Vreme, 1997. december 27

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-december-27 1/67

2277.. DDEECCEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 337755 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

KKAAKKOO

JJEE PPOOBBEEDDIIOO

MMIILLAANN MMIILLUUTTIINNOOVVIIÑÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


VREME No 375

Crna Gora:

Poåiçe uliåni ratBulatoviñevi poslanici napustili parla-ment. U Podgorici se ãuãka da biMomir mogao da zameni Kontiña, dabi sa jake politiåke funkcije nastavioborbu

strane 4 i 14

Jubileji: GodiãçicakontramitingaLjudi sa bine: Kundak ubijen, Senta

postao general, Miloãeviñ promeniofoteýu, a Mira Markoviñ novine ukojima piãe

strana 20

Biramo najruænijikiosk u Beogradu!Petoålani æiri uglednih struåçaka usastavu: Ivan Åoloviñ, etnolog, Boja-na Pejiñ, istoriåar umetnosti, ÆaranaPapiñ, sociolog i antropolog, SretenVujoviñ, sociolog, i Branislav Stojan-

oviñ, arhitekta, obavio prvu raspra-vu...strana 16

PolitikaIzbori: Kako je pobedio Milutinoviñ? 6

Goati: Iz petnih æila 7

Brankoviñ: Medijski udar 9Bogosavýeviñ: Boýi od Liliña 11

Crna Gora: Ustavna kriza 14

Akcije: Svi naãi kiosci 16

Jubileji: Kontramiting 20

Poseta: Novinari na terenu 22

Dosije: Crni utorak 23

SvetPacke: Klinton u Bosni 30

Poýska: Pepeo i dijamanti 32

Milenijum: Konzerva i avion 34

Gråka: Nesreña i politika 36

Ex YU: Pozitivna svaða 38

KulturaFilm: Izmeðu krajnosti 40

Pirati: Bugarska veza 42

Strip: Dobre vesti... 43

Fest: Redovan termin 45Proza: Zoran Æivkoviñ 46

Publicistika: Desimir Toãiñ 48

ÆivotIntervju: Predrag Mijatoviñ 52

Liånosti: Vudu Popaj 54

Pionir 10: U oku bika 56

Crtañi: Monstrum s ekrana 58

Feýton: Politika u "Politici" 60

Izbori '97: Kako je pobedio Milutinoviñ?Kompletna analiza predsedniåkih izbora. Kako se laæiralo i ãta se dogodilo naKosovu. Za "Vreme" izbore analiziraju Vladimir Goati, Srbobran Brankoviñ,Srðan Bogosavýeviñ... Kako je promeçeni kandidat levih snaga pobedio iZorana Liliña i Vojislava Ãeãeýa

strana 6

Intervju: Predrag MijatoviñZa "Vreme" ekskluzivno govori najboýifudbaler meðu svim Evropýanima. O"Realu", svetskom prvenstvu u fud-balu, teretu slave, Davoru Ãukeru,

planovima da dogodine osvoji "zlatnukopaåku"...strana 52

5 Nedeýa12 Duh Vremena15 Dnevnik uvreda26 Ljudi i vreme39 Meridijani49 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: Milan MilutinoviñFotografija: Branko Panteliñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


VREME s 27. DECEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

27. DECEMBAR 1997.

BROJ 375

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana

Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), NenadStefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Upotreba mobilnog"Vreme" za novogodiãçi broj priprema, izmeðu osta-

log, i temu åiji je radni naslov – kako preæiveti 1998. god-inu? Vesni Kostiñ, naãem uredniku, jedan od vrhunskihekonomista, odgovarajuñi na to pitaçe, rekao je da bi

çegov savet bio: "ruke u dæepove, dupe uza zid". Teãko je dañe neko efektnije saæeti ãta nas åeka u narednoj godini, ali o tome u sle-deñem broju "Vremena". Kad sam åuo za taj savet, dodatno sam se nasme- jao zato ãto mi se u magnoveçu javila jedna slika: Dragan Tomiñ na pro-slavi izborne pobede Milana Milutinoviña, u noñi izmeðu nedeýe iponedeýka, snimýen je kamerom RTS-a kako u ruci dræi dva mobilna tele-fona. Kako ñe on, pored to-

like zaposlenosti, gurnutiruke u dæepove nije lakozamisliti, ali pretpostavýamda je to razlog ãto naãivodeñi politiåari svuda ãeta- ju s telohraniteýima. Ovi imvaýda åuvaju dæepove, abogami i ono drugo iz po-ruke nareåenog ekonomiste.

I sam, zbog prirode pos-la, povremeno, kad moram,

koristim mobilni telefon.Njegova najveña praktiåna vrednost pokazala mi se jednom kad sam skolegama u bukvalno praznoj kafani åekao dugo na konobara da doneseruåak. Nervozan zbog kaãçeça na jedan vaæan sastanak izvadio sam mo-bilni telefon da pomerim satnicu sastanka. Odjednom skoåiãe konobari,ãef sale, ostali personal, a na kraju su nam i pridræavali kapute. To je bilopre dve godine, kad je ta sprava joã bila statusni simbol. Jadni konobar jeverovatno pomislio da smo neka vlast ili mafijaãi. Njemu je to dolazilo naisto, a bogami strah me je da nije samo çemu. Inaåe, sama sprava je jakoneprijatna i, po pravilu, zvoni kad je to najmaçe poæeýno. Ne zavidimýudima koji zbog posla moraju stalno sa mobilnim telefonom da ãetaju. Akako li je tek nesreñnom Tomiñu, kad mora biti naoruæan sa dva telefona.Ali, on ima toliko funkcija da mu ni sve ruke boga Ãive ne bi pomogle dakomunicira sa spoýnim svetom. Zove "Jugopetrol", zove beogradski od-bor SPS, zovu iz Skupãtine, zovu iz Predsedniãtva Srbije, a vaýda se jav-ýaju i æena i deca. Pretpostavýam da u tom druãtvu samo SlobodanMiloãeviñ nema mobilni telefon. To oznaåava vrhunski status. Njega nikone sme da zove. Samo im se on javýa. On, dakle, najbræe moæe da gurneruke u dæepove. I za kraj, anegdota. Bili Stojan Ceroviñ i ja na nekoj tribi-ni u Novom Sadu. Ja sam neãto pre toga telefonirao iz kola, pa kako smoæurili, vaýda nisam u mraku video da antenu telefona nisam uvukao dokraja. Poåela tribina, a mene neãto koýe oko vrata. Pogledam kad antenaviri iz sakoa. Pitam Ceroviña: "Ãto ne reåe åoveåe da ovo åudo viri?" A on:

"Ja sam mislio da tako treba." sD. Æ.

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


27. DECEMBAR 1997.s VREME 5

NEDELJA18. - 27. decembar 1997.

ponovo promeãaju u skladu sa novonastalom situacijom, poslecrnogorskih predsedniåkih i srpskih parlamentarnih i predsed-niåkih izbora. Uzgred, to bi bio najelegantniji naåin da se "srpskalevica" oslobodi nekih ålanova vlade, Danka Ðuniña, recimo, koji

je upao u "reformatorski amok", dakle u ono staçe duha kadåovek zna kako i kada treba neãto da uradi, a drugi ga osporavajui usporavaju.

Naravno, moæe se joã nabrajati ãta bi takvo imenovaçe znaåi-lo za Bulatoviña, Miloãeviña, Ðukanoviña i ostale aktere u velikojsrpsko-crnogorskoj igri u "sve ili niãta". Ali, vaænije je pitaçe dali je to moguñno? Jeste. Po Ustavu SRJ, predsednik savezne vladebira se "veñinom svih saveznih poslanika u svakom od dva veña,tajnim glasaçem". Odnos snaga je takav da bi i u Veñu graðana iu Veñu republika ova opcija obezbedila veñinu. Bio bi ispoãtovani politiåki dogovor, da åelne funkcije u saveznoj dræavi budurazdeýene izmeðu dve federalne jedinice: Miloãeviñ, kao srpskikadar predsednik dræave, a Bulatoviñ, kao crnogorska uzdanica,predsednik vlade. Savezna vlada ionako mora biti ovih dana re-

konstruisana i zato ãto Milan Milutinoviñ napuãta funkciju minis-tra spoýnih poslova.Kako se "Vremenu" nagoveãtava, o ovoj temi razgovaralo se i

na sednici Vrhovnog saveta odbrane. s

R. V.

Podgorica se zabavila ãpekulacijom iz naslova ovog teksta.Ako je taåno, to bi bio genijalni potez kojim se Bulatoviñ ojaåavaposle "dana D" 15. januara 1998. godine, kada ñe çegov posaopreuzeti Milo Ðukanoviñ i kada ñe Bulatoviñ ostati bez posla i for-malnog uticaja. Åitaoca nestrpýivog da sazna sudbinu RadojaKontiña moæemo obavestiti da bi po tom scenariju ovaj najvero-vatnije otiãao za ambasadora u Japan.

Ãta bi ova kombinacija donela Momiru Bulatoviñu, a kakvu biãtetu, po principu spojenih sudova, nanela Milu Ðukanoviñu?

Analitiåari ove vesti slaæu se u sledeñem: Bulatoviñ bi spoloæaja realne vlasti vodio izbornu kampaçu uoåi majskih izbo-ra za crnogorski parlament. To je tradicionalno boýa pozicija negokad se u trku ulazi iz opozicionih redova. Drugo, na taj naåin biSlobodan Miloãeviñ javno demonstrirao podrãku Bulatoviñu ipokazao da ima povereça u çega, ãto je i do sada bilo jasno, ali bitakva rokada to uåinila joã upeåatýivijim. Treñe, Bulatoviñ biimao, sa te funkcije, neograniåen pristup medijima, ãto bi teãkomogao da ostvari samo kao ãef opozicione stranke. Åetvrto,pozicija predsednika savezne vlade nosi realno velika ovlaãñeça.Moæda bi se Miloãeviñ prema Bulatoviñu neãto drugaåije ponaãaonego ãto se ophodi prema Kontiñu. Dozvolio bi mu iz taktiåkih

razloga da se koristi delom tih ovlaãñeça: recimo da vodi prego-vore oko Prevlake. Peto, povlaåeçem Kontiña, prema UstavuSRJ, pala bi i cela savezna vlada, ãto bi stvorilo uslove da se karte

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

Z O R A N

R A Ã

Da li ñe Momir

Bulatoviñ zamenitiRadoja Kontiña?

cNaredni, novogodiãçi broj "Vremena" na beo-

gradskim ulicama pojaviñe se u prodaji uutorak 30. decembra, a na kioscima ãiromzemýe i u inostranstvu u sredu 31. decem-bra.

"Vreme" u novogodiãçem broju åitaocima, kao i

svake godine, poklaça Koraksov kalendar, naduplerici i u boji.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


6 VREME s 27. DECEMBAR 1997.

Usakupivãi 2.181.808 glasova, veoma ubed-ýivo pobedio voðu srpskih radikala dr Vo- jislava Ãeãeýa koji ima 1.383.868. To jeåak 797.940 glasova razlike. Milutinoviñse, na opãte iznenaðeçe, pribliæio rezultatukoji je na predsedniåkim izborima 1992.godine protiv Paniña ostvario SlobodanMiloãeviñ 2.515.047, ali je daleko odMiloãeviñevog rezultata iz 1990. godine(3.285.779).

MISTER 1 ODSTO: Efektan rezultatumaçuje sumça kojoj je podvrgnuta Mi-lutinoviñeva pobeda zbog toga ãto je dvaputa provuåena kroz iglene uãi – Ãeãeýu je

u drugom krugu prvog turnusa nedostajalo1,03 odsto glasova, a pobednik sada ima0,98 viãka. U drugom krugu prvog turnusa,

funkciju doæivýavao kao progon u Sibir, javno negodujuñi), na poåetku karijerepartijski i omladinski rukovodilac...

U foteýu srpskog predsednika, od kojega sada moæe razdvojiti samo smrt, ostav-ka ili voýa åak tri miliona i ãesto hiýadaglasaåa, dva dana posle svog 56. roðen-dana, seda dugogodiãçi dræavni åinovnikkoji je preæiveo nekoliko politiåkih garnit-ura i çihovih obraåuna u Srbiji, za koga sedo proãle nedeýe mislilo da je bezliåni iz-vrãilac i kandidat za åiju izbornu pobedusocijalisti i nisu imali interes da se mnogobore, poãto onaj pravi, Slobodan Miloãe-

viñ, zauzima funkciju ãefa federalne dræavebez neposredne podrãke biraåkog tela.Milan Milutinoviñ je 21. decembra,

Srbiji je 21. decembra u dru-gom krugu ponovýenih pred-sedniåkih izbora doneta odlu-ka iz nuæde da sledeñih pet go-dina novi srpski predsednik

bude Milan Milutinoviñ (1942) kandidatlevice (SPS-JUL-ND), dosadaãçi ministarspoýnih poslova, jedan od potpisnika Dej-tonskog sporazuma, jugoslovenski ambas-ador u Atini (po nekim vestima liånidomañin Slobodana Miloãeviña tokom çe-govih boravaka u Gråkoj), ranije u vreme"ãuvarizacije" ãkolstva ministar prosvete,realizator obraåuna s beogradskim "prak-

sisovcima" koji su sedamdesetih najureni sBeogradskog univerziteta, upravnik Nar-odne biblioteke Srbije (ovu posledçu

Izbori '97

Kako je Milutinoviñ pobedioRaspad konkurencije na centru, odustajaçe biraåa od grube ãale,

ograniåen Ãeãeýev potencijal, zamor beskonaånim izborima, opãtanesigurnost i "malo matematike"

OTVORENA VRATA: Milan Milutinoviñsa suprugom i sinom izlazi sa biraliãta Z

O R A N

R A Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


s VREME 727. DECEMBAR 1997.

Vladimir Goati

Iz petnih æilaBilo je oåigledno da je zalagaçeMilutinoviñevog izbornog tima veñe odzalagaça onog koji je nedavno radio za Liliña

"Bez obzira na ozbiýne sumçe oko zvaniånih podataka oodzivu biraåa, nema nikakve sumçe da je ovoga puta kandidatlevice Milan Milutinoviñ ubedýivo porazio Vojislava Ãeãeýa, ito protivno nekim predizbornim oåekivaçima, i protivno onomeãto se dogodilo na prethodnim predsedniåkim izborima kada suu drugom krugu bili Liliñ i lider radikala", istiåe u razgovoru za"Vreme" dr Vladimir Goati iz beogradskog Instituta druãtvenih

nauka. "Ono ãto je na ovim izborima, meðutim, bilo sporno jesteodziv od tih 50 odsto. Postoje zaista priliåno debeli i jaki argu-menti onih koji osporavaju podatake o odzivu biraåa. Na radikal-ima je sada da pokaæu sve te tragove i dokaze o neregularnosti, jer ako se i ovoga puta dogodilo da je bilo ýudi koji su posedov-ali veñu koliåinu glasaåkih listiña, onda to upuñuje na zakýuåako postojaçu organizacije koja je radila na laæiraçu odziva odpreko 50 odsto. Sve to u priliånoj meri podseña na neregularnostisa proãlogodiãçih lokalnih izbora. Åini se da su socijalisti ovogaputa bili åak i neuporedivo grubýi nego ranije, pomiçe se da jebilo hapãeça i direktnog spreåavaça ýudi koji su pokuãavali dakontroliãu izborni proces. Toga ranije nije bilo."

Po miãýeçu Vladimira Goatija, na ishod predsedniåkih izbo-ra bitno je uticala naglo pogorãana medijska pozicija u odnosu na

septembarske predsedniåke izbore u kojoj se uoåi drugog kruganaãao Vojislav Ãeãeý. U meðuvremenu, socijalisti su se potrudilida ionako visoke norme marginalizacije svojih politiåkih suparni-ka, podignu na znatno viãi nivo. Negativnom kampaçom protivÃeãeýa deo glasaåa ubeðen je da preðe na drugu stranu i glasa zaMilutinoviña. Reå je o onima koji se od izbora do izbora prelivajuiz socijalistiåkog u radikalski tabor i obrnuto. Milutinoviñ je, poreåima dr Goatija, uåinio u toku kampaçe i priliåno riziåan potezkada je seýacima obeñao da ñe biti osloboðeni plañaça poreza."Sa takvim obeñaçem svako na Zapadu bi dobio izbore, ali biposle sto dana tamo sledilo i pitaçe – ãta je sa tim obeñaçem.Ovde se moæe obeñati svaãta. Åiçenica je da je tim obeñaçemMilutinoviñ privukao na svoju stranu deo seýaka." Vladimir Go-ati smatra da je priliåno delotvoran bio i slogan Milutinoviñeve

kampaçe "I Srbija i svet". Je-dan broj ýudi je izgleda zaistapoverovao kako ñe nas partijakoja nas je izvela iz Evrope isveta vratiti tamo gde smo

nekada bili. Uz to, po reåimanaãeg sagovornika, bilo je oåi-gledno i neuporedivo veñe zal-agaçe Milutinoviñevog izbor-nog tima od onog koji je ne-davno radio za Liliña. Tada seåesto sticao utisak kako socijal-istima i nije previãe stalo da çi-hov kandidat pobedi. Sada su

zapeli iz petnih æila. Razlog za ovako naglu promenu dr Goatividi pre svega u åiçenici da su socijalisti u meðuvremenu izgu-bili oåekivanu veñinu u republiåkom parlamentu, i da su çihovepozicije uzdrmane krupnim politiåkim promenama u CrnojGori. Zato im je predsednik Srbije najednom postao neophodan.

O onome ãta sledi, naã sagovornik kaæe:"Posle onoga ãto se dogodilo na proteklim izborima, moæe seoåekivati da radikali u srpskom parlamentu uzvrate socijalistimaistom merom i uåine rad Skupãtine neuporedivo teæim i neiz-vesnijim nego ãto se to oåekivalo. Ne sme se zaboraviti da jepredsednik Parlamenta izabran nedavno pre svega zahvaýujuñiradikalima i konsenzusu postignutom uz çihovu pomoñ. Posleovakvih izbora na kojima su se socijalisti prema radikalimaponeli priliåno grubo, teãko je oåekivati kooperativnost radikalau Parlamentu i preñutno davaçe podrãke predlozima socijalista.Pre bi se mogla oåekivati priliåno teãka i neizvesna situacija uParlamentu", kaæe dr Goati.

Na pitaçe da li je, ipak, moguñe da Ãeãeý i radikali u poået-ku odglume veliku ýutçu, a kasnije polako zaborave ãta se desi-

lo na ovim izborima i postanu "kooperativni", naã sagovornikodgovara: "Ãeãeý je ovoga puta ubedýivo izgubio i ako tek takopreðe preko oåiglednih nepravilnosti, radiñe direktno protiv sa-mog sebe. Nije iskýuåeno da to uåini, ali tako neãto nije verovat-no i logiåno."

Neminovno kvareçe odnosa izmeðu socijalista i radikalamoglo bi, po dr Goatiju, da proizvede i indirektni, latentni efekat– iznenada ojaåanu poziciju priliåno uzdrmanog Srpskog pokre-ta obnove. Ova stranka neminovno ponovo ulazi u kombinacijeoko Vlade i çena cena naglo poåiçe da raste. SPS bi se åakmogao da naðe u poziciji da umesto dosadaãçih fiktivnih ko-alicija sa Novom demokratijom prvi put bude prinuðen na pra-výeçe stvarne koalicije sa nekom strankom. To bi, takoðe prviput, naåelo postojeñi monolit socijalistiåke vlasti.

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

5. oktobra, izaãlo je 48,97, a sada, premazvaniånom tumaåeçu Republiåke izbornekomisije – 50,98 odsto upisanih biraåa.

Svetske prestonice se raduju ãto je iz-gubio Ãeãeý, a Beograd se ædere ãto je Mi-lutinoviñ pobedio i ãto je serija izbornogodmeravaça prekinuta. Radikali su danposle izbora izjavili da je na Kosovu pok-radeno preko 150.000 glasova, podnosilisu prigovore Republiåkoj komisiji i najav-ili su da ñe traæiti skupãtinsku raspravu oregularnosti izbora; SPO je izrazio sumçu

da je na Kosovu bilo veñih neregularnosti;Zoran Ðinðiñ (DS) je izjavio da su Ãeãeýakrali viãe nego koaliciju "Zajedno" proãle

godine, Studentski politiåki klub (Åeda iÅeda) koji je kontrolisao izbore najavio jeda ñe o neregularnostima obavestiti sud;Vojislav Koãtunica (DSS) je konstatovaoda je to farsa od izbora itd.

Milutinoviñeva pobeda rasprãila jenade SPO-a da u treñem turnusu pruæinovu ãansu Vuku Draãkoviñu i smaçilacenu ove partije u odnosu na cenu koju biimala u "Srbiji bez predsednika". Okon-åaçe izborne serije pomrsilo je raåunenekolicini potencijalnih dæoker-kandidata

za predsednika, a naroåito je ojadila bojko-taãki blok koji je åitavu svoju strategijuzasnivao na pretpostavci da do novih par-

lamentarnih i predsedniåkih izbora mora"doñi uskoro", mada one ni tokom åitaveizborne jeseni nisu biraåima jasno rekle ãtabi na tim novim izborima bilo novo.

Ono ãto se u nezavisnim medijima zvalo"opozicija" razbijeno je i do nogu potuåeno.Draãkoviñ i çegov SPO oslabýeni su u par-lamentarnoj igri, a Ðinðiñ i çegov DS, ka-ko se åini, na duæi rok su ispali iz igre, kao iKoãtunica, kao i Miñunoviñ, kao i Åoviñ,kao i Vuk Obradoviñ. Vojvoðanski autono-maãi koji nikad nisu umeli da naðu zajed-

niåki jezik s beogradskim demokratskimpartijama ostaju sa svojim malim plenom,vojvoðanski Maðari, i sami podeýeni, pos-

v

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



loviåno solidarni s beogradskom opozici- jom, sada pregovaraju s Miloãeviñem; san-dæaåki autonomaãi obilaze svetske kancelar-ije; Rugovini secesionisti zakazuju izbore ipokreñu nove akcije uzdajuñi se da ñemeðunarodna zajednica izdiktirati novu ko-sovsku formulu.

SITNO A MRÃAVO: To je, dakle, tuæ-ni kraj sedmogodiãçih pokuãaja jedne ve-like i previãe razuðene politiåke grupacije.Poãto se demokratsko okruæeçe pokazalonesposobnim da ponudi dovoýno jakogkandidata, poãto je Ãeãeý znak izolacije inovih konflikata sa svetom, srpski glasaå,ma koliko sklon donoãeçu odluka na vlas-titu ãtetu, ipak nije bio voýan da do svetogNigdareva åeka da se Georgina porodi i daÐekna umre. Odluåio je da kupi ono ãtonaðe na pijaci.

Paralelno sa ispadaçem iz igre strana-ka na demokratskom centru, raspadom ko-alicije "Zajedno" i propaãñu çima bliskihpartija, a to je glavni uzrok Milutinoviñevepobede, taåka polarizacije premeãta setokom åitave godine na liniju levica-radikali, a oko ove dve partije koncentriãe

se oko tri miliona i ãesto hiýada glasaåa.Izborna apstinencija u drugom krugu, atu su sada preostali simpatizeri i Ðinðiña, i

Draãkoviña, i autonomaãa, i mnogih dru-gih, veña je od 50 odsto samo u 7 izbornih jedinica, od toga u åetiri beogradske – uizbornoj jedinici Palilula odziv biraåa izno-si 37; na Voædovcu je 42; na Novom Beo-gradu 46,2; na Åukarici 49; u Subotici44,2; u Novom Sadu 44; a u Kraýevu, kojeobuhvata deo Sandæaka – 44,7. Naravno,odziv je mali i u tri kosovske izborne jedin-ice u kojima veñ deset godina traje albans-ki bojkot – Peñ 33, Priãtina 29,8 i Kosovs-ka Mitrovica 22,3.

To znaåi da partije demokratskog cen-tra kçiæe veoma mrãav rezultat i svoje an-tiizborne i svoje izborne strategije. Uz tajrezultat sumçe u izbornu korektnost susada neproduktivne.

KOSOVSKI RAÅUN: Ãta je inaåeåiçeniåna podloga za sumçe u legitim-nost ovih izbora? Kvota vaýanosti izborapreðena je za maçe od jednog procenta(0,98), a pri tako tesnim rezultatima svemora biti sumçivo ako ima koga da un-ovåi sumçu.

Kontrola izbora na Kosovu teæa je negou drugim delovima zemýe, a na Kosovu je

najvidýivija promena rezultata u korist so-cijalista. U trima izbornim jedinicama kojepokrivaju Kosovo zabeleæen je neobiåno

veliki rast glasaåa levice: u Peñi za oko30.000, u Priãtini oko 50.000 i u izbornoj jedinici Vraçe – koja obuhvata i kosovskeopãtine Novo Brdo, Kosovsku Kamenicu iGçilane – oko 30.000.

Odozgo gledano, najsumçivije moæeizgledati u Peñi, inaåe najveñoj izbornoj je-dinici u Srbiji, koja broji 403.076, gde suse radikali i u proãlom krugu æalili namnoge zloupotrebe. Tu je broj glasaåalevice skoåio åak na 118.359, u prvom tur-nusu socijalisti su tamo imali 63.126, a prepetnaest dana 74.474. U Peñi se i procenatizlaska poveñao sa 25,2 na 33 odsto.

Zbir glasaåa u tri kosovske izborne je-dinice (Peñ, Priãtina, Kosovska Mitrovica)iznosi 235.000, a tome se mora dodati i iz-vestan broj iz vraçanske izborne jedinice.Na Kosovu, po popisu iz 1991, ima 194.000Srba, 20.000 Crnogoraca, 66.000 Muslima-na i 45.000 Roma, ãto u zbiru åini 325.000stanovnika, sa ostalim maçe brojnim ma-çinama moæda i svih 350.000. Ako je treñi-na çih maloletna, onda ispada da su svi"nealbanci" glasali, ãto je isto tako malo ve-rovatno kao i pretpostavka da je na biraliãte

izaãlo neãto Albanaca kojih po posledçempopisu ima 1.596.000, a po slobodnoj pro-ceni sada veñ za 300.000 viãe.

R

E U T E R S

ÆALBE: Vojislav Ãeãeljna biraliãtu u ãkoli uBatajnici

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Srbobran Brankoviñ

Medijski udarMilutinoviñeva pobeda je posledicamedijskog udara na lidera radikala

Uoåi prvog kruga decembarskih predsedniåkihizbora, dr Srbobran Brankoviñ, direktor Agencije za javnomçeçe "Medijum", tvrdio je kako ñe "Milan Milutinoviñ nakraju ipak biti ispred lidera radikala". Ovakvu procenu dr Brank-oviñ je tada temeýio na tri postavke: da za Ãeãeýa "ovoga putaneñe glasati biraåi koji inaåe nisu çegove pristalice"; da ñe liderradikala u finiãu kampaçe proñi kroz medijskog toplog zeca kojise tek zahuktavao na kanalima RTS-a; da ñe mnogi od onih koji

su na proãlim septembarskim izborima glasali za Ãeãeýa i uvide-li kako on zaista ima ãanse da pobedi sada suoåeni sa posledica-ma koje donosi evenutualna pobeda lidera radikala "dobrorazmisliti pre nego ãto zaokruæe çegovo ime".

Upitan da za "Vreme" prokomentariãe ishod minulih izborana kojima se dogodilo ono ãto je pre nekoliko nedeýa i predvið-ao, Srbobran Brankoviñ istiåe kako je i ovoga puta najboýi i na- jprecizniji komentar izbora veñ objavýen kroz nedavnu Koraks-ovu karikaturu: Miloãeviñ dræi u rukama dva priliåno napumpa-na balona, jedan sa Milutinoviñevim, drugi sa Ãeãeýevim likom,pri åemu onaj Ãeãeýev uz put bocka iglom i izduvava. "Ovomese zaista teãko ãta moæe dodati", kaæe dr Brankoviñ. "Pokazalo senaime i ovog puta da je reæim u staçu da 'kontroliãe' Ãeãeýa i da je çegov izborni uspeh u priliånoj meri proporcionalan inten-zitetu medijskog udara, pre svega RTS-a. Setimo se samo 1992.godine kada je çegova stranka na izborima dobila viãe od milionglasova. Godinu dana kasnije, kada Ãeãeý viãe nije bio u ýubavisa socijalistima, i kada je na çega krenula neuporedivo oãtrija

kampaça RTS-a od ove posledçih nedeýa,broj çegovih glasaåa bio je gotovo pre-polovýen. To sve govori kako je Ãeãeý, kaoi uostalom i drugi politiåari, veoma osetýivna udare dræavne televizije. Ovoga puta se

åak radilo o priliåno doziranom udaru. Ciýsocijalista je bio da se çihov kandidat posvaku cenu odlepi od Ãeãeýa, a ne da sepristalice lidera radikala u znatnijoj meriobeshrabre i ne izaðu na izbore. Utisak je da je upravo takva mera i pogoðena."

Sagovornik "Vremena" izraæava istovre-meno i priliåno velike rezerve oko zvaniånih podataka o odzivubiraåa. "Tamo gde se radi o promilima koji nedostaju za æeýenirezultat, za socijaliste u principu ne bi trebalo da bude nikakvihproblema", kaæe Brankoviñ. "Imamo, uostalom, iskustva da zaçih i nekoliko procenata ne predstavýa tako veliki problem.Kada se uporede prvi i drugi izborni krug, ispada kako su na dru-gi krug izaãli gotovo svi oni koji su u prvom glasali za kandidate

koji su otpali. A tako neãto je, naravno, nemoguñe."Izborni uspeh Milana Milutinoviña nameñe i poreðeçeizmeðu çega i prethodnog neuspelog kandidata leve kolaicijeZorana Liliña. Sva interna istraæivaça javnog mçeça koja susocijalisti radili za svoje potrebe i na priliåno velikom uzorkupokazivala su kako je Liliñ posle Miloãeviña, ubedýivo najpopu-larniji socijalista. "Milutinoviñ je neuporedivo boýi kandidat odLiliña koji je delovao priliåno kruto i oåito nije znao da komu-nicira s masom. Liåio je na 'pokretno konfekcijsko odelo'. Miluti-noviñ je izbegavao velike skupove, ali je govorio mnogo i åesto.Ponekad je to bilo prazno i besmisleno, ali je uvek govorio izglave i ostavýao utisak åoveka koji je boýa 'opozicija' Ãeãeýu içegovoj aroganciji i nadmenosti. Za konaåan ishod bilo jeizuzetno vaæno i to ãto je sam Slobodan Miloãeviñ priliånootvoreno podræao Milutinoviña. Po mom miãýeçu, Miluti-noviñeva pobeda i çegovo odlepýivaçe od Ãeãeýa, ipak je, presvega, posledica onog medijskog udara na lidera radikala", kaæeSrbobran Brankoviñ

prilike na Kosovu imali su i posmatraåiCESID-a i Studentskog politiåkog kluba.Inaåe malobrojna grupa posmatraåaOESC-a zabeleæila je u svom inaåe be-skrvnom izveãtaju da – i u ovom kao i uproãlom izbornom krugu – neka mesta naKosovu nisu otvorena, mada su se vlastihvalile velikim odzivom na tim mestima, a

da su neka mesta prerano zatvorena.Iz proãlogodiãçih izbora poznat jesluåaj sela Ðerekare u kome sto odsto up-isanih biraåa izlazi na biraliãte, sto odstoglasa, sto odsto glasova dobija lista levice isto odsto listiña je ispravno (ove godine nacelom biraliãtu bilo je 3,13 odsto nevaæeñihlistiña poteklih od 115.319 biraåa).

Prva asocijacija je da su socijalisti naKosovu prosto arogantno namakli kolikoim treba da "overe izbore", kao ãto su nasvim izborima koristili apstinenciju kos-ovskih Albanaca u svoju korist. Te sumçevaýa, meðutim, dokumentovati.

Ako radikali zaista iznesu pred parla-ment svoju belu kçigu, videñe se ima li tuåega osim ãtosa sa zapisnicima na kojima

se kopije ne vide jer je neki mangup zale-pio papir ispod indiga.

U posledçem turnusu sastavi biraåkihodbora trebalo je da ostanu isti kao i u pre-thodnim, ali u åetvrtom pokuãaju pred-stavnici SPO-a i ostalih eliminisanihuåesnika nisu bili baã mnogo motivisani.Radikali su izjavýivali kako ni ptica prole-

teti ne moæe i da ñe uhvatiti peñkog naåel-nika Miladina Ivanoviña sa rukom u medu.Oni su pokuãali da poãaýu dodatnu grupukontrolora na Kosovo, sa Ãeãeýevim nal-ogom da svi budu nenaoruæani i da ne pra-ve provokacije, ali ih socijalisti doåekujuna "Kosovu ravnom". Åeda i Åeda objav-ýuju jednu jedinu izbornu egzit-pul prog-nozu u nedeýu (21) oko deset, raðenu pomodelu poýske vlade koja se u prvom kru-gu pokazala taånom i odlaze kuñi.

PRIJEM: Socijalisti u ponedeýak (22)u åetiri ujutru otvaraju bocu sa ãam-paçcem. Osamnaest sati pre zvaniånog

proglaãeça pobednika socijalisti su povo-dom pobede priredili prijem na kome seMilutinoviñ pojavio u blizini braånog para

HOMOGENIZACIJA: Socijalistima je, doduãe, sada bilo lakãe nego ranije dana Kosovu mobiliãu graðane koji su immakar malo lojalni. Meðunarodni pritisakna SR Jugoslaviju da otpoåne reãavaçeproblema Kosova verovatno opet snaænohomogenizuje srpsku populaciju na Koso-vu. Poãto je nedavno demonstrativno na-

pustila Bonsku konferenciju jugoslovenskadelegacija mogla je tim glasaåima dapokaæe put ka vladajuñoj garnituri. Teokolnosti nagnale su kosovske Srbe iCrnogorce da neåim ponovo pokaæu ver-nost Slobi, kao ãto su je pokazivali proãlezime kad su dolazili u Beograd na kontra-miting, ili kao pre nekoliko godina kada sukamenovali Vuka Draãkoviña.

Dan pre izbora na Kosovu izbila je tuåaizmeðu radikala i socijalista, a na dan izbo-ra je grupa radikala, meðu kojima je bilo iposlanika, uhapãena (radikalska verzija), ili je izolovana iz razloga liåne bezbednosti

(zvaniåna verzija), u svakom sluåaju tojgrupi partijskih aktivista onemoguñen jepristup biraliãtu (posmatraåi OESC-a). Ne-

v

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Miloãeviñ-Mar-koviñ dræeñi se upozadini, skromnoi skoro pritvorno.Slobodan Miloãe-

viñ je pobednikuåestitao okrenuvãise za trenutak ma-lo nazad, a zatimpruæio ruku na su-protnu stranu, kaoda æeli da se poz-dravi s kelneromkoji je upravo uno-sio piñe. Nije bilobaã mnogo poka-zivaça da je Milu-tinoviñ sada "legit-imniji" od Broja 1.

Milutinoviñevizbor prima se, ka-ko izgleda, u stra-nim prestonicamasa izvesnom dozomolakãaça ("oåigle-dno je da je Ãeãeýizgubio, ali nije jas-no da li je pobedioMilutinoviñ") i uznadu da çegovapobeda neñe ispastibaã toliko sumçivada sad mora pono-vo da se diæe joã jedna frka oko te nesreñne Srbije.

KRAJ SERIJE: U odnosu na staçeod pre godinu dana, Slobodan Miloãeviñ,bar na unutraãçem terenu, stoji sadamnogo boýe. Od proãlog septembra bio jezapao u niz izgubýenih bitaka: izgubio jesrpske gradove; oteo mu se Milo Ðu-kanoviñ u Crnoj Gori; pa Biýana Plavãiñ uRepublici Srpskoj tamo u Bosni i Herce-govini koju svi zovu Bosna; pokuãajpromene saveznog ustava nije uspeo, çe-gov predsedniåki kandidat Liliñ faktiåki jeizgubio od Ãeãeýa, saradnici potroãili go-tovo celu privatizovanu poãtu bez veñegefekta; meðunarodni emisari traæe od çegada neãto isporuåi Hagu i da poåne neãto dadaje na Kosovu.

Poãto je potroãio celu zimu i proleñe, ileto, i jesen da malim zadovoýi, pocepa ilisaåeka da se sama posvaða prokleta ko-alicija "Zajedno", da Draãkoviñ i Ðinðiñ is-krvare u meðusobnom ratu, Slobodan Mi-loãeviñ je odlagao sukob sa Ãeãeýem dotrenutka kada je vladajuñoj partiji moraokonaåno da obezbedi neku pobedu i kada je mogao da se svetu predstavi bezmalo

kao neki voða koalicije "Zajedno" ili kaoneko ko suzbija "balkanskog Æirinovskog".Socijalisti su u tom kontekstu radikal-

ske prigovore na regularnost izbora moglida ignoriãu. Republiåka izborna komisijakonstatovala je da zbog bitne povrede za-kona rezultati glasaça nisu utvrðeni nasamo 9 biraåkih mesta, ãto åini 0,09 odstood 9844. Ona podvlaåi da je u odræavaçuizbora uåestvovalo 200.000 partijskih ak-tivista, a pre svega dræavnih sluæbenika,åime æeli da naglasi da su izbori sprovede-ni veoma ozbiýno. Na pitaça o radikal-skim prigovorima na regularnost izbora,portparol socijalista Ivica Daåiñ odgovarao

je nabrajajuñi rezultate iz svih izbornih je-dinica po kojima se vidi da je Milutinoviñprosto pregazio Ãeãeýa, da ga je pobedio usvim izbornim jedinicama, odnosno u 188od 189 opãtina u Srbiji.

U tim brojkama pokazuje se da jelevica, dok se dizala praãina oko Kosova,Ãeãeýa zapravo pobedila na severu, uVojvodini. U Izbornim jedinicama Suboti-ca, Zreçanin, Panåevo poveñaçe brojaglasaåa levice kreñe izmeðu 20.000 i30.000. To sugeriãe zakýuåak da su nacio-nalne maçine u strahu od Ãeãeýa ipak gla-sale za socijaliste, mada primer Subotice,

gde je apstinencija velika, sugeriãe da tonije bila baã plebiscitarna podrãka. Danposle izbora Slobodan Miloãeviñ primio je

Joæefa Kasu, jednog od lidera vojvoðan-skih Maðara. I u izbornoj jedinici Kraýevokoja obuhvata deo muslimanskih glasaåasa Sandæaka rast glasova za levicu iznosioko 25.000, mada je i tu apstinencija rela-tivno velika. Leva koalicija je u meãovitimsredinama (sem na Kosovu) doæivýenakao faktor sigurnosti – istovremeno Ãeãeýu ovom izbornom krugu upravo u meão-vitim sredinama beleæi najmaçi rast.

