Kinantropoloska analiza

8/17/2019 Kinantropoloska analiza

1/43

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И

ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

КИНАНТРОПОЛОШКА АНАЛИЗА РИТМИЧКЕ

ГИМНАСТИКЕ

(Семинарски рад из предмета Кинантрополошка анализа спортова )

Студент : Ментор :

Саша Терзија Проф. Др Дејан Мадић

Нови Сад, 201 4


2/43

Саша Терзија Кинантрополошка анализа ритмичке гимнастике

2

САДРЖАЈ

Страница

1. УВОД .......................................................................................................................................... 1

2. ТАКМИЧАРСКИ ПРОЦЕС У РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ .................................... 4

2.1 Такмичења и програми ........................................................................................................ 4

2.2 Жири ..................................................................................................................................... 5

2.3 Опрема гимнастичарки ....................................................................................................... 7

2.4 Терен за индивидуална и групна извођења ....................................................................... 8

2.5 Реквизити .............................................................................................................................. 8

2.6 Дисциплина ........................................................................................................................ 12

3. СТРУКТУРАЛНА АНАЛИЗА ............................................................................................ 13

3.1 Вежбе без реквизита .......................................................................................................... 14

3.2 Вежбе са реквизитима ....................................................................................................... 19

4. АНТРОПОЛОШКИ СТАТУС ............................................................................................ 23

4.1 Морфолошке карактеристике ........................................................................................... 23

4.2 Моторичке способности ................................................................................................... 264.3 Функционална анализа ...................................................................................................... 30

4.4 Биомеханичка анализа ...................................................................................................... 32

4.5 Когнитивне способности .................................................................................................. 34

4.6 Конативне карактеристике ............................................................................................... 38

5 . ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................ 41

6. ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................... 42


3/43


3

1. УВОД

Стари Грци су веровали да је гимнастика најбољи начин да се постигне савршен

баланс тела и ума односно да је баланс тела и ума могуће постићи једино када су физичке

вежбе повезане са интелектуалном активношћу. Још Платон, Аристотел и Хомер су

истицали оснажујуће квалитете гимнастичких активности. Ритмичка гимнастика је једнаод две нове дисциплине које су се развиле из гимнастике и постале веома популарне.

Настала је као „естетска“ гимнастика, која је имала улогу да споји осећања и емоције кроз

покрете тела. Брзо је стекла популарност те се, у Берлину, отворила прва школа Модерне

гимнастике, која је почела да се развија и уз коришћење реквизита да добија своју чар. То

је искључиво женски спорт у коме гимнастичарке уз помоћ траке, лопте, обруча, чуњеваили вијаче, уз музику изводе вежбе у којима се оцењује грациозност и тачност. У овом

спорту се комбинују елементи гимнастике и плеса који захтевају велики осећај за

равнотежу.

Развој ритмичко - спортске гинастике у свету и у нашој земљи

У првој половини XX века постојало је много приватних ритмичких школа које су

радиле независно једна од друге. Након Совјетског савеза, друга земља у којој је ритмичка

гимнастика почела да се развија била је Бугарска, а скоро истовремено и Чехословачка. У

тим земљама је организационо почела да се формира крајем четрдесетих и почетком

педесетих година, а одатле се брзо проширила у остале социјалистичке земље, а знатно

касније и у развијене западне земље.

Године 1962. модерна гимнастика је била званично учлањена у Међународну

гимнастичку федерацију (ФИГ) која је на заседању у Прагу потврила да ће се I Европско

првенство одржати 7.12.1963. године у Будимпешти. Касније је ово првенство познато каоI Светско првенство, пошто су на њему практично учествовале све земље које су у том

периоду имале развијену ову грану спорта до одређеног нивоа који је задовољавао

неопходне критеријуме. На њему је учествовало 28 такмичарки из девет европских


4/43


4

земаља: Бугарске, Финске, Југославије, Немачке, Шпаније, Румуније, СССР -а,

Чехословачке и Мађарске.

2. ТАКМИЧАРСКИ ПРОЦЕС У РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ

2.1. Такмичења и програми

По правилима Интернационалне гимнастичке федерације (FIG) основна подела у

ритмичкој гимнастици је на индивидуална такмичења (1 такмичарка) и групна такмичења

(5 такмичарки истовремено).

На олимпијским такмичењима доња узрасна граница такмичарки је 16 година, али

постоје и тзв. јуниорске Олимпијаде за такмичарке узраста од 15 -17 година које се тамиче

по готово истим правилима система такмичења.

Поред олимпијских такмичења организован је систем такмичења по узрастима:

- сениори: 16 година и старији и

- јуниори: испод 13-15 година.

Врсте такмичења: Најпрестижније такмичење сваког Олимпијског спорта је

управо Олимпијада. Остала такмичења се организују на нивоу Светских првенстава,

такмичења, купова, Светских првенстава по узрастима, затим Континентална првенства и

регионална такмичења.

Програм за сениоре и јуниоре (индивидуално) се састоји од 4 вежбе. Трајање сваке

вежбе је 1’15’’ - 1’30’’ .

Програм за сениоре (групно) најчешће се састоји од 2 вежбе, прва са једном врстом

реквизита а друга са две врсте реквизита.

Програм за јуниоре (групно) најчешће се састоји од 2 вежбе, обе са једном врстом

реквизита. Трајање сваке вежбе је од 2’15’’ - 2’30’’ .

Време : штоперица почиње чим гинастичар или први гимнастичар у групи почне

изводити покрет (кратак музички увод не дужи од 4 секунде без покрета се толерише) .

Казна (0.05 поена) се додељује за сваки додатни или пропуштен секунд.


5/43


5

Музика :све вежбе треба да се изводе у целости са музичком пратњом. Кратка

заустављања која су мотивисана композицијом се могу толерисати.

