Vreme, 1997. szeptember 20

7/29/2019 Vreme, 1997. szeptember 20.

1/67

2200.. SSEEPPTTEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 336611 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

IIzzbboorrii ''9977

SSAAMM MMEEUU VVUUKKOOVVIIMMAA


2/67

filmovanje

skeniranje

priprema zatampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Graki

CentarVreme

ivansaavesnavla

[email protected]


3/67

VREME No 361PolitikaDiplomatija: Izborni sporazum 6

Izbori: etiri pitaa 7

trajkovi: Kolaps Beograda 14

Brko: Kapija bosanska 16

Imovina: Niko nije Pepeuga 18

Reportaa: Peva,abak, avnik 22

Univerzitet: JUL u septembru 26

Zdravstvo: Poroaj porodilita 30

Svetkotska: Ponovo parlament 34Rusija: Kavkaski taoc 36

Poska: Novi despot 38

KulturaIntervju: Slobodan najder 42

Bitef: Predigra i igra 46

Sluaj: Buden bez vize 47

Muzika: Putopis sa Istoka 48

Film: "Autsajder" iz Slovenije 49Kige: Novi Veliki 51

ivotOdbojka: Srebrni siromasi 54

Keln: Sajam bicikala 56

Intervju: Vlada Divan 58

Foto: General s kiobranom 60

Naslovna strana: Vuk DrakoviFotografija: Milo Bianski

4 Nedea9 Zona sumraka10 Duh Vremena29 Dnevnik uvreda32 Ljudi i vreme41 Meridijani53 Scena63 Pota66 Vreme uivaa

Na izbor za '97:Na izbor za '97:

Odbojkaka reprezentacija Jugoslavije:Srebrni siromasiViceampioni Evrope prerasli su ne samo potencijale svog saveza, ve i op-ti ugled zeme, i to viestruko. Sada se svi pitaju mogu li odbojkai i vie.Trener Gaji tvrdi da mogu, ali ne pod ovakvim uslovima

strana 54

Imovina funkcionera:Slikom i rejuKoliko su bogati i ta imaju kandidatiza predsednika Srbije? Nova funkcija- nova kua a stara partija. Kua zaporodicu Lili nije se nala na spiskuimovine koju je prijavio kandidatSPS.

strana 18

Kolaps Beograda: Graani ponovo peaciPosle trajka, jaz izmeu SPO-a i DS-a jo se vie produbio, to smaujeverovatnou da koalicija "Zajedno" opstane na lokalnom nivou posle razlazasvojih lidera

strana 14

Duh Vremena:Skidae pauineEsej Stojana Cerovia: Navrava se desetgodina otkako je zapoeo poduhvatvraaa dostojanstva srpskom narodu.

Tokom Miloevievih radova na naciona-lnom pitau, veina Srba je u kratkomroku, iskusila i oseaa pobede i poraza.ini se da su zato sad mnogi skloni na-glim promenama raspoloea. Od zas-traujue perspektive moglo bi se pobeijedino u nacionalni minimalizam, u odre-ivau nesporne veliine Srbije, ma koli-ka ona bila. Da li emo ubudue naciona-lni spas traiti u "Maloj Srbiji"

strana 10

Gusle i tambure:Drame irauniceReporter "Vremena" u Pevi-ma, abaku i avniku. Kako jeMilo ukanovi dobio poene u

mestima gde su pogledi uvekbili uprti u Srbiju? Otkud pitomiravniarski instrument useverozapadnim guduramaCrne Gore?

strana 22

Intervjui:Novica Stani (strana 24.)Slobodan najder (42), VladaDivljan (58)

DEJAN

TASI


4/67

VREME s 20. SEPTEMBAR 1997.4

U sredu popodne u bosanskim gudurama, 60 kilo-metara severozapadno od Sarajeva sruio se helikopt-er Ujedienih nacija. U ovoj nesrei prema prvim in-formacijama poginulo je 11 udi meu kojima i viso-ki nemaki diplomata Gerd Vagner koji je u Bosni iHercegovini bio meunarodni pregovara. Takoe,kako govore prve vesti, ima i preivelih, etvoro ilipetoro od ukupnog broja putnika u helikopteru i l-

anova posade.Dok ovaj broj "Vremena" odlazi u tampu (sredaposlepodne), nisu poznati svi detai ove traginookonale misije, ali je u sredu rano poslepodne vest opadu helikoptera Ujedienih nacija u Bosni i Herce-govini potvrdio funkcioner Pentagona RiardBridis. Potvrda je stigla i iz Sarajeva od portparolaUN Aleksandra Ivanka koji je izjavio da je u heliko-pteru bilo ukupno dvanaestoro oficira i predstavnikadrugih meunarodnih organizacija i etiri lanaposade. Prema egovim reima, ivot je izgubilo 11osoba meu kojima i 3 lana posade.

Po izvetajima agencija, re je o helikopteru MI 6

HIP koji su verovatno od Ukrajine iznajmileUjediene nacije, to se moe zakuiti i po tome tosu svi lanovi posade bili Ukrajinci.

Pad helikopteraPrema reima Aleksandra Ivanka, helikopter je

poleteo iz Sarajeva u sredu ujutru u 9,15 i u tom tre-nutku nad Sarajevom je vreme bilo sunano i lepo.Meutim, po izjavi jednog od preivelih lanovaposade, helikopter je negde u blizini Fojnice naleteona gusti sloj magle i to je verovatno uzrok tragedije.

Takoe, prema izjavama zvaninika UN, putnicihelikoptera su praktino bili delegacija koja je putov-ala na razgovore sa lokalnim vlastima najpre uBugojno, a kasnije je trebalo da ode i u Brko.

Predstavnici SFORA i meunarodnih policijskihsnaga krenuli su odmah u potragu za sruenim he-

likopterom i eventualno preivelima.Kako izgleda, u bosanskoj kataklizmi u pos-

ledih nekoliko godina broj stranih civilnih rtavanadmaio je broj poginulih vojnika, za koje se mnogovie strahovalo. Naime, osim nesree koja se dogodi-la u sredu, u leto pre dve godine na putu za Sarajevopoginulo je vie lanova amerike diplomatske mis-ije, zajedno sa specijalnim izaslanikom amerikogpredsednika, Robertom Frejerom, koji je predvodioovu misiju. Njega je na toj funkciji nasledio RiardHolbruk koji je nekoliko meseci kasnije postigao De-

jtonski mir. Ovoj listi mogla bi se pridodati i tragedi-ja amerikog aviona koji se sruio nedaleko od Du-

brovnika, takoe sa visokom amerikom diplo-matskom delegacijom kojoj je na elu bio ondaiameriki ministar trgovine.

NEDELJA 13. - 20. septembar 1997.


5/67

20. SEPTEMBAR 1997.s VREME 5

NE OKREITE STRANUdok ne proitate...

Ras banka pratilac vae

budunosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zeme(kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, iro raun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreu NBJ, naplauje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vriti na raun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godia 52 broja. Uko-liko je uplaen vei ili mai iznos od navedenog, obraunae se duina trajaa pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zeme avionom jednaka je pretplati za vanevropske zeme. Cenovnik vai od 5.4.1997. U sluaju posk-upea lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Be 43 1 408 96 52.

Izdava : NP VREME d.o.o.Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkoviV. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi

NEDELJNIK VREME Beograd, Miarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkoviKOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav MiloeviSEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar iri, Sonjairi, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Koraksi, Vesna Kosti(ekonomija), Slobodan Kosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Zoran B.Nikoli, Roksanda Nini, Teofil Pani (ivot), Duan Relji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet),Nenad Stefanovi (politika), Hari tajner, Filip varm, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Milo Vasi, SvetlanaVasovi - Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkov

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mra (foto)

GRAFIKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi, VladimirStankovski, Slobodan Tasi; Daktilograf: Vera Mirkovi;Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana Simi; Korektori:Gabrijela Mari, Ivana Milanovi

VREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Marina Milovanovi, Milena ZdravkoviNEWS DIGEST AGENCY: Duka Anastasijevi, Zoran Stanojevi

PRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Tatjana Jovanovi

RAUNOVODSTVO: Mirjana Jankovi

Rukopisi se ne vraaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme

"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Be)

"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiki centar "VREME";TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marala Birjuzova 3

OBRADA TIRAA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME20. SEPTEMBAR 1997. broj 361

KoferNee biti glasnije izborneute od ovogodie. U pred-

veerje izborne trke izgleda kaoda je sve reeno i unapredpoznato. Ranije je izgledalo da banita nije reeno i da je birakotelo Srbije ogromna nepoznanica.Ispostavalo se da je to birakotelo produkovalo dosadnu matricusocijalistikih pobeda i izneve-renih opozicionih oekivaa. Dali sada moe biti drugaije i da li bi

dokaz te promene bila i golaienica da, recimo, Zoran Liline pobedi ve u prvom krugu.uta e biti reita i pravila ebiti krena i zbog okolnosti da suna ovim izborima, pored kla-sinog razbrajaa na dobitnike igubitnike, u igri i oni koji bojko-tom pokuavaju da izbore obez-vrede. Njihova vera da e pro-cenat onih koji e se u nedeu pri-hvatiti listia i pisake biti maiod polovine birakog tela unosiprosto novi element u staru igru.Uostalom, i da svi oni ute, sva-kog od nas muie unutrai glas.Pozvan sam u bioskop "Rex" da unedeu uestvujem u kofer-hep-eningu: ako prihvatim uee,moja je obaveza da doem sa tor-bom u kojoj su stvari koje uponeti ukoliko reim da emigr-iram iz ove zeme, ili stvari koje

e simbolizovati moju reenost daostanem u Srbiji. To me je pod-setilo na pitae dragog prijatea ikolege koji je naumio da u Praguzapone biznis, pa je ponudu damu se pridruim ovako for-mulisao: "Da li si reio da pro-meni dravu, ili e i dae damea drutvo?" Jo nemam od-govor na egovo pitae, pa je,shodno tome, moj kofer prazan.Ta praznina odjekuje i neka mi

niko ne govori o uti.D. .


6/67


Susret Milutinovi Grani

Izborni sporazumNema posleratnih izbora u Srbiji i Hrvatskoj bez diplomatskihproboja u normalizaciji odnosa i najava koje dobro zvueIpak, ne treba biti cinian: vaa poz-

draviti svako poboae odnosa do juezakrvenih drava i naroda.

Dr Grani je najavio nastavak prego-vora o ublaavau reima izdavanja vi-za, utvrivau granice, ekonomskoj, tr-govinskoj i financijskoj suradi, kao i

susret predstavnika ministrastava unu-traih poslova posveen suradi u bor-bi protiv droge i terorizma.

Od onog o emu su se sporazumjeladvojica ministara, interesantnije je ono oemu nisu. Na prvom mjestu je nedvo-smisleno regulirae prava izbjeglica napovratak i koritee svojih kua i imov-ine. Nejasno je to "u sklopu nastavkarada zajednike meudravne komisije oprovoeu lana 7 Sporazuma o nora-malizaciji to se tie imovine graana usujednoj dravi" znai naelno prihvata-e prijedloga "da se omogui ras-

tereivae dravnih organai da se fleksibilnijim odno-som udima pomogne sam-oinicijativno rjeavae pi-taa imovine". Dvije stvarisu mogue: da se ti udi,izbjeglice prije svih ostalih,prepuste beskonanom i sk-upom parnieu, ali i da jeihova imovina ipak izo-stavena iz ostavinske masepodlone sukcesiji.

Zatim, iako Sporazum osocijalnom osigurau u na-elu omoguuje izbjeglica-

inistri sponih poslova SR Ju-goslavije i Hrvatske Milan Mi-lutinovi i dr Mate Grani pot-M

pisali su u Beogradu (15. septembar) estmeudravnih sporazuma: o graninimprijelazima, pograninom prometu, soci-jalnom osigurau, pravnoj pomoi, te

eeznikom i cestovnom saobraaju. Poobiaju, sve je ocjeeno kao "veomasadrajan" i "krupan korak" od "izuzet-nog znaaja".

Pomenuti sporazumi posedica sumeunarodnih pritisaka, ali i mnogo vieod toga. Reimi u Beogradu i Zagrebuele jasno demonstrirati da se bez ih ovakvih kakvi su ne moe rijeiti nitijedan znaajan problem u regionu, paspremno daju podrku jedan drugomekada treba na unutraopolitikoj sceni.

Nema zato poslijeratnih izbora u Sr-biji i Hrvatskoj bez nekog diplomatskog

"proboja". Pred prologodie savezneizbore u SR Jugoslaviji utanaeno jeobostrano priznae. Prije izbora pred-sjednikih, lokalnih i onih za upanijskidom Sabora u Hrvatskoj u aprilu ove go-dine, Milutinovi se obreo u Zagrebu sveobeavajui Srbima u istonoj Slavonijidvojno dravanstvo i pozivajui ih dase ne iseavaju. Konano, na red su do-li izbori u Srbiji i dr Grani u stilskojfotei u Belom dvoru...

