Vreme, 1997. december 13

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-december-13 1/67

1133.. DDEECCEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VV II II II BBRROOJJ 337733 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

BBUUDDII HHRRAABBAARR , ,II RREECC II -- DDOOSSTTAA

IIzzbboorr ii ’’9977..

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


VREME No 373PolitikaIzbori: Besna basna 6

Kosovo: Tanka linija 13

Reforma: “Sluåaj Ðuniñ” 14Polemika: Primer Bonaparte 17

Zakoni: Izvori pod zaãtitom 20

Nesreñe: Gluvi na barut 22

Señaça: Svedok iz Srebrenice 25

SvetKriza: Papirni tigrovi 30

Ekologija: Prýav posao 32

Atrakcije: Milenijum za nama 34

Rumunija: Ærtvovani tim 36Slovenija: Metla za komuniste 38

KulturaMuzika: Vreme razmene 40

Film: Lep dan za povrañaçe 43

Projekcija: Fantom u “Kozari” 44Elektroni: Otvorene granice 46

Pozoriãte: Atmosfera æivota 47

Jonesko: Smeãan apsurd 49

ÆivotSantraå: Put do Ronalda 53

Marsej: Niko nas nije hteo 54

Jubileji: Presaðivaçe srca 56Kçige: “Mafija iz Bukureãta” 58

Feýton: Politika u “Politici” 60

5 Nedeýa10 Duh Vremena19 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme37 O çima se govori39 Meridijani51 Scena64 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani:

Vuk Draãkoviñ, 7. decembra 1997.Fotografija: Dalibor Daniloviñ - DT

Vojna industrija: Nesreña u LuåanimaGluvi na barut: Kako su krãeçe procedure glavom platili radnici vojne fabrike.Tuæilac je ipak podigao tuæbu protiv odgovornih. To nikome nije palo na pametpre dve godine kada su u fabrici “Milan Blagojeviñ” takoðe izginuli radnici

strana 22

Sudbine: DankoÐuniñ, reformatorKakva je sudbina reformista? Da li ihova vlast upotrebi, pa baci kad pov-

eruje da bi ne-ãto moglo da

se promeni.Kako su strad-ali Milan Pa-niñ, DragoslavAvramoviñ... ikako je obra-åun s reformi-stima Slobo-dan Miloãeviñpoåeo od sa-mog sebe

strana 14 Vreme fudbala:

Santraå u “Vremenu”Iza kulisa marsejskog æreba za svets-ko prvenstvo u fudbalu. Saveznikapiten govori o ãansama “zlatne gen-eracije” i protivi se svakom prete-rivaçu, a posebno logici da je do-voýno odigrati nereãeno s Nemcimada bi se stiglo do finala sa - Brazilom

strana 53

Atrakcije“Vreme”, uz pomoñ åasopisa “Lajf”, bira sto dogaðaja

koji su obeleæili prethodnih hiýadu godina strana 34

Rukopis brigadira:Naser OriñDogaðaje u Bosni opisuje bivãi bran-iteý Srebrenice i bivãi telohraniteýSlobodana Miloãeviña. Æivot u enklavii izbegliåke kolone

strana 25

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


VREME s 13. DECEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

13. DECEMBAR 1997.

BROJ 373

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT

Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)REDAKCIJA

Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, VelizarBrajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana

Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), NenadStefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir ÆivkovDOKUMENTACIJA

Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)GRAFIÅKI CENTAR

Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana MilanoviñVREME MARKETING

Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

U sredu ujutro razgovarao sam sa ozbiýnim åovekomvlasnikom i menadæerom jedne inostrane korporacijekoja razmiãýa da uloæi oko devet miliona dolara u pro-ãireçe poslova u Jugoslaviji, ali pre toga æeli da raãåisti

dva pitaça. Oba su politiåke prirode. Prvo glasi: da li mu seisplati da iz Beograda ãiri posao u Crnu Goru, ili bi boýe bilo

da napravi u Crnoj Gori autonomnu kompaniju? Drugo je neãto lakãe, alakãi je i odgovor: koliki je rizik razvijati posao na Kosovu? Pitaça su sas-vim umesna i pokazuju da ovde nije toliko problem u ekonomskom am-bijentu, koliko je u pitaçu baziåna, strateãka sigurnost kapitala. Gospod-in s kojim sam razgovarao i sam, boýe od drugih, moæe da izraåuna kolikubi fajdu imao od posla, ali nemoæe da proraåuna hoñe limoæda, kako to narod kaæe,ñar pojesti fajdu. Pun entuzi- jazma, pare ionako nisu mojenego su çegove, govoriosam o malim ãansama da sesituacija s Crnom Gorom ra-dikalizuje do te mere da biçegova investicija s beo-gradskog raåuna u Crnu Gorumogla da se pretvori u "stra-

no ulagaçe", ali mi se entuz-ijazam ohladio na primeruproste poslovne logike, pove-zane s banalnim iskustvommog sagovornika: nedavnosu ga pretresali na "granici"izmeðu Crne Gore i Srbije. SKosovom je iãlo lakãe: biosam iskren. Da imam para, nebih ih tamo uloæio. Ako dræa-va ne moæe da sprovede

izbore u dreniåkom kraju (vi-di stranu 13. ovog broja "Vremena"), kako bi mogla da mi garantuje sig-urnost posla i profita.

Ne znam ãta ñe åovek da odluåi. Neumesno je pitati nekoga ko imadevet miliona dolara kako ñe da ih potroãi. Besmisleno je i mene pitatiãta ja mislim da on misli: otkud znam kakve muke tiãte nekog s tolikimparama.

Kada sam, na kraju, traæio ilustraciju, sliku uz ovaj tekst, naleteo samna ovu koju objavýujemo. Nemojte me samo pitati kakve veze ima strip-tiz sa prethodnom priåom. Ni na to pitaçe ne umem da odgovorim. Pita- jte jednog od dvojice preostalih pretendenata na titulu srpskog predsed-

nika: oni sve znaju. I da potroãe tuðe milione i da se skinu pred pub-likom.D. Æ.

Pitanja bez odgovora

P E C A V

U J A N I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


13. DECEMBAR 1997. s VREME 5

Praznik sviçokoýaDa li intuitivno, sreñnim sluåajem ili proviðeçem, tek desilo seda su se samo dva dræavna praznika u ovom veku primila meðunarodom: Prvi maj i Sviçokoý koji se prvo zvao Dan ujediçeçai padao 1. decembra, a sada se zove Dan Republike i pada 29. no-vembra. Prvi maj je sluåaj jednostavan: praznik proleña, majalo-si, uranci i – jagaçci (mada neki misle da jaçce ne treba klati preÐurðeva-dne). Praznik sviçokoýa je nekako ozbiýniji i svakapametna vlast gledañe da svoj praznik smesti oko kraja jeseni ipoåetka zime, kao ãto su to socijalisti izveli nedavno: jeste 29. no-vembar, ali nije onaj iz Jajca 1943, nego onaj iz Beograda 1946.Ozbiýnim ýudima, kakvi su seýaci, izjelice, poguzije, oni koje uBanatu neæno zovu "masloguzani", dakle dobrim pantagruelovci-ma koji misle na duæi rok, na mraånu i hladnu zimu koja ih åeka,svaki dræavni praznik je dobar – ako pada onda kad je najzgodnijesviçu zaklati i za zimu prirediti. Taj vaæan posao zahteva baremdva-tri dana. Evo zaãto: dobar kasapin koji koýe po kuñama, iliveãt domañin, zaklañe i prirediñe dve proseåne sviçe za jedan danrada, ãto je istina, pogotovo ako svi ukuñani pomaæu; ali, zaleåeçe prateñih akutnih gastritisa od preæderavaça i mahmurlukaod zalivaça potreban je dan-dva.

Najboýi i najpouåniji naåin sviçokoýa je panonski, jer samoseverni Italijan i poneki Nemac moæe da se takmiåi sa panonskimdomañinom u plemenitoj veãtini obrade sviçe. Ciý je da se nebaci niãta (iako paãåad i maåke takoðe slave toga dana): setite se

seckaçe sastojaka za kobasice, ãvargle i kulene; svaki kasapinima svoj recept i zato ga domañini i zovu; peru se creva i burazi,a deca dobiju mehur da se loptaju. Posle nekog vremena majstori,deca i reduãe umore se i ogladne, pa se "naredi" (spremi) brzauæina od: vruñih sitnih åvaraka i præene dæigerice; gurmani joã naæaru ispeku bele bubrege i sviçski biftek, pa se sve to jede uz vruñhleb i mlako pivo, dok psi i maåke gledaju nepomiåno, sa æeýomkoja ñe biti usliãena. Ako je sve bilo u redu, u sumrak je cela op-eracija veñ premeãtena iz hladne ãupe ili dvoriãta u tople kuhiçe:glavnu i onu "pod ambar". Tu se pune creva i burazi, razlivajukrvavice i pihtije i odmah nose napoýe, na zimu, da se stegnu.Slanina se odmeravana pole, ãunke se sp-remaju za dimýeçe,åvarci se skupýaju sapovrãine kipuñe mastiu kazanu i udarcimakutlaåe spasavaju oddece. Tada se veñ preã-lo na rakije i ãpricere,onako uz poso, a mezese i daýe åvarci, ko-madiñi krtine, peåenina æaru ispod masti, naãtapiñima i ostaci dæi-gerice.

A kada se – okoosam ili devet uveåe –sve zavrãi, kada sita iumorna deca i psi oduna spavaçe, domañini,kasapi i reduãe sednuza lakãu veåeru (pih-tije, beli bubrezi, åvar-ci, sir, crni luk), piju pivo i ãpricere i zadovoýni su. Imaju i åime:pune suãare ãunki, slanine, rebara, kolenica i papaka; pune oneplave kante s poklopcem masti, puni zamrzivaåi mesa, pune van-gle i ãerpeçe åvaraka i kobasica, ãvargle i kuleni vise na promajii miriãu. Ambari su puni æita i kukuruza, poýa su zasejana navreme, krave su u dobrom zdravýu. I onda ñe neko reñi "E, baã

dobar ovaj 29. novembar. Zamisli da se ne radi za 27. april! Svibismo sada morali na bolovaçe..." s

MILOÃ VASIÑ

åuvene Bertoluåijeve sekvence klaçasviçe iz "XX veka"! Postupak je sle-deñi:

rano se ustane, a prethodnog su danapripremýene posude, konopci, noæevi,

satare, kazani, daske, ãpricevi za koba-sice, maãine za mleveçe mesa, zaåini(ne zaboraviti najkvirc i beli luk zakobasice!) i najlon-kese; oprani su zam-rzivaåi i iscepana drva. Sviçe, pametnekakve su, to naslute i uznemire se, aliveãt kasapin ima laku ruku, tako dadramski deo proðe brzo. Onda odmahkreñe pravi posao: hvata se krv za kr-vavice, sviça se razapiçe, ãuri se koæa,sortiraju se iznutrice, merkaju se ãunke,poåiçu prepirke i svaðe izmeðu onihkoji viãe vole slaninu i onih koji prefer-iraju mast i åvarke, ãto ne odlaæe loæe-

çe vatre ispod kazana; uskoro poåiçe

F O T O G R A F I J E : M I L O Ã B I Ñ A N S K I

NEDELJA4. - 13. decembar 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


6 VREME s 13. DECEMBAR 1997.

K

Izbori '97.

Besna basnao ne zna sada mu se kaæe da je prvi krug drugogturnusa najdosadnijih izbora na svetu zavrãen u Sr-biji u nedeýu 7. decembra oåekivanim rezultatom –sve je liåilo na inoviranu basnu o trci korçaåe izeca, na prolaznim taåkama zec projuri, a korçaåa

lukavo i polako stigne prva. Kad ono, ciý se pomerio. Naoko be-zliåni rezervni kandidat leve koalicije (SPS, JUL, ND) MilanMilutinoviñ pobegao je samouverenom ãefu srpskih radikala drVojislavu Ãeãeýu za 438.746 glasova na tabeli koja "u jeseçemdelu" sada izgleda ovako:

Ime glasovi % glasaåa % biraåa

Milan Milutinoviñ 1.665.822 43,70 23,05Dr Vojislav Ãeãeý 1.227.076 32,19 16,98Vuk Draãkoviñ 587.776 15,42 8,13Dr Vuk Obradoviñ 115.850 3,04 1,60dr Dragoýub Miñunoviñ 86.583 2,27 1,20

itd..

Pa?Dr Dragoýub Miñunoviñ je najavio ostavku ako ne osvoji

100.000 glasova, i na tome istrajava uprkos protivýeçu vrhasvoje stranke; Vuk Obradoviñ se hvali uspehom osvojio je(dvadesetak hiýada) viãe nego na proãlim izborima i æali se naizbornu kraðu.

A Vuk Draãkoviñ?Priznaje izbore, poziva glasaåe da ne glasaju u drugom krugu

ni za "crno" ni za "crveno", nagoveãtava da ñe nastaviti politiåkuborbu, kaæe da je uåinio ãta je mogao, da je to åinio zarad Srbije,a ne zarad sebe i da ñe buduñnost pokazati åemu vodi ovakvoopredeýeçe glasaåa.

Pitaçe ovog kruga izbora bilo je zapravo koliko ñe Draãk-

oviñ izgubiti glasova u odnosu na septembarski skor, s obziromna to da se u ovakvim prilikama, po dr Vladimiru Goatiju (IDN,Beograd), glasaåi koncentriãu oko prva dva kandidata koji u kas-nijim turnusima deo tog plena zadræavaju. Draãkoviñ je tadaimao 852.808 glasova, ãto je bilo sliåno rezultatima stranke ilikoalicija koje je od 1990. vodio. Ljutçu ãto mu je Ãeãeý u tomkrugu bio pobegao za nekih 260.000 glasova usmerio je na Ði-nðiña koga je odmah posle prvog kruga smenio sa gra-donaåelniåke funkcije; u Åaåku je zbog taktiåkih sporova okosvaðe s demokratama smenio uticajnog gradonaåelnika VelimiraIliña (åime rizikuje rascep u stranci i stvaraçe Novog SPO-akoje se sad najavýuje).

Draãkoviñ se u protekla dva meseca sa starim politiåkim pri- jateýima svaðao, a nove nije pridobio – Draãkoviñev sporazum

sa autonomaãima nije mu doneo niãta; naprotiv, u Novom Sadu je gubio. U nimalo elegantnoj akciji od branioca slobodnih medija postao je guãilac çihove samostalnosti – smenio je uredniåki

U jednoj nesreðenoj zemýi, bili neki Milan, Vojislav i Vuk...

JOVO NANOVO:Milan Milutinoviñi Vojislav Ãeãeljna biraliãtu

R A D E P R E L I Ñ

N E D E L J K

O

D E R E T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


s VREME 713. DECEMBAR 1997.

tim Studija B. Draãkoviñ je u ovom periodu bio "u svaði" sa sko-ro svim nezavisnim medijima.

Ima jedna stara fotografija koja dobro ilustruje Draãkoviñevsadaãçi rezultat – u jednoj prilici u ono ratno doba Draãkoviñ jetokom jednog svog govora trebalo da pusti goluba mira. Oni izobezbeðeça su mu dodali goluba u trenutku govorniåke in-spiracije i on je s golubom u ruci nastavio da govori neãto o Sr-biji, omladini i nadi pojaåavajuñi utisak snaænim zamasima rukeu vazduhu. Fotografija posle nekoliko trenutaka beleæi kako jegolub izleteo iz Vukovih ruku priliåno oãamuñen, s glavom na-dole.

Na dræavne medije je pripuãten u umerenim dozama?Moæda i zbog pronalaska Duãana Miteviña, koji je on kasno

(tek 1995) patentirao, da Draãkoviña treba puãtati nateleviziju jer ga kamera neñe.

Njegov poziv, posle prvog septembarskog kruga,

da se ne glasa ni za Ãeãeýa ni za Liliña çegovi glasaåinisu posluãali i Ãeãeý je u drugom krugu prvog tur-nusa imao 1.733.859 glasova, åak za oko 600.000viãe nego u prvom krugu.

Da li je Draãkoviñ bio uplaãen tolikim rastomÃeãelja?

Priliåno raãiren strah da bi Ãeãeýeva pobedamogla da gurne Srbiju u izolaciju, pa i u nove kon-flikte Draãkoviñ je pokuãavao da iskoristi u kampaçi –pola obeñavajuñi da ñe povezati Srbiju sa Evropom, a polaplaãeñi i sebe i druge kataklizmiånom slikom Srbije u sluåajuçene faãizacije. Posledçe sredstvo koje je upotrebio, a koje mu je spustilo rejting u demokratski i graðanski orijentisanom svetu,

bilo je da protiv Ãeãeýa krene Ãeãeýevim sredstvima iz 1992, dau TV duelu sumçiåi svog kuma da je Hrvat.Draãkoviñ sada nije mnogo forsirao monarhiju ni

ravnogorce, skre-sao je kosu i bra-du i na slikama sepredstavýao kaoneka reprodukcija

Njegoãeve slike.Prvi put nije vo-dio kampaçu namitinzima na koji-ma je do sada çe-gov govorniåkidar najboýe funk-cionisao, mada jetokom proteklihdvadesetak mese-ci bilo uoåýivo dai tu epskim prete-rivaçima i glas-om starog lava iri-

tira deo mlaðegurbanijeg naraãta- ja. Ili je to presvega podsmehonih koji vole Ði-nðiña i çegovukombinaciju lasi-ce i mungosa. Ina-åe netrpeýivostizmeðu prodemo-

kratski orijentisanih pristalica i "vukovaca" ovih nedeýa je ras-la i u çoj je bilo viãe zluradosti nego kod komãinica u nekojpalanci.

Mnoge greãke i jedna zasluga?Uz sve greãke koje je åinio na svoju ãtetu, Draãkoviñu se

mora priznati da je protiv Ãeãeýa radio intenzivnije od svih ak-tera na politiåkoj sceni, naravno onako kako je znao i umeo, neuspevajuñi da pobegne od sebe.

Rezultat?Poloviåan i dvoznaåan. Od 600.000 glasova koji su u

drugom krugu prvog turnusa otiãli Ãeãeýu, vojvoda je zadræaonekih 100.000 i vratio se tamo gde je ranije bio, malo ojaåan.

Draãkoviñ je, pak, siãao na najniæu taåku od 1990. Nekigovore da je to kraj jedne politiåke pretenzije,ãto Draãkoviñ, sada sa viãe samokontrole

nego posle proãlih izbora, ne priznaje. Ono ãtoçemu moæe davati nadu jeste fakat da je nasrpskoj politiåkoj sceni i do sada bilo ipak ve-likih varijacija. Socijalisti su imali 2.300.000(1990), da bi padali i do 1.300.000 (1992);Ãeãeýeva SRS je varirala izmeðu 1.066.000(1990), preko 595.000 (1993), do septembarskih1.733.000; Demokratska stranka je na poåetkuimala 374.000, da bi u vreme Deposa (1992) bilapala na 196.000 glasova, a da bi se 1993. popela na497.000, itd...

Da li je Draãkoviñev odnos sa socijalistima imao ulogu uçegovom padu?

Taktika bojkotaãa bila je da pokaæu da je Draãkoviñ kolabor-irao sa Slobodanom Miloãeviñem. U finiãu kampaçe on jepokuãavao da tu optuæbu negira i da ponavýa tvrdçu da je Ãeãeý

v

MEKA KAMPANJA: Milutinoviñevi posteri na PMF-u u Beogradu E M I L V A Ã -

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



taj s kojim Miloãeviñ u Srbiji pravi koaliciju. U skupãtini su zanovog predsednika skupãtine tako pored levice glasali radikali, aSPO-ovci su bili uzdræani.

Ãeãeýu takve optuæbe ne smetaju?Paradoksalno, ne! Deo çegovog biraåkog tela navikao je da

glasa za Ãeãeýa u nekom ritualu superlojalnosti (SrbobranBrankoviñ) po kojoj nije dovoýno biti samo za Slobu, nego i zaSlobu i za Ãeãeýa. Ãeãeý svoj odnos sa reæimom prikazuje kaodræavotvornost.

To je unekoliko "obraåun lojalnih"?Zbir glasaåa SPS-a i radikala i maçih satelita (1990. to je bio

zbir SPS-a i kandidata grupa graðana) u duæem periodu se vrtinegde izmeðu dva i po miliona i dva miliona i osam stotina hiý-ada. Tu su negde.

Juæni front?Razlike izmeðu Milutinoviña i Ãeãeýa u veñini izbornih je-

dinica nisu velike i kreñu se izmeðu 5.000 i 10.000 glasaåa; uNiãu je ta razlika oko 14.000 glasova; socijalisti apsolutno do-miniraju nad Ãeãeýem u izbornim jedinicama Ãabac, Zajeåar,Kruãevac, Leskovac, Vraçe, Kosovska Mitrovica, Priãtina iPeñ, gde razlike doseæu treñinu osvojenih glasova.

Najveñi skok u mraku?Ako se uporedi prvi krug prvog turnusa sa ovim ãto se sad

Milanove kapijeKao da pevuãi: "Oj, Milane, kad u vojsku poðeã,

nemoj moju kapiju da proðeã..." Milutinoviñ jepobedio u 27 izbornih jedinica:

1. Palilula 49 2812. Voædovac 61 1233. Novi Beograd 66 7904. Åukarica 74 2615. Subotica 32 3206. Zreçanin 71 8587. Panåevo 58 8638. Sombor 43 30210. Vrbas 44 07612. Vaýevo 53 45513. Ãabac 62 12714. Smederevo 46 82615. Poæarevac 56 57516. Kragujevac 56 08317. Jagodina 51 47018. Zajeåar 82 15319. Uæice 58 42720. Åaåak 44 28621. Kraýevo 48 03522. Kruãevac 64 28423. Niã 8340624. Prokupýe 55 75425. Leskovac 70 44926. Vraçe 93 92927. Kosovska Mitrovica 16 011

28. Priãtina 42 43529. Peñ 74 474

dogodilo, videñemo da su socijalisti najviãe porasli u Vraçu – sa68.561 u septembru na 93.929 glasova u decembru; u Zajeåarusu skoåili sa 73.823 na 82.153; u Leskovcu sa 51.987 na 70.449;u Priãtini sa 29.023 na 42.435; u Peñi sa 63.126 na 74.474.

Kaæe pesma: "Crveni se barjak vije...?"Milutinoviñ je pobedio u gradovima i gde su socijalisti na

vlasti, ali i tamo gde je na lokalnoj vlasti koalicija "Zajedno",sem u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici gde je pobedio Ãeãeý.Ne treba izgubiti iz vida ni to da su se i na proãlogodiãçimsaveznim izborima rezultati iz celih izbornih jedinica iãli uprilog socijalistima, a u samim gradovima koaliciji "Zajedno".Sada su socijalisti pobeðivali i "u gostima". U "ãetaåkom" Piro-tu je Milutinoviñ dobio 2360 glasova viãe nego Ãeãeý i Draãk-oviñ zajedno; u Åaåku, toj ranijoj "SPO-tvrðavi", Milutinoviñ jepobedio na 73 od 103 biraåka mesta.

Socijalisti vrañaju uticaj u velikim industrijskim centrima ukojima nezadovoýstvo regrutuje Ãeãeýeve glasaåe: u izbornoj jedinici Novi Beograd (tu kod Zemuna) sa 56.030 glasova u sep-tembru socijalisti su skoåili na 66.790; u Niãu, koji joã grdi Mi-leta Iliña, sa 71.151 otiãli su na 83.406, na Åukarici (gde ih jezbog izborne kraðe napustio popularni Åoviñ) sa 64.517 popelisu se na 74.261; u Panåevu sa 49.919 na 58.863...

"Demokratska scena", ili ono ãto se doskora nazivalo"opozicijom", posle svega izgleda kao pusto bojiãte na kome nemoæe pomoñi ni Kosovka devojka koja je izvidala Orloviña Pavla?

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Zemýa

srpskih radikala

Ãeãeý beleæi pobedu u dve jedinice:

9. Novi Sad 51 64411. Sremska Mitrovica 62 427

U Novom Sadu izlazak je bio 50,8 odsto, a uSremskoj Mitrovici 63,3; Ãeãeý je ranije imao

46.283, a sada ima 51.644, ãto znaåi da je malo po-rastao; u Sremskoj Mitrovici je imao 59.810, a sadaima 51.644, ãto govori o gubitku glasova.

Ipak, uprkos tome ãto je izvikana kao autono-maãka, Vojvodina ostaje i daýe glavna radikalskakolevka.

PORAZ IPRIKLJUÅENIJA:

PosterVuka Draãkoviña

zultate tokom izborne noñi, pretpostavýaju da, ako je u proãlomdrugom krugu broj glasaåa pao sa 57,47 na 48,97, da bi sadamoralo da se pretpostavi da ñe broj glasaåa od prvog do drugogkruga pasti i viãe. Ako samo polovina glasaåa Vuka Draãkoviñaostane kod kuñe, novog predsednika neñe biti.

Uh, kako ñemo?Govori se o izmeni zakona za izbor predsednika Republike,

po kojoj bi se ili odluåivalo po jednokruænom veñinskom siste-mu u kome najjaåi nosi sve, ili bi se smaçila kvota u drugomkrugu, ili bi se u drugi krug pripustila tri najjaåa kandidata, ãto jesistem deýeça biraåkog tela koji su socijalisti isprobali napokrajinskim izborima u Vojvodini. Reãeçe sa tri kandidata udrugom krugu moæda golica ambicije trojice glavnih aktera i nebi se trebalo zaåuditi ako takav zakon bude i izglasan.

U åemu je fazon ãto u zemýi u åijoj juænoj pokrajini tiça pobuna, u kojoj vlada trveçe izmeðu dve federalne republike,kojoj su upravo produæene sankcije i u kojoj protektori produæavaju spisak politiåkih uslova ne moæe da se izabere predsednik Republike?

Moæda je pronalazak u tome da ne bude nikoga ko bi mogaoda primi poãtu... s

MILAN MILOÃEVIÑ

Maçe od 800.000glasova oslabýenog Vu-

ka Draãkoviña, Vuka Obradoviña i poniæenog DragoýubaMiñunoviña to pokazuju. Broj glasaåa se od 1990. smaçio sa70,10 na 52,75 procenata. To znaåi da je oko milion i po ýudinekad glasalo pa odustalo. To su neartikulisani glasovi protiv.Jaz je produbýen, nade rasprãene i ne vidi se ko bi okupio taj po-tencijal od preko dva miliona srpskih glasova protiv (Albanci sui onda i onomad bojkotovali).

Koncentracija apstinencije je inaåe najveña u velikim grad-skim izbornim jedinicama i meãovitim sredinama. O tome go-vori procenat izlaska biraåa: Palilula (45,3), Voædovac (48,9)Kraýevo (48,6) Novi Sad (50), Kosovska Mitrovica (14,6); Priã-tina (21,2) Peñ (22,5).

Hoñe li drugi krug uspeti?Biraåi su, kako izgleda, kaznili sve aktere poåivãe koalicije

"Zajedno". Oni nisu hteli direktno da posluãaju poziv na bojkoti ta akcija nije uspela u prvom turnusu, a broj glasaåa se smaçiosa 57,47 procenata u septembru na 52,75 u drugom turnusu u de-cembru kada i nije voðena neka akcija za bojkot. Broj nevaæeñihlistiña je proãli put iznosio oko 3 odsto, a sada je 2,02. Ãta sezapravo desilo u ovom krugu moæda i nije tako vaæno. Biñe ih i

devet!Politikolog Vladimir Goati i statistiåar Srðan Bogosavýeviñ,koji su kao eksperti u beogradskom Medija centru analizirali re-

E M I L V A Ã -

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


VREME s 13. DECEMBAR 199710

Duh Vremena

Do posledçeg glasaMilutinoviñ i Ãeãeý predstavýaju snage koje su oåigledno veñ postigleopasan konsenzus oko maksimuma srbijanske demokratiånosti, a taj

maksimum je pritom daleko ispod onog u, na primer, Crnoj Gori

nicije, poput ãtapske veæbe. Demokratskiizbori i treba da budu takvi, to jest bez krvii bilo åega ãto podseña na prevrate, udare irevolucije. Ovde, meðutim, od demokratijeimamo pre svega kandidate koji se ponaãa- ju kao da je u tom pogledu sve u redu, aznaju da nema uslova za mirni prenos vlas-ti i da toga nikada nije ni bilo.

Osim tih kandidata, sve ostalo u Srbijiviãe liåi na zatvoreni, kruti, na promene ot-porni poredak koji ñe se pre polomiti nego

preobraziti. Kad izbore organizuje reæimprovereno nezainteresovan za demokrati- ju, onda treba biti nat-proseåno lakouman paoåekivati uspeh demokrat-skog kandidata. Ipak, kan-didati su pristali da seprave ludi i bez mnogogunðaça suspendovalisvoje osnovno oseñaçepraviånosti.

Ovakvo ponaãaçe nijeneobiåno za kandidate koji ionako nisunaroåito demokratski raspoloæeni, poputpredstavnika socijalistiåke inercije MilanaMilutinoviña, ili Vojislava Ãeãeýa kojiradikalno sumça u postojaçe spoýçegsveta. Oni jesu suprotstavýeni, kao ãto ñese videti u drugom krugu, ali to je sukobviãeg nivoa kakav je moguñ samo meðuýudima koji se slaæu u bitnom, a to je dapostojeñi poredak çima dobro sluæi i netreba ga izlagati rizicima zapadçaåkih re-formi.

Njih dvojica se, dakle, ne sudaraju okonaåela, nego se na svoj naåin poãteno tak-miåe oko podele vlasti, novca, uticaja... U

sluåaju bitnijih razlika u procenamaodnosa snaga, çihovi ýudi mogli bi seuzajamno hapsiti i ubijati, ali ne bi dovodili

u pitaçe samo naåelo sile i bezakoça.Zato su nepogreãivo sloæni pred zajed-

niåkim neprijateýem u vidu graðanske,pravne dræave i demokratske procedure.U osnovi, Milutinoviñ i Ãeãeý pred-

stavýaju snage koje su oåigledno veñ posti-gle opasan konsenzus oko maksimuma sr-bijanske demokratiånosti, a taj maksimum je pritom daleko ispod onog u, na primer,Crnoj Gori. Gledajuñi çih dvojicu, ispalobi da je Srbija sreñna zemýa u kojoj jeodavno pouzdano ustanovýeno ãta su os-novni nacionalni interesi, da je na snazistabilan i dugoveåan sistem koji svestranke samo podupiru i da se na izborimaodluåuje samo o nijansama i liånostima.

Povremeno, tokom kampaçe, radikalisu se æalili na medijsku neravnopravnost,

ãto je eufemizam za ureðivaåku politikuRTS-a koja oduvek poåiva na "nama sve,vama niãta" formuli. Meðutim, niti su oniimali primedbe kad je ta formula pogaðalanekog drugog, niti sad, kad je Ãeãeý glavnaærtva, radikali misle da sa samom formu-lom neãto nije u redu. Kad protestuju, to jezbog sakupýaça izbornih poena, a inaåene zameraju ãto neko ko ima vlast ne poã-tuje nikakvo pravo. Ãeãeý ne veli da bi seon drugaåije ponaãao, naprotiv, jedva åekada ga zapadne pa da tim trulim socijalisti-ma pokaæe kako se uæiva u punoñi nekon-trolisane vlasti.

Mada je u kampaçu uloæio izvestan

telesni napor, Milutinoviñ je stalno iz-gledao kao åovek koji se upravo prejeo isprema se da prilegne. Ãeãeý, meðutim,

oduvek izgleda proædrýivo, ali istovre-meno kao neko ko se ne moæe najesti. Tako

nekako deluju i çihove stranke, programi içihov politiåki poloæaj. Statiåki gledano, uprednosti je Milutinoviñ, dinamiåki Ãeãeý,ali nije reå o nekom gvozdenom istor-ijskom zakonu i ne bih se kladio u konaåanishod. Posle prvog kruga Milutinoviñ jeipak uspeo da popravi raniji Liliñev rezul-tat, ali Ãeãeý nije zaustavýen. On ñe, udrugom krugu, ponovo dobiti dosta Draãk-oviñevih glasova, ali verujem da ovogaputa Ãeãeý neñe pobediti kandidata levice.

Ako bi mu to ponovo uspelo, Ãeãeý bipostao gotovo nezaustavýiv, uprkos tomeãto na drugi krug gotovo sigurno neñe iza-

ñi dovoýno biraåa. On bi umeo da uzurpiravlast koja mu formalno nije pripala i da pri

tom ne uznemiri one koji joã kontroliãu fiziåkusilu, odnosno oruæje. Mo-gao bi mirno da kaæekako je pobedio uzastop-no dva kandidata levice ikako, samo zbog glupogzakonskog ograniåeça,on veñ nije punopravnipredsednik Srbije.

To je veñ suviãe opasno i verujem da ñeMiloãeviñ uraditi sve da se to ne dogodi,ãto znaåi da ñe sledeñi nesuðeni predsednikSrbije ipak biti Milutinoviñ. To znaåi daostaje barem teorijska moguñnost, natreñim izborima, za nekog boýeg od ovedvojice. Ta moguñnost otvorena je pre sve-ga slomom Vuka Draãkoviña, ãto je jedinidobar ishod ovih izbora. Njegov poraz,koji ovoga puta ni çega nije iznenadio, re-zultat je nemoguñe, protivreåne uloge koju je hteo da igra.

On se kandidovao da predstavýa svedemokratske snage i bude herojski grudob-ran protiv komunizma i faãizma, a pristao

na unapred izgubýenu trku. Svi çegovigde god stignu cede pare, åerupaju iceçkaju se sitniåavo, a ovaj veliki prorok i

Mada je u kampaçu uloæio izvestan telesninapor, Milutinoviñ je stalno izgledao kao åovekkoji se upravo prejeo i sprema se da prilegne.Ãeãeý, meðutim, oduvek izgleda proædrýivo, aliistovremeno kao neko ko se ne moæe najesti

Joã jedan pogodak u niãta. Joã jedniizbori koji Srbiju nisu pomerili ni

napred ni nazad, a pri tom nije baãsve ostalo ni kako je bilo. To je bilamanevarska borba, bez prave mu-

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


s VREME 1113. DECEMBAR 1997

Na ovim izborima Draãkoviñ je najgore proãao jer jenajviãe lagao Ne govorim, o obeñaçima i namerama,nego o lagaçu u pogledu samog svog biña. Hteo je dauredno i do posledçe pare naplati sve junaåke pred-stave u kojima je igrao

spasilac, koji o tome ne zna niãta, ærtvujese i goloruk kidiãe na sile mraka. Na ovimizborima Draãkoviñ je najgore proãao jer jenajviãe lagao. Lagao je onako kako ni upolitici, ni pred izbore, niko ne laæe, jer seto ne isplati.

Ne govorim, dakle, o obeñaçima i na-merama, nego o lagaçu u pogledu samogsvog biña. Hteo je da uredno i do posledçepare naplati sve junaåke predstave u koji-ma je igrao, a da toniko ne primeti, negoda se jednako verujeu çegovu nesebiå-nost. Ova protivreå-

nost je ogromno na-rasla, çegova priåa osebi postala je nes-varýiva, nepodnoãýi-va za obiåno ýudskooseñaçe mere i ukusa. Nikad se takoprovidno sitne misli nisu tako bezuspeãnoskrivale iza toliko krupnih reåi i praznihzakliçaça.

Osim ovog laænog predstavýaça kojeuniãtava çega liåno, Draãkoviñ je rðavimzastupaçem napravio i ãtetu demokrat-skim, liberalnim idejama. Na tu temu onobiåno ne kaæe niãta pogreãno, ali to deluje

nekako veãtaåki na çega nalepýeno,nedomiãýeno i nerazraðeno, pa ne odedaýe od parola tipa "Srbija u Evropi, Evro-

pa u Srbiji". U çegovom izvoðeçu,miroýubivost, tolerancija i otvaraçe kasvetu ni izdaleka nisu vaæni toliko kolikoporuka "jesam li vam ja govorio".

Åini mi se da u Srbiji danas nemapogreãnijeg åoveka za okupýaçe demo-kratskih snaga, ãto je posao koji, vaýda,predstoji. Zato je dobro ãto Draãkoviñ od-lazi, a dobro je i ãto predsedniåki izboriponovo neñe uspeti. To bi, naime, moralo

podstañi raspravu o izbornim zakonima iopãtim uslovima. Ma koliko izgledalonemoguñe, jednom ñe se ipak morati izab-rati novi i zauvek preæaliti stari predsednikSrbije.

Ova sprdça s izborima, kojom se sig-urno poneko ponosi, morañe da se okonåa.Uostalom, veñ sad se vidi da je porastaobroj onih koji ne glasaju, mada je izostala

kampaça za bojkot. Biñe da su ýudi samizakýuåili kako se od loãih kandidata nemoæe dobiti dobar predsednik. Tu se negde

svakako krije izvestan demokratski poten-cijal. Meðutim, kao ãto je jedini spas zaMiloãeviña bio u slomu koalicije "Zajed-no", tako sad i demokratska opozicija imaviãe razloga da se uzda u slabosti protivni-ka nego u vlastitu snagu.

Okupýaçe svih tih muãiåavih vlasnikamalih i sredçih stranaka neñe iñi lako nikad im viãe ne bude smetao Vuk Draãk-oviñ. Pored toga, mnogo ñe, po svoj prilici,

zavisiti od Miloãe-viña i çegovog re-æima koji ñe uskoromorati ozbiýno darazmisle i izaberu

opozicionog favori-ta, partnera i bu-duñeg naslednika.Postaje, naime, oåi-gledno da viãe ne-

ma udobnog, neograniåenog vladaça Srbi- jom. Jasno je i da je Draãkoviñ preslab, ko-mpromitovan partner, uglavnom bezbuduñnosti. S druge strane Ãeãeý je priv-laåan, zavodýiv, ponekad zvuåi kao melemna Miloãeviñeve rane, ali je prejak iopasan, spreman da razjuri celu Familijuåim mu se ukaæe prilka. A da se okrenezalivaçu demokratske opozicije? Da,

samo kakav bi Miloãeviñ to bio voða i poli-tiåar kad bi æeleo da ga nasledi boýi? s

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


e s e o n o b a r n a b o ý , c i m a , I t a l i j a n i m a ... N i ç i m a v i ã e n e

a v e s u z u k i , z a k o j i j e J u g o s l a v i j a b i l a d e s t i n a c i j a p r e r a t a .

m t r æ i ã t i m a s u n a ã e m e s t o z a u z e l i T a j l a n ð a n i , M a l e æ a n i , I n d o n e æ a n i , L

o ý a c i , R u s i i , n a r a v n o , K i n e z i . P R O P U Ã T E N A Ã AN S A: K a o z e m ý a o g r o

a j v e ñ e g b r o j a s t a n o v n i k a n a s v e t u , K i n a j e , s i g u r n o , z a s v a k o g a z a n i m ý i

m u d a s e o d ç e u n a r e d n o m v e k u o å e k u j e , n i m a ç e n i v i ã e , v e ñ p r a v o p

K i n a m e ç a s v o j p r i v r e d n i s i s t e m u p r a v c u l i b e r a l n e t r æ i ã n e p r i v r e d e , k o j o j

æ i t i n a t o j s t r a n i p o d r ã k u z a p r e v a z i ð e n e i n e e f i k a s n e s i s t e m e j e , t a k o , å i

v e ñ å u v e n i n a f t n i a r a n æ m a n . N j i m e s u n a m K i n e z i , m i m o s t a n d a r d n i h s v

a r o b u . Al i , k a o o s i g u r a ç e z a o v a j p o s a o p o s l u æ i l o j e å e t r d e s e t a k m i l i o n a

r a å u n i m a n a k o n u v o ð e ç a s a n k c i j a U j e d i ç e n i h n a c i j a . Ã a n s a k o j u s m o t i

i ã ñ e n a , ã t o j e s a m o j o ã j e d a n d o k a z z a t v r d ç u d a n e m a v e å i t i h p r i j a t e ý

m a l o r o b e k o j u s m o p o n u d i l i n i j e K i n e z i m a o d g o v a r a l o k v a l i t e t o m i l i c e n

o v i n o m , u d o l a r i m a , s v a k a k o . P AT I K E I K I K I R I K I : Å a k s u i S j e d i ç e n e

s e t i l e k a k o j e t e ã k o r a z b a ã k a r i t i s e n a k i n e s k o m t r æ i ã t u . P r e m a p o d a c i m a

o s t a v ý e n i m n o v i n a r i m a u I n s t i t u t u z a s p o ý n u t r g o v i n u ) , p r e d v e g o d i n e A

s p o ý n o t r g o v i n s k o j r a z m e n i o d 14,5 m i l i j a r d i d o l a r a , a p r o c e ç u j e s e d a ñ

o d 18 m i l i j a r d i d o l a r a .: z a p r v i h d e s e t m e s e c i o v e g o d i n e i z K i n e s m o u v e z l i d e s e t p u t a v i ã e n

d o l a r a , p r e m a 5 ,6 m i l i o n a d o l a r a ) . P o s e b a n k u r i o z i t e t j e å i ç e n i c a d a n a

e ! ? Z a t o , p r e m a n e k i m t u m a å e ç i m a , o b r a z l o æ e ç e t r e b a t r a æ i t i u r e e k s p o

l i å n o g k v a l i t e t a p r o d a l i s m o j e t r e ñ i m z e m ý a m a ) i u v o z u j e f t i n i j e i z d r u g i

i o n a l o ã i j e g k v a l i t e t a ) . G d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? P r e m a d r u g o j t e o r

o K i n i n e m a n a f t e z a t o ã t o s e u v o z i “ p r e k o t r e ñ e z e m ý e ” . T o , p a k , p o d r a z u

g d e j e z a v r ã i l a r a z l i k a u c e n i ? U p r v o j p o l o v i n i o v e g o d i n e , p r e m a Ag e

u v o z i l a k o k s , p o l u k o k s , p a t i k e , f e r o m a n g a n , f e n a z o n , m o n i t o r e s a k a t o d n

u , b o k s i t , s i l i c i j u m i i g r a å k e . U K i n u j e i z S R J u p r v o j p o l o v i n i g o d i n e n a j v i

r i d a , c e l - v l a k n a , b u l d o æ d e r a i u t o v a r i v a å a . Z a d e v e t m e s e c i s l i k a j e n e ã

l i g r a ð e v i n s k i h m a ã i n a , t r a k t o r a i a l a t a . F E LI C I J A I J U G O : P r oblem

m s l u å a j u , t r e b a r e ã a v a t i o v d e , n e u K i n i . D v a skoraãç

i h s v e t s k i h p r i v r e d n i h t o k o va joã ijr a n i h p oslova i

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedan CD)u korist NP "Vreme", Beograd, æiro raåun 40804-603-7-31530.Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

NARUDÆBENICAOvim neopozivo naruåujemkompakt-disk sa 40 najno-vijih brojeva "Vremena", 10dodataka, åitaåem, bazom

podataka i uputstvomIme i prezime

Adresa

Potpis

Za svega 100 dinara dobiñete CD sa 40najnovijih brojeva "Vremena" i 10

specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tekstovi i svefotografije, ukljuåujuñi i naslovnestranice u boji. Na CD-u se nalaze i

besplatan Acrobat-åitaå (Mac, Win3.x,Win95), indeksirana baza podataka za

brzo pronalaæenje onoga ãto vam treba ikratko uputstvo, tek da se naðe...

Da li ste propustili neãto znaåajno? Da li ste se "izgubili"preturajuñi po starim novinama? Moæete li baã svega da se setite?

Mi smo SVE zapamtili!

D E S I G N

B Y M A R K O V I Ñ

&

S R B I N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Kosovo

Tanka crvena linijaI pored sveg upiçaça da svetu objasni da je Kosovo deo Srbije i SRJ,dræava je ovih dana tiho priznala da nema suverenitet nad delom ove

pokrajine, jer nije uspela da organizuje izbore u dreniåkom kraju

åelu u sredu je demonstrativno napustilaministarski sastanak u Bonu posveñensprovoðeçu dejtonskog sporazuma. Uznak solidarnosti, sa Vuåiñeviñem su izaã-la i oba dela (paýanski i baçaluåki) deleg-acije Republike Srpske mada je, kaæu, Biý-ana Plavãiñ kasnije pokuãala da nagovoriostale da se vrate.