Åiçenica je da su socijalisti takoðepostigli relativno dobar uspeh i u nacional-

no homogenim izbornim jedinicama u cen-tralnoj istoånoj i jugoistoånoj Srbiji – odbeogradske Åukarice, gde je Milutinoviñimao 18.000 glasova viãe nego u prvomkrugu, preko Kragujevca (plus 15.000) Ja-godine (14.000), Zajeåara (15.000), Uæica(15.000), Kruãevca (17.000), Niãa(15.000), Prokupýa (14.000) i Leskovca(18.000). Vidi se da je taj rast sliåan u re-gionima u kojima vladaju socijalisti i ukojima vlada "Zajedno", mada tu slikuiskrivýuju satelitske opãtine uz velike gra-dove koje su po pravilu "crvene".

Po svemu izgleda da se posle oktobar-

ske neslane ãale kada je Ãeãeý inkasiraoåak 1.773.853 glasa biraåko telo trglo.Ãeãeý se spuãta na 1.227.000. Socijalista

PRIJEM: Milutinoviñ i Miloãeviñ,ponedeljak 22. decembra

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Srðan Bogosavýeviñ

Boýi od LiliñaU igri statistiåkih brojki teãko je pronañidokaze da je bilo kraðe

Za dr Srðana Bogosavýeviña, jednog od najboýih poznavala-ca statistiåkih izbornih finesa (u naãem sluåaju reklo bi se "gim-nastika") i direktora firme "Strategic marketing", odgovori napitaçe zaãto je Milan Milutinoviñ ispao toliko uspeãniji kandidatod Zorana Liliña i kako se toliko ubedýivo "odlepio" od Vojisla-va Ãeãeýa nisu previãe komplikovani. "Milutinoviñ je oåiglednoneuporedivo boýi kandidat od Liliña. Liåno je bliæi Miloãeviñu,

çegov nastup je slobodniji i neposredniji od Liliñevog. To ãtointerna istraæivaça socijalista nisu pokazivala çegovu prevelikupopularnost za ovakve izbore nije od presudnog uticaja. Tu seradi o popularnosti meðu sopstvenim ålanstvom i simpatizerima,i socijalisti su unapred mogli da raåunaju kako ñe oko 1,4 milio-na 'çihovih' glasati za svog kandidata, ma ko to bio. Åitava kam-paça je zato bila usmerna da se pridobiju neodluåni", kaæe drSrðan Bogosavýeviñ.

U toku kampaçe Milutinoviñ je, napomiçe naã sagovornik,povukao nekoliko ozbiýnih poteza. Seýacima je, na primer, po-nudio oprost poreza. Bez obzira na stvarni znaåaj tog obeñaça,ono je sigurno uveñalo procenat onih koji su glasali za çega,pogotovo kada se zna broj onih kojima bi ovakav potez doneodirektne koristi. Milutinoviñ je liåno potpisao i sporazum o

dvojnom dræavýanstvu graðana BiH, åime je takoðe direktnoprivukao paæçu i glasove mnogih (izmeðu 300 i 400 hiýada)koji su roðeni u BiH, a æive u Srbiji. Time je, po reåima dr Bog-

osavýeviña, kandidat leve ko-alicije prigrabio znatan brojglasova dela biraåkog tela kojenije çegovo i na koje çegovprethodnik Zoran Liliñ nije ni

raåunao. Socijalisti su istovre-meno u toku kampaçe pril-iåno dobro odigrali i na tzv.patriotsku kartu, ãto je inaåetrebalo da bude Ãeãeýevaprednost. Odluka jugosloven-ske delegacije da napusti kon-ferenciju u Bonu zbog pro-tivýeça da se u zavrãnom do-

kumentu ovog skupa pomene Kosovo takoðe je Ãeãeýa koãtalopriliåno glasova. Javnosti je pri tom veãto sugerisan utisak kako je i ovo direktno Milutinoviñeva odluka.

Po reåima Srðana Bogosavýeviña, socijalisti su oåiglednodobro prouåili stukturu biraåkog tela u Srbiji. Od oko 7,2 milio-na biraåa, oko 1,2 miliona otpada na Albance, a joã milion naone veåite apstinente koji nikada ne glasaju. Iza çih dolazi oko800.000 "mekih apstinenata" koji meçaju miãýeçe, i na koje susocijalisti ovog puta ciýali.

"Ne moæe se, naravno, zanemariti i utisak da je bilo izvesnognavlaåeça izbornih rezultata i ãtimovaça onih 50 odsto odziva.Svi koji su se bavili procenama odziva biraåa vrteli su se izmeðu47 i 49 odsto, ali se u statistici uvek mora raåunati i na odreðenei dozvoýene greãke od 2 do 3 odsto, unutar nekog verovatnogbroja. U toj igri brojki teãko je pronañi dokaze da je bilo kraðe.Na radikalima je zato da ponude svoje dokaze da je kraðe bilo, jer su oni jedini bili u prilici da kako-tako kontroliãu sam izborniproces i objasne kako su pokradeni.

Ali, nije sporno da je kandidat socijalista Milan Milutinoviñdobio oko dva miliona glasova. To je, uostalom, pravo pitaçe zaopoziciju, ne za vlast", istiåe Srðan Bogosavýeviñ.

D E J A N

T A S I Ñ

koji su stizali na sam dan izbora u kojimase opisuje kako socijalistiåki aktivisti raz-voze biraåe, kako su na pojedinim mestimaviðeni uticajni privredni rukovodioci itd.Srpski glasaå u ruiniranim fabrikama ipoluzapuãtenim ãkolama i bolnicama zavi-si od dræave, a oseñaj zavisnosti pojaåavase nagoveãtajem da ñe ipak doñi nekakvaprivatizacija i nekakve promene. Nijeverovatno da pripadnici jednog lukavognaroda budu ãest puta prevareni. Uceçeni– moæda. Socijalisti imaju veliku psi-holoãku prednost poãto su glavne politiåkekonkurente ubedýivo pobedili, i poãto suprekinuli izbornu agoniju, i poãto su izbeg-li ustavnu krizu. Oni su opet uspeli da senametnu kao "dræavotvorna partija". Poãtosu se ostali pokazali nedovoýno kredi-bilnim i ova ovakva vlast ponovo se prih-vata kao neka sigurnost da se neñe izgubitiminimum. Ta vlast je na ovim izborimaamnestirana za proãlogodiãçu izbornukraðu, kao ãto je na ranijim izborima am-

nestirana od krivice za raspad dræave.Na izborima ñe biti prevare ako jednavlast ne zaustavýa drugu, ako nema efi-

Milutinoviñ se u prvom krugu peçe na1.665.882 glasa, ali je çihov tadaãçi skortada joã priliåno daleko od brojke potrebneza uspeh izbora. Ãpekuliãe se o promeniizbornog zakona i o ukidaçu odredbe oveñini u drugom krugu, ali socijalisti prekoDaåiña izjavýuju da æele da predsednikbude izabran voýom veñine graðana. Indi-sponirani Draãkoviñ poziva glasaåe da neglasaju ni za crne ni za crvene, bojkotaãkepartije rugaju se Vuku zbog neuspeha joãse nadajuñi da ñe i ovaj krug propasti. So-cijalisti otpoåiçu æestoku kampaçu protivÃeãeýa pod geslom "Da li ste zaboravili!?",reðajuñi çegove nepodopãtine. To nijeonako prýava kampaça kakvu su svoje-vremeno vodili protiv Draãkoviña, ali jezato uspeãna. Raspisana je poternica zaÃeãeýevim telohraniteýem.

Milutinoviñ vodi narodsku kampaçu –pred kamerama s ýudima ñaska o raznimglupostima praveñi se naivniji nego ãto jeste i mek kao krofna. Socijalisti odraðuju

glavni deo kampaçe svojom velikommaãinom, ãto je çihova nedostignuta pred-nost. To se vidi, na primer, po prigovorima

kasne kontrole i ako politiåke organiza-cije nisu sposobne da nametnu çihovukontrolu. Radikali imaju slab moralniprestiæ kod simpatizera demokratskihpartija, koji pamte çihovo dvoliånoponaãaçe tokom afere sa izbornomkraðom '96, i ne uspevaju da mobiliãudemokratsku javnost na svoju stranu inema nikakvih nagoveãtaja da ñe seponoviti dogaðaji od proãle zime.

U tom kontekstu ni moralno vaæno pi-taçe o tome da li su izbori bili fer sadanema onu politiåku vrednost kakvu je imaoproãlog novembra. Zna se da koza hoñekupus, maåka slaninu, da riba traæi vodu ida ko gubi ima pravo da se ýuti. Da bi ste-kla moñ da kontroliãe izbore, demokratskaopozicija, ma ãta to znaåilo, prvo treba daanalizira kako je rasprãila nade svojihpristalica, kako je Ãeãeý uãao u finale,kako je levica pribavila osamsto hiýadaglasova prednosti nad Ãeãeýem, a onda ñe joj se samo kas'ti kako su socijalisti namak-

li i onih sumçivih 74.427 glasova.s

MILAN MILOÃEVIÑNENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



O

Duh vremena

Na ratnoj staziKosovo je veñ u nekom poluratnom staçu i napreduje sve daýe idubýe, a ispada da baã sad, viãe nego ikad pre, Albanci izlaze na izbore

i glasaju za policiju koja ih hapsi i prebija, i na koju oni pucaju

vog puta grabili su kao da im jeposledçe. Naroåito na Koso-vu, gde bi im zbiýa moglo bitiposledçe. Za ovu srbijanskuvlast Kosovo je zapravo veñ

godinama kýuå opstanka i nije bilo razlogada se tamo bilo ãta radi, meça i popravýa.Popravýaçe bi moglo Albancima dati idejuda ipak pokuãaju da prihvate Srbiju, ãto bi ihnavelo da izaðu na izbore, pa bi onda moædai sama vlast morala da se meça, a ovde nikone zna kako se to radi.

Miloãeviñ se, dakle, uvek mogao oslo-niti na albansku apstinenciju, ãto je çe-

govim maãtovitim kombinatorima davaloodreãene ruke. Jedna od çihovih genijalnihideja bila je ona s Arkanom kao narodnimposlanikom s Kosova. Uopãte, zahva-ýujuñi åiçenici da kosovski Albancisamo fiktivno postoje – kao imena u bi-raåkim spiskovima koja se nikad ne ote-lovýuju na biraliãtima – glasovi onomalo Srba na Kosovu godinama su igra-li neobiåno krupnu ulogu u stabili-zovaçu reæima u Beogradu.

Ovog puta, u drugom krugu ponový-enih predsedniåkih izbora, to nije bilodovoýno. Albanska totalna i srpska de-limiåna apstinencija dovele bi do novogneuspeha izbora, a bila je doneta sasvimsuprotna odluka. Tako su albanske mrtveduãe, za potrebe kandidata Milutinoviña,odjednom oæivele u neobiåno velikom broju. Moæe se oåekivati da ñe se mnogi sitni-åavi kritiåari prisetiti da je Milutinoviñ kan-didat upravo onih koji su se pre samo parmeseci uæasavali nad åiçenicom da je MiloÐukanoviñ dobio glasove crnogorskih Al-banaca i Muslimana.

Ali, ova nedoslednost i protivreånost sa-mo su prividne. Ovde, naime, imamo posla

s retkim i lepim paradoksom, tako svojst-venim staçu graðanske demokratije u Srbi- ji. Sasvim je u redu da se kaæe kako je Milu-

tinoviñ dobio desetine i stotine hiýada alba-nskih glasova, jer to je samo za pred svetomi da se zadovoýi forma, a mi naravno zna-mo da on te nesrpske i neprijateýske glas-ove nije stvarno dobio. Ðukanoviñ meðutim jeste, a to je onda zlo i veleizdaja. Ovo je,dakle, sluåaj kad je poãten i ispravan samoonaj koji ukrade.

Mislim da je ovde u pitaçu teãkoñakalemýeça i ukrãtaça neåeg ãto se tomeopire. To su, s jedne strane, demokratskanaåela i opãte pravo glasa, a s druge, nacio-nalno naåelo koje u domañem tumaåeçuglasi: nama sve, vama niãta. U tom smislu,

kraða albanskih glasova zapravo je ustupakdemokratiji. Miloãeviñ je pristao da se çe-govom kandidatu, kad veñ nema drugog

naåina, pripiãu glasovi Albanaca. Ta kraðapredstavýa çegovo do sad najveñe prizna-çe da Albanci stvarno postoje, mada oni tosigurno neñe umeti da cene.

Ali, kao ãto rekoh, ovaj novootvorenirudnik glasova mogao bi biti vrlo brzo zat-voren. Veñ po brzini i razmerama eksploat-acije åini se da postoji oseñaçe bliskog kraja. Ova kraða ima uslova da proðe uglavn-om nekaæçeno, iako izgleda da je znatnoveña od one proãlogodiãçe. Ali stvar je pre-

viãe groteskna da bi se mogla uspeãno po-noviti. Kosovo je veñ u nekom poluratnomstaçu i napreduje sve daýe i dubýe, a ispa-

da da baã sad, viãe nego ikad pre, Albanciizlaze na izbore i glasaju za policiju koja ihhapsi i prebija, i na koju oni pucaju.

I tako, dok se vlasti bave svojom izborn-om lakrdijom, listiñima, spiskovima i pro-centima, po nekim ãumarcima uz blatçaveseoske puteve po Kosovu skupýa se sveviãe odmetnika. Åuåe i steæu ledene cevi. Ido sad su ih hapsili, premlañivali i ubijali, alisad poåiçu da uzvrañaju. Izgleda da jemeðu kosovskim Albancima u toku velikizaokret, za koji mnogi od çih joã nisu sas-vim spremni.

Godinama su se uporno dræali strategije

ærtve, prikazivali svoj sluåaj kao problemmasivnog krãeça ýudskih prava, organi-zovali nenasilan otpor i stekli svu moguñu

naklonost i podrãku sveta. Za to vremezvaniåna Srbija dokazivala je da je zap-ravo reå o separatizmu i sumçiåila Al-baniju i posebno Ameriku da guraju utom pravcu.

Neka vrsta rasplitaça poåela je posleDejtona. U dugom nizu poteza poveza-nih u sloæeno uzroåno-poslediåno klup-ko, scena se promenila i sad vidimo sas-vim novu situaciju. Amerika se izjasnilaprotiv meçaça granica, otcepýeça inezavisnog Kosova. Albanija takoðe, po-kazujuñi punu nezainteresovanost za bilo

kakav projekt albanskog ujediçeça i velikunespremnost za uvlaåeçe u rat. Istovreme-no, za kosovske Albance tema ýudskih pra-va gubi privlaånost, naroåito ako to znaåiostanak u Srbiji. Oni sve maçe mare za biloåiju podrãku, prestaju da cvile i lañaju se jaåih argumenata.

Åini mi se da su upravo ovo dani kadKosovo nepovratno kreñe stazom nasiýa,taånije kad Albanci poåiçu da uzvrañaju nanasiýe i moæda viãe niko nije u staçu da to

zaustavi. Ono ãto se zove Oslobodilaåkavojska Kosova oåigledno nema nekog vrh-ovnog komandanta i slabo priznaje neåiji

Moæe se oåekivati da ñe se mnogisitniåavi kritiåari prisetiti da jeMilutinoviñ kandidat upravo onihkoji su se pre samo par meseciuæasavali nad åiçenicom da jeMilo Ðukanoviñ dobio glasove

crnogorskih Albanaca i Muslimana

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Pokazuje se da su baã danas, kadse svi meðunarodni faktori slaæuda nema niãta od nezavisnog Kosova, dakle, kad taj ciý izgledadaýi nego ikad, ýudi spremni dase oåajniåki bore za to na Kosovu

brojniji nego ikadruke i od najuæe Srbije, pa nema te meðunar-odne zajednice koja ñe im zadræati Kosovo.

Trenutni status te pokrajine je neka vrs-ta tranzicije. Ona je za Srbiju sasvim izves-no izgubýena, na svaki naåin koji bimogao biti zanimýiv danaãçim naciona-lnim stratezima. Meðunarodna arbitraæamogla bi pronañi neko originalno pravnoreãeçe za Kosovo, a znatno bi teæe iãlo sbilo kakvim srpsko-albanskim izmireçem.U tom pogledu pokazalo bi se da su Alban-

ci znatno tvrði i nepopustýiviji, sposobnida se izloæe i izdræe velike spoýne pritiskesamo da se viãe ne izlaæu æivotu sa Srbima.

Ne mislim da neposredno predstojineãto ãto bi liåilo na pravi rat, ali ýud-skom æivotu na Kosovu svakako padacena. Verovatno ñe na raznim mestimagrupe mladih desperadosa sve åeãñe iz-voditi neke teroristiåke akcije u imeOslobodilaåke vojske Kosova, ali ne da- juñi dovoýno povoda za angaæovaçe jugoslovenske, odnosno srpske vojske.

Uostalom, i sami Srbi imali bi razloga dase plaãe te vojske. Treba samo da zamis-le kako bi u stvarnosti zvuåao bojni

pokliå Milana Milutinoviña i koliko bi senaroda zaletelo pod trobojku.

Meðu Albancima sad verovatno trajepolemika i spor izmeðu nestrpýivih iopreznih. Ovi drugi doskora su bili uogromnoj veñini, dokazujuñi da za çihovustvar radi vreme i svetske sile, i da su ærtvenepotrebne. Oni kojima se æuri misle davreme radi presporo, da svetske sile nerade niãta, da se neka cena mora platiti i dañe se jednog dana reæim u Beogradu ipak

promeniti. A boýem od ovog danaãçegAlbanci se ne mogu nadati. s

STOJAN CEROVIÑ

politiåki autoritet. Ne verujem da ih zani-ma da åuju bilo kojeg svetskog diploma-tu koji ih poziva da se urazume i zado-voýe se nekom autonomijom.

Mnogi Srbin reñi ñe da su sad maskepale, da je konaåno doãao kraj zamajav-açu s ýudskim pravima i da se sad vidiãta su oduvek bile prave teæçe kosov-skih Albanaca. Ali, da kosovski Albanci

nisu bili tako dugo izloæeni onolikimponiæeçima i brutalnom reæimu vanred-nog staça, ne bi se danas moglo nañimnogo çih koji su spremni da pucaju, dabudu zarobýeni, muåeni i ubijeni.

Pokazuje se da su baã danas, kad se svimeðunarodni faktori slaæu da nema niãta odnezavisnog Kosova, dakle, kad taj ciý izgledadaýi nego ikad, ýudi spremni da se oåajniåkibore za to na Kosovu brojniji nego ikad . Unaåelu, jedna solidna dræava, ozbiýno zain-teresovana za tu pokrajinu, mogla bi dazadræi kontrolu i spreåi eksploziju nasiýa.Ali, ova Srbija nije takva, niti ñe uskoro

postati. Ovde predsedniåki kandidati znajusamo da ãkrguñu zubima na pomen Kosova.Ovde su i vlast i dobar deo opozicije digli

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


VREME s 27. DECEMBAR 199714

Crna Gora

Ustavna krizaOdlukom crnogorskog parlamenta odluke saveznih organa kojenisu u skladu sa ustavom ove republike neñe se primeçivati

se naglaãava da se odluke saveznih organakoje nijesu u skladu sa Ustavom neñeprimjeçivati crnogorski parlament je stav-io do znaça da ñe insistirati na punom poã-tovaçu Ustava i oåuvaçu suverenih pravaRepublike. To je ranije bio najavio i no-voizabrani predsjednik Ðukanoviñ, a u sa-mom Parlamentu åule su se inicijative zapromjenu Ustava Crne Gore. Traæi se daon bude identiåan sa Ustavom Srbije kojiza sedam godina nije usaglaãen sa

saveznim ustavom, kako je to primetio po-slanik Stefan Suãiñ.Do sada je bilo viãe intervencija sa fed-

eralnog nivoa: Ustavni sud SRJ na svojnaåin je tumaåio ål. 5 Zakona o izborupredsednika Crne Gore, potom je usledilaintervencija saveznog dræavnog tuæioca, auslediñe i sasvim izvjesna odluka saveznogsuda vezana za odluke Vrhovnog sudaCrne Gore o upisu u biraåki spisak. Sve suto bila pitaça u suverenoj nadleænostiCrne Gore. Sada se taj spisak proãirujeinicijativom Saveznog ustavnog suda zaocjenu ustavnosti odredbe Zakona o izboru

odbornika i poslanika po kojoj na izborimau Crnoj Gori mogu uåestvovati samo

stranke registrovane u Podgorici, bezobzira na to jesu li registrovane na savezn-om nivou.

NAJAVA PROTESTA: Sada se åekada se vidi scenario Bulatoviñeve borbe.Sadaãçe staçe Bulatoviñeve partije jenezavidno. Njegov poslaniåki klub napus-tio je Parlament ne åekajuñi eliminaciju odmandatno-imunitetske komisije koja jeduæna da konstatuje åiçeniåno staçe na-kon presude Vrhovnog suda. Ta prijetça jeozbiýna i za mandate na saveznom nivou,ali i za mandate odbornika u opãtinama.Nakon odluke Vrhovnog suda bespred-

metnim postaje i obeñaçe rukovodstvaDPS-a da do vanrednih izbora u CrnojGori ostane status quo. Sada poslije odlukeVrhovnog suda Crne Gore na sceni je op-eracija da se Bulatoviñevoj stranciobezbijedi ustavno-pravna baza u saveznojdræavi. Eventualnim proglaãavaçemneustavnom odredbe Zakona o izboruodbornika i poslanika Savezni ustavni sudbi omoguñio Bulatoviñu da çegova u Beo-gradu registrovana stranka tamo ima isjediãte.

HAPÃENJE: DPS (Bulatoviñev) na-pustio je Parlament, a funkcioner ove

stranke Zoran Æiæiñ najavio je velike pro-teste do ispuçeça çihovih zahtjeva. Nije

saopãten datum poåetka, a na moguñi sce-nario ukazuje Radovan Vukoviñ, savjetniku Ministarstvu trgovine savezne vlade, zaãta je dobio 30 dana u pritvoru. Vukoviñu je pritvor odredio sudija Viãeg suda uPodgorici Milorad Gogiñ, koji je ocijenioda postoji osnovana sumça da je Vukoviñizvrãio kriviåno dijelo ugroæavaça teritor-ijalne cjeline SR Jugoslavije. Po miãýeçu

pomenutog sudije, Vukoviñ je to delo uåin-io izjavivãi u "Dnevnom telegrafu" da ñe

Usvajaçem Rezolucije o naruãa-vaçu pravnog sistema SR Jugo-slavije i republika ålanica u kojoj

NAJAVA NOVIH PROTESTA:Bulatoviñeve pristalice

F O T O G R A F I J E : Z O R A N

R A Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


s VREME 1527. DECEMBAR 1997

Dnevnik uvreda

Izvol’te ufoajeu...Zato Gama moæe ponosno da hoda svetom,svestan da predstavýa dræavu koja je åasnozasluæila punopravno ålanstvo u Klubuprivilegovanih. U Beogradu – prestonicizemýe koja nema more, vino joj kisi, ribu jede samo za Svetog Nikolu, sunce je greje tek sporadiåno, a odkolonija ima samo Re-

publiku Srpsku (a i to jojosporavaju) – Gama sesastao sa novoizabranimpredsednikom SrbijeMilanom Milutinovi-ñem, izbornim favorit-om desetina hiýada po-ãtenih Albanaca na Kos-ovu, od kojih mnoginisu do nedeýe ni znalida su poãteni. Elokven-tan i ãarmantan kakavveñ jeste, Milutinoviñ jegosta zadræao u ugodn-om razgovoru uz konti-nentalno meze tolikodugo da ovaj – avaj! – nije stigao da se sus-retne sa predsednicima ovdaãçih opozi-cionih stranaka, iako je bilo dogovoreno dase vide u hotelu "Interkontinental" u utoraku 14 h. Ispostavilo se da je Gama u zakaza-no vreme tek naåiçao ruåak s Miluti-noviñem, u istom hotelu. Zoran Ðinðiñ iVesna Peãiñ su ga, veñ pregladneli, åekali usali na meðuspratu, ali im je ýubaznodojavýeno da g. ministar joã nije stigao dase izrazgovara s g. Izabranim Predsedni-kom – verovatno ñe zavrãiti za jedan sat,ako se Milan ne doseti joã nekog masnogvica ili anegdote iz burnog diplomatskogæivota... U tom sluåaju, mogu joã malo dapopriåekaju. Gama ñe, po zakonu verovat-noñe, jednom sigurno doñi. Vreme je, ion-ako, varýiva i subjektivna kategorija.

Meðutim, nervozni opozicionari nisubili raspoloæeni da sede u foajeu i grickajuperece. Ðinðiñ je, åim mu je saopãteno dase sastanak odlaæe za neizvesnu buduñnost,saopãtio da ima zakazan drugi sastanak iuhvatio maglu. Oko 14.15 i Vesna Peãiñ jenapustila hotel, izjavivãi da se "najverovat-

nije neñe vrañati, i da je nemoguñe oåeki-vati da se ponovo probija kroz gradskuguævu". Ãto jes’ jes’, gradski prevoz je

tugalije: çegova zemýaima more – ãta more:

okean! – vino, sunce,ribu, prelepi Lisabon; uzsve to, poseduje ålanskukçiæicu EU i NATO, aostalo joj je i neãtoprekomorskih kolonija.

ovih dana straãan... Sluæ-benica portugalske am-basade rekla je novi-naru "Danasa" da nemoæe da objasni kako je

doãlo do nesporazuma, ikonstatovala da su "Ves-na Peãiñ i Zoran Ðinðiñotiãli veoma uvreðeni".

Neko sklon lamenti-raçu mogao bi ovde da

se podseti one latinske: Sic transit gloriamundi... Koliko proletos, evropske diplo-mate su se nadmetale ko ñe pre da ugostiprvake globalno obýubýene "zimskegraðanske revolucije", a prilikom svojihposeta Beogradu nisu propuãtali priliku da

se "uslikaju" sa "zajed-niåarskim" Triom Fan-

tastikus, ãto za lokalne iglobalne medije, ãto zaporodiåni album, da jednom pokazuju unu-cima. Sada, odjednom,ti isti ýudi nemaju vre-mena. Ili je, moæda,ovdaãçim dvorskimkuvarima preneseno ja-vno nezadovoýstvo Ri-åarda Dika Holbrukatime ãto su ga stalnokýukali jagçetinom, paonda stalno ribom? Mo-æda je Milutinoviñzadræao Gamu takvim

ðakonijama da ovaj nije mogao da odoli?Naime, iako nas iskustvo uåi suprotnom, iministri su, u naåelu, samo ýudi... Åak i uPortugaliji.

Señate li se izreke "pobednik odnosisve"? Åak je i ãvedska ABBA onomado(t)pevala tu mudrost. Jasno je ãta je osta-lo od januarskih ida, bez obzira nazamorne rasprave na temu "ko je kriv".Sve bilo je tek detiçe zimsko zezaçe nasnegu, Voja se vratio u kiosk, Vuk u lokal-

na Javna Preduzeña, a Zoran i Vesna su naputu da se vrate u – foaje. Pa onda kuñi,kroz guævu. Jedino su ýubimac svebrojnijih poãtenih Albanaca i çegov poslo-davac iz Belog dvora na svojim mestima.Eno ih, sede u ugodnim salonima, ñakulajusa (Vaskom da?) Gamom i ostalim primeçenim antropolozima koji obilazeove krajeve, i piju rujno vino uz crvenomeso. Sluåajno ili namerno, Gama jeodaslao poruku, kao Iranci onomad strelu.S tom razlikom ãto su mule traæile smrt jednog åoveka – Salmana Ruædija – dok seovde radi o otpisivaçu jednog naroda.

Druga je stvar ãto je taj narod prvo samsebe otpisao... s

TEOFIL PANÅIÑ

Lako je Æaimu Ga-mi, ministru spo-ýnih poslova Por-

zbog krize u Crnoj Gori uslijediti reakcijana ulicama, ne duvaçem u piãtaýke i lu-paçem u ãerpe, veñ na tradicionalnicrnogorski naåin. Vukoviñ je takoðe izjav-io da ñe 13 opãtina u kojima je pobijedio

Bulatoviñ formirati sopstvenu dræavnuzajednicu. Po istom tumaåeçu, Vukoviñne iskýuåuje moguñnost odvajaça sjever-nog dela Crne Gore i prikýuåeçe Srbiji.On se pozivao na neku Beransku dek-laraciju DPS-a Momira Bulatoviña. Istragatreba da utvrdi ãta je od ovoga taåno,naravno ukoliko predsjednik Bulatoviñprogon svog bliskog saradnika ne okonåaposezaçem abolicije.

Radovan Vukoviñ je bio pomoñnikministra trgovine. Kraj çegovog mandatapoklopio se sa izbijaçem sukoba ucrnogorskoj vlasti. Izvori "Vremena" tvrde

da je Vukoviñ na volãeban naåin preko-mandovan u savjetnike, nakon åega jepoåeo da daje intervjue u kojima je æestokooptuæivao Ðukanoviña i çegovu porodicu,ali i Vojina Ðukanoviña potpredsjednikasavezne vlade. Izmeðu çih dvojice doãlo je do åarke tako da je Vukoviñ tuæio pot-predsjednika vlade zbog fiziåkog napada.

No, Radovan Vukoviñ nije niãta novorekao, jer je savezni ministar pravde ZoranKneæeviñ mnogo ranije ispriåao isto.Poznate su i prijetçe Pavla Bulatoviña,saveznog ministra odbrane, koji je proãlog

ýeta u Kolaãinu rekao da je ovaj narod po-bijedio Turke, Njemce, Italijane, pa ñe po-bijediti i ove.

STARI SLUÅAJ: Do sluåaja Radova-na Vukoviña crnogorska vlast je na sliåannaåin intervenisala samo protiv grupe ak-tivista iz Novog Sada i Beograda koja je uvrijeme predsjedniåkih izbora doãla uCrnu Goru da åuva glasaåke kutije.

Organizovali su je Pavle Bulatoviñ iDarko Aãanin. Miodrag Vukoviñ, potpred-sjednik crnogorske vlade, odgovarajuñi naoãtre kritike poslanika opozicije zbognavodne inertnosti crnogorske vlasti pre-

ma licima koja javno pozivaju na sukobe,odnosno na krv i noæ, odgovorio je da jeçegova vlada spremna da oåuva ustavno-pravni poredak. Da li to znaåi i najavu dañe vlast biti energiåna i prema demon-stracijama koje je najavio Bulatoviñ, pi-taçe je na koje ñe stiñi odgovor veñ nared-nih dana.

Jedno je sigurno – Milo Ðukanoviñpreuzeñe predsjedniåku duænost 15. janu-ara u isuviãe napetoj atmosferi. Do tog da-tuma ñe se znati i da li ñe ga u Vrhovnomsavjetu odbrane åekati Momir Bulatoviñ –

kao savezni premijer (vidi tekst na 4.strani). s

VELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Novogodiãça akcija "Vremena"

Biramo najruæniji kioskU skladu sa tradicionalnim novogodiãçim izborima za najboýe, najlepãe inajuspeãnije u svim kategorijama, "Vreme" je, podstaknuto "kiosk-revolucijom"i medijskom antikampaçom koja je prati, odluåilo da izabere najruæniji kiosk uBeogradu i tako obogati raspravu na tu temu. Naã fotoreporter obiãao je grad i

doneo hrpu fotografija, od kojih je u ãiri izbor uãlo trideset

FOTOGRAFIJE: DEJAN TASIÑ

Formiran je i petoålani ad hoc æiri od poznatihdomañih struåçaka iz ra-zliåitih oblasti koje imajuveze sa ovim problemom.Svi pozvani su se odazvali,pa je æiri radio u sledeñemsastavu: dr Ivan Åoloviñ,etnolog; Bojana Pejiñ, is-toriåar umetnosti; ÆaranaPapiñ, sociolog i antro-polog; Sreten Vujoviñ,

sociolog, i Branislav Sto- janoviñ, arhitekta."Vreme" ñe u sledeñembroju objaviti çihovu od-luku, a do tada ostavýamoåitaocima moguñnost dauæivaju u slikama naãe sva-kodnevice i da sami odabe-ru svoju omiýenu rugobu.

BEÆANIJA ZEMUN: Karaðorðev trg

ZEMUN: KejNOVI BEOGRAD

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



STARI GRAD ZEMUNSKI PARK

VRAÅAR ZEMUN: Dunavski kej

ZEMUN: Prva pruga ZEMUN: Centar

vv

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



ZEMUN: Kej TRG NIKOLE PAÃIÑATRG NIKOLE PAÃIÑA

ZEMUN: Prva prugaZEMUN

NOVI BEOGRADNOVI BEOGRAD

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Svi dostupni podaci o seriji misteri-oznih zloåina u Beogradu, na jednommestu

Badæa, Kundak, Knele, Dæamba, Ma-jmun, Ñenta, Æoræ, Beli, Dadilja, Tref,Biæa... ko su bili, gde, kada i kako sunastradali

Ubistva automobilskog asa, ãefa

policije i generalnog seketara JUL-a uopasnoj blizini porodice predsednikaMiloãeviña

Hoñe li bar jedna spektakularna likvi-dacija biti rasvetljena

Odnos dræave prema mafiji - izmeðuobjave rata i svesrdne saradnje

Sve u knjizi, na 130 ilustrovanihstranica, koja ñe vas naterati da sejoã jednom zapitate dokle smo stigli

UMRETI UBEOGRADU

NAJPOZNATIJA MAFIJAÃKA UBISTVA DECENIJE

Ovu narudæbenicu sa potvrdom o uplatiposlati na adresu"Vreme", Miãarska 12-14, p. fah 257, 11000Beograd.

Uplatu za naruåioca iz Jugoslavije izvrãitina æiro raåun NP "Vreme",broj 40804-603-7-31530

Uplatu za naruåioca iz inostranstva izvrãi-ti na raåun

611 378 704 Bank Austria Wien, BLZ 20151Informacije na telefon 011/3234-774 (Beo-grad) i 43-1-408-96-52 (Beå)

¡ ¡ ¡ ¡ ¡NARUDÆBENICA

Ovim neopozivo naruåujem:Knjigu "Umreti u Beogradu"

q za Jugoslavijupo ceni od 40 din, komada ______

q za inostranstvopo ceni od 20 DEM, kom. ______

naruåilac

zemlja, PTT broj, mesto, ulica i broj

telefon

UUUUU

PRODAJIPRODAJIPRODAJIPRODAJIPRODAJIknjiga novinara

"Vremena"

Uroãa Komlenoviña

UUUUU

PRODAJIPRODAJIPRODAJIPRODAJIPRODAJI

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



P

Godiãçica kontramitinga

Gde su i ãta rade?Politiåki epilog graðanskog protesta dovoýno je poznat, kao i sudbina

opozicije koja je protest vodila. Pogledajmo, zato, sudbinu ýudi sakontramitingaãke bine na Terazijama

ãtampane su parole i Slobine slike iz mla-ðih dana i obezbeðeni autobusi da se naTerazije dovede impozantna masa "patrio-ta" koja ñe demonstrantima-ãetaåima, uoficijelnom æargonu definisanih kao "ãaåi-ca sluåajnih prolaznika", jasno predoåitikoliko su mali i beznaåajni.

Poznato je kako je taj ciý ostvaren.Razjareni Beograðani doåekali su nezvanegoste iz unutraãçosti motkama, bar jedanMiloãeviñev rodoýub uzvratio je pucça-vom iz piãtoýa (rodoýubýe se naplañuje:

åovek koji je na Ivicu Lazoviña u Knez-Mihailovoj potegao vatreno oruæje kontro-lisao je potom u ime SPS-a regularnost

septembarskih predsedniåkih izbora u seluÆabaý kraj Novog Sada). No, ne mari,RTS je proglasio veliki uspeh "veliåanst-venog mitinga" na kome je "uåestvovalopola miliona ýudi". U stvarnosti, maçe odsto hiýada osoba je na Terazijama skandi-ralo "Slobo mi te volimo" ( "Volim i javas" glasio je dogovor koji je uãao pravo ulegendu). Od tog kontramitinga naslovýe-nog "Nama neñe upravýati tuða ruka", po-åela je brutalna policijska represija nad de-monstrantima, nad çihovim duhom i voý-

om da se u Srbiji poãtuje bar elementarnopravo. Politiåki epilog graðanskog protestadovoýno je poznat, kao i sudbina opozicije

re godinu dana, 24. decembra,odigrao se u Beogradu jedan odnajneslavnijih dogaðaja u novijoj srpskoj politiåkoj istoriji,poznat kao kontramiting. Slo-

bodan Miloãeviñ, tadaãçi predsednik Sr-bije, smislio je zajedno sa partijskim maãi-nerijama Socijalistiåke partije Srbije i Ju-goslovenske levice kako da uåesnicimagraðanskog protesta (zbog pokradenih iz-bora), çihovom piãtaçu, zviædaçu i svet-skoj popularnosti pokaæe ko je u Srbiji

gazda. Animirane su lokalne partijske or-ganizacije, direktori propalih socijalistiå-kih firmi, poãtena omladina i studenti, od-

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



koja je protest vodila. Pogledajmo, zato,

sudbinu ýudi sa kontramitingaãke bine naTerazijama. Ona se od sluåaja do sluåajarazlikuje, ali je duh kontramitinga ostao davlada Srbijom.

Slobodan Miloãeviñ: uznapredo-vao u predsednika Savezne RepublikeJugoslavije i u skladu s tim promenioadresu i preselio kanabe. Radi i prima uBelom dvoru, koji niko posle Tita nije ko-ristio, a pred vilu u Uæiåkoj 15, gde nikoposle Tita nije stanovao, vratio je gardiste uplavim paradnim uniformama i belimrukavicama. Kad ih je ugledao, jedangraðanin zaprepaãñeno reåe:"Kao da samvideo duha".

Dr Mira Markoviñ: Promenila re-dakciju. Dnevniåke beleãke umesto u"Dugi" objavýuje u æenskom åasopisu"Bazar". U meðuvremenu je obiãla Indiju ibar joã jednom posetila Moskvu.

Zoran Todoroviñ Kundak:Ubijen.

Dragan Tomiñ: Gde je bio (namestu predsednika srpske Skupãtine), tu je i sad, ovoga puta uz podrãku Srpskogpokreta obnove i Srpske radikalne stran-ke. U meðuvremenu se nazivao i v.d.predsednikom Srbije, mada nije poznato

da je ijednu akciju u skladu sa tom funkci-

jom preduzeo.Mirko Marjanoviñ (poznat i kaoMirko Premijer): Takoðe je ostao gde je ibio, bar zasad.

