblici organizovanog ljudskog drutvenog ivota. Koliko god bila primitivna prvo-bitna zajednica, ovek, kao ve umno bie, imao je potrebu da je ouva i izgradi pravila unu-tar nje. Pravila prvobitne primitivne zajednice koja su se morala potovati su pranorme.

Pranorme drutvene norme prvobitne zajednice su jedinstvena pravila ponaanja.Pranorme su znaajne jer dokazuju da su ljudi jo u pradavno vreme imali potrebu da utvrdepravila ponaanja. Tragovi pranormi odrali su se i do dananjih dana. Pravila ponaanja u pr-vobitnoj ovekovoj zajednici nije bilo mnogo. Nama su poznate sledee pranorme.

1. OBAVEZA UZAJAMNOG POMAGANJA. Da bi pribavio hranu i ostvario drugepotrebe, pojedincu je bilo lake da opstane ukoliko mu u lovu ili branju plodova pomogneosoba iz gensa bliski srodnik. Obaveza pomaganja odrala se do danas i u naoj supkulturikao moba. Moba je oblik dobrovoljnog rada i pomaganja bez materijalne nadoknade roakuili prijatelju u krupnim poduhvatima, na primer pri gradnji kue.

2. ZAJEDNIKA ALOST ZA UMRLIM LANOM GENSA je takoe sauvana pra-norma. Smrt je uvek u oveku budila strah jer je dolazila najee iznenada ili na kraju tekebolesti ili usled nesrenog sluaja. Gubitak srodnika izaziva veliku bol kod oveka. Tuga, ne-raspoloenje i bezvoljnost smanjuju radnu efikasnost i ugroavaju ne samo kvalitet ivota ne-go i ivot. Ko u takoj situaciji moe pomoi nego bliski iz gensa i srodnici. Time je nastalapranorma zajednike alosti da bi onome ko najvie ali zbog gubitka bilo lake i da bi njego-va intenzivna tuga trajala krae. Ova pranorma se odrala do danas kroz obavezu izjave sau-ea i linog prisustva sprovodu, obredu sahrane i davanja pomena.

3. OBAVEZA OSVETE UBIJENOG LANA GENSA podrazumeva zajedniko sank-cionisanje ubistva lana gensa od strane grupe ili pojedinca iz drugog gensa uzvraanjem ubi-stvom ili napadom na drugi gens. Svrha nije samo nadoknada gubitka, ve odvraanje drugegrupe da ubistvom pojedinih lanova gensa oslabi njegovu sposobnost da opstane. Ova pra-norma odrala se u brojnim narodima pa i u naem kulturnom supmiljeu kao krvna osveta.

4. ZABRANA ENIDBE UNUTAR GENSA je znaajna, moda i najznaajnija pranorma,ija je svrha ouvanje i trajanje gensa. Predstavlja zabranu rodoskvrnua, odnosno zabranu in-


12

cesta. Znaaj svih pranormi je odravanje unutranje kohezije prvobitne zajednice gensa, fra-trije ili plemena. Zabrana enidbe unutar gensa je najuniverzalnija zabrana u organizovanojljudskoj zajednici u istoriji ljudske civilizacije. Bilo je plemena u kojima je bilo dozvoljenorecimo, ljudoderstvo, ubistvo ak unutar plemena, ali je postojala zabrana incesta. Razlozizbog kojih je incest nedopustiv su:

enidba unutar gensa slabila bi vremenom polnu privlanost partnera i time bi bilougroeno raanje dece nastanak potomstva i produenje vrste. Kongenitalne anomalije dece iz braka bliskih srodnika su este. Meutim najnovijanauna istraivanja ne pokazuju da je ta pojava frekventnija u brakovima srodnika. Ako polni odnosi ne bi bili zabranjeni meu lanovima porodice to bi razbilo porodi-cu. Surova vremena opstajanja oveka u preistoriji zahtevala su dobro i slono funkcio-nisanje porodice. Vaniji su bili opstanak od uivanja pojedinca. ivot u gensu garantu-je opstajanje, rodoskvrnue naruilo bi koheziju gensa. Shvatio je to i ovek onog vre-mena i zato nametnuo strogu zabranu incesta i rodoskvrnua. Frojdovo psihoanalitiko objanjenje edipalne i elektra situacije je vrlo korisno urazmatranju zabrane rodoskvrnua u prvobitnoj zajednici. Dete eli polne odnose sa ro-diteljima, a roditelji se s razlogom tome protive, zabranjujui mu. Dete potiskuje svojuelju. Zabrana mora biti veoma jaka da bi elja za incestom bila suzbijena. Da bi se zabrana enidbe unutar gensa lake podnela i odrala u okviru te pranorme,nastao je obiaj enidbe sa lanovima susednog gensa da bi se ostvarilo prijateljstvo sasusedima ime se smanjuju ili izbegavaju sukobi, a u nevolji ima podrka i pomo. Ovapranorma ostala je kroz civilizaciju do danas, a posebno je bila izraena u srednjem ve-ku monarhistikog dravnog ureenja. Monarsi su se enili sa lanovima porodice su-sednog ili udaljenog carstva ili kraljevstva, ime se stvaralo saveznitvo dve monarhijeu eventualnom sukobu protiv tree, a preveniralo meusobno neprijateljstvo.5. KULT PREDAKA I TOTEMIZAM posebno je zanimljiva pranorma. Svaki gens, fra-

trija, te kasnije i pleme, imao je svog zatitnika u prapretku. Prapredak je obino bio personi-fikovan u obliku ivotinje, nekada i biljke, te su te prve zajednice nosile i ime po zatitnikuplemena prapretku, recimo klan medveda, klan banane itd.

Pojam totemizma i tabua je u vezi sa kultom predaka. Totem sveti zatitnik nametanje lanovima zajednice kao zabrana tabu. Recimo, zabrana prilaska totemu blie od odreenogodstojanja. Totem je mogao da bude posebno karakteristino drvo, kamen, peina. Ukoliko bise lan gensa ili plemena ogreio o tabu zabranu vezanu za totem, trpeo je predviene sank-cije, jer se smatralo da e zbog ogreenja pojedinca o totem, posledice snositi svi lanovi tezajednice. Interes svih lanova zajednice nadreivan je interesu bilo kog pojedinca, zato jepredviena kazna za ogreenje pojedinca o totem neretko bila drastina do smrtne. Drastinokanjavanje ogreenja o totem razumljivo je ako se zna da su ljudi u prvobitnoj zajednici ve-rovali da, recimo, pojava iznenadne oluje, poplave ili druge neke prirodne nepogode ili loulov su posledica kanjavanja svih zbog greha pojedinca. Termin totemizam oznaava obiaju prvobitnoj zajednici vezan za oboavanje totema (totem znai rod i etimoloki potie iz je-zika severnoamerikih indijanskih plemena). Totemizam je prva najprimitivnija svest o potre-


13

bi ouvanja drutvenog integriteta kao uslova opstanka. Preko totema ovek prvobitne zajed-nice je priznavao potpuno potinjavanje individue zajednici.

Prvobitni obiaji su vezani za animizam, kult i magiju.Animizam je verovanje da je u prirodi sve oduhovljeno. Verovalo se da animus duh

moe zaposednuti svaki predmet neive prirode iz okruenja.Kult se realizuje kroz kultne radnje prinoenjem rtve, zavetovanjem i molitvama. Ou-

van je u naim slavama.Za kult su vezane brojne zabrane tabui. Etimoloko poreklo rei je iz jezika polinezij-

skih plemena. Tabu obiaji javili su se iz potrebe tednje zajednikih dobara. Najpre su biletabuisane ivotinje. ivotinja se nije smela ubijati i jesti do odreenog doba godine kada jezabrana skidana. Sveani obredi su pratili skidanje zabrane. Ovakav tabu obiaj iz preistorijeprenet je i u religijsko injenje, recimo to je priee hriana posle posta. Na samom prieuvernik jede telo i pije krv Isusovu u obliku hleba i vina.

im se pojavila vera u duhove, zle ili dobre, ustanovljeni su obiaji kulta i magije, da bise odobrovoljili zli duhovi. Tako su magija, kult i animizam nerazdvojno povezani.

