Pitanja za prvi kolokvijum iz predmeta Finansije i finansijska tržišta

1. Navedi i objasni pojam finansijskog sistema i tri važne makroekonomske funkcije koje finansijski sistem ima u svakoj nacionalnoj ekonomiji

Finansijski sistem je integralni deo privrednog sistema, sastavljen od velikog broja manjih podsistema i čiji je prioritetni zadatak stvaranje uslova za neometan tok finansijskih sredstava u jednoj privredi.Tri važne makroekonomske funkcije

obezbeđuje platni promet pruža metode za obezbeđenje štednje (akumulacije) obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u

nacionalnim i međunarodnim okvirima.

2. Navedi i objasni dva tipa finansijskih sistema finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome

dominiraju berze i hartije od vrednosti (SAD i Japan) – Temelji postavljeni 1933.godine kada je na osnovu Glas-Strgalovog bankarskog zakona izvrseno razgranicenje funkcija investicionih i komercijalnih banaka. Komercijalne banke su ovim zakonom stavljene pod direktnu kontrolu CB, a Investicione banke i brokersko-dilerske kuce pod kontrolu specijalne drzavne komisije.U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja komercijalnih banaka je plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna funkcija, dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim

insitucijama, naročito na univerzalnim bankama (Nemačka i Kina) – Ovaj tip sistema se oslanja na univerzalne banke koje vrše kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima

3. Navedi i objasni indikatore razvijenosti finansijskog sistema i njegove najvažnije elemente .1. zadovoljavajući intezitet direktnog finansiranja2. razvijenost sekundarnog tržišta3. diverzifikovana institucionalna infrastruktura4. struktura novačane mase5. odnos novčane mase prema obimu finansijskih transakcija

Najznačajniji elementi:- Finansijska tržišta - Finansijske institucije i- Finansijski instrumenti

4. Navedi i objasni modele finansiranja investicija i pojam finansijskog tržišta1. metod samofinansiranja – internog finansiranja (podrazumeva da ekonomski subjekti sopstvenim

fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode)2. metod direktnog finansiranja - metod o kome štediše i investitori obavljaju direktan transfer finansijskih

fondova.3. metod indirektnog finansiranja - sistem u kome se između ekonomskih subjekata koji štede i subjekata koji

investiraju pojavljuju finansijski posrednici.

Finansijsko tržište se definiše kao organizovano mesto na kojem se trguje finansijskim instrumentima. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima novčanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasničkog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. Elementi finansijskog  tržišnog sistema su:

finansijska štednja tokovi transfera finansijske štednje finansijski instrumenti

finansijske institucije finansijska tržišta

1

5. Navedi i objasni poslove koji se obavljaju samo na pojedinim finansijskim tržištima i univerzalne poslove

Poslovi na tržištu kapitala su sve finansijske transakcije kojima se vrši transformacija imovine iskazane u kapitalu.Kao osnovni poslovi izdvajaju se kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti kao što su: akcije,obveznice, certifikati, fjučersi, svopovi i dr.Univerzalni poslovi na finansijskom tržištu:

Dele se po osnovu dva kriterijuma :- prema vremenu plaćanja: 1. promtni ( keš ) poslovi

2. terminski poslovi obični uslovno terminski

- prema tipu aktive (poslovi sa žiralnim novcem i poslovi sa HOV)

6. Navedi i objasni poslovi posebne vrste na finansijskom tržištu. a. Poslovi arbitraze – su poslovi koji se istovremeno obavljaju na vise finansijskih trzista na kojima se trguje

istim finansijskim instrumentima. Smatraju se veoma znacajnim poslovima. Profit u ovim poslovima predstavlja razlike u ceni odredjenog finansijskog instrumenta na razlicitim trzistima. Narocito su zastupljeni na deviznim trzistima zbog koriscenja razlike u visini deviznog kursa.

b. Hedzing poslovi – predstavljaju aranzmane dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom druge strane.Ucesnici hedzing poslova imaju razlicite stavove I ocekivanja.Povezani su sa metodama koje se primenjuju za smanjenje rizika u vezi sa drugim poslovima na fin. trzistu. Dok,sa jedne strane ucesnici koje nazivamo hedzerima, nastoje da smenje rizik I eliminisu mogucnost gubitka, dok sa druge strane grupa ucesnika, spekulanti, ocekuje ostvarenje potencijalnog dobitka.

c. Spekulativni poslovi - su na finansijskim trzistima zastupljeni od strane ucesnika koji nastoje da u kratkom roku zahvaljujuci prihvatanju rizika, informacijama kojima raspolazu i znanju ostvare ekstra prinos. Rec je o svesnom prihvatanju rizika u zamenu za mogucnost ostvarivanja vecih dobitaka. Spekulanti ocekuju profit prihvatanjem rizika i na osnovu verovanja da ce kretanje cena trzisnog materjala imati suprotan tok od onog koji ocekuju hedzeri. Ovi poslovi su cesta pojava kod terminskih poslova i poslova sa finansijskim derivatima.

7. Navedi i objasni funkcije finansijskog tržišta. 1. prva funkcija odnosi se na uzajamno dejstvo tržišnih aktera kojim se određuje cena trgovanja finansijskog

instrumenta, odnosno definiše zahtevani prinos.2. druga funkcija finansijskih tržišta je obezbeđenje mehanizma koji investitorima omogućuje da prodaju

finansijsku aktivu – funkcija likvidnosti.3. treća funkcija govori o uticaju finansijskih tržišta na smanjenje istraživačkih i informacionih troškova.