I tako su se tri srpske delegacije iz dvesrpske dræave, koje su na bonski samitdoãle sa razliåitim, uglavnom suprotstavý-enim interesima i glediãtima, najzad okoneåega sloæile. Oko åega? Oko Kosova,naravno. Naime, na insistiraçe veñine

uåesnika, a naroåito Nemaåke i SAD, uzavrãnu deklaraciju je uvrãteno i nekolikouopãtenih reåenica o potrebi poãtovaçaýudskih prava albanskog stanovniãtva upokrajini, kao i poziv na hitne pregovoresrpskih i albanskih predstavnika kako bi sespreåila moguñnost izbijaça oruæanogsukoba. Ovo su Srbi shvatili kao drskomeãaçe u naãe unutraãçe stvari i pokuãajnasilnog guraça Kosova u dejtonskiokvir. Neãto ranije, jugoslovenske vlastisu odbile nemaåko-francusku inicijativuna istu temu, kao i obnovýeni pokuãaj ot-varaça stalne kancelarije Organizacije za

evropsku bezbednost i saradçu u Priãtini.Stav da nikakvo strano meãaçe i posre-dovaçe na Kosovu i oko çega ne moguprihvatiti, te da bi Albanci trebalo da sezadovoýe sa onoliko prava koliko im uovom trenutku garantuju srpski reæim isrpski zakoni (to su kobajagi "najviãisvetski standardi") maçe-viãe istim reåi-ma su ponovili i svi kandidati na protek-lim predsedniåkim izborima. Dakle, jasno je da je Kosovo crvena linija, onaj "mini-mum nacionalnog interesa" za kojim jenaãa intelektualna elita sve ove godinetragala.

Stoga je åudno ãto je bez ikakvihreakcija politiåara i javnosti proãao onaj

deo izveãtaja Republiåke izborne komisijeu kome se navodi da "iz bezbednosnih ra-zloga" biraliãta nisu otvorena u nekih petn-

aest sela opãtine Srbica (takozvani dreniåkikraj), mada je u samoj Srbici navodno biloglasaça. To je, da podsetimo, isti onaj re-gion iz koga su se srpske vlasti ãaptom po-vukle nakon ãto je famozna Oslobodilaåkavojska Kosova (UCK) presrela i naterala upovlaåeçe jednu oklopýenu åetu MUP-aSrbije i koji kosovski Albanci sve otvore-nije nazivaju "osloboðena teritorija Repub-like Kosovo" (vidi "Vreme" broj 372).

Odustajaçem od pokuãaja da u tom krajusprovede izbore dræava je praktiånopriznala dve stvari: da na jednom delu

svoje teritorije nema suverenitet i da nijesposobna da ga uspostavi åak ni na takosimboliåki vaænoj stvari kao ãto su izbori,koji su temeýno ovaploñeçe idealnogodnosa graðanina i dræave.

Na prvi pogled, ovo odustajaçe bi sedalo tumaåiti kao åisto pragmatiåan potez,usmeren ka izbegavaçu eventualnih in-cidenata i stvaraçu prostora za stiãavaçenapetosti. I zaista, na ãta bi to liåilo ako bi

elegacija Savezne RepublikeJugoslavije sa politiåkim direktor-om Dragomirom Vuåiñeviñem na

v

Izlazak i ulazak"Ko izaðe mora da zna kako ñe ponovo da uðe", izjavio je ãef nemaåke diplomatijeKlaus Kinkel, komentariãuñi odluku delegacije SRJ i bosanskih Srba da napuste

Meðunarodnu konferenciju za implementaciju mirovnog sporazuma o BiH, u znakprotesta ãto se u zavrãn-om dokumentu spomiçeKosovo kao uzrok nesta-bilnosti u regionu."Netreba tome pridavati pre-terani znaåaj. Njihovpostupak vredi posmat-rati u svetlu predizbornetaktike u Srbiji ", rekao je Kinkel.

Ãta je politiåki direk-

tor Ministarstva inos-tranih poslova SRJ Dra-gomir Vuåiñeviñ hteo daporuåi svetskoj javnostimogli su da shvate samooni novinari koji razu-meju srpski i åitaju ñirili-cu. Jer, delegacija iz Beograda nije obezbedila prevod. Njegovo izlagaçe bilo je uhladnoratovskom stilu pedesetih godina. Za çega postoji samo takozvano pitaçe Ko-sova i Metohije i "pokuãaj tretiraça tog pitaça na ovakvim i sliånim meðunarodnimskupovima predstavýa indirektnu podrãku separatizmu i ohrabruje terorizam".

O BiH se na zavrãnoj konferenciji za novinare nije mnogo govorilo. Moæda je bilodovoýno i to ãto je na pitaçe da li je na putu uvoðeçe protektorata, Kinkel rekao "ne",a Vestendorp – "joã". Joã je novinarima poverio da ñe ukloniti Momåila Krajiãnika

ukoliko se ne popravi.D. R.

KAKO SE VRATITI: Vestendorp i Kinkel u Bonu R E U T E R S

D

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Ko je DragomirVuåiñeviñ

Ãef jugoslovenske delegacije na kon-ferenciji u Bon Dragomir Vuåiñeviñprvi put je ovom prilikom predstavýen jugoslovenskoj javnosti u funkciji poli-tiåkog direktora u Ministarstvu inos-tranih poslova, oåigledno novoj, uvede-noj u jugodiplomatiju po uzoru na nekestrane. Vuåiñeviñ je, inaåe, diplomata-profesionalac, sa viãedecenijskim iskus-tvom: obavýao je znaåajne funkcije i uMIP-u (posledçih godina kao direktorDirekcije za susedne zemýe) i u diplo-matsko-konzularnim predstavniãtvima usvetu (Kanada, Alæir). Meðutim, tek je uposledçih neãto viãe od mesec dana –otkako stalni pratilac Slobodana Milo-ãeviña prilikom meðunarodnih susretaMilan Milutinoviñ vodi sopstvenu poli-tiåku kampaçu – promovisan u najis-taknutiju liånost MIP-a: kao jedini dip-lomatski predstavnik pratio je Slo-bodana Miloãeviña u Kinu, a ovih dana

prisustvuje i predaji akreditiva jugoslov-enskom predsedniku novoimenovanihstranih ambasadora.

albanski "biraåi" iz UCK, umesto listiña, uglasaåke kutije ubacili neãto eksplozivnije itako pokvarili sliku o "fer, demokratskim iregularnim izborima" koja nam se ovihdana uporno servira? " To biste vi hteli?",

kao da poruåuje srpski reæim ostatku sveta."Da Drenicu preplavimo vojskom i polici- jom, pa da posle kukate kako sprovodimoteror i ugçetavamo Albance?" Ovako,stvara se slika o toboæçoj trpeýivostisrpske administracije u odnosu na "ãiptars-ki separatizam i terorizam na Kosmetu".

Sliåna toboæça trpeýivost saveznih irepubliåkih vlasti prema Albancima svoje-vremeno je u srpskom javnom mçeçustvorila frustraciju koju je SlobodanMiloãeviñ pre deset godina iskoristio daujedini Srbiju "iz tri dela" i doðe do neog-

Svi Miloãeviñevi reformatori

Ãta ñe biti s ÐuniñemPoåiçu s dosta optimizma, onda udare u prvi, drugi, treñi zid...tada progovore i tu je – kraj

rubaýa koje je dræava izdvajala za ishranumlade pernate æivine. Kad su na prvoj odçih dobili iskreno taåan odgovor da po pi-

letu na hranu ode samo pet rubaýa, odmahsu uhapsili direktora uz pretpostavku dapreostalih deset trpa u svoj dæep. Poãto seta priåa brzo proåula, veñ na drugoj farmiim rekoãe da pile pojede hranu vrednusvih 15 rubaýa. I tu je rukovodilacuhapãen zbog uvereça da laæe. Na treñojfarmi nisu znali koga da hapse poãto jetamo odgovor bio: "Hej, mi svakom piletudamo po 15 rubaýa, pa kupi da jede ãtahoñe".

I dok je ovaj posledçi odgovor kasnijepostao idejna okosnica privrednih reformi,maçe-viãe na celomprostoru nekadaãçegSovjetskog Saveza, on,evo veñ deset godina,nikako ne moæe da uh-vati korena u Srbiji. Uçoj ima mesta i za prvei za druge, ali nikako, ilibar jedva i kratkotrajno,za treñe – reformamanakloçene ýude.

Takvu tezu trenutnopothraçuje poloæaj u kome se naãaoDanko Ðuniñ, potpredsednik savezne

vlade, nakon çegovog osporavaça jugoslovenskog kursa u pregovorima onasleðu bivãe SFRJ i, posebno, posle iz-

jave Agenciji Beta da treba priznati rezu-ltate predsedniåkih izbora u Crnoj Gori.Mada bi bilo netaåno i pretenciozno g.Ðuniñu dodeliti kýuåni znaåaj za daýusudbinu teãkom mukom zapoåetihprivrednih reformi, ipak bi çegov od-lazak predstavýao pobedu retrogradnih,uskogrudih i konzervativnih nad savre-menim, otvorenim i struånim shvataçi-ma upravýaça ekonomijom. I, naravno,znaåilo bi to da se Slobodan Miloãeviñoslobaða joã jednog od reformatora koje

je liåno doveo u svoj tim.

Prvi reformator koga je sadaãçi pred-sednik SR Jugoslavije, joã davne 1989.godine, pustio niz vodu bio je – sam Slo-bodan Miloãeviñ. Poãto je preuzeo iuåvrstio svoju vlast nakon Osme sednice,g. Miloãeviñ je, naime, oformio Komisiju

Predsedniãtva Srbije za privredne re-forme, a odluåio je da bude i çen predsed-nik. Uz neviðenu medijsku pompu ta ko-misija je pripremila program u kome se,radikalno reformatorski, govori o privati-zaciji, pomiçe se izdavaçe akcijadomañih preduzeña, predviða velika neza-poslenost zbog restrukturisaça privrede...Reåju: åist put u træiãnu privredu. Pojediniålanovi te komisije danas tvrde da je upra-vo od g. Miloãeviña stizala najjaåa potpo-ra takvim idejama. Ako je taåno, kao ãtopriåaju neke çegove bivãe kolege, da je

S l o b o d a nMiloãeviñ bio prvi i

jedini bankar koji je joã krajemsedamdesetih godi-na imao i znaça ipetýe da tadaãçesavezno ruk-ovodstvo upozorikako Jugoslavijaulazi u zonu visokespoýne zaduæenos-

ti, oåito je da sadaãçem predsednikuJugoslavije zdrava (i normalna) ekonoms-

ka politika nije strana. Ali, ne lezi vraæe,kasnije su neke druge stvari postalevaænije.

ODUSTAJANJE: Od svog sop-stvenog programa ekonomskih reformi(dokumenta Komisije Predsedniãtva Sr-bije liåno je potpisivao) SlobodanMiloãeviñ je odustao åim se pokazalo nesamo da je nacionalizam korisnija kartaveñ i da jedan dobar miting donosi viãepolitiåkih poena od bilo kakvih privrednihreformi. Posle su iz tog tabora nestali glav-ni zagovornici novog ekonomskog kursa(Miãa Crnobrça, Jurij Bajec, pa i Bora Jo-viñ). G. Joviñ ñe u kçizi "Posledçi daniSFRJ" posvedoåiti da ekonomski argu-

Dok je postojao Sovjetski Savez, in-spektori su, kaæu, obilazili farmepiliña da vide kako se troãi 15

Prvi reformator koga jesadaãçi predsednik SR Jugoslavije, joã davne1989. godine, pustioniz vodu bio je – samSlobodan Miloãeviñ

raniåene vlasti u najveñoj republici poåivãeSFRJ. U vremenu koje je usledilo, nikonije smetao Miloãeviñu da na Kosovu radiãta hoñe, pa je jedini opipýivi rezultat toãto je jednu hroniåno teãku situaciju doveodo akutne regionalne krize. I ãta sad? Mo-guñe je zamisliti da bi do nekih sledeñihizbora moglo postojati viãe takvih enklavau kojima biraåka mesta neñe biti otvorenaiz istih "bezbednosnih razloga". Ostañemo

principijelni, pa makar jednog dana svi gla-sali u Beogradu. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



menti nisu dominirali ni kad je g.Miloãeviñ odluåio da ne podræi reformskepredloge Ante Markoviña. "Sloba je za od-

luåno 'ne'. Treba ga oboriti. Ako sada pro-ðe, ostañe joã åetiri godine, a mi u çega(Antu) nemamo povereçe", zapisao je g.Joviñ povodom rasprave unutar srpskogrukovodstva oko ekonomskog programatadaãçeg saveznog premijera.

Sledeñi na listi reformatora kojih seSlobodan Miloãeviñ uspeãno oslobaða veñdeset godina je Milan Paniñ. Doduãe, uprvih sto dana na mestu saveznog prem-ijera g. Paniñ je, kako su to precizno raåu-nali novinari, 90 dana potroãio na meðun-arodne kontakte, a samo 10 na nagoveãta-

je stabilizacionog programa u kome se

mogla prepoznati logika træiãne privrede.Ali, u jednom od prvih istupa na TV, Mi-lan Paniñ je narodu poruåio kako jedvaåeka da se obraåuna sa paramilitarnompolitikom, kako bi se onda "bacio" na svo-

ju omiýenu temu – ekonomiju. Nije do-voýno dugo ostao na vlasti da bi ispunio toobeñaçe, poãto je paramilitarna politikaçemu doãla glave, tako da, praktiåno, nijeni imao vremena da se bavi "svojomomiýenom temom".

Dr Dragoslav Avramoviñ je za Slo-bodana Miloãeviña bio najtvrði reforma-

torski kolaå. Prvo, zato ãto je, kao person-ifikacija slamaça hiperinflacije dobio ore-ol spasioca, a, drugo, zato ãto je uæivao

izuzetnu popularnost meðu stanovniãtvomJugoslavije. No, i ta prepreka je ukloçenai to dva puta, ako se raåuna pokuãaj g.

Avramoviña da predvodi opoziciju naproãlogodiãçim parlamentarnim izbo-rima.

Sada se stolica klima Danku Ðuniñu.Neki smatraju da i akademik Kosta

Mihajloviñ treba da ima svoje mesto meðureformatorima. Po çima g. Mihajloviñu tomesto pripada zato ãto se svojevrsnom"reformom" moæe nazvati i proces pre-voðeça jedne izvozno orijentisane privre-de na zatvorenu i supstituirajuñu, kao izato ãto isti tretman zasluæuje i izazivaçenajveñe hiperinflacije u novijoj svetskojistoriji. U tom sluåaju bi akademik Mi-

hajloviñ bio jedini "reformator" koji je joãu Miloãeviñevoj blizini.

ZAJEDNIÅKE OSOBINE: Ukolikose sa ovog spiska izuzmu sam SlobodanMiloãeviñ i Kosta Mihajloviñ, zanimýivo

je uoåiti da izmeðu reformatora koji suodstraçeni ( i onih koji su "u nevoýi")postoji nekoliko dodirnih taåaka. Prva jeda su dovedeni sa strane, da potiåu, makari samo formalno, izvan partijskih strukturakojima upravýa g. Miloãeviñ. G. Paniñ,koliko je poznato, nikada nije postao ålanni Socijalistiåke partije Srbije (SPS), ni

neke çoj bliske partije. G. Avramoviñ jeuzeo kçiæicu SPS, ali tek poãto je dubokozagazio u poslove korisne za g. Milo-

ãeviña. Danko Ðuniñ, mada odavno ålanekonomskog saveta SPS-a, prema sos-ptvenoj tvrdçi nije formalno ålan ni jedne

partije.Druga çihova dodirna zajedniåka taå-ka jeste da poslu, koji im po pravilu poveriliåno Slobodan Miloãeviñ, prilaze sa dostaoptimizma, uvereni da ñe neãto promenitinaboýe. Treña je da se brzo suoåavaju saograniåeçima: nekompetentni saradnicina visokim poloæajima, odbrana suludepolitike koja zahteva racionalna ob-

jaãçeça iracionalnih ideja, nemoguñnostnezavisnog delovaça i samostalnograzmiãýaça (jedna od aktuelnih zamerkig. Ðuniñu jeste da "sve radi sam, sa svojimýudima")... Poãto udare o jedan, drugi i

treñi zid, oni, u jednom momentu, javnoprogovore, usude se da kaæu ãta misle. To

je, po dosadaãçem pravilu, poåetak çiho-vog kraja.

Sve ãto Slobodan Miloãeviñ od svojihsaradnika oåekuje saæeto je u opisu dr Dra-goslava Avramoviña: "Kad Miloãeviñ dasignal, onda niko ne sme o tome drugaåijeda razgovara i da kaæe da to ne moæe. Jedi-no se ja nisam bojao. Nas dvojica smo bilina "gospodine Avramoviñu" i "gospodineMiloãeviñu". Svi drugi su bili na per tu saçim, znate, a drhte, drhte pred çim i vid-

ite kako drhte."A ne moæete i drhtati i biti reformator.sVESNA KOSTIÑ

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

POTROÃENI I NAÅET: Milan Paniñ, Dragoslav Avramoviñ i Danko Ðuniñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Jedini domañi interdisciplinarni åasopis za poli-tiåku teoriju i praksu koji u svojim koricama sa-

bira znaça iz politikologije, filozofije, so-ciologije, istorije, ekonomije, antropologije idrugih druãtvenih i humanistiåkih nauka.

Prvi struåni åasopis u (naj)novijoj Jugoslaviji

koji je doæiveo svojevrsnu zabranu!Uprkos nedavnom smeçivaçu zbog "prevelikog tala-saça", "neopreznosti" i "nekooperativnosti" spram – ...

(ne)zna se koga /åega, stara redakcija u punom sastavu(Vladimir Cvetkoviñ, Slobodan Antoniñ, Ðorðe Vukadi-

noviñ, Srbobran Brankoviñ, Zoran Stojiýkoviñ)nastavýa da radi

U NOVOJ SVESCI STARO-NOVOG ÅASOPISA,na 230 stranica, izmeðu ostalog, moæete proåitati:

TEMA BROJA: SAVREMENE TEORIJE DRÆAVE (S.Brankoviñ, P. Danlijvi i B. O'Lijri, L. Brust i D. Stark, P.

Evans, S. Samardæiñ – o glavnim konceptima modernedræave, o evropskoj novoj desnici, o dræavi kao "stopýenojautonomiji", o strukturnim promenama u zemýama is-toåne Evrope, o moguñnostima konstituisaça Evropske

unije kao transnacionalne zajednice...)U redovnim rubrikama Ogledi, Baãtina i Prevodi moæete

proåitati tekstove Svetlane Kçazev-Adamoviñ, ÐorðaVukadinoviña, Duãana Pavloviña, Sofije Boæiñ, Fridriha

fon Hajeka i drugih o Raselovoj koncepciji druãtva, o vlasti imodernizaciji u Srbiji, krizi od 17. novembra, Srbima u Dal-

maciji, pojmu "liberalizam"...

Jedini struåni åasopis koji svoj identitet traæi izvan ek-strema nacionalnog autizma i mondijalistiåke infantil-

nosti. Zbog toga joã niko nije odbio da piãe za (N)SPM!(Cena 50 dinara)

U s k o r o u p r o d a j i . . .

Specijalno izdaçe

nedeýnika "Vreme"

Kçiga novinara "Vremena" Uroãa Komlenoviña

UMRETI U BEOGRADU NAJPOZNATIJA MAFIJAÃKA UBISTVA DECENIJE

q Svi dostupni podaci o seriji misterioznih zloåina u Beograduna jednom mestu q Badæa, Kundak, Knele, Dæamba, Majmun,Ñenta, Æoræ, Beli, Dadiýa, Tref, Biæa... – ko su bili, gde, kada ikako su nastradali q Ubistva automobilskog asa, ãefa policije i

generalnog sekretara JUL-a u opasnoj blizini porodice predsed-nika Miloãeviña q Hoñe li bar jedna spektakularna likvidacija bitirasvetýena q Odnos dræave prema mafiji – izmeðu objave rata i

svesrdne saradçe q Sve u kçizi, na 130 ilustrovanih stranica,koja ñe vas naterati da se joã jednom zapitate dokle smo stigli(Cena 40 dinara)

NarudæbenicaOvim neopozivo naruåujem:

1. Åasopis "Nova srpska politiåka misao" po ceni od 50 dinara, kom. _____

2. Knjigu "Umreti u Beogradu", po ceni od 40 dinara, komada ______(zaokruæiti redni broj)

___________________________________________________naruåilac

___________________________________________________

mesto, ulica i broj_______________telefon

Ovu narudæbenicu s potvrdom o uplati na æiro raåun NP "Vreme", broj 40804-603-7-31530 poslati na adresu "Vreme", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000Beograd. Dodatne informacije na telefon 011/3234-774

¢¢¢¢¢

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



S. Antoniñ odgovara D. Pavloviñu

Primer Bonaparte

(svaða sa g. Šešeýem, hiperinflacija), zimu1996/97. (kraða lokalnih izbora) – i izkojih se, do sada, uglavnom uspešno izv-laåio.

Sadašçe teškoñe u kojima se nalazi

vlast g. Miloševiña, bar kako se meni åini,svakako su ozbiýne, ali one još nisu u tojmeri kritiåne da bi neposredno vodile çe-

govom padu. U tom smislu, »dvor-sko razdobýe«, koje uvodim urazmatraçe, nije isto što i »krizaneposredno pred pad«, veñ naziv zarazdobýe smaçenih moguñnosti g.Miloševiña da pravovremeno i pra-vovaýano deluje (naravno, sastanovišta svojih interesa). Predsta-va o »dvorskom razdobýu« je, dak-le, samo dodatno analitiåko sredst-vo opisivaça i objašçeça sa-

dašçeg poloæaja g. Miloševiña,koje sam uveo kao rezultat is-traæivaça razliåitih oblika liånevladavine kroz istoriju, a pre svegaLuja Bonaparte (Napoleona III).

Naime, kao što se moæe videti izmoje ranije studije o g. Miloševiñu,Luj Bonaparta je u dvorsko razdo-býe ušao posle svega nekih åetirigodine vladaça (åak i bukvalno, jerse od predsednika Republike pro-glasio carem), ali nije to razdobýe

vodilo çegovom padu: on jeste pao, ali tekposle 18 godina, a vlast je u tom razdobýuuspevao da saåuva veštim popuštaçempred demokratskim pritiscima (naravno,samo onoliko koliko je bio primoran) ipovlaåeçem u »visine« spoýne politike.No, i pored stalnih taktiåkih uspeha u tomrazdobýu, on je sve više gubio oseñaj zastvarnost, sve više se okruæivao laskavcimai nesposobçakoviñima, da bi, na kraju, unastojaçu da novim i velikim spoýnopoli-tiåkim uspehom podupre svoj poýuýanipresto, poverovao dvorskom okruæeçu da je pravi vojskovoða (i da je francuska vojs-ka velika vojska), izazvao rat sa Nem-aåkom, izgubio ga, i morao otiñi sa vlasti.

Stoga, kada je reå o trajaçu »dvorskograzdobýa« vladavine g. Miloševiña, bojimse da je malo toga što bi trebalo da prein-aåim u posledçoj reåenici pomenutestudije od pre tri godine, a to je da je »Srbi- ja u åvrstim i pouzdanim rukama, onakvimkakve je svagda volela, i u tim rukama jamaåno ñe saåekati i kraj ovog, a verovat-no i kraj prve decenije narednog veka«.

ruga stvar koju je potrebno razjasnititiåe se koherentnosti mog razmatra-

ça. Kolega Pavloviñ smatra da moje raz-likovaçe sistema birokratskog socijalizma

(tj. politiåkog, medijskog i ekonomskogmonopola), u kome je g. Miloševiñ pravimajstor, od sistema primitivnog kapitaliz-

Polemike

v

O "dvorskom razdobýu" vlasti, "primitivnom kapitalizmu" i

sposobnosti predviðaça

Prvo, da li je vlast g. Miloãeviñeva ukrizi? Odgovor na ovo pitaçe, naravno,zavisi od toga šta pod krizom podrazume-vamo. Primera radi, postoji shvataçe da jeprava kriza nekog reæima zapravo samoono razdobýe koje prethodi çegovompadu. U tom smislu, reñi da je g. Miloševiñu krizi znaåilo bi reñi da ima malo naåinada se odræi na vlasti, tj. da se u doglednomvremenu moæe oåekivati çegov pad.

Dragoceno zastupaçe i dosledno obra-zlagaçe takvog shvataça u našoj javnostinalazimo kod kolege Ogçena Pribiñeviña(Republika, 1-30.09.1997; Naãa Borba,21.11.1997). Prouåavajuñi tok i brzinu uru-šavaça autoritarnih reæima kakvi su bilifilipinski, argentinski ili portugalski, kole-ga Pribiñeviñ je našao da padu reæima pre-thodi krizno razdobýe – koje traje, podosadašçem iskustvu, »najduæe nekih 16

meseci« – tokom kojeg se odigrava brzadelegitimacija reæima. Do te završne krize,po miãýeçu kolege Pribiñeviña, najåešñe

dovode tri dogaðaja: izgubýen rat, privred-no upropašñavaçe zemýe i izborna kraða.

Uzevši u razmatraçe sluåaj Srbije,kolega Pribiñeviñ s pravom oceçuje da je»srpski reæim jedinstven samo u tome što je ujedinio sva tri faktora koja dovode dorušeça jednog reæima: izvršio je izbornukraðu, izgubio je rat i ekonomski je upro-pastio Srbiju«. Završni åin »delegitimacijereæima« u Srbiji za kolegu Pribiñeviñazapoåeo je »novembra prošle godine«.»Urušavaçe Miloševiñevog reæima više sene moæe zaustaviti«, ma šta sada g.Miloševiñ da preduzima on ostaje »oåajnikkoji srýa iz poraza u poraz«, i stoga je sadasamo pitaçe vremena kada ñe g. Miloševiñotiñi sa vlasti.

ko, dakle, na taj naåin odredimo zna-åeçe pojma »kriza reæima«, onda ko-

legi Pavloviñu, koji æeli da mene u tom pi-taçu »istera na åistac«, spremno odgo-varam da po mojim shvataçima g.Miloševiñ, naæalost, još nije u takvoj krizi.Ovde se, mislim, pre radi o jednoj od»obiånih« kriza u koje je Miloševiñ dosad

veñ nekoliko puta zapadao – recimo u pro-leñe 1991. (9. mart), leto 1992. (Vidovdan-ski sabor, sankcije UN), jesen i zimu 1993.

Zahvaýujem kolegi Pavloviñuna više nego oštroumnimopaskama, åime mi je pruæiopriliku da dodatno razjasnimtri znaåajna pitaça.

A

D

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



ma, u kome g. Šešeý nema premca, nije ukoherenciji sa onim što je pre toga iznese-no, i da je u osnovi pogrešno. »To su samodve strane jednog istog sistema u kome seMiloševiñ snalazi kao riba u vodi«, piše

kolega Pavloviñ.Sa prvim delom ove çegove reåeniceveoma rado se slaæem. Utoliko radije poštosam i sam dosta truda uloæio da pokaæemkoliko je na savremenu Srbiju primeçivaVeberova predstava politiåkog kapitaliz-ma, kojom Veber oznaåava upravo opisanumešavinu politiåkog monopola i kapitalis-tiåkog træišta (samo bez istorijski pl-odonosnog »duha kapitalizma«). Meðutim,ono što zbog jednih potreba analizemoæemo da posmatramo kao mešavinu, tozbog drugih analitiåkih potreba moramo dasagledavamo odvojeno. Sistem politiåkog

monopola i sistem primitivnog kapitaliz-ma, o kojima sam govorio razmatrajuñisredçoroåne izglede g. Miloševiña da os-tane na vlasti, predstavýaju zapravo ve-berovske misaone konstrukcije pomoñukojih objašçavam zašto vreme radi za g.Šešeýa, i zašto je upravo on u ovom trenut-ku, kao i u vremenu koje neposredno sledi,najopasniji politiåki takmac g. Miloševiñu.

I upravo stoga se nikako ne mogu sloæi-ti sa drugim delom reåenice kolege Pav-loviña, tj. sa tvrdçom da se g. Miloševiñ»isto tako (tj. kao i g. Šešeý – A.S.) vrlodobro snalazi u primitivnom kapitalizmukad je to potrebno«. Åiçenica da se g.Miloševiñ u odreðenim trenucima umeokoristiti primitivnim kapitalizmom neznaåi da je on politiåar primitivnog kapital-izma. Politiåara primitivnog kapitalizmaopisao sam kao politiåara koji je » za raz-liku od kabinetske zatvorenosti i dræav-niåke 'uzvišenosti' politiåara birokratskogsocijalizma – 'narodski' åovek, åovek koji sene samo ne boji skandala veñ ih i proizvo-di, on je åovek pijace, galame, svaðe, nad-mudrivaça, pa bogami i šaketaça«.

Tvrdça kolege Pavloviña, meðutim, da

je u svemu tome g. Miloševiñ jednakodobar kao i g. Šešeý jednostavno ne odgo-vara stvarnosti. Za razliku od g. Šešeýa,koji je rado prihvatao i spremno ulazio uduele sa svim svojim politiåkim protivnici-ma (setimo se samo çegovih javnihobraåuna u Skupštini Srbije sa g. Miñuno-viñem ili g. Markoviñem, u saveznoj skup-štini sa g. Paniñem ili g. Boæoviñem, nateleviziji sa g. Arkanom ili g. Åankom itd.),åak i onda kada je mnogima delovalo oåi-gledno da od toga moæe imati samo štete(poput nedavnog prihvataça TV susreta sag. Draškoviñem) – g. Miloševiñ se nikada

nije odvaæio da javno stupi u neposrednuraspravu ni sa jednim od svojih politiåkihtakmaca.

G. Miloševiñ je skidao g. Stamboliña,rušio g. Šuvara, potkopavao g. Antu Mark-oviña, smeçivao gospodu Ñosiña i Paniña,medijski najoštrije ratovao i sa g. Šešeýom,i sa g. Draškoviñem, i sa g. Ðinðiñem, a da

se doslovce ni sa jednim od çih nije usu-dio susresti ma gde na javnoj politiåkoj po-zornici. On je kudio i ismevao svoje poli-tiåke suparnike iskýuåivo ili pred krugomistomišýenika (za šta stvarno ne treba ni-kakva dijaloška veština), ili preko svojihpolitiåkih skutonoša (pa se åak i g. Šešeýumeo nañi u toj ulozi). Dakle, u oba sluåa- ja na delu se ogledao samo çegov politiå-ki monopol.

Ipak, jedan jedini put se g. Miloševiñnašao u prilici da mora javno da se raspra-výa sa nekim ko od çega drugaåije politiå-ki misli, no ta se rasprava po çega završila

više nego neslavno. Naravno, reå je oonom åuvenom susretu sa studentima,tokom krize od 9. marta. Kao što se seña-mo, g. Miloševiñ je došaos namerom da odræi jedanod svojih uobiåajenih go-vora istomišýenicima, koje bi televizija prenela i naåemu bi se åitava stvarzavršila. Ali, u dvoraniRektorata su se našli i ve-likoškolci koji se nisu sla-gali sa g. Miloševiñem, ikoji su bili spremni da mu

to odmah kaæu. I šta se do-godilo? Kada su studentikrenuli da mu u lice go-vore šta misle o çegovojpolitici, g. Miloševiñ jepoåeo da crveni, da sepreznojava, da se meško-ýi, da bi na kraju promu-cao par loše sklopýenih reåenica i nestao.

I tako, ma koliko da i sam cenim na-darenosti i sposobnosti g. Miloševiña (toli-ko da me neretko mnoge kolege optuæujuza preterivaçe), ipak mi je teško dapriznam kako g. Miloševiñ ima makar pri-bliæno šešeýevske sposobnosti u javnom»galamýeçu, svaðaçu, nadmudrivaçu ilišaketaçu«. Bez svojih politiåkih, intelek-tualnih i novinarskih »pasa i åauša«, on jesamo jedan sivi socijalistiåki kadrovik,izgubýen u galami i svaði politiåke pijace.A pošto se takva pijaca åak i u Srbiji g.Miloševiña neumitno širi, jasno je zašto jeonda »grlati, zabavni, drski i uporni« g.Šešeý tako velika opasnost za çega.

onaåno, treña stvar koju ovom pril-ikom æelim da razjasnim vezana je za

predviðaçe. Kolega Pavloviñ nije u pot-

punosti zadovoýan, kako sam kaæe, sazna- jnom vrednošñu mojih predviðaça, pore-deñi ih sa znamenitom reåenicom iz Alana

Forda »Ako æeliš pobijediti, ne smiješizgubiti«. Meðutim, pogledamo li još jedn-om moje razmatraçe, videñemo da je onotoliko puno predviðaça da je to za mnogeukuse malo presmelo! Tako, najpre velim

da ñe g. Šešeý u prvom krugu novih izboraosvojiti više glasova nego u prvom kruguprethodnih, zatim da ñe u drugom krugu g.Šešeý najverovatnije nadjaåati g. Miluti-noviña; posle toga, da g. Miloševiñ – ako jeiole ostao onaj stari – neñe dopustiti da g.Šešeý postane predsednik Srbije i da ñeizbore proglasiti neuspelim (za šta ñe, vrhsvega, dobiti preñutnu saglasnost i Zapadai demokratske opozicije), i na kraju, izno-sim predviðaçe da ni to neñe rešiti g.Miloševiña »nevoýa sa Šešeýem«, veñ dañe, sredçoroåno posmatrano, upravo g.Šešeý predstavýati mnogo veñu opasnost

za vlast g. Miloševiña od demokratskeopozicije. I sve to u sklopu moje glavne inajvaænije teze, a to je da ñe g. Miloševiñ, s

obzirom na sadaš-çe okolnosti, ostatina vlasti do krajaovoga veka, a moæ-da i posle toga. Mo-ram priznati da minije lako da zamis-lim odreðenija pre-dviðaça od ovih ida se ne señam dasam u posledçe

vreme imao prilikeda tako odreðenapredviðaça negdedrugde proåitam.

Istine radi, po-gledavši ono što sudruge kolege izstruke ovih dana

javno izrekle, našao sam još jedan primerpredviðaça sliåan po stepenu odreðenosti,iako ne i po sadræini. Reå je o kolegi Srbo-branu Brankoviñu (DT Magazin,28.11.1997), koji je, u vezi sa decembar-skim izborima, procenio da ñe »Milan Mi-lutinoviñ na kraju ipak biti ispred lideraradikala«. Kolega Brankoviñ je ovu svojuprocenu obrazloæio trima postavkama: 1.za g. Šešeýa ovoga puta neñe glasati biraåikoji inaåe »nisu çegove pristalice«; 2. gos-podin Šešeý ñe »tek u narednim danima os-etiti posledice kampaçe koja se zahuktavana kanalima RTS-a«; 3. kada su oni koji suglasali za g. Šešeýa na prošlim izborimashvatili da on stvarno ima šanse da postanepredsednik, veliki broj çih se »uplašioåiçenice da Vojislav Šešeý bude predsed-nik i posledica koje ona (ta åiçenica – A.S)

vuåe za sobom«, pa ñe ovoga puta »dobrorazmisliti pre nego što zaokruæe çegovoime«.

G. Miloševiñ je skidao g.Stamboliña, rušio g. Šuvara,potkopavao g. Antu Mark-oviña, smeçivao gospoduÑosiña i Paniña, medijskinajoštrije ratovao i sa g.Šešeýom, i sa g. Drašk-oviñem, i sa g. Ðinðiñem, ada se doslovce ni sa jednimod çih nije usudio susrestima gde na javnoj politiåkojpozornici

K

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Nisam sluåajno pomenuo koleguBrankoviña, jednako kao ni nešto ranijekolegu Pribiñeviña. Sva trojica, naime, pri-padamo sada veñ sredçem naraštaju poli-tikologa koji ne zaziru od toga da svoje

teorijske obrasce ispituju na æivom materi- jalu koji nalazi pred sobom, i koji sva ob- jašçeça i hipoteze nastoje da provere takošto iz çih dedukuju odreðene iskaze kojise iskustveno mogu potvrditi ili opovrñi.Naše iznošeçe predviðaça onoga što se uSrbiji, na duæi ili krañi rok, moæe dogoditirezultat je jedne takve teorijske i metodo-loške pozicije.

Dakle, za razliku od mnogih starijihpolitikologa, koji se (moæda i s pravom?)pribojavaju »davaça bilo kakvih progno-za«, åuvajuñi time »dostojanstvo struke«,ovaj naraštaj politiåkih nauånika misli da je

to, u nauånom smislu, moæda jedini naåintestiraça stvarnih sposobnosti i dometastruke. Pri tome, nije vaæno da li ñe se nakraju pokazati da je u pravu bio Pribiñeviñ,Antoniñ ili Brankoviñ. Bitno je da potvrda,nazovimo to tako, »Pribiñeviñeve hipo-teze« znaåi, recimo, potvrdu vrednostipolitikološke komparativistike pomoñusavremenih autoritarnih reæima, potvrda»Antoniñeve hipoteze« potvrdu vrednostipolitikološke komparativistike preko reæi-ma liåne vlasti, a potvrda »Brankoviñevehipoteze« potvrdu shvataça o praktiånoneograniåenoj snazi javnih glasila i

medijske manipulacije u definisaçu poli-tiåke situacije. I niko od nas se neñe ýutitiako se naša predviðaça ne ostvare (narav-no, kao nauånici, dok kao graðani moæemosamo da æalimo ili da se radujemo zbogdogaðaja). Niti ñe bilo ko od nas biti lošnauånik samo zato što se jedna çegovahipoteza ili jedan od çegovih istraæivaåkihokvira nisu potvrdili.

Stoga ohrabruje åiçenica da, nasuprotmršteçu naših starijih kolega, kolega Pav-loviñ od politikoloških predviðaça zahtevane samo da budu još odreðenija, veñ i dalogiåki mnogo stroæe slede iz prethodnih

razmatraça. To je potpuno legitimno, i sastanovišta struke više nego podsticajno.Kao pripadnik mlaðeg naraštaja poli-tikologa, moæda i najnadareniji u çemu,kolega Pavloviñ se u struånoj javnosti veñpotvrdio kao vrsni pisac i analitiåar. Zatosam uveren da ñe kolega Pavloviñ vrlobrzo otiñi i korak daýe, i da ñe nam u svojoj analizi politiåkih prilika u Srbiji sasvimkonkretno predstaviti kako izgleda takosavršena analitiåka metodologija kakvu ukritici mog razmatraça zahteva. Jedna tak-va analiza ne samo da ñe mnogo znaåitisamoj struci, veñ ñe i za åitavu javnost biti

zanimýivija i korisnija i od najboýe po-lemike. s

SLOBODAN ANTONIÑ

nosti" iz prtýaga moderne liberterske mis-li. "Notorni nacionalisti" joã se, naime, iustruåavaju – jer i oni ponekad vole dabudu "fini" – ali patriotskom poletu

demokrata (kada ga jednom u sebi otkriju)nikakvi obziri ne stojena putu.

Aleksa Ðilas, filozof i humanista poznat ponekadaãçem suprot-stavýaçu komunistiå-kom reæimu, jedan je odonih koji su otkrili pre-cvale åari primeçenog patriotizma, dijalektiåkiodbacivãi ("prevaziãav-ãi") principe koje je for-mulisao Æilijen Benda u"Izdaji intelektualaca"kao, jelte, moralistiåkozanovetaçe. Tako ñeÐilas izreñi u intervjuuza baçaluåku reviju"Reporter" (br. 15, od 4.12.1997) niz veo-ma zanimýivih i podsticajnih misli oneophodnom stupaçu Srbije u rat za RS,preko jadikovaça nad tim da se srpski in-telektualci nisu baã pretrgli da ginu zaKnin, poæeýnom patriotskom (pre)vas-pitavaçu graðana podloænih pogubnomnacionalnom defetizmu i drugim temamadonedavno rezervisanim za drugaåiji tipmislilaca. Ipak, najrevolucionarniji dopri-nos srpskom patriotskom diskursu Ðilasdaje originalnim pristupom problemu izbe-glica, kakav ni vojvoda Ãeãeý nikada nije javno formulisao i obznanio: "A srpskomugledu u svetu doprineñe sve ãto vodidemokratizaciji u RS, kao i mirni povratakizbeglica u krajeve koji nisu strateãki os-etýivi, a to su svi veñi gradovi. Ja shvatamda veñina izbeglica ne moæe i ne treba dase vrati. Ali jedan deo bi mogao. Za RSpredstavýa opasnost povratak izbeglica uBråko ili neke osetýive delove, ali nije ni-

kakva opasnost ako se jedan broj Muslima-na vrati u Bijeýinu ili Baçaluku. Kao ãtonije opasno kad bi sada 50.000 ili åak

intelektualci bili bi pitomai bezopasna biña, idealna

za neobavezna kozerskaburgijaça po kafanama u"krugu dvojke". Åim se,meðutim, dohvate "geo-strategije" i "viãih nacio-nalnih interesa", spasavajse ko moæe! U tome su,åak, najopasniji oni koji sureputaciju stekli na promi-caçu "opãteýudskih vred-

Dnevnik uvreda

Dalekoim lepakuña

100.000 Muslimana doãlo uBeograd".

To se zove maler na bal-kanski naåin, prva taåka Marfijevog zakonika za bal-

kanske ratove: biti roðen, ipogreãno (ne)krãten, na stra-teãki osetýivom mestu. Dr Ði-las, kao liberalni evropski in-telektualac, saoseña sa takvimýudima, ali ne vidi naåina daim pomogne: boýe im je dase mirno prepuste sudbini,nego da tvrdoglavo istrajavajuna povratku u kuñe samo zato

ãto su çihove! Kuda bi nas odveo taj sitnos-opstveniåki pristup æivotu?! I gde je tu kos-mopolitska ãirina – kakvi ýudi, ako nemraåçaci i zaplotçaci, insistiraju da ceo

æivot provedu na jednom mestu? Takvo se-biåno neshvataçe ãiregdruãtvenog kontekstasvojstveno je samo primi-tivcima. Uopãte, æalosno je koliko naãi ýudi neumeju i neñe da gledajuna stvari globalno... DrÐilas je, meðutim, intele-ktualac par exellence, i on je iznad sentimentalnihtrica i kuåina.

Razlika izmeðu od-vratnih i prýavih nacio-nalista i g. Ðilasa ne-sumçiva je: ovi prvi ter-aju Muslimane i ostalinekrst iz Beograda, a Ði-las ih tera – u Beograd!

Jer, Beograd je, kao i Baçaluka, strateãkineosetýiv. Dok je Bråko ekstremno osetýi-vo, te Ðilas, zamiãýen nad detaýnim mapa-ma, trezveno proceçuje da Muslimanimane treba dozvoliti da mu se pribliæavaju.Uostalom, ko ih je terao da svijaju gnezdona mestu koje je za Ðilasov narod takostrateãki osetýivo!? Ima li goreg primeraneosetýivosti za potrebe drugog?

Predlaæem da vlada RS iskoristi ne-sumçivu dobru voýu g. Ðilasa i ovlasti gada sprovede svoje ideje u delo: mogao bida obilazi izbegliåke kampove po Evropi iobjaãçava Bråacima zaãto ne mogu kuñi.Zamiãýam ga kako gotovo viåe u uvonekoj nagluvoj neni u poodmaklim godina-ma: "Bako, ti viãe nikada neñeã videti svoju kuñu. Ostaviñeã kosti u pitoresknom Ludwigselsentraumbruckendorfu; ipak,treba da znaã da ja nemam niãta protivtebe, kao oni odvratni nacionalisti. To jesve viãa sila – interes srpskog naroda"...