Magija predstavlja skup posebnih radnji kojim su ljudi nastojali da obezbede naklonostdobrih duhova i odobrovolje zle duhove. I danas postoje specijalne tehnike koje imaju istusvrhu, ak se reklamiraju i u medijima.

Postojalo je u gensu verovanje u simpatinu magiju. Simpatina magija je podrazume-vala kauzalnu povezanost, recimo: bolesti mua i ene unutar gensa, jer se smatralo da akomu oboli od jedne bolesti, da e ista bolest zadesiti i enu jer ive blisko u gensu. Podela nabelu i crnu magiju nije bila terminologija u prvobitnoj i primitivnoj ljudskoj zajednici. Termi-ni bela i crna magija uvedeni su iz potrebe naeg dananjeg razumevanja stavova i ponaanjaljudi preistorijskog perioda.

Etikecija je obiajna norma za koju nema zapreene drastine drutvene kazne ako sene potuje. Primeri ouvanosti ove pranorme su: skidanje kape pradavno pri susretu svakoje morao da skine oklop ili kacigu i pokae lice pred lanom gensa ili plemena radi identifika-cije i da bi stavio do znanja da nije neprijatelj. Rukovanje vodi poreklo od obiaja (obiajnenorme) da se pri susretu oruje iz ruke kojom se koristi, najee desne, odloi ili premesti ulevu ruku i time pokae dobra namera.

Prvobitnu zajednicu ovek je formirao u vremenu kada je njegovo miljenje bilo nakonkretnom primitivnom nivou. ovek tog vremena nije razumevao prirodu i pojave u njoj nemogavi da ih objasni, te im je pridavao mistini znaaj. Misticizam i u ono vreme kao i da-nas generisan je iz neznanja i/ili nerazumevanja neega.

Pranorme su nastale kao pokuaj razreenja nepoznanice i izbegavanja opasnosti kojaoveku preti spolja iz prirode i iznenadnosti opasnih prirodnih pojava. Stoga je ovek preisto-rije pokuavao da se zatiti zabranama i postavljanjem primitivnih propisa normi. Jasno jeda su i te najprimitivnije moralne norme imale pozitivan uinak. Razvijale su u pojedincu,lanu gensa ili plemena pre svega oseanje dunosti, odgovornosti, savesti, upravo sva onasvojstva na kojima se temelji drutvena svest u ljudskoj civilizaciji uopte. Pranorme su odr-ane u transformisanom obliku do danas kao izvor tradicije i nacionalnih kultura.


14

OBIAJNE NORMEobiaji u nastanku i razvoju morala

Obiaji uspostavljeni na obiajnim normama su najstariji oblik regulisanja drutvenihodnosa sa ciljem zatite zajednice. ovek je jedini meu svim ivim biima razvio dru-tvene norme kao normativnu svest jer raa se, ivi i stvara u zajednici.

Razvitak drutva zapoet u preistoriji poeo je stihijskim formiranjem brojnih pravilakojima su podvrgavani svi ljudski postupci i radnje. Praksa kroz generacije je stihijska pona-anja uobliila u dobre i loe norme, dozvoljene i zabranjene. Nepotovanje tih pravila, tj.obiaja drutvene zajednice, zajednica obavezno kanjava.

Norma je po najoptijoj definiciji pravilo ponaanja u zajednici u funkciji ujedna-avanja i koordiniranja postupanja pojedinaca u odreenom drutvenom procesu.

Danas razlikujemo i izuavamo, uz drutvene norme, norme obiaja (obiajne norme),norme morala (moralne norme), norme religija (religijske norme) i norme prava (pravne nor-me). Sve su nastale kao aktivan stvaralaki i finalistiki odraz objektivno postojeih zakonaprirode i drutvene stvarnosti. Norma je, dakle, odraz zakona po kojima se odvijaju prirodni idrutveni odnosi. ovek potinjava sebi prirodno i drutveno kretanje dajui mu humani ljudski smer, odnosno tu objektivnu nunost prilagoava svojim potrebama. Ovakva norma odraz, norma ideja, teorijska norma, osnovna je i uporina taka ovekove slobode, koja sesastoji u dijalektikom jedinstvu suprotnosti i uticanja na nju.