Granini prijelaziZa meunarodni cestovni saobraaj

odreeni su sedei granini prijelazi:Batina Bezdan, Erdut Bogojevo,

Ilok Baka Palanka, Ilok Netin,Principovac Sot, Principovac Ljuba,Tovarnik id i Bajakovo Batrovac.Pogranini saobraaj moi e se odvi-jati na prijelazima Bapska Berkasovoi Stoinci Jarmena, kao i skelomizmeu Vukovara i Vajske. s

ma u SR Jugoslaviji da primaju penzijeiz Hrvatske, nije ga mogue realiziratijer izmeu dviju drava nema platnogprometa. Tu je i dae rigidni reim viza.Teko je da e u dogledno vrijeme bitiukinut. Pored ostalog i zato to se radi o

vrlo unosnom izvoru prihoda za objedrave.Ministri se nisu dotakli Prevlake, kao

to u granine prijelaze nije ubrojan nitiiroki brijeg kod Herceg Novog. Nemasporazuma ni oko zranog "junog kori-dora". Predsjednik Narodne stranke drNovak Kilibarda zakuuje da jepreuivae tih pitaa jo jedan dokazda se reimi u Zagrebu i Beogradu me-usobno ispomau.

Zagrebaki "Vjesnik" pie o "velikojpobjedi hrvatske diplomacije" navodeida "srpska diplomacija prvi put priznaje

Hrvate u SR Jugoslavijikao nacionalnu mainu".Meutim, izostale su bilokakve naznake o nainukako bi se status hrvatskenacionalne maine regu-lirao.

Za uzvrat, Milutinovise pohvalio da Sporazumio graninim prijelazima ipograninom prometu"predstavaju krupan ko-rak ka ostvarivau kon-

cepta meke granice" zakoji se Beograd zalae. Noi on je morao priznati da to "nije zamjenaza dvojno dravanstvo", to e rei daje propala inicijativa Beograda da se onorijei bilateralnim sporazumom. Najavioje zato da e SR Jugoslavija "u doglednovrijeme omoguiti svim Srbima iCrnogorcima u Hrvatskoj, kao i u dru-gim bivim jugoslavenskim republikamada steknu jugoslavensko dravanstvo".to jes' jes', dobro zvui u posedemtjednu pred izbore, ali je u stvari prih-vatae hrvatskog prijedloga da svaka

drava to pitae regulira u okviru nacio-nalnog zakonodavstva. sFILIP VARM

KILO TEBI, KILO MENI: Grani i MilutinoviSpisak optinaSporazum o pograninom prometu predvia dae stanovnitvo iz pograninih opina moi prelazi-ti granicu sa adekvatnom propusnicom, bez pasoa iviza. U SR Jugoslaviji odnosi se na opine Apatin,Ba, Baka Palanka, Baki Petrovac, Beoin, NoviSad, Odaci, Ruma, Sombor, Sremska Mitrovica,Subotica, id, te sela Baka, Golubinci, Stari i NoviSlankamen. Kad je o Hrvatskoj rije, propusnice emoi dobiti stanovnici Vukovara, Belog Manastira,Bia, Bogdanovaca, Borova, Darde, Draa, dioopine Drenovac (uriii i Rainovii), Erduta,Ernestinova, Iloka, Kneevih Vinograda, Lovasa,Nijemca, Popovaca, Starih Jankovaca, Tompojeva-

ca, Tordinaca, Tovarnika, Trpie, Vrbae, te Klisa,Mirkovaca, Sarvaa i Tee. s

BRANKO

PANTELI


7/67

s VREME 720. SEPTEMBAR 1997.

Izbori '97

Cievi u etiri slikeKad se u normalnim zemamaodravaju izbori, obino se zna taje kuno pitae izbora, bilo da jeiz oblasti spone ili unutraepolitike, dravnog ili ekonomskoguredjea, organizacije zdravstva,obrazovaa, socijalne zatite.Obino kampae imaju i neke temeoko kojih se kandidati spore, pa bi-rai mogu da zakue ta im odgo-

vara od onoga to se nudi. Nekoli-ko dana pred predsednike i par-

lamentarne izbore u Srbiji, skoronita od pomenutog nije vidjeno.Kao da zema nije propala, kao daudi nisu oajni, predizborne vestise uglavnom odnose na to ko jekome pocepao koliko plakata i ko jepitao na nekom mitingu pa dobiobatine. Vreme je pokualo da na-pravi pregled odgovora uesnika ukampai na nekoliko pitaa koja

bi trebalo da budu kuna, da jeovo normalna zema.

KosovoAlbanaca na Kosovu i nema onoliko

koliko se uvek govorilo. (Dragan Tomi,v.d. predsednika Srbije).

"Mi ne elimo Srbiju sa pokrajinama izato se otro protivimo razvoju pokrajinskihinstitucija", izjavio je Vojislav ivkovi,predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Ko-sova, na tribini Socijalistike partije Srbije uKosovskoj Kamenici. Prema izvetaju Ra-dio Pritine, ivkovi je rekao da socijalistiele "unitarnu, centralizovanu, snanu i jed-instvenu Srbiju" i da "pokuavaju da unitesve pretpostavke koje su u proteklom peri-odu pokazivale i dokazivale da je, zapravo,pokrajina samo odskona daska za ot-cepee ovih krajeva". "Srbi i Crnogorcipokrajinu ne ele, a Albancima je to malo,

pa se postava logino pitae zato da pos-toji pokrajina Kosovo ako ona nikome neslui, a nama najmae", rekao je ivkovi.On je na promotivnom skupu SPS-a u Kos-ovskoj Mitrovici ocenio i da je "albanskiseparatizam mrtav i potpuno politiki po-raen, a svaki san o 'Kosovu Republici'raspren". "Albanskom separatizmu ostaloje jo samo da orujem i krvu izazove haosi uznemiri gradjane Kosova. Stoga emo sesa terorizmom uskoro obraunavati sred-stvima koja se koriste u svetu", poruio jepredsednik kosovskih socijalista.

Vojislav ee, predsedniki kandidat

Srpske radikalne stranke, rekao je u Priti-ni da e se problem Kosova i Metohijereavati sredstvima pravne drave. Srpskaradikalna stranka je, u principu, protiv pos-tojaa autonomnih pokrajina i one imajusmisla samo u diktatorskim reimima.

Vuk Drakovi, predsedniki kandidatSPO-a, na predizbornom mitingu u Krae-vu: Kad postanem predsednik, nema ras-turaa Srbije. U pravu su separatistikilideri koji iskreno javno izjavuju ne dajboe da SPO i Vuk dobiju izbore, jerodnese vetar nae snove o nezavisnom Ko-sovu. Ja im poruujem saajte staru Sr-

biju, gde su nai koreni.Prvi korak, to se nas tie, jeste

poetak dijaloga sa Albancima, rekao je uintervjuu Naoj Borbi Vuk Obradovi,predsedniki kandidat Socijaldemokratije.Bez toga nema reea ovog pitaa kojee biti kuno za opstanak ove zeme.

Vojislav ee, predsedniki kandidatSRS-a u intervjuu Blicu:

Novinar: "Pre neki dan imali smo desetsinhronizovanih napada na miliciju na Ko-sovu?"

ee: To Amerikanci forsiraju, oni severbalno zalau za Kosovo u Srbiji, a i-hove tajne slube podstiu teroristike ak-tivnosti.

v

PENDREK U JOGURTU:Specijalac obezbeujemiting Zorana Lilia uKragujevcu

REUTERS


8/67


JugoslavijaPrimer Srbije, uostalom, najboe

pokazuje koliko je to jedinstvo bilo potreb-no da bismo zapoeli uspenu fazu oporav-

ka. Ne bi bilo mogue ni da startuje, a neda radi uspeno, vlada narodnog jedinstva da to jedinstvo u politikom smislu nijepostignuto u Srbiji. Ja sam siguran da egradjani Jugoslavije, gradjani RepublikeSrpske, ceo srpski narod i svi gradjani naezeme imati u vidu koliko je to jedinstvovano da bi se procesi koji su otpoeli iovde i tamo nastavili uspeno u interesuafirmacije naih nacionalnih interesa i in-teresa svih gradjana SRJ (predsednik SRJSlobodan Miloevi prilikom otvaraa au-toputa Feketi-Subotica)

Predsednik Demokratske alternative

Neboja ovi smatra da su aktuelni suko-bi u Crnoj Gori i Republici Srpskojugrozili stabilnost SR Jugoslavije."Mislimda je Beograd nepotrebno otvorio nove fr-ontove i arita i da ih svakod-nevno produbuje opre-deivaem za jednu ili drugustranu", rekao je ovi u inter-vjuu "Dnevnom telegrafu". Onje dodao da ta arita pred-stavaju "ozbinu opasnost odnovog razbijaa Jugoslavije, atu igru Beograda ve smo vide-li, doiveli i osetili kao porae-

ni na prostoru bive Jugo-slavije.

Temeno opredeeeSPS je Savezna RepublikaJugoslavija kao ravnopravnazajednica ravnopravnih repub-lika i gradjana... Jugoslavija jeinteres naih naroda i obe republike i naezalagae e se i dae odnositi upravo najaae savezne drave, en ubrzanijiprivredni oporavak i prosperitet zeme ucelini (Ivica Dai, portparol SPS u anketiBorbe).

Rebeka Srbinovi, portparol Novedemokratije, objasnila je u Borbinoj an-keti da se ta partija zalae za modernu iefikasnu federaciju koja treba uspeno dase nosi sa svim zadacima i nadlenostima itako obezbedjuje medjunarodni autoritet.Nova demokratija smatra da ustavni pore-dak SRJ treba da bude takav da ona budeotvorena za pristup drugih republika-lan-ica, to e voditi novoj reintegraciji itavogBalkana, kao zone mira i napretka u celini.

Radikali su za unitarnu, jedinstvenusrpsku dravu. Mislimo da nema potrebeda imamo tri vlade, tri parlamenta, isto to-

liko vojski i policija, ve samo po jednogpredsednika, skuptinu, jednu vojsku ipoliciju. Time se spreavaju mogunosti

sukoba izmedju republika, ali se i znaajnosmauju trokovi... Time bi se izbegli iproblemi u funkcionisau federacije, presvega zbog separatistikih pojava naodredjenim delovima nae teritorije. Ce-

pae i secesija bili bi saseeni u korenu."(Aleksandar Vui, generalni sekretarSRS-a u anketi Borbe).

U istoj anketi, Ivan Kovaevi, portpa-rol SPO-a, tvrdi da se ta partija energinoprotivila raspadu bive Jugoslavije. Med-jutim, ta je tu je. Sadaa Jugoslavijastvorena je abakim ustavom kojim jeuspostavena federacija sa dve federalnejedinice. Srpski pokret obnove uvek jesmatrao da nema nikakvog razloga zarazbijae te federacije. Prema saznaimaSPO-a, u Crnoj Gori nema jakih separatis-tikih snaga i uopte ne vidim opasnosti od

otcepea Crne Gore.Volim Srbiju iznad svega, ali po-tujem sve one kojima je na srcu i ona iJugoslavija. (Zoran Lili, predsedniki

kandidat levice, na mitingu u Kraevu) Uintervjuu Naoj Borbi, Lili je odgovoriona pitae kakav bi bio egov odnos, uko-liko pobedi, sa predsednikom Crne Goreako bude izabran Milo Djukanovi:Crnogorskog predsednika biraju gradjani

Crne Gore. I za Crnu Goru i za Srbiju jevano da pobedi jugoslovenska opcija. Ujeku rata na prostorima nekadae Jugo-slavije, narod u Crnoj Gori je ubedivomveinom izabrao Jugoslaviju. Zato je i daomandat DPS-u. Onaj koga izaberu gradjaniCrne Gore za svog predsednika mora bitiprihvaen i potovan i ovde u Srbiji. Takave biti i moj odnos, rekao je Lili.

Na pitae kako gleda na sukobe uCrnoj Gori, Vuk Obradovi je u intervjuuNaoj Borbi odgovorio: Mi iz Srbije uto ne bi trebalo da se meamo. Zbog utica-ja odavde, to je dobilo dramatine razmere.

Srbija ne sme da doliva ue na vatru. En-ergino smo protiv toga to radi SPS,ponaajui se apsolutno politiki neodgo-

vorno. Sutina spora nije ko je za, a koprotiv Jugoslavije, nego za kakvu Jugo-slaviju i moe li se i dae voditi politikaizolacije kakvu ve godinama prak-tikujemo."