Za takvog rodoýuba to ne bi bila prev-elika ærtva. s

TEOFIL PANÅIÑ

K ada na svetu ne bipostojala geostra-tegija, ovdaãçi

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



nepristojne izraze (ål. 20). Ta odredba jemnogo ãira od sliånih odredbi u ustavi-ma SRJ i Srbije, jer oni dopuãtaju cenzu-ru ãtampe samo ukoliko sud odluåi dapublikacija poziva na nasilno ruãeçe

ustavnog poretka, naruãavaçe teritorijalnog integriteta, krãeçe zagaranto-vanih prava i sloboda graðana ili izazivanacionalnu, rasnu, versku netrpeýivost imræçu.

Pomenuti ålan 20 Zakona sveobuh-vatniji je i od odredaba meðunarodnogprava utoliko ãto se restrikcije ne odnosesamo na materiju od koje se opravdanomoæe oåekivati da izazove protivzako-nite akcije, i kojoj je to bila namera.Drugo, Zakon zabraçuje objavýivaçematerijala koji vreða “åast” ili “ugled”pojedinca, ali ne stepenuje tu uvredu

kako bi se restrikcija suzila (kao kad bibilo reåeno da ozbiýno vreða osnovnaprava). U stvari, oceçuju ameriåkipravnici, ålan 20 je toliko ãirok da moæepredstavýati krãeçe zahteva iz ålana 10Evropske konvencije o ýudskim pravi-ma – da sva ograniåeça slobode govoramoraju biti “propisana zakonom”. Akose od graðanina ne moæe opravdanooåekivati da predvidi ãta bi to predstavý-ale “uvredýive formulacije ili nepristoj-ni izrazi”, onda ålan 20 Zakona o javn-om informisaçu operiãe bez jasnogpravnog merila koje traæi Evropska kon-

vencija. Zakýuåak glasi da bi ålan 20trebalo izmeniti tako da, u najmaçuruku, ne seæe daýe od Ustava i meðunar-odnog prava. Uz to, trebalo bi da je uZakonu jasno da ñe svaka administrativ-na mera preduzeta na osnovu tog ålanabiti podloæna sudskoj verifikaciji.

NE SAMO ISTINA: Sledeña pri-medba vaãingtonskih pravnika jasna jeveñ iz naslova poglavýa: “Odredbe okleveti i kvazikleveti”. Zakon o javnominformisaçu ne bi trebalo, prema çiho-voj analizi, da zahteva od novinara daobjavýuju samo “istinite” informacije(kako nalaæe ål. 5), a trebalo bi da og-raniåi odredbe koje pojedincima dajupovoda za tuæbu zbog klevete (ål. 21).Poznato je koliko je teãko u novinarskomkontekstu utvrðivati istinu. Profesional-na etika moæe nalagati stremýeçe istini,ali zakonski zahtev bi mogao voditi ucenzuru nepoæeýnih stavova. Po istomprincipu, boýe je definisati merila zaklevetu u graðanskom zakoniku kojisprovode sudovi, nego u zakonu omedijima za åije je sprovoðeçe zaduæenorgan uprave.

U meri u kojoj se Zakon bavi kleve-tom, çegove odredbe trebalo bi da us-postave viãe standarde za javne zva-

Ameriåki pravnici o srpskim medijima

protok javnih informacija trebalo bi dabude neometan i ne bi smelo biti cen-zure. Zakon obavezuje i Republiku Srbi- ju na poãtovaçe svih osnovnih prava i

sloboda zaãtiñenih Evropskom konven-cijom o ýudskim pravima. Meðutim, uZakonu nedostaju odredbe kojima bi seove obaveze ostvarile u neprijateýskomambijentu u kakvom trenutno funkcion-iãu mediji u Srbiji.

To je osnovni zakýuåak analize Nacr-ta Zakona o javnom informisaçu, koju je saåinila poznata vaãingtonska advoka-tska firma Covington and Burling. Anal-izu je traæila ProMedia kao deo nevla-dine i neprofitne organizacije Irex ( Inter-national Research and Exchange Board ,odbor za meðunarodnu razmenu i is-traæivaça).

Ameriåki pravnici citirali su najpre jugoslovenski ustav, koji garantuje slo-bodu ubeðeça, savesti, misli i javnogizraæavaça miãýeça, slobodu ãtampe idrugih vidova javnog obaveãtavaça izabraçuje cenzuru. Navedeni su i ål-anovi Ustava Srbije koji daju sliåne ga-rancije.

Podseñajuñi, daýe, da Zakon o javn-om informisaçu u ålanu 19 obavezujeSrbiju na poãtovaçe osnovnih prava isloboda zaãtiñenih Evropskom konven-cijom o ýudskim pravima, autori analizeposebno se bave ålanom 10 ove Konven-cije, koji predviða da svako ima pravo naslobodu izraæavaça, ãto ukýuåuje slo-bodu zauzimaça stavova i ãireça idejabez meãaça javnog autoriteta i bezobzira na granice.

S obzirom na to da ove slobode so-bom nose obaveze i odgovornosti, onemogu “biti podloæne formalnostima, us-lovima, ograniåeçima i kaznama koje supropisane zakonom i koje su u demo-kratskom druãtvu neophodne u interesunacionalne bezbednosti, teritorijalnog in-

tegriteta ili javne bezbednosti, radispreåavaça nereda ili kriminala, radizaãtite zdravýa ili morala, radi zaãtite

ugleda ili prava drugih, radi spreåavaçaotkrivaça informacija dobijenih u pov-ereçu, ili za åuvaçe autoriteta i neza-visnosti sudstva”.

SAMO PO ZAKONU: Evropski sudza ýudska prava tumaåi ålan 10 tako da“znaåajno optereñuje vlade koje zele da

ometaju pravo na slobodu izraæavaça,ukýuåujuñi pravo na primaçe infor-macija”. Pomenuti sud je, kaæe se daýe,zauzeo stav da eventualno meãaçe vlademora da bude propisano zakonom, daima ciý koji je legitiman po ålanu 10 i dabude neophodno u demokratskom druãt-vu radi postizaça tog ciýa.

Sud je prvi kriterijum (da svakomeãaçe mora biti propisano zakonom)protumaåio tako da pravni zahtevi moraju biti dostupni, kao i da se pravne pos-ledice mogu predvideti kako bi se grað-anima omoguñilo da upravýaju svojimpostupcima.

Prema miãýeçu pravnika iz Coving-ton and Burlington, najvaæniji zahtevålana 10 Evropske konvencije o ýud-skim pravima jeste da svaka mera morabiti “neophodna u demokratskom druãt-vu”. Evropski sud za ýudska pravazauzeo je sledeñi stav: da bi ograniåeçeslobode izraæavaça bilo “neophodno udemokratskom druãtvu”, vlada morapokazata da postoji: 1) hitna druãtvenapotreba; 2) usklaðenost izmeðu og-raniåeça, ukýuåujuñi zakonske kazne, iciýa koji se namerava postiñi i 3) da surazlozi za ograniåeçe relevantni i do-voýni na osnovu ålana 10 Evropske kon-vencije o ýudskim pravima.

Sud je naroåito naglasio vaænost slo-bodne i energiåne ãtampe, konstatujuñida “sloboda izraæavaça predstavýa jedan od osnovnih temeýa demokratskogdruãtva i da je zaãtita ãtampe od poseb-nog znaåaja”.

U analizi se zatim prelazi na “po-druåja Zakona o javnom informisaçukoja izazivaju najveñu zabrinutost”. Naprvom mestu se primeñuje da Zakon

zabraçuje medijima da objavýuju infor-macije koje vreðaju åast ili ugled pojed-inca, ili sadræe uvredýive formulacije ili

Izvori pod zaãtitomZahtev da se publikacije/emisije dostavýaju javnom tuæiocupredstavýa zastraãivaçe

N acrt Zakona o javnom informis-açu obavezuje Srbiju na zaãtituslobode izraæavaça. Po çemu,

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



niånike u skladu sa nedavnimodlukama Evropskog suda zaýudska prava. U jednomsluåaju, austrijski novinar os-uðen je na osnovu ålana 111

Kriviånog zakona Austrijezato ãto je u dva ålanka oãtrokritikovao tadaãçeg kan-celara Krajskog zbog podrãkepolitiåaru koji je bio SSoficir. Austrijski sud jepriznao da ålanci nisu sad-ræavali bilo kakve neistine, alida novinar nije mogao dadokaæe da su çegovi stavovi“istiniti”. Evropski sud poniã-tio je odluku austrijskog, saobrazloæeçem da su “graniceprihvatýive kritike ãire kada

je reå o politiåaru nego kad jereå o privatnoj osobi”, i dazahtev da optuæeni mora dadokaæe istinitost navodno kle-vetniåkog stava krãi novinars-ko pravo na ãireçe ideja. Po-vodom drugog sluåaja, takoðeu Austriji, Evropski sud jenaãao da je zahtev da novinar dokaæe is-tinitost vrednosnog suda po sebi “krãeçeslobode izraæavaça”. Sud je, takoðe,ocenio da je kritika vlade pod joã veñomzaãtitom nego kritika pojedinog poli-tiåara.

U analizi se zakýuåuje da ålan 21 Za-kona o javnom informisaçu (koji pred-viða da, ako javno glasilo objavi netaånuinformaciju koja ãteti ugledu ili interesi-ma fiziåkog ili pravnog lica, åasti ili in-tegritetu pojedinca, ili objavi netaåne po-datke o æivotu, znaçu ili sposobnostimapojedinca, ili na bilo koji drugi naåinnaruãi çen/çegov ugled – takav pojedi-nac ima pravo da traæi odãtetu od vlasni-ka, odnosno osnivaåa glasila, glavnogurednika i novinara) nije dovoýno preci-zan, niti pravi razliku izmeðu javnih iprivatnih lica. Ukoliko bi taj ålan ostao uZakonu, trebalo bi ga izmeniti tako danovinari mogu biti potencijalno odgo-vorni samo za one netaåne izjave o poli-tiåarima ili drugim javnim licima koje suobjavýene sa znaçem da su netaåne, ilisa bezobzirnim zanemarivaçem çihoveistinitosti. Zakon bi u najmaçu ruku tre-balo da pojasni da vrednosni sudovi, kaoni izveãtaji o javnom mçeçu ili izjava-ma treñih lica ne mogu biti predmettuæbe zbog klevete.

TIHA CENZURA: Motiv bi trebalouzeti u obzir i u ålanu 39 koji predviða

da se ãireçe vesti moæe spreåiti samosudskom odlukom. Ta odredba bi od su-dova trebalo da traæi da utvrde da je

odreðena publikacija nameravala da iza-zove nasilno ruãeçe ustavnog poretka,naruãavaçe teritorijalnog integriteta inezavisnosti, krãeçe zagarantovanihprava åoveka i graðanina, ili da podstiåenacionalnu, rasnu, versku netrpeýivost i

mræçu. U analizi se navodi da je Evrop-ski sud za ýudska prava povodom jed-nog sluåaja u Danskoj ocenio da novinarnije imao rasistiåke namere kad je emi-tovao intervju sa rasistom, a povodomdrugog spora u Ãpaniji da “informacije iideje od javnog znaåaja” ukýuåuju nesamo ideje koje nikog ne vreðaju, veñ iideje koje vreðaju, ãokiraju i uznemi-ravaju.

Kad je reå o zahtevima za registraciju glasila (ålanovi 8 do 17), primeñuje seda bi viãe odredaba moglo biti iskoriã-ñeno za cenzuru sadræaja medija, iakoZakon ne povezuje izriåito sadræaj medija sa çegovim zakonskim tretmanom.Tako je zahtev iz ålana 15 da izdavaåiodmah po ãtampaçu dostave primerakpublikacije javnom tuæiocu, upravnomorganu zaduæenom za javno informisa-çe i Narodnoj biblioteci – nejasan i pod-loæan zloupotrebi. Najpre, nejasno je dali se zahtev odnosi na prvi broj nekepublikacije, ili na svaki broj. Zatim,zahtev da se u datom politiåkom kon-tekstu publikacije/emisije dostavýaju javnom tuæiocu predstavýa zastraãivaçe

i otvara moguñnost da registracija medija bude odobrena, obnovýena ili povuåe-na na osnovu izraæenih stavova, naroåi-

to politiåkih. Zakon bi, pomiãýeçu ameriåkih pravnika,bio boýi kad bi se izbrisaoålan 15.

Za cenzurisaçe medija

mogao bi se iskoristiti i zahtevda mediji obelodane strane iz-vore finansiraça (ålanovi 14,16, 17). Viãe vlada je dosadkoristilo priznanice medijskeorganizacije za stranu pomoñkao izgovor za uñutkivaçe iliãikaniraçe te organizacije.Najboýa zaãtita od takveopasnosti bila bi da se tajzahtev eliminiãe. Ukoliko seto ne uåini, u Zakonu bi treba-lo navesti da identitet izvorafinansiraça neñe ni na koji

naåin uticati na registraciju ilizakonski status medijske or-ganizacije.

Za jugoslovenske novinareñe verovatno posebno zan-imýiv biti deo analize koji seodnosi na poverýivost novi-narskih izvora. U Zakonu bi,

kako je navedeno, moralo biti potpuno jasno da su poverýive informacije u pot-punosti zaãtiñene, a da samo sud moæetraæiti od novinara da otkriju informacijekoje nisu poverýive. Ukoliko RepublikaSrbija ima u Kriviånom zakonu bilo

kakve odredbe koje bi se mogle koristitiza izbegavaçe te zaãtite, te bi odredbetrebalo eliminisati. Predlaæu se sledeñeformulacije za obezbeðivaçe zaãtitenovinarskih izvora:

Poverýive informacije – bez obzirana bilo koji durgi zakon, nijedan sud iliupravni organ Republike neñe traæiti odnovinara da otkrije bilo koje informacijedobijene u povereçu ili bilo koji izvortakvih informacija.

Informacije koje nisu poverýive – bezobzira na bilo koji drugi zakon, nijedansud ili upravni organ Republike neñetraæiti od novinara da otkrije informacijekoje nisu poverýive, osim ukoliko sudnaðe da je informacija kýuåna za utvr-ðivaçe potraæivaça stranke u sporu i dase ne moæe pribaviti iz drugog izvora…

Zaãtita od pretresa – prostorije bilokoje organizacije za komunikacije neñebiti izloæene pretresu bilo kog upravnogorgana Republike ukoliko sud nije izdaosudski nalog nalazeñi da postoji oprav-dan razlog za verovaçe da je vlasnik ilineko zaposlen u toj organizaciji poåiniokriviåno delo, ili se materijal mora zap-

leniti da bi se spreåila smrt ili ozbiýnopovreðivaçe pojedinaca. s

PRIREDILA: ROKSANDA NINÅIÑ

P R E D R A G

M A M U Z I Ñ

ESTRADNA STVAR: Zoran Kaleziñ i Radmila Milentijeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



grad i zatraæili hitno prenoãeçe nastrad-alih na Vojnomedicinsku akademiju.Ubrzo su doleteli helikopteri i doneliraçenike u Beograd. Na VMA su stigli u12 : 30.

Vatrogasci iz Poæege i Åaåka, koji suu meðuvremenu stigli u Luåane, nisuimali mnogo ãta da gase. Krov i unu-traãçost zgrade su veñ potpuno izgoreli,a poæar se nije proãirio. Rad u fabrici jeodmah obustavýen.

Na lice mesta izaãli su radnici MUP-a Åaåak, specijalizovana ekipa MUP-aSrbije i struåçaci Vojno-tehniåkog insti-tuta Vojske Jugoslavije. Obavýeno je daHI "Milan Blagojeviñ" prekida rad, poodluci samostalnog sindikata "Namen-ske", sve dok se ne utvrdi ko je za nes-reñu odgovoran. Vojnici na kapijama

novinarima nisu dozvolili ulazak u krugfabrike.U åetvrtak MUP je izdao saopãteçe o

hapãeçu ãest osoba. Radilo se o pukov-niku Radoãu Milovanoviñu, direktoru"Namenske" (vojne) proizvodçe u HI"Milan Blagojeviñ", potpukovniku Bo-banu Kostiñu, zameniku direktora, JankuKlaãçiñu, rukovodiocu radne jedinice ukojoj se desila nesreña, Radiãi Broñiñu,ãefu proizvodçe, Mirku Jokoviñu, ruko-vodiocu sektora zaãtite na radu i zaãtiteod poæara, i Radenku Matijaãeviñu, ruk-ovodiocu podsektora zaãtite od poæara.

Sumça se, kaæe saopãteçe, da su oniuåinili kriviåna dela ugroæavaça opãtesigurnosti, odnosno izazivaça opãteopasnosti. Reãeçe o pritvoru doneo jeMUP Åaåak. Po zakonu, ukoliko do tada javni tuæilac ne zatraæi sprovoðeçe is-trage, moraju biti puãteni u ponedeýak.Senzacionalno, jer posle proãle velikenesreñe u HI "Milan Blagojeviñ", u feb-ruaru '95, kada je poginulo pet radnika,niko nije ni legitimisan, a kamolipriveden. Takoðe u åetvrtak, oko pet satiujutro, umro je pedesetãestogodiãçiMiýko Nicoviñ, koji je na VMA dovezensa opekotinama po bukvalno celom telu.Neãto posle jedanaest sati uveåe umro jei poslovoða smene Milun Prokopijeviñ.Opekotine su mu pokrivale 95 postopovrãine tela. Tri æene koje su odmah poprijemu prebaåene na ãok odeýeçe su idaýe u takvom staçu da na VMA svisamo odmahuju glavom kada im sespomenu. Vesna Davidoviñ imadevedeset pet procenata opekotina, VeraNikoliñ 60, Dragana Koriñanac 55 pro-cenata.

U åetvrtak je zasedao i Izvrãni odbor

Skupãtine opãtine Luåani , proglasiopetak za dan æalosti, porodicama unes-reñenih dodelio pomoñ od po 5000 di-

Luåani: Nesreña koja se morala dogoditi

Gluvi na barut Da li se moglo dogoditi da radnici u fabrici koju vode oficiri

Vojske Jugoslavije sami odluåuju da ñe posao obavýati na

nedozvoýenom mestu, na nedozvoýen naåin, unoseñi åakna ta mesta sasvim nedozvoýene maãine

Åaåka u vrlo teãkom staçu. U nesreñi jepoginulo troje çihovih kolega. Poredogromnih opekotina po telu, neki odpreæivelih imaju i ozbiýne opekotinedisajnih organa. Prilikom dolaska na

VMA svi su bili svesni, a sada im sezbog nesnosnih bolova daju velikekoliåine analgetika i sredstava zaumireçe. Raçenici se, zbog velikeopasnosti od infekcije, nalaze u sterilnimboksovima i rodbina ih moæe videtisamo kroz debelo staklo.

Te srede, u osam sati i dvadeset petminuta ujutro, stanovnici zgrada oko ko-mpleksa vojne hemijske fabrike "MilanBlagojeviñ" u Luåanima åuli su krat-kotrajno ali snaæno ãiãtaçe iz pravcafabriåkog kruga, pa su izaãli na terase iprozore da vide o åemu se radi. Videli su

kako se kroz krov prizemne zgrade udvoriãtu fabrike probija desetine metaravisok stub crvenog plamena. Jedan, dru-

gi, treñi... Crepovi sa krova su poleteliunaokolo. Onda su se sva vrata magaci-na otvorila i na åistinu koja okruæujezgradu istråali su ýudi. Goreli su i vriãta-li. Za trenutak je i posmatraåima doãloda zavriãte. Luåani su sagraðenidoslovce oko fabriåkog kompleksa, pasu se ýudi uplaãili ãireça poæara. Ondasu, kad je postalo jasno da se bar to neñedesiti, uputili ka kapiji fabrike. Luåani

imaju pet hiýada stanovnika, a "MilanBlagojeviñ" åetiri hiýade radnika (oko1700 u namenskoj proizvodçi). Svako-me u Luåanima je neki ålan porodice tog jutra proãao kroz fabriåku kapiju.

U lokalnu ambulantu preneto je osampreæivelih. Tridesettrogodiãça MilaMarinkoviñ i çen kolega MiloãKovaåeviñ ostali su na mestu mrtvi.Radenko Dostaniñ bio je u takvom staçuda ni prenoãeçe u ambulantu nijemogao da izdræi. I on je izdahnuo.

Ni preostalih sedam radnika nije iz-gledalo boýe. Odmah su ambulantnim

kolima prebaåeni u dvadesetak kilomet-ara udaýenu åaåansku bolnicu. Tamoãçisu lekari, åim su ih videli, pozvali Beo-

Sluæba informisaça VMA je usredu 3. decembra popodnesaopãtila da je svih sedam pov-reðenih u eksploziji baruta uvojnoj fabrici u Luåanima kod

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



nara i odluåio da ñe se traæiti kriviånaodgovornost rukovodstva fabrike. Torukovodstvo fabrike ostalo je netaknuto ikada je pre dve godine poginulo onolikoýudi, a niko ih nije zvaniåno prozivao ni

zbog smrti joã dvojice radnika u meðu-vremenu.CRNO I NAOPAKO: Åetiri æene i

ãest muãkaraca koji su tog jutra nastrad-ali pakovali su crni lovaåki barut. To jeprastara smesa koja nema veze sa onimãto se danas nalazi u åaurama vojniåkihpuãaka. To je onaj ãto mnogo dimi, a pri-paýivao se kremenom ili fitiýem. Jesteda priliåno burno gori (i pri tom razvijagasove koji kad su steãçeni mogu daodbace zrno), ali ipak samo gori, nedetonira kao moderni baruti koji su viãenalik eksplozivima. Danas se koristi

samo kao pomoñno ili pirotehniåkosredstvo, a najviãe za puçeçe patronasa olovnom saåmom, koje ispaýuju lov-ci. Pali se lako, plamenom, varnicom,udarom, åak i treçem. Najlakãe varni-com. Dovoýno je i ono "pec!" ãto vamse ponekad desi kad nekog ili neãtododirnete. Kada gori, jedan kilogrambaruta proizvede 280 litara gasa åija jetemperatura izmeðu 2300 i 2800 stepeni(od udisaça vrelog gasa dolaze one ope-kotine disajnih organa). Zato oni kojirade sa crnim barutom moraju da seobuku u pamuånu odeñu, nikako sin-

tetiåku, koja skupýa statiåki elektricitet."Imali smo odgovarajuñu odeñu, ranije",kaæe za "Vreme" jedan radnik "Namen-ske". "Posle je nestalo para, pa nosi koãta ima." Moraju nositi obuñu sa elektro-provodýivim ðonom, sa sve mesinganimploåicama. "To imamo", kaæe jedan odzaposlenih.

Zgrade u kojima se pakuju opasnematerije moraju zadovoýiti posebnezahteve. Pakeraj barutane u Luåanimapodeýen je zidom na pola. U jednojpolovini su specijalne vatrostalne ko-more u kojima se obavýa samo presi-paçe baruta. Da li zgrada ima i elektro-provodýivi, dobro uzemýeni pod, koji jetakoðe potreban, ne znamo.

Specijalna polovina zgrade je sa ul-aznom spojena ãalterom za primopreda- ju koji je napravýen od åelika. Istraga jepokazala da ovoga puta presipaçe nijeobavýano u zaãtiñenom delu, veñ ispredçega. Da rukovodstvo niãta nije znalo okrãeçu vrlo strogih propisa. Kobnu var-nicu bacila je industrijska varijantaaparata za vareçe plastiånih kesa. Reå je o maãini koja se najåeãñe koristi za

zatvaraçe dæakova veãtaåkog ðubriva.Naravno da se takvom maãinom ne smepriñi ni blizu baruta, ali je ona ipak ko-

riãñena. U predçem delu nije bilo au-tomatskog sistema za gaãeçe poæara.Radnici "Namenske" tvrde da taj sistemne radi ni u onom famoznom drugomdelu zgrade. Izgleda da nikada neñemo

saznati koji joã propisi nisu poãtovani.Nesreña se desila u 8:25, isto kao i nes-reña od pre dve godine. U pola devetpoåiçu polusatne fabriåke pauze, a to jetrenutak kada je strpýeçe onih kojiobavýaju opasne poslove obiåno na iz-maku.

Kompleks hemijske industrije "Milan

Blagojeviñ" sastoji se od åetiri fabrike.Tri koje proizvode za civilno træiãte nas-tale su kao dopuna ili boýe iskoriãñeçemoguñnosti åetvrte, vojne fabrike, kojapre svega proizvodi barut. Ona je u selu

Luåani (koje je bilo zgodno smeãteno,malo s puta, ali ipak blizu Åaåka i Uæica,gde se nalaze velika vojnoindustrijskapreduzeña) osnovana 1949. Nova radniå-ka naseýa su od ovog seoceta naåinilavaroãicu. Posledçih godina desilo se toãto se desilo, pa su vojne porudæbine åe-tiri, pet puta maçe od kapaciteta vojneindustrije. Em nema para, em meðunar-odna zajednica ne da da imamo vojskeni koliko imamo. Zato se vojna industrija trudi da se preorijentiãe na proiz-

vodçu za civilne potrebe. Pril-iåno bezuspeãno, jer je i u to

potrebno uloæiti, a dræava nesamo ãto ne pomaæe, veñ je"namenskoj proizvodçi" uaprilu bila duæna 165 milionadolara i 42 miliona dinara. U"Milanu Blagojeviñu" je maloboýe. Radnici proceçuju da ih je otprilike polovina uvek naprinudnom odmoru, a plate odpetsto dinara (plus topli obrok ipola putnog troãka) kasne samo

tri meseca. Govorimo o "Namenskoj",plate u ostale tri fabrike su joã niæe.Mora se ipak priznati da to, s obzirom na

staçe celokupne naãe privrede, nisu loãiposlovni rezultati. Nekakvom tajnomformulom, pukovnik Milovanoviñ jefabrici obezbeðivao kolko-tolko posla.Samo kad veñ ima posla, onda mora dase radi.

GRAD BEZ RAZLOGA: Ova nes-reña se dogodila u toku spremaçaisporuke lovaåkog baruta Grcima i Itali- janima. Nije lako obaviti isporuku stran-cima, koji traæe striktno poãtovaçe rok-ova, a da se pri tom stalno otvarajuåeliåne i kojekakve druge pregrade izakera sa poãtovaçem propisa. Da bi seobavio posao treba prostora, a upredçem delu zgrade za pakovaçe gaima dovoýno. Poãto nema smisla, a nivremena da se zbog ovog "jednog" putaspecijalna maãina za zatvaraçe kesa sabarutom premeãta, upotrebýena je obiå-na, uzeta iz nekog drugog pogona. I svesu to radnici sami smislili, bez znaçarukovodstva. Bar su tako uhapãenidirektori i ãefovi izjavili u istrazi. A nizvaniåni nalaz komisije za veãtaåeçe(koja se ovoga puta istakla brzinom uradu, jer onoj ãto istraæuje sluåaj iz '95.

za donoãeçe zakýuåka trebaju godine)ne protivureåi im. Radnici dakle, u fab-rici koju vode oficiri Vojske Jugoslavije

v

Smrt za platu

Od 1993. godine 26 zaposlenih uvojnoj industriji izgubilo je æivot na

radnom mestu:1993, Luåani – Poginuo je ZoranÐuroviñ, radnik fabrike "Milan Bla-gojeviñ".

11. februar 1995, Luåani – Pogi-nulo je pet radnika. Usred osetýivog,automatizovanog procesa obradevojniåkog baruta, neko je, da bi bræeotklonio maçi kvar, otvorio vratapostrojeça.

23. juna 1995, "Grmeå", Zemun –Poginulo je jedanaest ýudi, devetoro je teæe povreðeno. Uzroci nesreñe sudo danas ostali nepoznati.

21. jun 1996, "Prva iskra", Bariå –Poginuli su Dragan Lukoviñ i NeðaÃpiça. Zvaniåno su nasuvo åistili ko-tao u kome je bio eksploziv.

Novembar 1996, Luåani – Pogi-nuo je Radojko Zateæiñ.

Novembar 1997, Luåani – Pogi-nuo je Miodrag Radiåeviñ.

3. decembra 1997, Luåani – Dosada je od posledica nesreñe umrlopetoro ýudi. Vera Nikoliñ, VesnaDavidoviñ, Dragana Koriñanac, Ra-domir Tomaãeviñ i Savo Pantoviñ su joã u æivotnoj opasnosti.

Za sve ove nesreñe dosad nikonije kriviåno odgovarao.

POSLE NESREÑE: Pogon u Luåanima

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



sami odluåuju da ñe posao obavýati nanedozvoýenom mestu, na nedozvoýennaåin, unoseñi åak na ta mesta sasvimnedozvoýene maãine. Pukovnik o tome,navodno, nije znao niãta. Zaista bravuro-

zan naåin da se kaæe ono ãto su govorilirezultati istraga svih ostalih sliånih nes-reña u kojima je u posledçe dve godineu Jugoslaviji poginulo 25 ýudi, a to je:"Oni koji su poginuli krivi su sami. Nikodrugi nije niãta kriv." U stvari, pukovnikMilovanoviñ i oni koji se nalaze iznadçega u komandnom lancu (Radiå Jok-oviñ, predsednik IO opãtine Luåani, kaæeda je u dva pisma Slobodanu Miloãeviñutraæio pozivaçe pukovnika Milo-vanoviña na odgovornost, pa niãta) na- jneviniji su meðu nama, oni su nevini zasmrt dvanaest ýudi u Luåanima za pos-

ledçe dve godine, a naæalost, sudeñi pokritiånosti zdravstvenog staça pet unes-reñenih radnika, izgleda da ñe biti joãneviniji. Otkud bi svi oni znali i da je upostrojeçu pod çihovom komandom u jednoj prostorij i bilo 1600 kilogramabaruta i deset ýudi, iako u istoj prostorijine bi smelo biti viãe od, kaæe za"Vreme" jedan struåçak za eksplozivnematerije koji je æeleo da ostane anoni-man, stotinak kilograma baruta i trojeýudi. Istraæni sudija Branislav Staniñ je,

Posle proãle velike nesreñe u HI"Milan Blagojeviñ", u februaru'95, kada je poginulo petradnika, niko nije ni legitimisan,a kamoli priveden

åekajuñi reå struåçaka, uhapãenimaproduæio pritvor do srede. Novinama jeizjavio da je na çega vrãen pritisak sadve strane, naglaãavajuñi da jedna od tih"strana" traæi zatvaraçe vojne fabrike u

Luåanima. Nikoga nije imenovao, mada je vaýda i pokuãaj da se utiåe na odluke

suda kaæçiv. Svejedno, Staniñ tvrdi da

Okruæni sud u Åaåku nikakvim pritisci-ma neñe podleñi.Vlada Srbije je odmah formirala od-

bor koji ñe do daýneg upravýati pre-duzeñem. Iako je ministar Andra Milo-savýeviñ obeñao novåanu pomoñ opãtini,kruæe glasine o trajnom zatvaraçu fab-rike. Nije iskýuåeno da je to priprema dase zaposleni u vojnoj fabrici u Luåanimastave pred izbor izmeðu dva zla – ostatibez posla ili nastaviti rad pod istom up-ravom. Retko koja porodica u Luåanima

i okolini, gde se i inaåe broj stanovnikastalno smaçuje, nema nekog zaposlenogu ovoj fabrici. Nekim porodicama je"Milan Blagojeviñ" jedini izvor prihoda.Bez vojne fabrike, åiji je opstanak kao i

ostaloj vojnoj industriji, vrlo neizvestan,ne bi bilo razloga za postojaçe ovoggradiña. Izbor se, dakle, svodina "Il' pukovnik, il' pokoj-nik", pri åemu nijedno nevaýa. Jedino okruæni javnituæilac u Åaåku moæe da spaseLuåane od daýih nesreña.Ukoliko tuæilac ne zatraæi nas-tavak istrage, uprava hemijskeindustrije ñe dok ovo budeteåitali veñ biti na slobodi. Uko-liko zatraæi, ãto bi bilo pravo

åudo, da li ñe krivce traæiti i iznad puk-

ovnika Milovanoviña. Moæda se sve todeãava daleko, i malom broju ýudi, alirazmislite o åiçenici da je meðunarodnanevladina organizacija Human RightsWatch, optuæujuñi proletos Vladu SRJ zanastavak proizvodçe hemijskog oruæja,objavila i da su po çihovim saznaçimapostrojeça za çegovu proizvodçu kon-centrisana u Luåanima, pa se nikad nezna ãta sve moæe da poleti kad tamo uåi-ni "Bum!" s

ZORAN B. NIKOLIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Vojniåki rukopis: Naser Oriñ

Svedok iz Srebrenice

Æivot

Nakon uspjeãnog suprotstavýaça ne-prijateýu u toku druge polovine aprila1992. godine i poåetkom maja 1992. god-ine, javila se potreba za formiraçem jed-nog zajedniåkog vojnog organa za opñinuSrebrenica od samoorganiziranih jedinica.Dana 20.5.1992. godine, u selu Bajramov-iñi, u kuñi Omera Mulaliña, dolazi doformiraça Ãtaba TO Srebrenice. Na tomsastanku izabran je prvi Ãtab od sedam ål-anova koji su åinili: Naser Oriñ, kao ko-mandant, Akif Ustiñ, kao zamjenik koman-danta, i Zulfo Tursunoviñ, Ãevket Ðoziñ,Hamdija Fejziñ, Ahmo Tihiñ i Beñir Bogi-loviñ, kao ålanovi Ãtaba.

Nakon uveñavaça slobodnog teritorijaukazala se potreba za obnovom i civilnevlasti. S tom svrhom se dana 1.7.1992. go-dine, u selu Izabojna, u kuñi Ãevketa Ðozi-ña odræava konstiturajuña sjednica Ratnogpredsjedniãtva SO Srebrenica.

Preæivýavaçe ovog naroda je posebnazagonetka za cijeli svijet!

Do hrane se dolazilo prvih 13 mjesecitako ãto je kolona naroda u toku noñi iãla usvoja pogorijela naseýa i donosila ostatkehrane. Najåeãña takva putovaça bila su or-

ganizirana prema bogatim selima uzDrinu, kao ãto su Voýavica, Tegare, Abdu-liñi i druga. Åesta putovaça za kruhom

donosila su velike ærtve. Agresor je na mo-guñim putnim pravcima pravio zasjede,

minska poýa, a s vremena na vrijeme orga-nizirao prave racije na gladni narod.

Narod je morao iñi za kruhom bez ob-zira ãto je unaprijed znao da mu prijeti smrt, jer bi u protivnom morao umrijeti od gladi.

Zanimýivo je da je nuæda naroda nave-la na otkriñe – da se za pokretaçe mnogihpostrojeça, kao i za saobrañajna vozilamogu koristiti mnogi nenamjenski derivati.Tako je najprije koriãñeno loæ-uýe. Nestan-kom loæ-uýa, preãlo se na trafo-uýe iz tra-fo-stanica elektriåne energije. Zatim, lak zadrvo i rakija prepeåenica. Ujedno su ovasredstva koriãñena i za rasvjetu. U po-sýedçe vrijeme veliki broj domañinstavasnaãao se za rasvjetu praveñi improviziraneelektriåne centrale na potocima. Na svimpotocima nikao je veliki broj potoånih mli-nova za preradu æitnog hýeba u braãno.Sjeåa i vuåa drva ipak se najveñim dijelomobavýala sjekirom i noãeçem na sebi. Zasnabdijevaçe vodom koristile su se åesme,bunarevi i poýske pumpe. Na jednomtakvom izvoru kolone æena sa posuðem zavodu bile su duge po nekoliko stotina met-ara. Snabdijevaçe vodom je u dobromdijelu poboýãano kada se ýeta 1993. god-

ine uspio osposobiti stari vodovod koji jenapajan Pusmuliåkom rijekom.Posýedice teãkog æivota naroda na slo-

v

bodnom teritoriju prouzrokovale su umira-çe velikog broja ýudi od gladi i razna obo-

ýeça. Prenaseýenost i loãi uvjeti za osig-uravaçe ogrijevnog drveta prouzrokovalisu uniãtavaçe mladog drveña u neposred-noj blizini Srebrenice i tako su nastale veli-ke goleti od nekadaãçih ãumica i predi-vnog zelenila.

Do dolaska konvoja UNHCR-a narod je bio prinuðen da kao hýebno braãno ko-risti: hibridni kukuruz nameçen stoci, zob,koru od ýeskovog drveta, ãipure od voña,æir, tekuçeve od kukuruza.

Treba posebno naglasiti da je nekadaã-ça bogata privreda Srebrenice i ovoga re-giona gotovo u potpunosti uniãtena. Agresor je opýaåkao sva znaåajnija postrojeça iprebacio na teritorije koje on dræi ili u Srbi- ju. U toku ratnog djelovaça, åestim bom-bardiraçem je nastavio uniãtavati privrednadobra. Zbog loãe organizacije i velike æeýeda se rijeãe osnovni porodiåni egzisten-cijalni problemi, jedan dio preostalih pos-trojeça odnosi narod i tako su preduzeña upotpunosti onesposobýena za proizvodçu.

NapadPadom Andriña, 25.1.1993. godine, za-

poåiçe napad ka Obadima i Åauãu, iznadPotoåara. Naãi borci od 10.2. do 9.3.1993.godine vode svakodnevnu borbu prsa u pr-

Kçiga "Srebrenica svjedoåi i optuæuje" brigadira Armije BiH Nasera Oriña ima po dnaslov "Genocid nad Boãçacima u

istoånoj Bosni (sredçe Podriçe) april 1992-1994". Napisana je prije pada enklave, pa se ne bavi masakrom civila i ratnih zarobýenika iz ýeta 1995, zbog åega su, izmeðu ostalog, dr

Radovan Karadæiñ i general Ratko Mladiñ optuæeni pred Haãkim tribunalom za ratne zloåine i genocid.

Kçiga je, uvjetno reåeno, podijeýena na tri dijela. Prvi dio se bavi polit iåkim okolnostima u regiji neposredno prije izbijaça

sukoba; drugi obuhvata poåetak rata i etniåko åiãñeçe u Podriçu 1992. i ukýuåuje izjave ærtava; treñi dio odnosi se na borbe oko srebreniåke enklave od juna 1992. do apri la 1993. i

dolaska u grad tadaãçeg komandanta Unprofora u BiH generala Filipa Morijona.

Iz kçige "Srebrenica svjedoåi i optuæuje" Nasera Oriña, "Vreme" donosi izvode o orgnizaciji æivota u enklavi i toku borbi za

vrijeme ofanzive VRS u proýeñe 1993. Oprema je redakcijska. R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



sa na rejonu odbrane linije Åauã-Obadi.Ali, nakon ukýuåivaça sve raspoloæiveartiýerije sa lokaliteta Gradca, Andriña,Tabýe, te avijacije, koja izbacuje bojne ot-rove po naãim poloæajima, i helikopter-

skog desanta, agresoru uspijeva probiti li-niju odbrane Åauã-Obadi. Naãe snagestvaraju novu liniju odbrane Ðogazi-Li-kari-Zanik-Zalazje, a 13.3.1993. neprija-teý vrãi pjeãadijski napad na cjelokupnuliniju odbrane u regiji Potoåara, ali bezus-pjeãno. Napad je obnovýen 17.3.1993. i18.3.1993, ali oni zavrãavaju neuspjehomkao i prethodni. Neprijateý, 22.3.1993,pokuãava probiti liniju odbrane Buýim-Slatina, ali bez uspjeha. Istog dana, agre-sor pokuãava ovladati znaåajnim lokali-tetima Buýina i Likari, ali naãe snage us-pjevaju odbiti napad i povratiti kotu Åauã.

Naãe snage uspijevaju odbiti pjeãadijski

napad 25.3. na Buýim, Budak i Åauã, kaoi ponovýeni napd 31.3. na Býeåevu, a 1.4. je odbijen napad na Slatinu, da bi bio,2.4.1993, odbijen napad na Åauã. Istogdana neprijateý zauzima mjesto Turija, a

3.4. neprijateý zauzima brdo Lubnice iSkenderoviñe. Sutradan uspjeva probitiliniju odbrane i zauzeti Zeleni Jadar. Novalinija odbrane se uspostavýa na Ljubisa-viñima.

Snaæan oklopno-pjeãadijski napad ne-prijateýa preduzet je 6.4.1993. godine naLjubisaviñe, te pokuãaj ulaska u grad Sre-brenicu. Naãe snage uspijevaju odbiti na-pad i u kontranapadu nanose neprijateýuvelike gubitke u mjestu Jasenova. Dana9.4.1993. godine u kontranapadu DIG us-pijeva ponovo neprijateýu nanijeti gubit-ke u mjestu Karaåiñi, a 10.4.1993. DIG

ponovo nanosi neprijateýu gubitke u

ýudstvu i mjestu Moåeviñi. Formira se,11.4.1993. godine, istoåna linija odbraneiznad Srebrenice; Dimniñi-Skenderoviñi.

Dana 12.4.1993. neprijateý vrãi jakpjeãadijski napad na Zalazje. Naãi borci

uspijevaju odbiti napad. Istog dana naãesnage su uspjele u rejonu Bukove glave iOsmaåa neprijateýu nanijeti nove gubitkei tako mu sprijeåiti ulazak u grad, a 13.4.napadnuta je cijela linija odbrane. Na- jæeãñe borbe su voðene na Podgaju, Za-lazju, Ljubisaviñima, Gorici i Skendero-viñima. I sutradan neprijateý pokuãavaovladati lokalitetom Zalazje, ali bezus-pjeãno, da bi 15.4.1993. godine – uspioprobiti prvu liniju na Skenderoviñima iovladao posýedçim brdima iznad Sre-brenice: Kvarc i Bukova Glava. Naãi bor-ci uspijevaju odbiti napad na Zanik i

Veresiçe, a 16.4. neprijateý na Åiåevcupresijeca putnu komunikaciju Srebrenica-Ljubisaviñi, spuãta se na Divýakiçe ipokuãava uñi u grad. U kontranapadu zva-nom bitka za grad Srebrenicu, naãe snage17.4.1992, uspijevaju odbiti neprijateýasa Divýakiça, ka Pribiåevicu, i sa Åiåe-vaca, ka Bukovoj glavi i tako spasiti grad.Tog dana, 17.4.1993, na grad je svakesekunde padalo na stotine raznih vrstagranata izbaåenih iz VBR-a, haubica, top-ova, minobacaåa, tenkova i nanijetaogromna materijalna ãteta.

Dana 17.4.1993. godine, Savjet sigur-

nosti UN, rezolucijom broj 819, Sre-brenicu proglaãava zaãtiñenom zonom, a18.4.1993. u Srebrenicu ulazi kanadskibataýon, i time je Srebrenica doåekalaprvi dan nakon 13 mjeseci da se ne grana-tira ili ne vrãi na çu napad.

IzbjegliceVeñ krajem februara i poåetkom marta

1993. poåiçu izbjegliåke kolone da sekreñu iz pravca Cerske, Koçeviñ-Poýa,Pobuda prema slobodnim teritorijamaSrebrenice.

Prije na petnaestak dana nego ãto ñestiñi rijeke izbjeglica iz Cerske, Koçeviñ-Poýa, Kamenice, Pobuda, çih oko20.000, iz sela srebreniåke opñine iz os-atskog kraja, sela Osmaåa, Poznanoviña,Urisiña, Klotijevca, Raðenoviña, Ljesko-vika i Gladoviña, stiglo je oko desetakhiýada izbjeglica.

