SKRIPTA IZ PREDMETA MEUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

SKRIPTA IZ PREDMETA MEUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

Meunarodni ekonomski odnosi prouavaju ekonomske odnose izmeu organizovanih zajednica i njihovih elemenata, preko granica nacionalne ekonomije. Centralno pitanje koje se postavlja je do koje se mere moe obezbediti ostvarivanje kljunih vrednosti, ciljeva kao to su red, poredak, bezbednost, sigurnost, javna dobra u okviru meunarodnog sistema drutva i zajednice koja su zasnovana na nadnacionalnoj dravnoj ili kvazi dravnoj strukturi.POJAM: Meunarodni ekonomski odnosi su drutveni odnosi koji stvaraju vrednost, u formi roba, usluga, razmene, potronje, tednje, investicija. MEO = Ukupni spoljnoekonomski odnosi svih transnacionalnih subjekata!Meunarodni ekonomski odnosi su povezani sa drugim naukama kao to su: meunarodni politiki odnosi, pravo, sociologija, kultura, istorija...Kao praksa, postoje od kada se teritorijalno razgraniavaju totalna drutva, a kao nauka se naroito razvijaju od sredine 19-og veka. Osnovne oblasti Meunarodnih ekonomskih odnosa su meunarodni trgovinski odnosi (kretanje roba i usluga); meunarodni finansijski odnosi (kretanje kapitala); meunarodni monetarni odnosi (meunarodna plaanja).

1. Tendencije u svetskoj privredi i trgovini (osnovna pitanja od 1-8).

Razvijene zemlje su ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke stope rasta privrede i proirenje spoljne trgovine. Zemlje u razvoju su sve vie zaostajale u svom razvoju. Dakle dolazi do ubrzavanja stopa rasta odnosno do skraivanja vremena koje je neophodno da bi se udvostruilo ekonomsko bragostanje, svetska trgovina belei rast ali je taj rast neravnomerno raspodeljen izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja (krajem devedesetih godina dvadesetog veka prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja bio je u srazmeri 21:1)Raste znaaj tehnike i tehnologije usled njihovog razvoja, raste proizvodnja i izvoz. Meutim treba napomenuti da je preko 70 procenata svetskog robnog izvoza ostvaruju razvijene zemlje i to da preko njihovog izvoza se ostvaruje na trite razvijenih zemalja. Finansijski tokovi dobijaju na znaaju nekoliko puta su vei nego tokovi roba i usluga. Globalna struktura je povezana ali nestabilna i naejednakosti se sve vie produbljuju. Dolazi do integracija i formiranja novih ekonomskih sila.Imajui u vidu pomenuta globalna kretanja u svetskoj privredi i trgovini moe se zakljuiti da postojei sistem ekonomskih odnosa u svetu ne obezbeuje uslove siromanim i nerazvijenim zemljama da poveaju svoje uee u svetskom nacionalnom dohotku. Zbog toga se i postavlja pitanje opravdanosti verovanja u pravinost postojeeg svetskog ekonomskog poretka!