StandardImamo najvei porast industrijske i

pooprivredne proizvode, imamo na-jvei porast investicija, osnova naeg raz-voja, koja treba da jaa, jaa svakodnevnou mnogim oblastima, pogotovo u oblastiinfrastrukture, telekomunikacija, ener-getske infrastrukture i drugim oblastima. Unekim od tih oblasti napravili smo korakeod sedam mia.( Predsednik SRJ Slo-bodan Miloevi prilikom sveanog ot-varaa autoputa Feketi-Subotica)

SPS tei kompleksnom razvoju sela,

tako da se u emu ivi isto kao u gradu(Dr Oskar Kova, kandidat za narodnogposlanika jedinstvene liste SPS-JUL-ND,prilikom posete Ostrunici)

"Vlast stalno pria o porastuproizvode i o rastu standarda,ali

preutkuje najvaniju stvar da e proizvoda i standardzaista poeti

da rastu tek kad oni padnu",rekao je Vuk Drakovi napredizbornom mitingu u Uicu.Na promotivnom skupu u Vr-basu, Drakovi je rekao daseacima iz agrarnog budetatreba obezbediti dugorone ibeskamatne kredite za nabavkuopreme, odmah smaitiporeze, a siromanim domain-stvima ukinuti poreze.

Ne mogu da verujem da je ovo istina!Otkad znam za sebe mi smo ovde gaziliblato i sneg, a sada, pogledaj, asfalt!", ree Dragi Petrovi koji je na ulazu u seloRaicu, tik ispod junih vrhova Kopaoni-ka, doekao ministre u Vladi Srbije dr Jova

Todorovia i Ratomira Vica. (Politika12. Septembra).

Odnosi sa svetomSjediene Drave e, ubedjena sam,

uvideti korist od poboaa odnosa sa Sr-bijom. (Radmila Milentijevi, ministar in-formisaa Srbije)

Sa svetom emo saradjivati kao part-neri, a ne kao vazali. (Gorica Gajevi natribini Optinskog odbora SPS Zemuna)

Govorei o odnosu sa Evropom i svetom,Zoran Lili je na predizbornom mitingu u

Uicu rekao: Mi ne traimo da nas vole.Traimo da nas potuju, da potuju nae inter-ese, na narod, Srbiju i Jugoslaviju.

INAENJE: SimpatizeriSPO na promociji SPSu Niu


9/67


Alternativa Srbiji nije politika izola-cionizma, ovinizma ili vazalstva, ve sepravi put za Srbiju zasniva na otvorenosti iravnopravnosti sa svetom. (GoranPerevi, lan Izvrnog odbora Glavnog

odbora SPS-a, na izbornoj konvenciji uNovom Beogradu)Mi smo otvoreni za integracije i sa-

radu, ali uz potovae i odbranu svojenacionalne nezavisnosti i ravnopravnosti umedjunarodnim odnosima, branei time isvoju slobodu. (Ivica Dai, portparolSPS-a, u anketi Borbe)

Vladimir tambuk, predsednik Ko-miteta JUL-a, na okruglom stolu Jugo-slavija u svetu, nove perspektive: "Posleizbora u Srbiji i Crnoj Gori, Jugoslavija ebiti u prilici da stvori stabilne pozicije usvetu. Svet mora da navikne na Jugoslavi-

ju, ijim gradjanima su bila uskraena os-novna udska prava putovaa u svet, sa-rada kulturnih, informativnih i drugih in-stitucija.

Duan Mihajlovi, predsednik Novedemokratije, govorio je na predizbornojkonvenciji u Vaevu o znaajnimopravdaima za uee ND na izborima."Na prvom mestu, zalaemo se za jasnuproevropsku politiku, da se u ekonom-skim, drutvenim i svim drugim oblastimaizvre uskladjivaa sa evropskim stan-dardima kako bismo mogli to uspenije dasaradjujemo sa Evropom, objasnio je Mi-hajlovi.

Da bi ostvarili sveukupni vaskrs Srbijeneophodno je da se ukine sponi zid sankci-ja, da nam se odloi ili oprosti dug premasvetu, da postanemo lanovi MMF-a, da seizvri pravilna podela imovine bive SFRJ,kao i da se dobiju krediti od medjunarodnihfinansijskih institucija. Za to je jedini garantSPO kome su otvorena vrata od Moskve doVaingtona. (Vuk Drakovi na promocijiSPO u Vrau)

Politiki interes Amerikanaca i i-hovih politikih satelita je da unite za-

padne srpske zeme, to su ve uinili saRepublikom Srpskom Krajinom, sadapokuavaju da unite i Republiku Srpsku.U kontaktima sa svetom titili bismo na-cionalni ponos, ast i dostojanstvo naegnaroda (Aleksandar Vui, generalnisekretar SRS-a)

Slika Evrope u politikom i vojnomsmislu bitno je izmeena. Jugoslavija epre ili kasnije morati da se suoi sa pi-taem svog eventualnog pristupaa Part-nerstvu za mir, NATO-u. Te ieniceneemo moi vie da ignoriemo, jer suone od najveeg dravnog znaaja. (Vuk

Obradovi, predsedniki kandidat Socijal-demokratije) sROKSANDA NINI

Zona sumraka

Kura bez granicaDobro ini i dobru se nadaj: srbijanski premijer koji je prole nedee linosavetovao i bodrio nepoznatog Filipinca, u Vaevu je, desetak dana potom, ovenanspecijalnim priznaem za "linu hrabrost".

Prethodnog dana laureat je lino primao opravdane zahteve Beograana dabudu prevezeni do radnih mesta, kola, bolnica i bogomoa, gde mnogi zahvauitrajku GSB-a behu ve zakasnili. Satima je premijer primao pozive graana,rasporeivao vojne i policijske autobuse svuda gde je cupkalo radnitvo eno rada,da bi usled pomakaa ofera negde oko osam i dvadeset i sam seo za volanpolicijskog autobusa: ako se graani seaju umornog ali ozarenog lica vozaa sabubulejski natuenom francuskom kapom, u plavoj radnikoj bluzi ispod koje je vir-

io skupoceni sat, to je bio premijer Marjanovi! Jedanaest i po sati on je inkognito ibesplatno prevozio graane od Rakovice do Bore, sve dok ga, bledog i dehidriran-og, egov lini lekar u sadejstvu sa MUP-om Ove nije odvojio od volana: "Potreb-ni ste Srbiji!", izjavio je mladi komandir, na ta je premijer iskuio motor, povukaorunu i pao u nesvest. Kad se, nakon palatne nege, osvestio, prve rei sa egovihsasuenih usana bile su: "Jesu li svi putnici prevezeni do odredita?..."

Jo neopraven od dobrotvorne vladine akcije "Prevezimo Beograane", prem-ijer Marjanovi se obreo u sveanoj sali vaevske optine gde su kolektivima ipojedincima bila uruivana godia priznaa i nagrade. Tu mu je, istovremeno kadi lokalnim stahanovcima i inovatorima, uruena specijalna nagrada za linuhrabrost. Svi smo znali da se Marjanovi "hvatao u kotac", ali je Vaevcima pripa-la slava da to ovaplote u specijalnom priznau: premijer se, kako je to obrazloiopredsednik optine Milorad Ili, "hvatao u kotac sa velikim problemima".

I zaista, koliko je puta laureat lino posetio penicom prekrivena poa PKB riz-ikujui da ga usred artikla nameenog izvozu ugrize zmija, da ga udari grom, ili dapadne pod zahuktali kombajn marke "Zmaj" iz Zemuna? Koliko je puta razgovaraosa ratarima svestan da mu se podmukli i po svoj prilici zaraeni krpe moda ba utaj mah zavlai u nogavicu radi ubrizgavaa po ivot opasnog virusa? U titovskisvetlom odelu hodao je kroz iak, kuko, palamidu i kroz svakojako kae, prtiokroz sazrelu penicu sapliui se o kamermane RTS-a koji su, skutureni u razoru,pokuavali da za veeri dnevnik ovekovee i premijera i zahuktale kombajne.

Vaevci su u ime svih nas zahvalili premijeru za dosad pokazanu kura oitavilekciju drugim gradovima iji su elnici utke prelazili preko premijerove linehrabrosti. S druge strane, upravo zbog vaevskog odlija premijeru bi mogla izmainagrada za najplemenitiji podvig godine, mada se ni iri "Veerih novosti" ni mine bismo smeli zanositi da je jedna nagrada dovona za sve to premijeru dug-ujemo: ne pitaj ta premijer moe da uini za tebe, nego ta ti moe da uini zaega! Hvatajui se u kotac sa velikim problemima, premijer je pokazao i plemeni-tost koja bi mu, ta god konkurenti uradili do kraja godine, morala doneti titulu na-jplemenitijeg Jugoslovena. Jedan premijer nije ba esto u prilici da iz nabujale rekespase neopreznog maliana, inae odlinog uenika i siroe; stoga moramo u ego-voj redovnoj premijerskoj delatnosti prepoznati elemente plemenitog, ba kao to suVaevci nepogreivo prepoznali i prvi nagradili egovu hrabrost.

Moda e neko rei kako Marjanovi nije najodvaniji u Srbiji, mnogi e graa-nin s pravom upitati gde je medaa za Miloevia. Zar se sadai predsedniksavezne drave nije hvatao u kotac, zar problemi na koje je nailazio i koje je u do-broj meri sam stvarao nisu bili dovono veliki?! Jesu, ali kako emu, koji je samhrabrost, dodeliti medau za hrabrost? Njegov besmrtni lik na medau, to da! Toga

smo se morali i ranije dosetiti, ali boe ikad, nego nikad: Orden zasluga za Slobu sasrebrnim zracima kako zvui? sLJUBOMIR IVKOV


10/67


Duh Vremena

Skidae pauineTokom Miloevievih radova na nacionalnom pitau, veina Srba su, u kratkom roku,iskusili i oseaa pobede i poraza. ini mi se da su zato sad mnogi skloni naglim

promenama raspoloea. Pored toga, ostalo je jo dosta ubitea mita o "carstvunebeskom", koji bi voleli da upravo u porazu vide naroiti dokaz slave i veliine

neba i na emu blago osmehnuti likvojvode eea; da e me u kupatilu,umesto ogledala, doekati Lili s pesni-com, a kad otvorim plakar, otud e pravona mene krenuti Vuk Drakovi.

Svi oni poli su od uverea da ovdenije dovono lepo upakovati i izloiti svojproizvod pa ga samo preporuiti, ubaznoi nenametivo, uvaavajui ukus, ee i

potrebe kupaca-biraa. Guraju se i nad-vikuju, kao na buvaku, oigledno nimalone verujui u elementarnu graansku svest

i zdrav razum udi kojima se obraaju. Sviprodaju iskuivo univerzalne lekove iudotvorne napitke, dokazujui dakonkurencija nudi isti otrov, to jest da Sr-bija, kao i obino, bira izmeu spasa i pro-pasti.

Poto je tako, rezultat e, kao i obino,biti nereen. Nita, dakle, to bi se realnomoglo dogoditi na izborima ne izgleda kaoda e dovesti do nekog veeg, neoekivan-og zaokreta u bilo kojem pravcu. Socijal-isti e nastaviti da dominiraju skuptinom,a izbori za predsednika nee stvoriti situ-aciju dvovlaa. Meu opozicionim

strankama verovatno e biti pomeraa,uspona i padova. Neko moe biti razoa-ran svojim ueem, a neko svojim bojko-

Evo se privodi kraju ovaj ko-mar od izborne kampae. Veme hvatao strah da u ujutru,kad se probudim, umestotavanice ugledati plavetnilo

tom izbora, ali niko nee dopustiti da se toprimeti.

Poto e se uskoro znati ko je kakoproao, priu o tome ostavamo za posleizbora. Umesto toga i upravo zbog togato niti strepim, niti se emu nadam odovih izbora, gotov sam da se mirno pre-pustim zadovostvu gledaa unazad i un-apred, za ta ba sad ima dobrih razloga.Navrava se deset godina otkako jezapoeo poduhvat vraaa dostojanstvasrpskom narodu. Te okrugle cifre uvekzavode i stvaraju utisak da ivot sledimatematike pravilnosti, to u ovom

sluaju znai da pomiamo da je proceszavren. Kao to znamo, on je imao dvefaze. Najpre je Srbima vraano dostojanst-


11/67


vo, a posle su oni morali da vraaju viak.Pitae je, dakle, da li je ta ravnotea saduspostavena, ili ima jo da se vraa.