8. Navedi I objasni podelu finansijskih instrumenata prema njihovoj vremenskoj važnosti, prema mestu emitovanja, prema načinu formiranja instrumenata i njihove podgrupe

- prema ročnoj strukturi dele se na : kratkoročne, srednjoročne i dugoročne- prema mestu emitovanja razlikuju se domaće i inostrane hartije- prema načinu formiranja delimo ih na : osnovne (instrumenti duga i instrumenti akcijskog kapitala) i

izvedene hartije od vrednosti-finansijski derivati

9. Objasni pojmove: devize, devizni kursevi, direkto ili indirektno notiranje i žiralni novac. devize i devizni kursevi su fin.instrumenti kojima se trguje na jednom segmentu fin.trzista – deviznom trzistu. ziralni novac – novac koji se nalazi na ziro racunima poslovnih banaka direktno notiranje – devizni kurs jedinice strane valute izražava se u domaćoj valuti indirektno notiranje- je posredni oblik izražavanja deviznog kursa kojima se cena jedne jedinice domaće valute

izražava u stranoj valuti

10. Navedi i objasni 10 osnovnih karakteristika finansijskih instrumenata. nemaju novčani oblik, reverzibilnost, ročnost,

2

deljivost i denominacija, valuta, konvertibilnost, likvidnost, složenost, novčani tok, poreski tretman

11. Navedi i objasni usluge kojefinansijske institucije vrše na finansijskim tržištima i značaj funkcije finansijskog posredovanja?Funkcije su:

- transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi- razmena finansijske aktive u korist svojih klijenata- pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoć pri njihovoj prodaji- pružanje savetodavnih i konsalting usluga

- vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive

12. Država – učesnik i regulator na finansijskom tržištuDržava je učesnik u realizaciji ekonomske i drugih politika jer koristi finasijski mehanizam tržišta, odgovorna je za funkcionisaje tržišta i njegov razvoj kao neizbežan preduslov za stabilan razvoj cele privrede;

Sa aspekta regulacije finansijskog tržišta dva osnovna cilja države su: - održavanje konkurencije među učesnicima- zaštita investitora od prevare i zloupotreba.

13. Centralna banka – ušesnik i regulator na finansijskom tržištu?- centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti. Ciljevi monetarne politike: stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost, uravnotezeni platni bilans.- funkcija „zajmodavca u krajnjoj instanci“ ili „poslednjeg utočišta banaka“ ; ovde je reč o obezbeđenju likvidnosti makroekonomskog sistema

14. Rediskontni kerditi bankama, Operacije na otvorenom tržištu, Stopa obvezne rezerve, Spcilani depoziti banaka kod Centralne banke – objasni.Rediskontni kerditi bankama - Podrazumeva kupovinu robnih ili drugih komercijalnih hartija od pposlovnih banka.Reč je o kratkoročnom finansiranju robnog prometa, na bazi meničnog pokrića i max. rokova od 90 dana. Posoje dva tipa kredita: rediskontni i kreditni pokriveni dokumentima. Pod rediskontnim kreditima porazmeva se osnovni model kreditiranja poslovnih banka u cilju povećanja njihovog finasijskog potencijala, odnosno priliv nastaje kupovinom od banaka komercijalnih menica njihovih komintenata po nižoj tržišnoj vrednosti od stvarene. Krediti pokriveni dokumentima su kerditi koji se odobravaju bankama na osnovu prilaganja paira ili drugih dokumenta za pokriće same banke a najčešće su to državne obveznice. Kod ovih kredita Cb ima pasivnu ulogu jer nema direktne kontrole CB nad količinom kreiranih kredita.Operacije na otvorenom tržištu - (odnosno kupovina i prodaja državnih obveznica bankama) –preko njih se ostvaruju mogućnosti višekratnog dnevnog ulivanja i povlaćenja novca i rezervi iz sistema. U ovim operacijama centralna banka aktivno učestvuje u pogledu promena obima kreditnog potencijala i ukupnih rezervi poslovnih banka.Kad CB kupuje HOV povećava nivo rezerve, obima kredita i novčane mase, a kada prodaje smanjuje nivo novčane mase.Stopa obvezne rezerve - se koristi kao alternativa instrumenata operacija na otvorenom tržištu, obvezne rezerve kvalifikuju se kao, povremen i neophodan isntrument monetarno-kreditnog regulisanja u određenim situacijama. Varijacijama stope obvezne rezerve se brani programirani obim novčanog rasta od uticaja spoljnih faktora. Kroz varijacije stope obveznih rezervi centralna banka linearno i simultano utiče na obim viškova ili deficita slobodnih rezervi banaka.Povećanje stope obveznih rezervi dovodi do smanjenja slobodnog bankarskog potencijala, a smanjenje stope obveznih rezervi povećava nivo bankarske potrošnje. Spcilani depoziti banaka kod Centralne banke - mehanizmom ovih depozita kod Centralne Banke dodatno se smanjuje obim raspoloživih bankarskih resursa,čime se u fazi ekspanzije depozit u bankarskom sistemu smanjuje se depozitno

3

kreditna manipulacija. Marginalne obvezne rezerve-primenjuju se kod banka sa ekspanzivnim rastom depozita, a reč je o većim stopama obveznih rezervi od standardnih.