Гимнастичар – група могу поновити вежбу само у случају „више силе“ – грешке од

организатора коју одобрава супервизор жирија (нпр: нестанак струје, грешка у звучном

систему, погрешна музика итд ).

Музика се може изводити са једним или више инструмената или музичара,

укључујући и глас као један инструмент. Сви инструменти су овлашћени тако да

изражавају музику са карактеристикама неопходним за извођење вежбе. Само се једна

вежба може користити са музиком уз глас и речи за групе и једна вежба за појединце.

Тренер мора да нагласи која ће се вежба изводити уз музику и записати на тежинском

обрасцу. Казна од стране судије: 0.50 поена за коришћење више од једне вежбе уз музику.

Светска гимнастичка федерација ће после Светског првенства 2013. године одлучити о

укидању или задржавању музике уз глас и речи у ритмичкој гимнастици.

Музика мора бити јединствена и потпуна. Нетипична музика за ритммичку

гимнастику је потпуно забрањена. Сваки апарат мора бити забележен на квалитетним CD

дискетама. Звучни сигнал може да почне пре музике. Једна музика се може снимати на

сваком CD-u (осим ако не постоји музичар). Следеће информације морају бити написане

на Cd-u : назив гимнастичарке, држава (три велика слова која означавају земљу

гимнастичарке), симбол апарата, име композитора и музике, дужина музике. Казна од 0.50

поена се додељује ако музика није у складу са прописима.

2.2 . Жири

Судијски састав – званична такмичења и остала такмичења

Сваки жири (за индивидуалце и групе) садржи 2 гупе судија: за тежину вежбе и извођење.

Тежина вежбе:

- 4 судије оцењују тежину извођења вежбе, засебно. - тежина вежбе: 4 судије, од тога се узимају два просечна скора + два референта за

Светско првенство/Олимпијске игре и остале колективне игре уврстане у правила у регистар техничких регулација.


6/43


6

Извођење вежбе:

- 5 судија + два референта за Светско првенство/Олимпијске игре и остале

колективне игре уврстане у правила у регистар техничких регулација. - 4-5 судија за Међународна такмичења. - коначан скор (по одбитку) са 5 судија: просек од три средња скора. - финални скор (по одбитку) са 4 судије: просек од два средња скора.

Судија бр. 1 жирија за тежину извођења вежбе је главни судија.

Подела бодова:

4 бода за :

тачност свих делова вежбе 2 бода

тачност оријентације и кретања у простору 0,5 бодова

тачност ритма вежбе 1,5 бод

6 бодова за:

елеганцију вежбачице 1 бод

сигурност у извођењу 1,5 бод

амплитуду покрета 1,5 бод

координацију кретања 1 бод

слагање са музиком 1 бод


7/43


7

2.3. Опрема гимнастичарки

Гимнастичарски трико :

правилан гимнастичарски трико мора бити од непровидног материјала, стога

трикои који имају неке делове са чипком морају да буду поравнати (од трбуха до

груди);

деколте са предње стране трикоа не сме бити дубљи од половине грудне кости, а са

задње стране не сме бити нижи од линије лопатица;

трикои могу бити са или без рукава али плесни трикои са уским тракама нису

дозвољени;

рез трикоа при врху ногу не сме ићи даље од линије препона (максимум);

трико мора бити уз кожу да би омогућио судијама да процене правилну позицију

сваког дела тела;

трикои за групне гимнастичарке морају бити идентични (исти материјал, стил,

дизајн и боја), ипак ако је трико направљен од патентованог материјала неке ситне

промене код резова могу бити толерисане.

Дозвољено је носити:

o дуге хеланке до чланака, преко или испид трикоа,

o трико целом дужином из једног дела ( unitard ), под условом да је затегнут уз кожу, o дужина и боја тканине мора бити идентична на обе ноге (карирани изглед је

забрањен), једино стил може бити другачији (резови или декорације),

o сукња не сме падати испод кралице преко трикоа, хеланки или једноделног трикоа, o стил сукње (рез и декорације) је слободан, али сукња увек мора падати преко

кукова гимнастичарки (изглед балетског тутуа је забрањен),

o гимнастичарке могу изводити вежбе са босим ногама или у гимнастичарским

балетанкама,

o фризуре морају бити уредне и очешљане а шминка чиста и светла.

Накит било ког типа и пирсинзи који могу угрозити безбедност гимнастичарки није

дозвољен.


8/43


8

2.4 . Терен за индивидуална и групна извођења

Прелажење линија терена са реквизитима или једном или са оба стопала или са

било којим делом тела који додирује тло изван одређеног подручја или реквизита које

напуштају подручје терена и саме се по себи враћају у терен ће бити кажњено.

Казне од главног судије : одузимање 0.30 поена сваки пут за појединачне

гимнастичарке и за групе гимнастичарки за грешке или за свако напуштање терена њих

или реквизта.

Нема казне уколико реквизит напусти терен након завршетка вежбе или краја

музике или уколико се реквизит изгуби приликом последњег покрета.

Линијски судија : мора да подигне заставицу уколико реквизит или тело пређе

линије терена или две заставице уколико и реквизит и тело пређу линију терена; мора да

запише казну у специјалној форми и да је проследи главном судији.

Казна се не додељује уколико реквизит пређе линију терена без додиривања тла.

Свака вежба се мора извести у потпуности на истом терену :

казна од главног судије: 0.30 поена за гимнастичарке или групу гимнастичарки које

промене терен или зарше вежбу поред терена или напусте терен у току извођења вежбе.

Линијски судија: мора да подигне заставицу уколико је гимнастичарка или група

гимнастичарки промене терен или зарше вежбу поред терена или напусте терен у току

извођења вежбе; мора да запише казну у специјалној форми и да је проследи главном

судији.