Ovo je, takoe, trenutak kad se na isti

nain moe gledati na srpski problem sgranicama, teritorijama i prostorom. Set-iemo se da je pitae dostojanstva, ve nasamom poetku, dovedenou vezu s prostorom, pa jeopet bilo uzimaa ivraaa. Sad vaa videtidokle je to stiglo, odnosnoda li je doao kraj sveo-ptem drobeu i kakostoji stvar s RepublikomSrpskom, s Crnom Gorom,Kosovom, Vojvodinom...Rekao bih da je tu na-

jvanije i najzanimivijeda se ustanovi da li je uBeogradu ostalo jo onetajanstvene energije odbi-

jaa i otkud ona izvire.Bilo bi jo slinih, jed-

nako tekih pitaa, ali vi-dim da bi se sva mogla izvesti iz optegproblema s orijentacijom u vremenu iprostoru. Svako ponekad zaluta i neto po-brka u ovim dimenzijama, grupe i zajed-nice moda i ee nego pojedinci. Tako iSrbi i Srbija imaju svoje slabe take, kar-

akteristine teme, ili rei koje ih pokreu,podiu na noge i, naravno, raspameuju ina zlo navode. Ali, nikad nisu tako dugo

na elu imali nekoga toliko sposobnog,prosto posebno obdarenog, da im te sla-bosti prepozna, otkrije, podstakne i uveado krajih granica.

To je ku za priu o posledih desetgodina srpskog lutaa, koje je ispalo va-da tee i potpunije nego ikad, ba zato to

je izgledalo kao nep-ogreivo stremee kavelikom ciu. Postojalo

je, na poetku, i netonalik na nacionalni pro-gram, to je narodudavalo oseae da jesve paivo isplaniranoi da su izraunati svitrokovi i dobici. Posto-

jala je nacionalna elitakojoj se verovalo i koja

je svedoila da e sepostupati pravedno iestito, da se nee oti-mati tue i prolivatinevina krv. Najzad,pronaen je i voa,

dokazano nasilan i bezobziran. Oni koji suga prihvatili i izvikali hteli su ba takvog,to znai da su dobro znali kakvi poslovipredstoje.

Takav je bio poetak, i sad, preskauisredinu, gledamo ta je ostalo i vidimo da

je tu jo samo voa. Sve drugo se polomi-lo, potroilo, izbledelo, zaboravilo i nesta-lo, kao da je on bio stvarniji i sposobniji da

preivi. Ispada, zapravo, da nikakvogozbinijeg plana i programa nije ni bilo,odnosno da su sve polazne pretpostavke iprocene bile skroz pogrene. Neobjai-

vo lakomisleno prihvaena su literarnozgodna a proizvona i ni na emu zasno-vana tumaea o eama i cievimaSrba, o ihovoj snazi i tuoj slabosti, ospoem svetu, Zapadu i Rusiji.

Ispada da nije bilo ni nacionalne elite, aono to je odnekud tako izgledalo, bio jeskup retko infantilnih udi koji su deliliistu zlovou, strah i vlastoube. Meu-sobno su se podravali i razdraivali; uver-avali su jedan drugog da je ima, odnosnoSrbima, svega dosta, da im je prekipelo,da im je pao mrak na oi, da nema vie tada se eka... Ko bi zaustio neto oprezno omoguim neeenim posledicama,iskuivan je iz drutva da ne kvari ra-spoloee. Ali, postepeno su gubili vouda govore i na kraju su se tiho razili.

Voa je, dakle, ostao sam, kao da je,osim ega, sve bilo nepotrebno. I svesrps-ki program, i ratni cievi, i iree Srbije, ielitni Srbi. Ali, ako je sve to ispalo nepo-trebno, emu onda da zahvalimo toMiloevi jo opstaje? Pitae moe daglasi i drugaije: kako da on postane nepo-treban? Ili: ta treba da se promeni u Srbijida bi se on uklonio? Ili: kako e ova ze-

ma izgledati posle ega?Daleko sam od ee da se bavimskiciraem novog nacionalnog programa,

v

Neka se niko ne uzda uto da je Miloevi ne-ponoviv. Kad nekometako dobro ide kao toje ilo emu, obaveznose pojavi opor imita-tora, to znai da eovdai politiari jodugo praktikovati e-gov manir krupnih reii brutalne obmane

q

Jugoslovenski dug inostranim poverio-cima proceen je na 8,85 milijardi dolara,to znai da je vei od drutvenog proizvo-da po stanovniku.

q

Nezaposlenih je 1990. godine u Srbijibilo 663 hiade. Na evidenciji zavoda zanezaposlene jula 1997, bilo je 780.646radnika, to je 18,5 odsto aktivnogstanovnitva, ili 34 odsto od ukupnog bro-

ja zaposlenih u Republici. Skoro isti to-liki broj radnika je na "prinudnimodmorima".

q

U Izvetaju o humanom razvoju,koji je po narudbi Programa za razvojUjedienih nacija uradio beogradskiEkonomski institut 1996. godine, kae

se da je indeks humanog razvoja, kojise izraunava kao aritmeticka sredinaindeksa oekivanog trajaa ivota,nivoa obrazovaa stanovnitva i bruto-drutvenog proizvoda po glavi, od1990. do 1995. pao sa 0,859 na 0,688."Tako dramatian pad posledica jesmaea nacionalnog dohotka, dok

Miloevieve godine

Bilans vlastiKada je Miloevi doao na vlast,prosena plata u Srbiji bila je 577 mara-ka, 1996. godine ona je tri puta maa iiznosi 177 maraka.

q

Osim toga, Srbija jesvojim graanima dunaoko 10 milijardi dinara iliskoro tri milijarde maraka(penzionerima 1,4 DEM, zadeje dodatke i porodiskaodsustva oko 2 milijardeDEM, seacima i zdravstvuoko tri milijarde).

q

Novembra 1994. godinena sednici radne Avramov-ieve grupe za bankepriznato je da je dug starim

deviznim tediima 8,8 milijardi maraka ida za ihovu isplatu nema elementarnihuslova.

vB.

PETROVI

DOKUMENTACIONICENTAR

VREM

E


12/67


ali verujem da odgovori na ovakva pitaamogu pomoi upravo pomenutomsnalaeu u prostoru i vremenu.

Miloevi, naime, opstaje na sceni pona-jvie zbog neobino bogatog spleta popu-larnih zabluda, predrasuda, nesporazuma,lai, praznih nadaa, iluzija i strahova,starih i novih, a posebno briivo nego-vanih tokom posledih deset godina.Ne znam kad i pod kojim okolnosti-ma e Miloevi ispustiti vlast koju jestisnuo, ali je savim izvesno da eegovo naslee jo vrlo dugo teretitiSrbiju. Zato je najboe da pripremeza taj period i analiza tog nasleaponu odmah, to bi, uzgred, moglo iubrzati egov odlazak.

Najpre, vaa se suoiti i pomiritis ienicom da su gotovo sve promene izMiloevievog perioda konane. Mnogotoga je porueno i propalo uzalud; mnogo

je bilo tete, nepravde i nezasluenih gubi-taka. Ali, ako Vuk Drakovi gubi vremesaajui o restauraciji monarhije, jednako

je uzaludno nadati se da bi se naknadnomogao preinaiti, recimo, ishod Osmesednice, ili posledeg kongresa SKJ.

Svako, takoe, ima pravo da ali tobiva Jugoslavija nije opstala, ali vada je

jasno da je i to zauvek. Ni ishod rata vie

se ne moe promeniti, ni porazi pretvoritiu pobede. U dogledno vreme Srbi se neenai u prilici da se oslone na silu i oruje i

ponadaju u rat i pobedu. Stvari stoje takoda e, za sve to budu eleli, Srbi moratida posegnu iskuivo za civilnim sred-

stvima i metodama. Knin, dakle, nikadnee biti srpski, niti e Makedonija pono-vo postati Juna Srbija. Kad niko vie nebi imao nada i iluzija oko ovih stvari,mnogo energije moglo bi se utedeti i

preusmeriti ka moguim i realnim cievi-ma.

Pored ovoga, bilo bi korisno izvuipouku koja glasi: uvaj svoje pare naroi-to od onoga koji govori o dostojanstvu,asti i slavi. Lako je s obinim lopovima iprevarantima, oni nikad ne mogu da pok-upe tako mnogo od tolikog broja udi, kaoto mogu laskavi politiari. Kunoiskustvo s Miloeviem je ba to. Veliinaegovog uspeha kao demagoga uporedi-va je jedino s egovim neuspehom kao

dravnika. Na prvom uspehu zaradili suon i egovi blii, na drugom neuspehutetovao je narod.

Neka se niko ne uzda u to da jeMiloevi neponoviv. Kad nekome takodobro ide kao to je ilo emu, obavezno

se pojavi opor imitatora, to znai da eovdai politiari jo dugo praktikovatiegov manir krupnih rei i brutalne ob-mane. Od toga ih moe odvii samo nep-overee graana. Ako oni ne budu

isputali novac iz vida i ako ponuda pitaju za cenu svakog veegobeaa, mnogi od sadaih poli-tikih preduzimaa potraie unos-nije zanimae.

Najvee i najskupe zablude suone koje ovek, pa i narod, ima osebi. Posebno je teko zadrati rela-tivno realnu sliku o sebi u velikomporazu ili pobedi. Tokom Miloe-

vievih radova na nacionalnom pitau,veina Srba su, u kratkom roku, iskusili ioseaa pobede i poraza. ini mi se da suzato sad mnogi skloni naglim promenamaraspoloea. Pored toga, ostalo je jo dos-ta ubitea mita o "carstvu nebeskom",koji bi voleli da upravo u porazu videnaroiti dokaz slave i veliine.

to se toga tie, verujem da bi malo sk-ruenosti delovalo okrepujue. Ne vidimrazloga da se udi ponose ni pobedama niporazima, ni bilo im to rade, te pre-

poruujem itae Propovednika, koji velida je sve tatina. Ali, nemam iluzija da eSrbi lako uspeti da povrate samopo-

Ko zna ta e na kraju biti s RepublikomSrpskom, Kosovom i Crnom Gorom? Odove zastraujue perspektive moglo bi sepobei jedino u nacionalni minimalizam,

u odreivae apsolutno nesporne

veliine Srbije, ma kolika ona bila

Godina Drutveni proizvod po stanovniku u USD Inflacija1990. 2055,3 7231991. 1826,0 2161992. 1317,1 100721993. 830,0 1237518361685221994. 864,6 672952905161995. 877,4 1791996. 730 60

su ostala dva pokazatea ostala gotovonepromeena", navodi se u izvetaju.

Jugoslovenski bruto-drutveni proiz-vod po stanovniku, obraunat premakupovnoj snazi nacionalne valute, 1990.bio je 4750 dolara, 1992. proceen je na

3240, a 1995. na 2650 dolara, navodi se uizvetaju.

Za zdravstvo je 1990. izdvajano 223dolara po stanovniku, a 1995. godine 98dolara.

q

Prema statistikim podacima, u 1990.godini izgraeno je 331 kilometar puteva,a 1996. godine Srbija je dobila 97 kilo-metara novih puteva.

q

Kada je izabran za predsednika Sr-bije, Miloevi je iveo u stanu od 80

kvadrata i vozio izraubovan peo. Sada jevlasnik vile na Dediu (u Tolstojevoj 33)ija je ukupna stambena povrina 326,6kvadratnih metara, plus 16,88 kvadratnihmetara garae. Vila je 1991. godine, uvreme otkupa, proceena na 7.381.502dinara, odnosno Miloevi je za vilu pla-tio oko 7000 maraka. Rok otplate bio je38,5 godina. Auto, koliko je poznato, nijekupio vozi se Titovim mercedesom.

DRAGAN

KUJUNDI


13/67


tovae i nau dobru meru u vrednovausebe samih.

Jo tako nedavno bilo im je reeno da

su i mnogo vei i boi nego to je na krajuispalo. tavie, jo nije sve gotovo i nijekasno da se usitni i smai prostor na kojitrenutno polau pravo. Ko zna, naime, tae na kraju biti s Republikom Srpskom,Kosovom i Crnom Gorom? Od ove zas-traujue perspektive moglo bi se pobei

jedino u nacionalni minimalizam, u odre-ivae apsolutno nesporne veliine Sr-bije, ma kolika ona bila. Re je samo opromeni polazne take, ne i o meaugranica. Prosto mi se ini da je proseanSrbin malo prezasien stalnim, jedno-linim skupaem nekadae Velike Sr-bije, pa bi moda voleo da vidi obrnutproces: kako se, na primer, rasprava ostatusu Vojvodine, kako se pregovara sCrnom Gorom...

U svakom sluaju, tek kad sasvimzatvori pitae granica i okrene se maimstvarima, Srbija moe poeti da lii na os-tatak evropskog kontinenta na kraju veka.Ali, ni time se ne bi iscrple sve nevoe sMiloevievim nasleem. Meu veesvakako spadaju odnosi sa sponim sve-tom, gde je on vodio politiku sukoba s re-alnim i prijatestva s imaginarnim silama.