15. Minimalna kamatna stopa, direktivne mere i tri kruga delovanja Centralne banke - objasni.Minimalna kamatna stopa – se još naziva diskontna ili eskontna kamata, je kamatna stopa po kojoj je centralna banka spremna da kreditira poslovne banke. Preko minimalne kamatne stope cantralna banka usmerava kreditne tokove i formiranje ostalih kamatnih stopa na finasijskom tržištu i održava kretanja kamata na tržištu.Kada CB želi da smanji ili uspori tražnju za kreditima od strane banaka povećat će minimalnu kamatnu stopu, obrnuto smanjenje povećava tražnju.Direktivne mere - mogu biti kvantitativne (ogranićavaju ili limitira obim kredita) i kvalitativne (su sugestije i uputstvo bankama od CB da daju prioritet odrđenim grupama privrednih sektora). Direktivne ili selektivne mare CB mogu biti: 1.određivanje stope obveznih plasmana bankama za finasiranje prioritetnih programa razvoja,2. Plafoniranje ukupnog obima bankarskih kreditnih plasmana, 3. Određivanje benificiranih ili fiksiranih kamatnih stopa za odgovarajuće oblike kreditnih plasmana.Tri kruga delovanja centralne banke - U prvom krugu delovanja centralna banka neposredno vrši kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope obvezne rezerve, operacije na otvorenom tržištu, diskontna stopa i direktivne mere čime cb utiče na obim novca i kredita u sistemu i troškova finasiranja reprodukcije.Drugi krug kreditnog regulisanja CB se vrši putem instrumenata selektivnog kreditiranja privrede preko poslovnog bankarstva. Treći krug delovanja CB se odnosi na nadzor nad poslovanjem bankarskog i šireg finasijskog sistema, kao i na praćenje i korigovanje najširih kretanja u zamlji i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Supervizorstvo je usmereno na sprečavanje ekonomskih i finasijskih šokova, i na minimiziranje rizika na planu transfera novčanih i akumulativnih sredstava.

16. Banke kao ušesnici na finansijskom tržištu. Usluge koje vrši banka u oblasti plasiranja sredstava delimo u tri grupe: 1.Individualno bankarstvo obuhvata poslove sa stanovništvom, hipotekarne poslove, poslove sa kreditnim karsticama, uglavnom sve usluge koje su namenjene stanovništvu 2.institucionalno bankarstvo se odnosi na poslove kreditiranja nefinasijskih organizacija, finasijskih organizacija i državnih agencija. 3.globalno bankarstvo Podrazumeva veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova kao što su: poslovno finasiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na tržištu kapitala, poslovi na deviznom tržištu, poslovi na tržištu izvedenih HOV itd.

Što znači da su banke - najrasprostranjeniji oblik bankarskog poslovanja, njihova osnovna karakteristika je struktura njihove bilansne pasive, primarni posao depozitnih banaka je prikupljanje sredstava iz depozita sektora privrede, neprivrede i stanovništva, daju garancije na kredite firmama sa dobrim performansama, odobravaju direktne zajmove stranim vladama i multinacionalnim kompanijama, vrse kupoprodaju stranih valuta za racun svojih klijenataInvesticione banke - su specijalizovane banke koje u svom finansijskom potencijalu raspolažu pretežno kvalitativnim sredstvima kojima banka finansira razvojne potrebe klijenata ; ove banke se pretežno bave sledećim poslovima :

Organizovanje emisija hartija od vrednosti Otkup i distribucija hartija od vrednosti Trgovina hartijama od vrednosti Restruktuiranje preduzeća Promena vlasničke strukture preduzeća Konsalting..

Institucionalni investitori - finansijske institucije koje obimom prometa i načinom trgovanja na finansijskim tržištima značajno utiču na obrasce kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima ; u ovu grupu spadaju :

Osiguravajuće kompanije –fin.posrednici koji za utvrdjenu naknadu (premiju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odredjeni (osigurani) slucaj.

Penzione fondove – obezbedjuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka. Investicioni fondovi ili kompanije fin.institucije koje prikupljaju kapital od pojedinaca. Rizik plasmana je na strani

ulagaca, odnosno akcionara.

17. Navedi i objasni podelu institucionalnih investitora i razliku u odnosu na ostale finansijske institucije

4

Institucionalni investitori - su finasijske institucije koje obimom prometa i načinom trgovanja na finasijskim tržištima značajno utiču na obrasce kreiranja i trgovine finansijskim instrumentima. U tu grupu spadaju: 1.Osiguravajuće kompanije- finasijski posrednici koji za utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi određeni (osigurani) slučaj. 2. Penzioni fondovi –obezbeđuju pojedincu sigurnost i stabilnost prihoda posle završetka radnog veka. Kako im je obaveza da obezbede penzioni dohodak pod stalnim su kontrolom države. 3. Investicioni fondovi ili kompanije finasijske institucije koje prikupljaju kapital od pojedinaca emitovanjem akcija koje dalje plasiraju u različite HOV. Rizik plasmana ja na strani ulagača, odnosno akcionara, jer je prag ulaska u ove institucije nizak, tako da je i najsitnijim investitorima omogućeno da uđu u veliki svet finasija. Uz ove tri navedene podele u ovu grupu se mogu uključiti i investicione banke, finansiske kompanije i zadužbine. Značajna razlika institucionalnih investitora je u tome što za razliku od kreditne institucije sredstva prikuplja u nedepozitnom obliku ili brzo naplativim instrumentima tržišta kapitala koa što su akcije ili obveznice i dalje ih plasira u HOV. Ovo ukazuje na činjenicu da su znatno likvidniji Intitucionalni investitori u odnosu na banke.