Senta Milenkoviñ: Avanzovao ugenerala.

Gorica Gajeviñ: Promenila imidæ,ali ne i mesto generalnog sekretara SPS-a.U jednom trenutku je izgledalo da bi jeMilorad Vuåeliñ mogao ugroziti, ali nije.

Ljubiãa Ristiñ: Predsednik direk-cije JUL-a bio i ostao, iako nije uspeo da

dovede Roling Stounse u Beograd.Duãan Matkoviñ: Bio i ostao ålan

Glavnog odbora SPS-a i direktor privred-nog giganta "Sartid 1913".

Milorad Vuåeliñ: Vrañen u poli-tiåku igru utoliko ãto je postao potpredsed-nik SPS-a, a nedavno i predsednik Ruko-metnog saveza Jugoslavije. Uåinilo se u jednom trenutku da mu je politiåka zvezdabýesnula punim sjajem, åak se ponegdepomiçao kao moguñi kandidat za predsed-nika Srbije, ali se okliznuo na procenicrnogorskih prilika i nije uspeo da ubediZorana Ðinðiña da odustane od bojkotaizbora.

Zoran Liliñ: Propao kao predsed-niåki kandidat u proãlom turnusu predsed-niåkih izbora u Srbiji, a postao potpredsed-nik – peti po redu potpredsednik – saveznevlade.

Nikola Ãainoviñ: Bio i ostao potp-redsednik savezne vlade. Okrivýen da je jedan od krivaca za gubitak gradova naproãlogodiãçim izborima; jedno vrememu je pozicija delovala pomalo nestabil-no. Skloçen, po svemu sudeñi, od nep-osrednih partijskih zadataka, ali je ostaoMiloãeviñev poverenik za Pale (zajednosa ãefom srpske SDB Jovicom Staniãi-ñem).

Branislav Ivkoviñ: Partijski kaæ-çen zbog gubitka Beograda na proãlogo-diãçim parlamentarnim izborima, sklo-çen sa mesta predsednika Gradskog odbo-ra SPS-a. Malo kleåao na kukuruzu, pa jezadræao mesto ministra graðevine i ponovose pojavýuje u javnosti.

Nebojãa Åoviñ: Priåao je da mu jeprisustvo na kontramitingu toliko teãkopalo da je stajao negde u zapeñku, na ste-penicama (zato ga i nema na fotografija-ma). Posle je gurnut i sa stepenica i

pokuãava da ostvari samostalnu politiåkukarijeru. s

ROKSANDA NINÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



G

*protivvrednost u dinarima, naravno

B E S

P L A

T N O

o s v e t l j a v a n

j e f i l m o v a z

a ã t a m p u

Gra†åki Centar Vrememiãarska 12

naravno da ne, ali zato

u decembru za samo

4 DEM*

po A4 strani za plañanje

u gotovini i 5 DEM* za

plañanje preko raåuna

dogovor na telefone

3244 254 ili 3234 774

Ministarka u Prijepoýu

Novinari na terenuKao ãto je Miloãeviñ naterao u beæaniju hilandarske monahe,tako je i Radmila Milentijeviñ "razjurila" isposnike iz "Polimýa"

ospoða Radmila Milentijeviñ, kakose sama izjasnila, postala je mini-starka informisaça na liåni poziv

predsednika Slobodana Miloãeviña. Sa togmesta, i tako tipovana, organizovala je ãi-roku javnu raspravu o novom Zakonu o in-

formisaçu – rasprava se svela na drugar-sku kritiku po SPS partijskim ñelijama sr-bijanske koãnice. Kako je Miloãeviñ tipov-ao i Milana Milutinoviña za predsednikaSrbije, tipovana ministarka dala se u joã jednu javnu raspravu jaåaça Miloãeviñe-vog kandidata. Na tom poslu, protekle ned-eýe, naãla se u Novoj Varoãi i Prijepoýu. UPrijepoýu se ministarka poverila politiåko-privrednom aktivu da ñe glasati za Milana, jer zna da je on vredan i ozbiýan åovek koji je poãao u narod sa istinom. A istina je,po ministarki, da Milan predstavýa æivotkakav jeste, teæak, da obeñava puno zajed-niåkog rada i buduñnosti, da donosi iskust-vo i kontinuitet... Kad se poverila drugovi-ma, Radmila je odluåila da se preko lokal-nog radija poveri i narodu. Ministarski iresorno utvrdivãi da "u Srbiji imamo visokstepen demokratije zahvaýujuñi mediji-ma", ministarka je javno zaokruæila od Mi-loãeviña tipovanog Milana.

Slovo o gospoði ministarki ne bi biloispisano do kraja ako se ne bi reklo da se uredakciji JIP "Polimýa" (radio i novine),prilikom radne posete, Radmila srela samosa direktorom i urednikom oba medija dip-

lomiranim marksistom Slaðanom Marko-viñ. Zaãto? Zato ãto su se svi novinari, kadsu åuli ko im dolazi u posetu, razbeæali po"terenu". Ovakav odnos prijepoýskih nov-inara prema resornom ministru ima svojezaãto. Naime, cela redakcija "Polimýa" (oåemu je "Vreme" pisalo) bila je u ãtrajkuod februara do maja ove godine. Razlog –odbili su da bilteniãu za "tipovanu" politikui çene gorçe i doçe organe, u uslovimakad za taj rad nisu imali ni dostojnu platu,ni poãtovaçe sugraðana. "Navuåeni" zim-skim protestima, ali i ministarskim javnimraspravama, polimski novinari su se iãåla-

nili iz Udruæeça novinara Srbije – javnoodbivãi da dele podaniãtvo sa çegovimåelnicima – i zatraæili ostavku ministarkine

sagovornice, direktorke i urednice Marko-viñ. Branili su principe profesije tri meseca– naæalost ignorisani i od vlasti i od nevla-dinih organizacija – za to vreme i bez platai bez doprinosa za penzijsko i socijalno osi-guraçe. No, vlast je odluåila da brani di-rektorku i çenu ureðivaåku politiku, "zas-novanu na principima nezavisnog i objek-tivnog informisaça, politiåke nepristras-nosti i odgovornosti, u skladu sa zakon-skim propisima i normama profesije", iopãtina je, kao osnivaå, donela odluku oukidaçu "Polimýa". Bezuspeãno pokuãa-vajuñi da upoznaju ministarku, koja je bilazauzeta javnim raspravama, sa odlukom o

ukidaçu kuñe sa tradicijom od 65 godina,ãtrajkaåi su u odluci pravilno proåitali reãe-çe o otkazima, i vratili se na ono ãto se zo-ve posao. Zato su prilikom ministarkine"radne" posete odluåili da budu "zauzeti",odbivãi, kako kaæu, da uåestvuju u "viso-kom stepenu demokratije" koji ona pred-stavýa. Iz poãtovaça prema sebi, i pro-fesiji. A epilog? Ne bi bilo iznenaðeçe akobi ministarki Radmili – analogno dodeli ju-bilarnog hilandarskog zlatnika Miloãeviñu,koji je zasluæio nateravãi u beæaniju mona-he prilikom posete Hilandaru – posle oveistorijske posete Prijepoýu, bio uruåen bar

jubilarni srebreçak izdat u povodu 450godina Mileãevske ãtamparije. s

D. TODOROVIÑ

VELIKI IZBOR:Radmila Milentijeviñ

A L E K S A N D A R

S T A N K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Crni utorak,od ponedeljka do petkaDosije "Vremena": GSP Beograd

POGLED U PRAZNO:Beograðani åekaju prevoz

P E T A E R

V U J A N I Ñ

v

Sadaãçem sistemu linija istekao je rok trajaça, pa su u GSP-u odluåilida ga meçaju. To åudo poåinje od januara

U utorak, 23. decembra, GSP Beograd nije

imao dovoýno dizel goriva da na ulice iz-vede sve raspoloæive autobuse, pa je onogoriva ãto ima sipao samo u boýe iispravnije. Oni koji su osuðeni da se po tim"boýim" autobusima intimiziraju sa sasvimnepoznatim sugraðanima mogli su videtida za gradskog javnog prevoznika "boýi"znaåi "onaj koji moæe da se udaýi bar kilo-metar od garaæe, pa se tek tamo pokvari izakråi saobrañaj". Najzanimýivije je bilo upopodnevnom ãpicu, kada je najveñi brojonih koji bi da se nekud voze. Iako su se,za razliku od autobusa, trolejbusi åestozaustavýali na stanicama, u çih se jed-

nostavno nije moglo uñi. Prepuni su bili ilinijski taksiji, iako im cene svako maloskaåu. Gradom je mililo samo 790 vozila

GSP-a, skoro trista maçe nego ãto je po-

trebno za javni prevoz proãlogodiãçeg,slabog kvaliteta.Predsednik Upravnog odbora GSP-a

Vuåeta Mandiñ tvrdi da ovo preduzeñe imaukupno 1194 vozila. Od toga 877 autobusa,186 tramvaja i 131 trolejbus. Mandiñ idirektor GSP-a Pavle Gladoviñ kaæu da je207 vozila neispravno. Uglavnom senalaze u beznadeænom staçu i uz popravkemotora i kupovinu novih guma u saobrañajse moæe vratiti najviãe 103 autobusa i pettrolejbusa. To bi znaåilo da GSP moæe daraåuna na 987 vozila, ali nijedan dnevniplan ovog preduzeña ne predviða da ih

ovih dana na beogradskim ulicama budeviãe od 889. Ni dnevni planovi, meðutim,nisu pouzdan pokazateý, jer Komisija za

racionalizaciju i optimalizaciju GSP-a,

koju je nedavno osnovao sam Gladoviñ,proceçuje ukupan broj ispravnih vozila na836. Od toga je 601 autobus, 143 tramvajai 92 trolejbusa. Svakodnevno ne saobrañani toliko, Beograðane prevozi proseånooko 800 vozila. Mreæa linija gradskog pre-voza tako je organizovana, boýe reñi godi-nama krpýena u skladu sa dnevnim potre-bama i moguñnostima, da se sistem jed-nostavno raspada kada broj vozila padneispod 800. Utorak nije prvi dan kada satako neãto desilo. Proãle jeseni je Sindikatvozaåa uspeo da ãtrajkom broj vozilasvede na 650. Prilikom septembarskog

ãtrajka u jednom trenutku je radilo samo211 vozila. Ovog septembra je ãtrajkovaoveñinski, Samostalni sindikat. Treñi put je

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Nagrada za kajaçe

Direktori meka srca

uredbu iz doba sankcija, kojom se preduzeña obavezuju da rad-nicima kupuju markice Jedinstvenog tarifnog sistema, åiji prihodiodlaze uglavnom GSP-u. Inaåe ko zna da li bi sada imali novcaza ovaj poklon Gradu.

Autobusi ñe, inaåe, ostati u vlasniãtvu preduzeña-dobrotvora.Jer, oni to spasavaju Beograd, a ne "ovu" gradsku vlast. Ãta treba,da daju "çima", pa da "oni" to ubrýaju, iscepaju i razvale, kao isve drugo ãto im doðe ãaka? Poklon je, dakle, Beogradu i Beogradto treba da zna. Zato ñe na svakom autobusu lepo da piãe åiji je.

Ovo je, u stvari, dobroåinstvo i prema "Ikarbusu" i çegovimkooperantima. I oni su u nezavidnoj situaciji. Jer, kapacitet "Ikar-

Pa ãta i ako neka preduzeña darodavci imaju dugove a nemaju pare? Svako moæe da pomogne na neki naåin. Evo sa PTT-om,koji je jedan autobus veñ "poklonio", a kaæu da ñe sad i drugi, na- jlakãe je, on "Ikarbusu" moæe da otpiãe dug, a ako neãto pretekne,neka, potroãiñe se. "Beobanka" ñe Beogradu kupiti åak devet au-tobusa, i oni su sledeñi na redu. Poãto oni samo s novcem rade, tuñe vaýda i stvarno da kane neki dinar. Mada se nikad ne zna. Usvakom sluåaju, boýe da poæure. Onaj prvi i dosad jedini poklonautobus koji je stigao u GSP puãten je u saobrañaj u subotu, naliniji 23 i veñ se u ponedeýak pokvario, pa je povuåen iz sao-brañaja. Otkazali su, kaæu, ventili. s

etrdesetak velikih beogradskih predu-zeña reãilo je da pomogne Beogradu.

Nisu viãe mogli da gledaju kako im se za-posleni, poslovni partneri, rodbina, prijateýii uopãte bliæçi pate po gradskom prevozu,

pa su od zemunskog proizvoðaåa istih "Ikar-busa" naruåili 43 nova-novcata autobusa.Naravno, neñe stiñi svi odjednom, jer poru-dæbina nije mala. Ali, kýuåeve prvog od çih je Milan Brujiñ, pomoñnik generalnog direk-tora JP PTT za poãtanski saobrañaj, veñ pre-dao Pavlu Gladoviñu, direktoru GSP Beo-grad. Ostali ñe stiñi na gradske ulice do kraja januara sledeñe godine, od toga ukupno19 do kraja '96. Direktori CIP-a, Progresa, Cmarketa, Beobanke i joã åetrdesetak velikihpreduzeña sveåano su potpisali ugovor okupovini tih autobusa od "Ikarbusa", okrivi-vãi za skandalozno staçe saobrañaja u gradu

nove "nesposobne gradske vlasti".Hvale vredan postupak, pogotovo kad seima u vidu da su u pitaçu uglavnom zglob-na vozila, a jedan zglobni gradski autobuskod "Ikarbusa" koãta 880 hiýada dinara.Mora da je lepo kad toliko moæeã da odvojiãod usta za opãte dobro, u danaãçe vreme.Ali, sve se moæe kad se hoñe. Evo, recimo,JAT, PKB i Politika morali su i markice zagradski prevoz da prestanu da kupuju roðen-im radnicima u posledça dva meseca. Svasreña da je Vlada pre dva meseca ukinula

busa" je 100 autobusa meseåno. Proãle god-ine je ona "naãa" vlast jedva spasla "Ikar-bus", koji joj je isporuåio 72 autobusa. To jepoveñalo proizvodçu "Ikarbusa" za 98 ods-to. Ãto znaåi da je do tada proizvodio 74

vozila godiãçe, ili tek neãto viãe od ãest ko-mada meseåno. Zar ovaj humani gest nije ra-zlog i za sreñu tih hiýada radnika?

A "ova" gradska vlast... Ljudi su im u"Ikarbusu" napravili 17 autobusa, uloæili imaterijal i rad, a oni, "oni" im nisu platili!Neka, i tih 17 autobusa uãlo je u onih 43, a neda kao dosad trunu na parkingu.

Inaåe, svega ovoga ne bi bilo bez milos-rdne republiåke vlade. Upravo çoj se obra-tio nevoýni Spasoje Kruniñ, ãef gradskevlade, moleñi da se predupredi ova ogromnai, izgledalo je, neumitna katastrofa. Ta jeVlada zapravo i prenela ovaj vapaj za pomoñ

privrednicima, sa kojim je inaåe u odliånim,takoreñi intimnim odnosima. Samo recite uåemu je problem, sve ñe to vama vaãa Vladada sredi.

Vlada je, u stvari, javili su u malecnojvesti mediji dan ranije, znajuñi vaýda da ñese dobroduãni druãtveni preduzetnici namahodazvati çenom pozivu, sama zakýuåilaugovor sa "Ikarbusom" o kupovini 38 zglob-nih i dva "solo" autobusa. Vlada je, u stvari,kupac ovih vozila, a da ñe se sa krajçim dar-odavcima dogovoriti, ne treba sumçati.

Å

D R A G A N

M I L O Ã E V I Ñ

sistem pao nedavno, ledenog 17. decem-bra. Tada je veñinu autobusa bilo nemo-guñe pokrenuti, jer u tri od åetiri autobuska

pogona GSP-a nisu na vreme sipali antifrizi alkohol u hladçake vozila.GSP-u su preko potrebna nova vozila,

pre svega autobusi. Ovi za koje se sadakaæe da rade ujutro izaðu na ulicu, ali brzopoånu da se kvare. Za jedan sat se u ju-tarçem ãpicu pokvari 60, a u popodnevn-om svih sto vozila. Da bi se broj voziladoveo na neophodnih hiýadu potrebno jekupiti 400 novih autobusa, a da bi se natom nivou daýe odræavao, svake sledeñegodine joã po 200. Ali, nove autobusenema ko da kupi. Gradskom prevozniku zaredovne troãkove kao ãto su plate, gorivo,

rezervni delovi i potroãni materijal treba98 miliona dinara meseåno, a ono od kara-ta zaradi svega 28 miliona. Zaraðivalo je

viãe, oko 32 miliona dinara, dok Vlada Sr-bije nije ukinula uredbu koja je obaveziva-la beogradska preduzeña na kupovinu

markica, ãto su ta preuzeña jedva doåekala.NEZGODNE NAVIKE: Gradski pre-voz ne moæe da funkcioniãe bez neåije fin-ansijske pomoñi. Grad daje i viãe nego ãtoima, åak trideset miliona dinara meseåno,iako su mu prihodi samo sto miliona. Zato je gradski sekretarijat za saobrañaj u ovojgodini veñ potroãio 108 miliona dinara viãenego ãto je smeo.

Zato je Spasoje Kruniñ zatraæio pomoñod Vlade Srbije. Ona se odazvalaobezbeðujuñi 43 autobusa i novåanu po-moñ od 13,5 miliona dinara. Åiçenica daVlada za penzionerske, ðaåke, studentske i

markice za nezaposlene, koje je duæna dadelimiåno dotira, Gradu duguje oko 325miliona dinara nije ni spomenuta. Vlada

svoje obaveze prema Gradu u meseånomiznosu od, sluåajno, baã 13,5 miliona di-nara nije plañala pune dve godine.

Moæda bi se neãto moglo uãtedeti i usamom GSP-u. Od pomenutih 98 milionadinara meseånih troãkova, 17 miliona setroãi na rezervne delove. Pa ipak, 108 vozi-la stoji samo zato ãto GSP nema delovevredne 8,5 miliona. Pri tome sedam neza-visnih sindikata stalno upozorava na velikui dugotrajnu pýaåku rezervnih delova, kojase uobiåajila u skoro svim pogonima GSP-a, naroåito onima po imenu "Zemun" i"Kosmaj".

Ali rezervni delovi nisu krivac za na- jveñu stavku u troãkovniku GSP-a. Najsk-upýi su radnici. Proseåna plata u GSP-u je

oko 2000 dinara, pa za 8700 zaposlenih tre-ba izdvojiti 38 miliona dinara. Inaåe niãtaod voæçe, jer je sindikalna konkurencija u

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



ovom preuzeñu jaka, pa se uvek naðe nekokome odgovara ãtrajk. A poãto ãtrajk ugradskom prevozu paraliãe åitavu pres-tonicu, oni kojima foteýa moæe od togazavisiti uvek su spremni na saradçu. Zato

se ãtrajkovi najavýuju i kad plata kasnisamo dva-tri dana, a deãavaju se i spontaneobustave rada u svakoj za to zgodnoj prili-ci. Lepo je kad se neko tako odluåno bori zasvoja prava, pogotovo kad neka prava ima.

PROMENA SISTEMA: Sadaãçem

sistemu linija je u svakom sluåaju istekaorok trajaça, pa su u GSP-u odluåili da gameçaju. Zato je direktor Gladoviñformirao onu Komisiju za reorganizacijumreæe. Ta grupa saobrañajnih inæeçera veñ je zavrãila posao. Njeni nalazi kaæu da susadaãçe linije gradskog prevoza jed-nostavno preduge. Na dugim linijama i sasmaçenim brojem vozila teãko je ujed-

naåiti razmak izmeðu polazaka vozila.Zato se vozila prvo nagomilavaju i preop-tereñuju, a onda joã viãe kvare. Osim toga,

autobusi u perifernim delovima grada suprazni, jer je broj vozila odreðen premakrkýancu u centru, kroz koji te iste linijeprolaze. Zato sve treba potpuno promeniti.Duge treba da budu samo trolejbuske i

tramvajske linije, jer se ova vozila maçekvare, a pruge i elektriåna mreæa su veñ tugde jesu. Autobuske linije bi trebalo dabudu krañe i sluæe da se putnici prevezuizmeðu "elektriånih" linija i od çihovihkrajeva daýe na periferiju. Tako ñe se mo-rati presedati viãe puta nego sada da bi sestiglo na ciý, ali ñe autobusi nailaziti åeãñe.Autobusi osloboðeni uãtedom na periferijimogli bi se prebaciti u optereñeni centargrada. Ceo sistem bi bio mnogo prila-godýiviji promeni broja vozila, bilo da ih je maçe ili viãe, i zasnivao bi se na realnih770 vozila.

U pitaçu je potpuna promena trasa ibrojeva linija. Na to se treba naviñi. Zatoñe se ova pretumbacija koja treba da poåne

do kraja januara odvijati u etapama. Pro- jekat je trenutno u Gradskom sekretarijatuza saobrañaj, koji treba da ga odobri. Saovom zamisli su se sloæili i direktori isindikati i Upravni odbor, ãto u vreme

stranaåkog i inih pluralizama nije lako, pa je teãko zamisliti dobar razlog da ga grads-ka uprava odbije. Prvo, nema nam druge,boýi projekat nemamo, a ovako viãe nemoæe. Drugo, projekat je izgleda tolikodobar da oko toga kome ñe se pripisatizasluge za çegov nastanak u Gradskomsaobrañajnom perje leti na sve strane. Tako je Gladoviñev pomoñnik za saobrañaj Zo-ran Stojanoviñ, koji se novim sistemom"preterano hvalio ãtampi", smeçen i post-avýen za zamenika direktora pogona"Karaburma". Tamo ñe mu ãef biti GoranStankoviñ, koji je takoðe smeçivan ovih

dana, zbog katastrofalnog 17. decembra,ali ga je na radno mesto vratio – ãtrajk. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

Izgradça glasova

Dalek most

radove, ali jednostavno nije bilo novca.A onda je 28. marta åudesne 1997. grad-

ça nastavýena, i to sveåano. Gradiliãte je("pritiskom na lasersko dugme koje jepokrenulo meãalicu za beton", pisala je tada"Politika") "reotvorio" Dejan Kovaåeviñ,ministar bez portfeýa u Vladi Srbije zaduæenza kapitalne infrastrukturne investicije. Titu-la gospodina Kovaåeviña jeste impresivna,ali nije jedina. On je i bivãi dugogodiãçi

direktor, a sada predsednik Upravnog odbo-ra preduzeña "Mostogradça", koje je deogrupacije "Jugoslavija put" i izvoðaå radovana novom mostu kod Ostruænice.

Kako je doãlo do ove privredne revolu-cije? Ove godine ñe na srpske puteve biti po-troãeno milijardu i 160 miliona dinara. Odtoga je 980 miliona nameçeno zavrãetku au-toputa Feketiñ-Subotica i obilaznice oko Beo-grada. Od te sume 50 miliona je potroãeno naradove na mostu kod Ostruænice.

Suma je u dinar ravna budæetu za popra-výaçe svih regionalnih puteva u Srbiji, kojisu, treba li podseñati, u katastrofalnom staçu.Beogradu jeste potrebno oslobaðaçe odteãkih kamiona koji sadaãçom trasom au-toputa voze kroz jednu od centralnih gradskihsaobrañajnica. Preko mosta "Gazela" proðepreko 120 hiýada vozila dnevno.

Da bi se most kod Ostruænice mogao up-otrebýavati, naime, treba prvo da budezavrãen. Potrebno je sagraditi iviåne nosaåe,hidroizolaciju i asfaltirati kolovoz. Zatim jepotrebno da i ostale ålanice "Jugoslavija pu-ta" zavrãe svoj deo posla i izgrade put kojimñe se do mosta moñi stiñi i sa çega otiñi. Sviradovi ñe biti zavrãeni u toku sledeñe godine,tvrde ovih dana svi nadleæni. Kakav je to fi-nansijski, organizacioni i struåni polet prome-

nio proãlogodiãçu prognozu da ñe se ovajput otvoriti za saobrañaj tek 2000. godine? sZ. B. N.

"Æelim naãoj zemýi hiýade ovakvih mos-tova izmeðu obala reka, izmeðu ýudi, izmeðunaroda, izmeðu napora koje åine da æive u slo-bodi, miru i prosperitetu. Neka ispod çih, na

dnu, tamo gde im je i mesto ostanu zla voýa,mræça, vazalstvo, leçost koji vezuju ruke iboýem vremenu nego ãto je ovo vreme ukome mi æivimo." Ovako se Slobodan Milo-ãeviñ 18. decembra obratio predstavnicimagrupacije graðevinskih preduzeña "Jugoslavijaput". Inspiraciju za ovu zdravicu, koja i kod na- jokorelijih meðu nama mora proizvesti bar jednu suzu, predsednik SRJ naãao je u dogaða- ju koji se odigrao baã tog åetvrtka – zavrãetkuradova na åeliånoj kostrukciji mosta prekoSave kod Ostruænice. Most je deo 37 kilomet-ara dugog puta Dobanovci-Bubaç potok,kojim ñe se sa autoputa Beograd-hrvatskagranica prelaziti na autoput Beograd-Niã, a dase pri tom ne proðe kroz Beograd. Naravno, toãto smo doåekali kýuåni trenutak izgradçe no-vog mosta na Savi, jer reåne su obale najzadspojene, u danaãçe vreme opãteg kruçeça ipropadaça nije mala stvar.

Gradça ovog 1789 metara dugog mostapoåela je u novembru 1990. godine, åetirigodine posle prvog okupýaça projektanata.Obilazni put oko Beograda zapoået je do-mañim novcem, koga ni tada nije bilo na pre-tek, pa je veñ '91. u pomoñ priskoåila Evro-pska banka, koja je graditeýima odobrilakredit od 100 miliona ekija. Do zavoðeça sa-nkcija pristigla je samo prva tranãa od osam

miliona ekija. Taj novac je potroãen u avgustu'92, pa je gradça stala. Sledeñih godina sugraðevinari nekoliko puta pokuãali da nastave

Privatnici u gradskom prevozu

Gradski sekretarijat za saobrañaj je udecembru pustio åetiri privatna autobus-ka preduzeña da na osam linija pomognuposustalom GSP-u. Radi se o klasiånimmeðugradskim autobusima, u kojima sesedi, karte naplañuje kondukter, a sa raz-glasa se åuje narodna muzika. Reå je olinijama:18 Medakoviñ III-Zemun (Baåka)

Cena voæçe 4 dinara. Radi od 6 do 9 iod 13 do 16 sati. Razmak izmeðu po-lazaka 30 minuta.

31 Ustaniåka-Slavija. Cena voæçe 3 di-nara. Radi od 6 do 8 sati ujutro i od 13do 18 popodne. Razmak izmeðu po-

lazaka 15-20 minuta.50 Ustaniåka-Banovo Brdo. Cena 4 di-nara. Radi od 6 do 9 i od 13 do 16 sati.Razmak izmeðu polazaka 30 minuta.

88 Zemun-Æeleznik. Cena 4 dinara. Istiprevoznik vozi i na liniji Zemun-Cer-ak, gde je cena karte takoðe 4 dinara.

309 Vukov spomenik-Kaluðerica.Cena voæçe 3 dinara. Razmak izmeðupolazaka 30 do 35 minuta.

511 Æelezniåka-Sremåica. Cena voæçepet dinara. Åetiri polaska (jedanujutro, tri izmeðu 12 i 15 sati).

601/605L Glavna æelezniåka stanica-

Suråin-Progar. 3 i 5 dinara.Oåekuje se da se do kraja godine autobu-si privatnih prevoznika pojave i na lin-ijama 17, 25, 37, 46 i 95.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Izjava nedelje

"Trijumfu Milutinoviña

je, svakako, doprineo ion sam."

BORISLAV LALIÑ,"Veåerçe novosti" (22. XII, rubrika"Direktno", strana br. 2)

GRADSKI ODBOR SPS-A U KRAGUJEVCU,na blagovest da Milan Milutinoviñ nijepodrio ono ãto su çegov prijateý i parti-

ja kojom prijateý rukovodi preduzeli uminuloj predsedniåkoj kampaçi: "Iakotmuran, ovaj pravi zimski dan doneo jeradost svakom naãem graðaninu jer – Sr-bija ima svoga predsednika!"

LEPOSAVA MILIÑEVIÑ,ministarka zdravstvenih dela, ob-

jaãçava da je akciju presretaçaniãkih lekara na autoputu izvelaprosto zato ãto je prethodne ned-eýe to bilo upisano u çezin mini-starski tevter: "Imam raspored kojiza narednu sedmicu pravim u pre-

thodnoj. Izneli su [nezadovoýni niãki lekari] svoje zahteve u Niãu i sa çima su mog-li da izaðu kad sam im doãla u susret na autoputu."Ministarskom oku nije promaklo da mnogi od peãaåeñih nezadovoýnika "uopãte nisubili zdravstveni radnici" [ãto ñe reñi da nezadovoýnika moæda i ima, ali nisu iz mini-starkinog sektora; op. ur.]. ("Blic")

VOJKAN BORISAVLJEVIÑ,kompozitor, pun je hvale za Zdravka Åoliña, ali Åoliñevom posledçem CD-uzamera da nije etniåki åist: "Zdravko Åoliñ je sjajan pevaå i tome se nema ãta do-

dati. On je æiva legenda. Njegovu najnoviju ploåu potpisuju Goran Bregoviñ,Momåilo Bajagiñ, Marina Tucakoviñ, sve same veliåine naãe muzike. Ipak, saduænim poãtovaçem prema Åoliñu moram da kaæem da ploåa ima turcizama."("Veåerçe novosti")

BORISAV JOVIÑ,feýtonist, varira u "Telegrafu" besmrtni motiv "ãto je viãe kle-veta i laæi..." priseñajuñi se kako je çegov ugled i ugled garni-ture kojoj je pripadao rastao utoliko viãe ukoliko su neprijateýiiz drugih republika bili agresivniji. Milan Kuåan je Joviñuspoåitnuo da rukovodstvo Srbije dve godine javno napada Slo-vence, na ãta mu je Joviñ, prema sopstvenom svedoåeçu,

uzvratio: "Pa, pobogu, åoveåe, srpsko rukovodstvo je od svihrepublika viãe od dve godine stalno napadano u javnosti, a sva-ki dan dobijamo sve veñi i veñi ugled u narodu! Kako je mo-guñe da gubiã ugled zato ãto te napadaju iz drugih republika?"

CRNOGORSKI PEN CENTAR,povodom dodeýivaça Njegoãeve nagrade MatijiBeñkoviñu: "Ne priznavati postojaçe naroda uåije ime i od åije dræave prima najveñu kçiæevnunagradu i hvalisati se takvim svojim uvereçimakrajçe je neodgovoran i nehuman åin svojstvenMatiji Beñkoviñu i çemu sliånim laureatima kojeCrna Gora posledçih godina izdaãno nagraðuje i

ugoãñava: od Dobrice Ñosiña koji je iznos Nje-goãeve nagrade ponudio za ruãeçe Njegoãevogmauzoleja na Lovñenu do Beñkoviña koji negi-raçe crnogorskog naroda smatra svojim patri-otskim zadatkom i politiåkom misijom. A takvipostupci ostavýaju trajne oæiýke na odnose meðuýudima, narodima i çihovim kulturama."

RATKO DMITROVIÑ,glavni urednik "Argumenta", piãe o "Foru-mu 21", grupi hrvatskih novinara koja se,sa direktorom tamoãçe nacionalne tele-vizije Mirkom Galiñem na åelu, javno boriza demokratizaciju televizije: "Moæete lida zamislite tako neãto u Beogradu, na

RTS-u? Da Simo Gajin ili Duãan Åukiñ, naprimer, pokrenu akciju za provetravaçeprograma svoje televizije? [...] Ãta bi sedogodilo da kompletna ekipa novinara In-formativnog programa RTS-a odbije daradi Dnevnik i ostale emisije, traæeñi daRTS sa propagandnog preðe na informa-tivni kolosek? Nisam neãto siguran da biDaåiñ, Ãainoviñ i Gorica Gajeviñ priskoåilida zamene Komrakova, Ljiýu Milanoviñ iSpomenku Joviñ. To bi izmenilo stvari,bez obzira na to ãto bi Centralni komitetizveo, pretpostavýam, muçevito kadrovs-ko popuçavaçe sa svojih rezervnih polo-

æaja (TV Pink i TV Palma), ali samo zakratko. Zalud nade, zalud pusti snovi –RTS nema Mirka Galiña."

MILAN PAROÃKI,paor i nesuðeni predsednik Srbije: "Atanasije Jeftiñ je tvr-dio da su Ãeãeýi, æiveñi kao Hrvati na manastirskomimaçu, popravoslavýeni. Raduje me ãto je Ãeãeý uloæiotoliko napora da se posrbi. Samo dobar Hrvat moæe da

postane dobar Srbin. Nasuprot çemu, znam hiýade Srbakoji su uloæili ogroman napor da postanu graðani VesnePeãiñ i sliånih."("Svedok")

FRANCE PERKO,beogradski nadbiskup: "Raãire-no je naopako uvereçe da miod Vatikana dobijamo veliku

novåanu pomoñ. Za jedanestgodina, koliko sam beogradskinadbiskup, iz Vatikana nisamdobio ni paru. Milostiçu traæenajviãe pravoslavni. Dolaze ibeogradski kloãari. Po çima sevidi da u Beogradu ima mnogoýudi koji bedno æive." ("Dnevnitelegraf")

G O R A N K A M A

T I Ñ

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Z O R A N

J O V A N O V I Ñ

LJUDI I VREME

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


27. DECEMBAR 1997. s VREME 27

MILOVAN ILIÑ MINIMAKS,televizijski voditeý, morao je sasvojim gostima i publikom na TVPINK da se strpi dva sata kako bi se uterminu "Minimaksovizije" pojaviopredsedniåki kandidat [pogoditekoji!]: "Ispao sam sauåesnik dogaða- ja u kojima ne æelim da uåestvujem, jer ni sam ne znam koga od politiåara

viãe mrzim, to jest koga viãe ne vo-lim. Prihvatio sam da moja emisijakasni petnaest minuta, ali ne i da mojigosti i publika åekaju na çen poåetakåitava dva sata. Sutradan sam za ãta-mpu rekao ãta sam imao da kaæem, jer nisam åovek koji moæe da ñuti,mada mi to mnogi savetuju.[...] Novogodiãça emisija je kasniladvadeset minuta, ali ne iz razloga izkojih je sada kasnila ova. Dva sata jepublika [televizijska] oåekujuñi mojuemisiju gledala i sluãala Milana Milu-tinoviña. Zbog toga se liåno oseñam

iskoriãñen. Osnovni razlog zbog kogasam odluåio da na ovakav naåin re-agujem jeste poniæeçe koje je publi-ka doæivela u studiju, jer je na poåe-tak emitovaça åekala dva sata, a odtoga åitav sat napoýu. Ne bih ni uãaou studio da to nisu æeleli moji gosti."Iliñ je razoåaran svojim poslodavcemÆeýkom Mitroviñem koji mu dugujebarem jedan bazen (Mitroviñ, tvrdiIliñ, ima joã dve radio stanice, dvos-pratnu kuñu, travçak koji se greje,dva bazena...): "Ne traæim niãta viãeod korektnosti jer sam mu od ta dva

bazena ja napravio bar jedan." ("Ar-gument")

RADE ÃERBEDÆIJA,glumac: "Negdje me vole, negdje memrze. I to nije samo moja krivça. Odla-zim u one krajeve gde me zovu, gdje meæele vidjeti. Odlazim u Sloveniju, tamome isto vole vidjeti. Odlazim u Make-doniju, zapravo nisam dugo bio (smeh).Volio bih otiñi u Sarajevo. Volio bih dame pozovu u Zagreb. Znam da tamoimam mnogo pristalica, onih koji me

æele, ali je, naæalost, vlast tako ustrojenada nisu baã raspoloæeni da im kvarim idi-lu." ("Danas")

SNEÆANA STOÃKOVIÑ,portparol Jugoslovenskog crvenog krsta:"Broj onih koji se nalaze na ivici gladiveñi je od pola miliona, ãto znaåi da jeproblem daleko osetýiviji u odnosu natrideset hiýada ýudi za koje smo do sadauspevali da obezbedimo obroke u narod-nim kuhiçama. Najveñi broj korisnikanarodnih kuhiça su Beograðani. Samou Beogradu ima 4 500 gladnih ýudi, a

gradska vlada je omoguñila samo 1 500obroka dnevno." ("Dnevni telgraf")

LEONTINA VUKOMANOVIÑ,pevaåica, objaãçava razliku izmeðu istovremenog puñeça usana i ýubýeça u usta(povodom fotografije sa Ivanom iz TAP 011, objavýene u "Super Tinu"): "Nismo seýubile u usta, veñ smo napuñile usne, drug koji je stajao pored nas i dræao aparat re-kao je da se poýubimo. Nama se fotografija dopala, 'slatko' je ispala i dale smo je no-

vinaru da je objavi. [...] Dozvoýeni su komentari, ýudi znaju da Ivana i ja imamodugogodiãçe emotivne veze." ("Svedok")

LJUBIÃA RISTIÑ,predsednik Jugoslovenske levice, smatra da ñe pod Milu-tinoviñevim blagotvornim voðstvom graðani Srbije po-åeti da koraåaju u stilu gejãe: "Vaãim izborom za pred-sednika Srbije graðani veruju da je sa partijama levicekorak sa svetom krañi, bræi i sigurniji." ("Politika")

NIKOLA BURZAN,novinar, piãe u listu "Danas" da ga se nakon nedavno

obavýene operacije kamena u pýuvaånoj ælezdi najviãedojmila kumova reakcija: "E konaåno i tebi da izvadepýuvaåne ælezde! Dosta si, kume, pýuvao u novinama posvemu i svakome!" JOVAN TINTOR,

bogatun i negdaãçi savetnik Radovana dr Karadæiña, i sam se glede doktorovog bo-raviãta naãao u blaæenom neznaçu, kao i Momåilo Krajiãnik, i samo ga Ustav RS imoguñna usredotoåenost Tribunala baã na Karadæiña obuzdavaju u silnoj æeýi da sesamoizruåi Tribunalu: "Ni ja ga [Karadæiña] nisam vidio unazad par mjeseci, nije mibio ni 1. novembra na svadbi sina Aleksandra, a bili su svi iz naãeg rukovodstva.Nisam se puno ni raspitivao da mu ne bih naãkodio. Karadæiñ je jedan izuzetno mo-ralan åovjek, romantiåna duãa. Sretan sam ãto sam mu bio i ostao prijateý i rado bihda ga ja zamjenim, da ja u Hag idem." ("Svet")

RATKO KRSMANOVIÑ,idejni sledbenik Prve proleterske i pred-sednik Glavnog odbora Jugoslovenskihkomunista, u besedi delegaciji Prve pro-leterske: "Nisu vas uplaãili ni tutçava fa-ãizma, ni igmanske meñave i mrazevi, nitisve nesreñe koje su vas pratile. Podaniciizdaje, sa kojima je Prva proleterska imalaposla, dugo su bili u tiãini svoje sramote isvoje bruke, da bi pre nekoliko godina

ponovo pokuãali da rehabilituju neke ob-like svoga ponaãaça, åemu se mi, vaãisledbenici, æestoko protivimo." ("Politika")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

A .