2. Pojavni oblici globalizacije u svetskoj privredi i trgovini.

POJAM: Globalizacija je intenziviranje drutvenih odnosa na svetskom nivou koji povezuju udaljene lokalitete i zajednice, podiu nivo meuzavisnosti i sadejstva, i proiruju domete moi. Termin globalizacija poeo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini osamdesetih godina 20-og veka u vezi sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih kompanija.Globalizaciju karakteriu nove tehnologije, investiranje, integracije. Naime u drugoj polovini dvadesetog veka nove tehnologije ubrzale su procese integracije rada i kapitala, koncentraciju proizvodnje i ukljuivanje velikog broja zemalja u meunarodne regionalne integracije. Porastao je znaaj regionalnih trita ali i zavisnost od njega je porasla. Iako je sam proces globalizacije podstaknut brzim tehnolokim razvojem, a naroito informatikim i komunikacionim tehnologijama ostaje da je kljuno podruje ekonomske globalizacije u sveri trgovinske i investicione liberalizacije (najvaniji aspekti: ukidanje nacionalnih barijera, irenje trgovine, jaanje moi multinacionalnih korporacija...).Ekonomska i politika meuzavisnost raste to dovodi do brojnih kako pozitivnih tako i negativnih posledica. Rastua je ekonomska koncentracija moi drave i TNK. Globalizacija je dakle dovela i do meunarodnog uslovljavanja nacionalnih politika i slabljenja suvereniteta drava. Sve ovo znai da multinacionalne kompanije dobijaju veliki udeo u raspolaganju svetskim resursima proizvodnjom...Nacionalne politike su sada pod pritiskom meunarodnih finansijskih i ekonosmskih organizacija kao to je recimo IMF i multinacionalnih kompanija, meunarodnih agencija. Sve je to dovelo do erozije nacionalnog suvereniteta i suzilo mogunosti vlada mnogih zemalja a pogotovo zemalja u razvoju da izaberu pravce i politike sopstvenog razvoja. Takoe dolazi do multiplikovanja aktera-inilaca svetskog ekonomskog poretka.

3. STANOVNITVO.

Stanovnitvo je jedno od presudnih pitanja na kraju 20-og i poetku 21. veka. Kljune teze koje se razmatraju jesu ubrzana stopa rasta svetskog stanovnitva kao i nesklad izmeu populacije i dostupnih resursa. Svetsko stanovnitvo je poraslo sa 4 milijarde u 1975.godini na oko 6,5 milijardi stanovnika u 2007moj godini. Ukoliko ne bi dolo do kontrolisanog demografskog rasta stanovnitva procenjuje se da bi do 2075. godine svetsko stanovnitvo poraslo na oko 12 milijardi (za mnoge ljude ovo je zastraujue i upuuje na izvesnost bede, gladi, oajanja, socijalnih nemira i sukoba). Takoe pored apsolutnog rasta stanovnitva u raun treba uzeti i stalni rast oekivanog trajanja ivotnog veka (poetkom 7.veka zivotni vek 30 godina, a u periodu izmeu 2050-2060. godine u najrazvijenijim zemljama doi e do prosenog ivotnog veka od oko 90 i 95 godina kako tvrdi Robert Hogel, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1993. godine.

4. HRANA

Hrana je u projekcijama i scenarijima razvoja svetske privrede jedan od najvanijih ograniavajuih faktora rasta i razvoja svetske privrede. Hrana zavisi od ukupne populacije, rasta stanovnitva, raspoloivih obradivih povrina, neujednaenosti proizvodnje i potronje izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja sveta. U razvijenim zemljama gde ivi 15 procenata svetskog stanovnitva se proizvodi 2/3 proizvoda za ishranu, a u zemljama u razvoju gde ivi 85 procenata 1/3 proizvoda za ishranu. Hrana takoe zavisi i od drugih resursa kao to je energija, finansijska sredstva za uvoz nedostajuih fondova hrane... Najbri rast poljoprivredne proizvodnje je u Junoj Americi (Brazil), Kini, Indiji, Australiji i nekim zemljama zapadne i istone Afrike.