18. Berzanski posrednici – brokersko dilerske firmePredmet delatnosti berzanskih posrednika: 1.Trgovina hartijama od vrednosti, 2.pružanje savtodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartija od vrednosti,3. čuvanje hartija od vrednosti, 4.vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga i 5. Drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartija od vrednosti

19. Navedi i objasni pojam i klasifikaciju brokera Brokeri su berzanski posrednici koji nastupaju u svojstvu agenata, koji izvršavaju naloge za kupovinu i prodaju akcija koje su im dali investitori. U svojstvu brokera brokersko-dilerske firme vrše samo posredničku ulogu za račun komintenta koji želi da kupi ili proda određenu hartiju od vrednosti na finasijskom tržištu.Brokeri za izvršene usluge svojim klijentima naplaćuju proviziju. Postoje više vrsta brokera a osnov za njihovu klasifikaciju nalazi se u njihovoj tradiciji, zakonskoj regulativi pojedinih zemalja i u propisima koje donose beze, pa tako imamo sledeće Vreste brokera: 1. Komisioni brokeri- to su nezavisni brokeri,čija mesta na bezama glase na imena fizičkih lica (samostalni) a mogu poslovati i kao agenti, 2.specijalisti- posluju kao brokeri i dileri specijalizovani za kupovinu i prodaju određenih HOV, svojim uticajem na bezi formiraju cenu hartija kojim trguju. Mogu da obavljaju tri uloge aukcionara, dilera i brokera, 3. Brokeri na podu –su aktivni učesnici na berzanskom prometu i posluju na parketu berze ponekad mogu biti i komisioni brokeri ako su angažovani od neke firme koja nema brokere na podu, 4. Trgovci na parketu – oni rade za sebe,reč je o pravi bezanskim špekulantima koji zarađuju na razlici u ceni 5. Diskontni brokeri – su brokeri koji komintentima pružaju isključivo usluge kupovine i prodaje određenih finasijkih instrumenata, oni su posrednici koji ne daju savete u vezi sa investiranjem, rade sa manjom provizijom od brokera. Ili kraće rečeno izvršavaju naloge svojih klijanata za neku minimalnu proviziju 6. Servis brokeri – pružaju svojim klijentima kompletnu ulugu prilikom investiranja koja podrazumeva osim kupovine i prodaje fin.instrumenata da daju savte klijentima konsalting, finasisku analizi i sl. Pa s obzirom na uslugu koju pružaju klijentima njihove provizije su velike.

20. Navedi i objasni pojam i klasifikaciju dileriDileri - su berzanski posrednici koji posluju u svoje ime i za svoj račun, kupuju i prodaju hartije od vrednosti formirajući sopstveni portfolio, nemaju svojih klijanata odnosno ne izvršavaju naloge klijanata. Zarađuju u razlici između kupovne i prodajne cene finasijskih instrumenata.Rizik poslovanja im je veći nego kod brokera.Prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnoteže tj. nastoje da na kraju radnog dana imaju nultu poziciju i da nemaju ni jednu hartiju od vrednosti. Vrste: 1. Market-mejkeri tj. nosioci tržišta,formiraju cenu po kojoj će kupiti ili prodati HOV za koje su specijalizovani.2. Odd-lot dileri kupuju akcije u okruglim lotovima (100 i sl.) zatim ih razdvajau i prodaju u manjim lotovima. Cilj ovih transakcija je da omogući manjim investitorima iz sektora stanovništva da svoja srestva plasiraju u HOV. Za tave transakcije odd-lot dileri naplaćuju proviziju veću od provizije za raund transakcije odnosno trgovina sa 100 akcija ili brojem akcija koji je moguće pomnožiti sa 100.

21. Navedi i objasni pojam kamate i najvažnije ekonomske funkcije kamatne?

5

funkcija investicionih opurtuniteta funkcija struktuiranja tržišta novca i kapitala funkcija formiranja kamatnih rizika funkcija ograničavanja i apsorbovanja rizika funkcija alokacije resursa na tržištu funkcija vremenske realokacije korišćenja dobara i usluga u tekućem i budućem periodu

22. Navedi i objasni najznačajnije faktore koji utiču na kretanje kamatne stope i Fišerovu jednačinu?

uticaj faktora iz realnog sektora, pre svega ekonomski rast monetarna politika – kreiranje novčane mase stopa inflacije postojanje budžetskog deficita međunarodna kretanja kapitala spoljnotrgovinska razmena

Fišerova jednačina oslikava odnos nominalnih i ralnih kamatnih stopa. Jednačina polazi od pretpostavke da kreditori zahtevaju premiju na pozajmljena sredstva u cilju zaštite od neočekivanog gubitka u kupovnoj snazi glavnice i kamate. i=ir +Pe ili ir=i – Pe, pri čemu je i – nominalna kamatna stopa, ir – je realna kamatna stopa, i Pe – očekivana stopa inflacije. Relan kamatna stopa je dakle nominalna kamatna stopa korigovana za iznos inflacije.(ir=i-Pe)

23. Navedi i objasni šetiri teorije koje objašnjavaju formiranje kamatne stope: TEORIJU LIKVIDENTNIH PREFERENCIJA - kamatnu stopu određuje realna ekonomija (u kjnizi: odredjivanje kamatne stope ne vrsi realna ekonomija) ; ova teorija polazi od perfektne likvidnosti kao osnovnog obeležja novca i želje vlasnika da novac zadrži u likvidnom obliku radi finansiranja buduće potrošnje ; da bi se vlasnik novca odrekao sadašnje likvidnosti on mora dobiti nagradu u vidu kamate. 3 motiva iz kojih proistice traznja su: tansakcioni motiv, motiv sigurnosti i spekulativni motiv.TEORIJU KREDITNIH FONDOVA - ova teorija objašnjava formiranje kamatne stope delovanjem ponude i tražnje za kreditnim kapitalom ; Traznja za kreditnim kapitalom potice iz aktivnosti sektora domacinstva, preduzeca i drzave kao i traznje inostranih zajmodavaca. Ponuda kreditnog kapitala ima osnovu u domacoj stednji, akumulisanih stokova novca, kriranju novca od strane banke i inostranim kreditima.TEORIJU RACIONALNIH OČEKIVANJA - U osnovi ove teorije se nalazi efikasnost finasijskog tržišta. Tržište je efikasno ukoliko kretanje kamatnih stopa i cena finasijskih instrumenata inkomponiraju sve relavantne informacije s kojim raspolažu tržišni učesnici. Kamata je uvek u ravnoteži, jer svako odstupanje od ravnotežnog nivoa kamatne stope biti će automatski korigovano dejstvom ponud i tražnje.Samo nova,neočekivana informacija može izazvati promenu nivoa ravnotežne kamatne stope.