Drutvena norma regulie mogui nesklad izmeu stvarnog ljudskog ponaanja i onogkakvo bi ono trebalo da bude. Drutvena norma se javlja kao norma zapovest, norma zabrana,norma imperativ, norma zahtev pojedincu da postupi u skladu sa formiranim shvatanjima uoptem drutvenom interesu. Drutvene norme se mogu podeliti u dve velike grupe:1. heteronomne drutvene norme kao spoljanja, tua sila, nameu se oveku i zahtevajuod njega pokornost, to su: obiaj, pravo i religija.2. autonomne drutvene norme koje ovek usvaja svojevoljno i slobodnim opredeljenjem.

Norme ideali takoe spadaju u sistem drutvenih normi. Norme ideali su najoptijevrednosne anticipacije. One su najoptiji ovekovi putokazi na njegovom istorijskom putupronalaenja i ostvarivanja smisla line egzistencije. Najvanije norme ideali su: ideali slobo-de, ideali bratstva, ideali prijateljstva, ideali jednakosti itd. Norme ideali su osnova svih po-sebnih normi. Ukoliko ih se ovek ne pridrava, sledi drutvena sankcija.

Obiajne norme se dele na dve vrste.a) Obiajne norme koje slue ovladavanju oveka prirodom. ovek prvobitne zajednice gensa, ne mogavi da shvati uzronoposledine odnose sebe i zajednice, s jedne strane,zajednice i prirode s druge strane bio je sklon da u svim predmetima i pojavama vidiprisustvo dobrog ili zlog duha. Posledica toga su nastanak magije i rituali koji su trebalo


15

da odobrovolje zlog duha. ovek je tako smanjivao strahovanja od nepoznatog. Ova vr-sta obiajnih normi nije predmet interesovanja ovog poglavlja.b) Obiajne norme koje imaju cilj da reguliu drutvene odnose i da ih tako usmere dabudu od koristi za opstanak zajednice. Ove norme su predmet naeg interesovanja.Prvobitni obiaji nastali na obiajnim normama su izvor i moralnih i pravnih normi.Obiaj je navika i praksa formirana na trajnoj asocijaciji predstava. Prvobitna rodovska

zajednica gens, generisala je asocijacije predstava po tipu:1. homeopatije verovanje da sve slino izaziva slino;2. simpatije predstave se povezuju po dodiru i vremenu. Svaka asocijacija po dodiru

se uzima kao uzrona veza;3. imitacija podraavanje, zasnovana na verovanju da se svaka pojava moe kontroli-

sati podraavanjem. ovek prvobitne zajednice je povezivao pojave vremenski jednu sa dru-gom, mada te pojave nisu ni u kakvoj uzronoj ili posledinoj vezi. Smatrao je da su vremen-ska nepogoda, poplava i zemljotres, ne samo predskazanje ve i uzrok rata.

Obiajni moral je moral nastao u prvobitnoj zajednici. Vodio je rauna samo o intere-sima te zajednice, zapostavljajui interese individuepojedinca.

Obiajni moral je usko ogranien na sopstveni gens pleme, recimo, zabranjuje sepljakanje i ubijanje svojih lanova gensa, ali ne i lanova susednog gensa. Sa aspekta moralato je nedopustivo ponaanje. Nasuprot liberalnom stavu zabrana, obiajne kazne su izuzetnostroge i grube i ne podleu etikoj proceni. Ne cene se moralne vrednosti nekog postupka, re-cimo namere i motivi, ve samo posledice tog postupka po zajednicu. Tek nestankom rodov-ske zajednice pojedinac biva osloboen od pravih stega obiajnog morala. Nepotovanje mo-ralnih normi u osavremenjenom drutvu povlai mnogo blae sankcije. Sankcije se svode namoralne osude. Tako su stvoreni potrebni uslovi za razvoj morala u savremenom smislu poj-ma morala, odnosno stvoreni su uslovi za samosvesno opredeljivanje linosti za ponaanja idelovanja u skladu sa usvojenim moralnim vrednostima.

Istorijski, tek kada je obiaj izgubio karakteristike drutvene norme, razloio se na svojesastavne delove moralne, pravne, religiozne i estetske norme. Pretvaranje obiaja u moral jeveoma sloen proces u kome je vanu ulogu odigrala starina obiaja koja na neki nain po-sveuje obiaj, dodajui mu veu samostalnu snagu. injenica je da pred starinama i savre-meni ovek osea neku posebnu uzvienost. Zbog starine neke norme ljudi poinju da cenevie nego to one vrede i daju im viu moralnu vrednost.