5. ENERGIJA

Energija je motorna snaga drutvenog razvoja i materijalne kulture. Ovo pitanje se postavlja kao centralno od kojeg zavisi opstanak oveanstva. Rast interesovanja za ovo presudno pitanje u svetskoj privredi je poraslo nakon viestrukog poveanja cena nafte 1974. godine (OPEC). Pitanja koja su veoma znaajna su cena energije, raspoloivost neobnovljivim izvorima energije i upravljanju zalihama i potronjom energije. Naime u polsednjoj polovini 20-og veka potroeno je vie neobnovljive energije nego u dosadanjoj ljudskoj istoriji! Pitanje dovoljnosti energije se vezuje za dva izuzetna makroekonomska pitanja. Prvo, da li e porast stanovnitva u svetu biti kontrolisana kategorija; Drugo, da li e sadanje zemlje u razvoju dostii potronju energije sadanjih razvijenih zemalja.Nafta je najvaniji izvor komercijalne energije. Problem u vezi njene potronje lei, logino, zbog toga to je nafta neobnovljivi izvor energije, a delom i zbog nepodudarnosti u proizvodnji i potronji ovog izvora energije : jer proizvodnja je uglavnom u zemljama u razvoju, a potronja u razvijenim zemljama. Rast ukupne tranje se belei u Kini i Indiji, a smatra se da e rast za primarnom energijom rasti proseno 1,6 procenata godinje.Uee fosilnih goriva je 80 procenata ali bre raste tranja za ugljem nego prirodnim gasom. to se tie nuklearne energije ( nuklearna fuzija i fisija) za nju se 70-ih godina smatralo da je okosnica reenja energetske krize, meutim s obzirom na nepredvidive probleme sa otpadnim radioaktivnim materijama i neizvesnim posledicama eventualnih havarija nuklearnih elektrana njihova pozitiva dejstva su stavljena na pitanja. Obnovljivi izvori energije: su hidro elektrane, geotermalna energija, sunana energija, energija vetra, drvo, ubrivo i otpatci.

6. INDUSTRIJSKE SIROVINE

Raste znaaj industrijke sirovine kao osnove industrijske proizvodnje. Posebno su metali privredni izvori koji su sve vie u sreditu panje. Pitanja koja se postavljaju su u vezi raspoloivosti zaliha, efikasnosti njihovog korienja, novi metodi prerade i finansiijski trokovi eksploatacije. Najvea potronja ovih sirovina je u razvijenim zemljama, a najvea tranja je za gvoem (elik) ali i zalihe aluminijuma. Fizika nestaica industrijskih sirovina ima dve dimenzije: jedna je fizika nestaica zbog toga to se radi o neobnovljivim izvorima, a druga je ekonomska nestaica, tj. ceni oskudnih sirovina i eventualno njihova supstitucija.Izrazita je koncentracija nalazita, to povlai odreene politike posledice 90 procenata rezervi je u SAD, CA, AU, Juna Afrika; skoro polovina u razvijenim zemljama; gvoe udeo tri vodee zemlje RU, BR, CA (60 procenata); Hrom udeo pet vodeih zemalja June Afrike skoro 100 procenata.

7. ZATITA PRIRODNE SREDINE EKOLOGIJA

U drugoj polovini dvadesetog veka ekologija je ugroena brojnim pojavama usled: ubrzanog rasta svetskog stanovnitva, neracionalnog iskoriavanja prirodnog bogatstva, zagaivanja vazduga i vode efekat staklene bate, otpad, irenje korienja nuklearne energije, razvoj novih tehnologija koje povlai kako pozitivne tako i brojne negativne posledice.Postoji nekoliko predloga kako dejstvovati u pravcu spreavanja eventualnih katastrofalnih posledica uinka staklene bate, a to su: Strategija saekati i videti: + kontrola efekata staklene bate, uteda u trokovima; - moda zakasnele mere. Strategija pretpostaviti najgore: + hitno preuzimanje korektivnih i preventivnih mera; - znatni ekonomski izdatci. Strategija ne moe da kodi: + preduzimanje korektivnih mera bez obzira na prognozu kretanja kvaliteta ivotne sredine; - moda nedovoljne mere.Takoe veoma je vano pitanje Odrivog ekonomskog rasta (intergeneracijski kompromis) on treba da bude usklaen sa potrebama i ogranienjima, obezbeujui pri tome vezu izmeu ekolokih zahteva i ekonomskih karakteristika drave.