24. Objasni ročnu strukturu kamatnih stopaRočna ili vemenska struktura kamatnih stopa je pojam koji se često koristi za opisivanje odnosa između kamatnih stopa sa različitim rokovima dospeća. Pokazuje promenu odnosa između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa. Zapaža da kratkoročne kamatne stope po pravilu rastu brže od dugoročnih, u recesionoj fazi privrednog ciklusa dolazi do sniženja čitave strukture kamatnih stopa, pri čemu je empirijski konstatovano da po pravilu dolazi do većeg sniženja kratkoročnih kamatnih stopa u odnosu na dugoročne.

25. Navedi i objasni tri osnovne teorije koje objašnjavaju promene u ročnoj strukturi kamatnih stopa.To su: 1.Teorija očekivanja ; 2.teorija segmentacije tržišta i 3.kompozitna teorija ili teorija preferencijalnih plasmana.TEORIJA OČEKIVANJA - Polazi od pretpostavke postojanja čvrste povezanosti svih segmenata finsiskih tržišta putem cenovnog mehanizma. Na osnovu njega će ročna strukura kamatnih stopa biti određena očekivanjima o kretanju kamatnih stopa. Uloga očekivanja bitno utiče na formulisanje krive prinosa, zato što su cene dugoročnih obveznica i kreditnih plasmana osetljive na promene kamatnih stopa. Kada dođe do očekivanog porasta kamatnih stopa inestitori prodaju na fin.trž. dugoročne obveznice i kupuju HOV koje imaju kratak rok dospeća, što izaziva pad cena dugoročnih obveznica i istoveremeni rast njihovog prinosa, suprotono kod poevećanja potražnje za kratkoročnim obveznicama cene im rastu ali prinosi padaju. Na taj način kriva prinosa dobija pozitivan nagib jer je došlo do porasta dugoročnih stopa prinosa i pada kratkoročnih stopa.

6

TEORIJA SEGMENTACIJE TRŽIŠTA - U osnovi ove teorije je činjenica da postoje različite kamatne stope za različite finasijske instrumente i uz njih se može izvršiti segmentacija finasijskog tržišta.Struktura ponude i tražnje na finasijskim tržištima je faktor koji dominantno određuje ročnu strukturu kamatnih stopa.KOMPOZITNA TEORIJA - ili teorija preferencijalnih plasmana je integralni koncept teorije očekivanja i segmentacije tržišta. Kompozitna teorija naglašava da je formiranje specifičnih portfolio struktura, u zavisnosti kako od karakteristika poslovanja određenih tipova institucionalnih investitora tako i od visine stope prinosa na obveznice sa specifičnom ročnom strukturom.

26. Objasni rizičnu strukturu kamatnih stopa.odnosi se na postojanje različitih vrsta rizika. Ovom strkturom objašnjavaju se razlike u visini kamatnih stopa na finasijske instrumente istih rokova dospeća. Teorijski posmatrano rizik predstavlja merljivu neizvesnost ishoda ulaganja. Uočavamo razliku između rizika i neizvesnosti – rizik je merljiva kategorija, a neizvesnoet nemerljiva. Značajne su tri vrste rizika:

1.rizik neispunjavanja obaveze plaćanja, 2.rizik nelikvidnosti 3.rizik oporezivanja.

27. Objasni pojam portfolia, tradicionalnu i modernu portfolio teoriju.PPortfolio teorijortfolio teorija - ba - bavi avi se se iznalaženjem one grupe iznalaženjem one grupe HOVHOV koja je za investitora najpoželjnija, s obzirom na svojstva i koja je za investitora najpoželjnija, s obzirom na svojstva i

osobine svake pojedinačne osobine svake pojedinačne HOV.HOV.PProšlrošla jea je kroz dve faze: tradicionalnu, tj. klasičnu i modernu kroz dve faze: tradicionalnu, tj. klasičnu i modernuTradicionalna portfolio teorijaTradicionalna portfolio teorija, polazeći od nekih osnovnih pravila nedovoljno precizno i, često, subjektivno vrši, polazeći od nekih osnovnih pravila nedovoljno precizno i, često, subjektivno vrši

selekciju adekvatnih klasa hartija od vrednosti koje treba da čine optimalni portfolioselekciju adekvatnih klasa hartija od vrednosti koje treba da čine optimalni portfolio- zasniva se na relativno jednostavnim kvantitativnim i kvalitativnim analizama ; - ona polazi od osnovnih pravila investiranja u HOV- pretežno se bavi koncipiranjem adekvatnih portfolia individualnih investitora polazeći od njihove sklonosti, potreba i mogućnosti- prvo, investitori preferiraju viši u odnosu na niži prinos- drugo, prinos se uvećava sa preuzimanjem rizika- treće, procena i stopa tolerancije determiniše ostvarenje viših prinosa- četvrto, diverzifikacijom se može umanjiti stepen rizičnostiKlasična teorija se pretežno bavi koncipiranjem adekvatnih portfolio individualnih investitora polazeći od njihovih sklonosti, potreba i mogućnosti.