Re je, naravno, o Zapadu, Americi i Rusiji.Mora se priznati da Miloevi nijeizmislio teoriju o "propasti Zapada", ali

ona je ovde uvek uivala izvesnu popular-nost, posebno kod publike nakloene pra-voslavnoj mistici. Ta pria je uglavnom

banalna i dosadna, a moe se raspredatiunedogled, poto se jednako moe dokazi-vati da se nekakva propast ve dogodila,kao i da je nikad nee biti. Ovde su,naravno, i detiasta fascinacija iverovae u prevazienost Zapada raslisrazmerno oseau egove nedostinos-ti.

Ali, ta god ko mislio o Zapadu, ondonedavno ovde nije doivavan kao real-na sila. Ko god je hteo, mogao je da sezalee i preti Americi do mile voe, bezstraha da e ga neko zabrinuto odvraati ispreavati u tome. Sila je bila Rusija i som nije bilo ale. Sad su, meutim,Amerikanci prili jako blizu, a Rusi nep-ovratno otili. Danaa Amerika svakakone lii mnogo na bivi SSSR, ali svejedno

je boe da vam se tolika sila ne vrzmaokolo, a kad je ve tu, ipak je sigurnije neakati je bez veeg razloga.

Jednako je besmisleno i smeno kadneko odavde odlui da bude lukav i podi-e Zapadu snishodivou i laskaem,verujui da je to jedini nain da se pravo-slavna dua spase od tog avola. Ali, naedue samo nama neto vrede, a udi na

Zapadu jedino nas ponekad saaevaju tosmo toliko zauzeti duama i esto misle dasmo zapravo bezduni. Bilo kako bilo,

bojim se da e se uskoro svi ovde uveritida Zapad od Srbije ne trai i ne oekujenita osim da ne pravi nered u susedstvu.

Otud e ovamo dolaziti jedino poneki tr-govaki putnik, ali ne da kupuje due, isumam da e prihvatiti tu monetu.

to se Rusije tie, tamo bi se sigurnonalo jo dosta onih koji bi razumeli oemu to Srbi priaju, ali za Srbe bi bilopouno da uoe kako je Rusija takoeokonala svoju imperijalnu misiju, odusta-la od svojih vekovnih tei i upravo traioptimalan odnos stabilnosti i veliinedrave. Teko je rei da li je Srbija imalavie tete ili koristi od ruskog prisustva naBalkanu, ali s tim je svakako svreno. Sadsamo budala moe graditi sponopolitikustrategiju na ekau da Rusija ponovoojaa i vrati se. Ali, eto, ba to govoriee, a kao da ita tajne misli SlobodanaMiloevia.

Sve ovo samo su karakteristini primeri,a nikako potpun popis udnih ideja na koji-ma poiva jo udniji reim u Srbiji. Veinatih ideja starija je od reima i sigurno e ganadiveti. Ali, ako se u tom pogledu banita ne promeni, ako se ne provetri i ne sk-ine bar neto od stare ili novije pauine,nee biti vajde ni od promene reima. Utakvom sluaju lako bi se moglo desiti da se

Srbija s eom seti srenih i slavnih vre-mena Slobodana Miloevia. sSTOJAN CEROVI

SPS: Izborni rezultatiGodina izbora 1990.* 1992.* 1993.* 1996.** Broj glasova % birakog tela

2320587 46,1 1359086 28,8 1576287 22,5 1848669* Republiki izbori** Savezni izbori za Vee graana

DRAKO

GAGOVI

MILOBIAN

SKI

ZOR

AN

SINKO


14/67

14 VREME s 20. SEPTEMBAR 1997.

Beograani e pamtiti kao crni ponede-ak. Oajni udi tiskali su se pod peurka-ma autobuskih i tramvajskih stanica,

pokuavajui da uhvate bilo kakav pre-voz prema centru. Ono malo autobusakoji su tog jutra izali na ulice do podneje bilo u kvaru ili na putu za garau, ataksisti, i sami preoptereani navalommuterija, prestali su da odgovaraju napozive. Kao za pakost, dan je bio neuo-biajeno hladan za septembar, to je nes-renim Beograanima dodatno zagoraloivot, dok se oko ih irio smrad ubre-ta koje se presipalo i razvlailo po ulici.

POKVARENA ETVORKA: Akoje verovati gradskim vlastima, ceo tajhaos izazvala je samo aica pripadnika

Samostalnog (dr-avnog) sindikataGradskog saobraa-ja Beograd, koja je,proglasivi tog jutratrajk neogranie-nog trajaa, bloki-rala izlaze iz garaa"Zemun", "Kosmaj"i "Centrala". Istov-remeno, neko jepokvario prva etirivozila u tramvajs-kom depou, tako daostali nisu mogli daizau. Tako se, odpredvienih 970, naulicama pojavilosvega 364 autobusai trolejbusa, koji suzbog preopteree-a poeli da sekvare takvim tem-pom da je nareenoda se vrate u garae.Na glavnoj gradskojdeponiji smea u

Vini, dvadesetakkomunalaca (tvrdise, naoruanih), sa

trajk u GSB-u

Grad pod palcemDvodnevna paraliza gradskog prevoza i Gradske istoe jasnoje pokazala ko stvarno dri kueve grada

presednikom svog sin-dikata MomiromJaranoviem na elu, izvezli su pred ulazteke graevinske maine, a zatim su imonesposobili motore. Sve u svemu, izlazida je u akciji kojom je Beograd za neko-liko sati baen na kolena uestvovalo

svega stotinak dobro organizovanih irasporeenih udi.Gradski oci su dokazivali da je trajk

nelegalan, jer je, prema zakonu, sindikatbio duan da omogui funkcionisaesedamdeset odsto javnog prevoza pa suzatraili pomo policije, na ta im jereeno da radnici MUP-a nisu nadlenida interveniu "unutar objekata", to jestdepoa, a sa istim obrazloeem odbili suda interveniu i u Vini. U jednom tre-nutku je zatraeno da Vojska Jugoslavijepoae svoje autobuse, kao to je uinilaprole jeseni u slinoj situaciji. Vojska je

odgovorila da e dati autobuse, ali tekukoliko takav zahtev dobije od saveznevlade. Istovremeno, Jaranovi je poruioda e trajk biti prekinut u roku od petn-aest minuta ukoliko se gradske vlasti

"dozovu pameti" i pristanu na zahtevetrajkaa. Sindikat je traio da grad is-plati zostale akontacije za avgust i pov-ea plate retroaktivno od poetka godine.Zakazani su pregovori koji tog dana nisuodrani, jer su "samostalci" odbili eugradskih vlasti da u ima uestvuju ipredstavnici ostalih pet sindikata. MUP isavezna vlada su mudro utali.

Gradonaelnik Zoran ini obratiose javnosti optuujui levu koaliciju dastoji iza trajka. "Ovo je svesna i smi-ena diverzija na Beograd. Pokuali su dakod graana pobude eu za povratkom

vrste ruke JUL-a i SPS-a", rekao je i-ni na konferenciji za tampu. Te op-tube potkrepene su ukazivaem naienicu da su plate, kad je koalicija"Zajedno" preuzela kontrolu nad komu-nalnim slubama, kasnile mesec dana, ada sad kasne samo devet, te da je organi-zovano deee bonova socijalnougroenim radnicima. Momira Jara-novia ove optube nisu uznemirile. "Jajesam lan SPS-a, ali ovaj trajk je istosocijalne prirode", rekao je, a zatim seobruio na inia, koga je optuio dapo Beogradu sprovodi teror, i da eli sve

Iranije je bilo trajkova komunalnih

slubi u Beogradu, ali ono to jepoelo petnaestog septembra mnogi

BEOGRAD U DANE TRAJKA: Pomo iz Poarevca ...FOT

OGRAFIJE:DRAGAN

MILOEVI


15/67


koji nisu u egovoj stranci da povea naTerazijama.

OSLOBAANJE DEPONIJE: Sle-deeg dana stvari su se dodatno iskomp-likovale. Guve na autobuskim stanica-

ma su nestale, jer su udi odustali odzaludnog ekaa. Svako se snalaziokako je znao i umeo, pa su gotovo sveglavne ulice bile zakrene zbog preve-likog broja privatnih automobila. Jutaripregovori izmeu gradskih vlasti i tra-jkaa ponovo su propali, jer je Jaranovinajpre odbio da doe "na noge"iniu u Skuptinu grada, a za-tim je ipak otiao samo da bi ob-javio da naputa pregovore. Vla-da se smilovala i zatraila odVojske i MUP-a da poau auto-buse. Stiglo je ukupno dvadeset

devet komada (dvadeset od VJ idevet od MUP-a), to nije bogznata kad se prisetimo impresivnogvoznog parka koji je policijaprikazala Beograanima tokomzimskih protesta. Ispred deponije u Vinismenila se straa: lan gradske vladeGoran Vesi (DS), sa grupom svojihudi (navodno naoruanih), uklonio jemehanizaciju sa ulaza i rasterao Jara-novieve sindikalce. ini je zapretiopokretaem steajnog postupka u GSB-u, to bi izazvalo masovno otputaeradnika, i ponovo optuio SPS da stoji

Posle trajka, jaz izmeu SPO-a iDS-a jo se vie produbio, tosmauje verovatnou da koalicija

"Zajedno" opstane na lokalnomnivou posle razlaza enih lidera

iza trajka. Odgovorila mu je Duankaogo, portparol SPS-a za Beograd: "Nasnema u gradskoj vlasti, niti na elu grad-skih slubi. Jedina veza socijalista iGSB-a je to koristimo ihove usluge, to

jest vozimo se autobusima, ali izgleda dabi gospodin ini i to eleo da namuskrati", poalila se. Srpska radikalnastranka, koja je u svim ranijim prilikamaestoko osuivala trajkove u javnimslubama, sada je odluno podrala Jara-novia i egove trajkae.

A onda je, predvee, dolo do pre-okreta: republika vlada, na elu saMirkom Marjanoviem, uzela je stvar usvoje ruke. Na sastanak sa Marjan-oviem pozvani sui predstavnici Samo-stalnih sindikata i Spasoje Kruni, pred-sednik gradske vlade (SPO), ali ne i Zo-ran ini. Odlueno je da se zahtevisindikata ispune, a trajk prekine. "Seli

smo i dogovorili smo se", izjavio je ra-spoloeno Kruni posle sastanka.Sutradan je gradski prevoz proradio nor-malno - ako se normalnim moe nazvationo sa ime se Beograani suoavaju

svakog jutra kad pou na posao. Zan-imivo je da je Kruni, istoga dana, zatrajk optuio nikog drugog nego i-nieve demokrate, izjavivi da su "tra-jk organizovale one partije koje se zalauza bojkot izbora". Treba se prisetiti daini i Kruni ve nekoliko meseci

meusobno ne razgovaraju, a daje svaa izbila poto je Kruni iz-javio da "ini za septembarplanira da serijom trajkova iza-zove haos u gradu i tako spreiodravae izbora". Gradona-elnik je te tvrde nazvao ap-

surdnim i od tada sa Kruniemkomunicira preko posrednika.Tako se, posle trajka, jaz izmeuSPO-a i DS-a jo vie produbio,to smauje verovatnou da ko-

alicija "Zajedno" opstane na lokalnomnivou posle razlaza enih lidera.

Ali, pre svega, SPS je zadao bolanudarac onima koji su na prolim izbori-ma glasali protiv ih: demonstrirali sukoliko je Beograd raiv, a gradska vlastnemona ukoliko iza sebe nema podrkudravnog aparata. iniev prethodnikNeboja ovi je, dok je bio u SPS-u, tu

podrku imao, pamu nije bilo tekoda rasturi pokuajtrajka u GSB-uprole jeseni. Poru-ka Beograanimaglasi da su kuevigrada u rukamaSPS-a, ma ko sedeou onoj zgradi sa ko-je je proletos sve-ano skinuta pe-tokraka. To to se iova mala demon-stracija sile prelom-ila preko lea obi-nih graana nikogane bi trebalo da iz-nenadi. Ako je, kaoto mnogi misle,dvodnevni haos uBeogradu predstav-ao samo generalnuprobu za konaanudarac iniu, kojibi trebalo da uslediposle izbora, kako

e tek izgledati gla-vna predstava? sDEJAN ANASTASIJEVI... dugo ekanje


16/67


Izbori u Bosni

Kapija bosanska"Izborna bitka" za Brko (uz onu mostarsku i drvarsku) bila jejedna od najeih "bitaka" voenih proteklog vikenda

srpskom narodu na velikom odzivu naizborima.