2.5 . Реквизити

Унутар индивидуалних и групних такмичења разликују се такмичарски наступи са 5

различитих реквизита :


9/43


9

Вијача

Опис справе: вијача је направљена од кудеља или синтетичког материјала. Облик

вијаче може бити једнаког дијаметра по целој дужини, или да је постепено задебљана на

средини (на дужини од 50 cm). Крајеви су без дршке, али могу имати 1 -2 чвора на сваком

крају. Дужина вијаче је индивидуална и пропорционална стасу вежбачице. Правилна

дужина се одређује тако што вежбачица стане на средину, ухвати вијачу за оба краја и

затегне је до одручења погрчено, тако да оба краја допиру до пазуха. Вијача је обично

дужине два пута висине тела вежбачице, од тла до рамена. Тежина и начин израде вијаче

није тачно утврђена, као ни однос појачања од врххова, према средини вијаче.

Држање вијаче: вијача се држи лагано, нешто испод чворова који леже слободно у

длану. Придржава се са три прста, палцем, кажипрстом и средњим прсом, док су остала

два прста слободна. Код веома брзих покрета (двоструко или троструко обртање) вијача се

хвата чврстим хватом.

Обруч

Опис справе: за такмичења одраслих вежбачица димензије обруча су тачно

одређене, пречник је 80 -90 cm . Обруч може бити од дрвета или пластичног материјала.Боја обруча може бити природна, или може бити офарбан, изузев златне, сребрне и

бронзане боје. Обручи од флуоресцентне материје нису дозвољени. Пресек обруча може

бити разних облика: округао пљоснат, овалан, у облику квадрата и сл. Он може бити


10/43


10

обавијен лепљивом траком у целини или делимично. Тежина обруча износи најмање 300

грама.

Држање справе: држање обруча мое бити оберучно, са две супротне стране обруча,

испред вежбачице и једноручно (левом ли десном). При држању се одређује и хват:

надхват, подхват, са длановима окренутим унутар или споља, мешовити хват. Положај

обруча се одређује према одређеним деловима тела: изнад главе, до темена, у висини

појаса, испред главе, иза главе, на грудима, на лопатицама, поред бокова, испред тела доле

и сл. Положај обруча на одређеним равнима у простору одређује се према замишљеној

површини обруча: водоравно -хоризонтална раван, усправно -чеона или бочна раван,

попречно -површина обруча у одређеном отклону према одређеној равни, отклоњен за 45

степени од бочне и чеоне равни, косо - површина обруча у одређеном отклону према

одређеној равни, отклоњен за 45 степени од вертикалне и хоризонталне равни. Лопта

Опис реквизита: Лопта може бити од гуменог или синтетичког (пластичног)

материјала. Дијаметар лопте је R=18-20 cm. Тежина лопте је најмање 400 грама. Код

увежбавања у раду са децом и омладином употребљавају се и мање лопте. што зависи од

величине длана и прстију. Боја лопте је по избору, осим боје злата, сребра и бронзе. Нису

дозвољене ни лопте флуоресцентне и блиставе боје.

Држање справе: начини манипулације лоптом зависе од појединих структурних

група у раду са лоптом (котрљање лопте по телу и тлу, одбијање лопте, избацивање и

хватање лопте, балансирање, кружење, спирале)


11/43


11

Трака

Опис справе: Дужина траке је 6 m, ширине 4 -6 cm , материјал је од сатена, или неког

другог сличног материјала који није крут. На месту где се учвршћује за штапић има

појачање у дужини од 1 m. Трака је учвршћена на штапић преко еластичног влакна и

алкице. Дужина штапића је 50 -60 cm , он може да буде дрвени или пластични, најбољи је

од бамбуса. Пречник му је око 1 cm , где је хват, а смањује се према месту, где сеучвршћује трака .

Држање справе: трака се држи лагано, за крај штапића, који мора бити скривен у

длану. Приликом прехватања траке из једне руке у другу, или приликом пребацивања, крај

штапића не сме вирити из длана.

Чуњеви

Опис справе: чуњеви су дрвени, или од синтетичког материјала. Дужина чуња је 40 -

50 cm , од једног краја до другог. Тежина чуња је 150 грама најмање, за сваки чуњ. Код

чуњева разликујемо: главицу, врат, тело и дно чуња.

Држање справе: држимо је најчешће за главицу и то: 1. чврсто, у продужетку шаке

тако да је главица у длану, а врат чуња је одоздо подупрт опруженим кажипрстом. Ово

држање се употребљава код великих или средњих лукова и кругова у свим равнима; 2.

слободно, чуњ се покреће у длану слободно, прихваћен је само палцем и овакав начин се

примењује код свих малих и, евентуално, средњих кругова, у свим равнима. Код малих

кругова испред испред шаке, главе и испод руку дланови су окренути на доле. Код осталих


12/43


12

малих кругова, евентуално и средњих за рукама, из главе, окрећемо дланове на горе, а

чуњеве држимо слободно, између палца и кажипрста.

Норме -провере:

- карактеристика свих реквизита је одређена у FIG Apparatus Norms, - реквизити коришћени у групи морају бити идентични (тежина, димензије и облик),

једино боја може бити другачија, - сваки реквизит ће бити проверен при уласку гимнастичарки у салу, - за употребу неприлагођених реквизита: додељује се казна од главног судије 0.50

поена за појединачне или групне вежбе.

2.6 . Дисциплина

Дисциплина за гимнастичарке и тренере

Појединачне или групне гимнастичарке треба да се појаве на терену тек када су

прозване или путем микрофона или када их прозове главни судија или када је приказано

зелено светло.

Казне од главног судије:

- прерано или закаснело појављивање гимнастичарке или групе: 0.50 поена.- гимнастичарке које се загревају у такмичарској сали: 0.50 поена,

- групне гимнастичарке које комуницирају међусобно током вежбе 0.50 поена,

Појединачне гимнастичарке или групе морају ући на терен са брзим марширањем

без музичке пратње и одмах заузети стартну позицију.