Slinosti i razlike izmeu obiajnih i moralnih normi

Obiajne i moralne norme imaju slinosti, ali su im oiglednije razlike.Slinosti:

1) Obiaji i moral odnosno, obiajne i moralne norme nemaju preciznu propisanost, usvajajuse i prihvataju odrastanjem u porodici i u zajednici.


16

2) Obiajne i moralne norme nemaju jasno propisane sankcije za prekrioca. Ogreenje o mo-ralne i obiajne norme kompenzuje se autosankcijama a sankcionisano je i od zajednice ilidrugog pojedinca. Bitno je shvatiti da sankcije prema prekriocu obiajne i moralne norme ni-su za istu situaciju identine ve su vie proizvoljna kategorija.3) Obiajne i moralne norme se menjaju vremenom za iste situacije odnosno, promenljive suu ljudskoj praksi.4) Obiajne norme kao starije i kao izvor nastanka moralnih normi mogu se prepoznati u va-eim savremenim moralnim normama.

Razlike:1) Obiajne norme nemaju obavezujuu snagu poreeno sa savremenim kriterijumima prihva-enih i standardizovanih moralnih normi u nekoj supkulturi.2) Obiaj ne priznaje indidvidualnost, on potire linost.

Moral potuje i uvaava linost, odnosno zajednica je ta koja stvara poeljni profil moralasvojih lanova.

Napretka drutva ne bi ni bilo bez svestranog razvoja linosti to je odlika morala nasuprotobiaju.3) Obiajne norme su zapravo tradicionalni moral koji ne prati promene drutvenih odnosa.

Moral ima izvorite i osnove na tradicionalnom moralu, ali se profilie i menja sa prome-nom odnosa i pravila u zajednici.4) Obiajne norme ne potuju motivaciju moralni profil aktera, te je dovoljno da pojedinacizvri zabranjenu mu radnju i da bude kanjen drastino, bez obzira na motiv i okolnosti zbogkojih je uinio tu radnju.

Moral naprotiv, uvek uzima za polazite motive i date okolnosti kao uslov za preduzete radnje.5) Obiajne norme vae ogranieno za samo jedno pleme ili jedan gens. Iste norme nemajuisti znaaj za lanove svoga ili tueg gensa. Na primer, kanjivo je krasti imovinu od lanovagensa ili plemena, a nije kanjivo ukrasti ili oteti materijalna dobra od lanova drugog gensaili drugog plemena.

Moral obavezuje pojedinca na isto moralno prihvaeno ponaanje u odnosu na sve ljude,ne samo na lanove njegove ue zajednice nego ukupni ljudski rod.6) Prekrioca obiajnih normi kanjava zajednica drastino. Kazne za nepotovanje obiajasu neretko krajnje nehumane i uglavnom su to kamenovanje, bievanje, odsecanje ekstremite-ta i ubijanje.

Za moralna ogreenja takoe postoje sankcije u savremenom drutvu, ali ni priblino takosurove. Sankcije za ogreenje o moralne norme su vie usmene. Sam prekrioc doivljava su-bjektivan oseaj stida, srama, grie savesti, a najtei oblik sankcije je moralno gaenje.7) Obiajne norme imaju veliku snagu inercije te sporo nestaju iz ljudske svesti. Uprkos uvo-enju pravnih normi, obiajne norme, za istu oblast, se jo dugo odravaju i traju sve do danas(recimo krvna osveta).

Moralne norme ili usvojeni moral je promenljiviji u vremenu od obiajnih normi. Zavisnood potreba zajednice dograuje se i menja.

Obiaji su bitni u ivotu dananjeg oveka. Neophodno je i da lekar poznaje obia-je i magijska verovanja da bi bolje razumeo i protumaio tradicionalnu medicinu i nje-nu popularnost u mnogim kulturnim supmiljeima naeg prostora.