S T A N K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



SVET

Pravim ameriåkim hepiendomzavrãena je u proãli ponedjeý-ak trinaestsatna posjeta Bosniameriåkog predsjednika BilaKlintona. Kao ãlag na torti

pred kamerama u svjetskom TV-prenosugarnirao razdraganim pozdravima suprugeHilari i neãto uzdræanijim kratkim go-vorom svog nekadaãçeg protukandidatasenatora Boba Dola.

Na zemýinoj kugli moæe se desiti biloãta, ali ako kojim sluåajem koja desetinaameriåkih vojnika napiãe svojim roditeýi-ma, æenama ili djevojkama neãto loãe omisiji u kojoj se nalazi, ili o svakodnevn-

om æivotu daleko od Amerike, moæe selako desiti da svaka nakana predsjednikadoðe u pitaçe. Zato je svoju odluku da

ameriåke vojnike zadræi u Bosni i nakon juna iduñe godine, i to bez preciznonaznaåenog roka povlaåeça, predsjednikKlinton morao potkrijepiti dobrom poli-tiåkom, retoriåkom ali i estradnom pripre-mom.

U srediãtu obrañaça marincima naãlose i pismo jedne majke iz Virdæinije kojaima kñerku u ameriåkoj diviziji u Bosni.Ona je predsjedniku poslala svoju pjesmu

u kojoj jedan stih kaæe: "Nije naãa zemýa,nije naãa bitka, ali je ovo ãto radeispravno". Na ovu pomalo melodramsku

Klintonovi u Bosni

Svakom po packaAmeriåki predsjednik kritikovao Krajiãnika zbog opstrukcije

zajedniåkih organa vlasti i spreåavaça povratka izbjeglica, od Zubakatraæio da konaåno ukine Herceg-Bosnu, a Izetbegoviñu zamjerio na

pokuãajima boãçaåke dominacije

Klinton je za finale ovog spektakla izabraosusret sa svojim vojnicima u vazduhoplo-vnoj bazi Orao, kraj Tuzle. Meðu marinci-ma Bil se osjeñao kao svoji meðu svojima.

Svoj jednosatni govor izveo je u pra-

vom ãou maniru: raznoraznim doskoåica-ma uveseýavao je halu punu uspaýenihvojnika i vojnikiça, a svoje obrañaçe

F O T O G R A F I J E : R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



poruku iz daleke Amerike predsjednik jedodao jednu za uspaýene momke, moædaåak efektniju: "To vam je kao u naãemfudbalu. Pobedili ste tri åetvrtine, pa zar danapustimo posledçu åetvrtinu?"

JEDNOSTAVNA FORMULA: Moæ-da je upravo u ovoj jednostavnoj fudbals-ko-politiåkoj usporedbi sadræana sva logi-ka ameriåke odluke da zajedno sasaveznicima produæi mandat stabiliza-cijskim snagama u Bosni. Za odræavaçemira potroãene su milijarde dolara. Evro-pa nema namjeru da bez kraja i konca dræina apanaæi stotine hiýada bosanskih izb-

jeglica. Rekonstrukcija Bosne je poåela isvjetski kapital sada nalazi interes da svojeviãkove i slobodne kadrove plasira uovdaãçe poslove. Konaåno, ne trebamnogo mudrosti – povlaåeçe iz Bosnepodstaklo bi novi rat.

Poznavaoci Klintonovih politiåkih ek-skurzija kaæu da je ovaj put ameriåki pred-sjednik bio vrlo nadahnut u govorima ivrlo izriåit u porukama. On se po dolaskuu Sarajevo odmah sastao sa trojnim Pred-sjedniãtvom. Iako nakon sastanka nije bilonikakvih izjava, dobro obavjeãteni izvorilokalnih medija tvrde da je Klinton Mo-måilu Krajiãniku zamjerio zbog op-strukcije centralnih organa vlasti i spr-ijeåavaça povratka izbjeglica, odKreãimira Zubaka je zatraæio da defini-

tivno ukine Herceg-Bosnu i ukloni tvrdo-linijaãe iz Mostara, a Aliji Izetbegoviñu jekazao da se kane dominacije koju Boãça-ci iskazuju u organima vlasti.

Podelivãi svakome po packu, Klinton je u Narodnom pozoriãtu bosanskim poli-tiåarima i drugim uglednicima odræao go-vor u kome je nedvosmisleno ponovioameriåku privræenost "konceptu jedin-stvene Bosne sa dva multietniåka entiteta".Zavrãio je sa porukom: "Vidjeli ste ãta jerat skovao, znate ãto mir moæe donijeti.Zgrabite ãansu koja je pred vama. Vi nemoæete uåiniti niãta da promijeniteproãlost, ali ako je se rijeãite, moæeteuåiniti sve da izgradite buduñnost. Svijetvas gleda i svijet je sa vama. Ali izbor jevaã. Uåinite pravi!"

JOÃ JEDNA ZVIJEZDA: Prije go-vora Klinton je u jednoj pozoriãnoj sobirazgovarao sa Biýanom Plavãiñ, aktueln-om predsjednicom Republike Srpske. Pre-ma çenoj izjavi novinarima, ona je odKlintona zatraæila da ispoýi strpýeçe, jer

je implementacija Dejtonskog sporazumau Republici Srpskoj na poåetku i tek seåekaju rezultati. Ãto zbog duæine ovog

razgovora, ãto zbog malo duæe ãetçe pogradu, uzvanice u velikoj pozoriãnoj salisu duæe nego ãto je trebalo åekale da im se

obrati predsjednik. Ali je atmosfera, makarpolitiåki napeta, ipak bila vrlo sveåarskazahvaýujuñi Sarajevskoj filharmoniji koja

je davala izvrstan ãtimung.Moæda je ameriåkom predsjedniku za

vlastitu javnost vaæniji bio razgovor sadvadesetak mladiña i djevojaka koji su garazdragano pozdravili u Gradskoj kafani ucentru Sarajeva i pozvali çegove vojnike"da ostanu koliko hoñe", nego sve pro-tokolarne i diplomatske izjave koje je åuo

od ovdaãçih politiåara. Izuzetak je Mo-måilo Krajiãnik koji ono ãto kaæe to i åini.

Svoj otpor prema osnovnom smislu zajed-niåkog okupýaça u Pozoriãtu izrazio jedemonstrativnim odlaskom na Pale odmah

poslije doåeka koje je troålano Predsjed-niãtvo uåinilo ameriåkom predsjedniku naaerodromu.

Klinton je Bosance ostavio u svojimbrigama, ali sada bar znaju da ñe strane

trupe ovdje ostati i daýe, a da je visokipredstavnik meðunarodne zajednice Kar-los Vestendorp dobio åak i ovlasti da moæesam oktroisati zakone oko kojih se nikakone mogu sloæiti nacionalni partneri u vlas-ti. Niko neñe da kaæe da je to protektorat.

A Bosanci k'o Bosanci, odmah su napravilidoskoåicu: moæda bi najboýe bilo da su na

ameriåku zastavu docrtali joã jednuzvjezdicu! s

RADENKO UDOVIÅIÑ

PREDSEDNIÅKI KVARTET: Bil Klinton sa Krajiãnikom, Izetbegoviñem i Zubakom

BILJANA U SARAJEVU:Plavãiñeva sa ameriåkimpredsednikom

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Poýska

Pepeo i dijamantZaãto eksperti MMF-a i Svetske banke stavýaju Poýsku u samvrh 30 zemaýa koje su uãle u druãtvenu i privrednu tranziciju

raåile u druãtvenu i privrednu tranziciju.Njujorãki East-West Institut prognozira dañe u periodu 1996-2000. Poýska zebeleæitirast od 30 odsto i da ñe po druãtvenom bru-to proizvodu preskoåiti i Rusiju, pa neiznenaðuje da je studija Austrijske banke o

tranziciji poýske privrede naslovýena “Ti-gar istoåne Evrope”, a da ugledni i odmere-ni “Fajnenãl tajms” tekst o poýskoj privre-di naslovýava “Orao koji leti uzleñe sveviãe” (aluzija na orla u poýskom grbu).

ÃOK TERAPIJA: Poýska je zakoraåi-la u hladne vode tranzicije odmah, poået-kom devedestih . Ova ãok terapija brzo jedala rezultate: Poýska je 1995. imala na- jveñu stopu rasta u Evropi – 7 odsto, aproces privatizacije daleko je odmakao:privatnom sektoru pripada 60 odsto ekono-mije i, kako kaæe u razgovoru za "Vreme"Jurek Hmilevski, nekadaãçi ambasador

Poýske u Beogradu: "Vidite, isplatilo se".Stvarno se vidi: po gradskom saobrañaju,privatnim kolima, nekada sumornim rob-nim kuñama u kojima se sada smeãe "Di-orovi" i "Lancomovi" modeli... Sredçaklasa je neverovatno ojaåala i joã nije uto-lila viãedecenijsku potroãaåku glad: prodaja maãina za praçe sudova, elektronike, apre svega automobila obara sve rekorde.

Kupovina na kredit, glavni indikator men-taliteta sredçe klase, doæivýava pravu ek-sploziju: Poýaci su samo u prvih 10 mese-ci ove godine kupili 407.000 novih kola,gotovo za treñinu viãe nego prethodne go-

dine. U poreðeçu sa ostalim zemýamaEvrope, viãe automobila od Poýaka kupilisu samo Italijani i sada je Poýska ispredAustrije, Ãvajcarske, Ãvedske i Belgije.Najviãe kola proizvedeno je i sklopýeno uPoýskoj (281.000): najpopularniji su fiat cinquecento i daewoo.

POLITIÅKA LEKCIJA: Vratimo senovinama kao metafori: od samog starta1989. "Gazeta viboråa" dostigla je fan-tastiåan tiraæ, jer je pogodila duh vremena.Ostalo je istorija u kojoj ove novine imajuznaåajnu i åasnu ulogu: pristalice Solidar-nosti pobedile su komuniste, elektriåar iz

Gdaçska postao je predsednik Poýske idobitnik Nobelove nagrade za mir. Onda seSolidarnost raspala na desetak partija:1993. izgubila je veñinu u parlamentu, aValensu je 1995. pobedio mlaðani “crveni”aparatåik Aleksandar Kvaãçevski. Ove je-seni odigrao se veliki comeback Solidar-nosti, taånije pobedila je koalicija Izbornaakcija Solidarnosti (poýski akronimAWS), koja je okupila åetrdesetak partija,udruæeça, fondacija i Unije slobode(UW). Ova koalicija je, po miãýeçumnogih analitiåara, sjajna lekcija iz poli-tike. Za premijera je izabran Jeæi Bucek.

Analitiåari tvrde da je Poýska prvi putotkad je sruãen monopol komunista na pra-vom putu da dobije parlament koji stvarnopredstavýa sve segmente druãtva. Delikat-nu ravnoteæu izmeðu levog i desnog blokadræi zapravo bivãi trust mozgova bivãe Sol-idarnosti danas okupýen oko Unije slo-bode (Mihçik, Geremek, Balceroviå, Ma-zovjecki, Kuroç). Graðanima je dosta

VARÃAVA

azeta Viboråa", nekada male sivenovine na nekoliko stranica, pokre-nute pre deset godina kada je Soli-"G

darnost povela svoju predizbornu kam-

paçu, moæe da bude i metafora za poýsku“pliãanu revoluciju”, ali i za poýskoprivredno åudo. Danas su "Gazeta viboråa"– åiji je glavni urednik od prvog danaAdam Mihçik, legenda i veteran stareopozicije – sjajne, moderne novine kojepodseñaju na sve velike, ozbiýne, u svetucitirane novine: dopisnici sa svih meridija-na, odliåan kulturni podlistak, tekstovepotpisuju najpoznatija imena (Kolakovski,Mroæek, Ãimborska), dobro je dizajniran izanimýivo pisan magazin, “dva kila” ma-lih oglasa, ali i biznis – dodatak na 60 stra-na: vesti, analize i komentari. PrelepaKlaudija Ãifer i citroen u koloru, prekocele strane. Za svoje mesto na poýskomtræiãtu utrkuju se Peugeot, Toyota, IBM,Guåi, Shanell... Inæeçere, programere,struåçake za marketing, finansije, logis-tiku na åetiri-pet jezika traæe Milka, Sany-io, Bank Societe General, Merk-Solvey, Microsoft...

Poýska doæivýava neverovatan privre-dni bum: stopa rasta je proãle go-dine dostigla 6,1 odsto, ove go-dine, uprkos poplavama, nasta-výa se uzlazni trend. Devizne

rezerve iznose oko 20 milijardidolara, ãto je joã jedan od indika-tora dobre krvne slike poýskeprivrede. Prema podacima Age-ncije za strana ulagaça (PAIZ),Poýska je ove godine privukladve milijarde dolara stranih in-vesticija, a od 1990. ovaj saldoiznosi 18 milijardi dolara; najviãeulaæu Amerikanci, Nemci, multi-nacionalne kompanije, Italijani,Francuzi, Japanci, Holanðani.Pojedinaåno, “Fiat” je vodeña ko-mpanija. Eksperti MMF-a i Sve-

tske banke zakýuåuju da je Poýs-ka na åelu ili u samom vrhu ugrupi 30 zemaýa koje su zako-

PRERASTANJEMATERIJALA:Aleksandar Kvaãnjevski

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



agresije i brutalnosti, beskompromisnihsukoba levice i desnice. Mihçik i çegova“Gazeta viboråa” kritikuju desnicu jer je“izdala ideale Solidarnosti”, ali leviåareoptuæuje da se nisu odrekli najgoreg komu-

nistiåkog nasleða. Na stranicama ovog lis-ta Mihçik odaje priznaçe svojim poli-tiåkim protivnicima: predsedniku Kvaãçe-vskom “za mudru spoýnu politiku kojavodi Poýsku u Evropu i NATO, ali odræavai dobre odnose sa susedima i IstoånomEvropom”. Bivãem premijeru Ñimoãeviåu,ålanu leve koalicije, komplimentira na“politiåkom talentu i ýudskim kvalitetima jer radi za dobro domovine”.

Bivãe komuniste skupo je koãtala aro-gancija. Iako im javnost odaje priznaçe dasu zadræali proevropsku orjentaciju Soli-darnosti, nastavili sa çenim reformskimpotezima i uspeli da ostvare najveñu stopuprivrednog rasta u regionu, nije im oprosti-la ãto su letos bezduãno komentarisalistradaçe poplavýenih krajeva (“Pa, treba-lo je da se osiguraju...”), ãto je çihov list"Tribuna" karikaturom na prvoj strani is-mevala “plaåýivi patriotizam” nad sudbin-om oko dva miliona Poýaka koje su sov- jetske vlasti poåetkom Drugog svetskograta deportovale u Sibir, ãto su televiziju,sudstvo i sve institucije redom popunilisvojim ýudima.

NATO I MLEKO: Poýska je zado-

voýna ãto su joj otvorena vrata u NATO,iako ñe je ulazak u ovo visoko druãtvo sle-deñih deset godina koãtati 1,3 milijardedolara. Poýska, Åeãka i Maðarska zvaniå-no ñe postati ålanice NATO-a aprila 1999,pa ñe i ovim ulaskom na veliku scenu do- juåeraãçe “siromaãne male brañe” sve-åano biti obeleæena 50-godiãçica NATO-a. Predsednik Vlade Jeæi Buzek nedavno jepozvan u Brisel da prisustvuje zvaniånimsastancima NATO-a i EZ-a; u Poýskoj je javnost viãe bila uzbuðena ãto je EZ privre-meno obustavio uvoz mleka iz Poýske(nije zadovoýilo standarde), nego ãto joj je

polaskao buran aplauz Buzeku i Gere-meku, novom ministru spoýnih poslova,koji su se u Briselu naãli baã na 16. godiã-

çicu zavoðeça ratnog staça. Buzek jeposle susreta sa Havijerom Solanom nag-lasio da ñe vlada insistirati da svi propisibudu u skladu sa zakonodavstvom evrop-ske zajednice. A razgovaralo se uglavnom

o ekonomskim pitaçima.O tvrdoj ekonomskoj politici, striktnojbudæetskoj disciplini, ubrzavaçu privatiza-cije u svakoj prilici govori i Leãek Bal-ceroviå, tvorac plana prve ãok-terapije, asada novi potpredsednik vlade i ministarfinansija. On saæeto Poýacima poruåuje danije opasna çegova tvrda ekonomska poli-tika, opasno je çeno zanemarivaçe i odla-gaçe za neka druga vremena: ”Znam da sesvima neñe dopasti to ãto ñu raditi, ali radi-ti tako da se ne zameriã nijednoj interesnojgrupi, znaåi zameriti se celom druãtvu.”

Ovi oãtri tonovi nailaze na polemiåkereakcije jednog krila koalicije: lider Soli-darnosti Marijan Kãaklevski naglaãava daSolidarnost podræava reforme i privatizaci- ju, ali da ñe naglasak staviti i na zaãtitu rad-nika, zaãtitu porodice, socijalno osig-uraçe. Nesporazuma u novoj vlasti biñe joã: takozvana briga za porodicu ponovo jezaoãtrila zakon o prekidu trudnoñe, katoliå-ki Radio-Marija i neki predstavnici klerasikñu versku netrpeýivost, sasvim je neiz-vesna buduñnost velikih industrijskih dino-saurusa iz ere realnog socijalizma, a saçima i hiýada radnika, nagoveãtava sesmaçeçe dotacija za æeleznicu, stanarine,grejaçe, reforma socijalnog i penzijskogosiguraça... Krajça desnica ksenofobiånozazire od Evrope, priliva stranog kapitala i“povratka junkera na svete poýske ze-mýe”. Neki su kupovinu veñinskog delaakcija åuvene fabrike åokolade “Wedel” odstrane giganta "PepsiCo" doæiveli kaouvredu nacionalnog ponosa. Komentar jebio da su “grabýive ãtuke puãtene u ribçaksa ãaranima”.

Veñina Poýaka ne deli ovo ksenofo-biåno raspoloæeçe: nisu zaboravili godinekada su u samouslugama rafovi bili uredno

popuçeni iskýuåivo soýu, sirñetom ikrastavcima, kada je podvig bilo kupitidobar komad mesa, kada su se snabdevali

Novi premijerNovi poýski premijer Jeæi Buzek (57) nepoznat je åak i ãiroj

poýskoj javnosti. Godinama je kao aktivista Solidarnosti de-lovao u dubokoj ilegali. Po obrazovaçu je hemijski inæeçer.Radio je kao profesor hemije u Institutu za hemijsko inæeçerst-vo poýske Akademije nauka u Gýivicama. Autor je nekolikopatenata u oblasti zaãtite æivotne sredine. Zanimýivo je da jeBuzek evangelista, da pripada izrazito maçinskoj verskoj zajed-nici, ãto mnogi analitiåari oceçuju kao plus za koaliciju: ovajliåni detaý distancira ga od krila sklonog katoliåkom fundamen-talizmu koje se protivi jaåim poýskim vezama sa Evropom.

na raznim “buvýacima” i vozili rasklima-tanim autobusima. Danas novi i luksuzni"Volvo" autobusi voze Varãavýane po reduvoæçe, a cela Poýska je prekrivenamreæom najpoznatijih zapadnoevropskih

lanaca samousluga u poreðeçu s kojimafamozni beogradski “Alonso” izgleda kaoslabo snabdevena i joã slabije poseñenaprovincijska bakalnica.

Joã od vremena Vajdinog “Pepela i di- jamanta” Poýska je bila provokativna, di-namiåna, duhovno uzbudýiva sredina. Izpepela jednog propalog sistema danas jevaskrsnula nova energija ne samo u kulturi,veñ pre svega u opãtoj klimi privreðivaça.Sa GDP od oko 5600 dolara po glavistanovnika (stabilna i impresivna krivuýarasta od 1990), smaçenom nezaposlen-oãñu (10,7 odsto) i proseånim liånim doho-

tkom od oko 1200 zlota (oko 400 dolara)koliko, poreðeça radi, koãta jedan friæiderili maãina za praçe veãa, veñina Poýaka jezadovoýna standardom; potroãaåka korpaza åetvoroålanu porodicu koãta oko 800zlota, a svi ureðaji za domañinstvo, pa ikola, mogu se kupiti na kredit. Penzije jesumale, ali su redovne i isplañuju se unapred,kaæu naãi sagovornici.

Nedavno je u jednoj anketi åak 75 ods-to Poýaka odgovorilo da su “vrlo sreñni”!?Oåigledno, u pravu je Adam Mihçik:

”Ovo je åudo: Poýska je povratila slobodui nezavisnost; Poýska ima realnu ãansu dapostane zemýa koja je bogata, stabilna idemokratska i koja je åvrsto integrisana uevropske temeýe”. Mihçik se u svojim re-dovnim komentarima, nekada na åitavedve strane, åeãñe u samo nekoliko redova,uporno zalaæe za toleranciju, protiv re-vanãa jednih i straha drugih i ne krije da odkomunista viãe mrzi samo antikomuniste. Isada, kada su pobedile çegova Unija slo-bode i Izborna akcija Solidarnost, on po-bednike opomiçe da poãtuju prava i dosto- janstvo pobeðene leve koalicije. Tako go-vori Adam Mihçik, veteran nekadaãçeopozicije, åovek koji je i robijao pod ko-munistima zbog svojih politiåkih uvereça,intelektualac koga su godinama vukli i tuk-

li po policijskim komesarijatima, sasluãa-vali, pretresali i najsurovije zlostavýali. sSLOBODANKA AST

u milijardama dolara

Strana ulaganja u zemlje I. Evrope(1990-96)

Poýska 20,0Åeãka 7,2Slovenija 3,7Slovaåka 0,9Belorusija 0,4

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



desetak (lista putnika nije precizna) ålano-va posade i putnika, od kojih 42 Grka, nijenaðen u jednom komadu.

Ali, udes aviona ukrajinske privatnekompanije 'Aero Sweet' bio je povod

mnogima da se sete udesa gråkog vojnogtransportnog aviona tipa C-130 Herkules uzimu pre sedam godina, koji se takoðezagubio u planinama centralne Gråke.Kada su ga spasioci naãli, takoðe posle tridana, preæivelih isto tako nije bilo.

Ali, istraga roðaka poginulih ukazala jena postojaçe poverýivih izveãtaja premakojima su neki leãevi naðeni u sedeñemploæaju i imali su na sebi po nekoliko jakni.Ipak su umrli od hladnoñe åekajuñi pomoñkoja nije stigla. "Jurili smo sve nadleæne,tako da je na kraju na mestu nesreñe biloviãe nadleænih nego struåçaka."

Joã jedna izjava iz Sekretarijata ilustra-tivna je za situaciju koja je dobro uzdrma-la i politiåku scenu, i to u nezgodno vreme

usvajaça budæeta za narednugodinu. Mediji sada optuæuju"nadleæne" i nadleæne vladinefaktore i ministarstva ãto im jeprioritet posle nesreñe bio daprebacuju lopticu odgovornosti jedni drugima, premijera Ko-stasa Simitisa ãto je odustao odnamere da "skida glave", aopoziciju ãto se iz politiåkih in-teresa bavi efemernim stvarimai optuæbama, umesto da i samapredloæi neãto konstruktivno.

STRADALI I SPASIOCI:I kao da sve to nije bilo dosta, usubotu ujutro nastradali su i spa-sioci – vojni Herkules koji jekrenuo da preuzme i prebacivojsku na mesto nesreñe ukrajinskog aviona uãao je u oblak iiz çega nije izaãao. Lovac-oåevidac kaæe da ga je videosekundu pre udesa, i to tolikonisko da se uplaãio. Petoålana

posada sa jednim od najiskus-nijih pilota Ratnog vazduhoplo-vstva Gråke na åelu pokuãala jeda skrati put, ali se preraåunala.

A, imala je i dve drugeopcije, kada je videla da je uo-biåajeni pravac izmeðu dvaplaninska vrhunca tog jutra bio

nepogodan za optiåko leteçe: da se vrati ikrene zaobilaznim kursom, ili da se dignevrlo visoko, i – u oba sluåaja – da se pre-pusti instrumentalnom voðeçu. Izgleda da je pobedila samouverenost.

Ali, ako je u sluåaju vojnog aviona

uzrok nesreñe koliko – toliko jasan, sluåajukrajinskog ñe razmatrati posebna komisija. JAK je dva puta pokuãao da sleti na

Pad ukrajinskog JAK-a

Nesreña i politika JAK je dva puta pokuãao da sleti na kratku pistu solunskogaerodroma, nije uspeo, traæio je radarsko voðeçe i dobio odgovorda radara nema, ostao u radio vezi (na obostrano ãturomengleskom), skrenuo s kursa i – nestao

lovima koji onemoguñavaju potragu, ali sunekako izbegli da kaæu zaãto gråke oruæanesnage – glavni nosilac potrage, iako ne iglavni nadleæni – nisu digle svoje avione za

noñno leteçe – ako ih imaju; ili, zaãto nisuodmah traæili pomoñ onih koji znaju kakose to radi?

Zaãto je trebalo åekati dva dana dadoðe adekvatno opremýeni ameriåki izvið-aåki P3 Orion ili moæda åak i U2 – ãto nijepotvrðeno – ili naprosto da grane sunce pada mesto udesa bude vidýivo i golimokom?

Naæalost, ovom prilikom se pokazaloda ni najefikasnija akcija spasavaça ne bimogla nikoga da spase, jer niko od sedam-

Pierijskih planina blizu Katerinija, na mes-to gde je tri dana posle udesa naðena olupi-na ukrajinskog Jakovýeva 42. Utu izjavu Laurentakisa i nekoliko(zakasnelih) pisama NATO-u idrugim "meðunarodnim faktori-ma" gråki poreski obveznici ul-oæili su oko 6,5 miliona DEMtokom posledçe dve godine, ot-kako je na osnovu zakona 2344/ 1995 formiran Sekretarijat zacivilnu zaãtitu. Zadatak – dakoordinira akcije u sluåaju ele-mentarnih i drugih nepogoda,ukýuåujuñi i kopnene, pomor-ske i druge nesreñe.

Generalni sekretar Sekretari- jata i çegova dva savetnika supre desetak dana, predsedniåkimukazom, dobili i Statut, a sadaåekaju da se Sekretarijat popunisavetnicima i struåçacima.

U meðuvremenu, prema po-dacima iz budæeta za 1997, ul-oæili su u "opremu" oko tri mil-iona DEM, u "usluge" oko mil-

ion DEM i u "ostale usluge" joãoko 670.000 DEM. U sredu, 17.decembra uveåe, kada se izgu-bio signal nesreñnog JAK-a, bilisu nemoñni.

ZAÃTO...: Gråki mediji supuna dva dana ukrãtali izjavesvedoka i lovaca koji su åuli ilivideli eksploziju, proveravali po seoskimkafanama da li su to pouzdani ýudi, i iz-vodili svoje zakýuåke o tome – gde setaåno nalazi olupina. Zvaniånici nisu niåimpokazali da imaju neki drugi metod, upr-kos tome ãto je vojni radar taåno zabeleæio

koordinate na kojima se JAK 'ugasio'.Mediji su javýali o 'gustoj magli', o'snegu' i 'noñi', i uopãte o ostalim teãkim us-

ATINA

åinili smo sve ãto je bilo u ýudskojmoñi", izjavio je Dimitris Lauren-

takis poãto je izaãao na obronke

"U

R E U T E R S

BEZ PREÆIVELIH: Mesto udesa ukrajinskog aviona

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



kratku pistu solunskog aerodroma, nije us-peo, traæio je radarsko voðeçe i dobioodgovor da radara nema, ostao u radio vezi(na obostrano ãturom engleskom), skrenuos kursa i – nestao. 'Video' ga je samo vojniradar koji je – nenadleæan za civilnu plov-idbu, a procedura za çegovo ukýuåeçezbog neåega nije mogla da bude sprovede-

REUTERS

na. Ili, jednostavno nije bila sprovedena.Prve reakcije medija, ali i nekih

zvaniånika okomile su se upravo na nepos-tojaçe radara koji – da bi situacija bila ap-surdnija – veñ dve godine åeka u skladiãti-ma solunskog, ali i joã tri aerodroma uGråkoj. Nisu instalirani iz raznih razloga: usolunskom sluåaju u ulozi ærtvenog jarca

za tragediju pojavili su se seýaci koji iz"ekoloãkih" i drugih razloga – nisu do-pustili instaliraçe radara u svom ataru!

ÅEKAJUÑI REZULTATE IST-RAGE: A da je "dræava" – koju ovih dana

mnogi optuæuju za nezainteresovanost inemar – to pokuãala silom, neko bi izgubioizbornu "klijentelu" ... i tako u krug. Me-ðutim, prve izjave ålanova Komisijezaduæene za istragu uzroka udesa, iakodate pre nego ãto su prikupýeni svi podacii u "neutralnoj" Nemaåkoj (!) sasluãane tri"crne kutije", ukazuju da je i ovde doãlo do"promene kursa": krivac nije viãe meðuæivima.

Ili, kako ukazuju neki mediji, "karak-teristiåno je da se nikakva greãka ne prip-isuje kontroloru leta solunskog aerodro-ma", opremýenosti aerodroma ili isprav-

nosti ureðaja za instrumentalno sletaçe(ILS), iako ima i drugih miãýeça... Rezul-tati istrage oåekuju se za desetak dana, ali,bez obzira na çen ishod, bilo bi åudo akobude nekih sankcija.

U meðuvremenu, nastavýa se identi-fikacija putnika na osnovu DNK u solun-skoj dræavnoj bolnici "Papageorgiu". Daslika bude potpuna, bolnica se tu baã zgod-no naãla pri ruci – nova je, u potpunosti op-remýena, ali ne radi jer – nema osobýe. s

SOÇA SEIZOVA

R E U T E R S

ZAKASNELA POTRAGA:Gråki spasilaåki tim na terenu

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



U

Slovenija – Hrvatska

Pozitivna svaðaPosle problema sa Austrijom i Italijom oko statusa slovenaåkemaçine, Drnovãekovu vladu iznenadio je frontalni napad Hrvatske

moru, hrvatski dug meãovitoj nuklearki uKrãkom i problem slovenaåke imovine u Hr-vatskoj. Niãta maçe nije problematiåno nipitaçe gradçe autoputeva. Jer, uprkos stal-nim pritiscima hrvatske strane, koja zahtevaãto bræi poåetak radova na autoputu Trst-Rijeka, te deonice koja bi povezala hrvatskugranicu sa slovenaåko-austrijskim prelazomkod Ãentiýa, slovenaåka vlada raznim smi-calicama – od pravdaça ekoloãkim razlozi-ma na Krasu, do pozivaça na "saobrañajnuneopravdanost" – uspeãno odgaða poåetakgradçe autoputeva na istoku.

Konaåno, dok se joã åeka na rasplet naj-novije krize na linijiZagreb – Ljubýana, za-obilaznim putem je ob-znaçen najnoviji pred-log Hrvatske koji bitrebalo da smiri strasti

na slovenaåkoj strani.Magazin Mladina objavila je intervju sa hr-vatskim ambasadoromu Sloveniji Ivicom Ma-ãtrukom, iz koga proi-zlazi da Hrvatska pone-ãto popuãta slovenaå-koj strani oko odreði-vaça granice u Piran-skom zalivu. Tako se

sada Sloveniji nudi åak 68 odsto spornogPiranskog zaliva te dve morske miýe ãirokmorski i vazduãni koridor koji bi vodio do

meðunarodnih voda u Jadranu. U koridorubi Slovenija imala potpuni suverenitet, ãtoznaåi da hrvatski patrolni brodovi viãe nebi imali pravo da zaustavýaju slovenaåkeribarske i druge laðice. Preko istog korido-ra bi mogli, bez ograniåeça, da se kreñu islovenaåki vojni åamci. Hrvatska bi zadr-æala suverenitet samo nad dnom, odnosnozemýiãtem ispod mora, za sluåaju da se utom pojasu kad-tad pronaðe nafta ili neãtosliåno. Ovakva ponuda je, u poreðeçu sasvim dosadaãçim hrvatskim predlozima,najpovoýnija za slovenaåke apetite, priåemu hrvatska strana ne propuãta da nag-lasi kako bi takav dogovor bio i mnogo

sreñnije reãeçe od bilo kakve strane arbi-traæe. Ãto se slovenaåke vlade tiåe, u jav-nost je veñ procurilo da je najnovijempredlogu Zagreba posebno nakloçenuvek pragmatiåni Janez Drnovãek, dokçegov koalicioni partner Marjan Podob-nik (desniåarska SLS) ne pokazuje znakeoduãevýeça.

Uprkos svemu, profesionalci u hrvat-skoj i slovenaåkoj diplomatiji imaju ra-zloga da se raduju rezultatima posledçekomãijske svaðe; diplomate veruju da ñemalo loãe savesti na obe strane, zahvaýu- juñi nedavnim netakt iån im pol itiåkim

potezima, konaåno naterati politiåare napreko potrebne kompromise. s

SVETLANA VASOVIÑ

samo delimiåno priznati kao autohtonostanovniãtvo, a uglavnom kao doseýenici izHrvatske ili BiH, bez regulisanog poloæaja,

te su najåeãñe tretirani kao emigranti."PREBROJAVANJE: Onda su se odaz-vali i slovenaåki pravnici opaskom da jeslovenaåka maçina u Hrvatskoj autohtona,za razliku od hrvatske u Sloveniji, te da su udanaãçoj Hrvatskoj æivot proveli mnogislovenaåki intelektualci i da odgovarajuñadruãtva postoje joã od 1927. godine. Zanim-ýivo je da je severne susede Hrvata posebnozabolela åiçenica da su iz hrvatskog ustavaSlovenci izleteli u paketu sa Muslimanima,dok su druge, brojåano åak i minornije ma-çine, poåev od Åeha, Slovaka, Jevreja, Itali- jana, Maðara, Nemaca, Ukrajinaca, Rusina – joã uvek u hrvatskom Ustavu. Nije trebalo

dugo åekati i na prve "kontramere". Tako jeprotekle nedeýe, samo dan posle opisanogincidenta, slovenaåka policija izvela raciju ubrodogradiliãtu u Izoli i otkrila 64 radnika,hrvatskih dræavýana, koji su radili na crno.Svi su brzometno proterani iz Slovenije i de-portovani u Hrvatsku. Iako je akcija u doma-ñim medijima predstavýena kao normalankorak dræavne kontrole, hrvatski organi in-terpretirali su taj potez kao slovenaåki odgo-vor na nedavnu odluku Sabora. I uopãte, in-cident oko statusa maçine opet je potakaobrojne rasprave o mnogim otvorenim pitaçi-ma izmeðu Slovenije i Hrvatske; tu su oko

milijardu nemaåkih maraka teãki devizni ul-ozi hrvatskih ãtediãa u bivãoj Ljubýanskojbanci, nereãeno pitaçe granica na kopnu i

prkos pretprazniånoj atmosferi, slo-venaåka javnost joã je pod utiskomzahlaðeça komãijskih odnosa izme-

ðu zvaniåne Ljubýane i Zagreba. Nemilidogaðaj desio se tokom nedavne posete slov-

enaåke vladine delegacije Zagrebu. Dok jepremijer Janez Drnovãek bio na prijemu koji je Fraço Tuðman upriliåio za slovenaåkogãefa vlade povodom potpisivaça meðudræa-vnog sporazuma o slobodnoj trgovini, u hr-vatskom Saboru potvrðene su izmene Ustavakoje je inicirao liåno predsednik Tuðman.Izmeðu ostalog, Sabor je iz Ustava izbacioMuslimane i Slovence, åime su ove dve nar-odne maçine izgubile ustavnu zaãtitu u Hr-vatskoj.