Sam grad Srebrenica je po dolaskusvih izbjeglica brojao preko 22.000stanovnika, a cijelo slobodni teritorij Sre-brenice brojao je viãe od 54.000 stanov-nika, a od åega oko 20.000 domañih sta-

novnika, a ostatak su åinili muhadæiri.Padom Kragýivode i osatskog kraja uåetniåke ruke, slobodni teritorij (kada se

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



tiåe naseýa) sveo se na grad Srebrenicu,te sela Pusmuliñi, Slapoviñi, Buåe, Suñes-ka, Bukovica, Slatina, Bajramoviñi, Za-bojna, Ãuãçari, Milaåeviñi, Potoåari, saÐogazima, Pale, Býevaåa i prigradska na-

seýa Soloñuãa, Kazani i Kutliñi. Stambeniprostor u nabrojanim naseýima bio je un-iãten iznad 50 odsto od åetniåkih paýevi-na poåetkom rata, te oãteñen ili potpunouniãten od svakodnevnih åetniåkih grana-ta i avionskih bombi.

U samom gradu Srebrenici bilo je po-paýeno i potpuno uniãteno viãe od 200kuña i drugih objekata.

Ni na jednom objektu u Srebrenici, a uveñini i po selima, nije bilo nijednog stak-la na prozorima, a na veñini objekata ãtonisu bili popaýeni bio je uniãten krov,vrata, prozori, oãteñeni zidovi i tome sliå-

no. Veñina naroda iz Cerske, Nove Kasa-be, Pobuda nije napuãtala svoja ogçiãtado zadçeg trenutka, odnosno do samogupada åetnika u sela, tako da je povlaåe-çe, odnosno stvaraçe izbjegliåkog valaiz ovih pravaca u smjeru Srebrenice biloneorganizirano i na brzinu. To je imalo zaposýedicu stradaçe naroda u samim seli-ma od åetniåke kame, kao i stradaçe nar-oda na putu prema Srebrenici u kolonamaod granata koje su padale svakog trenutkana jadni i bespomoñni narod.

Po dolasku na Jagliñe i Ãuãçare, veñi-na se htjela tu smjestiti jer nije moglo

daýe. Meðutim, mjesta je bilo malo, jer sukuñe bile prepune izbjeglicama iz opñineBratunac i Vlasenica od poåetka rata.Neãto se smjestilo po ãtalama, ãumama,garaæama, kuñama, tako da je, na primjer,u jednu sobu znalo da se smjesti i po 30osoba. Neãto je naroda usput smjeãtenona Potoåarima i drugim selima, ali je veñi-na stigla u Srebrenicu. Oni koji su stiglineãto ranije, uspjeli su nañi poneku pros-toriju u kuñama, ali se veñina smjestila poizgorjelim kuñama meðu åetiri zida, bezkrova nad glavom, a hiýade ýudi, æena idjece nije naãlo smjeãtaja, nego je jed-nostavno svoje utoåiãte naãlo na putu, li-vadi, igraliãtima pod vedrim nebom.

Pratilac Slobodana MiloãeviñaNa omotu kçige "Srebrenica svjedoåi i optuæuje" nalazi se i biografija autora:"Naser Oriñ roðen je 3. marta 1967, u selu Potoåari, opñina Srebrenica. Otac mu je

Dæemal, a majka Hata. Drugo je od troje djece; stariji brat Nedæad i mlaða sestra Dika.Zavrãio je osnovnu ãkolu u rodnim Potoåarima, 1985, a sredçu ãkolu u Srebrenici(zvaçe metalurãkog tehniåara). Vojsku je sluæio u toku 1985/86. u Tuzli. Po izlasku izvojske luta za zaposleçem, kratko vrijeme bio je na odreðeno zaposlen u preduzeñu"Pocinkaonica" u Potoåarima, pa 1987/88. odlazi u Beograd i pohaða kurs za mili-cionera i zapoãýava se kao radnik SUP-a Srbije na Savskom vencu. Meðutim, veñ utoku 1988, zbog izuzetne sposobnosti, prebaåen je u elitnu sluæbu radnika SUP Srbijeza specijalna djelovaça. Radeñi na novim zadacima, uvidio je sloæenost staça izloupotrebe svoje profesije za politiåke intrige. Osobito je razoåaran postupcima i za-dacima svojih kolega u igrama oko Kosova. Åesto je i sam bio u najuæoj pratçi Slo-bodana Miloãeviña, predsjednika Srbije. Rat je predosjetio i uspio se veñ jula 1991.premjestiti u BiH. Prvo je radio kao milicioner u MUP-u BiH na Ilidæi, a po izbijaçurata u Hrvatskoj premjeãta se na sluæbu u rodnu Srebrenicu. (...)

Od samog poåetka rata postao je komandant Oruæanih snaga na ovim prostorima.

Za izvrãene zadatke proizveden je u visok oficirski åin brigadira Armije BiH".

Popuçene su sve prostorije u Srebrenici,poåev od direkcije Rudnika, direkcije Ãu-marstva, Gradska kafana, sve kuñe, svegaraæe, sve ãupe, ali za 25.000 ýudi u Sre-brenici nije bilo mjesta, pogotovu, kakosam veñ naveo, ãto je veñina stambenih idrugih objekata bila oãteñena ili uniãtenaod paýevine, avionskih bombi, granata.

Na hiýade ýudi, æena, djece leæalo je pocesti od benzinske pumpe do Robne kuñe,a snijega ima joã po okolnim brdima.

Joã prije dolaska ovog vala izbjeglica,åetniåka ofanziva je poåela iz svih prava-ca na slobodne teritorije Srebrenice. Izpravca Bajine Baãte, na Kragýivodu iOsmaåe. Iz Bratunca i Sasa, na Potoåare,Ðogaze i Zalazje. Iz pravca Miliña i Der-vente, na Suñesku. U vrijeme ove ofan-zive, a i prije, padalo je na hiýade ået-niåkih granata na okolna sela i na samgrad Srebrenicu, a kao posýedica svegatoga je bila masovna pogibija naroda.

Veñ sam rekao da se narod nije mogaoskloniti po objektima, nego je bio naotvorenom, pa se jedna grupa izbjeglica

bila smjestila na otvorenom prostoru iispred Osnovne ãkole u Srebrenici. Da liizdajom ili nekim drugim sluåajem, ãest

åetniåkih granata iz VBR-a sa Koprivnapada na taj plato u rasponu od 50 metara ina mjestu usmrñuje 37 osoba (æena, djece,staraca), a 16 osoba umire do Bolnice i 13osoba u bolnici, ãto ukupno poginulih od jednog granatiraça iznosi 66, dok je 85osoba teæe i lakãe raçeno. Nekoliko tre-nutaka poslije ovog dogaðaja u neposred-noj blizini pada jedna granata meðu trojedjece i od gelera i detonacije lete dijelovidjeåijih tijela po zraku.(...)

Poãto su ogromna stradaça od granata,Bolnica je puna raçenika, bez lijekova,zavoja, tako da ýudi u Bolnici umiru odbezazlenih rana za normalne uvjete i prili-ke. (...)

Situacija je neãto popravýena nakonãto je u par konvoja sa kamionima UNH-CR-a odvezeno oko 10.000 æena, djece istaraca u Tuzlu. Grad je odahnuo kada jeposredstvom Unprofora izvrãena evaku-acija trajnih invalida bez nogu i ruku – ubroju od 986 lica. U gradu bez vode nas-taju prave zarazne bolesti, a prestankomstraha od prijeke smrti – dolazi do psi-

hiåkog opuãtaça ýudi i masovnih pojavada pucaju åirevi i æuå. s

Priredio: FILIP ÃVARM

OglasBritish Airwys

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



LJUDI I VREME

Izjava nedelje"Sada ñemo moñi, sa stanoviãtazakona i ustavnog postupka, dakontroliãemo Podgoricu. To jeåetvrtina teritorije i potencijalaCrne Gore."

MOMIR BULATOVIÑ,predsednik Republike Crne Gore,povodom smeçivaça podgoriåkoggradonaåelnika ("Veåereçe novosti")

IVANA MIHIÑ,glumica, imañe u filmu "Kupi miEliota" (reæiser: Dejan Zeåeviñ, sce-narist: Gordan Mihiñ) dve uloge:"Nije reå o mojoj glumaåkoj nezasi-

tosti, da mi je malo jedna uloga pahoñu dve, veñ je takav bio scenario.Moje dve uloge su potpuno razliåite.Åak i fiziåki. Dok sekretarica vodisreðen æivot, dotle je crnokosa Barbiålan bande koja uteruje dugove. Iakosu çih dve roðene sestre, nikad nenalaze zajedniåki jezik." ("Ilustrova-na politika")

PAJA STANKOVIÑ,karikaturista i letopisac estrade, u "Argumentu" (Chapter 13): "Onih kojima jeguraçe oko menadæera glavni kvalitet – sve je maçe [je li pisac hteo reñi "viãe"?].

Jedan koga je sve to dotuklo i dovelo do zida beznaða a sjajnog glasa, ponaãaça ilepih pesama – Duãan Kostiñ sa panåevaåkog mosta skoåio je u veliki Dunav iodneo i sebe i pesmu.

Naravno, to je straãno i tuæno. Ne mora se skakati u Dunav, u tragediju, ali staçemuzike i zabave u Beogradu je ipak – tragiåno."

MERLINA PAJÅIN,supruga Baje Malog Knindæe: "Moj muæ oboæava da usisava. Vaýda ga zvuk usi-sivaåa inspiriãe ili odmara, ãta znam.

Bajin veliki porok su tepisi. Kupuje ih kao lud. I to bar jednom meseåno. Vidineki koji mu se sviða i smesta ga kupi. Onaj koji veñ stoji, mesec dana star, urola istavi na terasu. Posle krañeg vremena postupak se ponavýa."

Nisu, medjutim, sve pasije Baje Malog Knindæe tako prizemne, mali Knindæatraga i za idealnom antenom: "Kupi jednu, pa se posle ispostavi da nije dovoýnodobra. Ãta ñe, on u radçu, pa kupi boýu. Ne proðe ni nedeýu dana, a on shvati da

postoji joã boýa. Nema kud, nego kupi i çu, a sve ostale ostavýa za rezervu. Slikana televizoru mora da bude savrãena. Kad poåne da gleda domañe filmove, za koji-ma prosto luduje, uæitak mora da bude potpun. Ne samo da u izobiýu imamo tepi-ha, veñ i televizijskih antena." ("Sabor")

MIHAILO MARKOVIÑ,graðevinski preduzimaå (nekadaãçi funkcionerSPO-a i narodni poslanik): "Vladajuña partija jeuspela da dokaæe da je opozicija gora od çih itime devalvira svaku moguñnost promene.Demonstracije viãe ne postoje, udruæivaçeopozicije postalo je besmisleno, ãetça jedoæivela svoj poraz, glasaçe postalo farsa. Svaoruæja za promenu su nam izbili iz ruku. Ostalo je joã samo jedno – batina." ("Argument")

VESNA DEDIÑ,urednica i voditeýka na RTS: "Muãkarci nisu uti-cali na moju karijeru. Ni jedan jedini muãkarac umom æivotu! Jedino je na mene kao novinara, naneki naåin, uticao Bane Vukaãinoviñ." ("Politika")

IVICA DAÅIÑ,portparol SPS-a, ima ambivalentanstav prema BK televiziji, ali je smatrapodesnom za borbu miãýeça, pogoto-vo ako u toj borbi on pobeðuje: "Poka-zali su vrednosti, ali i politiåke slabostiu proteklom periodu. Naravno, æelimim sve najboýe. Ãto se tiåe naãe partije,mi nemamo niãta protiv razliåitih in-formacija, samo da je vaæno da buduobjektivni. Gostovao sam kod çih viãe

puta i volim TV duele jer volim borbu,volim da pobeðujem." ("Demokratija")

DEJAN MILADINOVIÑ,direktor Beogradske opere: "Mnogi kojioboæavaju Pavarotija sigurno ñe mizameriti, jer kad bih birao izmeðu çihdvojice (Plasido Domingo i Luåano Pa-varoti – prim. ur.), uvek bih izabraoDominga. Pavarotiju zameram jedno-liånu interpretaciju. Bilo ãta da peva to

radi sjajno, bez greãke, ali monotono."("Borba")

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



TAJNO SRPSKO ORUÆJEPripadnik snaga UN u Bosni 46.godiãçi britanski oficir Nikolas Taker

osuðen je proãle nedeýe na doæivotnurobiju zbog ubistva supruge. Porotasuda u Norviåu utvrdila je da je Takerreæirao saobrañajnu nesreñu u kojoj jepoginula çegova 52. godiãça suprugaKerol, tako ãto je kolima upala u reku.Suðeçe britanskom oficiru koji jereãio da se otarasi sopstvene suprugene bi, naravno, bilo toliko zanimýivoza ovdaãçu javnost da sud nije utvrdio kako je motiv ubistva bilaTakerova veza sa Dijanom Dudukoviñ 21-godiãçom Srpkiçomiz Topuskog.

"Fatalna Dijana" radila je kao prevodilac u severnoj Bosni1995. godine kada se i upoznala i zbliæila s Taker-om. Po svemu sudeñi, çihovo "spanðavaçe" bilo je po zadatku. Istraga, koja je o ovom sluåaju voðe-na delimiåno i na prostoru bivãe Jugoslavije, poka-zala je, kako navode pojedini britanski listovi, da jeDijana Dudukoviñ "kñerka jednog srpskog puk-ovnika povezanog sa viãim ýudima u frakciji kra- jiãkih Srba". "Indipendent", na primer, pomiçestrahovaçe britanskog ministarstva odbrane i For-in ofisa da je vezom Takera i Dudukoviñeve"ugroæena vojna bezbednost". Zaýubýeni britanskioficir je za vreme svog boravka u Bosni (ponekadizgleda i bez çegovog znaça) bio koriãñen za pre-

bacivaçe izbeglica, azilanata, pa i potencijalnih ratnih zloåinacau inostranstvo.

Petnaestodnevno suðeçe obilovalo

je, inaåe, detaýima po kojima bi semogao napraviti sasvim pristojan ãpi- junsko-ýubavni film. Britanski oficirodlazi u mirovnu misiju u BiH i kodkuñe ostavýa briænu suprugu koja usvojim pismima (åesto citanim nasuðeçu) iskreno brine o svom odsutn-om muæu i strahuje da ne nagazi naneku minu ili ne natråi na zalutali sna- jperski metak. Oficir Taker, meðutim,natråava na "srpsko tajno oruæje"

zvano Dijana Dudukoviñ. Njegovoj supruzi poåiçu zatim da stiæufotosi iz Bosne na kojima se vidi Taker u lascivnim pozama saraznih æurki. Nekako istovremeno, britanski oficir poåiçe da kuje

plan kako da se otarasi sopstvene supruge i sa Dijanom zapoånenov æivot. U izveãtaju sa suðeça "Indipendent"pomiçe da je, osim plavokose Srpkiçe, kao do-datni motiv za ubistvo posluæilo i æivotno osig-uraçe pokojne Karol Taker, u visini od oko 300hiýada funti. Na suðeçu je protiv oca svedoåila iVanesa Taker udata Vujåiñ, kñerka britanskogoficira koja æivi na Novom Zelandu gde radi kaostjuardesa "Britiã ervejza". Vanesa je na suðeçudetaýno opisivala suze i bol koji je çen otac oficirNikolas Taker odglumio kada je "saznao" da mu jesupruga uletela kolima u reku i poginula.

Bosanska misija britanskog vazduhoplovnogoficira Nikolasa Takera okonåana je doæivotnom

robijom. Britanski listovi tvrde da fatalna Dijana Dudukoviñsreñno udata i da trenutno æivi u Cirihu.

MILAN DELÅIÑ DELÅA,ãkolovani dramaturg i pevaå, objavio je novi album ukinuvãi "Skle-kove" koji su dosad iãli uz çegovoime: "Nikad nisam voleo te dodat-

ke, kao na primer 'Bajaga i instruk-tori'. To, po meni, nisu bendovi veñýudi koji sviraju sa åovekom koji je autor svega. 'Sklekove' sam iz-abrao jer mi je to bilo smeãno i za-nimýivo. Onda je ta konstrukcijapoåela da mi smeta i izbrisao samdodatak, mada i daýe radim sabendom jer ne mogu sve pesmesam da izvodim." ("Ilustrovanapolitika")

DRAGAN VESELINOV,profesor beogradskog univerziteta i voð Narodneseýaåke stranke: "Delovi Srpske pravoslavnecrkve vodili su ultranacionalistiåku teritorijalnupolitiku. U Patrijarãiji, 1991, prisustvovao sam jed-

nom sastanku kome je predsedavao sam patrijarhPavle. Bili su pozvani Srbi koji vode politiåke or-ganizacije u Srbiji. To je bilo u julu 1991, a ciý jebio da se odreknu svojih partijskih programa i dase ujedinimo u jedan. Znate, jedan program moæeda bude samo napad ili odbrana, a Srbiju niko nijenapadao. Pravoslavna crkva je traæila od nas da seodreknemo parlamentarnih demokratskih progra-ma – radi napada. U kuloarima su sveãtenici i tekako govorili da raåunamo kako ñe u Hrvatskojbiti 60.000-70.000 mrtvih Srba, ali da ñemo stiñido Osijeka".ZLATA PETROVIÑ,

pevaåica i supruga legendarnog "Pinkovog" voditeýa PEJE, sasluãavãi traå koji joj je nov-

inar/ka "Sabora" ýubazno preneo/la da je sa muæem Pejom otiãla na Tajland radi pra-výeça deteta: "Ovo je dobro! Pa, za neupuñene mogu da kaæem da se dete moæe naprav-iti i u domañoj radinosti. Dakle, nije zbog toga potrebno putovati na Tajland. Peja i ja smou braku tri godine i naã dogovor je da radimo po pitaçu podmlatka, a kada ñe neãto dazakmeåi... e to je u Boæijim rukama."

Na insinuaciju o silikonskim grudima i zatezaçu lica: "Opa, bato, pa ovo je sve boýei boýe. (...) Oni koji me poznaju od ranije mogu da posvedoåe da po pitaçu grudi nisammaåiji kaãaý. Ostali ñe morati da mi veruju na reå. U svakom sluåaju, niti sam ugraðiva-la silikone, niti sam zatezala lice. (...) Bila sam debeýuãkasta, majka priroda je tako htela,i oduvek sam imala zdrav apetit. Onda sam jednog dana rekla sebi: "Zlato, dosta si krka-la, sad ñeã, blago meni, na dijetu, i to rigoroznu." ("Sabor")

DRAGAN TOMIÑ,predsednik poslovodnog odbora vraçan-skog "Simpa" prijatno je iznenadio sebekao ministra-koordinatora u Vladi Srbije:"Prva firma koja je vratila kredit [iz Fondaza razvoj] od deset miliona maraka je HIP'Panåevo', a druga 'Simpo' iz Vraça."("Borba")

Dijana Dudakoviñ Vanesa Taker Vujiåiñ

Nikolas Taker

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



ZÃta je to, zapravo, krenulo naopako u ze-

mýama za koje se smatralo da se ne samo na- jbræe na svetu ekonomski razvijaju (pa su dobilenaziv "azijski tigrovi"), veñ su sluæile i kao prim-er uspeãnog razvitka kapitalizma u nerazvijen-om delu sveta? Osnovu problema åini naåin raz-voja i privredno okruæeçe.

Kako je primetio poznati ameriåki ekono-mista Pol Krugman u svojoj kçizi "Pop-inter-nacionalizam", razvoj "azijskih tigrova" zas-novan je na neprekidnom rastu privrednih in-puta (kapitala, radne snage, sirovina). Njego-vo istraæivaçe odvelo ga je tako daleko da

kaæe kako nema razlike izmeðu modela raz-voja azijskih zemaýa (sa izuzetkom Japana) ionoga po kome se nekad razvijao SovjetskiSavez. "Pop-internacionalizam" je, tako, naposredan naåin predvideo trenutnu ekonom-sku krizu na jugoistoku Azije. Osnovna Krug-manova zamerka tom modelu je ãto ne dono-si i veñu efikasnost privrede, a dugotrajnijiekonomski uspeh "azijskih tigrova" pripisujeveñoj startnoj efikasnosti çihovih ekonomijau odnosu na onu sovjetsku.

Dakle, dok je sve raslo – nije bilo proble-ma. Meðutim, kako se to do sada uvek uekonomiji pokazalo, sve ãto preterano raste

mora i da padne. I onda nastaje cirkus.DUGOVI: Prvo je zaduæenost doseglaopasne razmere. Azijske kompanije i poli-

tiåari pozajmili su viãe para no ãto su moglipametno da investiraju. Prema proceniDæozefine Himenez, viãeg savetnika Mont-gomeri fonda za træiãta u nastajaçu, datoj åa-sopisu Business Week , od 1992. godine dodanas ove zemýe su se u ostatku svetazaduæile za najmaçe 700 milijardi dolara. Itako, dok su se svi divili çihovom ekonom-skom åudu, "tigrovi" su novac trpali u igraliã-ta za golf, solitere sa luksuznim kancelarija-ma i luksuzna letovaliãta. Pare koje su iãle uindustriju najåeãñe su samo proizvodile auto-mobile i kompjuterske åipove, ãireñi kapac-

itete van svake mere koju je diktirala traæçana træiãtu.Uprkos oåitom postojaçu viãka kapacite-

ta u automobilskoj industriji, piãe BusinessWeek , kompanije "Hyundai" i "Daewoo" idaýe grade nove pogone, a "Samsung" in-vestira 10 milijardi dolara zarad ulaska natræiãte automobila. U meðuvremenu, Seulspasava firmu "Kia Motors" – drugog na-

jveñeg proizvoðaåa u zemýi – od bankrota.Korejska avio-kompanija æeli da udvostruåisvoju flotu, a vlada je osnovala konzorcijumkoji treba da finansira izradu aviona sa 70sediãta. "Hyundai" gradi åeliåanu mada su

dve veñ bankrotirale ove godine. Tajlanðaniimaju viãak kapaciteta u svemu: od telefon-skih linija do luksuznih imaça.

nate kako kaæu: ako banci dugu- jete hiýadu dolara koje ne moæe-te da vratite, onda ste u groznojnevoýi; ali ako banci dugujetestotine milijardi dolara koje ne

moæete da vratite – onda je banka u velikomsosu. Kako se baã ovo drugo dogodilo u ze-mýama Jugoistoåne Azije, nije åudo ãto pos-toji spremnost da se u to podruåje u narednimgodinama sruåi preko 100 milijardi dolara izkase Meðunarodnog monetarnog fonda(MMF), Svetske banke, Ameriåkog ministar-stva finansija (Treasury), samih azijskih zem-

aýa na åelu sa Japanom, kao i niza velikih pri-vatnih i multinacionalnih banaka.Ciý angaæovaça ovako velike, do sada

nezapamñene koliåine finansijske pomoñi(viãe nego duplo veñe u odnosu na onu ko-riãñenu u meksiåkoj krizi pre dve godine)

jeste spasavaçe privreda Indonezije, Tajlan-da, Filipina i Juæne Koreje. Cifra joã nijekonaåna, a strepi se i od ãireça zaraze na Ja-pan, Maleziju, pa i Kinu. Razlog ovolike gal-antnosti vaýa traæiti na primeru obiånogdæempera: kad poåne da se para, mora hitnoda se uãije, inaåe ode åitav dæemper. Tako je isa globalnom ekonomijom. To se tako lepo

pokazalo u oktobru kada su se potresi saazijskih berzi, preko Singapura i Hongkonga,preneli na londonski Siti i çujorãki Volstrit.

Azijska ekonomska kriza

Papirnati tigroviKad bi Japanci, s namerom da pokriju gubitke u Aziji i kod kuñe, naglo prodaliobveznice... Niko u Vaãingtonu i na Volstritu ne sme ni da zamisli tako neãto!

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Sve se to gradi na kredit, pa su se bankenaãle zatrpane loãim dugovima: ne donoseprihode kakvi su se oåekivali i ne vrañaju seblagovremeno. To znaåi da sve finansijskeinstitucije åiji kapital nije dovoýno veliki da

pokrije rizike tih dugova treba da stave kýuåu bravu, odnosno da se restrukturiraju, da poniskim cenama prodaju taj dug na sekundar-nom træiãtu, kao i da same meçaju vlasnike.E, to vlade ne dozvoýavaju zato ãto se naåelu banaka nalaze roðaci, prijateýi; drugimreåima, ýudi sa dobrim vezama i poznant-stvima. Prema proceni lista Business Week ,loãi dugovi u bankama Indonezije, Malezije,Filipina, Tajlanda i Singapura dostiæu iznosod 73 milijarde dolara; ili 13 odsto çihoveproizvodçe.

KLUPKO: Takvom situacijom prvo bibile pogoðene japanske banke, koje su ovim

zemýama pozajmile 263 milijarde dolara,åemu treba dodati i çihove loãe dugove un-utar Japana (koji se gomilaju joã od poåetkaove decenije posle kolapsa cena nekretnina).Evropýani su "azijskim tigrovima" pozaj-mili 155 milijardi, a Amerikanci 55 milijardidolara.

No, kad se klupko odmota malo daýe,cena japanske lakomislenosti lako se moæeprebaciti na severnoameriåko tlo: Japanci,naime, dræe oko 290 milijardi dolara vredneameriåke dræavne obveznice. Kad bi oni, snamerom da pokriju gubitke u Aziji i kodkuñe, naglo prodali te obveznice... Niko u

Vaãingtonu i na Volstritu ne sme ni da zamis-li tako neãto!Kompanije zapadnih zemaýa, osim toga,

zavise od træiãta jugoistoåne Azije kad je u pi-taçu prodaja personalnih kompjutera, luk-suznih automobila, kozmetike, finansijskihusluga. Ni Azija ne bi mogla da se razvija bezizvoza na ameriåko træiãte. Dakle, ako pro-padaju privrede u jugoistoånoj Aziji, pos-ledice ñe osetiti ceo svet. Analitiåari, me-ðutim, tvrde da one ne bi bile pogubne. Iakoåak 44 odsto japanskog izvoza zavrãi u Aziji,to åini tek 4,4 odsto çegovog brutodruãtvenog proizvoda (GDP); SAD u Aziji

prodaju 30 odsto ukupnog izvoza, ili tri doåetiri odsto GDP-a; a Evropska unija (EU) uto podruåje plasira devet odsto izvoza, ili 2,7odsto GDP-a. Prema proraåunu londonskogåasopisa The Economist , privredne nevoýe"azijskih tigrova" mogle bi da umaçe rastprivrede SAD za pola, a EU za åetiri desetineprocenta.

Japanci su æeleli da se problem, sa çimana åelu, reãi unutar azijskih zemaýa, pa su, useptembru na godiãçoj skupãtini MMF-a uHongkongu, predloæili stvaraçe fonda od100 milijardi dolara kao potporu poýuýanimvalutama. Bio je to pokuãaj stvaraça neke

vrste azijskog MMF-a, åemu su se Amerikan-ci oãtro suprotstavili. Njima se pridruæilo inekoliko evropskih zemaýa, dok su iz samog

MMF-a stizali opreåni signali (Majkl Kam-desi ideju nije odbacivao, a Stenli Fiãer, çe-gov zamenik, bio je "skeptiåan"). Amerikancii Evropýani su tvrdili da bi 100 milijardidolara pri ruci navelo vlade "azijskih tigrova"

da se i daýe komotno ponaãaju i da neprimeçuju restriktivne mere ekonomskepolitike. Uz to je iãao i argument o "po-drivaçu uloge MMF-a". Niko sem zemaýakoje su se naãle u krizi nije pomiçao prostuåiçenicu da Amerikanci ne mogu da dopusteda ne budu miroðijau svakoj åorbi. Uos-talom, kao ãto smovideli na sluåaju ob-veznica, Amerikan-ci previãe rizikujuukoliko stvari ne dr-æe pod svojom ko-

ntrolom.Bilo kako bilo,ovaj pokuãaj se nes-lavno zavrãio, a me-sec dana kasnije(30. oktobra) Robe-rt Rubin, ameriåkiministar finansija,obznanio je da SAD prihvata uåeãñe u MMF-ovom planu spasavaça Indonezije (sa oko 40milijardi dolara). Odluci je prethodilo zatva-raçe 16 banaka u Indoneziji , ukýuåujuñi ionu koju kontroliãe Bambang Trihatmoðo,sin predsednika Suharta. Tajlandu je name-

çeno oko 22 milijarde dolara. Raåun za Juæ-nu Koreju proteklog vikenda doãao je na 57milijardi dolara.

VRDANJE: "Azijski tigrovi", meðutim,nerado prihvataju pomoñ koja im se nudi.Zato ãto ona, kao i u drugim sliånim sluåa-

jevima kad je MMF upleten, podrazumevaoãtru ekonomsku politiku i razvoj zaista otvo-renih i ureðenih træiãnih privreda . Sve u sve-mu, reå je o klasiånim zahtevima MMF-a iSvetske banke (koji se postavýaju i pred ze-mýe u tranziciji).

Ali, kako u jednoj Indoneziji, u kojoj sesvim unosnim poslovima bave ålanovi porod-

ice predsednika Suharta ili çima bliski ýudi,ukinuti takav poredak? Trihatmoðo je veñotvorio drugu banku, kako piãe londonski The

Economist , a sa propale nije stigao ni obeleæ- ja da skine. Sliåno je i u Maleziji, gde je Ha-lim Saad, bliski drugar premijera MahatirMohameda, smislio sumçivu ãemu za op-stanak konglomerata Renong, na åijem jeåelu. Uz podrãku vlade, dakako. Banka zameðunarodna poravnaça (BIS) iz Bazela, usvom nedavnom izveãtaju o staçu u ovomdelu sveta, tvrdi da je tamoãçi finansijskisistem "u beskrupuloznom okruæeçu". I totreba urediti.

MMF i ostali "donatori" zahtevaju da seodustane od zaãtite kompanija "sa dobrimvezama i poznanstvima", kao i industrija koje

su proglaãene vitalnim za nacionalni prestiæ.Njih vaýa prepustiti bankrotu ili preuzimaçuod strane drugih kompanija, kaæu ekspertimeðunarodnih finansijskih institucija. OdTajlanda i Indonezije se traæi i da dignu ruke

od nekih projekata omiýenih meðu ministri-ma i çihovim prijateýima. Stotine banaka isliånih finansijskih institucija ne bavi seniåim sem finansiraçem sumçivih projeka-ta; çih treba zatvoriti i zameniti sa nekoliko

jakih i po træiãnim kriterijumima vrednih ba-

naka. Transparentnost i zakonitost su predus-lovi stabilnog finansijskog sistema, pa se i temere oåekuju.

Koliko god da su ekonomski zahtevne(zatvaraçe firmi, otpuãtaçe radnika, maça

javna potroãça), ove mere su i politiåki nep-

opularne, jer se doæivýavaju kao "nacionalnaizdaja" i "poniæeçe pred MMF-om". To senajboýe ovih dana vidi u Juænoj Koreji. KimDae Jung, jedan od kandidata za novog pred-sednika Juæne Koreje, prema pisaçu Interna-tional Herald Tribune, u svojoj izbornoj ka-mpaçi åak od sadaãçeg predsednika KimJung Sama zahteva da, zbog pristajaça nazahteve MMF-a, "klekne pred narod i izvinise". Potrparol Li Hoi Åenga, drugog kandida-ta za isti poloæaj, izjavýuje da je ponaãaçeMMF-a niãta drugo do "invazija na dræavnisuverenitet". A dan kada je sporazum saMMF-om potpisan nazvan je "nacionalni dan

poniæeça". Fond je, oåito svestan politiåkograspoloæeça, insistirao da tri najozbiýnijakandidata za predsednika (sadaãçi nema pra-vo da se viãe kandiduje) budu supotpisnicisporazuma koji Juænoj Koreji stavýa na ra-spolagaçe 57 milijardi dolara.

Træiãta nisu mogla da poãaýu jaåi signalnezadovoýstva i nepovereça od izazivaçavalutne turbulencije. I jasno su stavila doznaça ãta oåekuju: posle juænokorejskogsporazuma sa MMF-om porasle su cene akci-

ja i vrednost domañe valute. Ostaje joã da sevidi hoñe li Meðunarodni monetarni fond,Svetska banka, Sjediçene Ameriåke Dræave i

najveñe banke sveta tek tako baciti viãe od100 milijardi dolara. s

VESNA KOSTIÑ

FABRIÅKI PREDAH: Detalj iz juænokorejske radniåke menze

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Ekologija i ekonomija

Prýav posaoNa konferenciji u Kjotu traæi se naåin da se zaustavi globalnootopýavaçe izazvano ãtetnim gasovima. Ko ñe platiti åist vazduh

on, ekonomista iz Centra za urbanistiåkoplaniraçe i ekoloãki menadæment priHongkonãkom univerzitetu, tvrdi da bi segodiãçi troãak ove operacije sveo na neko-liko poena ukupnog druãtvenog proizvoda

za svaku zemýu, odnosno pribliæno nasumu koja se izdvaja na troãkove odbrane."Strogo govoreñi, oni imaju para za to",kaæe Baron. "Drugo je pitaçe da li ñe htetida ih daju."

Ako ne budu hteli da ih daju, sastanak uKjotu neñe uroditi plodom. Pod pritiskomsopstvenih industrijalaca i Kongresa,Vaãington odbija svaki dogovor bez uåeãñaAzije. Meðutim, u samoj Aziji, strah odekonomskih teãkoña primorava susede dausvajaju nove navike. Zemýe poput Taj-landa i Malezije, koje su pre ekonomskekrize bile spremne da usvoje oãtre zakone

protiv emitovaça ãtetnih gasova, sada sepovlaåe. "Ekologija je neãto o åemu samobogati mogu da razmiãýaju", kaæe TimDen, oksfordski ekonomista specijalizovanza ekoloãke probleme.

Industrijski gradovi u istoånoj Azijidanas podseñaju na Pitsburg ili Esen izpedesetih godina – to su åaðave zone ko-centrisane industrijske moñi. U stopuprateñi Japan, Juæna Koreja je postalavodeña svetska sila u proizvodçi åelika,automobila, petrohemiji i brodogradçi.Sada se i Kina nalazi na istom kursu,oslaçajuñi se mahom na ugaý, glavni iz-

RASTUÑA OPASNOST:Kina uskoro ãampion zagaðivanja

Pacifikom. Dok se nacije sveta okupýaju ustaroj japanskoj prestonici Kjotu, traæeñiputeve da zaustave globalno zagrevaçe,Azija se nalazi u defanzivi. Ovogodiãçaekonomska kriza naterala je azijske zemýeda zaborave na skupe projekte spasavaça

sveta od ne baã izvesne buduñe katastrofe iokrenu se neposrednom preæivýavaçu.Neki Azijci se pribojavaju da je ekoloãkipokret samo maska za novu formu "ekon-omskog kolonijalizma".

CENA: Je li Azija u staçu da se bori saglobalnim zagrevaçem? Naravno damoæe. U najgorem sluåaju, proãeåna stoparasta azijske privrede ñe pasti sa oko sedamodsto na normalnija tri do åetiri procenta.To ñe donekle oteæati pokuãaje azijskih ze-maýa da svoju na ugýu zasnovanu industr-iju preorijentiãu na druge sirovine, ali neñeukinuti moguñnost reforme. Vilijem Bar-

isoko iznad Zemýe lebde gasovikoji prete da promene buduñnost,stvarajuñi efekat staklene baãte. Ne V

dajte se zavarati ovim naizgled nevinimterminom: to nije glatka, staklena povrãina.Viseñi poput prýavih gromada, ovi gasovi

su najguãñi iznad zona gde teãka industrijabýuje ugýen-dioksid. Na top listi ovakvihmesta sastavýenoj na osnovu satelitskihosmatraça, najzagaðenija zona je u bliziniobale Baltiåkog mora. Sledeña najgora jezapadna obala Juæne Koreje, iznad koje seskupýaju proizvodi ubrzanog industrijskograzvoja Kine i obe Koreje. Nauånici pred-viðaju da bi ti gasovi, spreåavajuñi normal-no hlaðeçe Zemýe, mogli da kroz nekoli-ko decenija dovedu do dramatiånih kli-matskih promena, ukýuåujuñi katastrofal-ne poplave i suãe ãirom planete.

Ti tamni oblaci zamraåuju nebo nad

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



panskog Instituta za ekoloãke studije kaæeda se sve to moæe postiñi po ceni od okoosam milijardi dolara godiãçe, odnosnoosamdeset dolara po stanovniku. "Akozatraæite od Japanca da priloæi 10.000 jena

za neãto, svi ñe reñi ne", kaæe Morita. "Ali,ako to izvedete tako ãto ñete uvesti maliporez na benzin, na primer dva jena po lit-ru, neñe biti problema".

Takva raåunica ne vaæi za Kinu, gdeglavni zadatak nije oåistiti staru industriju,veñ izgraditi novu. Na primer, kineskifriæideri, koji se proizvode u ogromnombroju, joã koriste hlorofluorougýenike –gasove koji dramatiåno pogorãavaju efekatstaklene baãte. Teãko je nametnuti og-raniåeça automobilskoj industriji zemýe u

kojoj tek svaki stoti stanovnik ima kola, a joã je teæe finansirati alternativna sredstvaprevoza. Samo åetiri kineska grada – Pe-king, Ãangaj, Tijanðin i Guandæu – imajumetro, pa i tamo javni prevoz loãe radi iproizvodi gubitke. U najmaçe sedamnaestdrugih gradova, planovi za izgradçumetroa poniãteni su ili odloæeni zbog ne-dostatka sredstava.

U Kjotu se na nekoliko naåina radi natome da se ti problemi premoste. Jedan odtih naåina je da zemýe u razvoju izradeprojekte koji smaçuju proizvodçu ãtetnihgasova, kao ãto su fabrike koje koriste pr-irodni gas, dok bi razvijene zemýe obezbe-dile finansiraçe i tehnologiju. Drugi plan je da se uvede globalno træiãte kvota zaproizvodçu ãtetnih gasova, åime bi sebogate zemýe naterale da plañaju siro-maãnim da smaçe zagaðeçe. Kako Baronkaæe: "Svetu je isto da li se gasovi stvarajuu Njujorku ili u Kini". Na nesreñu, politiåa-rima nije isto. Ako Azijci neñe ili ne mogu

da igraju åisto, i Amerikanci ñe igratiãtrokavo. Predstoji nam prýav posao. s

TONI EMERSON ("NJUSVIK")

vor ugýen-dioksida. Toplane na ugaý kojerigaju crni dim i katran glavni su izvor gre-

jaça veñine kineskih gradova. IzolovanaSeverna Koreja je joã zavisnija od ugýa. Ipored toga, mnogi azijski zvaniånicismatraju da krivica nije na çima, veñ uprýavoj proãlosti zapadnih zemaýa. "Naãaindustrijalizacija je otpoåela suviãe skoroda bi uticala na globalnu klimu", kaæe ÅoHanðin, naåelnik Ministarstva za ekologijuJuæne Koreje.

Nije sporno da Zapad snosi veliki deokrivice za postojeñi omotaå gasova kojistvaraju efekat staklene baãte. Meðutim,podjednako je izvesno da se buduñnostovog problema nalazi u Aziji. Juæna Kore- ja veñ sada zauzima vodeñe mesto meðuindustrijskim zemýama po proizvodçiugýen-dioksida.

Korejski ekolozi kaæu da ñe, ako sesadaãçi trend nastavi, ova zemýa sa svega45 miliona stanovnika za trideset godinazauzimati drugo mesto u svetu po proiz-vodçi ugýen-dioksida. Kanadski sinolog istruåçak za ekologiju Vaclav Smil pred-viða da ñe Kina do 2020. godine istisnutiSjediçene Dræave sa mesta najveñegsvetskog proizvoðaåa ãtetnih gasova. Pre-ma podacima japanskog Nacionalnog in-

stituta za ekoloãke studije, Azija je sadaodgovorna za åetvrtinu ukupne proiz-vodçe ugýen-dioksida, ali ñe taj udeo usledeñem veku verovatno preñi polovinu.

Kjoto bi mogao da prestavýa dobru pri-liku da Azija usaglasi dugoroånu politikureãavaça ovog problema, ali ko ñe se zal-agati za to? U Juænoj Koreji, federacijaekologa najavila je demonstracije protivizgradçe najveñe svetske fabrike na ugaýna ostrvu Jongeuendo u blizini zapadneobale, ali su ãanse da se radovi zaustaveminimalne. Na drugim mestima, glasovieko-aktivista tek poåiçu da se åuju.

Tokom konferencije koja je proãlog mese-ca odræana u Pekingu, kineski dnevnik"Nauka i tehnologija" kritikovao je industr-

ijska preduzeña koja bi da "isuãe jezero daupecaju ribu". Problem je, meðutim, ãto jepartijska linija jasno postavýena pre ãestgodina, kada je Kina u ime åetrdesetak ze-maýa u razvoju donela Pekinãku deklaraciju koja glasi: zapadne zemýe su krive zaefekat staklene baãte, i ako æele da im sesiromaãni pridruæe u reãavaçu tog proble-ma, morañe da odreãe kesu.

RAÅUN: U tom sluåaju, raåun ñe bitipoveliki. Proãlog meseca moñno japanskoMinistarstvo za meðunarodnu trgovinu iindustriju ispalilo je hitac upozoreça.Reåeno je da ñe vladin plan da smaçiproizvodçu ãtetnih gasova na pet odstonivoa iz 1990. znaåiti otpuãtaçe gotovodva miliona radnika. Samo åeliåane, kojetreba da uvedu novu, åistiju tehnologiju,morañe da izdvoje 24 milijarde dolaratokom sledeñih dvanaest godina. Troãkoviñe pasti na potroãaåe, ãto ñe poveñati cenestambenog prostora za 8000 dolara pokuñi, dok ñe uvoðeçe novih, ãtedýivijih

vrsta automobilskih motora povisiti cenuvozila za otprilike istu sumu. To zvuåi ne-prijatno. Meðutim, Cunejuki Morita iz ja-

Nepoæeýni, na zahtev HrvatskeDelegacija SR Jugoslavije doputovala je u Kjoto kao punopravni uåesnik Meðun-

arodne konferencije o globalnom otopýavaçu, ali taj status nije dugo zadræala. Veñ

prvog dana zasedaça, u sredu 3. decembra, Hrvati su zatraæili da se Jugosloveni udaýesa konferencije, ukazujuñi da SRJ nije ålan Ujediçenih nacija. Nakon toga, japanskidomañini su uåtivo zamolili Jugoslovene da ne uåestvuju u radu konferencije dok sestvar ne raãåisti. Åetiri dana kasnije, stvar se raãåistila: s obzirom na to da su SjediçeneDræave, uz joã neke zemýe, podræale hrvatski zahtev, naãim predstavnicima je unedeýu saopãteno da moraju da se vrate kuñi.

Tako se joã jednom pokazalo da je crkavaçe komãijske krave i daýe osnovnastrategija naãeg prvog zapadnog suseda. Naime, neuåestvovaçem na konferenciji,Jugoslavija ñe ostati bez moguñnosti da doðe do sredstava da bar donekle oåisti svojuprýavu industriju, a ðubre koje stvaramo lako ñe nañi put do komãijskog dvoriãta. s

D. A.

EKOLOÃKI AKTIVIZAM:Deomonstracije u Bonu

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Rumunija

Ærtvovani timVlada je nedavno donela odluku da se ukinu sva ograniåeça ukupovini inostrane valute, na ãta gotovo niko nije reagovao,poãto je zbog kamatne politike unosnije åuvati leje nego dolare

odluåio ne samo za rekonstrukciju vlade,veñ i za prestrukturiraçe çene organiza-cije i funkcija. Veñ nekoliko nedeýa u tokusu intenzivni pregovori oko buduñe orga-nizacije i sastava vlade i nadleænosti mini-

starstava, pri åemu treba saåuvati osnovneproporcije i odnose u komplikovanoj for-muli sadaãçe vladine veñine. To sigurnonije lak posao i zahteva, kako je to rekaopremijer Åorbea, isto toliko napora koliko je trebalo uloæiti prilikom proãlogodiãçegkonstituisaça çegovog kabineta.