17

FOLKLOR

Folklor je skup verovanja, umotvorina, motiva i brojnih autentinih oblika pona-anja i naina miljenja karakteristinih za jedan narod. Folklor je obeleje nacije i fun-dament meunacionalnih razlika. Folklor predstavlja tradiciju nekog naroda.

Tokom razvoja i napretka naroda neki prihvaeni oblici ponaanja, stavova i miljenjasu nestajali. Ova pojava znai ukidanje tradicije, najee delimino, retko u celini.

Folklor je fundament nacionalne kulture. Po teoretiarima, folklor je u osnovi stvaranjai razvoja nacionalne kulture, a kasnije i svih nacionalnih odlika.

Folklor je u sutini odraz standardizovanog, popularnog ponaanja u razliitim situacijama,kao i naina miljenja i stavova formiranih tokom drutveno-istorijskih zbivanja. Ta ponaanjai stavovi prenoeni su iz generacije u generaciju, prihvatani ad hok bez kritikog razmiljanja. Sa-vremeni ovek uprkos brojnim novim saznanjima i odstupanjima od starih vrednosnih sistemastvaranjem novih u biti ne prekida nit kontinuiteta svog tradicionalnog kulturnog naslea toodraava specifinost razliitosti savremenih nacionalnih zajednica drava.

Brojni oblici u datim supkulturama, narodima i nacijama kroz ponaanje, navike, stavo-ve i miljenje, sauvani su tokom dugog vremena istorije, a da su potpuno izgubili svoje pr-vobitno znaenje i razloge nastajanja. Primer: supkulturni obiaj naeg miljea jeste recimo,nazdravljanje, zdravica, kucanje aama, rukovanje, i smatraju se dobrim navikama. Navede-ne radnje pri susretu imale su i na poetku i danas i pozitivno etiko dejstvo, jer zbliavaju,intimizuju, podstiu prijateljsko raspoloenje i toleranciju prema drugom.

Brojni su primeri ouvanih pradavnih elementarnih oblika ponaanja kao savremenimaniri pristojnog ophoenja. Recimo, ponaanja u javnom saobraaju, izvinjavanje zbog ui-njenih nekontrolisanih radnji i utivo oslovljavanje, danas su utvrene norme kulturnog pona-anja i savremenog bontona.

EUFEMIZAMnorme kulture

Eufemizam oznaava poseban nain verbalnog izraavanja, saoptavanja i iskazivanjau svakodnevnom meuljudskom kontaktu biranjem rei koje ublaavaju snagu odjeka tih reikod sagovornika, a time i njegovu reakciju. Eufemizam, kao i druge pranorme danas je u tojmeri, automatizovan i uobiajen manir da se pre moe posmatrati kao etikecija nego kao pro-filaktika funkcija u korespondenciji i ovekovom etikom ponaanju prema drugima.

Eufemizam bi se danas mogao shvatiti i kao manir lepog vaspitanja i ponaanja, potpunoautomatizovan kod obrazovanih ljudi. Recimo, uobiajeno ne kaemo da neko lae nego da negovori istinu. Ublaavanje iskaza i oponiranje miljenju drugog biranim reima ima zadatak ida umanji suprotnosti stavova, posebno da se izbegnu estoke verbalne reakcije i sukobi usvakodnevnoj interpersonalnoj komunikaciji.


18

MORAL I RELIGIJAkao normativne drutvene prakse

Re religija etimoloki vodi poreklo od latinskog glagola religare, to znai ponovo us-postaviti neku izgubljenu vezu u irem znaenju, ponovno se vezati za neto to transcendira(prekorauje granicu iskustva, s one strane je iskustva, tj. nesaznatljivo iskustvo).