Vlasnik jedne privatne benzinskepumpe poklonio je u to ime vola koji secele veeri okretao na rau. Na

prepunom gradskom trgu udi su se krajvola i vatre oputali od izborne tenzije,zalivali pivom i narodacima (zvezdaveeri bila je goa iz Beograda BianaJefti) i meusobno uveravali kako eBrko ostati "ihovo, srpsko". Dan pretoga, ameriki diplomata Robert Gel-bard, koji je obiao Brko i glasae kojisu sa muslimanske strane preli meu-entitetsku liniju i doli u Brod da glasa-

ju, tvrdio je kako e meunarodnazajednica od Brkog ponovo napravitimultietniku sredinu i tako ureditiodnose u oj da e to biti primer za celuBosnu. S obzirom na broj helikoptera ioklopnih vozila SFOR-a koja su zujalanaokolo dok je on ovo govorio, sve jezvualo prilino uverivo ak i onimakoji ve pet godina nisu videli svojenekadae kue.

Na srpskoj strani prebrojano je, in-ae, da je SDS dobio 9242 glasova (oko

52 odsto), da su radikali dobili 3695, asocijalisti koju stotinu mae. Po optemuvereu, to bi trebalo da bude dovonoda se sauva kakva-takva srpska veinau buduoj skuptini Brkog, koja eimati 55 mesta. Stoga u lokalnom SDS-u veruju da nisu uzalud pekli onog vola,iako ne iskuuju mogunost da ihmeunarodna zajednica "ponovo pre-vari". Ubeeni su, takoe, da e zbogznaaja ovog grada za "srpsku stvar" so-cijalisti ui u koaliciju sa SDS-om iradikalima. Jedna amerika novinarka

koja je ovih dana boravila u Brkom re-kla im je, navodno jo pre nego to jebrojae glasova poelo, kako e

najeih "bitaka" voenih proteklogvikenda. U sluaju Brkog znalo se jedi-no to da je ukupan broj glasaa 40.990,ali su udi iz OEBS-a nacionalnu struk-turu glasaa uvali kao najveu tajnu.Na srpskoj strani verovali su da je Srbana glasakom spisku neto vie negoMuslimana i Hrvata, ali su se istovre-meno pribojavali glasova koji e drugojstrani stii u koveratama iz inostranstva,kao i neto boeg odziva onih koji suovaj grad napustili poetkom rata i silnoele da se u ega vrate. Na boakojstrani je ansa da se pobedi u Brkomviena upravo uizuzetnom odzivui disciplini bi-rakog tela, kao iu statistici iz 1991,

koja je potvrivalada su Muslimaniuoi rata bili vei-na u ovom gradu.

Nekoliko danapre izbora stigla jei vest kako su uBeogradu lideri sPala, pred Miloe-viem i Vesten-dorpom, dobili ob-eae da e jo3000 Srba moi daglasa u Brkom.Na sam dan izbora, Momilo Krajinik

je, meutim, tvrdio kako su Srbi uBrkom ponovo prevareni i kako odnovih 3000 srpskih glasaa nema nita

jer oni iz meunarodne zajednice po kozna koji put "gledaju u oi i lau".Zvaninici OEBS-a tvrdili su da Kra-

jiniku nita nije obeano i da su liderisa Pala jednostavno izmislili "beograds-ki dogovor".

PONOVO VOLOVI: Kako je koproao u Brkom znae se tek krajemove nedee kada se objave zvanini re-

zultati minulih lokalnih izbora. Uponedeak uvee, u centru grada, SDSse prigodnom sveanou zahvaivao

ekoliko sati pre nego to su unedeu 14. septembra u Brkomzatvorena biralita, lokalnaN

televizija koja pokriva tzv. slobodnu ter-itoriju grada Brkog i obraa se uglavn-om Bracima (Muslimanima) koji sunekada iveli u ovom gradu (sada kaoizbeglice ive u okolnim selima na stra-ni Federacije), naglo je poela da mea"programsku emu". Vredni reporteriove televizije, koji su punih dan i po, izminuta u minut pratili glasae u Brodu,na "najrizinijem birakom mestu u ce-loj BiH" (Brod pripada RS, a u emu jetrebalo da glasa nekoliko hiada Musli-mana), iznenada su se sa "lica mesta"premestili u studio.

Nova "ema" podrazumevala je da sesvakih petnaestak minuta, prilino dra-

matinim glasom, iznova iitavaju ime-na svih onih koji jo nisu otili da glasa-ju. Ta imena su itana na molbu udi izmesne zajednice, ali je sam taj in liiopomalo na prozivku i gotovo poziv naprezir prema svima koji ne ispune svojugraansku dunost. Ti graani su upozo-ravani da moda upravo od ihovogglasa zavisi sudbina Brkog i to da li ese hiade izbeglica ponovo vratiti u svojgrad.

Istovremeno su pozivani i roaci ikomije ovih zaboravnih graana da ihpronau i upozore kako glasae jo nijezavreno, kako je do udaenog gla-sakog mesta obezbeen prevoz, kakotamo ima i sendvia i osveavajuihpia, kako ... Zatim je iao spot: momaksa gitarom sedi na nekoj ruevini, tunogleda u pravcu Brkog i peva: "Ti si lep-ota, radost mog ivota, o tebi saam petgodina, arijo branska, kapijo bosans-ka, nemoj plakati...". I tako nekolikosati, sve dok biralita u nedeu uveenisu definitivno zatvorena. Sutradan seulo kako je na obe strane (srpskoj ugradu i muslimanskoj oko grada) odziv

biraa bio iznad 90 odsto."Izborna bitka" za Brko (uz onumostarsku i drvarsku) bila je jedna od

IZBORI: Kontrola...FOTOGRAFIJE:MILOBIANSKI


17/67


ubudue izgledati raspored sedita ubranskom parlamentu: Srbi 48 odsto,Muslimani 41, Hrvati 11. Amerikankaim je objasnila da je ova proporcijadogovorena kako bi se gradu vratio

multietniki karakter, a Srbi ipakzadrali trenutnu veinu kojom raspo-lau. I pre nego to je brojae poelo,

jedan britanski novinar napisao je, me-utim, da "Srbi sigurno gube", da e semnogi od ih seliti iz Brkog i da pretipucae srpskog koridora i novi bosans-ki potresi.

Amerika novinarka nije, inae, bilajedina koja je tvrdila da su proteklimizborima prethodili izgleda razliiti"dilovi" i trgovine preko kojih su tristrane ubeivane da najzad prihvate oveizbore. Do posledeg trenutka pred ot-varae biralita trgovalo se, cekalo iuceivalo i u Mostaru, gde su HDZ iSDA naizmenino pretili bojkotom, asvetske diplomate im zavrtale i popu-tale ruke, dok najzad nisu pristali.

KOMPLIKOVANO I SKUPO: Istediplomate su kasnije ocenile kako suovo bili i do sada najkomplikovaniji i

najskupi izbori u istoriji, jer ih jeobezbeivalo i pratilo ak 40 hiadavojnika i nekoliko hiada posmatraa.to se komplikovanosti tie, moda su iu pravu. to se skupoe tie, verovatnonisu.

Prole godine, na primer, na istomglasakom mestu u naseu Brod kodBrkog pojavilo se samo dvoje Musli-mana, nekadaih stanovnika Brkog,koji su se tada usudili da preu meuen-titetsku granicu i dou u RS na glasae.Tada je ispalo da je svaki od ova dva

glasaa imao "po glavi" jedan ator ukome je mogao da glasa, po jedan he-likopter iznad glave, po pet oklopnih

transportera, tridesetak vojnika i ko znakoliko meunarodnih posmatraa. Nakraju se ispostavilo da ih nije bilo u gla-sakom spisku OEBS-a, iako su lanoviglasakog odbora, Srbi, tvrdili da ih do-

bro poznaju iz vremena kada su iveli uBrkom.Ove godine, umesto u dva atora,

glasalo se u tri specijalna kontejnera, ameuentitetsku liniju prelo je oko 5000Muslimana, nekadaih stanovnikaBrkog. Sve drugo (broj helikoptera,transportera, vojnika, posmatraa) bilo

je gotovo isto kao lane, jedino se delilona neuporedivo vei broj glasaa.

Kako se u Bosni to nekada govorilo,"drastine razlike" bilo je i u okolnompejzau. Prole godine, ona dva atorana glasakom mestu u Brodu bila suujedno i jedina dva objekta s "krovom"u krugu od nekoliko kilometara. Ovegodine, veina okolnih kua koje sunekada pripadale branskim Muslimani-ma ponovo su, posle punih pet godina,pod krovom.

Program povratka izbeglica supervi-zora za Brko amerikog diplomate

Roberta Faranda za sada je stigao do tzv.zone separacije. Srbi se nadaju da neemnogo dae. Farand je ubeen da hoe.

Najskupi i najkomplikovanijilokalni izbori uglavnom su doneli onoto se i unapred znalo: novu dominacijustranaka pod ijim je okriem rat u Bos-ni i poeo. Svetske diplomate tvrde dase u tom nacionalnom monolitu naziru ineke pukotine (dodue ne u gradovimagde ive Hrvati). Pre svega se navodiprimer Tuzle, u kojoj je ubedivo po-raena SDA, iako su elni udi Izetbe-

govieve stranke uoi izbora govorilikako bi ihov poraz u Tuzli bio "nacio-nalna tragedija", a pobeda najvii "na-

cionalni interes". Pukotina na srpskojstrani zove se Baaluka krajina, gdeSDS vie nije vladajua partija, niti jeblizu vlasti u veini mesta. MomiluKrajiniku, kome je ovih dana

zabraeno putovae na Zapad (zemeEU) i za koga, posle baalukihdogaaja, putovae po zapadnim delov-ima RS nije vie preporuivo, ostaje

jo istok gde su SDS i srpski radikali idae neprikosnoveni.

ETNIKI BREJK: U subotu, kadarezultati izbora i zvanino budu saopte-ni, mnogi e novinari moda pohrliti uDrvar i Srebrenicu, mesta u kojima seoekuju prvi "etniki brejkovi". Sasvim

je mogue da Drvar, u kome su Srbi prerata inili 97,3 odsto stanovnitva,ponovo ima srpskog gradonaelnika,iako u emu danas ive gotovo iskui-vo izbeglice Hrvati.

Neto slino bi moglo da se dogodi iu Srebrenici. Pre izbora, moglo se nez-vanino uti kako se za izbore u ovojkasabi (koja je za vreme rata mnogekotala ivota i na kojoj e mnogi zara-diti Hag) prijavilo oko 3500 Muslimana

vie nego Srba. Pre rata, Muslimani su uSrebrenici bili veinsko stanovnitvo(72,9 odsto), a danas ih tamo uoptenema.

Ukoliko se neka predviaa o "et-nikim brejkovima" ostvare, bie zaistazanimivo videti prve sednice novogoptinskog parlamenta Drvara ili Sre-brenice, odnosno srpskog ili musliman-skog gradonaelnika kako uz pomoSFOR-a uprava gradovima u kojimatrenutno ne ive ihovi sunarodnici.Bar u poetku, bie to svakako najko-

mplikovanije i najskupe lokalne vlastikoje svet poznaje. sNENAD LJ. STEFANOVI

glasanje...ulazak...


18/67


Unovavae vlasti

Niko nije PepeugaZato tampa stalno insistira na razlikamaizmeu pojedinih partija i ihovih

istaknutih funkcionera? Moda zato to bibez tih verbalnih razlika bilo veoma teko

razluiti ko je ko? Po stilu ivota se, naime,

nai politiari jedva razlikuju: uglavnom ih

budi cvrkut ptica u nekoj od zelenilomokruenih beogradskih vila. Onda sednu unajnoviji mercedes, audi ili BMW, kojiobino nije ihov i odlaze na bezbrojnesastanke, sednice, mitinge, rukove,

sveana otvaraa i veere...svom Izbornom tabu da distribuira ovuvrstu informacija. Mnogi mu to broje uminuse, ali ta smo zaista saznali o onimpredsednikim kandidatima koji su seovim povodom oglasili? U svetu je pop-isivae imovine predsednikih i po-slanikih kandidata relatovno uobia-

jeno, a svrha tog postupka je da se nakraju mandata podvue crta i utvrdi da lisu, koliko i kako ovi udi unovili javnufunkciju koju su obavali. Tamo e se,

znai, svi truditi da obelodane i pos-ledu paru, da se ne bi desilo da im nekizlobnik posle tri-etiri godine zavueruku u dep, izvue ba tu paru i upita:"A ta je ovo?" Kod nas priznavaevlasnitva nema tako dugorone pos-ledice. Niko izvan struktura moi nema

naina da zaista utvrdi veliinu neijegbogatstva. Teko je zamisliti i kako bi sepreuzimae rizika skopanih saeprkaem po tom neosvetenom adombastom zemitu isplatilo istr-taivau. Zato se domai predsednikikandidati u najboem sluaju dobro-vono samopretresaju, ukoliko proceneda e im to pomoi u kampai.