Navedena odluka uzburkala je kako slov-enaåku javnost, tako i dræavne organe. Ispa-lo je nezgodno i ãto je slovenaåka diplomati-

ja ponovo demonstrirala trapavost, poãto seodluka hrvatskog Sabora poklopila sa vi-sokom dræavniåkom posetom slovenaåkestrane; slovenaåki parlament izrazio jeåuðeçe i iznenaðeçe zbog odluke hrvatskihkolega, a Drnovãekova je vlada na posebnojsednici ocenila da je to korak koji "ne ide uprilog jaåaçu dobrosusedskih odnosa". Jan-ez Drnovãek je okupýenim novinarima ot-krio i to da mu ni predsednik Tuðman nitibilo ko od çegovih ýubaznih domañina uHrvatskoj uopãte nije pomenuo moguñnostda istovremeno teåe brisaçe slovenaåkemaçine iz Ustava. Komentari ovdaãçeãtampe bili su zajedýivi; ýubýansko Delo jezakýuåilo da je akt hrvatskog sabora blizakpotezu hrvatskog reæima iz 1943. godine,kada je ustaãka vlada zabranila rad slove-naåkih druãtava sa obrazloæeçem da "nemoæe trpeti dræavu u dræavi". Nije trebalodugo åekati na oãtar odgovor iz hrvatskogtiska; tako su tamoãçi novinari zakýuåili dase Slovenci bez potrebe sekiraju, poãto niHrvati koji æive u Sloveniji nisu predmetslovenaåke ustavne zaãtite. Citirana je i izja-va predsednika saborskog Odbora za pravaetniånih, nacionalnih zajednica i maçinaMiroslava Kosa, (po kojoj izmeðu 23 etniånegrupe, koje su se naãle na teritoriji Hrvatske,

ima oko 22.000 Slovenaca, prema popisustanovniãtva iz 1991. godine). "Za razliku od55.000 katoliåkih Hrvata, koji su u Sloveniji

SPORAZUM NA POMOLU:Panorama PiranaSPORAZUM NA POMOLU:Panorama Pirana

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



MOSKVA

Superrubýa

Ruska vladavodi televizijsku iradio ofanzivu ãa-rmiraça nacije upokuãaju da neut-raliãe rastuñi strahod valutne refor-me zakazane za 1.

januar. Steãçeniizmeðu reklamaza åokolade i de-terdæente, plañeni oglasi Kremýa ukazuju navrline planiranog brisaça tri nule sa obolelerubýe. Tokom ãest burnih godina posle pro-

pasti Sovjetskog Saveza, rubýa je pala10.000 puta. Na poåetku træiãnih reformivredela je viãe od dolara, a danas se meça uodnosu 6 000 rubaýa za dolar. Veñina Rusapodræava brisaçe nula i veruje da ñe refor-ma na dugi rok osnaæiti rubýu. Ali mnogi,señajuñi se dosadaãçih revalvacija, æele dasvoju teãko zaraðenu uãteðevinu spasu odpromena. "Teãka vremena dolaze. Moæete lida mi platite u dolarima" reåenica je kojudesetak dana pre lansiraça "superrubýe"izgovaraju svi – od åistaåica do lekara. Upr-kos obeñaçima vlade da graðani neñe izgu-biti niãta u monetarnoj reformi i çenom

trudu da unajmi slavne estradne liånosti daprenesu poruku, strah raste i svi koji moguokreñu se dolaru. "Ne verujem u denomi-naciju. Ako ovaj put i ne budu konfiskovalinaã novac, onda ñe cene porasti i moje rubýeopet neñe vredeti niãta", kaæe jedna lekarkau Moskvi. "To isto priåaju na ulicama, u sva-koj radçi, u svakom redu. Dobro je imatineki dolar pod duãekom za crne dane."Glasine koje se ãire Moskvom predviðajuopãti rast cena izmeðu 10 i 30 procenata.Vlada kaæe da je ciý reforme samo dapojednostavi platni promet koji se danasizraæava u milionima, milijardama, pa i hiý-

adama milijardi rubaýa, pa stoga brisaçenula neñe pokrenuti skok cena. Vlada tvrdida niko neñe niãta izgubiti jer danaãçenovåanice ostaju u prometu do kraja 1998.godine, a posle toga ñe centralna banka joãpune åetiri godine meçati stari novac zanovi. Ali, bolno iskustvo iz proãlosti prisut-no je u mislima mnogih koji obeñaça vladevide kao jeftin trik åiji je ciý da se oslabibudnost stanovniãta i da mu se otme gotovi-na. U posledçem debaklu, 1991, narod jebio primoran da meça staru rubýu za novu,ali je za to dat rok od samo tri dana. Rezultat

je bio opãta panika sa ogromnim redovima

pred bankama. Milioni ýudi su preko noñiostali bez kopejke. Neki se señaju otimaåkihmonetarnih reformi pod Staýinom 1947. i

Hruãåovom 1961. U oba sluåaja Kremý jeporuåio da niko niãta neñe izgubiti. "Svakiput kad vlada poåne da nam govori kako

nam je novac siguran, mi imamo sve razlogeda verujemo da ñe nas opeýeãiti", kaæe pen-zioner Vladimir Gorokov. Cene su veñpoåele da skaåu u mnogim moskovskimradçama. Neki skok vide kao rezultat pritis-ka prazniåke potroãçe, ali veñina okrivýujepribliæavaçe monetarne reforme. U izlozi-ma se pojavýuju i nove cene izraæene u "su-perrubýama", uporedo sa starim, kako biýudi poåeli da se privikavaju. Nove cene suzaokruæene, ali je oåito da zaokruæivaçeima samo jedan smer – uvis. "U radçamanema novih proizvoda. Oni diæu cene za sta-ru robu i ja nemam nikakvih iluzija", kaæe

Jelena Dunajeva, profesor na jednom odmoskovskih univerziteta.

VAÃINGTON

EksplozijeAmeriåka vlada izvrãila je tridesetak at-

omskih eksplozija izmeðu 1961. i 1973. go-dine da bi prouåila da li atomski naboj moæeda se iskoristi za graðeçe luka i kopaçetunela i kanala, navode upravo deklasifiko-vani dokumenti. Najrazornija eksplozija, iz-

vrãena u Nevadi 6. jula 1962, bila je ãestputa jaåa od atomske bombe baåene na Hi-roãimu. Eksplozija je pomerila 12 milionatona zemýe i oslobodila seizmiåku energijusnage 4,75 stepeni Rihterove skale, saopãtio

je u utorak u Vaãingtonu predstavnik mini-starstva za energetiku. Film koji je tom pril-ikom snimýen o "Projektu Sedan" prikazujespektakularnu eksploziju i 96 metara dubokkrater preånika 384 metara nastao u raz-araçu naboja od 104 kilotona. Bomba baåe-na na Hiroãimu imala je snagu od 16 kiloto-na. Dræavni sekretar za energetiku FrederikoPena prikazao je film novinarima zajedno sa

kasnijim snimcima za koje je rekao da su"uznemiravajuñi" o ispitivaçu radijacije nasviçama i drugim æivotiçama u blizini

nuklearnih poligona. Objavýivaçe tajnihmaterijala deo je nove "politike otvaraça"Klintonove administracije. "U proãlosti sesmatralo da su takvi dokumenti roðeni kaotajna", rekao je Pena. "Od danas viãe nije

tako, a samo materijali od apsolutnog intere-sa za nacionalnu bezbednost mogu da buduklasifikovani". Tako su sad prvi put objavý-eni snimci 11 od 27 eksplozija izvedenih u"miroýubive svrhe" tokom ere hladnog rata.Sve, sem åetiri, obavýene su na poligonu uNevadi, severno od Las Vegasa. Veñina ek-splozija izvedena je pod zemýom, snage od1 do 11 kilotona. Kiloton ima razornu moñod 1000 tona klasiånog TNT. "Iako su to bilitehniåki uspesi, SAD posle ove serije nikadaviãe nisu izvodile nuklearne eksplozije umiroýibive svrhe", rekao je Pena. SAD suukupno izazvale 35 nuklearnih eksplozija u

27 opita. Rusija je objavila da je bivãi Sov- jetski Savez izvrãio 173 nuklearne eksploz-ije u 156 "miroýubivih testova."

KANBERA

ÃefRepublikanci su uveliko nadmaãili

monarhiste u nacionalnom glasaçu za izbordelegata za samit na kome ñe se razmatratida li Australija treba da postane republika ipreseåe preostale pravne veze sa Britanijom.

Republikanci su dobili 45 od 76 mesta zaustavnu konvenciju koja ñe se odræati u feb-ruaru, saopãtila je Australijska izborna ko-misija. Kandidati koji æele da im britanskakraýica Elizabeta ostane ãef dræave dobili su27 mesta, a nesvrstani kandidati åetiri. Iako

je maçe od polovine od 11 miliona punolet-nih Australijanaca izaãlo da glasa, ishodpotvrðuje rezulate ispitivaça javnogmçeça da veñina Australijanaca æeli raskiddva veka starih pravnih veza bivãe britanskekolonije sa Londonom i smatra da je vremeda Australija dobije sopstvenog ãefa dræave.Uz 76 izabranih delegata, Ustavna konven-

cija ñe imati joã 76 ålanova koje ñe poslatinacionalna vlada i vlade australijskih dræa-va, ukýuåujuñi zadrtog monarhistu prem-ijera Dzona Hovarda. Osmodnevna konven-cija ñe razmotriti kako Australija moæe dapostane republika i kako ñe biti organizovannacionalni referendum o tom pitaçu. Ali,odluke konvencije neñe obavezivati vladu.Tek buduñi plebiscit treba da pruæi osnovuza kýuåni referedum kojim ñe se otvoriti putza izmenu ustava. Iako je Australija sasvimnezavisna, çen ustav je akt britanskog par-lamenta. Po ustavu, formalni ãef dræave jevladajuñi britanski monarh koga u Australiji

predstavýa generalni guverner koji ima moñda – otpusti vladu. s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

MERIDIJANI

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Iu postmodernom dobu. Ima li veñeg izazo-va za duh od iskuãeça krajnosti? Autor Alise u gradovimanepre-kidno se kreñe meðu kra- jnostima, åak meðu nep-omirýivim suprotnosti-ma, rizikujuñi svesno dapostane çihova ærtva.Gotovo svi çegovi filmo-vi imaju saæetu jasnoñu i

preciznost teze. S drugestrane, proæima ih nesva-kidaãça teæça za besko-naånoãñu. Oni su nepre-suãni izvor slika, zvuko-va, sudbina i ideja, ali idepresivno jednoliåna lin-ija auto-puteva. Protivnomimetiåkim principima,sve Vendersove priåe ko-nstruisane su tako da sekonstrukcija oseti; stalnotreba imati na umu da sulikovi skrojeni po meri

fikcije, a ne kao iluzija re-alnog. U isti mah, on jefanatiåni "borac za stva-

zazovi koje Venders pred sebe posta-výa u velikoj meri su univerzalne pr-irode – u çima prepoznajemo ne sa-mo preispitivaça savremenog filma,nego i pustolovinu stvaralaåkog duha

ri", za praiskonski pogled koji æivotu vrañaizgubýenu vrednost i teæinu.

TRAGANJE ZA SOBOM: Autore-ferencijalnost takoðe je bitan lajt-motivopusa. Negde je to konkretno film o pra-výeçu filma (Staçe stvari, Lisabonska priåa), u veñini sluåajeva priåa se bavi

sama sobom, svojom svrhom. Bavi se, me-ðutim, i onim banalno realnim (uæivaçemu ukusu kafe i cigareta, na primer).

Venders je oliåeçe introvertnog umet-nika koji, ipak, åezne za spoýaãçim sve-tom. Fantastiåna slika anðela privuåenogprolaznoãñu ýudskog i obiýem åulnog – to je moæda najverniji çegov autoportret.Njegovi junaci kao da u lutaçu nalaze smi-sao: tragati za sobom, za potpunoãñu vlas-titog ja (road-movie, krimi-priåa ili traves-tija Bildungsromana, samo su vidovi togopsesivnog tragaça). U çegovim najbo-ýim ostvareçima ( Pariz/ Teksas, Nebo nad Berlinom) Vendersu polazi za rukom da

pomiri nepomirýive krajnosti. Jedna intro-vertno-refleksivna priroda prihvata svojupotisnutu stranu, okrenutu ka svetu – tera-pija tragaça doæivýava trijumf. Rezultat supredeli beskraja, konkretizovani, obuh-vañeni slikom.

FENOMEN NASILJA: Do kraja na-siýa mogli bismo nazvati logiånim (ali ne isreñnim) nastavkom opusa. Svi filmovi izposledçe decenije ( Do kraja sveta, Takodaleko, a tako blizu, Lisabonska priåa) za-padaju u istu vrstu krajnosti. To je introvert-nost o kojoj sam veñ govorio: intelektualnost,åesto skoro uåeçaåki suvoparna, usisava u

sebe tkivo priåe. Venders, åak, uæiva u sveåistijoj, sve artificijelnijoj formi filma-eseja. Do kraja nasiýa je najboýa potvrda za to.

Izbor iz filmografije:The End of Violence (1997) Do kraja nasiýaLisbon Story (1994) Lisabonska priåa Faraway, So Close! (1993) Tako daleko, a tako blizu

Until the End of the World (1991) Do kraja sveta Notebook on Cities and Clothes (1989)Wings of Desire (1987) Nebo nad BerlinomTokyo-Ga (1985) Tokio–Ga Paris, Texas (1984) Pariz, Teksas Hammett (1983) Hamet The State of Things (1982) Staçe stvari Lightning Over Water (1980) Muça iznad vodeThe Wrong Move (1974) Pogreãan pokret The American Friend (1977) Prijateý iz Amerike Kings of the Road – In the Course of Time (1975) Kraýevi druma Alice in the Cities (1973) Alisa u gradovimaThe Scarlet Letter (1972) Grimizno slovo

The Goalie's Anxiety at the Penalty Kick (1971) Gol-manov strah od penala

Reñi za Vima Vendersa da je jedan od najznaåajnijih rediteýadanaãçice bila bi neoprostivo otrcana fraza. Znatno je teæe odgovoriti

na pitaçe: u åemu je taj "znaåaj"

krajnosti

Izmeðu

KULTURA

Film: Do kraja nasilja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Vim Venders, za "Vreme", o novom filmu

Pokuãavam da liåim na junake"Mislim da ñe nasiýa biti na ovoj planeti dok postoji i æivot, ali takoðe verujem da

svi moramo da mu se suprotstavimo. Nasiýe ne nastaje samo po sebi nego je najpreposledica nedostatka ýubavi, ãto kaæe i jedan od junaka moga filma.(...)

Nisam imao odreðenu ciýnu grupu. Nasiýe na filmu je besmisleno ako je to zbogeksploatacije. I sam sâm veliki ýubiteý filmova Nikolasa i Semjuela Fulera, koji subili pesnici nasiýa.(...)

Pokuãavam da liåim na one svoje junake koji mi se dopadaju, a u ovom filmu ih jemnogo, ukýuåujuñi i policajca. Ponajmaçe liåim na rediteýa koga igra moj stari pri- jateý Udo Kir.(...)

Hteo sam da radim sa Endi Mekdauel joã od vremena kada sam bio predsednikæirija koji je filmu "Seks, laæi i video trake" dao Zlatnu palmu, a Trejsi Lind je novai mlada glumica, dok sam treñu upoznao u restoranu, gde mi je nakon dve åaãe vinakoje mi je donela rekla "vi mora da ste Nemac", a zatim poåela da priåa sa mnom o

Vendersovim filmovima, jer nije znala ko sam.(...)

Bio sam samo reæiser,a ne i producent i scena-rista, ãto mi je straãnoprijalo.(...)

Imam scenario kojiveñ dve godine pokuãa-vam da uradim sa Bo-nom, voðom moje omi-ýene grupe U2, koji oda-vno ima filmske ambi-cije. Ali film je izuzetnoskup, oko 100 milionadolara, i mislim da ñemopoåeti da ga snimamokrajem ove godine. To je joã jedna nauånofantas-tiåna priåa, kakve me sveviãe okupiraju u posled-çe vreme."

D. TUCAKOVIÑ

Bavýeçe fenomenom nasiýa i, za çe-ga vezanim, fenomenom filma, povratak uAmeriku (u Los Anðeles) kao i atraktivnaglumaåka ekipa (Bil Pulman, Endi Mek-Dauel, Gebrijel Birn) – bili bi to, spoýa

gledano, glavni momenti ovog projekta.Ponavýa se jedan od omiýenih Venderso-vih motiva: tajnovita veza izmeðu glavnihlikova, dospelih u bizarne situacije. Holi-vudski producent, proslavýen po filmovi-ma sa temom nasiýa, sam postaje çegovaærtva – kao da je upao u neki od svojih,loãe reæiranih proizvoda. Programer kogaFBI zaduæi da unapredi kompjuterski sis-tem prismotre graðana u jednom trenutkuodluåuje da otkrije tajnu pronalaska, sves-tan kobnih posledica. Provokativnost zap-leta nije, meðutim, dovoýna za dobru pri-åu. Potrebna je i makar minimalna uverýi-

vost likova i radçe – dokazda ne egzistiraju samo kaooruða intelektualne igrarijeautora. U ovom sluåaju lik-ovi gotovo da ne postoje;postoje parodirane kreatureæanrovskih obrazaca (krimi-nalaca, detektiva, tajnih age-nata, rediteýa, glumaca) iliogoýene ilustracije ideja osveprisutnom, mimikriran-om nasiýu, ukýuåujuñi tu inasiýe filma nad realnoãñu.

URBANO: Venders po-tvrðuje svoje majstorstvo utretiraçu urbanog prostora– Do kraja nasiýa ñe, rekaobih, uglavnom ostati upam-ñen kao vizuelni doprinospoetici megalopolisa. Nad-moñ tehnoloãkog obiýa nadprazninom egzistencije ube-dýivo je sugerisana scenog-rafskim reãeçima. Premoñcivilizacije slika, çena tihasverazornost i paranoiåniefekti – svi ovi motivi dale-ko ubedýivije funkcioniãuna planu oblikovaça enter-ijera, nego kroz dramskesituacije. Prekomerni intele-ktualizam najviãe je i prob-lematiåan jer uniãtava pri-marne dramske kvalitete.Time se onemoguñava bilokakva prisnost fikcije sa gle-daocem – kako uopãte oåe-kivati prisnost u carstvu sen-ki?

Ãto je bliæi kraju, ovajtekst je moram priznati, sve

viãe konzervativan. Åemuuopãte to zalagaçe za meru,za dramske kvalitete, kritika

Venders potvrðuje svojemajstorstvou tretiraçu urbanog prostora –

Do kraja nasiýa ñe uglavnom

ostati upamñen kao vizuelnidoprinos poetici megalopolisa

ekstrema? Konzervativiz-am i jeste, pored svega os-talog, jedna od esencija-lnih odlika Vendersovog

dela. Bez çega ne bi uro-dio plodom ni onaj poduh-vat fanatiåne "borbe zastvari". Povratak ka samimstvarima, koji obezbeðujetek celovita sinteza tradi-

cionalnog i alternativnog, åulnog i cere-bralnog verovatno je najvredniji projekatVendersove poetike. U formi filma-esejadaýi je od tog ideala nego ikada. Nali-kuje mi na anðela koji se na nebu suviãeudaýio, nezainteresovanog za "niãtavne"ýudske sudbine. "Nije teãko sa zemýegledati nebo", reñi ñe jedan lik u Do kra-

ja nasiýa, "teãko je sa neba videti zem-ýu". s

SRÐAN VUÅINIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Muzika: Uz ritam pirata

Bugarska vezaGotovo svako moæe da snima, distribuira i prodaje u samom centrugrada piratska izdaça, divýe kompilacije i kasete na kojima suponekad åak i pesme ubrzane da bi stalo ãto viãe numera

pirat". Kapaciteti bugarskih pirata kreñu seizmeðu 40-50 miliona komada nosaåa zvukagodiãçe, mada su neke fabrike koje senalaze u blizini granice sa Jugoslavijom veñzatvorene. Pretça pred kojom se naãla ova

zemýa nije naivna. Postavýa se samo pitaçeda li ñe zaista moñi da se kontroliãe ovo ve-liko crno træiãte. Mada su ova izdaça pre-plavila domañe træiãte mi smo samo mali us-putni potroãaå. Na svim evropskim buvýaci-ma postoje muziåki ãtandovi koji se snab-devaju ovim proizvodima. Na åuvenoj

Channel street pijaci moæe se kupiti svaki

CD ãtampan u ovom delu sveta. Radi se ovelikom poslu. Poznato je da su zbog pira-terije gubici svetskih diskografskih kuña oko130 miliona ameriåkih dolara godiãçe.Proizvodna cena piratskih CD pala je na 1,5-2 marke po komadu. U maloprodaji onidostiæu cenu od 5 maraka, dok legalni proiz-voðaåi svoju cenu ne spuãtaju ispod 20-25maraka. Tiraæi su milionski, a profitraåunajte sami.

Ovi piratski kompakt diskovi uglavnomsu kompilacijski, ãto podrazumeva neåiji iz-bor najboýih pesama, recimo Dejvida Bou-vija. Ovaj neosporno najzanimýiviji R'N'R

autor sveden je na dvadesetak najveñih hito-va. Mnoge çegove kýuåne pesme ne moguse nañi ni u jednom ovakvom izboru. Ako se

ovim zadovoýavate, moæete za svega 15-20dinara da stvorite kuñnu kolekciju. Na ovimprostorima u poplavi radio programa kaoosnovna muziåka podloga i slika koriste seupravo ova best of izdaça, i tako dobijamo

potpuno uniformni i sterilni radiodifuzniprostor koji se oslaça, osim u retkim sluåa- jevima, na piratska izdaça. Ako se sluåajno"navuåete" na poziv voditeýa da ñe vamispuniti muziåku æeýu, ubrzo shvatate dadotiåna radio stanica nema na primer Heroesod Dejvida Bouvija.

PRVA DOMAÑA FABRIKA: Da li ñese neãto promeniti åiçenicom da najveñi

jugoslovenski diskografski izdavaå PGPRTS u decembru otvara prvu fabriku CD-a uJugoslaviji? Ovo ñe biti prva takva fabrikana prostoru bivãe Jugoslavije napravýena povrhunskim svetskim standardima. U ovaj

posao uloæeno je åetiri miliona maraka iproizvodiñe se ne samo muziåki CD-i, veñ iCD romovi i video CD-i. Proizvodça jed-nog CD-a traje 4,5 sekunde, ãto znaåi da se usat vremena proizvede oko 700 primeraka.U PGP-u najviãe posla oåekuju posle Novegodine kada ñe, kako se oåekuje, prestati pi-

ratska proizvodça u Bugarskoj. Cena koju

ñe ponuditi sigurno ñe biti niæa od evropske.Prvi domañi CD predstaviñe rad ove diskokuñe iz vremena çenog nastanka. Meðuprvima biñe objavýena izdaça Mokraçca,Pavla Aksentijeviña, Renesansa, Ðorða Mar-

janoviña, Lole Novakoviñ, Dragana Lak-oviña, Kolibrija, Narodnog orkestra saMarãom na Drinu, Velikog simfonijskogorkestra RTB-a... U PGP fonoteci nalazi sepreko 15.000 naslova koji ñe se u buduñnos-ti pojaviti na ovakvom nosaåu zvuka.Naravno, ovo otrvara pitaçe prava na li-cencna izdaça nekadaãçe Jugoslavije.

"To je sve zamrznuto. Postojala su dug-

ovaça i åeka se skidaçe spoýnog zidasankcija da se i ova oblast reguliãe. Do tada,ãtampañemo samo naãa izdaça", kaæe

"Nemam niãta protiv piratskih izdaçamojih CD-a. Mislim da tako mnogoviãe ýudi sluãa moju muziku, i to

sam rekao i svom izdavaåu. To je dobro zamuziku, posebno klasiånu." Ovo su reåi jed-

nog od najpopularnijih violinista danaãçiceNajdæela Kenedija sa konferencije za nov-inare uoåi çegovog nedavnog beogradskogkoncerta. Domañi rok muziåari ne dele ovomiãýeçe i kaæu da bi se moæda sloæili sa timda i oni mogu da zarade kao Najdæel Kenedi.Naãe træiãte nosaåa zvuka potpuno je ha-otiåno, piratizovano i dezorganizovano. Akose pod pravilima ne podrazumeva to da sva-ko moæe da presnimava, distribuira i proda-

je kasete ili diskove u samom centru grada.Ti snimci su, naravno, naåiçeni prema uku-su samih kompilatora, åesto se i pesme sni-maju sa izvesnim ubrzaçem da bi mogle da

stanu u ãto veñem broju na kasete, pojedinialbumi nemaju poåetnih numera ili se pos-ledçe pesme naglo prekidaju na sredini, anajpopularnija su tzv. the best of ... izdaçasa sluåajnim odabirom pesama nekog iz-davaåa. Niko ne poãtuje autorska prava, ob-

javýuju se laæni podaci o tiraæima tako dabilo ko od rokera teãko moæe da dobije ade-kvatan procenat od broja prodatih primera-ka. Taåne evidencije ne postoje, a mala au-torska prava (ZAMP – prava na emitovaçemuziåkih dela na radiju i TV-u, na koncerti-ma) veñ dugo niko ne plaña.

RAÅUNICE: U svetu naravno pokuãa-

vaju da stanu na put muziåkoj pirateriji. Ne-davno se pojavila vest u novinama da suSAD ozbiýno pripretile Bugarskoj meðun-arodnim sankcijama ukoliko ne prestanu saproizvodçom piratskih CD-a. Sliåno jeranijih godina bilo i sa Kinezima (mada jekvalitet çihove proizvodçe daleko ispodbugarskih proizvoda). Oni su åak nekolikosati i bili pod sankcijama zbog piraterije.Potpisali su traæene obaveze, sankcije sustornirane, ali stvarnog efekta nije bilo. Joãuvek mogu da se nabave CD-izdaça za sve-ga dolar ili dva. Ovakvi ilegalni proizvoðaåipostoje i u Rusiji.

Kako ñe se Bugari ponaãati u celoj priåi?Prema jednoj raåunici, svaki osmi CD nasvetskom træiãtu je – "made in Bulgaria, by

D E J A N

T A S I Ñ

PO UKUSU KOMPILATORA: Ãtandovi ispred Studentskog kulturnog centra

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



"Stripburek": Antologija istoånoevropskog stripa

Dobre vesti sa IstokaOva antologija predstavýa pokuãaj da se prvi put na jednommestu prezentuje autorski strip zemaýa Istoåne Evrope

Redakcija jedinog slovenaåkog strip åasopisa "Stripburger" nedavno je objavila jednu zanimýivu kolekciju stripova nazvanu "Stripburek". Ova antologija predstavýapokuãaj da se prvi put na jednom mestu prezentuje autorski strip zemaýa IstoåneEvrope. Kçiga je ãtampana na engleskom jeziku, sa nesumçivom namerom da, kaoprvo, iskoristi komunikacijsku pogodnost ovog novog "univerzalnog" jezika, i da, kaodrugo, omoguñi plasiraçe kçige na britansko i (pogotovu) ameriåko træiãte. Dobarpotez u tom smeru svakako je i saradça sa Robertom Bojdom (Boyd), ameriåkimstrip-kritiåarem koji piãe za znaåajni åasopis "Komiks dæurnal" (The Comics Journal)i urednik je u izdavaåkoj kuñi "Kiåen sink pres" ( Kitchen Sink Press). Bojd je, u izjaviza "Vreme", objasnio svoju ulogu u ovom projektu: "Ja sam pristao da organizujem

distribuciju i promociju ove kçige u Americi. Nadam se da ñu uspeti da izazovempaæçu ovdaãçih åitalaca, veñ i zato ãto je to prva kçiga te vrste. U Americi retkoåujemo neke dobre vesti iz Istoåne Evrope; mediji nas bombarduju problemima kaoãto su ruska mafija, rat u Bosni, ekstremizam u Srbiji i Hrvatskoj, i tome sliåno... Nad-am se da ñe ova zbirka stripova naznaåiti da tamo postoji åitavo mnoãtvo kreativnihýudi, koji se bave umetnoãñu na originalan naåin. To je vredno paæçene samo zato ãto su ta dela zanimýiva, veñ i zato ãto govore neãtopozitivno o Istoånoj Evropi. To je u svakom sluåaju uzbudýiv projekat! Ãto se samih stripova tiåe, neki su savrãeni – kao radovi Ale-ksandra Zografa, Darka Macana ili Danijela Æeæeýa. Postoje i oni stri-povi koji zahtevaju joã mnogo rada svojih autora da bi uopãte bili åi-týivi. Veñina radova, meðutim, lebdi negde izmeðu ova dva ek-strema".

Iz Bojdove izjave veñ se moæe naslutiti da je najveñi akcenatstavýen na radove autora iz bivãih jugoslovenskih zemaýa, ãto je i ra-zumýivo, poãto je to bila i jedina zemýa u tom geografskom podruå- ju koja je imala snaænu i trajnu strip tradiciju. U mnogim zemýama naistoku Evrope medij stripa ili nije uspevao, ponegde je bio åak izabraçivan, a u Albaniji je bio i potpuno nepoznat – tako da u çiho-vom jeziku åak nije ni postojala reå za strip (tim pre raduje pojavaautora kao ãto je albanac Ãpend Bengu). Tek su godine raspada komu-nizma donele otvorenost prema kulturnim i kontrakulturnim kretaçi-ma na Zapadu, pa su se u nekim zemýama pojavili autori zaintereso-vani da se bave stripom. "Stripburek", tako, beleæi i neke od embrion-alnih pokuãaja nastanka strip scene u zemýama kao ãto su Letonija, Litvanija, Åeãka,Ukrajina i sl., i zato je razumýivo da radovi autora iz ovih zemaýa deluju poåetniåki.

Ãto se strip crtaåa iz Srbije tiåe, oni su predstavýeni zaista zavidnim brojem auto-

ra uglavnom mlaðe generacije: Grabowski, Ivana Filipoviñ, Vladimir Stankovski,Saãa Mihajloviñ, Aleksandar Zograf i drugi (ukupno trinaest autora), dok je Wostokzastupýen ne samo svojim strip-storijama, veñ i crteæom Dinarca u junaåkoj pozi naomotu kçige.

"Sripburek" objavýuje i tekstualne priloge koji obraðuju staçe na strip sceni poje-dinih zemaýa, kao i adrese autora i åasopisa. Znaåaj åitavog ovog projekta nije samou moguñnosti da se dela istoånoevropskih autora predstave svetu, veñ i u prilici da sesami istoånoevropski autori upoznaju meðusobno, i da dobiju viãe informacija o stripuuopãte. Zahvaýujuñi univerzalnosti i komunikativnosti stripa, ovaj bi medij tokomvremena mogao da stvori globalnu scenu, koja bi trebalo da na neki naåin poveæe au-tore razliåitih zemaýa i kontinenata – naroåito kada je autorski strip u pitaçu. "'Strip-burek' ne tvrdi da reprezentuje åitav svet istoånoevropskog stripa, ali vam moæe pruæitibar uvid u klimu koja tamo vlada" – zapisali su prireðivaåi ove antologije, koja zavre-ðuje paæçu makar kao simboliåni pokuãaj ruãeça barijera u delu sveta koji joã nastoji

da izaðe na kraj sa brojnim problemima i nesporazumima. sSAÃA RAKEZIÑ

Dragan Iliñ, muziåki urednik u PGP-u.Novi CD KUD-a Idijoti Cijena ponosa

prvi je kompakt disk legalno objavýen sapodruåja bivãe Jugoslavije; izdavaå AUTO-

MATIC iz Beograda. Boris Bele, voða grupe

Buldoæer i direktor HELIDON-a kaæe za"Vreme": "Mi æelimo saradçu sa srpskimmuziåarima i izdavaåkim kuñama koja ñe seostvarivati na korektnim odnosima da bimuziåari stvarno imali neãto od toga.Naæalost, iako sam ãest godina bio pred-stavnik Helidona u Beogradu, niko me nijekontaktirao, mada ni ja nisam joã ponudiosaradçu. Treba da napravimo prvi korak".

Naravno, najviãe gube najpopularnijimuziåari, a u slovenaåkom Udruæeçu muz-iåkih radnika kaæu: "Mi najteæe kon-troliãemo jugoslovensku produkciju jer nis-mo u staçu da utvrdimo poreklo tonskih

zapisa. Komunikacija meðu novim dræava-ma joã je uvek loãa i ne postoji saradçameðu udruæeçima kako bi se zajedniåki sta-lo na put muziåkom divýaãtvu. Ponekad neznamo da li su neka izdaça i legalna, jer jedosta naãih izvoðaåa imalo ugovore sa iz-davaåima u drugim republikama bivãeSFRJ".

SLOVENAÅKA I HRVATSKA IS-KUSTVA: Hrvatska je demonstrirala svojureãenost da zaustavi muziåku pirateriju. UZagrebu krajem oktobra, u dvoriãtu zagre-baåkog Jadran filma, kamion guseniåarzdrobio je preko 11.000 komada audio i vid-

eo kaseta piratskog porekla. Svedoci koji supodræali ovakav vid borbe bili su i muziåarinama dobro znani Husein Hasanefendiñ iostali ålanovi Parnog vaýka.

Prema procenama iz CROATIA RECORDS (bivãeg JUGOTONA), Hrvatskagubi oko 20 miliona DEM godiãçe zbog pi-ratskih izdaça. Procene u Srbije kreñu se odnajmaçe 10 miliona DEM, dok se u sveturaåuna da su ukupni gubici zbog piraterijeoko 5 milijardi dolara.

"Kako policija nije motivisana da juri pi-rate, svi izdavaåi treba da se ujedine i daformiraju svoju antipiratsku policiju",poruåuje Tomaæ Domiceý svim svojimkolegama. On je spreman da uloæi 100.000DEM za osnivaçe fonda za borbu protivmuziåkih pirata i dodaje: "Za tri meseca ga-rantujem da ñe biti vidýivi i rezultati. Mojslogan je: muziåari i proizvoðaåi ujedinitese protiv pirata".

Da li ñe veñe angaæovaçe Ujka Sema naovom crnom træiãtu promeniti stvari, da li ñebiti uhvañeni tvorci ove igre koja donosiogroman profit i koliko je sve ovo poåetakborbe sa svetskom piraterijom u svim oblas-tima – teãko je reñi. Muziåkih CD-a ima na-

jviãe, ali ãta je sa kompjuterskim programi-ma, CD romovima, video izdaçima? Uosta-

lom, pirata je bilo odvajkada. sDUBRAVKA MARKOVIÑ

ZMAGO HERMAN

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


e s e o n o b a r n a b o ý , c i m a , I t a l i j a n i m a ... N i ç i m a v i ã e n e

a v e s u z u k i , z a k o j i j e J u g o s l a v i j a b i l a d e s t i n a c i j a p r e r a t a .

m t r æ i ã t i m a s u n a ã e m e s t o z a u z e l i T a j l a n ð a n i , M a l e æ a n i , I n d o n e æ a n i , L

o ý a c i , R u s i i , n a r a v n o , K i n e z i . P R O P U Ã T E N A Ã AN S A: K a o z e m ý a o g r o

a j v e ñ e g b r o j a s t a n o v n i k a n a s v e t u , K i n a j e , s i g u r n o , z a s v a k o g a z a n i m ý i

m u d a s e o d ç e u n a r e d n o m v e k u o å e k u j e , n i m a ç e n i v i ã e , v e ñ p r a v o p

K i n a m e ç a s v o j p r i v r e d n i s i s t e m u p r a v c u l i b e r a l n e t r æ i ã n e p r i v r e d e , k o j o j

æ i t i n a t o j s t r a n i p o d r ã k u z a p r e v a z i ð e n e i n e e f i k a s n e s i s t e m e j e , t a k o , å i

v e ñ å u v e n i n a f t n i a r a n æ m a n . N j i m e s u n a m K i n e z i , m i m o s t a n d a r d n i h s v

a r o b u . Al i , k a o o s i g u r a ç e z a o v a j p o s a o p o s l u æ i l o j e å e t r d e s e t a k m i l i o n a

r a å u n i m a n a k o n u v o ð e ç a s a n k c i j a U j e d i ç e n i h n a c i j a . Ã a n s a k o j u s m o t i

i ã ñ e n a , ã t o j e s a m o j o ã j e d a n d o k a z z a t v r d ç u d a n e m a v e å i t i h p r i j a t e ý

m a l o r o b e k o j u s m o p o n u d i l i n i j e K i n e z i m a o d g o v a r a l o k v a l i t e t o m i l i c e n

o v i n o m , u d o l a r i m a , s v a k a k o . P AT I K E I K I K I R I K I : Å a k s u i S j e d i ç e n e

s e t i l e k a k o j e t e ã k o r a z b a ã k a r i t i s e n a k i n e s k o m t r æ i ã t u . P r e m a p o d a c i m a

o s t a v ý e n i m n o v i n a r i m a u I n s t i t u t u z a s p o ý n u t r g o v i n u ) , p r e d v e g o d i n e A

s p o ý n o t r g o v i n s k o j r a z m e n i o d 14,5 m i l i j a r d i d o l a r a , a p r o c e ç u j e s e d a ñ

o d 18 m i l i j a r d i d o l a r a .: z a p r v i h d e s e t m e s e c i o v e g o d i n e i z K i n e s m o u v e z l i d e s e t p u t a v i ã e n

d o l a r a , p r e m a 5 ,6 m i l i o n a d o l a r a ) . P o s e b a n k u r i o z i t e t j e å i ç e n i c a d a n a

e ! ? Z a t o , p r e m a n e k i m t u m a å e ç i m a , o b r a z l o æ e ç e t r e b a t r a æ i t i u r e e k s p o

l i å n o g k v a l i t e t a p r o d a l i s m o j e t r e ñ i m z e m ý a m a ) i u v o z u j e f t i n i j e i z d r u g i

i o n a l o ã i j e g k v a l i t e t a ) . G d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? P r e m a d r u g o j t e o r

o K i n i n e m a n a f t e z a t o ã t o s e u v o z i “ p r e k o t r e ñ e z e m ý e ” . T o , p a k , p o d r a z u

g d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? U p r v o j p o l o v i n i o v e g o d i n e , p r e m a Ag e

u v o z i l a k o k s , p o l u k o k s , p a t i k e , f e r o m a n g a n , f e n a z o n , m o n i t o r e s a k a t o d n

u , b o k s i t , s i l i c i j u m i i g r a å k e . U K i n u j e i z S R J u p r v o j p o l o v i n i g o d i n e n a j v i

r i d a , c e l - v l a k n a , b u l d o æ d e r a i u t o v a r i v a å a . Z a d e v e t m e s e c i s l i k a j e n e ã

l i g r a ð e v i n s k i h m a ã i n a , t r a k t o r a i a l a t a . F E LI C I J A I J U G O : P r oblem

m s l u å a j u , t r e b a r e ã a v a t i o v d e , n e u K i n i . D v a skoraãç

i h s v e t s k i h p r i v r e d n i h t o k o va joã ijr a n i h p oslova i

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedan CD)u korist NP "Vreme", Beograd, æiro raåun 40804-603-7-31530.Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujemkompakt-disk sa 40 najno-vijih brojeva "Vremena", 10dodataka, åitaåem, bazom

podataka i uputstvomIme i prezime

Adresa

Potpis

Za svega 100 dinara dobiñete CD sa 42najnovija broja "Vremena" i 10

specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tekstovi i svefotografije, ukljuåujuñi i naslovnestranice u boji. Na CD-u se nalaze i

besplatan Acrobat-åitaå (Mac, Win3.x,Win95), indeksirana baza podataka za

brzo pronalaæenje onoga ãto vam treba ikratko uputstvo, tek da se naðe...

Da li ste propustili neãto znaåajno? Da li ste se "izgubili"preturajuñi po starim novinama? Moæete li baã svega da se setite?

Mi smo SVE zapamtili!

D E S I G N

B Y M A R K O V I Ñ

&

S R B I N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



moliñemo da nam se oprosti. Najbitnije jeda Festa bude.”

SASTAV SAVETA: Ålanovi Savetakoji najavýuje gospodin Ranðeloviñ su:Dinko Tucakoviñ bio bi predsednik, Slobo-

dan Ãijan, Æeýko Draãkoviñ, Dejan Vraæa-liñ, Dragan Jeliåiñ, Branimir Stojanoviñ,Vuk Pavloviñ, Srðan Koýeviñ i Sergej Tri-funoviñ. Oni su se prvi put, i to konsultativ-no, sastali 24. decembra, u vreme kad jeovaj tekst pripreman.