Казне д главног судије:

- 0.50 поена уколико ово правило није испоштовано.

Током извођења вежбе тренер гимнастичарке или групе (или било који други члан

делегације) не сме комуницирати са гимнастичаркама, групом, музичарима или судијама, у

било ком случају.

Казне д главног судије:

- 0.50 поена уколико ово правило није испоштовано.


13/43


13

3. СТРУКТУРАЛНА АНАЛИЗА

Ритмичка гимнастика спада у групу полиструктуралних кретања, претежно

ацикличног типа. У свакој дисциплини изводи се мноштво елемената, који се међусобно

разликују према својим структуралним карактеристикама.

Специфична изражајност у ритмичкој гимнастици, када је покрет у питању, има

своје посебне захтеве:

целовито, хармонично кретање – логичко повезивање покрета у веће целине.

Целовити покрети се карактеришу сливеношћу и настају повезивањем више

елемената и укључивањем неколико мишићних група и то са различитим степеноммишићног тонуса и брзине извођења. Целовит, хармоничан покрет треба да даје

утисак природности. Мора бити изведен без грчевитости, позирања и жеље за

стварањем сензације.

економичан покрет – све покрете треба савладати тако да вежбачица са најмањим

мишићним напрезањем постигне максимално достигнуће. Економичан покрет

остварује непожељну грчевитост или сувишну олабављеност. Економично

коришћење мишићне силе доприноси повећању обима покрета, природности,

логичној повезаности и пластичности покрета.

тачан, сврсисходан покрет – сви покрети треба да буду свесно контролисани.

Вежбачица треба да се концентрише на властити ток покрета и то, како на почетак,

тако и на друге делове покрета и то, увек, у положајима које је могуће описати.

Затим, треба да се концентрише на начин извођења покрета у простору .

обим покрета – под овим се подразумевају максималне или оптималне могућности

вежбачица за извођењем покрета са великим амплитудама, што зависи од степена

развоја и узраста вежбачица и од њихове спортске или рекреативне оријентације.

координација покрета и дисања – представља значајан захтев са здравственог и

естетског становишта, јер побољшава нервно -мишићну координацију. Специфично

кретно јединство код вежбачица се састоји у савладавању сложене и благе

координације покрета ситним детаљима (ритмичким, динамичким и сл).


14/43


14

Према структури покрета, покрети у ритмичкој гимнастици могу бити:

1. статички положаји – мировање тела или дела тела у одређеном типичном

положају, у издржају. Претежни део ових вежби има равнотежни карактер.

Статичке положаје налазимо највише у вежбама без реквизита и они захтевају

снагу, зглобну покретљивост и осећај за статичку равнотежу.

2. покрети изведени замахом – постоје три главне фазе приликом њиховог извођења.

Почињу импулсом, у даљем току покрета долази до брзих промена положаја тела,

или његових делова. Карактеристична је неравномерност тока покрета. Завршна

фаза се састоји у обезбеђивању мирног положаја.

3. вођени покрети – омогућују пластичан и континуиран карактер вежби у ритмичког

гимнастици. Изводе се равномерном брзином и у потпуности савладаном

мишићном силом вежбачица. Вођени покрети не почињу импулсом. Изводе се на

различите начине: вучењем и потискивањем.

4. покрет изведен таласом – представља веома сложен, сливен, централни покрет,

код којег се истовремено срећемо са наизменичним смењивањем напетости и

опуштања одређених мишићних група, са истовременим мењањем супротних

праваца, појединих сегмената руку, трупа и сл. Поновљени покрет таласом зове се

таласасти покрет. Покрет таласом се изводи знатним мишићним напрезањем.

5. покрети изведени њихом – мањег је кретног обима и изводи се: из основногположаја до крајњег и поново у основни положај и око средњег положаја. Може се

изводити без промене интезитета или са променом динамике и интезитета. Ови

покрети се највише користе приликом припремних вежби за свестран развој тела, а

ради постизања максималне покретљивости.

3.1. Вежбе без реквизита

ХОДАЊЕ

Ходање (напред, назад, странце праволинијски, криволинијски) са променом ритма,

динамике, темпа, различити начини постављања стопала, ходање са истовременим

кретањем руку, трупа и главе, или ходање са одговарајућим реквизитом, представља

значајно основно средство, којим је испуњења свака јединица и вежбања. Служи, не само


15/43


15

за постизање еластичности и снаге ногу, већ и за увежбавање и савладавање осећаја за

простор код вежбачица. При увежбавању ходања, полази се од индивидуалног начина

ходања сваке вежбачице и постепено отклањање утврђених грешака и лоших навика.

Ходање представља повезани низ корака који се увежбава у целини. Најчешћа

грешка приликом ходања вежбачица јесте неправилно распоређивање тежине тела: тежина

тела се се често преноси на унутрашње сводове стопала, што је доказ недовољног

отварања ноге у зглобу кука и у скочном зглобу; тежина тела при ходању остаје на петама

и вежбачица хода у тзв. седећем положају.

ТРЧАЊЕ

Изводи се напред, назад, странце, са променама темпа, ритма и динамике,

различитим начинима, са прикладним покретима руку, трупа и главе.

Трчање представља значајан део вежбања или јединице тренинга. Од основног

ходања се разликује убрзаним темпом, стопала се ослањају на тло предњим делом, са тлом

предњим делом, мањим и бржим покретима руку. При трчању се води рачуна о отварању

ногу у зглобовима кука и у скочном зглобу, о опружању стопала, о усправном држању

грудног коша, врата и главе, о правилном постављању карлице и о правилном

распоређивању тежине тела.

Различите врсте и начини трчања утичу на развој снаге и еластичности доњих

екстремитета, као и на усавршавање нервно -мишићне координације. Различите врстетрчања разликујемо према: фази лета (трчања кратким или дугачким корацима);

различитим начинима отклона од вертикалне осе (високо или ниско трчање). Трчање мора

бити природно, сливено, ритмично и у савршеном складу са музиком.