"Utvrivae imovnog staa funk-cionera na osnovu ihovog linog iska-za, vie lii na bajke za malu djecu, ne-

goli na ozbinu drutvenu akciju. To jetoliko besmisleno da prosto bode oi.Imovno stae funkcionera utvruje seda bi se doneo sud o ihovom moraln-om liku. Neija moralna odgovornostse, dakle, utvruje linim iskazom omoralnosti. Odatle i ne treba da udi dasmo svi pravi i poteni, a neko nas stal-no potkrada," rekao je nedavno pros-veteni predsednik Crne Gore MomirBulatovi, poveravajui potencijalnim

biraima svoje jade.OPASNE BAJKE: Kad progovoreo svom imetku, politiari se trude da is-padnu skromni. To komotno mogu sebida priute, ne samo stoga to niko nemasposobnosti, interesa, ili hrabrosti da ihopovrgne, ve pre svega zato to for-

malno imovinsko stae nijekuni deo prie o materijalnojkoristi koju iz svog poloajacrpu. Ranije su partijske idravne funkcije nosile sasobom privilegije korieadravnih vila, kadrovskih stano-

va, slubenih automobila,posebnog snabdevaa. Jedinatrajna korist sledovala im je pre-ko poklona, kredita i, daleko

bilo, pronevera i malverzacija. Potosmo trenutno u prelaznom periodu kadrutvu gde je normalno i legalnoobogatiti se, socijalisti smatraju da jenormalno to to trenutno koriste obaprincipa. "Svoje" velike drutvenestanove, a bogami i vile su otkupili (jef-tino kao i svaki obian graanin), ali uzfunkciju i dae sleduju slubene rezi-

dencije. Nezaobilazan je i slubeni auto-mobil sa oferom. Evo, ba je ovih danarepublika vlada kupila deset audija 8,

"One koji ne ive od svog rada, veimaju druge izvore prihoda, natera-emo da rade i da vie doprinose

svojoj zemi," obeao je Liliprolog ponedeka u Kragujevcu

proteklih desetak dana kao daje javnost poela da razmia oimovinskom stau visokih poli-

tiara, pre svega predsednikih kandida-ta. Neboja ovi je novinama poslaokratak popis svoje imovine. On ima stanna ukarici, od 140 kvadratnih metara i

jo 55 kvadrata garae, ostave i podru-ma. Stan mu je dodelila Fabrika met-alnih proizvoda, 1990. godine, a on ga

je otkupio. Njegovi i enini roditei

imaju po stan u elezniku, veliine 56,odnosno 57 kvadrata. Drugih nekretni-na, kae, nema, a od znaajnijih pokret-nih stvari ima golf proizveden 1994. go-dine. On, ena i dvoje dece ive samood plata. Skoro u istom trenutku,"Nedeni telegraf" je zatraio i od osta-lih predsednikih kandidata da seizjasne koliko su "teki". Napoziv su odgovorili Milan Paro-ki i Zoran Lili. Paroki je prijav-io dva salaa (ukupno 25 hektarazeme), dvoiposoban stan u No-vom Sadu, kuu u rodnoj Turiji i

vikendicu na Ribarskom ostrvu.Predsednik Narodne stranke je iponosni vlasnik dva traktora sasvom prikunom mehanizaci-

jom i etrdeset grla krupne stoke. Lil-iev spisak je znatno skromniji. Onukuuje deo kue i plac od est ari uBrzoj Palanci, koje je nasledio posle sm-rti roditea i stan u Beogradu (u dopisuse ne kae, ali u pitau je stan od 76kvadrata na Novom Beogradu). Lili jeprijavio i bankovne raune. Dva tekua,svoj i enin, i jedan devizni. Pie da su

svi otvoreni kod Beobanke, ali ne i koli-ko se novca na ima nalazi.Vuk Drakovi je, kau, zabranio

U


19/67


v

po ceni od 430.000maraka komad.Jeste da su plaenitriput skupe negoto taj model inae

kota, ali su zatoblindirani i opre-meni sa po dvaerkondina, vide-om i televizorom.Dodamo li tomeekskluzivna letov-alita, dravne avi-one i jahte, boln-ike apartmane,skuptinske resto-rane, slubene ru-kove i veere i kozna ta jo, novacpostaje nevaan,poto je ivot navisokoj nozi be-splatan. Ipak, dola-ze nova vremena,pa se i na novacmora misliti. Plateza dravne funkcije sunaalost vezane zaprosene republike za-rade, koje se ni sa osamne mogu pomnoiti. Sveto, ni uz raznorazne do-

datke i pauale, nedostigne ni triavih3000 dinara meseno.Ali, "one koji ne ive odsvog rada, ve imajudruge izvore prihoda,nateraemo da rade i davie doprinose svojojzemi," obeao je Liliprolog ponedeka u Kragujevcu. Pre-ma tome, svako moe da bude direktorneega, a tu su mogunosti neuporedivovee, pogotovo kad se radi o velikim,monopolskim i "uspenim" firmamapoput eleznice, "Progresa", "Jugo-petrola", "Sartida", "Simpa"... Tu su vemogue plate od nekoliko desetina hia-da dinara, uz koje opet sleduje bar auto-mobil, a neretko i (opet) vila. Samo CIP,institut u sastavu eleznice, u Uikojulici ima dve. Pa ipak, ak ni tadamesena primaa nee dostii ni desethiada maraka, to je, priznaete, uporeeu sa svetom ("Stranci nas sadboe razumeju i shvataju naa nasto-

jaa da idemo u korak sa svetom" Zo-ran Lili, miting u Zreaninu, 12. sep-

tembra) malo. Ali svaki do tih giganataima upravni odbor koji treba popuniti.lanstvo u ima se plaa a naknade se

kreu od nekoliko do nekoliko desetinahiada dinara. Sednice se ne odravajusvaki dan, a zakonskih ogranieenema, pa je mogue biti lan u po pet-est upravnih odbora. Imati uglednogpolitiara u upravnom odboru se, uosta-lom isplati i samim firmama. A ako ima-mo u vidu da postoje i razni savezi,udruea i komore koje prosto vape zavostvom, mogunosti da vredan,preduzetan i struan rukovodilac novogkova u znoju lica svog zaradi za ivot suneicrpne. Treba li se onda baktati timeiji brat, sestra, sin ili zaova posedujuovu ili onu privatnu firmu i da li su i-hovi poslovni uspesi samo posledicaprisustva proverenog genetskog materi-

jala u rukovodeim telima?

TRI OGRADE: Postoji i izuzetakpo imenu Zoran Lili. Ovo univerzalnokadrovsko reee ima zaista skromnu

imovinu. Nije spomian ni ujednoj privrednoj aferi, pa sureimski listovi godinama lik-ovali to eto ima nekog na na-

jvioj (!) funkciji, kome opozi-ciona glasila ne mogu nita, jer

se "nije obogatio". Neospornoje da uvar prestola ipak lepoivi. Jeste, uredno je naputaounosna privredna zadueanespojiva sa politikim funkci-

jama na koje odlazi. Kad jepostao predsednik republikeskuptine, odustao je od direk-torovaa u rakovikom "Re-

kordu". Ovu rakoviku firmu ipak nijeostavio nezatienu, ve je preuzeoodgovornu dunost predsednikatamoeg upravnog odbora. lanstvomu upravnom odboru pomagao je tada ibeogradski aerodrom. Bio je lan pred-sednitva Privredne komore Srbije ilan saveta Tehnolokog fakulteta. Sve-ga je toga morao da se odrekne da bipostao predsednik Jugoslavije. A nifunkcija predsednika Srbije mu ne doz-voava da se bavi "opipivim" stvari-ma. Ali nije ni Lili Pepeuga. Iakomesecima posle inauguracije, ipak se saNovog Beograda preselio u kuu od 450kvadrata, na beogradskom Bulevarumira. Prole godine je dodue i to ostav-io, zarad Uike 15, ali to je samo da bi

napravio presedan, kojim e se kasnijeokoristiti neko drugi. Ovih dana je u jed-noj tihoj seakoj uliici zavreno

KUA ZA LILIA:Supruga kao nadglednik radova

DRAKO

GAGOVI


20/67


adaptirae jedne vile. Kau da je samoograda meana tri puta. Radove je nad-gledalo brojno i prema radoznalcimavrlo neraspoloeno obezbeee i-gos-poa Lili. S obzirom na razvoj Zorana

Lilia, ne bi udilo da je budet adapt-acije bio znatno vei od trideset hiadamaraka, koliko je utroeno na ureeeegovog prethodnog stanita. "Nama jeci da idemo putem prosperiteta," rekao

je Lili u Zreaninu.IMAM SAMO DANU: U poreeu

sa svim ovim, opozicija nam je zaistasiromana. Neboja ovi sada moe dase podii skromnim materijalnim statu-som, jer je istupaem iz SPS-a spaosamo na FMP. Porodica Drakoviposeduje stan od osamdeset kvadrata naLabudovom brdu. Vila na Koutaku

je, kau, samo iznajmena. Osim toga,Drakovii su vlasnici novinsko-iz-davake kue "Srpska re", kojoj se

ukazala srena prilika da iznajmi optin-ski lokal na uglu ika Ljubine i ZmajJovine, tako blizu redakciji "Srpske

rei" u takoe optinskom stanu u uliciVuka Karadia i seditu stranke u KnezMihajlovoj ulici. Njihovo bogatstvo

ipak dolazi uglavnom iz poznatog izvo-ra. Vuk Drakovi je prodao mnogosvojih kiga. Utoliko je mae jasnozato Danica Drakovi ostava mestasumi, odbijajui da za "Vreme" ita iz-

javi na ovu temu. "Napiite da je jedina inajvrednija imovina Vuka Drakoviaegova supruga Danica," rekla je. Poto"Srpska re" snosi veliki deo trokovavelelepne predsednike kampae, joe ispasti da e ih prevelika ambicijadovesti do prosjakog tapa.

Vojislav ee ivi u skromnoj po-rodinoj kui u Batajnici. Kupio je pos-le uspele serije predavaa srpskoj emi-graciji po Americi, 1989. godine, koju

je, pisale su tada novine, zavrio sa sko-rom od 300 000 dolara. Da je cifra vero-dostojna, pokazuje egova izjava o ra-zlozima svae s kumom Drakoviem,godinu dana kasnije. ee je naime bioogoren nestankom 35 000 dolara koje

su on, Drakovi i Milan Komnenizaradili na 11 amerikih predavaa.Prialo se i da je ee, vrlo inventivno,

naplaivao mesto na listi kandidata zaposlanike na izborima 1992. godine. Od100 do 200 hiada maraka, zavisno od

rednog broja. On sam je kasnije izjavioda neki lanovi jesu davali priloge, aline vee od 30 000 maraka. Prie o tr-govini naftom i muvau preduzea"Velika Srbija" koje je osnovala SRS

stalno kolaju tampom, ali kao i obino,niko ne iznosi dokaze.Ni oni koji ovog puta ne izlaze na

izbore ne pruaju mnogo jasniju sliku.Predsednik demokrata dr Zoran iniprvi od stranakih lidera je objaviospisak svoje imovine. ini je prijavioetvorosobni stan na Studentskom trgu,veliine 150 kvadratnih metara, koji jekupio kad je prodao dva stana koje jeposedovao pre osnivaa DS, 140 000maraka oroenih u jednoj nemakojbanci i 150 akcija "Koka-kole" koje jeplatio 450 maraka. Svoj BMW jeprodao po dolasku u Beograd. ivisamo od kamate na oroeni novac. Po-to dr ini tvrdi da ne poseduje nikak-vo preduzee, ni u zemi, ni u inostran-stvu, ispada da ne mogu biti taneglasine o egovom ueu u trgoviniprezervativima i suvlasnitvu u ko-mpaniji Dibek, koju vodi Milan Beko,ministar za vlasniku transformaciju.Ali, da li politiar tog formata moraposedovati registrovano preduzee da biunovio svoj uticaj? "Politika je posaokao i svaki drugi," kae ini.