Moral je normativna ljudska praksa. Religija je kao i moral univerzalna odlika oveka iuniverzalna ljudska praksa od pojave homo sapiensa. Religioznost i religijsko verovanje moraloje odlikovati i naeg davnog pretka. Morao je i on postavljati sebi pitanja o tome kako je nastaoi kako treba razumeti realitet koji ga okruuje i sebe u tom realitetu. Poimanje tog oveka mora-lo je biti konkretno, magijsko i animistiko. Religiozna normativna praksa i u preistoriji, kao idanas, problematino je podruje kognitivne spoznaje pa logiko objanjenje ne vredi mnogozbog brojnih paradoksalnih praktinih dokaza. injenica je da religija kroz dogmu omoguavakvalitetno psihiko funkcionisanje svakom verniku. Svaki verujui ovek ima dokaze da njego-vi, po svemu magijski, obredi imaju delotvornost u stvarnom ivotnom odrazu. Stoga se i nemoe govoriti o potvrdi ili negiranju religioznih radnji, ve se kvalitet mora procenjivati krozvidljivo samopouzdanje religioznog oveka. Verovanje je neretko lieno logike, ali se vrednostverovanja racionalno potvruje i zbog toga nije besmisleno. Smislenost verovanja je dokazivana planu psiholokog savlaivanja egzistencijalnih problema svakog pojedinca i stoga je realna.Psiholoka realnost po sutini je realnost vieg reda i na nju se ne moe primeniti naelo nauneaksiomatine realnosti.

Istorijski, religija je od prvog magijskog i animistikog verovanja pre vie milenijumabila politeistika. Politeistika mitoloka religiozna verovanja na svim kontinentima su se ka-rakterisala odavanjem religijskog potovanja bogovima u partenonima (hramovima), a ti bo-govi su imali karakterologije prepune zla i amorala. ovek tog vremena nije imao utvrenemoralne norme. Boanstva su zato u prikazu bila intenzivno antropomorfizovana i sutinskinaturalistika, to je odgovaralo slici i prilici ondanjeg oveka. Usavravanjem ljudske za-jednice i odnosa u njoj nastala su i monoteistika uenja (vera u jednog jedinstvenog i sve-monog boga), pre svih judeizam, zatim hrianstvo i islam. Bog u objavljenim religijskimmonoteistikim religijama ima zajednike kvalitete: vrhovno zapovednitvo, vrhovno i izvanljudsko nadgledanje morala i moralne prakse, te prema kvalitetu ponaanja pojedinca nagra-uje ga ili kanjava, ali i zajednicu pa i ljudski rod u celini.

Religija se kroz objavljena monoteistika religijska uenja postavlja kao propagatori nadzornik morala. Religija je imala i prednosti nad ondanjim svetovnim zakonima. Re-ligijsko monoteistiko uenje se objavljuje preko proroka ili religijskog voe kao boja vo-lja i kao boja zapovest i ima snagu nepogovorne poslunosti i povinovanja.

Objavljivanje monoteistikih religija poelo je Mojsijevom objavom vere judejskom na-rodu. Bog Jahva je svemoan a plahovit i ima do tada nepoznatu karakteristiku boanstva jerje vrhovni sudija i vrhovni moralni autoritet. Mojsije objavljuje da je bog sveprisutan, svemo-gu i zna i meri i ono to ovek pomisli da ini, a ne samo ono to je uinio. Mojsije svojimsaplemenicima lucidno instalira lukavstvo visokog nivoa sa dalekosenim uticajem do dana-


19

njih dana. Pred Bogom i naumljeni a ne samo uinjeni delikti, imaju istu teinu i identino sunedopustivi, kanjivi i neoprostivi. Mojsije je ovakvim predstavljanjem svemonog boga Ja-hve "nadmudrio" sve koji su skloni da ne potuju zemaljske, ljudske zakone. Mojsije je imaoiskustvo da se zemaljski zakoni u ljudskoj zajednici mogu lako izigrati lukavstvom i njihovajurisdika otrica izbei jer zakon nije svevidei. Delikt se prvo mora utvrditi dokaznim sred-stvima, tj. svedocima, da bi se izrekla sudska kazna. Jasno je da ljudi olako mogu lano sve-doiti, a i univerzalna ljudska odlika je nepouzdanost seanja o nekom vienom ili doivlje-nom dogaaju. Mojsije zato postavlja sveznajueg i svevideeg boga koji bdi nad ponaanjemi milju svakog oveka. Bog Jahve se ne moe obmanuti, a njegova kazna je izuzetno otra zaprestup i namenjena svim ljudima Mojsijevog plemena. Objavljivanjem boga Jahve Mojsije jepostavio pravno moralne propise religioznog karaktera. Postojali su pisani zakoni pravnogkvaliteta (na primer, Hamurabijev zakonik za koji Mojsije nije znao). Meutim, Hamurabi jeimao dravu za razliku od Jevreja u Mojsijevo vreme. Mojsije u svojoj objavi saplemenicimapreti da e svako biti kanjen do etvrtog kolena ne samo za uinjeno nego i za namiljenozabranjeno delo. Mojsije postupa pronicljivo jer dobro poznaje ljude svog vremena. Svaki po-jedinac bio je primarno zabrinut za svoje potomstvo pa je sakralno ruho pretnje bilo delotvor-no. Mojsije je u svojoj objavi anticipirao i savremenu psihijatrijsku tezu o kazni, krivici i Su-per Egu. Mojsije je prvi uveo i pojam zakletve u potkrepljivanju dokaza i osiguranju objektiv-nog svedoenja raunajui na strah pojedinca od boje strahotne kazne, jer bog ima saznanje io ovekovim mislima, te ni one ne smeju biti prevarne. I danas se svedok na sudu zaklinje dae govoriti istinu stavljajui ruku na Bibliju.