Moderna portfolio teorijaModerna portfolio teorija zahvata čitavo novo poglavlje u razvoju portfolio teorije koja je predstavljena u prvim zahvata čitavo novo poglavlje u razvoju portfolio teorije koja je predstavljena u prvim radovima H. M. Markowitza daleke 1952. godine da bi se od tada razvijala u više pravaca. Pradovima H. M. Markowitza daleke 1952. godine da bi se od tada razvijala u više pravaca. P pretpostavke bazirane napretpostavke bazirane na Markowitz-ev pristupu upravljanju portfoliom:Markowitz-ev pristupu upravljanju portfoliom:

- investitori razmatraju svaku investicionu alternativu kao raspored verovatnoća očekivanih prinosa tokom određenog vremenskog perioda- investitori smanjuju rizik na osnovu varijabilnosti očekivanih prinosa- investitori nastoje da maksimiziraju očekivanu korisnost u određenom periodu, i njihove krive korisnosti pokazuju opadajuću marginalnu korisnost bogatstva- investitori zasnivaju investicione odluke isključivo na osnovu očekivanog prinosa i rizika- za određeni nivo rizika investitori preferiraju veće prinose u odnosu na niže

28. Objasni sistemski i nesistemski rizik i pojam međunarodne diverzifikacije.Sa aspekta mogućnosti da se diverzifikacijom plasmana utiče na rizik razlikujemo:

- sistematski ili tržišni rizik je deo ukupnog rizika na koji se diverzifikacijom portfolia ne može uticati ; proističe iz tržišne neizvesnosti i opštih ekonomskih kretanja

- nesistematski ili specifični je rizik koji se može eliminisati diverzifikacijom plasmana ; tržište ga ne valorizuje u smislu ekstra prihoda kao nagrade za njegovo prihvatanje

Proces internacionalizacije i globalizacije finansijskih tržišta omogućio je investitorima da investiraju u inostrane hartije od vrednosti i da se diverzifikacijom u inostrane hartije od vrenosti obezbedi dodatni efekat i smanji sistemski rizik na nacionalnom nivou.

Izbor zemlje u koju treba investirati sastoji se iz sledećih faktora: stabilnost valute, kapitalnoj apresiji njihovih finansijski tržišta, ostvarive prosečne dividendne prinose.

7

29. Objasni pojam i značaj efikasnosti finansijskog tržišta.Osnovna funkcija postojanja i funkcionisanja finansijskih tržišta je optimalna alokacija finansijskih

sredstava, odnosno povezivanje tržišnih aktera koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava sa akterima kojima nedostaju finansijska sredstva U suprotnom, kada bi ekonomski subjekti koji imaju fin.viskove bili isti oni koji pribavljaju kapital,ekonomski tokovi bi efikasno funcionisali i bez postojanja fin.trzista.

Izraz efikasno tržište se u kontekstu finansijskih tržišta po prvi put definiše u radu pod nazivom Prilagođavanje cena akcija novim informacijama objavljenom 1969.god. Ovde se pod efikasnim tržištem podrazumeva - tržište koje se brzo prilagođava novim informacijama.Činjenica je da efikasno tržište je ono tržište gde cene finansijske aktive u potpunosti odražavaju sve dostupne informacije

Međutim, informativna efikasnost trzista ne mora da znaci da je trziste i ekonomski efikasno i da se transakcije na njemu obavljaju po najnizim troskovima.

30. Navedi i objasni vidove efikasnosti finansijskog tržišta i aspekte statičke i dinamičke efikasnosti tržišta- alokativna efiksanost je relativno širok koncept koji podrazumeva da finansijska tržišta šalju korektne signale investitorima za alokaciju finansijskih sredstava.Za jedno trziste se kaze da ima visoku alokativnu efikasnost ako su sredstava alocirana u one privredne grane,sektore i preduzeca gde postoje najvece mogucnosti za uvecanje profita. - operativna efikasnost podrazumeva obavljanje transakcionih operacija u što restriktivnijem vremenskom okviru i sa najnižim troškovima, odnosno najnižom cenom, drugim recima troskovi najnizi a usluge brze i tacne.Operativna efikasnost je rezultat vise faktora: konkurencije koja vlada na trzistu, stepena istorijskog razvoja fin.trzista, broja ucesnika, tehnicko-tehnoloske opremljenosti.- cenovna efikasnost podrazumeva visoku fleksibilnost cena finansijskih instrumenata na pojavu svih informacija relevantnih za njihovo vrednovanje.Stepen cenovne efikasnosti fin. trzista pokazuje brzinu kojom cene rezguju na pojavu novih informacija, na efikasnom trzistu cene mnogo brze reaguju nego na manje efikasnom.Sa aspekta statističke efikasnosti trzista osnovni indikaturi su: visok nivo transparentnosti, mala razlika u ceni, raznovrsnost rokova dospeca i emitenata, kontinuirana likvidnost. Dakle da bi konstatovali da je jedno finansijsko trž. statistički efikasno, neophodno je da je to trž.transparentno, da nudi široku lepezu finan .instrumenata, da je razlika između najviše kupovne i najniže prodajne cene mala i da je tržište likvidno, odnosno da investitori mogu u svako doba da prodaju određenu hartiju i da tako protivvrednost dobiju određenu sumu novca.

Sa aspekta dinamičke efikasnosti fin.tržište je efikasno ukoliko brzo reaguje na fin.inovacije vezane za rizik i prinos.Relativna tržišna dinamičnost se izražava vremenskim periodom neophodnim za implementaciju inovacije.

31. Objasni reakciju efikasnog i neefikasnog tržišta na nove informacije. Hipoteza o efikasnosti finansijskih tržišta obuhvata analizu principa vrednovanja finansijske aktive od strane samog finansijskog tržišta, zasniva se na osnovama teorije racionalnih očekivanja i predstavlja njenu primenu na oblast finansijskih tržišta, ona ukazuje da ce cene akcija na efikasnom trzistu vrlo brzo odrazavati nove informacije, na informacije koje se objave ujutru cena ce reagovati tokom dana.

Hipoteza o efikasnosti tržišta kapitala se odnosi na informacionu efikasnost , na merenje brzine i preciznost kojima tržište reaguje na nove informacije.Ovde se mađutim javlja problem što tržišna reakcija ne može biti istovremena, pa se javlja raskorak između percepcije informacije i reakcije cene vrednosnog papira na tu informaciju. Ovo predstavlja poseban problem za hipotezu o efikasnosti tržišta.