“Dobio sam poziv kojim me BobanSkerliñ poziva na taj sastanak. To je prvazvaniåna informacija da sam predloæen zaSavet Festa. Koliko sam obaveãten, isto je isa ostalim predloæenim ålanovima”, kaæe za“Vreme” Dinko Tucakoviñ. Prvi put je otome åuo letos na jednoj proslavi, a tek ne-davno, iz ãtampe, da bi trebalo da predseda-

va Savetom. “ Neñu da uzmaknem, mislimda od Festa joã uvek moæe i treba da se ura-di sve ono ãto on zasluæuje i oseñam moral-nu obavezu da to i uradim. Pitaçe je samoda li ñe mi obezbediti uslove neophodne zarad. Kaæu da novac postoji. Ãta ako bude in-flacija? Hoñu taåno da znam koliko je to.Zatim: neñu da nosim nikakvo breme pre-thodnih Saveta. Kriza nije nastala odjedn-om. Krizu su napravila eksperimentisaça sakoncepcijom Festa. Fest treba da bude onoãto je bio – festival festivala, i ja ñu to pro-bati da uradim.”

OSTACI SA REVIJA: Postoji, narav-no, i moguñnost da Skupãtina grada polovi-nom januara ne imenuje novi Savet i da neodobri çihov neformalni prethodni rad.Gospodin Ranðeloviñ kaæe da bi to znaåilokraj Festa, ne iskýuåuje ni tu verovatnoñu,ali, sudeñi po raspoloæeçu poslaniåkih gru-pa, ne oåekuje takav ishod.

I tako, ako sve bude u redu, zagovorniciteze da distributeri preuzimaju Fest imañedovoýno argumenata. Po çima, da nevoýabude veña, filmovi koji nude distributeri os-taci su sa çihovih veñ odgledanih revija.Nenad Dukiñ, umetniåki direktor prethodna

dva Festa i najistaknutiji u grupi protivnojRanðeloviñevim potezima, nedavno je jav-no govorio da je Fest zbog cajtnota u situ-aciji da mora da traæi pomoñ distributera, ãtoznaåi da oni indirektno diktiraju çegovukoncepciju. Fest je time, kako je tom pril-ikom izjavio Dukiñ, izgubio autonomiju. IDukiñ je pristalica ideje Emira Kusturice,çegovog prethodnika, da Fest postane insti-tucija. Smatra da program treba raditi to-kom cele godine, da ga radi jedna autonom-na grupa, bez iåijeg uticaja, i da je to jediniput ka kvalitetu.

Fest je, naravno, znaåajniji od svih ovih

rasprava, jer su najbrojniji oni koji æele da gai ove godine bude. To je, naravno, publika.sSOÇA ÑIRIÑ

N

Film: Fest, ipak

Ponovo uredovnom terminu"Nemamo viãe vremena za proceduru izbora saveta Festa.Predloæili smo da sve pripreme privremeno obavýaadministrativna komisija, jer bi bilo sramota da Festa ne bude",kaæe Milutin Ranðeloviñ, potpredsednik gradske vlade

ñim ovogodiãçim festivalima, a i ålan jeprethodnog Saveta. To bi bio glavni prog-ram. Oåekujemo da bi nam za prateñe pro-grame pomogli inostrani kulturni centri.Znaåi vreme nam ne bi bilo problem.”

Ni novac. Gospodin Ranðeloviñ tvrdi da je u Skupãtini grada veñ obezbeðeno900.000 dinara potrebnih za Fest. Preostaje joã problem sastava Saveta jer Skupãtinagrada nije razreãila stari, niti imenovala no-vi. Od marta do decembra çeni odbornicisu Fest pomiçali tek na nedavnoj skupãtini,

da bi na kraju skinuli to pitaçe sa dnevnogreda. Bilo je pokuãaja da se odmah nakonove zakaæe sledeña sednica sa samo jednomtemom: novi Fest i çegov Savet. “Nemamovremena za tu proceduru; obeñana sednicaodræañe se tek polovinom januara. Zato smopredloæili Izvrãnom odboru Skupãtine gradada Savet koji bi tada trebalo da bude imeno-van, a dobio je odobreçe administrativnekomisije, odmah poåne neformalno da radina organizaciji ovog Festa, a da se sledeñipriprema prema pravilniku. Oni bi i izabralineformalnog selektora; verovatno ne bismomeçali proãlogodiãçu praksu – tri selekto-

ra iz Saveta, a dva izvan. Dobili smo odob-reçe da moæemo tako da radimo, a ako nebudemo sasvim poãtovali proceduru, za-

ajnovija vest o 26. Festu glasi: biñega, i to u starom terminu. Dakle, ipakne u martu nakon Festivala doku-

mentarnog i animiranog filma, kako je dopoåetka ove nedeýe najavýivano, nego od30. januara do 8. februara. Ispostavilo se,naime, da pravila zahtevaju prijavu prome-ne termina festivala Svetskoj filmskoj orga-nizaciji u Parizu, a da ta procedura ne bi bilazavrãena do marta. U momentu kad je od-luåeno da se nastavi po starom, Savet Festa joã nije imenovan, selektor takoðe, a vreme

za izbor filmova postalo je vidno kratko.Bila su to, inaåe, tri glavna problema zbogkojih je najavýivana promena termina.

PRELIMINARNI SPISAK: “Sve smoto prevaziãli. Bila bi sramota da u Skupãtinigrada postoje dva åoveka iz filma, BobanSkerliñ (sekretar za kulturu) i ja, a da Festane bude”, kaæe za “Vreme” Milutin Ranð-eloviñ, potpredsednik gradske vlade. On ob- jaãçava da se po koncepciji naredni Fest nebi razlikovao od prethodnog, i da je prog-ram veñ napravýen. “Joã pre petnaestak da-na dobili smo åetrdesetak filmova od distri-butera; sve su to ameriåki hitovi i pobednici

festivala kao i evropski umetniåki filmovi.Spisak je dat na proveru Institutu za film,Miroýubu Vuåkoviñu; on je bio na svim ve-

ÃTA ÑE OBELEÆITI OVOGODIÃNJI FEST:Publika na proãlogodiãnjoj manifestaciji

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



æivotu, ili da uåini neãto ãto je oduvek æe-leo, a nije mogao, ãta bi to bilo? Zar biåovek izabrao maçe od onoga ãto je ravnospaseçu duãe? Zato, nije reå o volãebnomsusretu sa zlatnom ribicom, reå je zapravoo spaseçu, a pitaçe koje se postavýa jed-no je od najteæih koja uopãte postoje.Odgovor na ovo pitaçe otkriva åitavogåoveka.

Osnovna prepreka da åovek ispunisvoje najviãe æeýe nije samo to ãto je onbiñe ograniåenih, nevelikih moñi, veñ toãto je privremeno na ovom svetu. Da smo

na ovom svetu zauvek, moglo bi se oåeki-vati da ñe se ono do åega nam je najviãestalo kad-tad odigrati. Ali okovani pro-laznoãñu æivimo kao vremenska forma sk-lona odumiraçu, i sve ãto je bilo nikada seneñe vratiti, a ono ãto se sada ne zbiva, ni-kada i neñe. Time je åovek osuðen na nep-onovýivost i jedinstvenost svakog trenutkasvoga æivota. Tajna nekadaãçeg i buduñegpostojaça, misterija vremena i æeýa da seçime koliko-toliko ovlada, da se proãlost ibuduñnost uåine pristupaånim, a naroåitomoguñnost da se na çih deluje kako bi æiv-ot bio boýi i prijatniji, oduvek je privlaåilasmele duhove.

BIRANJE VREMENSKOG TOKA:U obimom nevelikoj, ali sadræinski veomabogatoj kçizi Zorana Æivkoviña "Vremen-ski darovi", problem o kome je reå nijepostavýen jednostavno kao pitaçe kre-taça kroz vreme, o åemu je autor nadrugom mestu ostavio veoma zapaæenuraspravu, veñ je pre svega odreðen kaodilema da li bi moguñnost prolaæeça kroznaslage vremena, i to u oba smera, uproãlost i u buduñnost, donela åoveku æeý-eno osloboðeçe i iskupýeçe. Pripovedni

interes Zorana Æivkoviña nije vezan zapuku fantaziju, za izmiãýaçe li samomaãtaçe kako bi se to moglo postiñi, veñ

SAVREMENA PROZA

Stvaralaåki dar Zoran Æivkoviñ je u "Vremenskim darovima" u veoma ãirokom luku,u kome se problem vremena vidi od Avgustina do Kanta, ali i od

antiåkih istoriåara do savremenih futurista, ispisao stranice kçigekoja ñe åitaoca izloæiti teãkim pitaçima

Zoran Æivkoviñ: "Vremenski darovi", Beograd, Stubovi kulture, 1997

je vezan za åoveka i çegovu sudbinu, zaliånu dramu pred kojom bi se naãao onaj

kome bi bio omoguñen pristup vremenu.Vreme zatiåe åoveka nespremnog da seodbrani od prolaznosti i bilo bi ravnospaseçu kada bi åovek mogao da ga uåinipromenýivim i prilagodýivim. Ako veñ nemoæe da traje veåno, barem da moæe dabira vremenski tok i naåin çegovog proti-caça, ili da uåini buduñnost i proãlost lakopristupaånim.

Takav dar dostojan je stvoriteýa, ali nascenu stupa jedan drugi lik. U Æivk-oviñevoj prozi pojavýuje se jedan tajan-stveni lik o kome se mora ozbiýno razmis-liti, utoliko pre ãto tajna çe-

govog identiteta nije sasvimraspletena ni na kraju kçige,premda se tamo åini da jereå o liku samoga autora.Stvaralac je stupio na mes-to stvoriteýa da svojim junacima ponudi jednusasvim izuzetnu moguñ-nost, da putuju krozvreme. Za to je potrebnoda pristanu na svoje-vrsnu pogodbu sa çimi da otvore naroåit åas-ovnik, na kome seubrzano vrte kazaýke,kao na filmu – u åe-mu, razume se, trebaprepoznati finu Æiv-koviñevu ironiju naraåun uobiåajenihprikazivaça putovaça u vre-me za koja je neophodno, u laiåkoj pred-stavi, da se åasovnik brzo zavrti, kao da susatovi povezani sa skrivenim mehanizmomvremena. Junaci koji otvore åasovnikodmah stiæu do onog trenutka koji odre-ðuje smisao çihovog æivota.

SAZNANJE I ISTORIJA: U pog-lavýu "Astronom" to je pitaçe sudbine jeretiåke misli o ureðeçu kosmosa, koja se

moæe proveriti ukoliko se zaviri ubuduñnosti. Astronomu, monahu na kogase sruåio gnev crkve, ponuðeno je da vidikako ñe svet izgledati ukoliko ne pristaneda spase æivot odriåuñi se svoga uåeça.

Astronomov izbor prikazan je sa blagimdelovaçem ironije, jer ñe se svet razvijationako kako se razvija, samo ako izneverisvoje saznaçe slavu neñe steñi on negoneki çegov uåenik. Tragedija, da æivot tre-ba ærtvovati, pretvara se u izbor izmeðuslave i izbegavaça patçe. Ukoliko åovekne moæe da bude sasvim sreñan, æivot bezpatçe je naliåje svetskih uspeha. Æivkoviñ,dakle, pokazuje kakav je ishod æeýe daåovek sebe upiãe u svetska deãavaça, dase izloæi velikoj istoriji svetskih dogaðaja.

Dok je u "Astronomu" saznaçe jaåe odistorije, pa se ono ne meça, u narednom

poglavýu istina deluje slabije od nauånogdokaza. U "Paleolingvisti" junak je nauåni-ca kojoj je ponuðeno da se vrati u dubokuproãlost i da u idiliånom, rajskom svetuneposredno utvrdi kakav je bio prvobitni jezik. Neposrednost takvog uvida zauvekonemoguñava da se saznaçe prenesesavremenicima koji mogu da poverujusamo dokumentima i posrednim nalazima.Tako je ironiåno prikazano kako je dokaz unaãem dobu vredniji od istine, jer istinapostoji jedino preko dokaza, a ne sama posebi. Neposrednost postojaça sveta zapra-vo ne moæe da se veæe za ideju znaça. Lik

profesorke posveñene uza-ludnom zna-çu o koreni-ma jezika iro-nizuje predsta-vu o nauåniku,to je neka vrstanaliåja proble-ma svetskog us-peha koji je po-gaðao astronoma.Astronom, nauå-nik iz proãlosti, pu-tuje u naãe doba, aiz naãeg doba pale-olingvist odlazi uproãlost, i ni u jedn-om smeru se ne mogupronañi mir i uteha.Junakiçi osuðenoj dakao duh luta drevnimsvetom oduzeto je ono

ãto za æivota nijedovoýno uoåavala kaovrednost: neposredno åulno zadovoýstvo.

GORÅINA GUBITKA: U treñempoglavýu, "Åasovniåar", Zoran Æivkoviñsa dobrim razlozima ne poseæe za nekom

futuristiåkom projekcijom, ne izmiãýanepoznatu buduñnost, veñ kada je pripre-mio teren, postavýa pitaçe relativnih

ada bi åoveku, kao ãto nije, bilodato da barem jednom moæe da

popravi neãto ãto je uåinio u

K

Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



odnosa proãlosti i buduñnosti, onih koje suvezane za samoga åoveka i çegov æivot.Åasovniåar ne æeli da vidi proãlost ilibuduñnost, veñ da ispravi onaj åas kada sumu oduzeti æivotna sreña i radost. To je tre-

nutak kada je izgubio æenu koju je voleo ikoju bi saåuvao da ju je zagrlio, ili samozadræao, da ne izaðe iz çegoveradçe i padne pravo pod zahuk-talu zapregu – tim starinskim, unekadaãçim gradovima nimaloretkim dogaðajem, Æivkoviñponovo na ironiåan naåin pred-stavýa åovekov sudar sa zahuk-taloãñu sveta, kakav tragiåniudes donosi sudar sa ubrzanim æivotom.Åasovniåar, meðutim, time nije osloboðenoseñaça bola zbog gubitka, jednomsteåeno iskustvo zauvek ostaje sa çim. Os-

taje goråina gubitka koja je zapravo istinaåovekovog postojaça u svetu. Zoran Æivk-oviñ, prema tome, pronicýivom åitaocu

stavýa do znaça neke dubýe istine oåoveku i æivotu, ãto çegovoj prozi dajeposebnu smisaonu dubinu. U kçiæevnojantropologiji, uz åiju bi se pomoñ moglatumaåiti ovakva proza, poseban znaåaj ima

upravo doåaravaçe åovekovog sudara sacelinom sopstvenog postojaça.

DILEMA: Zavrãno poglavýe je is-tovremeno i kruna ovakvog kçiæevnogoblikovaça. Ono je posveñeno susretutajanstvenog lika koji daje vremenske

darove sa slikarkom u nekom sanatoriju-mu. Njoj vremenski dar nije potreban. Ustvaralaåkom miru sa sobom, ona veñ zna

"Vremenski darovi" jesu fantas-tika, ali ne onakva kakva bi se moæ-da mogla oåekivati s obzirom na toåime sam se ponajviãe bavio. "Iakostoæerno mesto u kçizi ima jedanosoben SF motiv – hronomocija,ovo je prvenstveno roman o drami iodgovornosti pisaça." A ta drama ita odgovornost nemaju æanrovskipredznak.

(...)Moj prvi roman "Åetvrti krug"

ZORAN ÆIVKOVIÑ, PISAC

O pisaçu i tami"Iako stoæerno mesto u kçizi ima jedan osoben SF motiv – hronomocija, ovo je prvenstveno roman o

drami i odgovornosti pisaça", kaæe autor takoðe nije bio nauåna fantastika, bar ne uuobiåajenom smislu reåi. Iako je obilatoposezao u motivski inventar ovog æanra, on je kao celina znaåajno iskoraåivao iz tihokvira. Uostalom, savremena fantastikanalaæe temeýitu reviziju definicije ovekçiæevne vrste. Kada ne bi zvuåalo odveñoholo, moæda bih se odvaæio da kaæem da jeono ãto piãem nagoveãtaj fantastikedvadeset prvog veka.

(...)Iako sam, po prirodi posla, potpuno

zaguãen ameriåkom SF prozom, moji spi-sateýski uzori sasvim su na drugoj strani – uevropskom novom romanu. Divim seumeñu sa kojim Umberto Eko pravikçiæevnu transpoziciju svoje kolosalne eru-dicije, kao ãto me oåarava gusta, zbijena ismislom bremenita reåenica Petera Hega.Imam visoko poãtovaçe za åipkasto, aluzivno tkaçe prosedeaKazua Iãigura, a voleo bih da postignem krajçu svedenost oblik-ovaça poput poteza proznom kiåicom Alesandra Berika. Iliveãtinu Patrika Ziskinda u doåaravaçu atmosfere koja kao dasilinom ãoka deluje na åula. Odvaæio sam se da se upustim uprozno stvaralaãtvo tek poãto sam dobrano zakoraåio u åetrdesete

godine. Ovo nije nikakav recept koji se preporuåuje drugima,naravno. Ipak, iskustvo me odvraña od toga da verujem u spi-sateýske vunderkinde. Pre no ãto åovek odluåi da ozbiýno napiãe

neãto, potrebno je uæasno puno åi-tati. Ovde nema preåica – pripremniradovi moraju se vaýano obaviti.

(...)Ne znam kako to biva sa drugim

piscima, ali oba moja romana upoåetku su postojala samo kao nizstatiånih slika. Ispod zamrznutostiovih prizora klobuåilo se, meðutim, jedno nevidýivo vreçe koje je,

neizbeæno, pokuýalo napoýe. Moæ-da bi prirodnije bilo da sam slikar,

ali graða moje umetnosti su reåi, te se ovabujica izlila u obliku gomila slova koje bi tre-balo, taãto se nadam, da u svesti åitaoca pono-vo artikuliãu slike od kojih sam ja poåeo.Beznadeæno sam zakazao, ako se to ne desi.

Neãto se åudnovato zbilo sa "Åetvrtimkrugom". Zavrãna, najsloæenija epizoda pastiãsa Ãerlokom Holmsom nije najpre bila åak nislika. Nije bilo niåeg, u stvari. A onda je tekststao da se oblikuje na monitoru, naizgled niot-kuda. Znatno viãe nego pisac, ja sam bio åi-talac koga nestrpýeçe goni da ãto bræe piãekako bi ãto pre doznao kako ñe se stvar ras-plesti...

(...)U zametku, "Vremenski darovi" bili su

åetiri prizora tame koju naruãava tek oskudansnop svetlosti: odsevi bakýe iz hodnika poredtamnice, priguãen sjaj svetiýke u suteren-

skom kabinetu, obasjanost zelene åohe na åasovniåarskoj tezgi iuski reflektorski snop upravýen u slikarsko platno. A negde iz-van sapetih snopova, iz samog srca tame, jedan glas izgovaranemoguñe, nedopuãtene reåi...

Posredi je isti onaj glas koji ñe me moæda veñ sutra, ili krozneznano dugo vremena, ponovo prizvati kompjuteru kao pukog

znatiæeýnog åitaoca, da izlije novu bujicu slova – gradivne ope-ke nekih novih slika... s

K. R.

ono ãto se o æivotu i proticaçu vremenamoæe znati, pa se zato ne opire mestu nakome se nalazi, ni onome ãto se sa çomdeãava. Ironija ovde dostiæe vrhunac, jertaj mir je obezbeðen pod okriýem ludila i

podvrgnut terapiji naåela "normalnog" sve-ta, ali se, kao u dugoj tradiciji svetskekçiæevnosti, pokazuje da jemudrost ludosti veña od nor-malnosti saznaça. Na çenimplatnima su prikazani likovikoje je åitalac upoznao u pre-thodnim poglavýima, dok naposebnom platnu niåe raspetilik tajanstvenog vremenskog

darodavca. Dilema kulminira jer se joãuvek ne vidi da li je reå o laænom spasiteýuåija raspetost na krstu vremena je ironiåniodjek spasonosnog verskog raspeña, ili je

to izaslanik demonske sile pa simboli zlapokazuju da je svako poigravaçe åoveko-vom sudbinom koje u bogu ne nalazi utehu

v

"Vreme zatiåe åoveka nespremnog da seodbrani od prolaznosti i bilo bi ravnospaseçu kada bi åovek mogao da gauåini promenýivim i prilagodýivim"

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



samo dijaboliåki åin. Tajanstveni stranac,koga jedino slikarka poznaje, u povlaãñen-om je poloæaju jer zna tajnu svakog junaka,a niko ne poznaje çegovu. To oprobanosredstvo dramaturgije i ovde daje rezultate.

Kolebaçe izmeðu figure dobra i figureobmane je poetiåki osmiãýeno, a zavrãnapriåa je neka vrsta metafikcije, komentara itumaåeça smisla i svrhe pripovedaça.Sve to dobija na snazi jer je i slikarkastvaralac, pa se naposletku vidi ra-spoluñenost umetniåkog biña, na suludimir sa sobom i obuzetost drugima. Niumetnik, åiji karakter je, kako bi rekao jedan poznati filozof, povlaãñeno mesto es-tetske spoznaje, ne moæe da pomiri pro-tivreånost åovekovog biña i opstanka naovom svetu. Scena raãåeãýavaça slikark-ine kose neka je vrsta arhetipskog prika-

zivaça åovekove intime i neænosti, ali çuprati scena rastanka, koji je takoðe arhetip-ska slika kraja, zapravo figura smrti, kaoãto kaæe Beçamin u svom åuvenomogledu o pripovedaåu. Moæda jedina mo-guñnost koja nije ispitana, osim motivaAlekstide i ærtvovaça za drugog, jesteneka figura tzv. potlaåa u kome se odjedn-om daruje najviãe ãto åovek ima. Moæda bise u tom sluåaju lik autora iskupio za onoãto nije ni mogao da postigne: da ýuderaãåini i oslobodi nesreñe, ili da im izmeni

æivot tako da çime ovlada sreña.Zoran Æivkoviñ je u "Vremenskim

darovima" u veoma ãirokom luku, u komese problem vremena vidi od Avgustina doKanta, ali i od antiåkih istoriåara do savre-

menih futurista, ispisao stranice kçigekoja ñe åitaoca izloæiti teãkim pitaçima.Kçiga je, pri tome, komponovana da åeti-ri naoko zasebna poglavýa zavrãnompriåom postaju sloæenija romanesknastruktura. Poãto se otvara prostor za na-knadno tumaåeçe svega ranije ispripov-edanog, pripovedaçe ima dva nivoa, jedanpostavýen ponad drugog. "Vremenskidarovi" mogu biti i cikliåna zbirka pripov-edaka i kratak roman koji se javýa u jedn-om dugaåkom nizu kratkih romana, a to jemoæda najboýi æanr srpske proze od Veý-ka Miliñeviña i Crçanskog, do Kiãa i Al-

baharija.Gledajuñi u ovom bogatom nizu "Vre-menske darove", sasvim je jasno da je kçi-ga sa razlogom privukla paæçu kritike iæirija i da najavýuje novi period ustvaralaãtvu svoga autora, zaået "Åetvrtimkrugom" i prevazilaæeçem zakona æanra,ãto je bilo neophodan izazov da bi se raz-vio celovit poetiåki i stvaralaåki proceskoji posvedoåava sigurnost u pisaçu i ce-lovitost oblikovaça kçiæevnog sveta. s

ALEKSANDAR JERKOV

PUBLICISTIKA

Zablude i otreæçeça Kçiga predstavýa zbirku ålanaka i eseja Desimira Toãiña

objavýivanih u "Naãoj reåi" u Parizu i Londonu od 1948. do 1990, zatim u "Glasu kanadskih Srba" u Vindzoru u Kanadi, a posle

1990. u "Borbi", "Demokratiji" i drugim listovima Desimir Toãiñ: "Stvarnost protiv zabluda", Nova 122, Beograd 1997

sam, inaåe, predstavýen je u kçizi kaopolitiåki radnik i politiåki pisac.

Ålanci sakupýeni u kçizi, u celinigledano, predstavýaju kontinuiranorazmatraçe nacionalnog pitaça, ustavnihproblema, a u tom kontekstu pre svegasrpsko-hrvatskih odnosa u obe Jugoslavije,a deo tekstova razmatra politiåku problem-atiku treñe Jugoslavije.

Kçiga poåiçe ålankom "Srbi u Jugo-slaviji" iz 1950, u kome se zakýuåuje kako"pokuãaji Srba tokom viãe od dve decenijeda spasavaju dræavu Jugoslaviju nisu dalineke rezultate" i kako su se "sve metodepokazale ili kao neprikladne i ãtetne, ilinedovoýne i nepolitiåke". Toãiñ konstatujekako plana o jugoslovenskoj dræavi zapra-vo nije bilo kod Srba, ãto se videlo na Krfu1917, u Æenevi 1918. i 1. decembra istegodine u Beogradu. Kad su uãli u novudræavu, Srbi su – nasuprot veñini Hrvata –bili reãeni da tu dræavu brane po svakucenu, ãto ilustruju åetiri datuma prve Jugo-slavije – Vidovdanski ili Centristiåki ustav,dræavni udar i uspostava diktature od 6.

januara, nacionalna revolucija od 27. mar-ta i zaåetak otpora pod generalom Mi-hajloviñem od maja 1941.

Sklon preciznom podatku on tada, viãeuzgred konstatuje da je Draæa Mihajloviñ usvom pokretu "jedini åovek koji nije dovo-dio sebe u sumçu o opstanku Jugoslavije".Kongres u selu Ba, meðutim, zavrãio je tufazu sumçiåeça u odnosu na Jugoslaviju.Na ovom kongresu se o svemu diskutova-lo samo ne o odræaçu Jugoslavije.

Uz reåenicu: "Ako ustaãe koýu, zaãtomaåekovci ñute?", Toãiñ konstatuje da jestradaçe Srba u II svetskom ratu zamraåi-

lo çihov jugoslovenski horizont. To je go-dina 1950, Pariz. Uz zakýuåak da emi-gracija ima pravo samo da razmiãýa i da

Srbiji se uglavnom malo zna opublicistiåkoj produkciji naãe pos-leratne politiåke emigracije, koja jeU

posle 1945. æivot nastavila na Zapadu. Up-ravo objavýeni ålanci Desimira Toãiña go-vore da je u emigraciji, pored memoaris-tike, raznih reminiscencija i politiåkihpamfleta, nastajala i publicistika koja je,analitiåka, racionalna i politiåki odgovornaprema druãtvu kojim se bavi. Mada fiziåkiudaýen od zemýe, Toãiñ o problemimatadaãçe Jugoslavije piãe obaveãteno, pre-cizno i sa istorijskim razumevaçem netip-

iånim za savremenike. Politiåka misaosrpske politiåke emigracije, koja je åuvalakontinuitet politiåkog pluralistiåkog druãt-

va od pre rata 1941-45, nije imala ozbiýanuticaj na politiåku misao u Srbiji. Toãiñ natom poýu ulaæe napor da postane izuzetak.

POLITIÅKI PISAC: Desimir Toãiñ(roðen 1920. u Beloj Palanci, predratnifunkcioner studentskog kluba Davi-doviñeve Demokratske stranke, za vremerata zatoåenik Gestapoa, posle rata jedanod osnivaåa meseånika "Naãa reå") veñideo svog æivota proveo je u politiåkoj em-igraciji i jedan je od retkih, po stroæim kri-terijumima moæda i jedini politiåar koji sevratio u Srbiju po ukidaçu jednopartijskog

sistema. Posle sedam godina politiåkograda u zemýi, on je åitalaåkoj publici pred-stavio deo svog publicistiåkog opusa. On

ODGOVORNA PUBLICISTIKA: Desimir Toãiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



pomaæe, a ne da odluåuje o sudbini narodakoji su u zemýi, on pledira za to da srpske,hrvatske i slovenaåke demokratske snage"traæe reãeçe problemu opstanka i buduñeosloboðene Jugoslavije". (Reåenica iza te

konstatacije, napisana u svoje vreme, sve-doåila je o aktivizmu i dobrim nameramaautora, a danas, posle nove juænoslovenskeagonije, deluje sarkastiåno: "A ko traæi, tajñe i nañi.")

Ta reåenica govori da je Toãiñ verovaoda je nacionalno pitaçe demokratsko pi-taçe i sredstvo borbe protiv komunistiåkediktature. On se tog stanoviãta nije odrekaoni kad se devedesetih vratio u zemýu, oåemu svedoåe tekstovi s kraja kçige. Uålanku "Komunisti i nacionalno pitaçe"("Naãa reå", Pariz 1954), on konstatuje,analizirajuñi Ustav iz 1946. i ustavnu re-

viziju iz 1953. kojom je bilo ukinuto Veñenaroda kao drugi dom Narodne skupãtine,kako "komunisti viãe nemaju potrebe da sesluæe nacionalnim pitaçem kao sredstvomu borbi za dolazak na vlast ili za odræaçevlasti". Zakýuåuje, nasuprot tome, kakonacionalnog pitaça mora biti sve dok fed-eralistiåki okviri ne dobiju sadræinu da slo-bodne snage naroda Jugoslavije u meðuza-visnosti koja postoji veñ decenijama nenaðu same, u duæem druãtvenom procesu,svoj odnos jednih prema drugima, svojodnos prema zajednici i najzad svoj odnosprema opãtem druãtvenom razvoju u Evro-pi i svetu.

ANALIZA: U ålanku "Nacionalno pi-taçe Prve Jugoslavije" ( "Naãa reå" 1955,Pariz) Toãiñ zakýuåuje kako su "izvesniodgovorni za vreme posledçeg rata tvrdilida Jugoslavije neñe viãe biti, i da Srbi i Hr-

vati ne mogu da æive zajedno. Stvarnost jepokazala kako su lagali druge, a moæda isebe". Tu Toãiñ joã kaæe: "Da, ali Jugo-slavija æivi u ropstvu."

Serija ålanaka zatim obraðuje "Novuplimu politiåkih talasa u Hrvatskoj" ("Naãareå" 1967 London) i nastavýa se tekstom"Od staýinskih socijal – patriota do balkan-skih socijal – ãovinista" ("Naãa reå", maj1971, London). To je analiza posleratnihustavnih reformi sa veoma pesimistiåkimzakýuåkom. Jedan od meðunaslova glasi:"Da li se pribliæavamo kraju?" Pri krajuteksta se konstatuje kako tadaãçi Nacrt

ustavnih amandmana, to umetniåko delone samo rastura nego i konfuzije i pro-tivreånosti, nezavisno od svih ustavno-pravnih razmatraça – razlama snagu iefikasnost sadaãçeg reæima, odnosnovladajuñe partije Saveza komunista. Ali,naæalost, to slabýeçe reæima poklapa se –iako bez stvarne uzroåne veze – sa izuzet-nim teãkoñama za Srbe. Nekoliko redakakasnije on opomiçe da ovaj nov i izuzetnoozbiýan poloæaj srpskog naroda ne sme ni-kako Srbe da dovede u ma kakav naciona-listiåki pokret netrpeýivosti, prenagýenos-ti, izolacije i ãovinizma. Upravo to ñe se

dve decenije kasnije desiti. Posle svega,

ostaje logiåno pitaçe da li ñe se za dvedecenije ponovo konstatovati kako sudanaãça upozoreça prenebregnuta.

OTREÆNJENJE: Posledçi tekst ukçizi, pisan 1996, nosi naslov: "Zablude i

greãke srpske nacionalne politike".Nabrojane su mnoge greãke i zablude, aovde jedna moæe biti pomenuta iz razlogapolitiåke aktuelnosti: "Naæalost, ono ãto jemaçkalo Srbima posle 1918. do dan-aãçeg dana – a ãto je inaåe prisutno u is-toj ako ne i u veñoj meri kod Hrvata iMuslimana – to je naåelo da pluralizamnije samo politiåka nego i etniåka i kultur-na, åak i sindikalna kategorija. To naj-maçe shvataju Srbi (nekada) u Hrvatskoj, joã maçe Srbi u Bosni. Oni zaboravýajuda Srba u Srbiji ima dve treñine, a da utreñoj treñini Albanci predstavýaju skoro

17 odsto celokupnog stanovniãtva. (ZaSrbe, prema tome, postoji samo jednadilema na Kosovu: ili da prihvate u pot-punosti etniåki pluralizam, da otklonesvaku dræavnu teroristiåku aktivnost naKosovu, ili pak da se dobrovoýno odre-knu veñeg dela Kosova.)

Posledçe reåenice tog teksta govore otome kako su naãim druãtvom posle svega"zavladali neznaçe i histerija, a to druãtvopolako guãi poraz za porazom". Toãiñ uz tudijagnozu pledira: "...Treba da nastaneotreæçavaçe i traæeçe izlaza u jednoj re-alnoj, ostvarivoj politici..." s

MILAN MILOÃEVIÑ

SCENA

Izloæbe radova Nikole Dæafa

u Radionici za popravku gradaGospodin Nikola Dæafo je dobar åovek, umetnik i revolucionar i stari

frik, Novosaðanin na privremenom radu u Beogradu, idejni tvorac Ledartai ýubiteý zeåeva. Takoðe, uz moju malenkost, najveñi je struåçak zafetiãizam æenskih nogu, obuñe i najlon åarapa.

Ovoga puta se ne radi o najlon åarapama nego se radi o zeåevima na pa-pirnim kesama.

Pitam ja vas, ãta ñe vam kesa bez mesa? A kilo mesa je desetmaraka, u kesu stane pet kila mesa, ukupno pedeset maraka.

Ovde se radi o åoveku koji je pola slikar, ãtoñe reñi maloprivrednik – pola savremeni umet-nik, dakle siromah åovek koji bi slobodno dadiãe i da se slobodno kreñe. I to je taj gvintdruãtva u oskuduci koje ñe po svoj prilici joãdugo siromaãiti.

Slikarstvo je potroãena priåa ali se joãkako-tako prodaje. Svi bi u nove medije;to koãta i ne puni kesu mesom. Kao i to-liki drugi zeåevi, g. Nikola bi da se uglavinegde izmeðu, da mrda dugim uãima i

brkovima, da æivi i gricka svoju ãargarepu.

A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je tapriåa. Zato, kupite kesu, napunite je mesom.SAÃA MARKOVIÑ MIKROB

Ponovo SlaðanaU novoj godini, ãto se muzike tiåe, verovatno ñemo

uæivati u veselim osamdesetim. Prva dama domañe muz-ike Slaðana Miloãeviñ obradovañe stare i buduñe ýubit-eýe svojim kompilacijskim CD-om. Biñe to izbor çenihnajveñih hitova i pesama koje se i danas rado sluãaju.Slaðana je u posledçe vreme veoma aktivna, upravo sevratila iz Kine i posle praznika opet kreñe na Daleki is-tok. Ove zime kretañe se na relaciji Amerika – Kina –Jugoslavija. Pored podseñaça na svoje best of pesme,

oåekuje se i neãto novo.D. M.

Heroina u HaosuIzdavaåka kuña Haos nedavno je

objavila kçigu Heroina autora Mar-ije Soldatoviñ, “melodramatsku pri–åu u kojoj æivot mladih supruænikapostaje zamrãeni i mraåni trougao upotrazi za novcem, gde su bolest,seks i droga nametnuti i neodvojivideo sveopãteg glamura”, piãe u re-cenziji ove kçige. To je prvi romanove spisateýice poznatije kao autora

tekstova Na kraju crne rupe i Zigizvezdana praãina.K. R.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



¡¡¡¡¡

U P R O D A J ISpecijalno izdanje nedeljnika

"Vreme"

Jedini domañi interdisciplinarni åasopis za politiåkuteoriju i praksu koji u svojim koricama sabira znanjaiz politikologije, filozofije, sociologije, istorije,ekonomije, antropologije i drugih druãtvenih i hu-manistiåkih nauka.

Prvi struåni åasopis u (naj)novijoj Jugoslaviji koji jedoæiveo svojevrsnu zabranu!

Uprkos nedavnom smenjivanju zbog "prevelikog tala-sanja", "neopreznosti" i "nekooperativnosti" spram - ...(ne)zna se koga / åega, stara redakcija u punom sasta-

vu (Vladimir Cvetkoviñ, Slobodan Antoniñ, ÐorðeVukadinoviñ, Srbobran Brankoviñ, Zoran Stojiljkoviñ)nastavlja da radi

U NOVOJ SVESCI STARO-NOVOG ÅASOPISA,na 230 stranica, izmeðu ostalog moæete proåitati:

TEMA BROJA: SAVREMENE TEORIJE DRÆAVE (S.Brankoviñ, P. Danlijvi i B. O'Lijri, L. Brust i D. Stark, P.Evans, S. Samardæiñ - o glavnim konceptima modernedræave, o evropskoj novoj desnici, o dræavi kao"stopljenoj autonomiji", o strukturnim promenama u

zemljama istoåne Evrope, o moguñnostima konstitu-isanja Evropske unije kao transnacionalne zajednice...)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujem:

Åasopis "Nova srpska poliiåka misao" po ceni od50 dinara, kom.

naruåilac

PTT broj, mesto, ulica i broj

Ovu narudæbenicu zajedno sa potvrdom o uplati na æiro

raåun NP "Vreme", broj 40804-603-7-31530 poslati naadresu "Vreme", Miãarska 12-14, p. fah 257, 11000Beograd. Informacije na telefon 011/3234-774

telefon

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Intervju: Peða Mijatoviñ

Posle "srebra" samo "zlato"O "Realu", svetskom prvenstvu, ãansama Jugoslavije, teretu slave i Davoru Ãukeru

ÆIVOT

Pre godinu dana, u intervjuu za"Vreme" uoåi utakmice Ãpani- ja-Jugoslavija, Peða Mijatoviñ je rekao da mu je veliki ciý os-vajaçe "Zlatne lopte" koju veñ

42 godine dodeýuje "Frans fudbal". Na

kraju ove godine stigao je "samo" do dru-gog mesta, ãto je najboýi plasman jednogJugoslovena (Saviñeviñ i Panåev podelilisu drugo mesto 1991. sa Mateusom) i zaiduñi decembar "programirao" je osvajaçenajvaænijeg trofeja u evropskom fudbalu

U åetvrtak 18. decembra, u prvim mi-nutima sluãane ponoñne emisije "Super-Garsija", koju veñ skoro 30 godina na ra-dio talasima vodi neprikosnoveni HoseMaria Garsija, razgovor izmeðu çega iPredraga Mijatoviña poåeo je ovako:

- Hola, Peða. Åestitam.- Hvala.

- Kako hvala kad ne znaã na åemu tiåestitam?- Znam.- Na åemu ?- Na drugom mestu u anketi "Frans

Fudbala".- Taåno, ali kako si saznao ?- Rekao mi je jedan jugoslovenski novi-

nar...Tako je Peða "pokvario" veliku "eksk-

luzivu" Garsiji, inaåe naviklom da u prvimminutima svoje emisije ispaýuje svoje in-formativne "bombe". Pomenuti "jugoslo-venski novinar" bio je ovaj dolepotpisani,sreñan ãto je lepom veãñu zaista obradovaoPeðu Mijatoviña, koji nije krio iznenaðeçei zadovoýstvo:

- Stvarno sam drugi? Iskreno, nisamoåekivao, nadao sam se da ñu biti meðu pr-vih pet, ali da ñu biti drugi nisam. Doðem tineãto, za "muãtuluk"...