ПЛЕСНИ КОРАЦИ

Међу најчешће примењиване плесне кораке спадају: корак са привлачењем, корак

са променом, галоп, валцеров корак, полкин корак и мазуркин корак. Они се примењују

најчешће као веза између различитих елемената у обавезним и слободним саставима.Плесни кораци морају бити изведени увек у складу са одговарајућим захтевима у

погледу изражајности у кретању, карактеристичној за ритмичку гимнастку, и уз

поштовање њиховог стилизованог извођења (опружање стопала, отварање ногу у зглобу


16/43


16

кука и сл.). Заједно са ходањем и трчањем, представљају најбоље средство музико -кретног

васпитања и утичу на емоционалност вежбачица.

СКОКОВИ

Скокови чине врло богату струкурну групу специфичних вежби ритмичкегимнастике. Правилно извођење скокова је тешко. Захтева јачину и еластичност доњих

екстремитета и способност брзог мењања мишићног тонуса и лабављења, не само ногу већ

и целог тела.

Постоје четири фазе скока: 1) припрема за одраз; 2) одраз; 3) лет; 4) доскок.

Сваком скоку мора претходити припрема , тј. почучањ или „зиб“ почучњем, уз

одговарајући залет, који повећава јачину одраза и који мора бити изведен са прогресивним

повећањем брзине и силе. То је најчешће трчање или комбинација плесних корака.

Везивање скокова са различитим плесним корацима отежава одраз и повећава нервно -

мишићну координацију. Одраз мора бити јак, јер од њега зависи висина скока. Изводи се

са предњег дела стопала, преко пете и поново на предњи део стопала и помаже се замахом

руку или замајне ноге.

У фази лета ноге морају бити отворене у зглобу кука, опружене, са опруженим

стопалима - рисом. Држање тела треба да буде усправно и природно, због градације и

пластичности кретне експресије. Код скокова је значајна тзв. „мртва тачка скока“, тј.заустављање скока у лету у одређеном моменту. У овој мртвој тачки скок мора да има

одређену, типичну форму -облик. У том моменту вежбачица фиксира карлицу и труп у

правцу на горе и одговарајуће време задржи дисање. Тачним положајем руку и рамена, са

усправним држањем врата и главе, још више се обликује форма скока. Зависно од тога, у

ком правцу је скок изведен, настаје отклон тела од смера кретања.

Доскок мора бити изведен опет до почучња, са меканим приземљењем, зибом

почучњем. Доскок у почучњањ или зиб почучњем, може бити припрема за следећи скок.

Комбинација покрета руку у лету, издржаји трупа са окретом у лету и скок са реквизитом

повећава захтеве на нервно -мишићну координацију вежбачица.

РАВНОТЕЖЕ

Извођење равнотежних положаја захтева савладавање инерције претходног покрета

и заустављање у одређеном положају са издржајем. За одржавање равнотеже је важно


17/43


17

постављање тежишта тела у односу на површину ослонца. Што је тежиште тела даље од

површине ослонца, или је она смањена, тиме је више отежано задржавање у том положају.

Вежбе равнотеже се могу поделити у две групе:

1. вежбе равнотеже изведене у месту, из мирног положаја и 2. вежбе равнотеже изведене након кретања.

Равнотежа изведена после кретања је тежа и технички сложенија. Вежбачице

морају савладати инерцију претходног покрета и сливено и складно надовезати вежбу

равнотеже. Извођење равнотежних положаја захтева одређену окретност и нервно -

мишићну координацију. Покрет трукама код равнотежног положаја представља

компезаторни покрет, у односу на покрет трупа и покрет слободне ноге.

Равнотежни положаји, изведени на једној нози и са одређеним отклоном трупа су тзв.„ваге“ (претклоном, отклоном и заклоном ). Према карактеру и захтевима музичке пратње

и у садејству са њом, вежбачица изводи равнотежу целог тела или статичку равнотежу

одређеног дела тела, са малом, благим покретима динамичког карактера.

ОКРЕТИ И ПИРУЕТЕ

Окрети и пируете чине значајан део специфичних вежби ритмичке гимнастике и

њихово правилно извођење је врло тешко.

Код окрета постоје три фазе: 1) припрема за окрет; 2)извођење окрета; 3) завршетак окрета

Ротациони покрет трупа је потпомогнут успоном из почучња, који мора

претходити сваком окрету; замајним покретом слободне ноге, покретом једне или обе

руке, покретом врата и главе. При мањим окретима глава се ротира истовремено са

окретањем трупа.

Код вишестепених окрета (пируета) на почетку ротација главе касни, али се

завршава раније, него што се заврши окретање трупа, или истовремено са њим. Глава не

сме да се отклања, претклања, или забацје уназад, већ мора бити усправна и у продужетку

кичменог стуба. Поглед има значајну улогу при окрету. Труп је усправан, рамена су

широко постављена, а грудни кош је подигнут горе. Ротациони покрет се изводи у горњем

делу грудног коша, а у доњем у зглобовима кукова. При окрету на једној нози стајна нога

мора бити стабилна и опружена.


18/43


18

Код окрета је врло значајна синхронизована сарадња свих делова тела, као и

правилно распоређивање брзине, нарочито у почетној фази. Окрет се изводи у успону,

током окрета пета се не сме спустити на тло. После завршетка окрета је значајно спустити

се на цело стопало и извести поново почучањ или зиб почучњем. Ротациону инерцију је

нужно у одређеном моменту зауставити и остати у непокретном положају, а након тога

сливено надовезати следећи покрет. Заустављање окрета је доста тешко и захтева посебну

снагу и равнотежу.