32. Objasni hipotezu o niskoj efikasnosti finansijskog tržišta i statističke testove nezavisnosti promena cena akcija

Testovi se dele na 2 podgrupe : 1. testovi autokorelacije koji ispituju da Ii postoji signifikantna pozitivna ili negativna korelacija u promenama cena akcija u toku vremena 2. testovi znakova- kod njih se rast cena oznacava sa +, a pad sa - a pošto ovi testovi zavise samo od znaka, svejedno je da Ii se koriste promene cena ili logaritam promena cena ili stopa prinosa.

33. Objasni hipotezu o srednjoj efikasnosti finansijskog tržišta i testove prilagođavanja na ravodnjavanje akcijaTj, povećanje broja akcija bez promene procenata vlasništva bilo kod akcionara ili aktive ili zarade kompanije , tzv scrip emisija akcija. Samo razvodnjavanje akcija ne dovodi do povećanja prinosa,jer ne povećava vrednost firme. Razvodnjavanje akcija povezano je sa drugim fundamentalnim promenama i efektima koje su istraživači prepisivali podeli akcija.

8

34. Objasni hipotezu o visokoj efikasnosti finansijskog tržišta i testove vezane za insajderePodrazumevaju testiranje mogućnosti da menadžeri kao i akcionari koji poseduju vise od 10% vlasništva -insajderi,ostvare ekstra prinose zahvaljijući infirmacijama koje poseduju pre ostalih tržišnih aktera.

Da bi se ovo sprečilo,komisije za HOV propisuju da insajderi redovno izveštavaju o svojim transakcijama ,kupovine i prodaje akcija firme,nakon toga komisija objavljuje podatke.

35. Objasni testove vezane za specijaliste na berzi akcija i za profesionalne menadžere novca.Profesionalni menadžeri novca su visoko obrazovani profesionaci koji nemaju monopolski pristup informacijama i ceo svoj angažman posvećuju racionalnom upravljanju investicijama.Zahvaljujući sposobnostima i veštini koje poseduju za očekivati je da će profesionalni portfolio. menadžerl ostvariti ekstra prinos.Studije vezane za profesionalne menadžere novca su podržale hipotezu o visokoj efikasnosti.

36. Objasni pojmove ekonomske globalizacije i finansijske globalizacije.

MEĐUNARODNI MONETARNI FFOND definiše finansijsku globalizaciju kao kompleksan proces koji čine četiri segmenta. To su :

tehnološki nivo opremljenosti za analizu,upravljanje i izvršavanje poslova vezanih za finansijske rizike;

integrisanje nacionalnih tržišta u globalizovano finansijsko tržište; minimiziranje razlike između finansijskih institucija, aktivnosti i segmenata tržišta na kojima se

pojavljuju; razvoj globalnih banaka i međunarodnih konglomerata

37. Navedi i objasni osnovne karakteristike međunarodnog monetarnog sistema stvorenog u Breton Vudsu i njihove zadatke.Konferencija u Breton Vudsu je održana jula 1944. Godine , a osnovne odrednice međunarodnog monetarnog sistema su: Međunarodne institucije Sistem fiksnih deviznih kurseva Konvertibilnost valuta Međunarodne monetarne rezerve

Osnovani su : MMF – Medjunarodni monetarni fond IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj

Zadatak MMF-a je bio obezbeđenje saradnje u oblasti međunarodnih plaćanja, politike deviznih kurseva i međunarodnog kratkoročnog kreditiranja. Dok je (IBRD) banka za obnovu i razvoj bila zadužena za međunarodno dugoročno finansiranje, koje bi omogućilo obnovu i razvoj privrede zemalja članica.

38. Objasni karakteristike bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva.Bretonvudski sistem deviznih kurseva zasnovan je na fiksnim, ali po potrebi prilagodljivim paritetima nacionalnih valuta. Svaka nacionalna valuta imala je fiksiran valutni paritet izražen prema zlatu.Napuštanje bretonvudskog monetarnog sistema i prelazak na režim fluktuirajućeg deviznog kursa bio je uslovljen opštom nestabilnošću međunarodnog monetarnog sistema i naraslim unutrađnjim neravnotežama. Napuštanje bretonvudskog monetarnog sistema predstavljalo je prekretnicu za međunarodnu finansijsku integraciju.

39. Objasni procese liberalizacije i deregulacije finansijskih tržišta.Najznačajniji trendovi koji utiču na globalizaciju finansijskih tržišta liberalizacija (deregulacija) finansijskih tržišta; tehnički progres; finansijske inovacije ; smanjena uloga banaka i rastući značaj institucionalnih investitora; stvaranje EMU i uvodenje EVRA

40. Objasni pojam i značaj NASDAQ-a

1971.god je stvorena komjuterizovana trgovačka mreza NASDAQ-a. Danas u sistemu NASDAQ -a povezano više od 350.000 kompjuterskih terminala širom sveta. NASDAQ je kompjuterizovani sistem elektronskih kotacija Nacionalnog udruženja dilera hartija od vrednosti koji je lociran na čuvenom Tajms skveru u Njujorku i predstavlja najveći segment vanberzanskog tržišta akcija u SAD.

9

Značaj NASDAQ-a u globalnoj trgovini hartijama od vrednosti je izuzetan, a karakterišu ga i jednostavnost upotrebe, lakše ispunjavanje uslova listinga i globalna povezanost čine ovaj sistem izuzetno perspektivnim.