Sticajem okolnosti, åini mi se da je natemu "Zlatna lopta" Mijatoviñ prvi put jav-no progovorio baã za "Vreme", u razgovo-ru koji smo proãlog decembra vodili naPalmi gde se reprezentacija Jugoslavijepripremala za utakmicu sa Ãpanijom u Va-

lensiji. Na pitaçe da li pomiãýa na "Zlatnuloptu" koju nikada niko od Jugoslovenanije osvojio, Peða je tada rekao: M

A R K O

M E T L A Š

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



- Iskreno reåeno, pomiãýam. To mi jenaredni ciý na individualnom planu. Uveksam bio ambiciozan, uvek imao ciýeve uæivotu i uvek verovao u sebe. Kada sam izBuduñnosti prelazio u Partizan moj trans-

fer je za ondaãçe jugoslovenske prilike biofantastiåan, ali sam izdræao sve presije.Sliåno je bilo i kada sam otiãao u Valensi- ju, koja je bila moje prvo inostranstvo,sliåno je i sada u Realu, s tim ãto je ovdefokus javnosti multiplikovan åak do raz-mera koje su i mene iznenadile. Zbog sve-ga toga mislim da je moja ambicija realna.Jedan od razloga zbog kojih sam doãao uReal je i taj.

Tako je govorio Peða. U decembru1996. podelio je 15. mesto sa Ravanelijemiz Juventusa sa 9 glasova. U decembru1997. bio je drugi, sa 72 poena. Jeste, åi-

tavih 150 maçe od Ronalda koji je bioprvi, ali ispred åitave evropske elite: treñi

dio u klubu i reprezentaciji Jugoslavije.Daýe, to je dokaz da sam na pravom putuda ostvarim ciý koji se zove "Zlatna lopta"i o kome smo priåali pre godinu dana. Mis-lim da åitava moja karijera, od Buduñnosti

do Reala, ukazujena postupnost, napolako ali sigurnoosvajaçe prosto-ra. Niãta u æivotunisam radio na br-zinu. Ambiciozan jesam, ali sam irealan. Znam ãtamogu i koliko vr-edim i znam damoj ciý nije nere-alan.

Godina 1998.

biñe æestoka. To je godina Svets-

kog prvenstva, sa mnogo sjajnih igraåakoji ñe zablistati baã na Mondijalu isamim tim pribliæiti se trofeju...

Ne bojim se konkurencije. Real Madrid je uãao u åetvrtfinale Lige ãampiona, do fi-

nala nas deledva rivala, sa-mo åetiri utak-mice. Ako bis-mo, konaåno,neãto napraviliu ovom tak-miåeçu u ko-me Real åekasedmi trofejveñ 32 godine, jer je posledçiput slavio po-bedivãi Partizan

u Brislu 1966.sa 2 prema1, tobi veñ bio velikikorak. Tu je,zatim, ãpanskaliga gde brani-mo titulu i mis-lim da je moæe-mo odbraniti i

tu je, konaåno, Svetsko prvenstvo... Velika je prednost igrati u Realu.

Ãta znaåi biti fudbaler Reala, taånijeçegova zvezda?

Teãko je to opisati. To je fantastiåan os-eñaj, pre svega zato ãto je fudbal u Ãpanijiizuzetno popularan i ãto je Real Madriddaleko najpopularniji. Igraåu Real Madridaotvorena su bukvalno sva vrata, mada sla-vu ponekad nije lako izdræati. Svi bi da teåuju, vide, dovedu u svoj program, za pri-vatni æivot gotovo da ne ostaje nimalo vre-mena, ali ne æalim se.

Ãta za tebe znaåi kad se sretneã salegendama Reala poput Di Stefana iliHenta?

Oni su istorija Reala, viãe od legende,tim pre ãto je çihova generacija donela

svih ãest kupova ãampiona. Od 1966. na"Bernabeu" se åeka titula evropskog prva-ka i sada moja generacija ima ãansu, realnuãansu da to ostvari. Kad se sretnem saçima, a to je obiåno na nekim sveåanosti-ma, silno nas hrabre da izdræimo, savetuju,posebno o meåevima u Evropi. Trijumf uLigi ãampiona opsesija je svih madridista,od predsednika do najmlaðeg navijaåa.Zasad smo na dobrom putu. Posle neigra-ça u Evropi proãle godine, ãto se tek dru-gi put desilo u istoriji kluba i ãto je oce-çeno kao katastrofa, uspeli smo da osvoji-mo prvenstvo i da zaigramo u Ligi ãampi-

ona. Sada nas åeka finiã.Vratimo se Svetskom prvenstvu. Ãta"plavi", realno, mogu u Francuskoj?

Zinedin Zidan (Juventus) 63,åetvrti Bergkamp (Arsenal)53, peti Roberto Karlos (RealMadrid) 47 itd. (vidi okvir).Åak 14 od 50 nominovanihigraåa nije dobilo ni jedan je-dini glas od 49 dopisnika"Frans fudbala" iz toliko ev-ropskih zemaýa.

- Jeste, Ronaldo je Bra-zilac i proizilazi da sam ja na- jboýi Evropýanin, ali to me

ne zadovoýava. Ronaldo jeimao sjajnu godinu i zasluæe-no je osvojio trofej. Ja samsuperzadovoýan mojim dru-gim mestom, jer ne treba zab-oraviti da Real nije igraoni u jednom evro-kupu.

"VREME": Da li to zna-åi da su osvajaçu drugogmesta viãe doprinele sjajneigre u reprezentaciji Jugo-slavije?

MIJATOVIÑ: Verovatnoda jesu. Koliko znam, glasa-çe se obavýa u novembru a ja sam baã u to vreme u onadva meåa sa Maðarima posti-gao sedam golova u dve utak-mice ãto je naiãlo na velikiodjek u celoj Evropi. Ipak, netreba zaboraviti da je Realpostao prvak Ãpanije i da jeosvojio ãpanski "Superkup".Sve u svemu, 1997. bila je zamene sjajna godina.

Ãta za tebe znaåi ovodrugo mesto?

Bez fraziraça, znaåi mimnogo. Pre svega, to je priz-naçe za sve ono ãto sam ura-

Rezultati glasaça

1. Ronaldo (Inter) 222 poena2. Mijatoviñ (Real Madrid)723. Zinedin Zidan (Juventus) 634. Denis Bergakmp (Arsenal) 535. Roberto Karlos (Real Madrid) 476. Andreas Meller (Borusija Dortmund)7. Raul Gonsales (Real Madrid ) 358. Peter Ãmajhel (Manåester junajted) 199. Jirgen Koler (Borusija Dortmund 1710. Matia Samer (Borusija Dortmund) 16Kristian Vieri (Atletiko Madrid) 1612. Juri Ðorkaef (Inter) 15, 13. Luis Enrike

(Barselona) 14, Luis Figo (Barselona) 12, 15.Kreãimir Balakov (Ãtutgart) i Ðanfranko Zola (Åelzi)11, 27. Didie Deãamp (Juventus) i Klarens Sidorf (Real Madrid) 10, 19. Dejvid Bekam (Manåester junajted), Alesandro Del Pjero (Juventus) i Alan Ãir-

er (Njukastl) 9, 22. Fernando Iero (Real Madrid) 8,23. Gabriel Batistuta (Fiorentina) 7, 24. Olaf Ton(Ãalke) 6, 25. Æuniço (Atletiko Madrid), PauloSousa (Borusija Dortmund) i Liam Turam (Parma)5,28. Rajan Gigs (Manåester junajted) 4, 29. OliverBirof (Udineze), Anðelo Peruci (Juventus), Rai (PariSen Æermen) po 3, Viktor Ikpeba (Monako) 2, 33.Loren Blan (Olimpik Marsej), Chiro Ferara (Juven-tus), Rivaldo (Barselona) i Skamelsrud (Rozenborg)po 1 glas.

Nijedan glas nisu dobili Anderson (Barselona),Kieza i Krespo (Parma), De la Peça (Barselona),Fauler (Liverpul), Hesler (Karslrue), Helmer (Ba- jern), Inzagi (Juventus), Paýuka (Inter), Pires (Mec),

Ridl (Liverpul), Serði (Barselona), Ãuker (RealMadrid) i Rajt (Arsenal).v

M I Š A

V U K A D I N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



I

Dok smo se muåili u kvalifikacijama,stalno sam isticao da je ovo posledçaãansa moje generacije i da jednostavnomoramo da se kvalifikujemo kako znamoi umemo. Da sada nismo uspeli, pitaçe je

da li bi bilo nove prilike. Zato je bilo naj-vaænije vratiti se tamo gde kvalitetom pri-padamo a gde nas åetiri godine nije bilozbog poznatih okolnosti koje nemaju vezesa sportom. Ispustili smo dva evropskaprvenstva i jedno svetsko. Koliko bismosamo bili bogatiji, iskusniji, mirniji. Uredu, imamo mi kao pojedinci i te kakomnogo iskustva, ali neophodno je imati itimsko iskustvo? A ono se stiåe samo navelikim takmiåeçima. Ãta moæemo? Prvo,verujem da ñemo sigurno proñi prvi krugãto je uvek osnovni ciý. Na grupu nemoæemo da se poæalimo, æreb nam je zais-

ta bio nakloçen. Ãta ñe daýe biti nemo-guñe je predvideti, ali sigurno je da su naãeambicije velike. Neke reprezentacije,poput Nemaåke sa kojom smo u grupi,imaju pravo da u meå sa nama uðu kao fa-voriti, ali niko ne moæe biti siguran da ñenas dobiti. Imamo tim koji moæe mnogo.

Bio sam svedok kada si, joã pre kraja kvalifikacija, kada se ni Jugoslavijani Hrvatska joã nisu bile plasirale, "pa-ktirao" sa Davorom Ãukerom duelJugoslavija-Hrvatska za polufinale uFrancuskoj?

Bilo je to pomalo u ãali, ali kako sadastvari stoje, nije iskýuåeno da se sretnemou åetvrtfinalu. U istom smo delu "kostura".Ne bih imao niãta protiv tog susreta. Koli-ko smo noñi Davor i ja proveli maãtajuñi o jednom pravom, seniorskom Mondijalu. UÅileu smo pre 11 godina bili juniorski pr-vaci sveta. Sada smo, hvala bogu, obojicadoåekali da igramo i na onom pravom, se-niorskom. Doduãe, Davor je bio u Italiji1990, ali nije igrao ni minut.

U jednom TV programu, u kome je,uåestvujuñi u kvizu, pomogao jednoj æenida doðe do skupocenog automobila, Peða

Mijatoviñ je joã jednom pokazao svojehumano lice. Poklonio je milion peseta(12.000 maraka) za leåeçe dece oboleleod cerebralne paralize. Sat pred odlazakza Beograd, gde ga je FSJ proglasio ig-raåem godine, bio je u drugom TV pro-gramu da zajedno sa Davorom Ãukeromdeåacima iz jednog sela koje je nedavnostradalo u straãnim poplavama u provin-ciji Ekstremadura podeli poklone i auto-grame. Za decu, misleñi stalno na svojesinove Luku i Andreju, Peða Mijatoviñuvek ima vremena.

"Zlatna lopta", kad je osvoji (namerno

ne kaæem "ako je osvoji"), biñe posveñenaçima. Andreji i Luki. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

Rep na srpski naåin: Voodoo Popeye

Lucidno meketaçeSvima onima koji misle da baã svako moæe, usred zemýe Srbije,da izigrava repera, Vudu Popaj svojim albumom poruåuje: prvoskoåi pa reci hip-hop

ako sam ponosni rodona-åelnik uvreæene teze da suod srpskog repa na ovom

svetu gori joã samo francuski

rokenrol, ãvajcarski humor,britanska vina i severnokore- jska demokratija, sluåaj Voo-doo Popeye doveo me je uozbiýnu nedoumicu. Ko je,zapravo, Vudu Popaj? Vero-vatno da u liånoj karti graðan-ina koji se medijima i javnostipredstavýa ovim bizarnimpseudonimom-sloæencem(neãto kao Rambo Amadeus,Malkolm Muharem, NjegoãSerbezovski...) stoji neko

drugo ime, ali ko mari? Radise o mladom Beograðaninukoji je pre nekoliko meseci naprepad zauzeo prestoniåke ra-dio-talase ãtos-pesmicom "Ot-miåar (protivu oruæja)" ohrabrom Srbinu koji otimalepu ameriåku starletu MiãelFajfer i dovodi je u Beograd.To je, nema sumçe, suptilnijii efikasniji naåin osvete No-vom svetskom poretku od di-zaça Menhetna i okoline u vazduhnuklearnom walkman bombom... U isto

vreme, FM talase je poharala i ýubavnapesmica "Karantin" koja je mnogoozbiýnije skrenula paæçu na pojavuneobiånog repera: ma koliko je povrãnisluãaoci odbacivali kao tipiåan radio-hit,radi se o maskiranom sentiãu kakavodavno nismo åuli na ovom jeziku: krikostavýenog urbanog muæjaka, ironiåankoliko i bolan, nepatetiåan koliko ineæan, uneo je u æabokreåinu ovdaãçepop-produkcije, najãire shvañene, pot-puno novi senzibilitet. Taånije, vrstunove (post)oseñajnosti koja odavno

struji beogradskim ulicama kao koãava,samo se niko pre Vudu Popaja nije setio,ili nije umeo, da je uobliåi u ubedýivu

pesmu. Hit za sve pametne mlaðe puno-letnike, ostavýene i ostavýaåe, i zgodna

zvuåna kulisa za one starije. Malo li jena ovu skupoñu?REP – EP: Ovih dana konaåno se

pojavio i prvi album Vudu Popaja Voo-doo Epopeje (izdavaå: Komuna), na CDi kasetnom formatu. Kolekcija od dvan-aest pesama, u ukupnom trajaçu neãto

jaåem od 51 minut, veñ na prvo sluãaçepotvrðuje dve stvari: 1. Vudu Popaj, vansumçe, ume da peva onoliko koliko jaumem da crtam, a meni su iz "likovnogvaspitaça" uvek poklaçali trojke, da mimnogo ne kvare prosek. Inaåe bi mipoklaçali dvojke; 2. pojavom ovogåudaka srpska rep scena dobila jenekoga ko – sve ostalo na stranu – zais-

PREDNOST IDEJE NADMATERIJOM: Vudu Popaj

A L E K S A N D A R

K U J U Å E V

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



ta ume da se izbori s "mukom sa reåi-ma", odnosno ko ume da sledi ono ãto jenajveñi kvalitet vrhunskih repera saameriåke scene: dobri, inventivni, duho-viti, satiriåni, lucidni tekstovi. A zaãto

"Voodoo Epopeje"? Pa, svaki dobarrep-tekst je "kilometarska" rabota, pra-vi rep-ep...

Uvodeñi nazalno meketaçe kao svojoriginalan doprinos srpskom pevaçu inatpevavaçu – kao ãto su gnevni, iste-tovirani losanðeleski crnci opasnog iz-gleda uveli brundaçe na svom speci-fiånom jeziku koji pomalo podseña naengleski – Vudu je, biñe, ponovo doka-zao veånu prednost ideje nad materi-

jom... Ipak, treba reñi da su se oko albu-ma "Voodoo Epopeje" svi priliåno po-trudili, i da je dotiåni viãe nego zado-voýavajuñe odsviran i produciran(produkcija, gitare i klavijature VojislavAralica). Ploåu otvara deklarativna, go-tovo "programska" pesma Voodooinstal-later, i tu odmah postaje jasno da imamoposla s ozbiýnim tipom. Sledi "Nije tifazon" (posledçu reå treba izgovoritionako kako se to åini u Ni-ãu), superiorna sprdaåinana temu "sukoba ruralnog iurbanog" u srpskom mi-ýeu, u kojoj Vudu Popajmoæda najboýe demonstr-

ira svoj zamaãan teksto-pisaåki talenat, s posebnimnaglaskom na inventivnorimovaçe – a bolno banal-ne i býutave rime (pti-ce\lice, kosa\bosa, kiãe-

\tiãe...) jesu Ahilova petaovdaãçih pop-stihokle-paca – i sa hipertrofiranimsmislom za uoåavaçe i is-ticaçe bizarnih detaýa,kako jeziåkih tako i stvar-nosnih... Slede "Katrin",poluuspela parodija starepesme Ðorða Balaãeviña, i"Dop gun", pesma o tomekakve nevoýe mogu da vassnaðu ako se petýate s dro-gama... Bez "pedagoãkihpouka", naravno, uz dostaduha. "Ubica ratara" je –bukvalno – iseåak iz "crnehronike" nekog od nam-noæenih dnevnih piãtoý-listova; "Obiåan dan", bla-go pomereni iseåak izgradske svakodnevice, do-

voýno je ilustrovati stihomrefrena: "Sasvim obiåandan, mala bala pala mi na

dlan, izvadim maramicu – obriãem,kakav dan, brate, ne mogu da ga opi-ãem"...

DÆARMUÃE, BRE: "Kalambur"poåiçe mudrom tvrdçom "Prvo skoåi

pa reci hip-hop", a sledi Vuduova razo-bruåena verbalna ekvilibristika; pustio jesebi na voýu bez koånica... Jednoi-pominutni zvuåni igrokaz "Pro File Cri-ses" direktan je prenos sa beogradskihulica – sumçamo na Slaviju – u kojem,izmeðu ostalih, vredni prodavac cigara,upaýaåa i drugih andrmoýa, od miloãtezvan "ganci", zove jednog sunarodça-ka: Ej, Dæarmuãe, Dæarmuãe... Dæime,bre"... Sledi ubedýiva "RAP sodia", na-

jbliæa onome ãto reperi smatraju "an-gaæovanom pesmom", a album zakýu-åuju spomiçane "Karantin" i "Otmiåar(protivu oruæja)", te "Fanatik", joã jednaod pesama koje su ranije okupirale ra-dio-talase. Na albumu su semplovanimaterijali Salt’n’ pepa, The Stranglers,

Prodigy, Fugees, Atheist rap, Enigma,Bedæih Smetana (!) i muzika iz filma"Valter brani Sarajevo"...

Åovek – ili tim – koji se predstavýakao Voodoo Popeye uspeo je da "VoodooEpopejama" inovira (revolucionarno?)ono ãto se ovde naziva rep-scena, i ãtose uglavnom sastoji od pobaåenih bun-

tovnika ne bez razloga, ali tragiåno beztalenta. O nakaznom Koãavo-Pinkoidn-om derivatu zvanom dens – åije geno-cidno zraåeçe uniãtava duhovno biñe isupstancu vaskolikog srpskog naroda –da i ne govorimo.

"Voodoo Epopeje" sigurno nisu neã-to ãto ñe potpisnik ovog teksta stalno vr-teti u dugim zimskim noñima (ako budestruje?), ali su poãten i lucidan, apartnipoduhvat åoveka koji je rodonaåelnikvlastitog trenda, uz tek daleko srodstvos autorima-izvoðaåima kakav je RamboAmadeus. Utoliko, dotiåni predstavýa

jedan od produkata koji daju smisao go-dini koja upravo odlazi – kao jedan oddokaza da nije baã sve bilo trijumf gluposti, prostaãtva i bolnog proleñnograzoåareça... Ako se neko joã uopãteseña ãta je bilo zimus? s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



da çegova misija joã nije okonåana. Ovamala kosmiåka sonda uãla je u istoriju kaoprva kojoj je poãlo za rukom da napustiSunåev sistem ostavýajuñi za sobom i pos-

Izmeðu ove dæinovske planete i Marsaprostire se pojas asteroida ãirok oko 80 mil-iona kilometara, saåiçen od maçih ili veñihstena uglavnom nepravilnog oblika. Nekeod çih jedva da su veñe od klikera, ali ima i

onih koje se po veliåini mogu uporediti saAýaskom. Zbog velike brzine sonde, sudarsa svakom åesticom veñom od milimetramogao je da ima fatalne posledice. Nikakvihiskustava u tom pogledu nije bilo, nijednakosmiåka letelica nije tuda ranije proãla.Mnogi astronomi pesimistiåki su smatrali da

Pionir 10 ima male ãanse da se kroz ovu"kamenu meñavu" provuåe neoãteñen, ali jekarambol izbegnut i sonda se, kao prva u is-toriji, naãla pred kapijom Jupitera 3. decem-bra 1973. Privuåena gravitacionim poýemplanete i dodatno ubrzana tzv. efektomprañke, sonda je dostigla fantastiånih

130.000km/h i proletela tik iznad gorçihslojeva oblaka. Toga dana svih deset instru-menata na sondi funkcionisalo je skorosavrãeno: pribavýene su prve fotografije Ju-pitera izbliza, locirano je magnetno poýe iutvrðeno da se planeta sastoji uglavnom odteånosti. I pre se znalo da Jupiter ima snaæneradijacione pojaseve, ali niko nije mogao daoceni çihovu stvarnu jaåinu. Intenzivnozraåeçe privremeno je zbunilo glavni kom-pjuter pa su neke od najvrednijih fotografijanapravýenih iz najveñe blizine izgubýene.

Randevu sa Jupiterom okonåan je u no-vogodiãçoj noñi 1973. godine, kada je sa

daýine od 16 miliona kilometara emitovanaposledça razgovetna slika. Poåeo je dug isamotan put Pionira 10kroz prazan prostoru nepoznato. Usput su ispitivani efektisunåevog zraåeça u dubokom kosmosu,kao i koliåina i energetski spektar åesticakoje u Sunåev sistem dopiru iz susednih de-lova Mleånog puta. Za sve to vreme Pionir10 je gutao milione kilometara pred sobom i

iãao, poput onog ruæiåastog Durasel-zeke, sve daýe, i daýe, i daýe...

sve dok juna 1983. nije pre-sekao orbitu Neptuna, a

zatim, aprila 1990, i or-

bitu Plutona, i takopostao prvi proizvodýudskih ruku koji jenapustio Sunåevsistem. Teãko je i

pojmiti rastojaçe nakome se Pionir trenut-

no nalazi od Zemýe. As-tronomi bi rekli da se son-

da trenutno probija krozKuiperov pojas, nekih deset mil-

ijardi kilometara daleko od nas. Åak iradio-signalu (åija je brzina apsolutni limit ukosmosu) treba oko deset sati da iz te be-

stragije dopre ovamo. Za ovu letelicu, Sunce je samo jedna od mnogih svetlih taåkica naledenom, mraånom nebu.

Åetvrt veka misije Pionira 10

U oku bikaZa ovu daleku kosmiåku letelicu, Sunce je samo majuãna taåka

na ledenom mraånom nebuledçu poznatu planetu i tako krene putemkojim joã niko nije iãao (sa izuzetkom ka-petana Kirka i çegovog Enterprajza, na-ravno).

BLISKI SUSRET: Pionir 10, preånikaoko tri metra i teæak 258 kg, ustremio se kazvezdama tokom jedne olujne noñi 2. marta1972. godine, sa kosmodroma uKejp Kenediju, voðen sigurn-om rukom tzv. Luisovog in-æeçerskog tima koji jetih godina obavio ne-

brojena uspeãna lansir-aça "svega i svaåe-ga". Kao raketninosaå upotrebýena je,prvi put, trostepenaraketa Atlas Kentaursa oko 200 tona ko-mbinovanog potiska uprvom i 7 tona potiska uposledçem stepenu. Ovamoñna maãina ispalila je sonduu kosmos rekordnom brzinom od åi-tavih 52.000 km/h. Zahvaýujuñi ovakvomsuperiornom startu, Pionir je nakon svega

11 sati "fijuknuo" pored Meseca, a za samo12 nedeýa presekao Marsovu orbitunaciýavãi Jupiter kao sledeñu metu.

K o bi se toga joã señao? Åitavih 25godina nakon lansiraça, Pionir 10 idaýe ãaýe signale kojima poruåuje

START:Pionir 10 poleñe

2. marta 1972.

POUZDANOST BEZ PREMCA:Poslednjih osam modela "Pionira"

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



PORUKA: Iduña stanica Pionira 10 je,najverovatnije, Aldebaran, crvena zvezda u

oku Bika, sjajnog sazveæða udaýenog 68svetlosnih godina od Zemýe (1 svetlosnagodina = 9. 500 milijardi kilometara). Ne bili se hipotetiånim æiteýima tog dalekog sve-ta dostavila kakva-takva informacija onama, na karoseriju sonde prikaåena je zlat-na ploåica formata 15x22cm, na kojoj sunaslikani po jedan muãki i æenski primerakýudskog roda. U znak dobre voýe, golimuãkarac ima podignutu desnu ruku, a golaæena nema niãta, tj. samo pleni svojimputenim oblinama. Idealne proporcijeutvrðene su statistiåki, primenom komp-

jutera. Na ploåici suskicirane konture letelice

i prikazan naã Sunåevsistem, a tu je i molekulvodonika, najprostiji uprirodi. Ostale crtice iãtraftice nameçene suintelektualno obdarenijim vanzemaýcima, ani zemýani se sa tim ne bi lako snaãli. Åita-va ideja potekla je od velikog kosmiåkog en-tuzijaste Karla Sagana, a crteæ je napravilaçegova supruga Linda Salcman.

U trenutku lansiraça Pionira 10, energi- ju potrebnu za funkcionisaçe sonde davalasu åetiri radioizotopska termoelektriåna

generatora, od po 155W svaki. U vreme pro-lasaka pored Jupitera, ukupna generisanasnaga pala je na samo 140W, da bi se ovihdana opasno pribliæila granici od 100W is-pod koje je svaka komunikacija sa sondom

nemoguña. Iako ñe generatori delimiånofunkcionisati bar joã nekoliko stotina godi-na, misija Pionira 10 oficijelno je okonåana19. marta 1997. godine. To ne znaåi da se

NASA unapred odreklasvojeg "åeda" koje joã uvekpokazuje znake vitalnosti.Transmisije sa Pionira 10biñe i daýe koriãñene za tre-ning osobýa zaduæenog zaprañeçe objekata u dubo-kom svemiru. Naæalost, sig-nal sa udaýene sonde je sveslabiji i slabiji tako da ñe

svaki kontakt, åak i pomoñunajosetýivijih prijemnika,postati nemoguñ najkasnijeza godinu dana. Ovakva za-vrãnica rastuæuje one koji

su uåestvovali u konstruisaçu i pripremi Pi-onira 10 za let. Tako, na primer, Jan Ander-son iz JPL laboratorija, u vreme lansiraçatek jedan od angaæovanih inæeçera, kaæe dase oseña kao da gubi nekog dragog starogprijateýa: "Meni je Pionir 10 napravio ka-rijeru... Biñe mi teãko da se pomirim s tim da

je konaåno iãåezao iz mog æivota". Sa svo-

KO RAZUME,SHVATIÑE:Poruka kojuPionir 10 nosivanzemaljcima

GAS

v

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Korak u nepoznatoU vreme kada je zamiãýena serija kosmiåkih letelica "Pionir" (poåetak 1958. godine)

kosmiåka era je tek zapoåela. Sovjeti su lansirali dva Sputçika, Amerikanci su u orbituoko Zemýe poslali Eksplorer – i to je sve. Ãta se krije u dubokom kosmiåkom prostorudo koga prvi veãtaåki Zemýini sateliti nisu mogli da dosegnu moglo se samo naslutiti.Prvih nekoliko "Pionira" trebalo je da naprave iskorak u pravcu Meseca, ali je uspeh biopoloviåan. Pionir 1 lansiran oktobra 1958. preãao je oko 120.000 kilometara, a onda sesunovratio na Zemýu. Boýe sreñe nije bio ni Pionir 2, novembra 1958, koji je uspeo daprevali svega 1500km. Solidnih 100.000 kilometara preleteo je tek Pionir 3 (decembar1958). Posle poåetnih neuspeha konaåno je usledio pun pogodak: Pionir 4 (mart 1959)dostigao je tzv. drugu kosmiåku brzinu potrebnu za beg iz Zemýinog gravitacionog poýai za "samo" 60.000 kilometara promaãio Mesec, uãavãi u orbitu oko Sunca. Ovaj poåetnieksperimentalni ciklus okonåan je uspehom Pionira 5 (marta 1960) koji je rutinskiponovio poduhvat svog prethodnika.

Naredne letelice bile su mnogo ambicioznije i pred çima su se naãli ozbiýni nauånizadaci: istraæivaçe Zemýine orbite, meðuplanetarnog prostora, Sunåevog vetra i drugihkosmiåkih fenomena. Naredne åetiri letelice, Pionir 6 (decembar 1965), 7 (avgust 1966),8 (decembar 1967) i 9 (novembar 1968), bez ikakvih su problema napustile Zemýu i uãleu orbitu oko Sunca. Niãta ãto je NASA kasnije proizvela nije se po izdræýivosti ipouzdanosti moglo meriti sa ove åetiri sjajne maãine. Njihov radni vek bio je proceçenna ãest meseci, ali ga je svaka znatno premaãila. Tako se Pionir 6 posledçi put "javio"

jula 1996, Pionir 7 marta 1995, a Pionir 8 avgusta 1996. Jedino je Pionir 9 definitivnootkazao 1983. godine. Na æalost, antene koje NASA koristi za prañeçe objekata udubokom kosmosu su prezauzete komunikacijom sa novijim i vrednijim letelicama, takoda se kontakt sa vremeãnim Pionirima ostvaruje jednom ili dva puta godiãçe.

Nakon prolaznog neuspeha ( Pionir E7 propao je tokom lansiraça avgusta 1969), Pi-oniri 10 i 11 napravili su senzacionalan prodor ka spoýaãçim planetama Sunåevog siste-ma proãavãi kroz opasni asteroidni pojas, prvi put osmotrivãi Jupiter i Saturn iz blizine inastavýajuñi svoju odiseju iza ruba Sunåevog sistema. Istorijsku misiju projekta Pionirokonåali su Pionir 12 (lansiran maja 1978) i Pionir 13 (avgust 1978), dve letelicenameçene izuåavaçu Venere, Zemýinog blizanca. Pionir 12 je tokom godina detaýnopremerio povrãinu planete pomoñu radara, osmatrajuñi i komete koje su tuda prolazile,sve dok 1992. nije ostao bez goriva za korekciju putaçe i survao se u Venerinu vrelu at-mosferu. Pionir 13 imao je na sebi tri male i jednu veliku sondu koje su sa Venerine or-bite katapultirane pravo u çenu atmosferu. Tokom jednosatnog pada, sonde su emitovalepodatke o okolini, pruæivãi prve verodostojne podatke o ovoj planeti "iznutra". Jedna odçih uspela je da preæivi strahovit udar o tlo, emitujuñi podatke joã åitavih 67 minuta, svedok od vreline negostoýubive planete (126oC) nisu stradale baterije za napajaçe.

jim mezimcem Anderson se posledçi put"åuo" 30. novembra ove godine koristeñi an-tenu preånika 70 metara. "Rekao bih da je

Pionir 10 joã uvek priliåno zdrav", optimis-tiåki kaæe on, "ali je generator toliko slab da

viãe ne moæe da prenese podatke sa instru-menata".VEÅNOST: Bilo je slavnih prethodnika

i joã slavnijih naslednika u lancu od osamuspeãnih letelica. Sonde Pionir 6-9, lansir-ane sredinom ãezdesetih, i daýe se povre-meno oglaãavaju radio-signalima i reagujuna komande sa Zemýe, decenijama nakonãto su okonåale svoju osnovnu misiju. Pos-ledça letelica iz ove serije ( Pionir 11), lan-sirana 5. aprila 1973, obiãla je Jupiter, snim-ila famoznu crvenu mrýu i premerila satelitKalisto, a onda izvela prvi uspeãan susret saSaturnom, septembra 1979. Generator se

ugasio, a letelica otkazala tek krajem 1995,nakon viãe od ãest milijardi preðenih kilo-metara. Ipak, niãta nije moglo da se pri-

makne slavi Pionira 10. Od vremena çego-vog lansiraça svaãta se deãavalo: Gorbaåov

je dokusurio SSSR, u Beloj kuñi je sedeloãest ameriåkih predsednika, Zvezda je os-vojila Kup ãampiona, raspala se SFRJ, Ar-

kan je diplomirao na trenerskoj ãkoli, a onajsimpatiåni Durasel-zeka je crko (prilikomsnimaça zadçeg reklamnog spota okrenulisu mu bateriju naopaåke). Samo Pionir 10 idaýe radi jedno te isto, prevaýujuñi polamiliona kilometara dnevno i emitujuñi

jedinu poruku za koju joã ima snage: "Jasam O.K!" Kakvu ñe sudbinu doæiveti zlatnaploåica koju sonda nosi vanzemaýcima teã-ko da ñemo ikad saznati. Karl Sagan je ne-davno preminuo, a sve mi se åini da ni miostali neñemo doåekati prve vesti sa Alde-barana. Tajna uspeha je u strpýeçu i istrajn-om åekaçu – Pionir 10 ñe tamo stiñi kroz

dva miliona godina. Spram veånosti, to jetek treptaj oka. s

DR SAÃA MARKOVIÑ

najnoviju epizodu omiýene crtane serije"Dæepna åudoviãta", ili "Pokemo", prema japanskom izgovoru engleskog naslova"Pocket Monsters". Glavni junak serije,miãoliko stvoreçe okruglih oåiju i obraza,nalazio se usred borbe sa naizgled neuniã-tivim oblikom zlog kompjuterskog virusa.U posledçem trenutku uspeo je da aktivirasvoje tajno oruæje: specijalnu "virusnubombu" koja ñe neprijateýa razneti uparamparåad. Ispostavilo se da je uåinak teeksplozije bio mnogo, mnogo jaåi: oko

sedamsto gledalaca ãirom Japana, mahomdece, palo je u nesvest, uz simptome kojise obiåno vezuju za napade epilepsije.

Mada lekarske prognoze kaæu da ærtveneñe snositi nikakve dugoroåne posledice,viãe od dvesta ýudi zadræano je u bolnica-ma na posmatraçu i nezi. Struåçaci suobjasnili da se ne radi o pravoj epilepsiji,veñ o fenomenu koji je uoåen i opisan,mada ne i do kraja objaãçen, decenijamapre nego ãto je televizor izmiãýen. Reå je otakozvanoj "fotokonvulzivnoj krizi" kojukod nekih ýudi moæe da izazove trepereçesvetla u odreðenom ritmu. Postoje i ureða-

ji koji emituju upravo takvo svetlo – zovuse stroboskopi – koji imaju ãiroku pri-menu, od medicine do stvaraça "ãtimun-ga" u diskotekama. Veñinu ýudi strobosko-psko svetlo baca u blag trans, ali kod mal-og broja javýa se pomenuta kriza.

VIRUS-BOMBA: Desilo se, dakle, dasu se efekti koji su autori "Pokema" koris-tili da bi doåarali eksploziju "virus-bombe"– býeskaçe ekrana uz treptaje crvene svet-losti iz oåiju glavnog junaka – podudarilisa onim frekvencijama koje utiåu namozak. U stvari, kad se uzme u obzir da jepomenutu epizodu gledalo nekoliko milio-na dece, izlazi da su svi osim nekolikopromila odgledali crtañ bez ikakvih proble-

Opasni crtañi

Monstrumiiz televizoraRoditeýi su se oduvek æalili dacrtani filmovi kvare deåjupsihu. Sada su dobilikonkretnu potvrdu

U

utorak 16. decembra, neãto poslepet popodne, milioni malih Japana-ca bili su ispred TV-ekrana, prateñi

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



ma. Autori su zbuçeni: izjavili su da supomenutu eksploziju snimili po uobiåajen-om postupku i da ranije epizode vrve odsliånih scena. Ipak, serija je skinuta sa pro-grama dok istraæna komisija ne proceni ãtasad vaýa åiniti. Mediji, struåçaci i poli-

tiåari udruæili su se u smirivaçu javnosti,objaãçavajuñi svima da je reå o neuobiåa- jenom sticaju okolnosti koji se najverovat-nije neñe ponoviti.

Za tu trezvenost postoje dobri razlozi.Naime, "Pokemo" jeste dæepni monstrum,ali je taj dæep veoma dubok. Iza sim-patiånog okruglastog junaka krije se moñ-

na "Nintendo" korporacija, koja jena ovoj ideji zasnovala svoju novuseriju kompjuterskih igrica. Zamiã-ýeno je da "Pokemo" baci u zasenakåuvenu "Brañu Mario", åiji likovi

decu oduãevýavaju (a roditeýe tera- ju u oåaj) ãirom planete. Da se ra-zumemo: prihodi od "Pokema" (uvidu igrice, crtaña, igraåaka i raznihtrica) samo su u Japanu doneli veñ3,14 milijardi dolara, a prodor naameriåko i evropsko træiãte tek tre-ba da usledi. Pre svega nekoliko

dana, kongresni centar Makuhari, jedan odnajveñih u Japanu, bio je premali da primi160.000 dece koja su konkurisala da dobiju boæiñnu poklon-figuricu dæepnog mon-struma. Ne radi se, dakle, toliko o induko-vanoj epilepsiji koliko o industrijski induk-

ovanoj potroãaåkoj groznici, åiji je ciý daod roditeýa "ciýne grupe" izvuåe ãto viãenovca. A onda je eksplozija "virus-bombe"zapretila da sve to ugrozi.

MAJSTORI-KRETENI: Mada tre-nutno uzdrmana, industrija se oporavilabræe od ærtava fotosenzitivne krize – madase serija ne emituje, kompjuterska igrica i

prateñe manifestacije beleæe oåekivaniboæiñni rast prodaje. Nacionalno prvenstvou "Nintendo" igricama, koje je pre pardana odræano na stadionu "Mario 64" uTokiju, uæivo je prenosila dræavna televiz-

ija, a dve pesme iz crtaña pribliæavaju sevrhu japanske top liste. Sve se to deãavanakon fatalne eksplozije "virus-bombe", aizvrãni direktori "Nintenda", koji su seodmah posle incidenta povukli iz javnosti,veñ najavýuju verziju "Pokema" name-çenu ameriåkom træiãtu.