ПРОСТОРНЕ ВЕЖБЕ

Задатак просторних вежби је да вежбачице науче користити површину простора

(тлоцрт) у односу на тело вежбачице у простору и да стекну осећај за простор у целини.

Вежбачице морају бити свесне простора као:

a) тлоцрта , по коме се крећу у различитим смеровима и правцима – просторне вежбе

за савладавање тлоцрта вежбачице изводе се по правим и кривим линијама. Врло су

значајне за вежбачице при њиховом раду на решавању слободних састава. Честе

кретне комбинације и варијације правих и косих праваца, са различитим кривама,

са променом темпа, ритма, динамике, изведене ходањем, трчањем или плесним

корацима су врло омиљене и чине вежбачицама задовољство и доприносе радосној

атмосфери у току вежбања.

b) простора око себе, као масе, коју морају осећати целим телом, као масу коју

савладавају, или коју хоце да избегну, или масу коју хоће да разграниче својим

телом (лични простор и сл) – просторне вежбе се реализују уз помоћ специјалних

вежби код којих вежбачице замишљају простор око себе као једну компактну масу

коју савладавају потискивањем, вучењем, отклоном итд. Уче се и навикавају да

састављају одређене тачке у простору по правим линијама, криволинијски, са и без

промене интензитета и динамике. Покрет вежбаица постаје пластичан и добија

унутрашњу напетост. Просторне вежбе и њихове комбинације и варијације морајуувек деловати природно, без стварања спољашњег ефекта.


19/43


20/43


20

успоравање покрета мора бити такав, да се без нарушавања одређеног лика покрета,

надовеже нови лик и другачији правац кретања. Осетљиво вођење вијаче у простору ствара

око вежбачице разне криве (лукове, кругове, осмице и сл). Њихови ликови не смеју бити

нарушени гужвањем вијаче (код свих покрета вијача мора бити потпуно истегнута),

додиром о тло или тело вежбачице, или неодговарајућим заустављањем при промени

правца кретања вијаче.

У вежбању са вијачом разликујемо следеће карактеристичне елементе :

скокови кроз отворену вијачу поскоци кроз отворену вијачу

могу да се изводе у месту, у кретању, суножно, једноножно, наизменично, разножно, укрштено).

замаси и њихања кружења

кретања у виду „осмице“ вртења избацивање и хватање

ОБРУЧ

Обруч поставља велике захтеве у погледу културе покрета и развоја кретних

способности. Захтева савршено извођење и најједноставнијих покрета, пошто је справа

великих размера, што истиче све покрете, како естетске, тако и некултивисане. Покрети саобручем су претежно динамичког карактера, усавршавају нервно -мишићну координацију и

доприносе у великој мери спретности и окретности вежбачица. Повећавају и обим покрета,

зато што се они изводе до најудаљенијих позиција и представљају врло ефикасне вежбе.

Обруч треба да је стално у покрету, без прекида или заустављања приликом

прехватања из једне руке у другу. Тело вежбачице мора бити активно укључено. Чак и

технички најсавршенији покрет обручем, при недовољном укључивању трупа, не делује

естетски и природно.

У вежбању са обручем разликујемо следеће карактеристичне елементе :

котрљање обруча по телу или тлу ротације обруча (око једне руке или дела тела, око једне осе обруча држањем

обруча, обруч са ослонцем на тлу или на једном делу тела, обруч у ваздуху) замаси и њихања


21/43


21

кружења избацивање и хватање покрети у виду „осмица“ пролажење кроз и преко обруча прескакање и скокови кроз обруч остала кретања са обручем

ТРАКА

Техника рада траком захтева захтева изузетан динамизам, пошто у току свих

кретања трака мора да буде отворена у простору како би формирала чисте ликове. Код

овог реквизита је јако битан импулс за кретање, који саопштава тело вежбачице, или

поједии делови тела, најчешће руке, које се користе као полуге, док трака, учвршћена за

штапић, представља продужетак полуге. Кретање се изводи углавном из зглоба рамена или

шаке. При правилном техничком извођењу, трака захтева савршену уиграност покрета

целог тела са покретом траке. Лик траке у простору је резултат целовитог покрета, добне

ервно -мишићне координације и смењивања великих покрета са брзим покретима малог

обима.

Одређена динамика, брзина и јачина шаке и руке је најважнији чинилац за

формирање чистог и тачног лика. При смањењу динамике покрета, трака пада доле и

додирује тело вежбачице. Равномерно оптерећење леве и десне руке је значајно за

повећање зглобне покретљивости целог тела и због физиолошког учинка. Код свихпокрета једном руком, треба водити рачуна о активном држању слободне руке у тачно

одређеном положају.

У вежбању са траком разликујемо следеће карактеристичне елементе:

„змије“ у различитим равнима „спирале“ у различитим равнима избацивање и хватање траке кретања у виду „осмице“ прескакање траке

ЧУЊЕВИ

Вежбање са чуњевима усавршава осећај за ритам кретања, координацију и естетику

покрета. Кружни покрети са чуњевима су јако издашни, повећавају обим покрета и тиме

побољшавају покретљивост у раменом зглобу и зглобу шаке и доприносе манипулативној


22/43


22

спретност руку. Вежбање се може изводити са једним или два чуња. Оптерећеност руке и

захтев за максимални обим покрета у свим зглобовима и телу повећава физиолошку

вредност вежби. За технику рада са чуњевиматипични су велики лукови, кругови, осмице у

комбинацији са кружењем чуња. Замајни покрети са једним чуњем захтевају сливено

надовезивање лукова и кругова са лабављењем и опружањем тела и активан покрет

слободне руке, која је стално у балансу са руком у којој је чуњ. Код вежбања са два чуња је

карактеристично кружење (велики, средњи и мали кругови) са симетричним и

асиметричним круговима. Оно мора бити ритмично, у складу са музичком пратњом и

укључивањем целог тела.