41. Navedi i objasni pojam finansijskog inženjeringa i tri vida finansijskih inovacija.1. Inovacije proizvoda (stvaranje novih finasijskih instrumenata)- natsle su tokom 80-tih kao odgovor tržišta na promene u okruženju kao što su : kolebljivost kamatnih stopa, tehnološki progres u komunikaciji, podsticaj iz ragulativne sfere finasisjskih tržišta. 2. Inovacije u procesima – podrazumevaju elektronski prenos podataka kojim se obezbeđuje kontinuirana trgovina, automatizovano saldiranje operacija, razvoj šalterskog tržišta i dr....ovaj proces podržan je od osig.kompanija jer poseduju najsavremenije kompjuterske opreme i tehnologije. 3. Organizacione inovacije -kreiranje novih institucija na finasijskom tržištu. Pre svega misli se na investicione kompanije čija delatnost dovodi do novih procesa i proizvoda. Te inovacije razvile su nove fin.istitucije nastali su npr. diskontni brokeri koji samo izvršavaju naloge klijenata za malu proviziju i blok dilere koji obavljaju trgovinu blok partijama HOV.

42. Objasni sledeće finansijske instrumente: sporazume ili aranžmane o rekupovini obveznica, depozitne certifikate, ovedraft račune i kreditne kartice.1. Sporazumi ili aranžmani o rekupovini obveznica- su inovacioni instrumenti kojima banke najprije prodaju a zatim kupe neke vrednosne papire, 2. Depozitni certifikati- su specifični vrednosni papiri koje emituju banke radi prikupljanja finasiskih sredstava, 3.. Overdraft računi i kreditne kartice-predtavljaju kreditne linije koje banka otvara štedišama.

43. Objasni sledeće finansijske instrumente: opcije i fjučerse i njihove podvrste.Opcije -su hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju ugovorno pravo, ali ne i obavezu , da kupi ili proda određenu aktivu po unapred formiranoj ceni u određenom vremenskom periodu. Prodavac opcije je u obavezi da proda ili kupi taj isti instrument, ako kupac opcije odluči da je koristi. Kod opcije pravo je uvek na strani kupca, a obaveza na strani prodavca. Dva osnovna oblika su: -kupovina CALL opcija- je opcija koja daje pravo vlasniku da kupi određeni tržišni materjal po ugovorenoj ceni pre isteka njene vaznosti tj.roka dospeća. - prodaja PUT opcija- je opcija koja daje pravo njenom vlasniku da prodaje određeni tržišni materjal po unapred određenoj ceni za sve vreme validnosti opcije.

Fjučersi - to je likvidan, kupoprodajni terminski ugovor odnosno sporazum između dva partnera da kupe odnosno prodaju određenu količinu tržišnog materijala tačno određenog dana, po ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora. Vrsta tržišnog materijala kojim se trguje, određuje da li je fjučers robni ili finasijski. Podela: 1.robni fjučers 2.finasijski fjučers (valutni, kamatonosni, indeksni).

44. Objasni pojam i značaj sekjuritizacije.Sekjuritizacije - proces kreiranja hartija od vrednosti od finasijskih instrumenata koji po svojoj suštini ne predstavljaju hartije od vrednosti, ona se zapravo sastoji od refinansiranja portfolia potraživanja izdvojenih u tu svrhu u jednu ad hoc strukturu. Ima izvanredan značaj za razvoj finasijskih instrumenata, jer omogućava tržišnost bankarskih kredita koji to svojstvo ranije nisu posredovali, tako širi granice finasijskog tržišta i podiže njegovu efikasnost. Dalji proces širenja sekjuritizacije zavisi od toga da li će u bankama razvijenih zemalja doći do zaokreta i porasti vanbilansne aktive u budućnosti, što bi podstaklo razvoja tehnike sekjuritizacije na širem planu.

45. Smanjena uloga banaka i rastući značaj institucionalnih investitora na finansijskim tržištima

Finasijsko tržište pokazuje dugoročni trend strukturnih promena, u pravcu većeg učešća netradicionalnih finasijskih posrednika u distribuciji finasijske aktive.U poslednje dve decenije, dolazi do pomeranja težišta aktivnosti investitora na finasijskim tržištima od individualnih ka institucionalnim. Ovome je naviše doprinela činjenica da je došlo do povećanja kamatne svesti kod širokog kruga investitora- pojedinaca, počev od domaćinstva pa do velikih investitora, koji više nisu motivisani malim kamatnim stopama na štedne uloge kod banaka, već sve više postaju direktni ili indirektni akteri na tržištu kapitala. Takva kretanja su imala za posledicu okretanje individualne štednje

10

ka onim finasijskim intermedijatorima koji su nudili više kamatne stope realnih prinosa odnosno ka institucionalnim investitorima.

46. Navedi i objasni faze stvaranja Evropske monetarne unije.

47. Navedi i objasni kriterijume konvergencije predviđene Mastrihtskim sporazumom i makroekonomske prednosti uvođenja evra.- budžetska disciplina -budžetski deficit ne sme biti veći od 3% bruto domaćeg proizvoda; - državni dug - ukupni javni dug ne sme prelaziti 60% bruto domaćeg proizvoda - stabilnost cena - inflacija ne sme biti veća od 1.5 procentnih poena iznad stope inflacije tri zemlja članice sa najnižum stopama inflacije - stabilnost kursa - kretanje kursa u poslednje dve godine treba da bude u okvirima Evropskog monetarnog sistema, bez sprovođenja devalvacije - kamatne stope - kamatna stopa na dugoročne državne HOV ne sme biti veća od 2 procentna poena iznad stope u tri zemlje sa najnižom kamatommakroekonomske prednosti uvođenja evrasmanjenje transakcionih troškova; - smanjenje valutnog rizika ; -stvaranje jedinstvenog finansijskog tržišta; - zajednički monetarni suverenitet; -rast cenovne konkurentnosti.

11