To, meðutim, neñe iñi tako lako. Indus-trijski japanski crtani filmovi klase "Man-ga" i "Anima" (u koje spada i "Pokemo")veñ odavno su trn u oku mnogim za-padçacima zbog obilnog nasiýa i izvesnedvosmislene erotiånosti koja je u Japanudruãtveno prihvatýiva, ali se u Americi i

Evropi svrstava u pedofiliju. Sem toga, ko-liko se roditeýa u oåaju zapitalo hoñe li seçihovi potomci pretvoriti u vrhunske ma- jstore "Nintenda" – i kretene u svakomdrugom smislu? Stoga je incident sa "vi-rus-bombom" dobra prilika da se najezda"dæepnih Godzila" na vreme zaustavi. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

UGASITEPOÆAR

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



"Politika" i politika

Gordijev åvorIz lista Republika prenosimo delove opseæne hronike o politiåkim desantima,puåevima u novinskoj kuñi Politika koju piãe Miodrag Maroviñ, svedok dogaðaja

koje opisuje. U prethodna dva broja Vremena opisan je "puå" na Politiku izpedesetih, tokom koga su u ovu kuñu poslati partijski radnici sa zadatkom da

potisnu novinarske veterane. Åistka sedamdesetih, o kojoj je ovde reå, ubrzana je intervencijom Tita i Dolanca i slomom srpskih liberala...

Dokumenti

Saãa Nenadoviñ. Lansirana je laæna dilema:ili demokratija i samoupravýaçe – ili ad-ministrativne mere, a to znaåi staýinizam,centralizam i raãåiãñavaçe... Oåevidno je,meðutim, ãta se hoñe: æele se prisvojitiatributi demokratizma, progresivnosti, a za-tim sve staviti u poloæaj da ako si protivnekih stavova CK onda si protivprograma i demokratije. Ne bi semoglo reñi da ta taktika baã ne uspe-va. Bar zasad – dok su oni javno uofanzivi a drugi ñute..." (str. 371).

(...)

Poãto je (na sastanku politiåkogaktiva Srbije, prim. red) pobrojaona ãta je Tito udarao – a CK SKS tosprovodio zavoðeçem niza admin-istrativnih mera, progonima, zabra-nama i hapãeçima – Draæa je, oåi-gledno nezadovoýan uåiçenim,traæio joã dubýi pad partijskog vrhau ponor retrogradne politike. Aonda je preãao na svoju omiýenutemu – javna glasila:

"U posledçe vreme u svimsredstvima informisaça traje jasnalinija negiraça rezultata postig-nutih u Srbiji, a naroåito u Jugo-slaviji. Ja to vidim. Molim, neka mese optuæi da sam mraåçak. Po-gledajte Viba iz nedeýe u nedeýu(satiriåni tekstovi Vlade Bula-toviña-Viba u nedeýnoj Politici –prim. autora). Po çemu Jugoslavija je zemýa eksploatacije radniåkeklase u kojoj birokratska vrhuãka toradi tako kako to ne åini nijedankapitalistiåki i imperijalistiåki reæim. Zatimpisaçe o politici cena, ãto donosi direktneãtete sirovinskoj proizvodçi, poýoprivre-

di, pisaçe o standardu itd. Zavladao je'demokratski' manir antireæimskog, u stvari,antisocijalistiåkog ponaãaça. To je manir u

politike u voðstvu Srbije (...)Åovek zbog kojeg je i odræano partijsko

suðeçe ãtampi (Draæa Markoviñ, prim.red) u svojim memoarskim zapisima tomedogaðaju posveñuje desetak redaka (...)Evo tih çegovih zanimýivih ocena:

"28. maj. Prekjuåe je odræano zajedniå-ko savetovaçe Socijalistiåkog saveza Sr-

bije i CK SK Srbije posveñeno pitaçimasredstava informisaça, aktuelnom staçu,çihovom poloæaju i ulozi. Moje izlagaçebilo je dosta drugaåije i odreðenije od istu-paça drugih. Bilo je polemiånog karakterakako u odnosu na teze, tako i na iznesenamiãýeça u toku pripreme savetovaça(Vule Miñunoviñ) ili na samom saveto-vaçu (Jovanka Brkiñ). (Vukaãin Miñu-noviñ je bio predsednik Komisije za in-formisaçe CK SK Srbije, a JovankaBrkiñ, novinar Borbe, predsednik Udruæe-ça novinara Srbije – prim. autora). Kod jednog dela novinara ono nije bilo dobroprimýeno. Takoðe, i kod jednog dela poli-tiåkih aktivista. Znao sam to unapred i nesmeta mi. Naprotiv, to sam i æeleo. Pro-gram diferencijacije teåe i odvija se bræenego ãto se moglo oåekivati. Dobro je.Moramo se, najzad, razjasniti oko nekihstvari..." ( Æivot i politika, str. 361–362).

(...)Draæu tih dana posebno muåi çegova

rak-rana – Politika. Na osnovu informacijakoje mu dostavýa çegov podzemni ãtab saåetvrtog sprata ovog novinskog koncerna,on primeñuje:

"Posebno se to vidi u Politici. Tu suglavni P. Popoviñ i S. Ðukiñ, a u NIN -uFrane Barbijeri. Iza svega je 'demokrata'

ãtampi, to je manir na Univerzitetu, to jemanir jednog dela komunistiåke inteligen-cije koji daje peåat ponaãaçu i dobrih ko-munista".

Draæa potom direktno prelazi na liånirat sa Politikom i çenim izdaçima: pisaçe Politike o çemu je zasnovano na izmiãý-

enoj konstataciji da su on i Skupãtina nos-ioci otpora u demokratskom izboru sekret-ara za kulturu u Izvrãnom veñu Srbije. A u

propuste ãtampe ubraja zatim i pisaçe NIN -a, koje izaziva nepotrebno konfronti-raçe sa Armijom – "bez obzira ãta ona

Na savetovaçu o ãtampi, kojese krajem maja (1972, prim.red) organizuje u Beogradu, javno se legalizuje dubokapodela na dve struje i dve

IDEOLOGIJA I VLAST: Stande Dolanc

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



"Niãta nisam izmislio""Nikog nisam smeçivala", "Vreme", br. 374

vo 1952. godini, objavýen je u ãiremobimu od onoga u "Republici", a pogotovuu "Vremenu" u feýtonu u "Politici ekspres"pod naslovom "Prvi 'desant' na 'Politiku'" u16 nastavaka, od 18. novembra do 6. de-cembra 1992. godine. U desetom nastavku,27. novembra 1992, bilo je odãtampano"Danilo Puriñ, pak, kaæe da je Radmilino(Radmila Bunuãevac, urednik kulturne ru-brike) smeçivaçe traæila liåno MitraMitroviñ, pozivajuñi se na Ðilasovu nared-bu, ali da oni to nisu uåinili oåekujuñi çenput u Pariz".

Nakon objavýivaça ovog feýtona Da-nilo Puriñ uputio mi je posrednim putemneke primedbe faktografskog karaktera,koje sam ispravio u konaånom tekstu ruko-pisa pripremýenog za ãtampu. Ali, ovutvrdçu nije pomenuo, niti je to uåinio pril-ikom mnogih uzgrednih susreta tokomminulih godina.

Uzgred, u ãirem tekstu kçige i nekidrugi uåesnici tih dogaðaja, detaýnije suizloæili ulogu braånog para Ðilas-Mitroviñ.

3. I gospoða Mitra Mitroviñ – kao imnogi slikari, kçiæevnici, dramski i film-ski umetnici, publicisti i novinari – dobrozna da AGITPROP u partiji koja je nepri-kosnoveno vladala zemýom nisu osniv-ani radi zaãtite prava na slobodno

stvaralaãtvo i javnu reå, a joã maçe da bibrinuli o autorskom i moralnom integ-ritetu stvaralaca. Naprotiv. Stvarani su dabi ta prava guãili, kao egzekutorski organiza nametaçe partijske voýe i kaæça-vaçe "nepodobnih". Tako i nisu bile ret-ke zabrane kçiga, pozoriãnih predstava,filmova, izloæbi slika, a ni izbacivaça iznovina i åasopisa karikatura, fotografija iålanaka koji nisu bili po ukusu agitpropo-vaca. Otuda je i razumýivo olakãaçekojim je doåekano ukidaçe ovih par-tijskih nedodirýivih institucija i çihovazamena Savetima u 1952. i 1953. godini.

Kakvo je bilo liåno uåeãñe u tomeposlu gðe Mitre Mitroviñ, to najboýe onazna. Ja u tom pogledu ne izriåem nikakvetvrdçe, jer sam u tom vremenu bio po-daleko od onih koji su odluåivali da bihbilo ãta sa sigurnoãñu tvrdio. Samo kon-statujem da je upravo ona bila ãef AGIT-PROPA CK KP Srbije åitav niz poslerat-nih godina. s

MIODRAG MAROVIÑ

Poãto me je gða Mitra Mitroviñ proz-vala i pozvala da "objasnim poreklo laæi"o çenoj ulozi u partijskom desantu na"Politiku", izvrãenom u 1952. godini,çoj i javnosti æelim da saopãtim:

1. Sa Danilom Puriñem, kao i sa svimdrugim æivim uåesnicima i svedocima te"operacije", razgovarao sam u prvojpolovini 1992. godine (sa Danilom umaju, u çegovom domu u GeneralaÆdanova ulici u Beogradu, u zgradi koju je podigla "Politika"). Proveli smo neko-liko sati osvetýavajuñi dogaðaje i liånos-ti iz tih dana. Razgovor sam pomno

beleæio i, prema dogovoru sa svojimsagovornikom i svim drugim, prepuãtenomi je da po sopstvenom odabiru, kao au-tor kçige, iskoristim i taj razgovor. Jasam to uåinio pod punom liånom i profe-sionalnom odgovornoãñu, uobliåavajuñitaj tekst u zamiãýeni koncept kçige. Ali ine izmiãýajuñi, niti dodajuñi iãta onomeãto mi je u tim susretima reåeno.

2. Prvi deo rukopisa, posveñen upra-

v

predstavýa kao struktura i kod nas i usvetu, to je faktor sa kojim se mora raåu-

nati".Bilo je jasno da konzervativno krilotraæi joã æeãñe represije. Takoðe, i da musmeta ãto je Centralni komitet konaåno sh-vatio kuda ga ono gura u ustupcima i povi-novaçu Titovoj opsesiji o "neprijateýimasvih boja". To saznaçe jasno ispoýavaLatinka Peroviñ (...)

Ona napomiçe da ih iz drugih republi-ka pitaju: da li 5. jula poåiçu razgovori uVaãoj vili Vajs (u toj vili u Zagrebu poåeo je obraåun sa hrvatskim maspokom – prim.autora)? Ona zatim odgovara na taåku potaåku Draæinih optuæbi i navodi "ofanzivu

SKS protiv svih struja od opãtinskih sluåa- jeva, Kçiæevnih novina, Univerziteta, Jeæa,Srpskog filozofskog druãtva i tako daýe. Idodaje "da su to bile konkretne politiåkeborbe".

(...)Suoåeni sa åiçenicom da su u maçini,

Draæa i çegovi istomiãýenici gutaju kom-promisni zakýuåak: da treba uåiniti sve dase sa kampaçama i optuæbama prestane,kao i da vaýa utvrditi uzroke i nosiocepolitiåke atmosfere koja seje nepovereçe,smutçu i koja – uporedo sa tekuñim akci- jama – podzemnim putem æeli da stvoriparalelnu politiåku stranku u Savezu ko-munista.

To je, meðutim, bilo samo prividnozatiãje. Nastupio je letçi odmor. Ali, Draæa

ni tada ne miruje. On krajem jula upuñujeSocijalistiåkom savezu Srbije (kao osniv-aåu) i Gradskom komitetu SK Beograda(kao podruånom partijskom rukovodstvu)pisma u kojima zahteva politiåke mere iakcije protiv izveãtavaça i pisaça Politikesa posledçe sednice Ustavne komisije Sr-bije, kao i povodom komentara novinara Politike P. Popoviña, objavýenog naTeleviziji Beograd, o istoj sednici. "Poåeosam da vodim razgovore i pismima, a nesamo preko stenograma, kako to kaæe Lat-inka", beleæi Draæa. "Neñu dati mira ni çojni Saãi Nenadoviñu, dok ne poånu da se

ponaãaju korektno i odgovorno..."I, kao kruna, tu su i oåekivaça da stvar

preseku Tito i savezni vrh, uz åiji je pod-strek åitava akcija i preduzeta:

"Svakako ñe se sada umeãati i jugoslovenski centar – Izvrãni biro i Pred-sedniãtvo SKJ, a moæda i drug Tito. Mis-lim da je to i potrebno i korisno. Radi se opitaçima koja imaju ãiri i veñi znaåaj, netiåu se samo Saveza komunista Srbije, veñi Saveza komunista Jugoslavije u celini..."(isto, str. 375).

(...)Umeãao se savezni partijski vrh. Do-

godilo se to 21. septembra 1972.Najavýen glavnim urednicima TV-

stanica samo pola åasa ranije, na ekranimase te veåeri iznenadno pojavio sekretar Iz-

vrãnog biroa CK SKJ Stane Dolanc. Bio jeto snimak çegovog dan ranije odræanoggovora partijskom aktivu Dalmacije u Spli-tu, koji je sadræao Titovo izlagaçe na upra-vo odræanoj zatvorenoj sednici Izvrãnogbiroa CK. Sa najavom çegovog pisma(drugog u posledçoj deceniji) partijskomålanstvu i jugoslovenskoj javnosti, razumese.

"Drugovi, ovo treba otvoreno reñi", bio je odseåan Dolanc u svom veñ poznatomstilu, "mi smo veñ bili u vremenu kada je tobila sramota priznati nekome, kao da trebanekome da skrivamo da smo na vlasti. I

priåali su neki kako je Savez komunistaidejna organizacija. On to jeste. Ali, komu-nisti su oni koji su u Skupãtini, komunistisu tamo gde se vlast stvara i komunisti dræevlast u svojim rukama i tako ñemo i postu-pati!".

(...)Pismo Izvrãnog biroa dostavýeno je re-

dakcijama tek 28. septembra, a u meðuvre-menu temperaturu je podigao neuobiåajenikomentar – sa napadom na Dolanca – ure-dnika Beogradske televizije VeroslaveTadiñ. Bio je to svojevrstan poziv javnostina otpor zaokretu åiji je smisao bez uvi- jaça na toj istoj televiziji obrazloæen triveåeri ranije. U Dnevniku, 24. septembra,

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



mlada, veoma obrazovana i talentovanaurednica pojavila se na ekranu nakonposebne najave Komentara Dnevnika. Tomprilikom Tadiñeva je rekla:

"Pre neki dan drug Stane Dolanc najav-

io je, ako smo dobro shvatili, novu uloguIzvrãnog biroa, na primer. Povremenoåujemo ideje i spremnost za novi naåinrada i drugih partijskih foruma i organiza-cija. Sigurno je da u praksi Saveza komun-ista neãto treba da se meça; u suãtini,druãtvena uloga u delovaçu SK, ili unaåinu organizovaça koji opet tu suãtinumeça, moæe da se promeni jedino na naåinna koji smo doãli do sadaãçe uloge, zada-taka i odgovornosti Saveza. To znaåidemokratski, kroz razgovor i izjaãça-vaça, uz proveru koliko je svaki deo Save-za komunista spreman da vodi efikasnu

akciju u ostvarivaçu postignutih ciýeva".Dovoýno je bilo ãto je poimeniånopomenut, u to vreme svemoñni StaneDolanc. I ãto je onome ãto je on najavýivaosuprotstavýen "demokratski naåin" dola-æeça do promena u SK, pa da nastane taj-fun.

Prvog dana oktobra, meðutim, ek-splodira nova medijska bomba: NIN osviñesa uvodnikom svog glavnog urednika Fra-na Barbijerija pod naslovom: "Åvorovi iraspleti". U çemu nema Dolanåevog ime-na, ali ima svega drugog ãto je, bez ikakvesumçe, upereno protiv zaokreta u jugo-slovenskom partijskom vrhu. Tako je Bar-bijeri pisao:

"Joã jednom se govori o 'mrtvoj taåki'.Traæi se naåin da se iz çe pokrenemo.Raðaju se joã jednom i dileme u kojempravcu treba da se pokrenemo. Stvorila se ineka atmosfera iãåekivaça, kao da nekapresudna uloga moæe preko noñi da doneserasplet. Maltene kao da se sva naãa politiå-ka i druãtvena situacija saplela u jednojvrsti Gordijevog åvora, koji jednimudarcem moæe da se preseåe. Åvornesumçivo postoji, ali je pitaçe da li je

formula Aleksandra Velikog ona kojamoæe najuspeãnije da ga raseåe.(...)

Alternativa je sva u tome: preseñi åvor– ili razmrsiti åvor. Presecaju najåeãñe oni

koji ne znaju da razmrse..." ( NIN , br. 1134,1. 10. 1972).

Najavýen partijski zaokret doåekan jenepovoýnim komentarima i u Veåerçimnovostima i Ekonomskoj politici. Pisali suih çihovi glavni urednici Mirko Stamenk-oviñ i Ljuba Veýkoviñ, ãto im je davaloposebnu teæinu. Redakcija Politike kao da je iãåekivala ãta ñe se zbiti, prenosila je ovetekstove, ali nije imala sopstvenih autor-skih priloga. Na partijskim sastancima,meðutim, izraæavano je oãtro suprot-stavýaçe najavýenom radikalnom kursuåiãñeça i partijske centralizacije, ãto jedruãtvo vrañalo u nekadaãçi autoritarni iadministrativni sistem upravýaça.

(...)Ovde se vaýa vratiti puåistiåkom

Draæinom ãtabu u Politici. Najbrojniji ýudiu çemu bili su iz NIN -a. Dva su, svakako,razloga za to postojala. Prvi, ãto je uz Mir-ka u çemu najuticajniji åovek bio DraganMarkoviñ, izvanredan profesionalac, a uzto i åovek koji se bio probio do najviãegpartijskog vrha – Centralnog komiteta SK

Srbije. Sem toga, u NIN

-u je bio ne samourednik unutraãçeg, najvaænijeg bloka,nego i najuticajnija liånost u redakciji –ako se izuzme Frane Barbijeri, koji je, me-ðutim, bio doãýak u Politikinu kuñu iz

Zagreba. Dragan je joã poåetkom ãezde-setih godina, na poziv Danila Puriña i Mir-ka Milojkoviña, preãao iz Borbe kaoafirmisano pero. Njegovo svrstavaçe uzDraæu, s kojim je bio i liåni prijateý, od-

vuklo je na tu stranu i neke od onih kojinisu imali mnogo zajedniåkog sa pogledi-ma te grupe.

(...)Pojava uvodnika pod naslovom

"Åvorovi i raspleti" sa potpisom FranaBarbijerija bila je znak da se sa pobunomkrene. Dakle, u NIN -u, a ne u Politici ek-spres, sa kojom je sukob na politiåkoj sce-ni Srbije i poåeo – niti u Politici – na kojuse teæiãte Draæinog udara toga leta bilo na-glo pomerilo. Proceçeno je, oåigledno, da je NIN bio najraçiviji, jer je u toj redakcijipodela bila najoãtrija. A sem toga, NIN je

svojim uvodnikom udario na savezni vrh iTita, ãto je olakãavalo osvajaçe ovog iz-vanredno znaåajnog nedeýnika.

Tako je 13. oktobra krenuo partijskimaraton u NIN -u koji je potrajao meseci-ma. Bitka za osvajaçe ovog nedeýnikarasplamsavala se svom æestinom. Napartijske sastanke dolazili su funkcioneriGradskog i Opãtinskog komiteta i branililist, ukazujuñi da uvodnik nije ni razlog nisuãtina sukoba nego da je u pitaçu preuzi-maçe NIN -a. Draæini ýudi sprovodili sutaktiku iznurivaça. Nije im se æurilo. Napolitiåkoj sceni, u meðuvremenu, nastajao je rasplet, pa je i pad NIN -a predstavýaosamo pitaçe vremena. O toj iscrpýujuñojborbi ostale su da svedoåe hiýade stranicazapisnika, u kojima je pedantno beleæenoko je ãta rekao. Sve se to zvaniåno odnosi-lo u Opãtinski komitet, a nezvaniåno – ko-pije su se slagale u ãtabu na åetvrtomspratu. Odatle su iãle telegrafski sroåenebeleãke "gazdi" u Skupãtinu Srbije. Odsvega toga åitaoci NIN -a, i javnost uopãte,dobili su samo jednu neupadýivu beleãkusmeãtenu na drugoj stranici nedeýnikameðu pismima åitalaca.

Veñina u organizaciji SK uspeãno seopirala radikalnim zahtevima puåista odre-ðenom kritikom i iskýuåeçem najkrivýeg– Vase Popoviña – pokuãavala da sukobsmiri. Ali, to je najmaçe moglo da zbuni, a

SVRSTAVANJE: Dragan Markoviñ D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

BRITISH AIRWAYS

OGLAS

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



pogotovu umilostivi one åiji je zadatak bioda preuzmu list, kako je to Draæa tih danapedantno zapisivao u svojim dnevniåkimbeleãkama.

(...)

Prinoãeçe predobrog i preblagogSremca – Vase Popoviña, pesnika i boema– na ærtveni oltar partije kao NIN -ov darbogovima ne bi li se umilostivili, doåekano je, takoðe, dvojako. Draæinovci su u çemuvideli åistu smicalicu, jer su Vasini ispadi ipartijske kazne takvog karaktera pripadali jednom drugom vremenu. Sada su natapetu bili liberali, a ne neodgovorni pijan-ci.

(...)Sruãivãi partijsko rukovodstvo Draæa

moæe da se vrati zapoåetom ali ne i

dovrãenom poslu preuzimaça javnihglasila. On beleæi:

"Ostaje vaæan zadatak sreðivaça situ-acije u ãtampi i sredstvima informisaça ucelini. To je hitan posao. Tu je diferenci- jacija veñ otpoåela. Treba je produbiti i iz-vrãiti kadrovske promene...".

Sa puno cinizma zapisuje kako je pitaoZdravka Vukoviña, direktora RTV u od-lasku: zar su mislili da ålancima VeroslaveTadiñ, Frana Barbijerija i drugih moguoboriti Tita i SKJ? I, vaýda kao ovlaãñeniTitov zaãtitnik, liåno preuzima brigu o"kadrovskim promenama" u javnim glasil-ima. U tom pravcu kombinuje iz dana udan, kako to svedoåe çegove beleãke. Na-

jpre, u prisustvu svih koji su ga podræali,organizuje u Skupãtini Srbije skup nakojem traæi hitna smeçivaça u beograd-

skim redakcijama. Pri tom kao primer ot-pora "zapoåetim raãåiãñavaçima", navodismeçivaçe tek izabranog sekretarapartijske organizacije u NIN -u zato ãto jetraæio da Frane Barbijeri podnese ostavku.

A, nekoliko dana kasnije izlazi sa konkret-nom ãemom smene glavnih urednika:"Biñe nuæno nañi zadovoýavajuña

reãeça u sredstvima informisaça. U RTVBeograd za generalnog direktora, umestoZdravka Vukoviña, iñi ñe svakako MilanVukos. Ko ñe na mesto Saãe Nenadoviña u Politici i F. Barbijerija u NIN -u? M. Sta-menkoviñ i ne misli joã da treba da ide izVeåerçih novosti. Po mom uvereçu biñenuæna i zamena Lj. Veýkoviña u Ekonom-skoj politici. Treba razmiãýati o svemu.Neñe biti baã jednostavno nañi zado-voýavajuña reãeça svuda. Moæda bi dobro

bilo iñi svuda, privremeno, ne na konaånareãeça, veñ postavýati samo v. d. glavnihurednika i urednika".

Tako se i zbilo. I to najpre sa NIN -om.Ono ãto se iãåekivalo pojavilo se 5. no-vembra u novom broju NIN -a. Nije viãebilo nikakvog partijskog saopãteça, nitinovih posipaça pepelom. Jednostavno jeobjavýena promena glavnog urednika. Otome je svedoåio potpis novog vrãiocaduænosti glavnog urednika DragoýubaMilivojeviña. Nije bilo nikakvog teksta odotadaãçem glavnom uredniku FranuBarbijeriju – koji bi predstavýao çegovoproãtaj od åitalaca. To je, inaåe, bilo uo-biåajeno kod normalnih odlazaka glavnihurednika.

(...)To ãto puåistima nije uspevalo da ost-

vare preko serije partijskih sastanaka,postigli su bez otpora dva dana nakon os-tavki Marka Nikeziña i Latinke Peroviñ,koje su oni podneli na sastanku Centralnogkomiteta SK Srbije 23. oktobra. Frane Bar-bijeri je, naime, veñ 25. oktobra uruåiodirektoru Kuñe Miji Lazareviñu pisanu os-tavku na duænost glavnog urednika NIN -a.

Taj tekst svedoåi o joã prisutnoj zabludi –bezmalo svih koji su odlazili ne svojomvoýom – da ñe polupokajniåkim odnosomolakãati poloæaj onima ãto su u tom prvomtalasu åistki joã ostajali na svojim mestimau redakcijama. Kao da su verovali da ñetime zaustaviti atmosferu hajki i progona ivratiti staçe u organizaciji i redakciji unormalne radne okvire. Grdno su se varali.

Tako je Frane pisao u ostavci:"1. Pismo ålanstvu SKJ i reåi druga

Tita nedvosmisleni su u kritici pisaça naãeãtampe, pre svega beogradskih listova. Odprvog trenutka, smatrao sam – kako sam u

listu i javno izneo – da u tim kritiåkimzamerkama redakcija NIN -a treba i moæeda prepozna i samu sebe... Za sve nedostat-

ke u listu, pa prema tome i ove, smatramda glavnu odgovornost snosi glavni i odgo-vorni urednik, posebno pred telima koja sumu to povereçe dala, kao i pred javnoãñu.

2. Raspravýajuñi o listu, çegovim pro-

pustima i greãkama, komunisti NIN -a suodluåili da jednoj komisiji povere zadataktemeýitije provere pisaça lista, çegovogangaæovaça i opredeýeça. U veoma prin-cipijelnoj diskusiji komunisti redakcije sukritiåki i samokritiåki utvrdili glavne temei okvire analize, koju im komisija mora dadâ na procenu. Verujuñi u izuzetnu koris-nost ovog rada, i potrebu da komunisti dajuargumentovanu i produbýenu kritiåkuocenu rada, ponaãaça i opredeýeça sva-kog pojedinca u redakciji, smatram da ñuovaj posao olakãati stavýajuñi na raspola-gaçe kompetentnim organima NIP 'Politi-

ka' svoju funkciju...".Veoma brzo, boýe reñi muçevito, Bar-bijerija su liãili iluzija o nekakvom çego-vom ostajaçu u NIN -u, kako bi "pomogaoozbiýnoj analizi", "konstruktivnom radu" isliånim stvarima. Odmah je, po dolaskuMilivojeviña, bio prebaåen na Spoýnopoli-tiåku rubriku Politike – kao privremensmeãtaj do donoãeça odluke o izbacivaçuiz SK.

(...)Frane se nije uspeo zadræati, ne samo u

NIN -u, nego ni u Politici. U procesu mas-ovnih iskýuåivaça iz SK bio je primoranda ode i iz te redakcije. Pokazalo se da seprava novinarska vrednost ne moæe uniãti-ti. Uzeo je penziju i otiãao u Italiju da po-traæi posao. Kako je u toj zemýi imaomnogo prijateýa, i bio veoma ceçen – pa je åesto gostovao kao komentator u na- jpoznatijim italijanskim listovima – odmah je primýen u dnevnik La Stampa, gde post-aje prvo pero za svet socijalizma. Kasnije je postao vlasnik akcija i komentatordnevnika Il Ðornale, u kojem je pisao dosvog posledçeg åasa.

Odlaskom Barbijerija iz NIN -a, u

çemu nisu prestali obraåuni. Naprotiv, teksu otpoåela raznovrsna kaæçavaça. Æivo-ta Ðorðeviñ je smeçen sa funkcije zameni-ka glavnog urednika. Poobarani su sa ured-niåkih mesta svi koji su se suprotstaviliDraæinoj grupi, uz propratna iskýuåivaçaiz SKJ, ili izricaça partijskih kazni. Potra- jañe to tokom åitave 1973. godine. NIN ñeuploviti u mirnije vode tek kasnije, u 1975.godini, kada ñe ga Dragan Markoviñ –preuzevãi palicu glavnog urednika – podiñisa dna na koji je bio pao (30. 000 primera-ka), uz postupno zaleåeçe rana zadobi- jenih u toj bespoãtednoj borbi. Naravno,

nakon odlaska jednih i dolaska drugih u NIN . s

(NASTAVIÑE SE...)

NEPOSLUÃAN: Aleksandar Nenadoviñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



Zima u Vrçaåkoj Baçinije samo za penzionere!

Redovne linije:Vrnjaåka Banja - Ljubljana

Ðakovica - KoperBeograd - Zagreb - Pula (autoputem)

Novi Sad - Beograd - Herceg Novi

Zimske åarolije idoåek Nove godine

Kopaonik, Zlatibor, Brezovica,Vrnjaåka Banja

AUTOPREVOZVRNJAÅKA BANJA

(036) 661-035 (Vrnjaåka Banja)

(011) 444-8282 (Beograd)

(021) 333-790 (Novi Sad)(061) 316-975 (Ljubljana)

Bulatoviñev izlazak iz Skupãtine:PREDRATNI SCENARIO

KOME BULATOVIÑ PLANIRA DA PREDA VLAST15. JANUAR, CRNOGORSKI DAN "D"

Srbija dobija Predsjednika:ZIMSKE SPS ÅAROLIJE

OD PROTESTA DO MILUTINOVIÑA

PORTRET: Milan Milutinoviñ, predsjednik

S NJIM NEMA NEIZVJESNOSTIKonferencija LSCG:

RAM ZA PROLJEÑNU OFANZIVU

Agonija KAP-a:KAKO POJESTI SEBE

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE

U NOVOM BROJU DONOSI:

NEDJELJNIK

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


6527. DECEMBAR 1997. s VREME

20%

Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)

Adresa telefon

Grad dræava

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poli-tiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standardi da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatesa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-

nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

BOÆIÑNO NOVOGODIÃNJI POPUST VAÆI DO15.1.1988. ¡

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 200 din 188 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 400 din 376 din 176DEM 304 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Popust vaæi od 15. 11. 1997. do 15. 1. 1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pret-platnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Pretplatite se

da biste uãtedeli

PRETPLATA SA POPUSTOM DO 15. 1. 1988.

popust

Boæiñ, Nova godina, Boæiñ, Nova godinaGde su nestali?

Podseñanje na kraju godine

G. uredniåe,Od 1990. do proãle godine na poli-tiåkoj sceni Srbije, odnosno Beograda,delovala je estradna grupa reæima kojase moæe globalno podvesti pod "Poli-tart". Åinili su je ljudi koji su preziralidemokratiju, zalagali se za se srpskezemlje, monarhiju i rehabilitaciju Ljo-tiña i Draæe Mihajloviña. Istakli su se,takoðe, u svojoj podrãci Srbima u dijas-pori. Veoma åesto su gostovali u RSK iRS, prireðivali razne hepeninge natamoãnjim televizijama, a i ovdaãnjim(beli æur, na pr.), objaãnjavali odakle tajstraãni animozitet na Zapadu premanama. Usput su objaãnjavali i da su"Srbi narod najstariji", potkrepljujuñi toåinjenicom da mnogi toponimi ãiromsveta nose u korenu srpske nazive.Nekako nakon pada RSK, uñutali su se.Ãteta bi bilo da se ne vrednuje njihovnemali doprinos sveukupnom obrazo-vanju srpstva. Ako se señate, njihovameta je posebno bio "rasrbljeni" i "de-kadentni" Beograd. Ãta je, dakle, sa

svim tim metafiziåkim monarhijama(horizontalno-vertikalnim), vojvodama,vojvotkinjama, uspostavljanju diplo-matskih odnosa sa zemljom "koje nisuålanice UN"? Gde su nestale sve tesvespasavajuñe Srpkinjice, bele ruæe,plave Vizantije, regulusi? Da li je mo-guñe da ne vide da je otadæbina u opas-nosti? Vide li da je taj bedni Zapad opetnamerio da nas zatre?

Volela bih zaista da znam neãto viãeo njima. Nemam pravo da se meãam u

vaãu ureðivaåku politiku, svi vaãi novi-nari su mi dragi, ali ipak mislim da supravi ljudi za ovu temu g. Panåiñ i g.Æivkov. Olga Jovanoviñ-Kon, Beograd

POÃTA

Naãi u inostranstvu

rado sluãaju

infotelefon Beå

+431 - 15 - 10

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.



uæivanjaVREME

Pozdravii æeýe

- Ne znam... Prvi put zovem... -- Ovo je bilo prvi put! Zapamtite dan-

aãçi datum! -Ili, primer drugi:- Ovde Ruæica... -- Ruæice, Ruæice... -- Iz Jagodine... -- Jagodina, Jagodina... -

I tome sliåno, i tome sliåno. "Ni do pola

noñi ne mogu da zaspim, ýudi kaæu dasam, evo, otkaåila sasvim". Hiýade stiho-va! Volela bih da uðem u tu kçiæevnu radi-onicu i vidim taj stvaralaåki proces, koja ga

muza nadahçuje? Ako bi se o Srbiji sudilopo pesmama koje vole çeni graðani, onda je ovo zemýa bola i patçe, laæi i prevare,neispuçenih nada i obeñaça – ali nije onona ãta, s pravom, mislite. Sve je to samozbog neuzvrañene ýubavi. Nema ãtrajkova,nema narodnih kuhiça – doduãe, stvarnoih nema dovoýno – nema besparice, krim-inala, prevarenih ãtediãa, pokradenih gla-saåa. "Prosula se mladost ulicama grada",ali to nema nikakve veze sa proãlozimskimãetçama. Srbija pati samo zbog nesreñneýubavi. A ãto je najzanimýivije, åini se daviãe od æena tuguju muãkarci ("drugoj mo-

ram da se dam, jer ne mogu viãe sam"),srpski muãkarci, oni ãto su gaðali krozprsten jabuku. Teãko je verovati da su ove

plaåip.... çihovi potomci.Vadi ih to ãto su iskreni:

"Mladost bih ti ukrao,a tvoj ne bih postao;

loãe sam ti druãtvo ja,

stidi me se ko me zna".Istini za voýu, nije da ova emisija –sedam sati svakog dana – nema nikakavdruãtveni angaæman. Kako poreñi aktuel-nost stihova: "Da sam krala, krala sam,preãlo mi u naviku". Ceca je, doduãe, kra-la zvezde, ali zar i drugi ne bi, samo damogu? Ili, recimo, zar vapaj koji sledi nijebolna posledica nepraviånog i niåimzasluæenog meðunarodnog poloæaja naãezemýe: "Verni moji drugovi, ãta smo topogreãili, pa nas niko ne voli?!". Kao da,boæe me prosti, peva Sloba liåno.

"Lagano kroz ovu vruñinu probijamo

se sa glasovima", kaæe voditeýka doslovce

– no, ãto bi rekao Vuk Karadæiñ, "kaka jedupýa, dobre åele izlijeñu". Mrtva trkaizmeðu Dragane i Cece: "Biñe ovde, boga-mi, gusto..." Biñe, biñe. "Sve se to dogodi-

lo na putu za ludilo" razleæe se autobusomi ja, najzad, nemam prigovor na stihove.Kapituliram: putuj, Evropo... Pýuni izakukaj, moja Jugoslavijo... Ko ovo sluãa ivoli? Neki paralelni svet, onaj ãto nedeý-om igra na Kalemegdanu, nosi Slobineslike na miting, pa ih grli? Jesu li svi izaãliiz ruæiåastog, pink ãiçela? Da li zaista "svebolesti naãih æivaca dolaze od primitiva-ca"?

Voditeýka se strasno predala svojojplemenitoj misiji, ne zna ãta ñe od miline:"Cmok u mikrofon – evo jedan poýubac zasve vas". Za celu Srbiju. Srbiju meðu

ãýiv(k)ama. Boæe, ne opraãtaj im. Znajuãta rade. s

DRAGICA JAKOVÝEVIÑ

"Kakve mu jade åestitaã ovakvim za- pomagaçem?", uzviknuo je moj

brat kad smo jednom davno, sluåa- jno, naleteli na emisiju "Pozdravi i æeýe sluãalaca" koja mi danas liåi

na prethodnicu nezaboravnih"Odjeka i reagovaça".

Stvarno je bilo sluåajno. Moæda ne ve-rujete, jer ste primetili: ko god kaæe da jeneãto video ili åuo na Radio televiziji Sr-bije odmah objaãçava kako je do teblamaæe doãlo, pravda se i izviçava kao da je uhvañen u nedoliånoj radçi, obaveznonaglaãavajuñi da je to bilo sluåajno.

Mnogo ãtoãta se od onda promenilo.Jadi su joã veñi, i opãti, ali se pozdravi iæeýe dobro dræe, æivi i æilavi, pa se joãrazmnoæili, ubi se narod birajuñi hitove

dana. Zadovoýstvo da ponovo sluãamumilne zvuke i joã grðe reåi ("od malenamoja mama hranila me sa pesmama") ima-la sam nedavno, putujuñi autobusom u un-utraãçost. Poãto nije uputno optereñivatimajstora zanovetaçem da promeni stanicu– ako je ýut, moæe se desiti da traæiã drugoprevozno sredstvo – preostalo mi je da sepravim kako sam najzad razumela velikogKopýotresca: lepo je ruæno, ruæno je lepo...Kakva bi se divna kiåantologija mogla na-praviti!

Elem, sluãam i pitam se koji li je to pro-gram. Naivno mislim: ako veñ nemajumere ni ukusa, imañe bar toliko pameti daostanu anonimni i sakriju svoju bruku. Nijebilo tako. Po onoj narodnoj "åega se pam-etan stidi..." voditeýka je ponosno objavilabroj telefona za glasaçe a onda, bogme,kao ãlag na pitu (zna se od åega) saopãtilaime stanice i punu adresu. Aaaa! Bivãi CK,palata "Uãñe", TV Pink... Program na visi-ni. Emituju ga s lakoñom s kojom bi bacaliletke ili zapraãivali komarce. Dok neki go-dinama ne mogu da se dokopaju frekven-cije, ovaj radio premreæio je Republikukao paukovi nebo, a vetra nema... Sluãaju

ga Gorçi Milanovac, Jagodina, Loznica,Ñuprika, Gruæa, Æagubica, Uæice, Smeder-evska Palanka, Nova i ostale varoãi, a æeýedolaze i iz "glave cijela naroda", prosto mubilo.

I ni u jednom od ovih mesta nije loãe!Tako bar sluãaoci odgovaraju na inven-tivno pitaçe voditeýke. A ãta bi i bilo kad"samo za vas peva Dara Adæiñ"?! Jeste li senekad zapitali da li biste znali da priåatepred mikrofonom? Ko kaæe da to trebaznati? Evo dokaza, u obliku dijalogasluãaoca i voditeýke:

- Ovde Anica iz Æagubice... -

- Anica kaæe ãta? -- Glasam za prvi predlog. -- A æeýica, a æeýica? – pita voditeýica.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 27.


Documents

Vreme, 1997. december 27