Mnogo traeva, nimalo dokaza. Ipakbi svako ko je imao neka posla s vlaumogao posvedoiti da se eni nosiocibez razlike trude da svoje "nedovono"plaene usluge dodatno finansijskiopravdaju. ee bez ikakvih kriteriju-ma rasprodaje Zemun. SPO i DS se usvakom gradu kojim vladaju svaaju ko

je dobio vie "profitabilnih" funkcija uupravnim odborima. Pri tom u SPO vla-da nevieni nepotizam, pa se za Veseli-na Bokovia, gospoa Daninog brata,prosto moralo nai neko unosno mesto.Prvo je bio naelnik Uprave za graevi-narstvo i urbanizam u optini Savski Ve-nac, sada je direktor beogradskeDirekcije za graevinsko zemite. Asocijalisti... Frontmeni stranaka sumae vie "isti", ali se ne sme smetnu-ti s uma da im je ba to najvanijafunkcija. Dok zabrinuto gledamo kakooni obasjani reflektorima pene, svaajuse i pretresaju velika pitaa i tako svupau javnosti svraaju na sebe, nekonam se priua s lea i iz depa izvuenovanik. Posle nam preostaje samo darazbijamo glavu pitaem: "Kako nam

se to moglo dogoditi?" sZORAN B. NIKOLIi Dokumentacioni centar "Vreme"

Nepobitne nepokretnostiVuk Drakovi:Stan, Labudovo Brdo, oko 80 kvadrata (?)

Vojislav ee:Kua, Batajnica, nepoznate povrine

MilanParoki:Stan, Novi Sad,dvoiposoban;kua, Turija, 25hektara zeme

Nebojaovi:Stan, ukarica,140+55 kvadrata

Stan, NoviBeograd, 76kvadrata; deokue i 6 ariplaca, BrzaPalanka

ZoranLili:

Zoranini:

Stan, Studentskitrg, 150 kvadrata


21/67

Kompletno papirnato izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku sainjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja Vremena

U kom obliku se isporuuju elektronska izdanja Vremena?U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici e najnovije brojeve moi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odlino!

A softver za itanje tog... PDF formata?Dobiete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako e izgledati elektronsko Vreme na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moe nai na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje e vam itanje pretvoriti u jo vee zadovoljstvo.

Mogu li da odtampam odabrane stranice?Naravno, na tamapau koji ve imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaem kompjuteru. Nema vie prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretrauju. Da biste okrenuli eljenu

stranicu dovoljan je klik miem. Na jedan CD staje vie od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je vean. Jo argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko kota to zadovoljstvo?Javite se u Vreme da vidimo ta vam najvie odgovara, telefone i e-mail

redakcije nai ete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naa elektronska izdanja


22/67


Na licu mesta: Peva, abak, avnik

Gusle i tamburaPosle obilaska severozapadnih crnogorskih optina, stie se utisak daje u sukobu sa Bulatoviem, Milo ukanovi stekao vane poene umestima gde su svi pogledi oduvek bili uprti u Srbiju (pa i u Rusiju)

Severoistone optine Crne Gore

Line kartePeva abak avnik

Stanovnitvo oko 40.000 5.000 3.500Povrina (km2) 1346 44 -Zaposlenost oko 7.500 oko hiadu 300 400Primaa iznad proseka dobra loakolstvo dve srede i tri osnovne kole dve srede i dve osnovne etiri osnovneKultura Biblioteka, Zaviajni muzej, Dom kulture -

Muzej humora i satire, KUD "Voloa",Mediji Dva dvonedena lista i dva asopisa - -

ru" eku Daeviu, sigurno je da su mo-da najvea znamenitost grada tamburice.U okviru starog i uglednog Kulturno-umetnikog drutva (KUD) "Voloa", go-dinama radi opteomieni tamburakiorkestar, a novokomponovani narodnipesnik moli "sve pevaske tamburae"da mu sviraju "pesme tune", jer "drugiubi usne ene" i slino. Ova ienicanajblae reeno je neobina: pitomiravniarski instrument zapatio se u ovimcrnogorskim gudurama istiskujui tradi-cionalne gusle koje po okolnim seoskimkuama i dae vise na zidu, bez obzira nato ume li domain da gudi ili ne. Paradokspokuava da za "Vreme" objasni SlavicaKrstaji, optinski sekretar za privredu, fi-nansije i drutvene delatnosti:

"Tamburice su vjerovatno prenijete uPeva poslije austrougarske okupacije ianeksije Bosne i Hercegovine. Granica saBosnom je, naime (kao i danaa sa Re-publikom Srpskom), u Metaki, nepunih20 kilometara odavde na putu za ajnie.

Po svoj prilici, austrijski vojnici iz Vojvo-dine i Slavonije lansirali su ovaj instru-

ment iji se zvuk dopao Pevacima, pasu i sami poeli da sviraju."RATNE DRAME: Blizina Bosne

tradicionalno utie na dogaaje u Pevi-ma, u miru, ali i kada naiu "zlo doba i go-dine gladne", pogotovo ratne. Kada su uPrvom svetskom ratu "uitei tambure"provalili iz Bosne u Crnu Goru, prvo suudarili na Peva, da bi ih na Boi 1916.godine u daem napredovau nakratko,ali dovono da se Srbi izvuku izpripremanog obrua i uteknu u Albaniju,posle trodnevnog herojskog otporazaustavio Sandaki odred serdara JankaVukotia. U suprotnom pravcu, ka Bosni(gde su ubrzo osnovale Prvu proletersku),beale su 1941. godine razbijene grupepartizana preostale posle strahovite pogi-bije prilikom nepripremenog napada naPeva. U ovom posledem ratu Pevasu bila praktino jedini grad u SR Jugo-slaviji kome je pripretila grozna sudbinanekih bosanskih mesta.

Avgusta 1992. godine, naime, Pevasu se nala pod okupacijom paravojnih,mahom etnikih jedinica s obe stranegranice. Baibozluk je zauzeo sve vitalne

take u varoi (potu, benzinsku pumpu,stanicu milicije, izlaze iz grada), jer je

policija uhapsila ihovog vou,eeevog "majora" Miliku Daeviaeka zbog nekog sumivog mercedesa.ekovi udi, uz obilatu pomo iz ajnia,divali su po gradu, pucali ak i na gener-ala JNA, pakali, "do daske odvrtali"kasete sa guslarskim pesmama i pozivalina poko Muslimana kojih je ovde, poposledem popisu, bilo oko 17 odsto (ter-or nad Muslimanima minirae radi,maltretirae na ulicama, rafalno ure-zivae krsta na damiji belei se odpoetka sukoba i praktino je trajao kolikoi rat). Daevi je pod pritiskom puten naslobodu primoravi predsednika CrneGore Momira Bulatovia da mu doe nanoge i da ga prihvati kao ravnopravnogpregovaraa. eko je kasnije postao isavezni poslanik i vremenom poeo dapokazuje svoje pravo lice poto ga jecrnogorska policija nekoliko puta privodi-la zbog kojeega, u Beogradu su gakonano uhapsili zbog otmice i uterivaadugova.

Teror nije besneo samo u Pevimave i u Bukovici. Re je o desetak selarasprostrtih po ogromnoj povrini (treina

A

ko zanemarimo ienicu dasu se Peva, na alost i sra-

motu onih koji grad vole,proula po novokomponova-nom etnikom "mlad majo-


23/67


teritorije optine Peva) uz granicu saBosnom. To je besputan region sa 350 (potvrdama predstavnika optine), odnosno1500 (po podacima Fonda za humanitarnopravo) stanovnika od kojih su dve treine

muslimanske nacionalnosti. Bukovica jebez obzira na ad-ministrativnu pode-lu oduvek bila okre-nuta Bosni nekasela su, na primer, ido 80 kilometaraudaena odPevaa, a samo 3kilometra od a-

jnia, a u neka semoe stii samopreko ove varoicena teritoriji Repub-like Srpske.

Na alost sta-novnika Bukovice,u ovom ratu se Bos-na, odnosno Repub-lika Srpska, okrenu-la ima. Od poet-ka rata ovde su up-adale vojske i para-vojske s one stranegranice sprovodeiteror nad Muslim-anima i primorava-

jui ude da se sk-lone u Peva. Najdrastiniji sluaj za-beleen je februara 1993. godine kada

je grupa vojnika Republike Srpske upa-la u sela Selite i Ravni i odvela 11 l-anova porodice Bungur, iskuivo sta-raca, ena i dece. Na intervenciju Mo-mira Bulatovia, Dobrice osia i Ra-dovana Karadia, estoro Bungura jeputeno, dok je preostalih pet, po javn-om priznau izvesnog Dragana Mas-tilovia aruge, "oficira" VRS, trebaloda bude razmeeno za zarobeneSrbe. O sudbini ovih udi jo se nitane zna.

U meuvremenu se situacija smiri-la, mada se izbeglice iz Bukovice tekoodluuju da napuste Peva i da sevrate svojim kuama, koliko zbog stra-ha, toliko i zbog toga to nemaju gde:kue su temeno opakane, a neke iruinirane. Visoki komesarijatUjedienih nacija za izbeglice pokuavada sprovede akciju popravke tridesetakkua u Bukovici i, kako se uje, nailazi narazumevae i kooperativnost vlasti.

NOVE PODELE: Danas se u Pev-

ima normalno ivi, privreda je krenula utransformaciju koja je, kako u optini vele,

najdae dogurala u ugostitestvu, trans-portu i trgovini. Informacije o stau uprivredi su oprene: dok se, na primer,direktor sektora proizvode Rudnikauga sredinom avgusta prilikom u-

kanovieve posete Pevima, javno ali

da je ovogodia produkcija 10 odstonia od plana, egov predsednik Up-ravnog odbora hvali se da su rezultatipozitivni i da je situacija u rudniku "zdra-va". U optini, inae, tvrde da su plate

iznad republikog proseka.U skuptini optine Peva dominira

Demokratska partija socijalista (DPS), ameu ima Bulatovieva struja. Kako za"Vreme" kae predsednik Optinskogodbora DPS Radoman Gogi, stranka je"ostala vjerna svojim izvornim principi-

ma":

"Od 51 lana Optinskog odbora, samose etvoro izjasnilo za premijera u-kanovia. Mi smo samo podrali na iz-vorni programa kojeg je na referendumu1992. godine ispisao crnogorski graanin

glasajui za Crnu Goru u okviru Jugo-slavije i od toga ne odstupamo."v

DVE SLIKE EKOLOKE DRAVE: abljaki etinari i smee u centru avnika

FOTOGRAFIJE:UROKOMLENOVI


24/67


urno najuticajniji opozicionar u ovom gradu, nee se na pred-stojeim predsednikim izborima u Crnoj Gori pojaviti kaokandidat svoje stranke, ve Grupe graana. Mada je, kako veli,Bojoviev deo stranke (koji ne voli da ga krste kao "krilo")imao ubedivu veinu i u "centrali" i u 18 od ukupno 20

lokalnih odbora, po odlukama Republike izborne komisije iUstavnog suda Crne Gore, miee Vrhovnog jo se eka),Narodnu stranku predstava na vreme registrovani "mee-vik" Novak Kilibarda. Bojovievi "narodaci" su, inae, jedinavea opoziciona stranka koja nedavno nije ila na divan Miluukanoviu nije, dodue, ni pozvana i tako nije potpisala niSporazum o razvoju demokratske infrastrukture, koji je, inae,protumaen kao podrka crnogorskom premijeru u utom bojusa predsednikom Bulatoviem.

"Mi ne elimo da se opredjeujemo izmeu predsjednikaBulatovia i premijera ukanovia, jer smatramo da su to dvalica iste medae i da su obojica Miloevievi aci", objaavaza "Vreme" dr Stani. "Dok nam jedan nudi Latinsku Ameriku(verc, kriminal, drogu...), drugi bi da nas gurne u Aziju, to do-bro ilustruje Kongres egovih (Bulatovievih, prim. aut.)pristalica u kolainskom Domu revolucije. Mi se zalaemo zatrei i vjerujemo najboi put: Crna Gora i Srbija nalaze se u

Intervju: dr Novica Stani

Hirurg u

slepom crevu

Evropi i tu im je mjesto.""VREME": Kako se sukob Bulatovi ukanovi

odraava na Peva?STANI: Ovdae rukovodstvo, koje, inae, podrava Bula-

tovia, tek se sad, nakon egovog sukoba sa ukanoviem, sjeti-lo da su Peva zapostavena. elnici Pevaa sad su se sjetilikoliko su puta obojicu danaih protivnika vodali kroz grad,paivo birajui ulice koje su bukvalno prethodnog dana zakrp-ene i oprane. Dobar je primjer Ulica Vojske Jugoslavije (bivaUlica JNA) pored vojnog logora, ija je opravka u duini od 400metara odlagana pet godina. Prolog novembra, tokompredizborne kampae, popraveno je 200 metara, a da dokaenesposobnost lokalnih vlasti, Vlada ovih dana ponovo finansiraradove. Ja sam, meutim, uvjeren da e do predsednikih izborau oktobru biti zavreno samo

Documents

Vreme, 1997. szeptember 20