У вежбању са чуњевима разликујемо следеће карактеристичне елементе:

са једним чуњем:

лукови, кругови, осмице изведене са замахом у комбинацији са малим и средњимкруговима

са избацивањем и хватањем (избацивање, пребацивање и испуштање) са два чуња:

истовремено кружење (у исту страну и у различите стране) асиметрично кружење остале одговарајуће вежбе (избацивање и хватање, различити начини држања)


23/43


23

4. АНТРОПОЛОШКИ СТАТУС

Човеково порекло и његов развој данас проучавају разне научне области: биологија,

медицина, физиологија, психологија, педагогија, историја, филозофија, социологија и

многе друге. Сва ова сазнања о човеку обједињује антропологија, која се најчешће

дефинише као наука о човеку у времену и простору. Њен назив настао је из грчких речи

антхропос – човек и логос – наука , што означава науку о човеку. Под антрополошким статусом подразумевају се следеће човекове способности и

карактеристике: морфолошке карактеристике (раст и развој), функционалне способности

(структура и функција појединих органа и органских система), моторичке способности

(решавање моторичких задатака), биомеханичке карактеристике (познавање структуресаставних делова људског тела: костију, зглобова, мишића и како физички закони кретања

управљају том структуром -механика), когнитивне способности (пријем, прерада и пренос

информација), конативне карактеристике (модалитети људског понашања), социолошке

карактеристике (положај појединца у групи и односи у групама).

Генерално се може рећи да римичка гимнастика представља такву кретну активност

која има свестрани утицај на антрополошки статус појединки, тако да нема ни једне

димензије на коју ова активност, у већој или мањој мери, не утиче.

4.1. Морфолошке карактеристике

Морфолошке карактеристике, уз моторичке способности, најзначајнији су фактори у

предвиђању успеха у ритмичкој гимнастици. Морфолошке карактеристике представљају

најочигледнији простор у оквиру био -психо -социолошког статуса хумане популације.

Морфологију дефинише скуп карактеристика као што су конституција, телесни састав,

грађа или склоп као организована и релативно константна целокупност особина у

међусобном односу. Тај се скуп обично формира од ендогених -унутрашњих и у мањој

мери од егзогених -спољашњих.


24/43


24

На основи бројних истраживања формиран је модел морфолошких димензија који

садржи следеће димензије:

лонгитудинална димензионалност скелета , одговорна за раст костију у дужину

(телесна висина, дужина ноге, дужина руке, стопала...); трансверзална димензионалност скелета , одговорна за раст костију у ширину

(ширина рамена, ширина кукова, дијаметар колена, лакта... );

волумен и маса тела , одговорна за укупну масу и обиме тела (телесна маса, обим

врата, грудног коша, подлактице...)

поткожно масно ткиво , одговорно за укупну количину масти у организму

(дебљина кожног набора надлактице, подлактице, трбуха...) (Дрид 2012) .

Показатељи телесне композиције су :

1. Масно ткиво (у кг и %)

2. Безмасно ткиво (у кг и %)

3. Телесни волумен

4. Густина телесне масе

5. Индекс телесне масе (БМИ)

„Врхунске“ гимнастичарке су средњег раста и мале телесне тежине, пропорционалнеграђе тела–грациозног изгледа. Имају дугачке и релативно снажне екстремитете као и

пропорционалан однос трупа и доњег дела тела. Карактеристичан соматотип спортисткиња

у ритмичкој гимнастици одликује ниска телесна маса, што подразумева низак садржај

телесних масти, дуге екстремитете и релативно високу снагу у односу на телесну масу.

Антропометријске мере се користе и за утврђивање конституционалног типа, односно

соматотипа спортиста. На основу соматотипа (сома -тело) постоје три групе: мезоморфни,

ектоморфни и ендоморфни тип. Мезоморфни тип се одликује доминацијом мускулатуре,

скелета и везивног ткива. Указује на снажну телесну грађу. Карактеристике ектоморфног

типа су доминација линеарности, виткости и велике површине тела у односу на масу тела.

Мускулатура је слабо изражена, а екстремитети су дуги и танки са издуженим и танким

мишићима. Ендоморфни тип означава доминацију поткожног масног ткива код кога


25/43


25

преовладавају попречне размере над уздужним. Према телесној композицији, већина ових

спортискиња се може сврстати у кошчати мезоморфни тип. (Поповић, 1998).

На основу истраживања (Сузовић, Порчић 2011) које је спроведено на узорку од 84

ученице балетске школе „Лујо Давичо“ , просечног узраста 12,84 (±1,14) године, висине

тела 157 (±9,0) цм и масе тела 43,1 (±7,6) кг. Резултати висине тела, масе тела и процента

масног ткива показају повезаност са успехом у школи на нивоу значајности p


26/43


26

закашњење полног развоја, углавном под утицајем ниске телесне масе. Истраживањем које

је рађено на светским и европским шампионатима у периоду 1997–2004. године, а

обухватило је 423 врхунске такмичарке узраста 1 1 –23 године из 32 земље, добијени су

корисни подаци о расту ових спортискиња. Индекс телесне масе износио је 16, 9 ± 1,8

kg/m 2, а заступљеност телесних масти 15,5 ± 4,6%. У истраживању на субелитним

такмичаркама утврђено је да имају 10,5 % масног ткива у телесној композицији, што је

статистички значајно мање него код неспортискиња, док је ТМ била за 15 % мања у односу

на контролну групу, што је било на граници статистичке значајности.

У циљу очувања нормалног раста и развоја, такође и здравља спортискиња у

ритмичкој гимнастици и сличним спортовима, неопходно је пратити их у кратким

интервалима током препубертета и пубертета, истовремено процењујући волумен

тренинга и начин исхране.