Inicijalna faza reforme je zavrãena;sada nastaje period koji je predsednik Kon-stantinesku nazvao "posttranzicijom". Zaçu su potrebni novi protagonisti, novasveæa energija, kako bi talas reformi, koji je oåigledno poåeo da se raspliçava ãirin-om rumunskog druãtva i privrede, ponovo

dobio potreban zamah i snagu.Iako su Rumuni s pravom kritiåni pre-ma dostignuñima vlade premijera Åorbee,rezultati çenog rada i delovaça su izuzet-no efektni, bez obzira na to ãto se na poje-dinim sektorima moglo uraditi viãe i boýe.Vlada je najpre morala intervenisati u bol-nom sektoru cena, uspostavýajuñi koliko-toliko realne paritete i odnose, posebno usferi energetike. To je, naravno, dovelo dodramatiånog rasta inflacije, koja je u prvatri meseca iznosila preko 30 odsto meseå-no. Meðutim, veñ na proleñe je rast cena za-ustavýen, da bi tokom jula i avgusta stopainflacije bila svedena na 1-2 procenta. Pre-ma predviðaçima ekonomista, do krajagodine inflacija ñe oscilirati oko dva odsto.

U monetarno-finansijskoj oblasti tak-oðe su postignuti krupni rezultati. Deviznerezerve zemýe prelaze 3.5 milijardi dolara,stabilizovan je kurs nacionalne valute leja,koji je dosegnuo praktiånu konvertibilnost,a vlada je nedavno donela odluku da seukinu sva ograniåeça za pravna i fiziåkalica u kupovini inostrane valute, na ãta go-tovo niko nije reagovao, poãto je zbog ka-matne politike unosnije åuvati leje negodolare i marke. Nedvosmislena orijentacijana zatvaraçe dræavnih preduzeña kojaposluju sa gubicima, ukidaçe svih oblikasubvencija, a posebno orijentacija na opãtui potpunu privatizaciju privrede, uz veñpomenute rezultate na sektorima cena i fin-ansijsko-monetarne politike, doneli su Ru-muniji snaænu podrãku inostranih kreditorai investitora. Uz sadejstvo Meðunarodnogmonetarnog fonda, Svetske banke i drugihkreditora, u ovu zemýu je "ubrizgano" okotri milijarde dolara sveæeg novca, a nekadaskromna investiciona ulagaça iz inostran-stva zabeleæila su rast od gotovo 3,5 mili-

jardi dolara.Na sektoru privatizacije tek se oåekujupravi rezultati, ali i oni postignuti viãe su

sudno uticale na politiåki æivot ove zemýe– Nacionalna zemýoradniåka hriãñansko-demokratska stranka, Nacionalno – liberal-na i Socijaldemokratska partija Rumunije.

U vladi su praktiåno sve demokratske sna-ge zemýe, od nekomunistiåke, centristiåkelevice, do klasiåne desnice. Van çe su os-tali samo Ilijeskuovi socijalni demokrati idve ekstremno-nacionalistiåke partije, ãto je znaåilo da nova koalicija raspolaæe veñi-nom od blizu 70 odsto mesta u parlamentu.

REKONSTRUKCIJA: Heterogenostvladinog saveza, a joã viãe izuzetno teãkostaçe nasleðeno u privredi, navelo je mno-ge analitiåare da odmah po formiraçu vla-de premijera Åorbee zakýuåe da ona ne

moæe biti dugog veka. Ekipa koja je preu-zela breme odgovornosti za "ãok terapiju",koju su kao jedini lek za rumunsku pri-vredu i celo druãtvo "prepisali" svi ozbiýniekonomski struåçaci iz zemýe i inostran-stva, unapred je proglaãena "ærtvovanim ti-mom", jer je morala da donese i sprovedeveoma nepopularne mere i izdræi rast socijalnih tenzija koje ih neminovno prate.

Ocene o "ærtvovanom timu" pokazalesu se taånim, jer se upravo na prvu godi-ãçicu preuzimaça vlasti vladajuñi savez

vih dana navrãava se godinu danaod parlamentarnih i predsedniåkihizbora u Rumuniji, na kojima su seO

rumunski biraåi odluåili za korenitu

promenu svih vladajuñih struktura. Timesu istovremeno prekinute sve veze sa ko-munistiåkom proãloãñu i sa liderima "sta-rog kova" åije novo, demokratsko ruho koje su bili navukli nikako nije moglo da po-krije çihov mentalitet i svest istorijski pre-vaziðenog vremena.

Nova veñina oliåena u kabinetu mladogi dinamiånog Viktora Åorbee odrazila jesvu kompleksnost, heterogenost, ali i re-formsku opredeýenost ãiroke lepeze poli-tiåkog spektra Rumunije. Ta reformska or-

ijentacija i uvereçe da se bivãi komunistibespogovorno moraju skloniti sa vlasti, jersa çima nema ni reformi ni efektivnogukýuåeça zemýe u evro-atlantske struk-ture, bili su najjaåi kohezioni elementi koji je u vladin savez okupio dve koalicije, uåijem se sastavu nalaze osam partija iDemokratski savez Maðara u Rumuniji.

Posle poluvekovne pauze, na åelu ze-

mýe naãle su se udruæene sa novim poli-tiåkim snagama, tri istorijske stranke Ru-munije, koje su viãe od jednog stoleña pre-

I M R E S A B O ISKORAK IZ REDA:

Bukureãt

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



O çima se govori:Krister Peterson

od simbolike. Zahvaýujuñi sredstvimadobijenim prodajom dræavnih preduzeña,vlada je upravo ovih dana izdvojila iz ovognovog budæetskog priliva iznos od prekomilijardu leja, da bi intervenisala u oblasti

obrazovaça, zdravstva, narodne odbrane iu drugim druãtvenim i dræavnim sluæbama,za koje restriktivno koncipiran budæet,(deficit ne sme preñi 3,5 odsto BNP) nijeimao dovoýno sredstava.

Zatvaraçe rudnika, rafinerija, industr-ijskih i poýoprivrednih kolosa iz komunis-tiåke epohe koji su svi bolovali od isteboýke, to jest poslovali sa uz gubicima uzobilate dræavne subvencije, dovelo je i doporasta nezaposlenosti. Novoformirani pri-vatni sektor, naime, joã nema snage da re-sorbuje radnu snagu koja åesto po kvali-fikacionoj strukturi uopãte ne odgovara po-

trebama modernih tehnologija. Ipak, stopanezaposlenosti iznosi podnoãýivih 7 odsto,a vlada je kompenzacijama za nezapos-lene, koje iznose od 6 do 20 proseånihmeseånih plata, u zavisnosti od privrednegrane i radnog staæa radnika, znatno snizilanivo socijalnih tenzija.

NOVI IMIDÆ : Uz bitno pribliæavaçestrateãkim ciýevima ove zemýe da se inte-griãe u NATO, Evropsku uniju i drugeevro-atlantske strukture, snaænu kampaçui borbu protiv korupcije i organizovanogkriminala koju predvodi liåno predsednikEmil Konstantinesku i nesumçive rezulta-te u izgradçi civilnog, demokratskog i ot-vorenog druãtva, Rumunija postepeno do-bija novi imidæ u meðunarodnim razmera-ma. Tako je sve bliæa proklamovanom ciýuda, kao najveña zemýa na Balkanu, budeodluåujuñi åinilac demokratizacije, bez-bednosti, mira i stabilnosti na ovom uza-vrelom podruåju.

Nema sumçe da je aktuelna vlada bu-kvalno posustala od napora i tenzija kojima je bila izloæena, taåno je, takoðe, da su trza-vice unutar koalicije usporavale proces re-formi, kao i da se sa privatizacijom i likvi-

dacijom gubitaãa sporo napreduje, ali je zaocenu ãta je Rumunija postigla u posled-çih godinu dana sasvim dovoýno proãetatielegantnim avenijama i bulevarima Buku-reãta, Temiãvara i drugih gradova.

Uz blistave reklame i luksuzne radçe iza najprobirýivije , inostrani posetioci lakozaboravýaju da se nedavno u Rumuniji, umraku zbog nedostatka elektriåne energije,posebno u zimskim mesecima, istovre-meno smrzavalo i gladovalo. Rumuni, me-ðutim, to sigurno ne mogu i ne æele da zab-orave i, uprkos teãkoñama, i daýe imajupovereça u sadaãçu vladu i u çen re-

formski kurs. Ovde je, uostalom, svima jasno da drugog puta zapravo i nema. s

MIRKO ATANACKOVIÑ (BETA)

Ko je ubioPalmea?Retko kada je jedan "besposliåar", "sitan prestupnik", "notorni alkoholiåar", "ovisnik

od droge" i sliånim epitetima okiñen viãe puta osuðivani kriminalac dobio tako veliki pub-licitet kao Krister Peterson. Ãirom sveta mediji su proãle nedeýe izveãtavali o ovom Ãve-ðaninu koji je veñ jednom – pre osam godina – bio predmet opãteg interesovaça, o komese sada opet pisalo pod istim naslovima – "Pronaðen ubica Ulofa Palmea?"

Za one koji su zaboravili, ili su bili suviãe mladi da bi ga zapamtili, Ulof Palme bio jeu dva navrata (1982. i 1985) ãvedski premijer, dvadeset godina lider Socijaldemokratskestranke, potpredsednik Socijalistiåke internacionale i, iznad svega, jednostavan, uporan,

pomalo neobiåan, ali u svetu poznat i priznat politiåar, aktivan borac protiv vijetnamskograta i juænoafriåkog aparthejda. Neæeýenu slavu stekao je 1986. kada je 26. februara uveåeubijen u centru Stokholma.

Predsednike vlada ne ubijaju baã åesto, politiåka ubistva pogotovo su retka u skandi-navskim zemýama, pa je otuda razumýivo da osumçiåeni za takve zloåine izazivaju ve-liku pozornost javnosti. Otuda je Krister Peterson i dobio takav publicitet, a dodatno in-teresovaçe javnosti izazvano je åiçenicom da je Peterson veñ drugi put osumçiåen zaisto ubistvo.

On je 1989. godine osuðen za ubistvo ãvedskog premijera, ponajviãe zbog svedoåeçaPalmeove supruge Lizbet, koja je kritiåne veåeri zajedno s muæem u bioskopu te veåerigledala film o Mocartu i onda se peãke, bez pratilaca, vrañala kuñi, a kasnije upravo uPetersonu prepoznala navodnog ubicu. Viãi sud je, meðutim, poniãtio presudu zbog ne-dostatka pouzdanih dokaza. Iako su mediji i tada uporno podræavali prvobitnu presudu, apolicija bila uverena da je pronaãla Palmeovog ubicu, Peterson je puãten na slobodu i uz

to dobio naknadu u vrednosti od 50.000 dolara.Osam godina kasnije dræavni tuæilac Klas Bergenstrand je predstavkom na 33 strane

od Vrhovnog suda zatraæio ponovno pokretaçe kriviånog postupka protiv Petersona jer,pored ranijeg svedoåeça Palmeove supruge, sada "ima i druge vaýane razloge da verujeu Petersonovu krivicu". Zahtev za ponovno suðeçe tuæilac zasniva i na novim izjavamasvedoka. Pomoñnik dræavnog tuæioca Jan Danielson bio je izriåit:" Ranije smo imali samo jednu osobu Lizbet Palme koja je tvrdila da je Peterson ubica, sada ih imamo viãe".

Po svemu sudeñi, jedan od kýuånih novih svedoka je Lars Tingstrem koji je svojevre-meno zbog viãe atentata osuðen na doæivotnu robiju i koji je u zatvoru umro od raka joã1993. godine. Ovaj bombaã je, meðutim, na samrti ostavio i pismeni i usmeni testamentu kojem tvrdi da je on Petersona nagovorio da ubije Ulofa Palmea, ali je ujedno traæio dase ovo svedoåeçe obelodani tek deset godina posle ubistva ãvedskog premijera. O svemuovome javnost je upoznao Tingstremov advokat Pele Svenson, koji je ujedno izjavio da je

tuæilac o tome joã ranije obaveãten.Jedna od brojnih misterija vezanih za Palmeovo ubistvo jeste i åiçenica da je tuæilacåekao bezmalo godinu dana pre nego ãto je, i na osnovu ovog neobiånog testamenta,ponovo pokrenuo postupak protiv Petersona. Moæda nije verovao iskazu kriminalca nasamrti? Moæda je åekao i druge dokaze? Sada se tako pomiçu åak åetiri nova svedokakoji bi, na novom procesu, trebalo da potvrde prvobitnu presudu Petersonu jer su navod-no kritiåne veåeri Petersona videli blizu mesta zloåina, ili åak tvrde da su ga videli kakobeæi sa piãtoýem u ruci. Dodatnu pikanteriju celom sluåaju daje ovaj neobiåni testamentu kojem se tvrdi da je "ciý broj jedan" bio ãvedski kraý Karl Gustaf i da je samo pukimsluåajem prva ærtva postao Ulof Palme.

Na eventualno razreãeçe sada veñ bezmalo dvanaestogodiãçe, najskupýe istrage uãvedskoj istoriji ( deset godina posle Palmeovog ubistva istraæni materijal iznosio je okodeset hiýada stranica, a istraga je koãtala viãe od 350 miliona ãvedskih kruna) morañe,meðutim, da se priåeka bar joã ãest meseci, koliko ñe biti potrebno Vrhovnom sudu da

pokrene novi postupak. Dotle ñe Krister Peterson – Palmeov ubica, ili samo sitni krimi-nalac – biti i daýe na slobodi. s

HARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Slovenija

Metla za komuniste

takvih sertifikata, dok su mnogi izgubiliposao bez sopstvene krivice (samo zato ãtoih je neko "spomenuo tamo gde ne treba"),bez moguñnosti da se vaýano brane predsudom. Zato je Savet Evrope oãtro kritik-

ovao opisano popravýaçe grehovaproãlosti upotrebom novodobnih åistki. Zarazliku od normalnih procesa pred sudom,postupci lustracije traæe obrnutu logiku -onaj ko je optuæen mora pred sudom dadokaæe svoju nevinost, ãto je u suprotnostisa Evropskom konvencijom o ýudskimpravima. Stoga se lustracijskim pogromi-ma u Åeãkoj javno suprotstavio VaclavHavel, u Maðarskoj Arpad Genc, a uPoýskoj je pisac Adam Mihçik izjavio dabi on sam, iako je bio disident, radije do-pustio "da nekoliko baraba izmakne kazni,nego da zbog kaæçavaça nekolicine nas-

trada i veliki broj nevinih".DESNIÅARSKI BOLJÃEVIZAM:Na sliåne komentare naiãli su i predlozi

"Janãe & kamarada" u krugovima slove-naåkih pravnika i leviåarskih stranaka.Veñina upozorava da situacija u Slov-eniji nikada nije bila ravna onoj u Istoån-om lageru, te da se nekadaãça komunis-tiåka partija Slovenije "oprala" samimåinom silaska sa vlasti i prihvataçemdemokratskih reformi. Mnogi opomiçui na åiçenicu da je danas, sedam godinanakon ãto su demokratske snage preu-zele vlast u Sloveniji i potom u gotovosvim dosadaãçim vladama saraðivale sareformiranim komunistima, potezaçepitaça lustracija viãe nego licemerno.Generalni sekretar vladajuñe Liberalnedemokratije (LDS) oceçuje predlogdesniåarskih partija kao dokaz da je "uSloveniji duh boýãevizma i komunizmaipak preæiveo" (u obliku "janãizma"),dok nacionalista Zmago Jelinåiå dodajeda Janez Janãa tim zakonom æeli daizbriãe, pre svega, sopstvenu proãlost. Osudbini ovog savremenog oblika lova naveãtice, slovenaåki parlamentarci poåelisu da raspravýaju proãle sedmice. Stoga

je novi-stari predsednik Milan Kuåan svojeprvo istupaçe u novom mandatu, te javnoobrañaçe poslanicima opravdao duænoãñuzaãtite ustavnog poretka Republike, çenogugleda pravne dræave, kako kod kuñe, tako iu svetu, kao i brigom za blagostaçe Slove-nije. Podvukao je da je predlog desnice usuprotnosti sa otprilike 40 ålanova Ustava ida praktiåno znaåi uvoðeçe vanrednog sta-ça - u ime osvete. Åini se priliåno izvesnimda slovenaåka varijanta zakona o lustraciji,uprkos zagrejanosti desnih partija, a za-hvaýujuñi sadaãçem rasporedu politiåkih

snaga u parlamentu - nema velikih ãansi.Izuzev kao sredstvo antipropagande. s

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

svojevremeno bio istaknuti komunistiåkifunkcioner. Ãtaviãe, iz tog perioda ima sas-vim solidnu partijsku biografiju, koju bi da-nas najradije zaboravio;

Ãto se samog termina "lustracija" tiåe,izraz potiåe od starih Rimýana. Tada jeoznaåavala obredno åiãñeçe pred ulazak usveta mesta; u demokratskim sistemima

lustracija postaje sredstvo za uklaçaçepripadnika bivãih totalitarnih reæima sa javnih funkcija. Lustracija, zapravo, na-

jviãe podseña na denacifikaciju, koja jesprovedena u Austriji i Nemaåkoj 1946.godine, a koju je proãlo nekoliko milionaýudi. Za sliåan princip, ovoga puta poznatpod imenom dekomunizacija, odluåili suse pripadnici nove politiåke elite u gotovosvim bivãim komunistiåkim dræavama.Åeãka i Poýska donele su takve zakone1991. godine, Albanija 1995, a Bugarska iRumunija ove godine. U Åeãkoj je, naprimer, svako ko je zaposlen u dræavnojsluæbi morao da napiãe izjavu da li je sa-raðivao sa sluæbama komunistiåkog reæi-

ma. Posle toga bi od Ministarstva unu-traãçih poslova dobio "sertifikat o åistoti".Uskoro je ovo Ministarstvo izdalo 300.000

ovi-stari predsednik Milan Kuåannije saåekao sveåani dogaðaj pro-glaãeça pobednika za predsednikaN

Slovenije, veñ je odmah krenuo u ofanzi-vu. Prvi ãamar dobila je, naravno, Janãinaopoziciona struja, koja je u predizbornojtrci bila posebno neprijatna prema Kuåanu.

Tik pred izbore opozicija se posluæila

pomalo neoåekivanom parlamentarnomakcijom: 24 poslanika Janãine Socijalde-mokratske te Peterleove Demohriãñanskepartije pokuãalo je da navrat-nanos progu-ra "zakon o uklaçaçu posledica komunis-tiåkog totalitarnog reæima"; taj projekat jeu javnosti bivãih evropskih socijalistiåkihzemaýa poznat kao "zakon o lustraciji".Pomenuti zakon, ukoliko bi bio izglasan,znaåio bi zabranu obavýaça javnih funk-cija za sve osobe na poloæaju, saradnike izvaniåno registrovane radnike slovenaåketajne policije ili obaveãtajnih i kontraoba-veãtajnih sluæbi nekadaãçe JNA. Isto bisnaãlo i sve nekadaãçe ålanove najviãihorgana bivãe Komunistiåke partije. Premapredlogu zakona o lustraciji, ovlaãñeni dr-æavni organi bili bi duæni da prozovu sveone bivãe i sadaãçe rukovodioce, novinare- javne liånosti uopãte (kod kojih bi otkrilipodatke o nepoæeýnoj proãlosti) - da uroku od osam dana daju ostavku na funkciju koju trenutno obavýaju. Ukoliko bi pro-zvana osoba odbila da postupi po predo-åenoj proceduri, na scenu uskaåe poseban"lustracijski sud", koji bi bio nadleæan dapresudi o daýoj sudbini odreðene osobe.

POLITIÅKA KASTRACIJA:Ciýa-na liånost ovog scenarija je, treba li

sumçati, Milan Kuåan, åiji bi se narednipetogodiãçi mandat time onemoguñio, up-rkos voýi biraåa. Da je "operacija lustracija" posveñena prvenstveno diskvalifikacijiKuåana potvrðuje i izjava predsednikademohriãñana Lojze Peterlea: "Ako je Ku-åan ponovo izabran za predsednika, a za-kon usvojimo, morañe da podnese ostavkuna svoju funkciju". Ne treba zanemariti niåiçenicu da pravedniåki ton opozicije krijei mnogo hipokrizije, poãto se bivãi komu-nisti nalaze u svim slovenaåkim partijama,

pa i u onim sa toboæe demokratskim prefi-ksom. Åak je i Janez Janãa, jedan odzvaniånih predlagaåa zakona o lustraciji,

Åak je i Janez Janãa, jedan od zvaniånih predlagaåa zakona olustraciji, svojevremeno bio istaknuti komunistiåki funkcioner

ANTIPROPAGANDA: Janãine pristalice M I K A F R A S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



*protivvrednost u dinarima, naravno

B E S

P L A

T N O

o s v e t l j a v a n

j e f i l m o v a z

a ã t a m p u

Gra†åki Centar Vrememiãarska 12

naravno da ne, ali zato

u decembru za samo

4 DEM*

po A4 strani za plañanje

u gotovini i 5 DEM* za

plañanje preko raåuna

dogovor na telefone

3244 254 ili 3234 774

MERIDIJANI

PRIPREMA AGENCIJA BETA

sukobe koji su dali svoj doprinos padu carst-va 1917. Komunisti su zabranili privatnovlasniãtvo i uveli svoju katastrofalnu politikukolektivizacije. Danas ruski komunisti æeleda spreåe slobodnu prodaju zemýe iz strahada ñe oranice kupiti bogati poslovni ýudi kojiñe na çima poåeti da grade i time zadati noviudar poýoprivredi. Ali, predsednik Jeýcintraæi slobodnu prodaju i odbija da potpiãezakonski predlog koji je odobrio parlament.Pregovori, koji za "okruglim stolom" poåi-çu ove sedmice, nude ãansu da se spor reãi,mada niko ne oåekuje brz sporazum izmeðuvlade, opozicije, sindikata i parlamentarnihvoða. Seýaci, u meðuvremenu, kaæu da suoåajni. "Nadam se da ñe se nañi neki kom-promis", kaæe Dimitrij Valegoski, koji u bliz-ini Moskve poseduje 40 hektara, dva ko-mbajna, dva traktora i 300 sviça. "Æudim zavremenom u kome ñe svako ko ima zemýumoñi slobodno da je proda." Zemýa prelaziiz ruke u ruku od kraja osamdesetih godina

pod reformama tadaãçeg voðe Mihaila Gor-baåova i preko dekreta koje je izdao Jeýcinposle pada komunizma 1991. Meðutim, ne-dostatak kodeksa o zemýi izaziva nesig-urnost koja obeshrabruje ýude da ulaæu upoýoprivredu. Jeýcin se slaæe da je neopho-dna neka kontrola za zaãtitu ziratnih povrãi-na, ali æeli liberalne zakone koji jasno odre-ðuju pravila vlasniãtva i kupoprodaje. "Svesu prodali. Sad je red na zemýu", tvrdi ãef komunistiåke partije Genadi Zjuganov. Ipak,Zjuganov kaæe da okrugli sto nudi retkumoguñnost za izlazak iz ñorsokaka, "zato ãtoñe politiåki rivali o tome raspravýati za istim

stolom." Privatni posednici u Rusiji zasadrazliåito prolaze. Valegorski je krenuo u po-sao 1991, kada je pobedio nekih 250 rivala ukonkurenciji za pravo da od dræave kupi ze-mýu koju sada poseduje. Po zakonu, me-ðutim, to ãto je kupio ne moæe da proda. Dosada je samo deliñ od 27.000 kolhoza proãaokroz vlasniåki preobraæaj. "Ciý je da se kole-ktivna gazdinstva vrate narodu. To je lepo napapiru, ali mehanizmi nisu jasno predoåeniýudima", kaæe Mihail Konãin iz fondacije"Agromir", na jugu Rusije. "Vlasniãtvo jetemeý demokratije i normalne ekonomije",kaæe jedan farmer iz okoline Saratova. "Bez

punog vlasniãtva ne moæemo uåini niãta."

SARAJEVO

ListaVankuver u Kanadi i Okland na No-

vom Zelandu najboýi su gradovi za æivotstranaca, dok je kongoanska prestonicaBrazavil najgora, prañena Bagdadom, kaæese u posledçem izveãtaju ãvajcarske gru-

pacije CRG. Sarajevo, koje trpi od ratnihposledica i politiåkog nemira, i ove godine je rangirano kao jedan od za æivot najgorihgradova, uz Kartum i Pnom Pen. "Moskva,Sent Peterburg i Kijev takoðe imaju loãeocene iz politiåke stabilnosti, liåne bezbed-nosti i zdravýa", piãe u izveãtaju. Godiãçestudije ãvajcarske grupacije sluæe vladamai meðunarodnim kompanijama da proceneplate svojim ýudima koje ãaýu u inostran-stvo. Pregled je zasnovan na "kvalitetuæivota koji oåekuje novodoãle". Ove god-ine istaæivaçe pokriva 192 grada u svetu,od kojih je 31, uglavnom iz zemaýa u raz-

voju, obraðen prvi put. Gradovi su rangira-ni na osnovu politiåke i ekonomske stabil-nosti, kriminala, zagaðenosti, zdravýa,æivotne sredine i ãkolstva. Pet zapadno-evropskih gradova je meðu 10 najboýih zaæivot na svetu, predvoðeni Cirihom, Æe-nevom i Helsinkijem. Beå je na devetommestu, a Brisel na desetom. Proãle godinelistu su predvodili Vankuver, Toronto, Cir-ih i Æeneva, sa Taãkentom i Sarajevom nazaåeýu. Ove godine dno liste sa Braza-vilom dele Bagdad, Sarajevo i Kartum.

MOSKVA

BitkaÃest godina po okonåaçu komunistiåke

vladavine Rusija joã nema pravila o prodajii kupovini zemýe. Reformistiåko rukovodst-vo kaæe da vodi veliku bitku da reãi problemkoji je muåio çihove caristiåke i komunis-tiåke prethodnike. Træiãne reforme su seraãirile zemýom, ali se svi u Rusiji danasslaæu da je nepostojaçe regulative o zemý-iãtu zasluæno za sporost reformi u poýo-privredi. Carevi su se dugo muåili da reãe

problem, ali nisu uspeli. Oslobaðaçe seýa-ka od kmetstva 1861. dalo je jedva neãto viãeod zadruænog vlasniãtva i vodilo u nove

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Svira r 'n' r bivãa Jugoslavija

Vreme poåetne razmeneKlinci (i ne samo oni) umorni od budalaãtina, gubitka perspektive, bede i

sivila, izlaz traæe u pozitivnoj energiji. A rock’n’roll je, vaýda to oduvek i nudio

jalizovana muziåka ãtampa u Evropidonosi senzacionalne priåe koje obiånopoåiçu na sledeñi naåin: Spalite svoj CDplejer, uniãtite kolekciju video kaseta, bac-ite svoj raåunar sa najviãeg sprata. Sledeñavelika stvar je DVD ( Digital Versatile

Disc) integrisani set koji izgleda isto kaoCD plejer ali je neuporedivo inteligentniji.Na novi kompakt disk sada moæe da sesmesti muzika koja je ekvivalentna prosto-ru koji zauzima 25 standardnih kompaktdiskova. Isti set åita CD na kome su

odãtampani filmovi, pa video rikorderpostaje izliãan. CD zameçuje i raåunar jerprima podatke koji inaåe staju na nevero-

vatnih 12. 000 flopi diskova. Cena uoåiBoæiña, prava sitnica, 900 DEM. To je vestza zapadne potroãaåe masovne kulture. Uovim naãim prostorima, vest koja s pra-

vom intrigira urbane duhove vezana je zasve intenziviniju razmenu rok muziåara sadonedavno zarañenih prostora. Razlika jeoåigledna i naæalost, logiåna. Oni su po-troãaåko, a mi smo prostaåko druãtvo. Jero naãim sudbinama odluåuju moralnipatuýci i svaki trag pozitivnog, posle tala-sa mræçe, huãkaça i bezobzirnih laæi,predstavýa korak ka dugom procesuvrañaça u normalno staçe.

INAT: Po svemu sudeñi, neãto semeça. Iako su sporadiåni kontakti publikei muziåara sa prostora bivãe Jugoslavije

sve vreme tokom rata pulsirali, posledçihmeseci situacija se intenzivira. Da li su upitaçu signali odobravaça sa vrha ili je

jednostavno nezavisnim i slobodnomis-leñim muziåarima, novinarima i organiza-torima dosadilo da åekaju, pa su stvar uze-li u svoje ruke. Uglavnom, nekoliko

dogaðaja iz proteklih nedeýa sugeriãu dainat, drskost i bezobrazluk mogu da budu ite kako korisni kad proizvedu, makar min-imalna tektonska pomeraça u unapred za-datim situacijama. Prvo su tradicionalnociniåni i dråni ålanovi pulske grupe KUD

Idijoti, inaåe redovan trn u oku dræa-votvornim hrvatskim medijima, najzad re-alizovali davno smiãýen plan. Svoj noviCD Cijena ponosa objavili su licencno uJugoslaviji (za izdavaåku kuñu Automatic)istoga dana kada se ploåa pojavila i u Hr-vatskoj. To naravno nije dobronamerno

oceçeno “tamo gde treba”, ali baã ihbriga, bar su zeznuli ovdaãçe pirate, kojise godinama dobro naslaðuju kopirajuñi

V eñ su mi dosadila poreðeçaBalkana i ostatka razvijenogsveta, ali ne mogu da odolimiskuãeçu i ne ponudim joã

jedno. Ovoga meseca, speci-

TEKTONSKA POMERANJA:Dino, Cane i Rambo

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



publika mu to nije dozvolila i traæili su joã. Kasnije je sa Puãeçem otpjevao jednu improvizaciju koja je zapoåela Bijelimdugmetom i onom pjesmom Tako ti je, mala moja, kad ýubi Bosanac, a Rambo je tu uletio sa Tako ti je, mala moja, kad ýubivanzemaýac. Onda je Rambo na sebi svojstven naåin, onimcrnogorskim naglaskom poåeo da repuje. Onda su skandiraliRambo, Rambo, mada nikad nisu skandirali Puãeçe, Puãeçe i to

je zanimýivo. Tada je Rambo izaãao i u skrañenoj verziji otpevaoonu pjesmu Sanela Sanela, jednu od çegovih starijih. Rambo jenakon koncerta doãao u klub Fis i poåeo je jam session koji je tra- jao dva i po sata. Bubçeve je svirao momak iz grupe Sikter, gi-tarista je bio iz Puãeça, a smjeçivali su se mnogi drugi, dok jeRambo svirao bas, a onda je preãao na gitaru. Svirale su se narod-nooslobodilaåke borbene pjesme. Moæe se reñ pjesme naãeg ivaãeg djetiçstva. Atmosfera je bila izvanredna. Guæva je bila neo-pisiva, cigara nije mogla da se zapali, ja sam sjedio na bilijar stolu.

A za subotu uveåe 13. decembra zakazan je veliki koncert Sk-enderiji u organizaciji lista Sezam. Glavna grupa su Indexi, a gos-ti su Dino Dvornik, Alka Vuica i jedna narodna pjevaåica Azra,ne znam kako se preziva, ali to nije ni bitno. Ima joã jedan pose-ban gost koji je za sada tajna. Isto tako imam informaciju da Ðor-

ðe Balaãeviñ u januaru dolazi da svira kod nas.” sP. J.

Na koncertu Zabraçenog puãeça u Sarajevu

Skandiranje RambuProãle subote, nedeýe i ponedeýka u Sarajevu je tri nastupa

imala zagrebaåka verzija Zabraçenog puãeça. Pridruæili su imse i gosti, slovenaåki muziåar Marko Breceý, svojevremeno pe-vaå sastava Buldoæer (inaåe roðen u Sarajevu), i Rambo Ama-deus koji je bio u privatnoj poseti ali nije odoleo izazovu bine.Odmah po zavrãetku koncerata, za program Radio Panåeva,liåno viðeçe åitavog sluåaja dao je mladi sarajevski novinar Ña-zim Dragiãeviñ.

“Grupa je svirala u klubu CDA. Prve veåeri je bilo puno pos- jetilaca tako da je dosta ýudi koji su imali ulaznice ostalo vani.Åak je i Rambo jedva uspio da se progura kroz guævu. Oni supoåeli æestoko, a publika je bila vrlo zadovoýna. Mene je najviãezanimalo, a pretpostavýam i vas, kako ñe publika primiti Ramba.Uglavnom, vjerujem da je i Rambo bio iznenaðen. Otpjevao jesamo jednu pjesmu u kojoj je refren 'Sega mega' i rekao je publi-

ci: 'Hajmo, ponavýajte sa mnom ovaj besmisleni refren'. Raja sepopalila. Kada je zavrãio tu pjesmu, htio je da ode. Naravno,

çihova izdaça. A mi smo se prisetilidavno zapuãtene reåi licenca. Neka, KUD Idijoti su odavno zasluæili da budu prvi re-alizatori takve diverzije. Sledeñi korak unormalizaciji obnavýaça liånih kontakatauåinio je legendarni zagrebaåki rokkritiåar Draæen Vrdoýak koji je boravioosam dana u Beogradu, prikupýajuñi ut-iske za tekst koji upravo piãe za hrvatskoizdaçe magazina Playboy. Prvobitno jeplanirao da se bavi aktuelnom rok scen-om, a onda je åitav materijal proãirio napravýeçe reportaæe koja se bavi preæive-lim duhom ovog grada. U isto vreme uBeogradu boravi Miliñ Vukaãinoviñ,svojevremeno bubçar sarajevskih grupaÅiåak , Indexi i Bijelo dugme, a zatim gi-tarista, pevaå, kompozitor i predvodnikheavy metal sastava Vatreni poýubac.

Tokom rata, Miliñ je sve vreme bio u Sara- jevu, a sada je stigao u Beograd sa pregrã-ti novih pesama (od kojih je dobar deo zanarodçake) da bi akumulirani materijalrasprodao. Uz to, proãlog petka je usvojeveremeno rokerskom hotelu Unionorganizovao promociju nove ploåe Sad galomi, na kojoj se preteæno nalazi materijalsa çegovog treñeg solo albuma. Ali,buduñi da je ta ploåa odãtampana u Saraje-vu nekoliko nedeýa pre poåetka rata, ovo

je definitivna premijera tih materijala. Mil-iñeva promocija je bila kao u najnormalni-

ja vremena, tako da sam se u Unionu os-eñao kao da me je vremeplov naplavio.Tone “iña i piña”, podbuli muziåki sarad-nici-åinovnici Radio Beograda, ponekaocvala neprirodna plavuãa i Miñini pornoduhoviti hitovi od kojih je Sad ga lomi

jedan od onih pravih ãeretskih muåo maåobalkanskih proizvoda. Dobro, da budemiskren, bilo je i nekoliko lepih devojåicana promociji, a Miliñ nije demonstriraokompletan arsenal svog incidentnogponaãaça. Ãteta.

KONTRADIKTORNI ÐORÐE-VIÑ: Najnovija iskuãeça doæivýava i

Ribýa åorba. Njihov koncert najavýen za22. decembar u ýubýanskoj hali Tivoli jepod znakom pitaça jer su se tamnoãçimediji uskomeãali. Ni oni, a ni slovenaåkimuziåari ne zaboravýaju Borine åestokontradiktorne izjave, hvaýeçe i pýu-vaçe S. Miloãeviña, vezivaçe za åetniåkipokret, radove sa Bajom malim knindæomi karakterisaçe Slovenaca kao beåkihkoçuãara. Meðutim, izgleda da slove-naåku publiku to sve ne zanima. Karte za

v

NOVI CD LICENCNOU JUGOSLAVIJI:KUD Idijoti

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



koncert se veñ prodaju, a glavni promoteriminulog rada Ribýe åorbe su ålanovimlade slovenaåke grupe Zakloniãåe prepe-va koji su na svojoj debi kaseti snimiliobrade starog hita Åorbe Zvezda potk-rovýa i suterena i Balaãeviñeve Raåunajtena nas. I kako su mi priåali ålanovi ãa-baåke grupe Goblini, kada su proãlog juna

svirali na velikom koncertu u Hali sporto-va u Mariboru, tokom izvoðeça Raåunajte na nas kompletna publika jepevala. Sve je to meni pomalo åudno ali inormalno. Slovenaåka omladina je uvekbila sklona zabraçenom voñu. Zato nijeniãta neobiåno u Ljubýani sresti dreåavoofarbane postpank klince koji uprobuãenoj nozdrvi nose srp i åekiñ.

REZULTAT ÆELJA: Situacija u Sa-rajevu je sasvim sliåna. Boraveñi nedavnotamo, dao sam jedan televizijski i jedanradijski intervju u kome sam iskýuåivoodgovarao na pitaça o aktuelnoj srpskoj

sceni. Da ne govorim o tome ãto su se sviraspitivali kada ñe u grad da doðu Bal-aãeviñ, Partibrejkersi i ostali ovdaãçi ti-raæni muziåari. Ni to ne treba da åudi, jerse tokom rata u samom Sarajevu razvilaurbana celina odrasla na rok muzici, takoda veñina novih sastava dere po pank irok zvuku. Deo tih novih materijala za-beleæen je na dva CD-a Rock UnderSiege, koje je objavio nezavisni Radiozid . Takoðe, u saradçi sa slovenaåkomizdavaåkom kuñom ÃKUC / ROPOT doprvog CD izdaça je dobacila mlada sara-

jevska grupa Protest. Ålanovi sastava sumi joã pre godinu dana rekli da bi radodoãli na svirku u Beograd.

Ova dogaðaça predstavýaju samologiåan rezultat realnih æeýa. Iako je uproteklih nekoliko godina izgledalo da susvi poludeli, jasno je da je ludilo privilegi-

ja maçine. I to naæalost one koja donosiodluke. Klinci (i ne samo oni) umorni odbudalaãtina, gubitka perspektive, bede isivila, izlaz traæe u pozitivnoj energiji. A

rock’n’roll je, vaýda to oduvek i nudio, panema razloga da to ne åini ni tokom svihovih jalovih godina. A hronoloãkigledano, prvi pozitivni talasi krenuli suupravo sa ovih naãih prostora. Veñ su leg-endarni nastupi Partibrejkersa, Elek-triånog orgazma i Ramba Amadeusa uSloveniji joã iz ruæne 1992. i 1993. god-ine. Zatim su tamo lom poåeli da praveBajaga i Balaãeviñ. Paralelno sa çima, posevernoj dræavi su svirali Obojeni pro-gram, Kazna za uãi, pa zajedniåkim snag-ama Love Hunters, Goblini, Svarog i Niãtaali logopedi. Posle tih prvih svirki, svoj

prostor su u Sloveniji postupno osvojiliGoblini za koje ovdaãçi povrãni pratiociscene veñ misle da su slovenaåki bend.Kad stalno tamo sviraju. Tokom svih rat-nih godina, spasonosni koncertni prostornaãim grupama pruæala je Makedonija ukojoj je dolazilo i do “zabraçenih” susre-ta pa su tako Rambo Amadeus i DinoDvornik jednom prilikom nastupali zajed-no. A publika iz Srbije je odlazila na kon-certe KUD Idijota i Haustora u Skopýe.Beograd su, zasad, najåeãñe poseñivalislovenaåki sastavi. Prvo su poåetkom pro-

leña 1996. godine u paketu doãli maçepoznati sastavi od kojih najduæu karijeruima atraktivna grupa Pridigarji. Zatim su,

tokom ove sezone u KST-u svirali Res Nullius i sastav 2227 , da bi sve kulminira-lo susretom publike i Lajbaha koji jeproãao bez obostranih oãteñeça. Iz Make-donije nam je prvi stigao sastav Leb i sol, ito u vreme najæeãñih sankcija, ãto im je

jedan deo bivãih jugoslovenskih medijateãko oprostio. Krajem 1995. godine liniju

je nastavio sastav Arhangel koji je kon-certno, u Bitef teatru, promovisao svojudrugu ploåu Dno licencno objavýenu zabeogradsku kuñu Take It Or Leave It . Za-tim su nastupali sastavi Suns, Last Expedi-tion i klavijaturista Kiril Dæajkovski (sep-tembra sa Vladom Divýanom), ali su tapojavýivaça pobudila zanemarýivumedijsku paæçu. Ipak su u pitaçu ovojpublici malo poznata imena.

Ãto se tiåe dolazaka u Zagreb i obrnu-to, to je joã na veoma dugaåkom ãtapu. Ipotpuno je besmisleno o tome govoriti.Ipak je zanimýiv podatak, da se u pos-ledçe vreme na hrvatskom radiju iteleviziji åesto organizuju kontakt pro-grami na tu temu. Pored povremenih rato-bornih istupa sluãalaca i gostiju u studiju,veñina uåesnika u tim blic anketama,pomirýivo smatra da treba puãtati srpskirok na hrvatskim medijima, ali umereno.A tome se ni deo muziåara ne protivi. Åak je i Jura Stubliñ iz grupe Film imao smirenpristup åitavom problemu. U tim anketa-ma se åesto åuje i “druga strana”, tako da urazgovor ukýuåuju beogradske muziåare irok novinare da iznesu svoje miãýeçe o

istoj temi. Do nedavno, nezamislivmedijski gest. s

PETAR JAÇATOVIÑ

USKORO I U SARAJEVU:Ðorðe Balaãeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



"Prýavi" film: Ruæiåasti flamingosi

Lep dan zapovrañaçeKoliko god nesumçivo zgraæavao svojim programiranim

nastranostima i gadostima, to je film jednog "neænog doba"

davno tehniåki doteran i puãten u novu"klasiånu" bioskopsku distribuciju, i tako je – posredstvom distributerske kuñe Tuck– doãao i do nas. Prethodno je prikazan ureprezentativnom "Sava centru", na

oduãevýeçe preæivelih ostataka naãegradical chic establiãmenta, da bi potomzavrãio u "dragstorskom" kasnoveåerçemterminu u ne baã tako ekskluzivnom biosk-opu "20. oktobar"...

"JAJA, JAJA": "Radça" filma, pre-priåana, ne zvuåi mnogo idiotskije nego ãtoizgleda na filmskom platnu: u nekojameriåkoj nedoðiji, u automobilskojprikolici æivi bizarna "porodica" koju åineBabs Dæonson, slavna kao "najodvratnijaosoba na svetu" (igra je Divajn, notornitransvestit teæak cca 150 kilograma), çenuvrnuti sin, nepojamno velika i odvratna

debilna majka koja æivi u deåjem krevecu ihrani se iskýuåivo jajima – na stotine sva-kodnevno! – a ona su, ujedno, i jedini objekat çenih "misli" i æeýa ("eggs, eggs!"),kao i radikalno perverzna komãinica kojaplaña Dæonsonu junioru da dovodi de-vojke, ne bi li posmatrala çihove kopu-lacije... Na drugom mestu æivi neverovatnognusni braåni par koji je ýubomoran naDivajninu titulu "najodvratnije osobe nasvetu", te kreñu u radikalan obraåun saçom i çenima, koji se pretvara u nezamis-livo takmiåeçe u odvratnostima svih vrs-ta... Na kraju, "pravda trijumfuje", tj. Diva- jn & ekipa pozivaju novinare svih najgnus-nijih tabloida da prisustvuju ritualnompogubýeçu "zloåinaca", ãto ovi sa zado-voýstvom i åine...

Ako vam se ovo åini imbecilnim – pot-puno ste u pravu. Da li to znaåi da je i film

nutijeg delceta, snimio "konvencionalne" ikomercijalno priliåno uspeãne filmovekakvi su Lak za kosu ( Hairspray, 1988) i Plaåýivko (Cry baby, 1990), te potoçipobaåeni hit Moja mama – serijski ubica(Serial Mom). Naravno, odrednica "konve-ncionalno" ovde ima smisla samo u pore-ðeçu sa Votersovim "partizanskim" perio-dom; uporeðena s holivudskim standardi-ma, i ova dela su i te kako pomerena...