Sva monoteistika religijska uenja imaju i nedostatke. Svako religijsko uenje na vrhusvoje aksioloke postavke ima natprirodno (svemo i sveznanje natprirodnog svetvorca Bo-ga). Nedopustivo je, a objektivno i nije mogue, o natprirodnom suditi, u njega se jednostavnoveruje (sutina dogme). Ovo je najbitnija zamka moralnih vrednosnih sistema utemeljenih nareligijskim stavovima i uenjima.

Druga zamka monoteistikih religijskih uenja je u neizostavnoj tvrdnji svakog od njihda je upravo ono jedino pravo i autentino dato od Boga. Ovo dogmatizovanje jedne vere zaposledicu ima obavezni pogrom drugih religijskih uenja i progon i unitenje njihovih sledbe-nika kao inovernika, to dehumanizuje oveka. Militantni i borbeni karakter religija ogleda seu istoriji brojnim ali i savremenim verskim ratovima.

Hriansko religijsko uenje sadri nesavrenosti kao i sve druge religije. Na primer:Beseda na Gori propoveda univerzalnu ljubav prema oveku, ali u isto vreme prokazuje i ana-temie sve one koji ne pou Isusovim putem, odnosno putem vere u jednog i jedinstvenogpravog boga. Dakle, respektivno kvalitetno hriansko naelo ljubavi prema svim ljudima bi-va istovremeno poniteno pozivom na mrnju prema sledbenicima druge veroispovesti.

Religija je uticala na odranje i razvoj morala vie od drugih drutvenih institucija.Religijski stavovi se kroz moral odraavaju i u medicinskoj etici. Transplantacija organa

je najbolji primer za to. Metod leenja transplantacijom organa i tkiva povinuje se naelimareligijskih uenja jer hriansko uenje govori o vaskrsenju oveka u istovetnom fizikom ob-liku koje je imao za ivota. Znai, sve ivotne telesne karakteristike svaki ovek e imati i nadan vaskrsnua. Ovo je bitna injenica u psiholokom otporu davaoca, ali i porodice, da sedonira organ spasonosan za neiji ivot.


20

HOMO RELIGIOSUS

"Bei kud ti je volja, od sebe ne utee."Srpska narodna izreka

Homo sapiens je univerzalno i homo religiosus. "Religija je pre svega univerzalni ljud-ski fenomen", govorio je Karl Gustav Jung. Sve nauke koje se bave izuavanjem oveka, je-dinstveno zakljuuju da je religijsko verovanje staro onoliko koliko i sam ovek.

ovek je homo religiosus sigurno od onog momenta kada se definie kao homo sapiens.Prvi umni ovek po kvalitetu svog psihikog sigurno je mislio konkretno (magijski i animi-stiki) te je svako svoje neznanje morao razreiti univerzalno natprirodnim.

Izuavanje religije time i homo religiosusa je multidisciplinarni nauni prostor. Elijade(verovatno najbolji poznavalac istorije religije) smatra da je religija nastala momentom ove-kove spoznaje neba i Sunca, te je prvi bog bio nebeski ili sunani. Time se moe oznaitispontana primarna arhajska ljudska religija u nastanku. Brojni istra

Documents

medicinska etika