4.2. Моторичке способности

Према Зациорском моторичке способности су они облици моторичке активности

који се појављују у кретним структурама које се могу описати једнаким параметарским

системом, које се могу измерити истоветном скупином мера и у којима наступају аналогнифизиолошки, биолошки и психички процеси, односно механизми (Зациорски, Кремер

2009).

Према моделу Гредеља, Метикоша, А. Хошек и Момировића (1975), моторичке

способности се могу дефинисати на следећи начин :

1. Ефикасност механизма за структурирање покрета, који је одговоран за кординацију

покрета, или ефикасност решавања сложених моторичких задатака и за креацију и

репродукцију моторичког ритма,

2. Ефикасност механизма за регулацију интензитета ексцитације моторичких неурона,

који је одговоран за количину силе мишића која се може манифестовати у јединици

времена,


27/43


27

3. Ефикасност механизма за регулацију трајања ексцитације моторичких неурона, који

је одговоран за количину рада одређених група мишића тј, за различите типове

статичке и репетативне снаге,

4 Ефикасност механизма за синергијску рецгулацију и регулацију тонуса

ефекторских мишића, који је одговоран за брзину покрета, за успостављање и

одржавање равнотеже тела, флексибилност и амплитуда покрета у појединим

зглобним системима и за прецизност појединих покрета.

С’ друге стране специфичне моторичке способности су оне моторичке способности

које се специфично развијају код сваке посебне спортске гране, с тим што оне нису

потпуно нове моторичке способности већ способности које се из простора општих

моторичких способности, специфичним тренингом „изграђују“ или комбинују у

специфичне моторичке способности за сваки посебан спорт.

Моторичким способностима називају се оне способности човека које учествују у

решавању моторних задатака и условљавају успешно кретање, без обзира да ли су стечене

тренингом или не. У латентном простору моторике код већине истраживача дефинисане су

по акционом критеријуму поделе следећих моторичких способности:

• снага, • координација • равнотежа, • брзина, • гипкост, • издржљивост и • прецизност.

У погледу моторичких способности у ритмичкој гимнастици несумњиво, највећи

значај припада координацији, али подједнаку важност имају и фактори општег механизма

за енергетску регулацију, као и механизма за регулацију интензитета и трајања екситације.

Осим флексибилности, експлозивне снаге и брзине у ритмичкој гимнастици је, због велике

присутности равнотежних положаја посебно наглашена потреба за изузетно развијеним

осећајем за равнотежу. Захваљујући богатој разноврсности кретних структура и амплитуда


28/43


28

покрета ритмичка гимнастика пружа могућност развоја моторике, нарочито гипкости,

координације и снаге.

Развој снаге

Снага је моторичка способност која се огледа у савладавању отпора помоћу

мишићног напрезања. Хипотетску структуру снаге према акционом критеријуму, чини

статичка и динамичка снага. У динамичким условима разликује се експлозивна и

репететивна снага, од којих је ова прва од великог значаја. Према тополошком

критеријуму разликујемо : снагу руку и раменог појаса, снагу трупа и снагу ногу и

карличног појаса. У спорту је значајна подела и на апсолутну (максималну) и релативну

снагу (однос максималне снаге и телесне масе појединца) .За постигнуће у ритмичкој гимнастици је пресудна релативна снага, јер је за њу

карактеристично премештање тела, или његових делова тела у простору, или задржавање

одређене позиције тела. Према тополошком критеријуму може се закључити да је

неопходна снага доњих екстремитета, раменог појаса и снага руку, трупа, ради

стабилности при извођењу свих покрета , а уједно и одржавању равнотеже, неопходна је

снага трбушне мускулатуре. Снага је уско повезана са узрастом ритмичарке. Истраживачи

су открили 3 осетљива периода за повећање апсолутне снаге: први период је од 9 до 11

године, други од 13 до 14 године и трећи период је од 16 до 18 године. Релативна снага

досеже врхунац у доби између 13 и 14 године, а стабилизује се до 17 године.

Развој координације

Координација је способност која се развија у готово свим спортовима и која

представља базу и моторну интелигенцију коју спортисти морају да поседују.

Координација може бити општа и специфична. Она омогућава вежбачици да управља

покретима целог тела или делова локомоторног састава у циљу прецизне и успешнеизведбе своје вежбе. Ова моторичка способност је од великог значаја у ритмичкој

гимнастици јер обилује окретима, скоковима, таласима, провлачењима и сл. Раздобље од 6

до 12 године старости најповољније је за развој координације. Од 12 до 14 или 15. године

тај се процес стабилизује да би се након тога мало повећао до 17. или 18. године.


29/43


29

Равнотежа

Равнотежа је способност да се задржи тело или држање тела у стабилном положају,

у миру је (статичка равнотежа) а у покрету (динамичка равнотежа). Равнотежа је уз

координацију, незаобилазан фактор у реализацији елемената у којима доминира ротација

(окрети и пивоти) или издржаји у високом успону на једној нози, уз истовремени и

додатни рад слободне ноге и осталих делова тела, синхронизовано са радом реквизитима.

Такође је битно да равнотежа буде стабилна током извођења покрета ради естетике и

лепше изведбе.

Развој брзине

Брзина је моторичка способност која је у великој мери генетски детерминисана и

представља биомоторичку способност човека да изведе одређене врсте покрета за најкраће

могуће време. Брзина је способност која омогућава вежбачици да изведе покрете телом и

различита баратања реквизитом у што краћем времену. Основне способности које

припадају подручју брзине су: брзина реакције, брзина појединачног покрета и

фреквенција покрета. Према тополошком критеријуму брзина се дели на брзину руку и

ногу. У ритмичкој гимнастици, вежбачица демонстрира брзину изводећи брзе промене у

ритму и темпу својих покрета. Потребно је пазити да брзина не наруши технику извођењаелемената и стога, не треба подстицати брзину извођења док вежбачица не усаврши своје

вежбе. Најбоље време за побољшање брзине је време изм�

Documents

Kinantropoloska analiza