O kultnom statusu koji veñ dve i po de-cenije uæiva film Pink flamingos veñ se iovde dovoýno zna(lo); u nekim bioskopi-ma u SAD prikazuje se neprestano veñ go-dinama, kao ãto u jednom pariskom pozo-riãtu stalno igra Ñelava pevaåica, a u lon-donskom Miãolovka... Nakon tolikog vre-mena provedenog u poluilegali, film je ne-

je nekako, davne 1972, do dvanaest hiýadaUSA dolara, i – od svih stvari koje je mog-la da uåini s tim parama – reãila da snimidugometraæni igrani film. To je, doduãe,lepa suma novca za sve na svetu osim zasnimaçe filma, ali kada se glavni meðunareåenim uvrnutim tipovima zove DæonVoters, onda se nikada ne zna ãta bi odtoga, ipak, moglo da ispadne... Ispao je Pink flamingos, poznat i kao "najprýaviji inajodvratniji film svih vremena".

Voters je reæiser koji je decenijamavaæio za oliåeçe "podzemne" filmskeAmerike, i takvu reputaciju nije izgubioåak ni kada je, mnogo posle svog najuvr-

Grupa bizarnih perverzçaka i åudaka(neki bi prvo slovo naziva ovihdrugih zamenili slovom "l") doãla

v

O kultnom statusu koji veñ dve i podecenije uæiva film Pink flamingos veñ se i ovde dovoýno zna(lo); unekim bioskopima u SAD prikazuje seneprestano veñ godinama

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



takav? Teãko. U najmaçu ruku – zavisi odtoga kako mu pristupite. Dæon Voters i eki-pa napravili su delo åija se namera – amoæda i smisao – iscrpýuje u radikalnomãokiraçu åak i neortodoksnih gledalaca, i

u tome su nesumçivo uspeli. Åuvena sce-na konzumiraça (autentiånog!) pseñegizmeta odavno je na vrhu antologije gados-ti u prvom veku filmske umetnosti, a tu sui dvosmislene igrarije u prikolici u kojima,nevoýko, uåestvuje i jedna kokoãka (!!!),braåni par koji "opãti" tako ãto jednodrugom sisaju noæne palåeve, incest-fela-cio (filmske) majke i sina, åija se ogavnostpojaåava time ãto gledalac zna da majkuigra muãkarac, i tako daýe, i tako gore...Scene sa halapýivim proædiraçem neza-mislivih koliåina jaja su, moæete mi vero-vati na reå, odvratnije åak i od onih koje

su, kao prethodno navedene, "transparent-no" gnusne.ZGROZITE ÑIFTU: Iako mu je stran

svaki "intelektualizam" u evropskom smis-lu reåi, Dæon Voters se moæe tretirati i kaonastavýaå ãokantne nadrealistiåke tradi-cije, poput one ranog Luisa Buçuela ( An-daluzijski pas), nasleða koje je mnogobogatije i radikalnije u oblasti kçiæevnostiili likovne umetnosti, ali nije ni na filmubez zapaæenih "dosega". U tom kýuåu,Voters dovodi do krajçih (?) konsekvenciznamenitu proãlovekovnu parolu epater leburgeois (zgrozite ñiftu...), kojom jezapoåeo vek moderne umetnosti, one u kojoj je bilo moguñe da Bodlerova Strvina,trijumfalno poetsko objavýeçe "estetikeruænog", bude "lepa pesma"... Sve je to,naravno, u Flamingosima, prilagoðenoduhu mesta i vremena, ãto ñe reñi frustrira-noj Americi ranih sedamdesetih, sveæe (ineprijatno) probuðenoj iz nirvaniånog hip-ijevskog sna, traumatizovanoj Vijetnamomi hladnim ratom, podeýenoj izmeðu goto-vo homeinijevske tvrdokornosti i konzer-vativnosti vlastite provincije (åije beskra- jno ruæno lice i moronski mentalitet na jezivo ãokantan naåin prikazuje i karikiraupravo ovaj film) i dezorijentacije nastaleusled potpunog raspada tradicionalnihvrednosti, tipiåne za megalopolise. Pink flamingos je, dakle, posledica i, o istomtroãku, epitaf – duha ãezdesetih, koji izciniånog rakursa kraja veka izgleda kaoposledçe doba nevinosti u kojem je joãbilo moguñe i smisleno tretirati ãok i pro-vokaciju kao fenomene iz oblasti es-tetskog. Sve posle toga je ovaj ili onaj vidispoýavaça "hladne" postmoderne ravn-oduãnosti. Sa dotiånom je, naravno, be-smisleno polemisati, jer je logiåna posledi-

ca uspeãnog iskuãavaça krajnosti: nakon Flamingosa i srodnih filmskih, kçiæevnih,likovnih ili muziåkih ostvareça, viãe se

nije imalo kuda u pravcu "vruñeg" æanrazvanog "pýuska u lice malograðaninu"...Ostao je samo lagani, na prstima, povratak konvenciji, obogañen (i opravdan) iskustvi-ma steåenim na "drugoj strani". To, uosta-

lom, potvrðuje i potoçi Votersov opus.NJANJANJE: Svakog trenutka jevidýivo da je ovaj film "vrãçak" znameni-tog WR – misterija organizma DuãanaMakavejeva ili kultnog Leteñeg cirkusa Montija Pajtona, i da deli sa çimaizloæenost radijaciji istog "duha vremena".Da se razumemo, tu smislene komparacijei prestaju, jer bi svako daýe poreðeçeovog filma sa Makovim antologijskim ost-vareçem ili sa britanskim serijskim re-mek-delom (koje je televiziju, prvi i goto-vo posledçi put, naåinilo umetnoãñu) biloisto onoliko neukusno koliko i poreðeçe

jenkijevskog uçkavog çaçaça – o(t)pe-vanog i kod Votersa – sa prelepim en-gleskim jezikom... If you know what Imean.

Ovdaãça publika, posle poåetnezbuçenosti zalutalih ("sine, baki, ã’a jeovo, meni su bre rekli da je neka komedi- ja"), poåela je da ispuçava dvoranu, makariz silne radoznalosti da vidi te "gadosti okojima svi priåaju"... Utoliko je i prika-zivaçe Flamingosa baã u "20. oktobru",mitskom mestu beogradske alternativeoficijelnoj alternativi (koja godinama nijeizbivala iz SKC-a, osim da promeni veã),na kojem se kosooki Mali zmaj godinamaborio – golim ãakama i åistim srcem! –protiv svetskog zla i nepravde, doima kaoironiåan potez. A ironija je – zar ne? –vrhunac postmoderne subverzivnosti. One,dakle, koja u subverzivnost ne veruje.

I tu je pravi paradoks danaãçeggledaça Pink flamingosa: koliko godnesumçivo zgraæavao svojim programi-ranim nastranostima i gadostima, to je film jednog "neænog doba", tamna strana egzis-tencije Baneta Bumbara i çegovih ispisni-ka iz Grlom u jagode, ili blaziranih kali-

fornijskih hipija iz boýih kuña koji su ima-li toliko ýubavi za åoveåanstvo, da (ih) jeovo jedva preæivelo. To ñe reñi da on, vidiåuda, moæe da pobudi izvesna neæna os-eñaça: bilo je to, vaýda, posledçe dobakada je provokacija bila istinski ãokantna,a samosvesna ruænoña nezamisliva, jerboneprihvatýiva. Zato je i doterana beograd-ska publika u "20. oktobru" reagovala s"postmodernistiåkom" hladnoñom pov-rãnog pristajaça, nemajuñi niãta protiv dau tako sumçivom druãtvu provede sub-otçe veåe: "Ah, dragi, ’ono’ jede kereñegovance, nije li to tako zabavno"?

Ma ne, bre, odvratno je, zaista. I da, za-bavno je, oprosti nam Boæe... s

TEOFIL PANÅIÑ

Scenario jedneprojekcije Mirotvorca

Fantom u"Kozari"Neprovetrena, prepuna salabioskopa “Kozara”. Klinci, 17-18

godina, u crnim koænim jaknama ibelim patikama dobacuju dvemaizblajhanim, prenaãminkanimtinejdæerkama loãeg tena.

neñe prikazivati u Bosni!”. Po ovom vr-cavom marketinãkom sloganu (koji udarapodjednako na emocije i na inteligenciju), Mirotvorac ñe se Srbima sigurno dopasti!

Nema razloga da joã jednom govorimo

o klasiånom ameriåkom instant-ostvareçu(jedina zanimýivost je da je ovaj vi-sokobudæetni film reæirala æena, pa joãMimi); priåa o publici u bioskopskoj sali jeuzbudýivija. Ako ste spremni za izveãtaj saprojekcije od 20.30, krenimo u maluavanuturu pod nazivom: “SERBIA –NIGHTMARE, PART I”: (A TRUE STO-RY)

q

1. Enterijer. (Bioskopska sala) Noñ.Neprovetrena, prepuna sala bioskopa

“Kozara”. Klinci, 17-18 godina, u crnimkoænim jaknama i belim patikama dobacuju dvema izblajhanim, prenaãminkanimtinejdæerkama loãeg tena.

KLINAC:Ej, dronfo, dodæi sedi ovde...Momak i devojka, oboje u kasnim

dvadesetim (on je u sakou i kiãnom manti-lu, ona u mini sukçi i bundi), pokuãavajuda uðu u red na åijem poåetku sede klinci.Ne ustajuñi sa svojih sediãta ovi ihsumçiåavo i s podozreçem posmatraju.

MOMAK: (prvom deåku)Izvini, samo malo!Klinci ne pokazuju znake razumevaça.

Momak krene da se probija do svog mestapreko çihovih nogu. Devojka, trudeñi seda ih ne zgazi, okrenuvãi im leða, ide za

Sinoñ sam otiãla u “Kozaru” dagledam Mirotvorca, film “koji je uHrvatskoj primýen loãe i koji se

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



razvodnice. Njen podrugýivi smeh u ehu.ODMAGLJENJE/ Na platnu, çujorãki

policajac, gaðajuñi Srbina-teroristu,greãkom upucava sluåajnog prolaznika.Publika se budi: usklici oduãevýeça

ispuçavaju salu. I crvena fleka poigravaod radosti. Srbin II (brat Srbina I) ubijanekoliko ameriåkih policajaca (da li jezakaåio i æene sa decom ostañe zavijeno uveo tajne). Nekoliko redova ispred de-vojke, mali gejziri radosti i dobrog ra-spoloæeça.

GLEDALAC I:To, brate! Sve ih rokni, mamu im ka-

toliåku!Sala bodri Srbina dok tråi sa nuklearn-

om bombom ka zgradi Ujediçenih nacija.Neko podrigne u publici. Salve smeha.

DEVOJKA: (Off)

Nadrealizam.Digne pogled ka platnu, a tamo, pre-

okret: Srbin se upravo samoubio (ovo jojse uåini tako prikladnim). Ameriåkanauånica grozniåavo pokuãava dadezaktivira nukleranu bombu iz çe-govog ruksaka. U publici, åovek izadevojke tiho negoduje.

GLEDALAC: (obraña se bom-bi)

Ubi kurvu ameriåku, ubi kur-vu!

Devojka oseti kako joj æmar-ci prolaze telom. Ponovo bacipogled na platno: laseraã, sadaveñ potpuno nekontrolisanimpokretima, mahnita u ekstazi.Devojka u trenutku shvati dañe, pre çegovog orgazma i

bombe, neãto drugo eksplodirati.DEVOJKA: (laseraãu, viåe) Za ãta si ti

platio ulaznicu, mentolu!!!Bioskop se odjednom uñuti. Åak se i

crvena taåka ugasi. Devojku oblije talasvrelog stida.

DEVOJKA: (Off)Ãta je ovo, ja se derem u bioskopu?

Ponovo se upali crvena taåka. Ameri-kanka dezaktivira bombu i spasava gradNjujork. Zastraãujuñi talas nezadovoýstvapoklopi salu: od svuda se åuju zviæduci iuzvici “Ua! Buu!”, “Nameãteno!”. Laserprska posledçe zrake. Sve se svrãava. Palise svetlo. Devojka se obmotava ãalom, vi-soko, preko lica. Ona i momak, viãe se nedræeñi za ruku, izlaze u hladnu, bockavubeogradsku noñ. Tamo je veñ poåela“Magla”.

MOMAK:Bila si u pravu. Ãeãeý stvarno nije

ukrao izbore.

Zatamçeçe. Bez izgleda skorog ota-mçeça. Kraj. s

HAJDANA BALETIÑ

DEVOJKA:Ne. Hoñu da vidim kraj.Mali tanki produæetak penisa ne poka-

zuje znake umora: sa orgastiåkim zado-voýstvom cima se tamo-amo, meça ritam

i poziciju i egzibicionistiåkim pokretimafleka veliko platno na oåigled petstotiçaknemih gledalaca.

DEVOJKA: (Off)Ãta se ovo deãava… Jedan manijak mal-

tretira ceo bioskop, a niko ne reaguje! Jel’ovo ona publika koja je nekad vikala:“Sedi dole, mamlaze!”, ili “Majstore, re-priza!” posle ýubavnih scena? Æiva publi-ka koja razmiãýa svojom glavom i navijaza film? ... Zaãto se niko ne buni?

/REZ/ Fantom, skriven mrakom, nepobitno tr-

ijumfuje. (Ma, kad boýe razmisli, ãta je

film u poreðeçu s laserom! Dok se onbogovski provodi, ovi kreteni sede i spaæçom gledaju neki buñkuriã u kom su joã Srbi glavni krivci... Mada, mora daprizna, malo se primirio, åak ganuo,u onoj sceni kad Srbinuubijaju æenu i

sina, pa on moliunproforce da stanu i po-

mognu mu, a pederi ne zaustavýajudæip! Evo ti ga na, zato, u gumu!)

FANTOM: (Off)Ñoveñe, gotiva! Kad li je sledeåa pro-

jekcija?Devojka oseti kako se znoji. Napuãta jekoncentracija, zaboravila je i naslov filma.Oåi joj igraju levo-desno, pokuãavajuñi dapronaðu neki sistem u mahnitom kretaçu iizvor crvene svetlosti. Okreñe se, ali osimtipa koji pije pivo i gomile koja pokornoñuti pred svojim muåiteýem, ne vidi niãta.Razmiãýa da ode kod razvodnice, prekineprojekciju, uåini bilo ãta, samo da viãe netrpi onanisaçe nepoznatog! A onda setrgnu.

DEVOJKA: (Off)Seti se gde æiviã. Smejañe ti se. Ko joã

prekida projekciju samo zato ãto ne moæeda gleda film?ZAMAGLJENJE/ Krupni plan brkate

çim. Skinula je bundu. A mladost k’o mla-dost – ne da se obuzdati: svi redom, sneskrivenom paæçom, gledaju u çenuzadçicu koja promiåe ispred çihovih gla-va. Par seda na svoja mesta. Gasi se svetlo.

Neãto puca. Nije piãtoý, to je samo ton ubioskopu. Neko psuje. Otvaraju sekonzerve, pucketaju prve semenke. Prekoglava momka i devojke lete kokice.

GLAS I:Jebañu ti mater posle!Momak i devojka se pogledaju. Ona

vadi kokicu, joã uvek vlaænu, iz kose.GLAS II:Spusti ruku!Zavrãavaju se reklame. Opet pucaç.

Kreñe ãpica filma. I, sada se pojavýujeglavni junak (ne filma, nego bioskopa): cr-vena laserska taåka na platnu (u eduka-

tivne svrhe u nas se odnedavno koristi sp-rava koja izgleda kao srebrna hemijskaolovka i koja ispuãta infracrvenu svetlost;sluæi kao pokazivaå na predavaçima uzgrafoskop i sl.). Svetleña taåka veselo ãarapreko platna: åas je na slovima, åas na åeluglavnih junaka, zaðe malo u nos, pa uguzicu, pa u uvo i sve tako. Momak senagiçe ka devojci.

MOMAK:Koji pacijenti!DEVOJKA:Smiri se, prestañe kad

poåne film.I film poåiçe. Laseri se gase.

Na dvadeset sekundi. A onda se jedan upali. I viãe ne ugasi. Sle-deña dva sata, bez pauze, on ñe be-somuåno ævrýati po bioskopskomplatnu. Ãto je scena uzbudýivija, la-ser je razdraganiji. Ponekad se iprimiri, ugçeæden meðu grudimaglavne junakiçe, ponekad raspameti,kao u sceni filma gde se Rusi noñu ubijaju iz puãaka sa infracrvenim zracima...

(Boæe, kako je tad bio sreñan, svojmeðu svojima! Konaåno se izdigao iz

bedne okoline, iz banalnosti smrdýivogkrcatog bioskopa, osetivãi se junakom fil-ma, protagonistom jednog uzbudýivijeg isvima ostalima nepristupaånog, divýegæivota. Drugi samo gledaju, a on i uåest-vuje! Bio je jedan od çih… ne! Bio jeglavnokomandujuñi! O, tih nekoliko åar-obnih trenutaka, sa Rusima! I kako ondada ne iskaæe nezadovoýstvo u sledeñoj,mirnoj i krajçe nezanimýivoj sceni,ispisujuñi jedno veliko x preko celog plat-na, tridesetak puta.)

Devojka i mladiñ se pogledaju. Njihovýubavniåki stisak ruku, a da to nisu ni

primetili, preãao je u gråevito stezaçe.MOMAK:Hoñeã da idemo?

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



I

ELEKTRONSKA UMETNOST

Otvorene graniceSudeñi po web i CD-rom projektimapredstavýenim na forumu, elektronska umetnost

se, i pored evidentne i rapidne ekspanzije, joãnalazi u eksperimentalnoj, adolescentskoj fazi

nternacionalni forum elektronskih medijaOstranenie osnovan je 1993. godine ca

ciýem da istraæi ulogu i potencijale elek-tronskih medija komunikacije u procesimasocio-kulturne transformacije u zemýama is-toåne i centralne Evrope i Balkana nakonpada Berlinskog zida. Termin “ostranenie”(ruski, oåuðeçe) skovao je ruski teoretiåarkçiæevnosti Viktor Ãklovski davne 1916. go-dine, sa tezom da smisao slike nije u tome dasopstvena znaåeça pribliæi naãem razume-vaçu, veñ da ustanovi specifiånu percepcijuobjekta tako da on bude “viðen” (aktivna per-cepcija), a ne samo “prepoznat” (pasivna per-cepcija), kao ãto je to sluåaj sa mimetiåkomumetnoãñu. Organizatori foruma prihvatili su

termin sa uvereçem da je u danaãçem me-dijskom i informacijskom druãtvu “viðeçe”znaåajnije od “prepoznavaça”, koje pred-stavýa prerogativ medija kao ãto je televizijakoja simplifikuje naãu percepciju sveta sorti-rajuñi ono ãto je prepoznato u odreðene kate-gorije, blokirajuñi na taj naåin moguñnostdubýe spoznaje. “Viðeçe” koje Ãklovski su-protstavýa “prepoznavaçu” moguñe je akoumetnost proizvede sopstvene metode pos-matraça i oblike reprezentacije, uz ko-riãñeçe savremenih medija i metoda komu-niciraça. Kako tvrdi nemaåka kritiåarkaInke Arns u katalogu prvog foruma, videomoæe predstavýati metaforu sveta u procesu

nestajaça, odnosno instrument registrovaçastvari i dogaðaja koji ñe u sledeñem trenutkuprestati da postoje.

ELEKTRONSKA KULTURA: Tran-sformacija ove znaåajne meðunarodne ma-nifestacije, koja je nedavno zavrãena, od vid-eo-festivala do foruma elektronskih medijaposledica je globalne ekspanzije elektronskihmedija koji otvaraju nove moguñnosti i pros-tore umetniåke produkcije i komunikacije napragu treñeg milenijuma. Zato su, pored videoradova (nacionalne prezentacije, æenski video,program Pejzaæi i sl.) i instalacija, na forumu uvelikoj meri zastupýeni web i CD-rom pro-

jekti i instalacije, performansi, predavaça idebate o medijskoj tehnologiji, globalnoj i re-gionalnoj medijskoj politici (program Ot-

vorene granice), stra-tegijama netvorkinga

( Deep Europe, cyber-knitting), pionirimaelektronskih medija(Tesla, Laslo Mohoýi-Nað, Lev Teremin),odnosu istorijskihavangardi i elektron-skih medija (Lev Ma-noviå), kao i doku-mentarni filmovi kojiodslikavaju ãiri socio-politiåki i kulturni kon-tekst istoånoevropskog regiona. Ovakva di-namiåna i otvorena forma prezentacije umet-niåkih projekata, kakvu neguju sliåne mani-

festacije kao ãto su ISEA (Internacionalnisimpozijum elektronske umetnosti) ili festival Ars Electronica, pokazuje kako je elektronskakultura uvela nov oblik prezentacije umetnostikoji dovodi do radikalnog rascepa sa ustaýen-om muzejsko-galerijskom praksom prezent-acije umetnosti koja je statiåna i zatvorena ustrogim institucionalnim i prostornim okviri-ma. Ãireçe umetnosti na elektronske mreæe,koje sve viãe figuriraju kao izloæbeni prostorineposredne i interaktivne komunikacije, na-meñe pitaçe o moguñoj transformaciji do-minantnog umetniåkog sistema i çegovihreprezentacijskih formacija u skladu sa sveo-pãtim socio-kulturnim promenama koje dikti-

ra elektronska revolucija.EKSPANZIJA: Sudeñi po web i CD-

rom projektima predstavýenim na forumu,elektronska umetnost se, i pored evidentne irapidne ekspanzije, joã nalazi u eksperimen-talnoj, adolescentskoj fazi koju obeleæava pi-onirska i åesto nekritiåka fascinacija teh-nologijom, ali koja, kako pokazuju primerielektronske umetnosti iz zemaýa u kojima jeova produkcija uzela maha (Rumunija, Slov-enija, Estonija, Rusija), ulazi u fazu sazre-vaça kada ñe odgovori na pitaça o çenim joã nedovoýno istraæenim umetniåkim poten-cijalima, limitima i smernicama razvoja mora-

ti da budu pruæeni. U tom smislu, treba istañida teorija elektronske umetnosti i medija idekorak ispred same umetniåke prakse, ãto se

moglo zakýuåiti i iz predavaça i razgovoravoðenih na forumu. Sasvim prirodno, najboýiprimeri elektronske umetnosti uglavnom seoslaçaju na iskustva tehnoloãkih medija pre-thodne generacije. To se pre svega odnosi navideo, koji predstavýa kýuåni medij pre-moãñeça jaza izmeðu analogne i digitalne te-hnologije, izmeðu tradicionalnog i elektron-skog umetniåkog sistema. Video-instalacija

Koma, zagrebaåkog umetnika Dalibora Mar-tinisa, koja bi se pre mogla definisati kao in-teraktivna video-instalacija, predstavýaodliåan primer sinteze vizuelne estetike video-arta i interaktivnosti koju uvodi digitalna teh-nologija. S druge strane, jedan od najboýihmomenata foruma bila je prezentacijapoýskih video-radova po izboru medijskog

kustosa Piotra Kra- jevskg, koji svi do jednog predstavýa-

ju duhovite, infan-tilne kuñne igre(ukýuåujuñi paro-diju na Lukasov

Rat zvezda), åijilow-tech produk-cijski standardi po-kazuju da kýuånopitaçe umetnostina kraju veka nije

iskýuåivo pitaçe upotrebe medija i teh-nologije, veñ sadræaja ili “viðeça” o kojemgovori Ãklovski.

Ako je na prvom forumu dominirala video-

umetnost, a na drugom video-instalacije, naovogodiãçem forumu u prvi plan izbija perfor-mans koji, u skladu sa novim telesnim dis-pozicijama elektronske kulture, zadobija formumultimedijalnog tehno-performansa koji podjednako ukýuåuje tradicionalne performere,video-umetnike, hakere i inæeçere zvuka. Na- jboýi primeri tog novog pristupa performansusu tehno-opera poýskog umetnika PiotraViæikovskog, koja na ironiåan naåin definiãeodnos izmeðu tehnologije i åoveka, kao i slov-enaåko-nemaåki projekat Atol koji, u zvuånomambijentu elektronskih ãumova i brujeva, evo-cira teslijansku ideju beæiåne transmisije en-ergije/zvuka. Performans novosadskih umetni-

ka Balinta Sombatija i Milana Mumina, podindikativnim nazivom Waver/Homage to thelast video artwork , jeste ironijski komentar ideje kraja video-arta i kraja umetnosti, ali natopý-en tipiåno balkanskim sentimentom koji nikogaod prisutnih nije ostavio ravnoduãnim.

JUGOSLOVENSKI UMETNICI: Vi-deo-radovi i instalacije, dokumentarni fil-movi, performansi, prezentacije i predavaça jugoslovenskih umetnika i teoretiåara (Draga-na Æarevac, Bada Dada, Biýana Vickoviñ,FIA, Artterror, Milica Tomiñ, Talent Factory,Nikola Radiñ, Aleksandar Daviñ, Janko Baý-ak, Olivera Miloã Todoroviñ, Grupa Baza,

Balint Sombati i Milan Mumin, Apsolutno,Akcelerator, Velimir Abramoviñ, Bojana Pe- jiñ, Dejan Sretenoviñ) naiãli su na izuzetno in-

Reå kritike

RAD: BalintSzombathy,

MilanMumin

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



teresovaçe publike i kritike. U poreðeçu saostalim radovima predstavýenim na forumu, jugoslovenska umetnost, koja nastaje u druãt-vu koje je ostalo izvan globalnog tehnoloãkogi medijskog progresa, pokazala je zavidannivo kvaliteta i sveæinu ideja, ali pitaçe je ukojoj meri ñe i u buduñnosti, bez odgovara- juñih uslova i podrãke u zemýi, moñi da zado-voýi nove tehnoloãke i produkcijske stan-darde koje postavýa elektronska kultura. Mi joã æivimo u vremenu tehnoloãke tranzicije ukojem se, pored uvoðeça novih medija i ko-munikacijskih mreæa, odigrava i nuæno pov-ezivaçe starih i novih tehnoloãkih sistema imedija kao ãto su, na primer, televizija i Inter-net, video i CD-rom i sl. Mediji prethodnegeneracije se digitalizuju kako bi postali kom-patibilni novim tehnoloãkim standardima i

formatima produkcije, ãto znaåi da su u ovomtrenutku analogna i digitalna logika kon-strukcije podjednako prisutne, ali ubrzani teh-noloãki razvoj, evidentan i u mnogim zemýa-ma Istoåne Evrope (u kojima elektronskaumetnost zadobija åak i akademsku podrãku),nametnuñe ne samo digitalnu tehnologiju veñi digitalne oblike miãýeça kao dominatnestandarde umetniåke kreacije. Kako u predgo-voru kataloga zapaæa Stiven Kovaå, umetniå-ki direktor foruma, elektronski mediji i samipredstavýaju filter “oåuðeça” koji utiåe nanaãu percepciju sveta. U tom smislu, stvaraçeuslova koji ñe umetnicima omoguñiti neposre-dan pristup tehnologiji, trebalo bi ubuduñe dabude jedan od prioritetnih zadataka nadleænihinstitucija sistema umetnosti u Jugoslaviji. s

DEJAN SRETENOVIÑ

I u Sneænoj Kraljici uspeãno funkcioniãeovakav model bajke. Pobednici su uspeli daostanu ljudi, stekli su iskustvo koje ñe immoæda pomoñi pri reãenju i nekog od sle-deñih teãkih trenutaka koji ih oåekuje uæivotu. Da li ñe u tome uspeti – ne zna se, jerovde nema åuvenog zakljuåka: æiveli sudugo i sreñno. Sutra je novi dan i novoiskuãenje. S druge strane, u svetu ove novebajke gubitnici nisu definitivno poraæeni,samo su izgubili bitku. Rat izmeðu dobra izla se, dakle, nastavlja.

Bajkoviti svet predstave "Boãka Buhe" iovog puta su, zajedno s Karadæiñem, gradiliBoæana Jovanoviñ, åiji su kostimi bili viãe noodeña aktera, Geroslav Zariñ, åija je kreacijakristalnog sveta doåekana aplauzom naotvorenoj sceni, a umeo je i da u maleniprostor "Buhine" pozornice smesti i potkrov-lje, i odaje velelepnog dvorca, i mraånu

ãumu, sve zajedno s razbojniåkim logorom, inepregledna prostranstva ledenog severakroz koji u galopu jure polarni jeleni. Ko-reografija Sonje Lapatanov dala je ele-ganciju pokretima jelena, ali je stilizovala isvaku kretnju glumaca, dok je muzika Ale-ksandra Loknera prepoznatljive rok stan-darde prilagoðavala konkretnim situacijamana sceni i na taj naåin spajala bajkoviti svet istvarnost koja nam je iskustveno poznata.Åarobnjak Tihomir Maåkoviñ, majstor lut-karskih i vajarskih radova, odgovoran je zasve åudesne transformacije u ovoj predstavi.

Atmosfera æivota u

koji smo uronjenipreneta je na po-zoriãnu scenu izahvaljujuñi inter-vencijama drama-turga Mire Santini,a meru u kojoj je taatmosfera uslovl- javala govor juna-ka predstave, kao imeru stilizacije nji-

hovog reånika, odredila je lektor dr LjiljanaMrkiñ-Popoviñ.

Novu energiju ovom izuzetnom pozoriãtupodarili su Boba Latinoviñ kao Gerda i Pavle

Pekiñ u ulozi Kaja. Bakica Olje Grastiñ delov-ala je pouzdano i plenila sugestivnoãñu i do-brotom. Ivan Jevtoviñ je ponovo imao zadatakda poznatim scenskim ãarmom vodi gledaocekroz predstavu. Draga Ñiriñ-Æivanoviñ bila jeuistinu prava Sneæna Kraljica – lepa, elegent-na i nedostiæna vladarka savrãenog sveta.Nenad Nenadoviñ i Marija Milenkoviñ su kaopar gavrana efektno podarili ovoj predstaviobrise pozoriãnih maski – jedne koja se smeje,a druge koja plaåe. Ivana Lokner i Vjera Tri-funoviñ-Mujoviñ bile su sjajne princeze, prvaiz autentiånog aristokratskog sveta, druga –predvodnica razbojnika. Dejan Lutkiñ je bril-

jirao u ulogama Princa, ali joã i viãe kao Sev-erni Jelen. s

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

udi su tako nesavrãeni", reñi ñe u jednom trenutku Sneæna Kraljicauverena da od svakog åoveka mo-

æe naåiniti svog roba, zastraãiti ga i pretvori-ti u krpu. Zakljuåak o nesavrãenosti ljudskogroda Kraljica izvodi iz åinjenice da i poredvelikih napora nije uspela da pokori dvojedece – Gerdu i Kaja. S deåakom joj je toumalo uspelo, ali devojåicine vrline – odvaæ-nost, poærtvovanost i ljubav, bile su jaåi argu-menti u ovom duelu, te su se Gerda i Kajvratili na svoje skromno potkrovlje gde ñenastaviti da æive u ljubavi i – siromaãtvu.Rezon Sneæne Kraljice je jasan: ljudi bi bilisavrãena biña da nisu podloæni emocijama ikada bi dozvolili da njima vlada razum, red iåistota poput one karakteristiåne za svetveåitog leda kojim vlada Kraljica. Nemasumnje da je Andersenova bajka, na osnovukoje je nastala Ãvarcova drama, izraz strahada ñemo postati "savrãeni" na naåin koji biimponovao Sneænoj Kraljici. Iskustvo veli da je taj strah danas opravdaniji no ikada. In-ventivni i maãtoviti Milan Karadæiñ, majstorfine i odmerene duhovitosti, pristupa ovojklasiånoj bajci æeleñi da afirmiãe upravovrednosti koje zastupaju Gerda i Kaj. Svest oaktuelnom vremenu uslovila je i potrebu Po-zoriãta "Boãko Buha" da na svoj repertoar

vrati bajku koja je, u postavci Olivera Vik-toroviña, na istoj sceni uspeãno igrana viãeod deset sezona.

Karadæiñ gradiscensku stvarnost koja samo delimiånopripada svetu bajki,dok je, s druge strane,vezana za neposrednirealni æivot. Jednos-tavan scenski geg po-kupljen s ulice i frazapreuzeta iz slengamladih Beograðanaonemoguñavaju pozoriãnu izveãtaåenost ipatetiku, no i relativiziju te na nov naåin ak-tuelizuju neke od temeljnih ideja koje u sebisadræe bajke. Tu je moguñe naslutiti tajnu us-peha Karadæiñevih reæija. On, naime, pre-poznaje naprsline u klasiånoj strukturi bajke,pukotine kroz koje nasluñujemo tragove real-nosti koju je nemoguñe uklopiti u stare mod-ele, i zbog åega savremeni pozoriãni gledalacne moæe lako da poveruje u iluziju klasiånebajke. A i kako da u nju poveruje kada ga veñna prvom koraku izvan pozoriãne sale åekapresan æivot u najsurovijem obliku. No,Karadæiñ sa svojim saradnicima uspeva darelativizuje osnovni model, pronaðe naåin zaobogañenje klasiånog sveta bajki elementimapreuzetim iz medija koji s decom (i odrasli-ma) komuniciraju na drugaåiji naåin. Tako

"obogañenom" modelu bajke deca sada veruju, a odrasli ih doæivljavaju kao predstave na-menjene zapravo svom uzrastu.

"L j

Milan Karadæiñ gradi scensku stvarnost koja samodelimiåno pripada svetu bajki, dok je, s druge

strane, vezana za neposredni realni æivot

POZORIÃTE: "SNEÆNA KRALJICA"

Atmosfera æivotaRAT IZMEÐUDOBRA I ZLA:Scena iz"SneæneKraljice"

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



P Kçiæevnost: Joneskove sabrane drame

Apsurd jepostao smeãanOva dragocena i nesvakidaãça kçiga obuhvata veñ

objavýene finalne verzije komada i mnogobrojneçihove varijante, neprevedene komade, piãåeve i

rediteýske zabeleãke i napomene, dokumenta vezanaza nastanak i izvoðeçe drama

beskorisni. Novo oseñaçe sv-eta je metafiziåki strah, meãa-

ju se smeãno i tuæno, farsepostaju tragiåne.

NOVA ÅITANJA: Re-

cenzent izdaça Jovan Ñirilovnavodi da su dva repertoarska"sluåaja" izmenila tokove pos-leratnog pozoriãnog Beogra-da. Prvi je susret sa ameriå-kom piscima Milerom i Vili-

jemsom, drugi, naravno – tea-tar apsurda, inaugurisaçe Be-keta i Joneska kroz çihove su-morne vizije åovekovog bes-misla, i to usred klime dogma-tskog duha, optimistiåke ob-nove i izgradçe... Februara1959. Beograd je video Jones-

kove Stolice, a na Pozoriãnojakademiji igrane su Lekcija iÑelava pevaåica. Ovde je lak-ãe prihvatan Jonesko nego Be-ket – rumunskog porekla, bli-zak balkanskom smislu za ko-miåno, uticao je i na naãe na-

jprestiænije savremene kome-diografe. Drugi talas igraçaJoneska u Beogradu nastupio

je poåetkom 60-ih, ali sada jeon veñ etabliran i popularanpisac i postavýati ga na scenubilo je vrlo fancy. Kasnije çe-

gove predstave dolaze i na Bi-tef , a on, sa otvorenim anti-komunistiåkim stavovima, ugoste Beogradu – çega, za ra-zliku od Sartra, ondaãçi pred-sednik Jugoslavije, naravno,nije zvaniåno primio. Pos-ledçih godina otpoåiçe i no-vo, sasvim moderno intereso-vaçe za Joneskove eseje, ali idrame na naãim pozornicama.Nova rediteýska åitaça baca-

ju dodatno svetlo na ovaj dra-mski opus. Ono ãto je polovi-

nom veka åudilo sada je post-alo uobiåajeno; ãto je plaãilo,sada izaziva rezignirani pods-meh – apsurd je postao sme-ãan.

DUGOVEKE PREDSTAVE: Nikita Milivojeviñ pre osam god-ina pravi neobiånu predstavu u salonu Jugoslovenskog dramskog po-zoriãta po drami "Æak ili pokornost", kojom najavýuje kasnijepotvrðen talenat, originalnost, smelost u inovacijama, a pre dve godineu Ãapcu reæira Ñelavu pevaåicu, pribliæivãi Joneska balkanskom miý-eu. Ili obratno, sasvim svejedno. U ovom trenutku, Jagoã Markoviñ uKruãevcu reæira isti komad. Dve meðu najpopularnijim Joneskovimdramama: Ñelava pevaåica i Åas, igraju u Parizu od 1957. do danas,neprekidno iz veåeri u veåe u jednom pozoriãtu Latinskog kvarta – reå

je, naravno, o onim dugovekim predstavama koje same za sebe pred-stavýaju teatarski i socioloãki fenomen. s

KSENIJA RADULOVIÑ

aradoksalno, kako toveñ ovde biva, Beo-grad je jedan od prvih

evropskih gradova åija se po-zoriãna publika upoznavala

sa komadima Eæena Joneska,ali je najveñi broj çegovihdrama za naãu sredinu dece-nijama bio gotovo nepoznat.Kako beleæi precizni JovanÑirilov, Joneskova Ñelava

pevaåica objavýena je 1964.u Seleni ñevoj antologiji Ava-ngardna drama, a taåno tridecenije kasnije Lapis je iz-dao kçigu sa pomenutom i

joã jednom prevedenom dra-mom Stolice. Sve ostalo bilisu "loãi i retki daktilografski

prepisi".PODUHVAT: Dramskiopus najvaænijeg (uz Beketa,razume se) autora teatra apsu-rda, francuskog pisca rumunskog porekla, jednog od retkih "stra-naca" koji je uãao u francusku Akademiju nauka i umetnosti, broji36 pozoriãnih komada – a tome treba dodati i filmska scenarija, ro-man, pripovetke za decu, filozofske i kçiæevno-teorijske ras-prave... Kritiåko izdaçe sabranih Joneskovih drama, koje se upra-vo pojavilo u izdaçu beogradske Paideie, izdavaåke kuñe iza kojestoji Petar Æivadinoviñ, veñ sada se pomiçe kao izdavaåki poduh-vat godine, a moguñno i decenije. Za jugoslovensko træiãte prire-ðeno je dve godine nakon Joneskove smrti, odnosno samo godinudana posle francuskog izdaça (Gallimard , åuvena edicija Pleia-

de). Ova dragocena i nesvakidaãça kçiga obuhvata veñ objavýenefinalne verzije komada i mnogobrojne çihove varijante, nepreve-dene komade, piãåeve i rediteýske zabeleãke i napomene, doku-menta vezana za nastanak i izvoðeçe drama, podele glumaca, kaoi kompletnu hronologiju i bibliografiju. Obimnu graðu (tom sadræi1256 strana) prevela je grupa prevodilaca: Ivanka Pavloviñ, prviprevodilac Joneskovih dela na srpski, Dragoslav Andriñ, IvanDimiñ, Slavka Åavarkapa, Dana Miloãeviñ, Svetomir Jakovýeviñ,Milovan Danojliñ, LjiýanaGlumac-Tomoviñ, Ivana Di-miñ, Vera Ilijin, Slavica Sla-vuý, Tatjana Ãotra.

Joneskovo ime automatskivezujemo za pojam drame ap-

surda i uz Beketa, smatramo ga jednim od utemeýiteýa, uzBeketa, savremene svetskedramaturgije. Interesantno je,meðutim, da termin teatra ap-surda nisu smislili ni Beket ni Jonesko, te da ga gotovo nisu ni koristili.Ova reå je skoro sluåajno uãla u opticaj i danas je to jedan od najåeãñihpozoriãnih termina. Æeleñi da izrazi novo oseñaçe sveta, potiskivaçesigurnosti i stabilne slike prethodnih vremena, ali i oseñaçe napuã-tenosti od Boga, britanski teoretiåar Martin Eslin smislio je 1961. go-dine pojam teatar apsurda za naslov svoje kçige – i izraz se tu i "pri-mio". Apsurd je, tada je veñ bilo vidýivo, najreprezentativnija slikaponaãaça i duha naãeg vremena, u kome nema harmonije, gde je sveneusklaðeno, bez reda, potpuno suprotno harmoniånom idealu proãlih

doba. A za Joneska je apsurd i ono u åemu nema namere niti ciýa – uklasiånoj, dotadaãçoj drami radça je neko hteçe, dok u antidrami ni-kakvog ciýa nema, pa svi postupci otud postaju besmisleni, apsurdni i

Apsurd je, tada je veñbilo vidýivo,

najreprezentativnijaslika ponaãaça i

duha naãeg vremena

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Infrazvuåni topProjekti Zorana Todoroviña, prema

çegovim stavovima, ne mogu se uklasiånom smislu tretirati kao skulptor-

ski, jer oni, pored svoje monumentalneobjektivnosti, zahvataju razliåite domeneistraæivaça i eksperimenta iz oblastinauke, medicine, antopologije, sociologije iumetnosti.

Infrazvuåni top je prvi put projektovan uFrancuskoj 1946, kao ratno oruæje, ali nikadanije primeçeno.

Zoran Todoroviñ je ovu namensku maãi-nu ili instrument, uveñanu cev orguýa niskihzvuånih frekvencija, projektovao premafrekvencijama ýudskih tela uzimajuñi pluñakao rezonator mera, i izveo je objektnu for-

je pretpostavka umetnikovog rada. Pre neko-liko godina on je iskazuje u vidu "pretçe",sa velikim metalnim tablama koje su pro-puãtale elektricitet, dok sada çegov gestpostaje "delovaçe" velikom nevidýivom idestruktivnom snagom koja izaziva bol iuæivaçe u bolu.

Na realizaciji projekta "Infrazvuåni top"Zoran Todoroviñ je saraðivao sa viãe nauå-nih i drugih institucija i fabrika u zemýi iinostranstvu – KulturKontakt, Beå, Sartid,Smederevo, Brodogradiliãte Beograd, –Evangelistiåka crkva, Liverpul, AUG. Lauk-huff, Vajkerhajm, Sv.Antun i Isusovaåkacrkva u Beogradu, Laboratorija za akustikuna Elektrotehniåkom fakultetu i åasna gos-poda Lorand Kilbertus, Miãa Udevenko iprof. Momir Mijiñ. B. T.

Fotografije pitaçaPriåa, kulturoloãka, socioloãka, u svakom sluåaju æivotna, ispriåana crno-belim fotografijama Klavdija Slubana iz ciklusa "Balkan tranzit" rezultat jeprojekta koji je naruåio Centar Æoræ Pompidu. Kçigu istog naslova, nastaluistim povodom, napisao je Fransoa Masper. Obojica su putovali Balkanom1993/94. godine. U kçizi, fotografije ilustruju tekst i obratno. Na izloæbi, nisuim potrebne åak ni one obavezne legende. Radovi su nedavno bili izloæeni uFrancuskom kulturnom centruu Beogradu.

Kao i tema çegovih fotog-rafija, naãim aktuelnim preoku-pacijama interesantna je iSlubanova biografija. Roðen jeu Parizu, odrastao u Sloveniji,

postao profesor anglo-ameriåkekçiæevnosti u Parizu, oæenio seBeograðankom i posle slove-naåkog rata preselio porodicuiz Ljubýane u Pariz. Odliånogovori srpski.

Pre ovog projekta, Klavdij Sluban je godinu i po fotografisao ratno po-druåje Balkana. Æeleo je da sam, fotografijom, shvati ãta se deãava, da odgo-netne zaãto su se mnoge zemýe raspale, "a samo moji ýudi" ratuju, kako kaæeza "Vreme", ali je tamo uspeo samo "da se kao Volterov Kandid proãetam na-ivno, puno vidim, a da vrlo malo razumem".

Ãto je viãe putovao po Balkanu, imao je sve viãe i viãe pitaça. "Zato, ako umojim fotografijama ýudi pronaðu neãto, voleo bih da to budu pitaça a neodgovori."

Na izloæbi nema nijedne fotografije iz Srbije. Pitaçe zaãto je nema karak-

teriãe kao "separatistiåko, zato ãto ima Ko-sova" i primeñuje da nema ni Bosne niCrne Gore, a i one su Balkan. "Nije namer-no, morao sam sebi da obezbedim da mepolitiåki problemi ne optereñuju, moraosam da pustim malo vreme da proðe". Zbogizloæbe "Balkan tranzit", Francuski kulturnicentar mu je naruåio fotografije jugoslo-venskih krajeva koji nedostaju, pa iduñegfebruara opet kreñe na put. U Bosnu ñemalo kasnije. Raduje se istraæivaçu Srbijezato ãto, kako åesto ponavýa, oseña "og-romnu ýubav prema Balkanu" i zato ãto seovde dobro oseña. "Pa æena mi je odavde, i

çeni, imam i kuma. U nedeýu, posle utak-mice sa Maðarskom, tako smo se napili..."S. Ñ.

mu veliåine 10 metara sa preånikom oko 64santimetra i 800 kilograma teæine. U galerijiSKC-a objekat je postavýen u viseñempoloæaju po sredini galerije i priåvrãñen sa- jlama za boåne zidove.

Infrazvuåni top ima funkciju delovaçana ýudsko telo izazivaçem telesnih pore-meñaja, muånine i bola.

Tema opasnosti, odnosno druãtveno kon-trolisane opasnosti u raznim vidovima bitna

Presudni dani zaPozoriãte na Terazijama

Ako Skupãtina grada ispuni obeñaçe, Pozoriãte naTerazijama viãe neñe biti pod steåajem. Naime, Slo-bodan Skerliñ, gradski sekretar za kulturu, obeñao jena zboru zaposlenih ovog Pozoriãta da ñe nadleæni pot-pisati protokol po kome ñe biti izmireni dugovi premaBirou Scenska tehnika, izvoðaåu radova na rekon-strukciji zgrade Pozoriãta na Terazijama. To znaåi dañe biti deblokiran æiro-raåun Pozoriãta, kao i da ñeUmetniåko-poslovnom centru Vuk Karadæiñ, u koje sePozoriãte uselilo pre ãest godina zbog adaptacije ma-

tiåne zgrade, biti plañen dug od 450.000 dinara, odnos-no da ñe reãeçe o çihovom iseýeçu biti povuåeno.Pa ipak, bez obzira na obeñaça, zaposleni Pozo-

riãta su sa tog zbora poslali saopãteçe u kome,izmeðu ostalog kaæu: "Naãa duænost je da igramo izveåeri u veåe pred punom salom. To i åinimo. Duæ-nost grada Beograda je da brine o nama – ãto ne åini.Ne pristajemo da plañamo tuðe greãke samo zato ãtonam je matiåna zgrada na Terazijama i ãto ceneposlovnog prostora stalno rastu. Danas mi – ko jesledeñi?! U pomoñ!"

Pozoriãte na Terazijama je jedino scensko-muziå-ko pozoriãte u zemýi. Matiåna zgrada na Terazijamarenovira se od 1992. godine. S. Ñ.

SCENA

K L A V D I J S L U B A N

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



S

Joã 211 dana do Sen Denija

Preko Irana do RonaldaZaãto deo sportske javnosti misli da je fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije dovoýna jedna nereãena igra sa Nemcima, pa da zaigra u

finalu Svetskog prvenstva...

tvari, dakle, stoje ovako: razbu-camo Irance, odigramo nereãeno

sa Nemcima i natrpamo Ameri-ma gol viãe od "elfera", pa kaoprvi u grupi F idemo na Belgiju

(spori su i nemaãtoviti), ili Meksiko (uvekispadaju u osmini finala), u åetvrtfinalunam dolaze Englezi (a çima, poznato je,ne odgovara naã leprãavi stil igre), u polu-finalu sa Italijanima ili Francuzima (sakojima smo uvek mogli da se nosimo), aonda, 12. jula, u Sen Deniju jedino moguñefinale 16. svetskog fudbalskog prvenstva –Jugoslavija i Brazil.

Ovakve procene argumentuju se sjaj-nim igrama nacionalne selekcije u "bara-

æu" kvalifikacija protiv Maðara (12:1 u dveutakmice), povoýnim ishodom æreba uMarseju, svrstavaçem Jugoslavije u nosi-oce grupa za naredno Evropsko prvenstvo,priznaçem FIFA za najveñi napredak narang-listi svetske fudbalske organizacije (unovembru 1997. za punih 14 mesta), viso-kim rejtingom klubova åije boje brane naãinajistaknutiji igraåi, izjavama svetskihstruåçaka i autoriteta prema Peleu, Jugo-slavija je u najuæem krugu favorita)...

Oprezniji upozoravaju da je Jugoslavijana SP u Francuskoj ipak uãla na "mala vra-ta", da meðu 32 reprezentacije nema un-

apred otpisanih i da se iz prvenstva uprvenstvo poveñava broj tzv. senzaciona-lnih pobeda autsajdera nad papirnatim fa-voritima, da se kod londonskih bukmejkeraãanse Jugoslavije kotiraju sa 1:33, da naã"vanzemaýac" Predrag Mijatoviñ ipak nijena spisku kandidata za fudbalera godine uEvropi (tu su Ronaldo, Bergamp, Zidan,ali i Mijatoviñev klupski drug Roberto Kar-los), da dobar deo naãih reprezentativacaipak igra u maçe znaåajnim evropskimklubovima, da oko reprezentacije nije stvo-rena odgovarajuña atmosfera, da je doma-ñe fudbalsko prvenstvo spalo na najniæemoguñe grane...

Uz to obavezno ide i podseñaçe da je

sliåna atmosfera bi-la i uoåi svetskih

fudbalskih ãampio-nata 1974. godine uNemaåkoj, 1982. uÃpaniji, pa i 1990. uItaliji, bez obzira nato ãto su veñ biliuoåýivi svi znaciraspada prethodnezajedniåke dræave,da je povratak ug-lavnom bio mnogotiãi i ruæniji od is-prañaja (posebno izÃpanije), da od 12

svetskih fudbalskihãampionata na petJugoslavija nije niuåestvovala i da je-dno åetvrto (Åile1962) i jedno petomesto (Italija 1990)precizno govore omestu yu-fudbalana svetskim lestvi-cama kvaliteta (irezultata).

"Mi smo sklonida pobeðujemo bez

protivnika, da eufo-riåno donosimo pr-ocene i sudove osopstvenim moguñ-nostima i vrednos-tima rivala, a da potom – ako stvarnost nebude u skladu sa takvim oåekivaçima, anajåeãñe nije i ne moæe da bude – odemo udrugu krajnost i pokaæemo se kao svetskiprvaci u pýuvaçu", kaæe za "Vreme" sele-ktor fudbalske reprezentacije JugoslavijeSlobodan Santraå.

Problem je, smatra Santraå, kako objas-niti euforiånom delu sportske javnosti daJugoslavija nije meðu favoritima, da to ãtonaãi fudbaleri nisu igrali na dva posledça

evropska ãampionata i jednom svetskommoæe da predstavýa izazov za çih kaopojedince, ali je i znaåajan hendikep ekipekao celine i fudbala koji oni predstavýaju,da tih 1:33 niko nije odredio "zato ãto nasmrzi i zavidi nam", veñ su realno izvaganemoguñnosti i kvaliteti i drugih reprezenta-cija, na ãta se ovdaãçi bukaåi, po pravilu, ine osvrñu.

"Naravno, niko ne namerava da uFrancusku povede grupu turista, niti da

v

ÆIVOT

"Mi smo sklonida pobeðujemobez protivnika,da euforiånodonosimo procenei sudove o sopstvenimmoguñnostima ivrednostima rivala,a da potom – ako stvarnostne bude u skladu sa takvimoåekivaçima, a najåeãñe nije

i ne moæe da bude – odemou drugu krajnost i pokaæemose kao svetski prvaci u pýuvaçu",kaæe za "Vreme" Slobodan Santraå

"Mi smo sklonida pobeðujemobez protivnika,da euforiånodonosimo procenei sudove o sopstvenimmoguñnostima ivrednostima rivala,a da potom – ako stvarnostne bude u skladu sa takvimoåekivaçima, a najåeãñe nije

i ne moæe da bude – odemou drugu krajnost i pokaæemose kao svetski prvaci u pýuvaçu",kaæe za "Vreme" Slobodan Santraå

M I Ã A

V U K A D I N O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



N

konaåan plasman vezuje za veñu ili ma-çu koliåinu sportske sreñe. Ova genera-cija fudbalera ima æestok motiv da potvr-di svoju vrednost na takmiåeçu iznadkoga ne postoji niãta veñe i znaåajnije, i

to im niko ne moæe uskratiti", kaæe San-traå.I objaãçava da su svi olimpijski tur-

niri ipak maçe kvalitetna takmiåeça upojedinim sportovima, da je SP u koãar-ci u veåitoj senci NBA, da su svetskiãampionati u nekim drugim sportovimamaçe atraktivni od posebno organizo-vanih takmiåeça i liga i da jedino u fud-balu ne postoji niãta vrednije od svet-skog ãampionata. Upravo u tome je os-novni generator pregrejanog optimizma:ãto veñi i nedostupniji kolaå, to je slaðemaãtaçe o çemu i ponaãaçe po meri

veñ posloviånih ovdaãçih samoobmanao sopstvenoj veliåini, znaåaju i ulozi usvetskoj zajednici.

Neko ñe brzopleto ovakva oåekivaçapovezati sa obrnuto proporcionalnimmestom ove i ovakve Jugoslavije nasvim svetskim lestvicama kvaliteta æivo-ta i onoga od åega se æivi. Meðutim, ikad nam se åinilo da nam je dobro(1974), i kad smo poåeli da se otreæçu- jemo (1982), i kad smo najboýe æiveli(1990), fudbalska reprezentacija Jugo-slavije isprañana je na Veltmajsterãaft iliMundijal u identiånoj atmosferi. Time seåitava priåa seli u sferu psihopatologije,gde opijenost mitovima i zabludama tra- jno onemoguñava da se stvari objektivnoproceçuju. Shvañen kao geg, dribling,pojedinaåna kreacija, poniæavaçe pro-tivnika... fudbal je idealno podruåje zanesmetano cvetaçe te "igre bez protivni-ka", u kojoj nam niko nije ni dostojan, joã maçe ravan.

"Jugoslavija moæe da bude prvak sve-ta", izjavio je za jedan novopokrenutisportski nedeýnik reprezentativac Sla-viãa Jokanoviñ. To je, naravnom, stavý-

eno u naslov bez kondicionala "moæe dabude",a potpuno je zabaãuren nastavak teizjave koji sve relativizuje – "ako se koc-kice sloæe u mozaik". Narednih sedmicapokuãañemo da uz pomoñ fudbalskihstruåçaka, kolega koji godinama pratezbivaça u svetskom i domaåem fudbalu,kao i bivãih i sadaãçih reprezentativacaosvetlimo najznaåajnije delove togmozaika, bez namere da dosipamo uýena vatru pregrejanih fudbalskih strasti ilipak unapred amnestiramo kriv(i)ce.

U ovom trenutku izvesno je samo toda do finala u Sen Deniju ima joã 211 da-

na, bez obzira ko ñe zaigrati u toj posled-çoj velikoj utakmici u ovom stoleñu. s

IVAN MRÐEN

Posle æreba za Svetsko fudbalsko prvenstvo

Niko nas nije hteo...Isto je kao (od) 1992, ali su motivi razliåiti: do 1994. bili smo"æigosani" i kao takvi nepoæeýni, sada smo fudbalski dovoýno

jaki da nije preporuåýivo, ako nije neophodno, igrati sa nama.Neko, meðutim, mora, pa je taj neprijatni zadatak zapaoNemcima, Irancima i Amerikancima, zemýama sa kojima-raznim povodima - vaýa malo poravnati raåune

(Specijalno za "Vreme" iz Marseja)

ekoliko blokova daýe od ulice u kojoj je 1934. ubijen kraý ondaãçe Jugo-slavije Aleksandar Karaðorðeviñ, u

marsejskom hotelu "Merkur", jugoslovensko-hrvatski fudbalski vrh, otelovýen u vidu svo-

jih åelnika, selektora i æurnalistiåkog krema,srdaåno je ñaskao na aktuelne fudbalske te-me. Nepomenuto podseñaçe na ubijenog Ka-raðorðeviña, u ovom gradu pre 63 godine,naizgled nema nikakve veze sa povodom koji

je ovde okupio ceo fudbalski svet, ali ko ñe ga

znati... Izmeðu Srba i Hrvata u tih ãest decenija stala su dva rata, "onaj" i "ovaj", premda, jel'te, mi u ovom posledçem nismo uåestvo-vali, ali da nije bilo ratova, naroåito ovogdrugog, sa hrvatske taåke glediãta, oni nikadane bi bili ovde kao uåesnici Svetskog fudbal-skog prvenstva jer na mundijalima uåestvujunezavisne dræave ãto Hrvatska nije bila od 10.veka, kada, koliko je poznato, nije bilo skupo-va ovakve vrste. Bilo kako bilo, i "mi" i "oni"bili smo tamo, meðu 32 ipak povlaãñene zem-ýe sveta koje su se izborile za pravo da igrajuzavrãnicu Svetskog prvenstva i bar nekovreme budu u centru paæçe svetske javnosti.

"MI" I "ONI": Doduãe, ãto se "nas" i"çih" tiåe, taj svetski protagonizam nije nampreviãe stran, ali konaåno je red da to budenekim boýim i lepãim povodima. U jugoslov-enskom sluåaju bila je primetna namera da seproduæi, ako je moguñe, spoýni zid sankcija,ali motivi su neãto drugaåiji nego posle re-zolucije OUN od 30. maja 1992. Tada smobili æigosani i izbaåeni iz svih moguñih dru-æeça sa svetom, ãto je nekima donelo i direk-tnu korist (sluåaj Danske na EP u Ãvedskojgde je uskoåila umesto kuñi vrañenih Jugos-lovena), jer, bez ironije, i ova "skrañena" Ju-goslavija bila je kadra da u mnogim sportovi-

ma atakuje na evropski i svetski vrh. Pokaza-ñe se to kasnije, posle ukidaça sankcija, ukoãarci (dva puta), odbojci, vaterpolu, ruko-

metu a bogami i u fudbalu. Sada nas ne æele izdrugih razloga (mada ni prvi razlozi nisu sas-vim eliminisani) – mnogo smo jaki. Æreb jeodluåio kako je odluåio, ni Hrvati (Argentina,Japan, Jamajka) ni mi (Nemaåka, Iran, SAD)nemamo razloga da se æalimo (niko se i neæali), ali selektor Hrvatske Miroslav ÑiraBlaæeviñ (koga za Marsej veæu i neke drugeuspomene, jer je ovde ne tako davno maloodleæao na "prinudnom odmoru" zbog sum-çe da je uåestvovao u nekim mutnim fudbal-skim radçama, ali je iz svega isplivao zdrav iåitav) misli da smo boýe proãli: "Malo vam je

bilo ãto ste u baraæu dobili Maðare, nego vassreña i daýe sluæi. Vaãa grupa je lakãa od na-ãe, ali ni mi se ne tuæimo. Toplo se nadam dañemo se negde u nastavku takmiåeça sresti...To bi bila prava stvar, Srbi i Crnogorci protivHrvata, a u Francuskoj. Stvar i nije tako ne-moguña jer je prvi uslov – da smo u istoj po-lovini mondijalskog "kostura" – ispuçen.Susret je, dakle, teorijski moguñ, ostaje samo"sitnica" da i mi i oni pobedimo najmaçe jed-nog rivala posle prve faze. Moguñe su dvevarijante. Jedna vodi preko osvajaça prvihmesta u naãim grupama "F"(Jugoslavija) i"H" (Hrvatska) i potom u osmini finala prekoHolandije ili Belgije (Jugoslavija), odnosnoEngleske, Rumunije ili Kolumbije (Hrvatska)direktno do meðusobnog duela 4. jula (kudbaã tada!) u Lionu, u 21,00. Po drugoj varijan-ti, i mi i oni osvajamo druga mesta, zatim uosmini finala pobeðujemo nekog od veñpomenutih rivala bez obzira ãto ñe oni biti pr-vaci svojih grupa, i onda se vidimo baã uMarseju, takoðe na Dan borca, ali u 16,30sati. Postoji i treña varijanta koja staje u jednu

jedinu reå – "finale", pa je do daýçeg zane-marujemo u znak poãtovaça prema poznatojbalkanskoj (loptaåkoj i ostaloj) skromnosti.

VRAÑANJE DUGOVA: Prvo ãto mi jepalo napamet kada smo uleteli u grupu saNemaåkom bilo je señaçe na 1:4 u Milanu uprvoj utakmici Mondijala 1990. Mateus,

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Klinsman(2) i Breme razbili su nas za pam-ñeçe, ali je taj naã tim, posledçi zajedniåki,naãao snage da se u preostalim utakmicamaoporavi i stigne do åetvrtfinala i posle nesreñ-nih penala sa Argentinom ostane na korak od

plasmana meðu åetiri najboýa tima sveta.Nemci nam, inaåe, dosta toga duguju jer su nasredovno, sa izuzetkom Svetskog prvenstva uÅileu 1962 (strelac pokojni Pera Radakoviñ),redovno "drali" na velikim takmiåeçima: 0:2u Æenevi na SP 1954, 0:1 u Malmeu na SP1958, 0:2 u Diseldorfu na SP 1974, 2:4 u polu-finalu EP u Beogradu 1976 (posle 2:0 za nas napoluvremenu ãto ni dan danas ne mogu da imoprostim), veñ pomenutih 1:4 u Milanu 1990.Od 25 utakmica ukupno, dobili smo 8 (samo

jednu na nekom takmiåeçu), 3 igrali nereãenoi 14 izgubili uz gol-razliku 32:45.

Beri Fogst, savezni kapiten Nemaåke,nekadaãçi desni bek koga je Dragan Dæajiñnekoliko puta "izluðivao", dao je superkorek-tnu izjavu o "plavima": "Kao Evropýanin,radujem se ãto je Jugoslavija ponovo u evrop-skom vrhu. Zemýa jeste smaçena posle sve-ga ãto se dogodilo, ali je vaãa fudbalska

reprezentacija ostala velika. Berti je, inaåe,bio selektor nemaåke juniorske reprezenta-cije u Åileu 1987. i morao je u finalu, posleserije penala, da stisne ruku Mijatoviñu, Ãu-keru, Prosineåkom, Brnoviñu, Jarniju, Lako-viñu, Bobanu, Petriñu, Ãtimcu... Svi oni, ilivelika veñina çih, biñe 11 godina kasnije nasvom prvom pravom Mondijalu (istina, Pros-ineåki, Ãuker, Jarni i Lekoviñ bili su u Italiji1990. sa "onom" Jugoslavijom, ali, osimProsineåkog, i Jarnija jedno poluvreme, nisuigrali). Iz Fogstovog tadaãçeg tima nema ni-kog, ne raåunajuñi Matijasa Samera koji jetada igrao za onu "drugu" Nemaåku. Ali, za

razliku od nas koji smo se razjedinili, uz sves-rdnu "pomoñ" sa strane, Nemaåka se ujedini-la. Videñemo ko je (fudbalski) jaåi, razje-

diçeni balkanski talenti ili ujediçeni ger-manski "roboti" (talenat ukýuåen).

SAD I IRAN: Ãto se SAD i Irana tiåe,sportski dugovi gotovo i da ne postoje. SaAmerikancima smo jedini put igrala 28. no-

vembra 1956. na Olimpijadi u Melburnu ipobedili sa 9:1 golovima Muhameda Mujiña,Toze Veselinoviña (po 3), Save Antiña 2 iZlatka Papeca. Taj datum, meðutim, ulazi unaãu fudbalsku istoriju po åiçenici da jeJugoslavija toga dana igrala dve zvaniåneutakmice na dva kraja sveta. Dok je Ameri-kance presliãavao naã olimpijski tim, "A"selekcija (Beara, B. Belin, Stankoviñ, Tasiñ,Horvat, Boãkov, Rajkov, Åonå, Toplak, Vu-kas, Zebec) "pukla" je na Vembliju 0:3. Oba

meåa vode se kao zvaniåne utakmice "A"selekcije, jer je FSJ tek 1969. razdvojioolimpijsku od "A" reprezentacije. Dakle,Amerikanci nam u sportskom smislu ne du-guju niãta, ali neñe biti zgoreg ispratiti ih sapunom mreæom pa makar Bil Klinton u de-cembru 1998. joã jednom produæio "spoýnizid sankcija"...

Sa Iranom smo igrali dva puta, u Teher-

anu 5.4.1978 (pre Homeinijeve revolucije);bilo je 0:0. Drugi meå igran je 20. januara1985. na turniru u indijskom gradu Koåinu,"plavi" su pobedili sa 3:1 golovima MirsadaBaýiña (2) i Marka Mlinariña. Sa Irancima ñe,kao i sa "Amerima", odmeravaçe snaga bitisa ideoloãko-religioznom pozadinom sa do-brim izgledima da "neo-kolonijaliste" i "fun-damentaliste" nauåimo (fudbalskoj) pameti i"kaznimo" za sve ãto su (nam) "uradili" ,naroåito od 1992.

Åeprkajuñi po proãlosti, setih se da jeJugoslavija veñ igrala u Lensu i Sent Etjenu,dok ñe u Nantu, gde se 21. juna sastaje sa

Amerikancima, debitovati. Señaça na Lens iSent Etjen nisu nimalo prijatna. Na startuEvropskog prvenstva 1984. Belgija je golovi-

ma Vandeberga i Grua pobedila Jugoslaviju(Simoviñ, N.Stojkoviñ, Hadæibegiñ, Katanec,Zajec, I.Gudeý, Zl.Vujoviñ, Ãestiñ, Suãiñ,Baædareviñ, Haliloviñ, kasnije uãli Z.Cvet-koviñ i Dragan Stojkoviñ Piksi) sa 2:0. Selek-

tor je bio Toza Veselinoviñ. Boýe da nije...Tridana kasnije Danska nas je u Lionu razbila uparamparåad – bilo je 5:0 za "Vikinge".Uåeãñe je neslavno zavrãeno 19. juna u SentEtjenu, gde nas je buduñi ãampion EvropeFrancuska pobedila sa 3:2. Sva tri gola dao jegenijalni Miãel Platini, sada kopredsednikOrganizacionog komiteta "Francuska '98",åovek koji je smislio æreb na otvorenom sta-dionu (uzgred, smrzli smo se) i osmislio utak-micu Evropa – Ostatak sveta uz uåeãñe 32 ig-raåa iz zemaýa uåesnica u kojoj je blistaoRonaldo sa 2 pogotka i tri asistencije za 5:2pobedu "sveta". Golove za naã tim dali su

Ãestiñ i tada 19-ogodiãçi Piksi Stojkoviñ koji je pred kraj ãutirao penal. Za vreme utakmice,od sråanog udara na terenu je umro lekar naãereprezentacije, Niãlija dr Boæidar Boki Milo-ãeviñ. Nadam se da ñe "povratak na mestoneuspeha" doneti boýu sreñu i da ñe neke no-ve uspomene biti mnogo lepãe.

DANSKI RECEPT: Priznajem da samse tada "zaýubio" u Dance. Igrali su sjajanfudbal iako su, za naãa ondaãça shvataça,bili skupýeni "s konca i konopca". Desetakgodina pre nas uradili su ono ãto im je donelostvaraçe jake reprezentacije: sasvim su liber-alizovali izvoz igraåa. Njihovi najboýi fud-

baleri, poput Elkjer-Larsena, M. Laudrupa(joã igra, i to dobro), Arnesena, Sivebeka,Laurdisena, Olsena, Buska, Rasmunsena,Lerbija i drugih igrali su u Holandiji, Belgiji,Engleskoj, Francuskoj, Italiji...Tamo su, u

jakim ligama, sticali iskustvo i naoruæaniçime stvorili vrlo jaku reprezentaciju koja seotad odræava u svetskom vrhu i koja je 1992(doduãe, zahvaýujuñi naãem iskýuåeçu)postala prvak Evrope. Kada sam po povratkuiz Francuske, pun utisaka o Dancima, napisaokomentar sa tezom da nam treba "danski re-cept", u FSJ su me iskritikovali zato ãto sezalaæem za "neãto ãto je kod nas nemoguñe".

Nekoliko godina kasnije postalo je, na svusreñu, moguñe. Istina je da odlazak najboýihigraåa osiromaãuje domañe lige i prazni stadi-one, ali uspesi reprezentacije (primerikoãarke i u posledçe vreme odbojke topotvrðuju) uvek su bili najvaæniji za prirodnureprodukciju talenata. Dok ceo svet priåa oPeði Mijatoviñu, hiýade klinaca ãirom Jugo-slavije uzima fudbalsku loptu sa æeýom da

jednog dana "budu kao Peða". Samo im trebapomoñi. A FSJ ñe, ne sumçam, znati dadobar deo od garantovana 4 miliona maraka(toliko dobijaju svi, åak i oni koji ispadnuposle prvog kruga) izdvoji za finansiraçe

fudbalskih ãkola i pomoñ klubovima kojiveåito stvaraju. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



koãtane sræi. Ãto se srca tiåe, eksperi-menti su iãli na dva koloseka: ka presað-ivaçu organa, s jedne, i razvoju me-haniåke pumpe koja ñe obavýati posaoprirodne, s druge strane. Godinu dana

pre no ãto je Barnar uãao u operacionusalu da obavi prvu transplantaciju,ameriåki hirurg Majkl Debejki uspeãno je inplantirao pumpu koja je pomagalarad srca; 1968. Denton Kuli u Hjustonuobavýa transplantaciju srca i pluña, da bigodinu dana kasnije u ýudsko telo ugra-dio prvo "veãtaåko srce".

U prvi mah je izgledalo da transplan-tacija ýudskog srca ima znatno ãiru per-spektivu: "veãtaåko srce" bilo je (sve do1982. godine) vantelesni mehanizam

koji åini pacijenta potpuno nepokretnim.Tehniåka jednostavnost presaðivaçaýudskog organa izgledala je kao ne-dostiæna prednost. Samo u prvoj godiniposle keptaunske transplantacije, u svetu je obavýeno stotinu presaðivaça srca, aizveãtaje o staçu pacijenata svetskimediji objavýivali su u istoj matrici kaoi, neãto pre toga, izveãtaje u "osvajaçukosmosa". Dakle, bez mnogo skrupulapraveñi liste rekordera u duæini æivotaonih koji su imali nesreñu da na hirurãkisto dospeju s preporukom presaðivaça.

Meðutim, 1970. godine, kada je Bar-nar objavio autobiografiju, broj trans-plantacija srca obavýenih u celom svetupao je na ukupno 18. Osnovni uzroktome bilo je odbacivaçe organa, dodat-no komplikovano åiçenicom da borbaprotiv odbacivaça istovremeno poveña-va rizik od infekcije i fatalnog ishoda. U

meðuvremenu je medicinski tretman od-bacivaça presaðenog srca znatno un-apreðen: pacijenti viãe nisu bili osuðeni

Jubileji

uðeno "doktor" navesti bar jedno od im-ena iz ãpila u kome su Frankenãtajn,

Mengele, Kilder i Barnar. Ne nuæno timredom, naravno, ali svrstavaçe na takovisok nivo globalne popularnosti svaka-ko je uspeh. Samo je dr Kilder, u civiluglumac Riåard Åemberlen, morao de-cenijama da se bori kako bi publika –mahom æenskog pola – prestala da mu seobraña zahtevima za struånu, to jestmedicinsku pomoñ. Kristijanu Barnaru,meðutim, sledile su godine slave, popu-larnosti, struåne podrãke, isto tako

struånog osporavaça i optuæbi da je is-torijski poduhvat transplantacije izveoprvenstveno rukovoðen slavoýubivoãñu.Kao i u veñini ýudskih podviga,zasluænih kandidata je bilo mnogo, ali je

samo jedan bio prvi.Kristijan Nitling Barnar (1922) diplo-mirao je medicinu u Keptaunu 1953, adoktorirao u Sjediçenim Dræavama1958; iste godine na univerzitetu u Kep-taunu preuzima katedru hirugije. Speci- jalizovao je operacije na otvorenom srcui usavrãavaçe veãtaåkih zalistaka. Åetirinedeýe posle prve uspeãne transplant-acije (i sedam dana poãto je Luis Vaã-kanski umro) Barnar je obavio joã jedno

presaðivaçe: tuðesrce u grudima Fi-lipa Blajberga ku-cañe potom joã563 dana, znatnoobesnaæivãi prigo-vor da produæetakæivota pacijenta neopravdava opera-tivni zahvat ili, umnogo ãirem smi-slu, smisao takvihintervencija. Dvegodine kasnije,Kristijan Barnar,tada ni pedeseto-godiãçak, objav-ýuje autobiografiju ("Jedan æivot",1970).

PRE I POS-LE: Krajem pe-desetih godina, uvreme kada jeKristijan Barnarpripremao dokto-rat, uspeãne trans-plantacije bubrega(prva je obavýenau Bostonu, 1951)

veñ nisu bile ret-kost, kao ni pre-saðivaçe zuba i

Zima u Vrçaåkoj Baçinije samo za penzionere!

Redovne linije:Vrnjaåka Banja - Ljubljana

Ðakovica - KoperBeograd - Zagreb - Pula (autoputem)

Novi Sad - Beograd - Herceg Novi

Zimske åarolije idoåek Nove godine

Kopaonik, Zlatibor, Brezovica,Vrnjaåka Banja

AUTOPREVOZVRNJAÅKA BANJA

(036) 661-035 (Vrnjaåka Banja)

(011) 444-8282 (Beograd)

(021) 333-790 (Novi Sad)(061) 316-975 (Ljubljana)

Transplantacija æivotaTreñeg decembra 1967. godine bakalin Luis Vaãkanski (55)probudio se u odeýeçu intenzivne nege keptaunske bolnice,æiv. U grudima mu je kucalo srce viãe nego upola mlaðe æene

V eñina ýudi koji se joã señaju sen-zacionalne vesti o prvoj uspeãnojtransplantaciji srca ñe na pon-

ÅOVEK I SRCE: Kristijan Barnar

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



na æivot u izolovanim,aseptiåkim prostorija-ma. Jedan od zasluænihza taj napredak jestehirurg Norman Ãam-

vej; klinika Palo Alto jeveñ poåetkom osam-desetih godina moglada se pohvali kako viãeod polovine pacijenatasa transplantiranim sr-cem posle operacije æi-vi duæe od jedne godi-ne.

Istovremeno je po-rastao broj transplant-acija srca, da bi se uperiodu 1992-1997.stabilizovao na oko

3500 godiãçe. Premapodacima Meðunarod-nog druãtva za trans-plantaciju srca, od1967. do 1994. obavý-eno je – u 257 medicin-skih centara – ukupno30.200 transplantacija.

NEIZVESNA BUDUÑNOST: "Op-erativna tehnika je nesumçivo sav-ladana", kaæe u razgovoru za "Vreme"dosadaãçi predsednik Jugoslovenskogkardioloãkog druãtva prof. dr Aleksan-

dar Miloãeviñ. "Problemi koji limitirajubuduñnost transplantacije srca jesu ne-dostatak donatora i odbacivaçe tkiva. Sdruge strane, visoka cena operacije,postoperativnog oporavka, kontrole –koja u prvih ãest meseci podrazumevanajmaçe deset biopsija srca – i lekova

za koje je pacijent potom doæivotno ve-zan naveli su Svetsku zdravstvenu orga-nizaciju da nerazvijenim i nedovoýnorazvijenim zemýama uopãte ne pre-poruåuje bavýeçe transplantacijomsrca, naroåito ne na ãtetu odræavaça na-cionalnog zdravýa".

Uprkos tome, podatak da se u nekojzemýi obavýa i transplantacija srcasmatra se jednim od znakova razvijenos-ti zdravstva. (Po tom kriterijumu, zahv-aýujuñi kardiovaskularnom centru uSremskoj Mitrovici i KBC-u "DragiãaMiãoviñ" u Beogradu, Jugoslavija pripa-

da klubu posebnih.) Åiçenica da gotovopoluvekovno usavrãavaçe veãtaåkogsrca nije dalo proizvod koji u ýudskomorganizmu moæe da radi duæe od trimeseca, transplantacija je i daýe jednood nuænih reãeça.

"Sa stanoviãta kardiologa", naglaãavadr Aleksandar Miloãeviñ, "najvaænija jeprevencija razvoja arterioskleroze iishemijskih bolesti srca, angine pektorisi infarkta, najåeãñih razloga transplant-acije. Faktori rizika su poznati – visokpritisak, masti u krvi, puãeçe i fiziåkaneaktivnost – i mogu se eliminisati ilikontrolisati. S druge strane, u posledçedve decenije razvijen je åitav niz inter-

ventnih metoda koji se mogu primenitipre transplantacije." Revaskularizacija(bajpas), balon dilatacija i drugi metodiãireça krvnih sudova, kao i laserska teh-nologija eliminiãu ili bitno smaçuju po-trebu tako radikalnog i – ãto je ne maçevaæno – veoma skupog zahvata kakav je

transplantacija. Otud se, istiåe naã sago-vornik, odnos intervencija vs. operacijaposledçih godina drastiåno poveñao ukorist prvih, dostiæuñi u Japanu odnos70:30, u Sjediçenim Dræavama 50:50, au Jugoslaviji ostajuñi na 10:90 (ãto znaåida se na 3500-4000 operacija obavi jed-va 300-400 neuporedivo jeftinijih inter-vencija).

U svetskim razmerama – i bez obzirana razloge "za" i "protiv" – transplant-aciju ograniåava nepremostivi i sve veñiraskorak izmeðu potraæçe i ponude srcaza transplantaciju. Uprkos tome ãto je od

Barnarovih pionirskih dana savladanomnoãtvo tehniåkih, ne maçi broj moral-no/moralistiåkih i verskih nedoumica,uprkos na svetskom nivou organizovanihbanaka organa i velike propagandedonacije – nesrazmera je ostala. Åak niliberalizacija starosnih granica za poten-cijalne donatore (sa 35 na 50 godina)nije bitno popravila situaciju, buduñi dasu bogati sve stariji, a siromaãni umiru iovako i onako.

Smaçite puãeçe, uvedite ãetçe, jav-ite se prijateýu lekaru bar jednomgodiãçe. Srce vas neñe izdati joã dugopoãto ste vi çega izdali. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

TRI DECENIJE KASNIJE: Savremena operacija srca

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



and London) zapoåiçe pre samih poåe-taka i bez poznatih malicioznih interpre-tacija o genskim greãkama naciona.

Postupajuñi prema najkultivisanijimuputstvima kako britanske istoriografije,

tako i britanske reporterske ãkole – ra-zloæno, pragmatiåno i uzdræano – Dæudaznane åiçenice veãto klasifikuje, ko-mentariãe i kristaliãe, te ilustruje i pot-krepýuje nemalim vlastitim iskustvom s jugoslovenskog terena, na kojem jeproveo åitave åetiri godine kao reporter.

Klarkova i Åempion su na kraju eg-zorcirali svoje literarne ambicije –buduñi da su diplomirali kçiæevnost. Sdruge strane, Dæudin ton ãkolovanog is-toriåara (studije meðunarodne politikena London School of Economics, a za-tim magistratura na meðunarodnim

odnosima na Fletcher School of Law andDiplomacy) u pravim trenucima se pov-laåi da bi ustupio mesto potresn-om svedoåeçu, soånoj primedbi,ironiånom citatu ili meðunaslo-vu. Ovo åini naoko preteñih 350stranica Dæudine minuciozne is-torije Srbaýa neoåekivano åit-ýivim, åak zaraznim ãtivom ukojem ñete otkriti ono ãto steoduvek æeleli da o sebi saznate, anikad niste smeli – niti imalikoga – da pitate.

Sledeñi svoj pronicýivi, vaz-

da radoznali duh, Dæuda je doãaodo zasad finalne "kompakt" ver-zije recentne (ratne) istorije koja je dovoýno saåuvana od pro-pagandnih potreba i kliãea for-siranih s bilo koje strane, i smes-tio je u ãirokom klancu koji suobrazovale lokalna medijska var-ijanta sleda dogaðaja i ona kojusu emitovale globalne medijskemreæe. Dæudino delo tako neiz-beæno problematizuje ovu diho-tomiju. U kçigu koju je Dæuda uprvoj verziji indikativno nazvao"Srbija – nebesko carstvo" uãlesu, poput ratne verzije srpskogWho's Who, nimalo preterane, alini ublaæene i cenzurisane, kao

oãtrica britke biografije ratne kvazielite,viðene (objektivnim) oåima stranca.

DÆUDA I MORGAN: KvaliteteDæudine kçige otkrivamo tek kada jeuporedimo sa paralelnim tematskimpokuãajima. Na primer, takoðe ovogo-diãçi (1997) account "srpskog staça"napravio je i Piter Morgan u svojoj kçizi"Bure kameça" ("A Barrel of Stones",

Planet, Wales), potpisujuñi jedan dijame-tralno suprotan naslov, gledano iz viãeuglova.

Kçige

"Mafija iz Bukureãta"Srbi se ove godine ponovo pojavýuju kao junaci istoriografskogi reporterskog zahvata u kçigama "Srbi – istorija, mit idestrukcija Jugoslavije" i "Bure kamenja - u potrazi za Srbijom"

skorijih primera. Monstruozna ulogakoju su odigrali (najpre lokalni) mediji u

ovom ratu sada postaje predmet obimnihstudija (Creating War autora MarkaTompsona). Ako govorimo o iscrp-nim, dokumentovanim i bogato ilus-trovanim kolekcijama (srpskih) zlo-dela åijem su se izuåavaçu (u ne-dostatku domañih) "nesebiåno" pos-vetila veñina anglo-ameriåkih anali-tiåara – i s kojima su pobrali uglednenagrade – onda moramo spomenutiRoja Gatmana.

NOVA GENERACIJA: No ka-ko se zavrãio rat, tako su otvorenavrata za neãto viãe objektivnosti imaçe navijaåke propagande, ako neveñ i za istinu. U ovoj godini je nas-tupio drugi talas, u generacijskom isadræinskom smislu. Vreme je zaneãto uzdræaniji, kompletniji i nepri-strasniji pogled na dogaðaje u poto-çoj deceniji. Istina, i ovde je jedna umnogim periodima i po mnogo åe-mu herojska istorija malog narodaukraãena neizbeæno ruænim epilo-gom.

Sada je, dakle doãao red na gen-eraciju britanskih novinara roðenih s

poåetka ãezdesetih – koji su praviliime izveãtavajuñi iz Rumunije i Ju-goslavije – da napiãu svoje kçige.Buduñi da su za uglednija britanskaglasila poåeli da izveãtavaju o gra-ðanskom ratu u Rumuniji, Tim Dæuda,Kris Stiven, Alek Rasel, Markus Taner,Viktorija Klark i Mark Åempion su odmiýa nazvani "mafija iz Bukureãta". Svioni su ili veñ publikovali svoja "sabrana"viðeça sukoba i previraça u regionu, iliu ovom trenutku rade na tome.

Njihovi radovi su ili odavno objavýe-ni (Raselov Prejudice and Plum Brandy,

åija je jedna polovina posveñena Rumu-niji, a druga Jugoslaviji), ili su u planu(Åempionove novele o Rumuniji, Rusiji

i Jugoslaviji, Stivenov roman o plañeni-cima u Bosni, studija Klarkove o pravo-slavnim zemýama). Konaåno, juna ovegodine na angloameriåkom træiãtu pojav-ila se tako faktualna istorija i predistori-

ja graðanskog rata na teri tori ji bivãeJugoslavije, ali kompletirana jednim ku-

riozitetom: ona je velikim delom pos-matrana iz taåke glediãta Hrvata (Mar-kus Taner) odnosno Srba (Tim Dæuda).

SRBI I DÆUDA: Umesto da se kon-centriãe na jedan aspekt rata ili dogaðaj uçem u i da odatle izvlaåi sve daýezakýuåke – kako su to uradili brojni pre-thodni novinari – Tim Dæuda svoju priåuo Srbima nazvanu "Srbi – istorija, mit i

destrukcija Jugoslavije" (The Serbs: His-tory Myth and the Destruction of Yugo-slavia, Yale University Press, New Haven

N ije tajna da je prva ærtva u ratu is-tina, i rat na prostorima bivãe Ju-goslavije jedan je od eklatantnih

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



Obe kçige, naime, sadræe pikantnedetaýe od kojih su neke åak i izuzetnoupuñeni domoroci ispustili iz vida: tu suzastupýene sve (navodno) in liånosti, upozitivnom ili negativnom smislu. Me-

ðutim, obznanile su se i vrlo upadýiverazlike, i Morganov rad se pokazaoizuzetno zgodnim da se u kontrastu pri-mete one naoko podrazumevajuñe, ne-nametýive vrline Dæudinog spisateýskogi analitiåarskog talenta.

Prvo, to je ambicioznost obima i is-torijskog zahvata: Dæudin rad seæe odsedmog veka do danas. Morganov obuh-vata posledçih nekoliko godina; potomtu je i ambicioznost metoda: Dæuda se neplaãi da putuje po svim frontovima,Morgan se mota samo po Beogradu. Ko-naåno, tu je posve razliåit odnos prema

domorocima: Dæuda se priliåno uæivýa-va i saoseña s çima, dok se Morganova jedina, prolazna identifikacija javýakada se zadesi da çegovi sagovornicisluãaju isti rock'n'roll bend kao on; Dæu-da neretko govori s tzv. obiånim ýudima,Morgan se snobovski obraña iskýuåivo(navodnoj) "kulturnoj eliti"; Dæuda ra-zliåito proceçuje protagoniste.

Morgan, po svoj prilici, veñ dolazi s

gotovim predrasudama. No svespomenute diskrepancije mogle bi sepripisati tzv. koncepcijskim razlikama usamoj intenciji dva autora, da nema jedne zbiýa krupne etiåke zamerke na

Morganov rad. Naime, Dæuda i najmaçeelokventnim, najmaçe vaænim protago-nistima svoje storije prilazi s odreðenimpoãtovaçem, identifikujuñi se s çiho-vom situacijom, pravom na æivot iobrañajuñi paæçu na ono ãto je bitno:opãteýudsku dramu koja probija iz poje-dinaånih sudbina. Za razliku od çega,Morgan od poåetka do kraja zadræavanategnuto superioran ton bez obzira nato s kim razgovara. Njegovi sagovornicine deluju niãta boýe od bezmalo retardi-ranih primeraka jedne rase u izumiraçu,koja, eto, pred çim sedi na optuæeniåkoj

klupi, a koju on, eto, åita kao ãiromotvoren bukvar.VELÃANI I KSENOFOBIJA: Vel-

ãanin Morgan posmatra svoje sagovorni-ke, ili da kaæemo ærtve, sa superiornesigurnosti jednog Avaksa: oni za tili åaspostaju providni i smeãni u svojim raz-metaçima. Istina, moæda Peca Popoviñili Momo Kapor ni ne zasluæuju pris-tojniju deskripciju od one koju im daruje

Morgan. No çegovo uporno insistiraçena tuæçikavoj inferiornosti Beograðanakao takvih i çegov nedostatak respektaprema bilo kojem od svojih sagovornika(ili boýe reåeno: ispitanika) nesumçivo

govori viãe o autoru nego o izabranomsubjektu. Morgan tako u jednom potezupretvara proseånog (domañeg) åitaoca usvog protivnika, koji ñe, u nastupu inata,dotiåne persone (moæda sasvim pog-reãno) doæiveti kao svoje bliæçe, ako nei kao svoju roðenu brañu.

Zbiýa, odveñ je ýudski misliti, bar uodreðenim prelomnim momentima istor-ije, da su svi izuzev vas – budale. NoMorganova meãavina razmetaça ãto senaãao na tako specifiåno posh epicentruplanete u çenom tako specifiåno poshdruãtvu i otvorenog, malicioznog prezira

prema toj istoj situaciji postaje vremen-om odurna åak i relativno nezaintereso-vanom, odnosno ironiånom åitaocu, ko-me ñe mnogo pre 174. strane kçige "Bu-re kameça" biti jasno da se tu radi o joã jednom ciniånom proizvodu ksenofo-bije, ili, ako baã insistirate, çene is-turene podvrste, danas (de facto ne viãe)tako popularne srbofobije. s

GORAN GOCIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



"Politika" i politika

Obostrano prevaspitavaçeIz lista Republika prenosimo hroniku o politiåkim desantima i puåevima unovinskoj kuñi Politika koju piãe Miodrag Maroviñ koji je i sam bio svedokdogaðaja koje opisuje. U proãlom broju zapoåeli smo priåu o tome kako su

1952. iz ove kuñe najureni stari novinari i kako je otkaz dobioPredrag Milojeviñ, Politikin veteran

tervjuu Politici, govoreñi o otpuãtaçuMilojeviña (a pri tom Miliñeviña i nepomiçe), on kaæe:

"Godine 1952. iz Politike je otpuãtenPredrag Milojeviñ. Misli se da je to mojaodluka. Nije. Bilo je jaåih od mene.Milojeviñ je pisao o spoýnoj politici mis-leñi svojom glavom, ãto mu je u to vremebila velika 'greãka'. Spoýna politika, inaåe,nije bila moj sektor... Ja sam dobio nalog

kao ãef Agitpropa, da se sprovede ta odlu-ka. Naiãli smo na otpor redakcije Politike –prvi put, mada je bila bezmalo sva od ko-munista. Moja je greãka bila ãto se nisamizborio da se ta odluka ne sprovede. Ipaksam na jednoj konferenciji za ãtampu zastrane novinare objasnio sluåaj, i to vrlootvoreno. Rekao sam da je PredragMilojeviñ otpuãten ãto ne piãe kako misliVlada" ( Politika, 6. 9. 1972).

U ovom uzgrednom i ãturom pokuãajuda sa sebe otkloni odgovornost za "åistku"starih Politikinih novinara, Ðilas je preñu-tao dve znaåajne åiçenice. Prvu, da nijebio u pitaçu "sluåaj" Predraga Milojeviña,nego odstraçivaçe tri predratna novinaraiz te redakcije. A kako se znalo da ñe tonaiñi na otpor u Politici – do åega je i doã-lo, kako sam Ðilas kaæe – onda je oåigled-no da je bila posredi mnogo ãira akcijazameçivaça uredniåkog sastava Politike(åinili su ga visoki profesionalci, ålanoviKPJ i oni koji to nisu bili) pouzdanimpartijcima dovedenim iz razliåitih krajevaSrbije. I drugu, da je, uz verovatnu odlukusamog Tita – ili Kardeýa ("sektor spoýnepolitike") na ãta Ðilas ukazuje – ipak,

mozak åitavog poduhvata bio on sam.Potvrdu za ovakva miãýeça dobio samznatno ranije nego ãto sam se prihvatio po-

sla da razreãim enigmu oko dogaðaja iz

1952. godine. U dugim razgovorima kojesam vodio sa istoriåarem VladimiromDedijerom – u vreme boravka u çegovojkuñi u Siparu u Istri, Opatiji i Beogradu,tokom ãest godina rada s çim na Novim prilozima za biografiju J. B. Tita – viãeputa vrañali smo se na Politiku i staçe uçoj u tim posleratnim godinama. Dedijer,koji je tada bio na dvema znaåajnimfunkcijama za novinarstvo – direktorDirekcije za informacije pri jugosloven-skoj vladi, a zatim i direktor Borbe – veo-ma slikovito je opisivao svoje dolaske u"konkurentsku kuñu". Sa Ðilasom, razume

se, koji je nadgledao partijsku akciju "zakadrovsko ozdravýeçe" redakcije. Dobrose señao, kako je naglaãavao, da je nalog zaupad u Politiku doãao od Tita, ali da ga jesprovodio Ðilas, kako preko Stamboliña isrpskog rukovodstva, tako i "liånombrigom" da sve teåe po planu.

"Tito posebno nije podnosio PredragaMilojeviña", govorio mi je Dedijer tokomtih razgovora. "Smatrao ga je nepopra-výivim germanofilom, koji ne moæe kaotakav da piãe u naãim novinama o meðun-arodnoj politici. Njega je stavio kao prvogna listu onih koji su morali da te 1952. go-dine odu iz Politike. Æivko Miliñeviñ je,pak, smatran 'buræujåiñem', 'liberalom', kojiveãto provlaåi kroz novine neprihvatýivaglediãta. I on je morao da ide. Znam da suna spisku bili i Rada Bunuãevac i SiniãaPaunoviñ, ali Politika i Mita Miýkoviñ sunekako uspeli da ih odbrane. Sem toga,Rada je sa muæem Milanom Dedincemubrzo trebalo da ide u Pariz na duæe vreme,a ono ãto je Siniãa Paunoviñ radio nije sesmatralo toliko vaænim da bi se zbog togazaoãtravala atmosfera u Politici. ZaKuzmiña smo svi mislili da je otpuãten, a

kada je posle nekoliko meseci vrañen u re-dakciju, Ðilas je bio veoma nezadovoýan",zakýuåuje Dedijer.

Ni kod jednog uåesnika ove operacije,

a ni kod Politikinih novinara kojima seradilo o glavi, nema dileme oko toga je liÐilas bio glavni akter u dogaðajima koji suse tada odvijali.

(...)Kada su se iza dvojice urednika zalupi-

la vrata Politike, a Bogdanu Peãiñusaopãteno da duænost glavnog urednikapreda Miti Miýkoviñu (krajem avgusta ilipoåetkom septembra 1952), ukazala se po-treba za novom içekcijom u "obolelo" tki-vo ove redakcije. Partijski vrh Jugoslavijehitno je odluåio da se u Politiku uputi po-

jaåaçe Miti Miýkoviñu. CK KP Srbije za

taj zadatak odabira åoveka koji je kao agit-propovac veñ bivao u prilici da kontaktirasa novinarima. Bio je to Danilo Puriñ,partijski kadar znatne reputacije. On ñe,najpre kao zamenik, a zatim i kao glavniurednik, pa potom i direktor kuñe, u Politi-ci provesti punih 13 godina i ostavitisnaæan peåat na listu i usponu ove novin-ske ustanove do najveñeg koncerna ãtampeu zemýi.

Kada su Mita Miýkoviñ i Danilo Puriñsaåinili izveãtaj o kadrovskom staçu u Politici, u Centralnom komitetu KP Srbijenastala je potraga za odgovarajuñim ýudi-ma koji bi bili spremni i sposobni da preo-braze ovaj list. Po moguñstvu, bez veñihunutraãçih potresa i trveça. Naåin na kojisu doãla i bila primýena dva prethodnikaodredio je i putokaz kako tu operaciju tre-ba dovesti do kraja. Za saradnike na Politi-kinim rubrikama stvar je izgledala mnogo jednostavnija: oni ñe krenuti od poåetka sanovinarskom obukom – od lokalne ru-brike, koju je trebalo da preuzme ÆivanMitroviñ kao pedagog, nakon çegovoguklaçaça sa funkcije zamenika glavnogurednika. Novinar velikog iskustva, a i Ði-

lasovog liånog povereça, on je trebalo dabude garant korektnog odnosa i ekspres-nog poduåavaça novodoãlih kako bi ovi

Ni sam Milovan Ðilas – od

koga je naredba Stamboliñu ipotekla – nije se potrudio daza æivota razveje maglu nadovim sluåajem. U jednom in-

Dokumenti

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



ãto pre ravnopravno zauzeli mesta meðu Politikinim profesionalcima. I sâm sam se,mesec dana posle dolaska partijske grupe –posle javnog konkursa za prijem novih sa-radnika – sa sedam kolega naãao kao novi-

narski pripravnik pod Æivanovom peda-goãkom i uredniåkom rukom.Prvog oktobra 1952. u prepodnevnim

satima, u kojima se obiåno redakcija ok-upýala za svakodnevni rad, u Politiku jebanula grupa nepoznatih mlaðih ýudi. Bio je to deo eãelona åiji je zadatak glasio – za-meniti uredniåki kolegijum i zauzeti sve

znaåajnije strategijske taåke na najo-setýivijim punktovima u Unutraãçoj,Spoýnopolitiåkoj i Kulturnoj rubrici.

Prvu grupu saåiçavali su: MiroýubLazareviñ, toga trenutka sekretar Opãtin-skog komiteta KP u Poæarevcu, DragoýubMilivojeviñ, sekretar Opãtinskog komitetaKP u Zajeåaru, Slobodan Bosiýåiñ, sekre-tar Opãtinskog komiteta KP u Boru, MiraMediñ, direktor lista Zadruga, i Aleksan-dar Nenadoviñ, raniji predsednik Univerz-itetskog odbora Saveza studenata i ålan

Univerzitetskog komiteta SK, a tada glavniurednik lista Student . Sem dva izuzetka,ýudi iz ove grupe odigrañe znaåajnu ulogu

u razvoju Politike u narednim decenijama.Toga dana u Politiku nisu uãla – mada

su bila u sastavu tima – joã dva çegovaålana. Oni ñe pokazati – poãto mesec danakasnije pristignu u redakciju – da se ra-

zumeju u novinarstvo. Reå je o MirkuMilojkoviñu i Ðorðu Buzganoviñu koji su,samo nekoliko meseci ranije, bili poslani uRadio Beograd kao partijsko pojaåaçe teredakcije. Njima je bilo potrebno izvesnovreme da dovrãe zapoåete poslove, pa su u Politiku stigli tokom novembra. I, najzad,ovoj grupi pridodat je i Sveta Ljubisav-

ýeviñ, koji sa duæ-nosti diplomate ni-æeg åina, iz Ministar-stva inostranih po-slova prelazi u Poli-tiku 1. novembra ka-

da, prema dokumen-taciji ove kuñe, zas-niva radni odnos. Ali javno, on je na spis-ku odabranih sa kon-kursa za novinare–pripravnike, pa se isaopãtava da je pri-mýen u redakcijutek 21. novembra.Toga dana, naime,zavrãava se javnikonkurs za prijemmladih talenata sa

zavrãenim fakulteti-ma ili sredçim ãko-lama, za lokalnu Be-ogradsku hroniku.Prijavilo se bilo 60kandidata – koji suproãli desetodnevnuproveru opãtih zna-ça, talenta za pi-saçe i novinarskesnalaæýivosti – odkojih je odabranosedam. Bili su to Mi-hailo Habul, DragoãIvanoviñ, Ivan Dru-

æijaniñ, Svetozar Kisiñ, Kosta Stamenk-oviñ, Dragan Rogoãiñ i Miodrag Maroviñ.

Pitaçe je zaãto je baã tada, u jekupartijskog udara na Politiku, raspisan prviposleratni konkurs za demokratski, tak-miåarski izbor najtalentovanijih mladihýudi za buduñe novinare najstarijeg lista uzemýi? Pogotovu ãto se odreðeno podm-laðivaçe do tada obavýalo pojedinaånimdolascima onih koji su svoju sposobnost zanovinarstvo dokazivali radeñi na svakod-nevnim poslovima u redakciji. Tako su

krajem åetrdesetih godina u Politiku stupiliMiroslav Radojåiñ, Olga Boæiåkoviñ, JurijGustinåiå, Dragoýub Katiñ, Vojislav

Ðukiñ, Zuko Dæumhur i drugi – svebuduña znaåajna imena i Politike i beo-gradskog novinarstva uopãte. Oåigledno jetim javnim potezom, kojim se naglaãavaodemokratski duh odabira novinarskih

kadrova, trebalo prikriti ono ãto se dalekood oåiju javnosti zbivalo sa Politikom.U toj seåi urednika, kako su ovu nasil-

nu smenu u redakciji nazvali, obavýene susledeñe promene: Æivan Mitroviñ je samesta zamenika glavnog urednika post-avýen za urednika Beogradske hronike.Na mesto veñ ukloçenog, a ipak prisutnogDobrice Kuzmiña – urednika Dopisniåkemreæe – doãla je Mira Mediñ. Na Unu-traãçoj rubrici, koju je – i pored formal-nog nadgledaça ranijeg zamenika glavnogurednika (Æivana Mitroviña), praktiåno vo-dio Ljuba Stojoviñ, u prvom trenutku nije

doãlo do promena. To mesto je bilonameçeno Mirku Milojkoviñu, i on ga jezauzeo u novembru kada je i stigao u re-dakciju. Poslove urednika u Spoýnopoli-tiåkoj rubrici obavýao je Miroslav Ra-dojåiñ, ali je stvarni urednik–supervizorbio Mita Miýkoviñ, kao glavni urednik.Danilo Puriñ, koji je formalno do ovihpromena slovio za urednika Spoýne, prak-tiåno se posvetio organizaciji redakcije kaozamenik glavnog urednika i kadrovik. UKulturnoj rubrici åistka je poãtedela ured-nicu Radmilu Bunuãevac. Za takvu odlukusudeonici ove operacije navode razliåite ra-

zloge. Mita Miýkoviñ misli da Rada i nijebila smeçivana, nego je otiãla ubrzo sa su-prugom Milanom Dedincem u Pariz, gde je on postao savetnik za kulturu u jugoslov-enskoj ambasadi. Danilo Puriñ, pak, kaæeda je Radino smeçivaçe traæila liåno Mi-tra Mitroviñ, pozivajuñi se na Ðilasovunaredbu, ali da oni to nisu sproveli –oåekujuñi çen put u Pariz. Åiçenica je,meðutim, da Radmila Bunuãevac – buduñidugogodiãçe prvo pero Kulturne rubrike –od promena u kolegijumu, pa zatim tokomtrogodiãçeg boravka u Parizu – nije objav-ila ni jedan jedini tekst u novinama u koji-ma je provela åitav æivot. Bio je to jasanznak da je, praktiåno, bila proskribovana.

(...)Kao prvi urednik Kulturne rubrike,

posle Radmile Bunuãevac, pojavýuje seBoãko Baboviñ, takoðe partijski kadar, po-godan åovek, ãto bi rekao Danilo Puriñ. On je u Politiku, na ovu osetýivu i uglednuuredniåku funkciju doãao iz Ministarstvaza nauku i kulturu gde je bio ãef kabinetatadaãçeg ministra Rodoýuba Åolakoviña.

Vratimo se procesu uklaçaça uredni-ka. Sa mesta ãefa Sportske rubrike odlazi

urednik Ljubiãa Vukadinoviñ, åovek koji je nadahnuto pisao o fudbalskim utakmica-ma, a posebno o Crvenoj zvezdi prema ko-

v

NA METI SVAKE VLASTI: "Politika"

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



joj nije skrivao simpatije. Rubriku jepreuzeo Slobodan Bosiýåiñ. Jedini koji suostali na svojim mestima bili su urednicimalih ali popularnih rubrika: Meðu nama iDa li znate? – Siniãa Paunoviñ i Ðorðe Ni-

koliñ. Ali, i oni su probrani materijal sva-kodnevno morali da donose supervizoru izpridoãle partijske ekipe Ðorðu Buzga-noviñu, koji je formalno u novembru biopostavýen za pomoñnika Ljubi Stojoviñu.

Trojica pridoãlih "Perinih ýudi", kakosu ih u prvo vreme nazivali u redakciji:Miroýub Lazareviñ, DragoýubMilivojeviñ i Aleksandar Nenadoviñ, uzSvetu Ljubisavýeviña, rasporeðeni su najpre na kratku obuku od mesec-dva naBeogradskoj hronici, a zatim prebaåeni naUnutraãçu (prva dvojica) i Kulturnu ru-briku (Nenadoviñ), dok ñe Ljubisavýeviñ

tokom 1953. preñi na Spoýnopolitiåku.Tako se okonåava ova ãahovska partija sanajkrupnijom i najdalekoseænijom roka-dom kadrova u dotadaãçoj istoriji Politike.

O svemu ãto se u prethodnim meseci-ma zbivalo u Politici çeni åitaoci niãta nisuznali. Novodoãli sa svojim potpisima nisuse pojavýivali u listu, a promene nisusaopãtavane javnosti. O çima se priåalosamo u novinarskim kuloarima, u klubovi-ma listova i skupãtina.

skladno i bez odreðenih potresa."Perini ýudi" su se trudili da preokrenu,

po moguñstvu sa ãto maçe frke, odnos Politikinih novinara prema sprovoðeçupartijske politike. Ali, istovremeno su to

radili veoma obazrivo kako se takva prom-ena ne bi dogaðala na ãtetu kvaliteta Poli-tike, nego upravo uz oåuvaçe çenog tradi-cionalnog naåina pisaça i izgleda lista.Koliko je to bilo oseñaçe i opredeýeçesveæih snaga, a koliko direktiva odozgo,teãko je razluåiti. Ali, zadatak nije bio jed-nostavan, pre bi se reklo da je veoma riz-iåan, ãto ñe se veoma brzo i pokazati.

Doduãe, meðu novopeåenim Politikin-im profesionalcima bilo je åvrãñih i mekãihideologa. Bilo je onih koji su svoj dolazakshvatali kao mesijanski i pokuãavali da iztemeýa meçaju sve – odnose u redakciji,

oblik Politike, naåin pisaça i tako redom.Ali, bilo je i onih koji su svoju ulogu videliupravo u poistoveñivaçu sa Politikom, usrastaçu s çom kako bi – postavãi ravno-pravni ålanovi profesionalnog tima novi-nara – mogli da ãto boýe i potpunije deluju.Nisu oseñali, pri tom, da se i sami nemi-novno meçaju i da im se ideoloãka ýuãtu-ra sve viãe skida, ustupajuñi mesto profe-sionalnom, novinarskom ponaãaçu.

Dobro se señam sudbine zahteva za

Tek 4. decembra 1952. godine sa dnaposledçe stranice Politike iãåezava, bezikakvog objaãçeça ime Bogdana Peãiñakao glavnog urednika. Ali, ni tada se joã nepojavýuje ime stvarnog novog glavnog

urednika Mite Miýkoviña. List potpisujeVladislav Ribnikar i tako ñe ostati sve do12. februara 1953. godine, kada se na kraju posledçe stranice pojavýuje ime MiteMiýkoviña kao glavnog urednika. Opetbez ikakvog objaãçeça ili uobiåajeneposebne informacije na stranicama lista opromeni i çenim razlozima. Da se i ne go-vori o obiåaju koji je posebno u Politicine-govan – da se na prvoj strani objave fo-tografije dotadaãçeg i novog glavnog ure-dnika, uz reåi zahvalnosti prethodnom, i saosnovnim biografskim podacima novo-postavýenog. Sve prolazi tiho i gotovo

neprimetno.Sagovornici – uåesnici partijskog udarana Politiku – bezmalo istovetno oceçujukako je period obostranog prilagoðavaça(redakcije na çih i çihov na redakciju)proticao bez izrazitih konflikata, kao sas-vim normalan proces. Ljudi koji su veñ biliu Politici ne spore, takoðe, da su se pridoã-li zaåuðujuñe brzo aklimatizovali. Doduãene svi i ne tako brzo i na istovetan naåin.Ali, dodaju da sve nije teklo baã tako

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



promenu glave Politike i çenih tako karak-teristiånih slova u imenu lista. Na jednomod nedeýnih redakcijskih sastanaka, jedanod referenata je predloæio da se promene ta"pravoslavna slova" iz glave lista, ãto je

bilo blagonaklono doåekano. Dat je bio inalog grafiåarima da rade na novim, mod-ernijim reãeçima. Onda je, u istom duhuobraåuna sa konzervativnom tradicijom,zatraæeno da se ukloni boks sa vrhanaslovne strane, u kojem su bila imena os-nivaåa lista – porodice Ribnikar. To sesmatralo nedopustivom privatizacijom ug-lednog druãtvenog glasila. Ali, sreñom,neko je gore uvideo – verovatno i pod uti-cajem samog Ribnikara – da bi svakapromena delovala jadno, pa se od togaodustalo.

(...)

"Zaãto se pritisak nastavýao i u 1953.godini ako su imali povereça u vas, pri-doãle?" – pitam Puriña. On odgovara:

"Zaista smo uæivali povereçe rukovod-stva u Srbiji i to se jasno videlo. U susreti-ma ponedeýkom sa Petrom Stamboliñem(dan uoåi redakcijskih sastanaka – prim.autora) bilo je kritika, ali ne i naredbi usmislu: ovo ñete uraditi tako i tako. Napro-tiv, najåeãñe bi Pera zavrãavao ukoravaçazbog odreðenih propusta reåima: 'Vi samiprosudite kako da postupite'. Razlog je, pomome sudu, bio u tome ãto nismo iãli da sesavetujemo u CK SKJ kod Ðilasa, negosmo konsultacije obavýali sa srpskim ruk-ovodstvom. Politika je, meðutim, svojimtiraæom i uticajem bila prisutna i izvangranica Srbije, pogotovo u Crnoj Gori,Makedoniji i Bosni i Hercegovini, na ñiril-iånom podruåju, ali i u Hrvatskoj. To senajboýe videlo kada smo – nekoliko godi-na kasnije – pokuãali da uvedemo i lat-iniåno izdaçe Politike, ali to je spreåioVladimir Bakariñ intervencijom kod Tita".

Primeñujem: "Vi ste umeli da veãto ko-ristite te sukobe nadleænosti izmeðusaveznog i republiåkog partijskog i poli-

tiåkog vrha".Danilo se osmehuje, pa kaæe:"Doãao sam u Politiku sa veoma loãim

miãýeçem o çoj i ýudima u çoj, madame je Mita uveravao da nije sve kako sepriåa i da ñu se i sam uveriti u to. I, odista,kako je raslo to uvereçe, tako se meçao imoj odnos prema redakciji i novinama.Postao sam zaãtitnik Politike, çenihtradicija i vrednosti, çenog visokog æur-nalizma, umesto da odigram ulogu kome-sara i da je sreðujem, da neposluãne pret-varam u posluãne, da novine uniformiãemprema vladajuñim ideoloãkim ãablonima.

To, jednostavno, nisam mogao. Pokazalose da nisam bio u staçu da to uåinim".Aleksandar (Saãa) Nenadoviñ poåiçe

opis tog obostranog prevaspitavaça upra-vo opaskom o Danilu:

"Ti znaã, kao i ja, kakav je Danilo biokada je doãao. A kakav je izgledao kasnijetokom dugogodiãçeg boravka u Politici?

Zar çegova transformacija nije dokaz ko-liko je sama Politika uspevala da promenione ãto su u çu dolazili?

Doduãe, mnogo ãta je zavisilo i odnaãeg ponaãaça. Imam u vidu one koji sudolazili kao saradnici, autori. Mi smoiskreno prihvatili da krenemo od poåetka.Tako sam se ponaãao i ja – mada sam

mogao da se pozi-vam na odreðenonovinarsko iskust-vo. Pridræavali smose, meðutim, utvr-ðenih uzusa kodpredavaça rukopisaurednicima, bilo ko

od çih da je u pi-taçu. Åak i kad nisunosili titule urednikarubrika, za oceçiva-çe kvaliteta rukopisa oni su bili i ostajalineprikosnoveni.

To je stvorilo skladnu atmosferu meðusaradnicima, a nije remetilo odnose sa pro-fesionalcima – urednicima, kojima smopokazivali da ih cenimo, bez obzira nakadrovska, partijska pomeraça. Znali smoda oni neke tekstove dostavýaju, nakon åi-taça, supervizorima Mirku Milojkoviñu iliDanilu Puriñu. Ali, nismo ispoýavali in-

teresovaçe za to, åime smo ãtitili çihovintegritet. I to je, po mom oseñaçu, biloodluåujuñe za naãe brzo uklapaçe u pravi-

la koja su vladala u Politici u to vreme ikoja su negovana kao visoka profesionalnatradicija".

(...)Za sam kraj opisa dogaðaja iz ovog pe-

rioda interesantna je i sledeña epizoda:Po povratku Mite Miýkoviña iz Bugar-ske za direktora Politike (1957), jednoga jutra list je osvanuo sa çegovim i Danilov-im imenima u boksu na vrhu prve stranice,ispod pomrlih osnivaåa iz porodice Ribni-kar (posledçi, Vladislav, umro je 1955).To je izazvalo bezbroj ãala i malicioznihtelefonskih poziva direktoru i glavnomuredniku. Neki su se javýali i "sa onogasveta", poruåujuñi im da je sve spremno zaçihov doåek meðu Ribnikare.

Kako je doãlo do toga da se potpisidirektora i glavnog urednika presele sa dna

posledçe u vrh prve stranice, i to u nepri-kosnoveni zabran porodice Ribnikar, kojinije smeo da se dira ni u paklenoj 1952.godini?

Mita Miýkoviñ objaãçava da je to nasvoju ruku uradio zamenik direktoraStojiýko Stojiýkoviñ. On je naredio mete-ru na prelomu da izmeni boks tako ãto ñena çegovom dnu ispisati dva nova imena,a istovremeno ih skloniti sa posledçestranice. Prema Danilu Puriñu, odluku otome doneo je on liåno, nakon razgovorasa drugovima (iz CK SK Srbije).

Nekoliko dana kasnije sve je, ipak,vrañeno na staramesta. Ribnikarisu ostali u vrhuprve strane gdeobitavaju i danas,a direktor i glavniurednik naãli suse ponovo na dnuposledçe stranicelista. Ali, i taj åinima dva objaãçe-ça. Prema Miýk-oviñu – on je na-

redio da se potpisisa prve strane ski-nu i prebace naposledçu, jer su

mu dojadila zavitlavaça kolega iz same Politike i poznanika izvan çe. Prema Da-nilu, meðutim, Rankoviñ je intervenisaokod Stamboliña, rekavãi mu kako nije pris-tojno da se remeti mir Ribnikarevih – kojihviãe nema – novim imenima koja ñe sestalno meçati. Pera je naredio da se svevrati na staro, a Danilo je to sproveo.

Time bi mogla biti i zavrãena ova priåao prvom, neuspelom ataku na Politiku. Na

drugi udar, sa mnogo trajnijim i teæim pos-ledicama, åekalo se ravno dve decenije. s(NASTAVIÑE SE)

"U susretima ponedeýkom sa PetromStamboliñem (dan uoåi redakcijskihsastanaka – prim. autora) bilo je kri-tika, ali ne i naredbi u smislu: ovoñete uraditi tako i tako. Naprotiv, naj-åeãñe bi Pera zavrãavao ukoravaçazbog odreðenih propusta reåima: 'Visami prosudite kako da postupite'.Razlog je, po mome sudu, bio u tomeãto nismo iãli da se savetujemo u CK

SKJ kod Ðilasa, nego smo konsultacijeobavýali sa srpskim rukovodstvom"-Danilo Puriñ

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.



POÃTA

Zaãto, opet, bezoånolaæete?

"Åovek koji je lagao predsednika",

"Vreme" br. 372

Veñ nekoliko puta posledçih godina"Vreme" bezoåno napada i satanizuje"Dnevnik", åineñi to na najprizemniji naåin,sluæeñi se izmiãýotinama, laæima, podmeta-çima... Obmaçuje svoje åitaoce i jugos-lovensku javnost. Za takvu sramnu rabotu"Vreme" unajmýuje bivãi "Dnevnikov" ot-pad, koji iz penzionerske hladovine, naçemu svojstven, nemoralan naåin, pýujepo dojuåeraãçoj kuñi u kojoj je zapamñensamo po spletkareçu, profesionalnoj neu-kosti, nesposobnosti, ostraãñenosti i mræçiprema svojim kolegama. Ti i takvi, dobro jepoznato svima, ne samo u "Dnevniku",naneli su mnogo zla, ãtete i profesiji i druãt-vu. Njihov novi pokuãaj najniæe je moralnoposrnuñe i nemoñ. Nas u "Dnevniku" to,uostalom, niti iznenaðuje niti åudi. To jeogledalo çih samih.

Ali, zaprepaãñeni smo ãto takvim "men-talnim bolesnicima" redakcija "Vremena"daje udarni prostor, uåestvujuñi u prýavojpodmetaåni i obraåunu protiv redakcije"Dnevnika".

U tekstu maliciozno naslovýenom "Åo-

vek koji je lagao predsednika", koji je ispodsvakog profesionalnog i ýudskog dostojan-stva, nijedna optuæba ni podatak ne stoji.Sve je gola laæ i izmiãýotina. Poåev od onihvezanih za list "Dnevnik", do nedeýnika"Nedeýni Dnevnik".

List "Dnevnik" je danas jedan od najåi-tanijih i najugledanijih dnevnih listova. Uzto, ubedýivo najcitiraniji u naãoj zemýi. Utrenutku kada je "Vreme", podlo i smiãý-eno, lansiralo bezoåne laæi "Dnevnikovog"ostraãñenog umirovýenika, tiraæ naãeg lista

je bio preko 60.000 primeraka.A ãto se nedeýnika "Nedeýni Dnevnik"

tiåe, prvog u istoriji naãe kuñe, NovogSada i Vojvodine, za godinu dana izlaæeçapostigao je i ugled i tiraæ, pokupivãi sveprofesionalne nagrade i priznaça. Mi setime ponosimo. Uostalom, prodati tiraæ"Nedeýnog dnevnika" duplo je veñi odprodatog tiraæa "Vremena". E, to je onoãto vas i razne druge Malenåiñe boli i ãtose takvi uspesi, pogotovo ako su u tuðojkuñi, ne opraãtaju.

I "Dnevnik" i "Nedeýni Dnevnik" se,pored "Dnevnikove" mreæe, prodaju joã u"Politikinim", "Borbinim", "Ãtampinim",

"Forumovim", "Pobjedinim" i kioscima pri-vatnika. Doduãe, najmaçe u "Dnevnik-ovim", a najviãe u svim drugim, ali je to

iskýuåivi problem naãe kuñe, koji ñemosami razreãiti.

Redakcija "Dnevnika" i "NedeýnogDnevnika" ovu poslovnu godinu zavrãiñe sapreko milion dinara dobiti i to je najprofit-

abilniji deo "Dnevnikove" kuñe.Ovim tekstom uvredili ste sve zaposleneu kuñi "Dnevnik", koji åasno i profesional-no obavýaju svoj posao. Uvredili ste"Dnevnikove" åitaoce, saradnike, druãtvenei kulturne radnike... Uvredili ste naãu jav-nost. Ali, to je vaãe ogledalo i ogledalo"Vremena", i vaã metod. Neka vam je naåast.

Na kraju – "Dnevnik" je danas najopre-mýenija redakcija u SR Jugoslaviji, s naj-modernijim kompjuterskim sistemom,ukýuåen na Internet. Moæete zato samo danam zavidite i da nas mrzite. Niãta viãe.

Za kolegijum "Dnevnika"Blaæo Malidæan, zamenik glavnog i

odgovornog urednika

Za promenu, recipravo ime

Povodom oglasa na 44. stranici"Vremena" br. 372

U "Vremenu" broj 372, od 4. 12. 1997,pojavio se nepotpisan tekst koji, manirom

klasiånog traåa, iznosi neistine o AgencijiQuartet Advertising. Ãteta je nanesena i neåi- ja mala, opskurna, taãta, zavidýiva izlonamerna duãa i velika moralna praznina izloba su nahraçene. Tu se viãe niãta nemoæe, osim da se bolesnik privede pameti ileku – pravnom. Ipak, nije nam jasno åimesmo zasluæili da nas "Vreme" ovako blati,opaçkava i ruæi. Ako razlozi, mada ih minismo svesni, postoje, neka se iznesu i javno.Iznoãeçe neistina tek tako, sa ciýem "da ko-mãijina krava ima izvesnih neprijatnosti",

jednostavno ne liåi na "Vreme" sa kojim sa-raðujemo i na koje smo, åitajuñi ga joã od pr-

vog broja, navikli.Tekst je dat u formi oglasa i to kao ned-

vosmislen plagijat oglasa koji smo mi ranijeobjavili (ali uz pravi potpis) u "Vremenu",kao i u drugim novinama i åasopisima. Ako

je ovo zaista oglas, ko je onda firma koja gapotpisuje kao MYCROMEN? Ko to, poredlaæi, niskog i zluradog opaçkavaça i jeft-inih duhovitosti "na prvu loptu", neov-laãñeno koristi i prepravýa logotip i sloganMicrosofta? Da li taj neko zna da je tokaæçivo? Pravni subjekt pod ovim imenomne postoji, nije registrovan, kao ni market-inãka agencija ("Mr. A.K. genuine adverti-sing.baby!") åije usluge ova izmiãýena firmakoristi. Zar nije malo suviãe neobiåno da se

posredstvom dve nepostojeñe firme, znaåianonimno, iznose laæi o treñoj, a da to "Vre-me" tek tako objavi. Naã je utisak da u ovojprili ipak nije sve nepoznato, ovde nekonekoga ipak poznaje. Molimo redakciju

"Vremena" da se javno izjasni o tome.I, ãta je naravouåenije? Odgovoriñemo umaniru inkriminisanog teksta: mnogi su sekukaviåki i podlo prikrili, isturili naivnuVendi, napujdali starog, vernog psa Nanu dabezubo laje na mesec, i zlurado se smeãe izãtaba Kapetana Kuke (govori se da je smeã-ten negde u blizini Terazija i Trga NikolePaãiña). Pri tom je u priåi, sve vreme, prisut-niji Robin Hud, taj ãarmantni razbojnik, kojiveñ godinama krade (ideje) od bogatih (za-padnih agencija) i jeftino ih preprodaje (ide-

jama) siromaãnim domañim klijentima, nego junak iz zemýe Nedoðije. Ovim je ostareliPetar Pan i definitivno izgubio svoju senku(duãu) i potonuo u potpuni MR.A.K. Ovogaputa, niko mu je neñe priãiti, jer prijateýaviãe nema, ostali su samo oni kojima sluæi.Zvonåica? Za kim zvoni zvonåica?

Za Quartet AdvertisingMilosav MarinoviñKreativni direktor

Odgovor u iduñem broju

Prilog za lik i delo"Od Jadrana do Japana",

"Vreme" br. 372

Proåitao sam priliåno obiman i vrlo in-formativan ålanak o osnivaåu prvog crk-venog radija kod nas, a i ãire, protoðakonuLjubi Rankoviñu. Iz ålanka saznajemo da jeprotoðakon Rankoviñ"... napisao nekolikokçiga i saraðivao u brojnim listovima u ze-mýi i inostranstvu, ãto je podrazumevalohonorare..." (autorske! – R.M.), te da je nataj naåin toliko zaradio, da je joã pre desetgodina, kada je Miloãeviñ raspisao Zajamza preporod Srbije, najavio 100.000 dolara,

pa se kasnije predomislio, tj. razoåarao.Protoðakon Rankoviñ bio je i pokretaå

izdavaåkog preduzeña "Glas crkve", a çe-gov urednik je i dan-danas. U tom svojstvunapravio je izdavaåki poduhvat sa reprintizdaçem sabranih dela Dostojevskog, koje

je izdaçe svojevremeno (1932-34) priredi-la Isidora Sekuliñ.

E, to je tema moga priloga.Iako urednik tako obimnog projekta,

protoðakon Rankoviñ ili nije znao, ili nijehteo da zna da i u ovoj zemýi Srbiji postojiinstitucija autorskih prava, autorske zaãtite iautorskih honorara. U priliåno velikom bro-

ju naslova u navedenom izdaçu kao pre-vodilac se pojavýuje moj deda Jovan Mak-

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


6513. DECEMBAR 1997. s VREME

20%

Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)

Adresa telefon

Grad dræava

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poli-tiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standardi da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatesa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-

nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

BOÆIÑNO NOVOGODIÃNJI POPUST VAÆI DO15.1.1988. ¡

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 200 din 188 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 400 din 376 din 176DEM 304 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Popust vaæi od 15. 11. 1997. do 15. 1. 1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pret-platnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Pretplatite se

da biste uãtedeli

PRETPLATA SA POPUSTOM DO 15. 1. 1988.

popust

Boæiñ, Nova godina, Boæiñ, Nova godinasimoviñ, kao i çegovi sinovi (a mojistriåevi) Radivoj i Ljubomir. Kako je dedaumro 1955, a autorska prava ostaju na snazi

joã 50 godina posle smrti autora, urednikizdaça je bio duæan da se prethodno obrati

naslednicima – uæivaocima autorskih prava,kako bi od çih dobio naåelnu dozvolu, patek onda da se saåini ugovor i dogovore us-lovi. Urednik Rankoviñ je sve to hladnopreskoåio i krenuo sa svojim izdavaåkimpoduhvatom.

Kada je prvo kolo izaãlo iz ãtampe,Jugoslovenska autorska agencija (kao zas-tupnik autora-prevodilaca) nekoliko putamu se pismeno obrañala – uzalud. Kada jepodignuta tuæba, urednik Rankoviñ je na-

jzad pristao da plati autorsku naknadu. Umeðuvremenu je izaãao i ceo komplet, aurednik Rankoviñ ponovo ignoriãe svojeobaveze.

Iz proãlonedeýnog ålanka saznajemo dase protoðakon zalaæe da Crkva samo predBogom treba da bude smerna i snishodýiva,a da u ovom svetu treba da "bude odluåna,borbena i istrajna". Ne æelim da se upuãtamu ocenu ovoga stava, to prepuãtam poz-vanijima od sebe. Ali, ako protoðakonRankoviñ pod borbenoãñu i odluånoãñu po-drazumeva ignorisaçe tuðih autorskih pra-va (a vidimo da se on sam od svoga autorst-va obogatio!), onda je to vrlo daleko odBoæjih zapovesti i od pravoslavýa, za koje

se on deklarativno zalaæe.Na pitaçe (u ålanku) "kako komentariãeto ãto je za jedne misionar a za druge krim-inalac koji se pod okriýem crkve liånobogati", protoðakon Rankoviñ (æestoko) uz-vraña kontrapitaçem:

"...ãta da odgovori na takvo pitaçe, kadse zna kako je zavrãio Gospod Isus Hristos,koji je jedini bio bezgreãan", a zatim i:"Ovaj narod psuje Boga, ãta ja kao ðakonda oåekujem".

Dakle, Isus Hrist je krivo nabeðen, os-uðen i razapet od strane bezboænika. Po an-tologiji (!), i protoðakon Rankoviñ krivo je

nabeðen od strane psovaåa Boga. Vidimo, ustvari da on åak ni pred Bogom nije smeranni snishodýiv, nego sebe, maltene, zamiãýau Hristovoj situaciji!

Da se vratim na temu. Opãtinski sud uVaýevu je po tuæbi Jugoslovenske autorskeagencije protiv Ljubomira Rankoviña zaka-zao roåiãte za 18. 12. 1997, a zbog çego-vog ignorisaça autorskih prava prevodila-ca, Dostojevskog.

Videñemo ãta ñe sud da odluåi. Ali,mogu da zamislim çegov komentar akosud presudi u naãu korist:

"Pa i Pontije Pilat je Hrista proglasiokrivim!"

Rajko Maksimoviñ, kompozitor, Beograd

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


uæivanjaVREME


Sam zvuk imena mitskih gradova – Kazablanka, Marakeã, Meknes, Fes,

Tanger – hipnotiåki vuåe na

krajçem zapadu Afrike, dabi se na licu mesta nauåile osnove jedne izuzetne i

nama potpuno nepoznate veãtine: uæivaça u

uæivaçu.Evropski hedonisti, skloni nadmenom

veliåaçu i mistifikaciji ove osobine, uMaroku dolaze do poraæavajuñeg zakýuå-ka da nemaju pojma. Problem je u tomeãto oni hedonizam vezu-

ju za materijalno blago-staçe i ako ono izostane,

depresiji, besu i huýeçuna sudbinu nikad kraja.To potpada pod uæivaçeu bolu, ãto nema veze saovom priåom, a åesto jei neizleåivo.

Impresivno marokan-sko uæivaçe u uæivaçuima svoje podvrste: åul-no, zatim uæivaçe u ra-du, neradu, trgovini, za-konu i Bogu. Marokanackoji u hladovini (dugo)

pije svoj jako zaslaðenizeleni åaj sa listovimamente potpuno je pros-vetýeno i posveñeno ýu-dsko biñe koje odiãe ne-zemaýskim mirom. Da li

je çegova galabija saãi-vena od svile ili troãnogplatna, nema ama baãnikakve veze. Pijuñi åaj,Marokanac odbija dimove iz obredne cig-arete, sa smeãkom merkajuñi graciozne iuvek neåim uposlene Marokanke u odor-

ama jakih boja. Kose im metalno blista- ju na suncu, nakit im zvecka, a glasovi suim kao tiho ptiåje ñuñoreçe. Kada imajupokrivenu glavu i veo na licu (ãto nije takoåesto), Marokanåevom – ili turistinom –pogledu ostaje samo lelujaçe haýina ikratki, sluåajni susret sa oåima iza kojihstoji æivo i tajno znaçe iz prohujalih vre-mena. Treba naglasiti, za dobrobit za-padçaåkih hedonistkiça, da ni muãkar-ci u Maroku nisu maçe lepi i graciozni.Uæivaocu åaja pogled zatim leço klizneniz uske ulice medine – starog dela sva-kog grada, koji je u toj meri neokrçen istabilan u svojoj drevnosti da su u çemu

Maroko medine da naðu baã ono ãto vama treba.Ako se ne ceçkate, po moguñstvu satimai uz toliko åaja da dobijete drhtavicu i ne-sanicu, nisko ste pali u Marokanåevimoåima. Kada nauåite da uæivate uceçkaçu, koje podrazumeva dugotrajnodokazivaçe åija je porodica gladnija, ze-mýa siromaãnija, a rad i novac vredniji,ãirom vam se otvaraju vrata: svako imaroðaka i svaki roðak ima roðaka koji nudineãto. A nema da nema – od robe, prekolepih devojaka i drugih zabraçenih radosti,do spejs-ãatla. Neuki turisti, pogotovomlaði, redovno prave poåetniåku greãku ineumereno navale na ilegalne preraðevine

izvesne biýke, åija su svojstva poýopriv-rednici sa planine Rif doveli do savrãenst-va. Ako neuki turista uspe da kupi takvu

preraðevinu a da ne zavrãi u razgovoruugodnom sa neåijim roðakom policajcem,sigurno zavrãava u dugotrajnoj obamrlostiu nekom mraånom uglu. Glavna tajna veã-tine uæivaça u uæivaçu jeste oseñaj zameru. Onaj ko to zna – zna sve.

Ovim delom åarobçaåkog Magreba,zemýom pustiçe, Atlantika, Mediterana,Atlasa, islama, judejstva, hriãñanstva, obiýa,oskudice, vreline, snega, metroa i kamilavekovima lutaju radoznale neznalice, æeý-ne mira i uæivaça u ýudskoj koæi. Onaj ko

je bio u Maroku – nauåio se uæivaçu; onajko nije – uvek moæe da uæiva u priåi. s

OÝA BROÑIÑ

i mobilni telefoni i satelitske antene neka-ko utopýeni i nevidýivi – preko beskrajaminijaturnih radçica iz kojih miriãe,zvecka, kucka, ãuãka i mýacka, prekovrhova minareta sa tako sloæenim orna-mentima od fajansa da izgledaju kao lavir-int koji izlazi pravo u Alahov vrt. Najzad,pogled se gubi u bolno plavom nebu ioblacima iz kojih ne pada kiãa. Uæivaçeu pogledu i zabrana da taj pogled prodredubýe od spoýne manifestacije vaæan su

deo islamske kulture u celini, i zapadçakkoji otvoreno blene ili pokuãa da zaviri izavela ili zida moæe da bude sreñan ako

proðe sa grdçom na mekom i potpunonerazumýivom jeziku.A naã uæivalac åaja se odjednom, brz-

inom kobre (kad smo veñ kod çih, akovam neko u polumraku trga Ðema el fna uMarakeãu ponudi fotografisaçe sa sikñu-ñim snopom u svojim rukama, mirno pri-hvatite, jer vas nudilac odmah obavesti dasu kobrice mirne poãto su upravo jele),vraña svom poslu koji po pravilu obavýaefikasno i sa ogromnim dostojanstvom,svejedno da li je vlasnik radçe sa ultrask-upim tepisima ili je åistaå cipela. Okolo suçegovi klinci – svi rade, åim prohodaju –spremni da na mig odjure na drugi kraj

7/29/2019 Vreme, 1997. december 13.


Documents

Vreme, 1997. december 13