8. TEHNOLOGIJA

Tehnologija predstavlja znanje o tome kako uraditi na najbolji mogui nain sve neophodne radnje koje su povezane sa privrednom akktivnou. Najvie je izraena neravnomernost u raspodeli tehnologije, korienju i stvaranju tehnologije. Naime, razvoj tehnologije je uglavnom ostvarivan u razvijenim zemljama. Skoro polovina vrednosti istraivanja su za potrebe odbrane, nuklearnog oruja i istraivanja svemira dok samo 1 procenat za potrebe zemalja u razvoju. Udeo tehnologije u rastu BDP je najvei naroito u razvijenim zemljama. Raste razvoj tehnologije reciklae i proizvodnje supstituta usled rasta uvozne zavisnosti i iscrpljivanje sirovina.Meunarodni transfer tehnologije se obavlja kada se znanje iz jedne zemlje u kojoj je razvijeno ili pribavljeno, prenosi u drugu zemlju, bez nadoknade ili uz nadoknadu ( prodaja tehnologije). Transfer tehnologije oznaava postupak pri kojem se tehnoloko, organizaciono i nauno znanje razvijeno od strane nosioca tehnologije, formalnim ili neformalnim mehanizmima prenosi na korisnike tehnologije. Razlikujemo nekomercijalne oblike transfera tehnologije ( tehnika pomo, konsultantske usluge...) i komercijalne oblike transfera tehnologije ( inostrane direrktne investicije, izvoz tehnologije, preko licenci, konsultantskih usluga ili know how sporazuma.

9. MEUNARODNA PODELA RADA

Meunarodna podela rada je proces drutvene reprodukcije koji prelazi granice jedne zemlje. To je organizovanje proizvodnje i potronje preko granice nacionalne privrede, gde jedna zemlja tei da se specijalizuje u proizvodnji onih roba i usluga gde ima konkurentske prednosti (komparativne prednosti), to znai da moe da ih proizvede jeftinije od drugih zemalja i da razmenjuje vikove sa vikovima proizvoda drugih zemalja (u kojima oni imaju komparativnu prednost).Meunarodna podela rada osnovna obeleja je dobila tek u uslovima relativno razvijenih proizvodnih snaga formiranjem lokalnih, regionalnih i nacionalnih trita, odnosno razvoj svetske trgovine je podstakao razvoj meunarodne podele rada. Omoguna je putem internacionalizacije proizvodnje i meunarodne trgovine. Tehnologija predstavlja faktor pozicioniranja u meunarodnoj podeli radaSmatra se da je privreda jedne zemlje vie ukljuena u meunarodnu podelu rada ukoliko se vei deo njene proizvodnje realizuje izvozom. Ukljuivanje u meunarodnu podelu rada je coonditio sine qua non efikasnog i stabilnog razvoja.

10. ELASTINOST U MEUNARODNOJ TRGOVINI

Elastinost je sposobnost reagovanja (vie ili manje intenzivno) neke ekonomske veliine na promenu neke druge ekonomske veliine sa kojom je u meuzavisnosti. To je mera responzivnosti traene ili ponuene koliine na neku od njenih determinanti. Ekonomska veliina je elastina ako zavisna promenljiva (y) u velikoj meri reaguje na promenu nezavisne promenljive (x). Mera elastinosti se naziva koeficijent elastinosti a on se dobija tako to se stavlja u odnos procentualna promena zavisne promenljive (y) i procentualna promena nezavisno promenljive (x). Ukoliko je koeficijent elastinosti vei od 1 tada je veliina y elastina, a ukoliko je manji od 1 onda je veliina y neelastina. Elastinost moe biti pozitivna to znai da je meuzavisnost dveju veliina upravno srazmerna to znai da sa porastom jedne veliine raste i druga. Negativna elastinost postoji u sluaju obrnuto srazmerne meuzavisnosti sa porastom jedne (x) opada druga (y).Elastinost u meunarodnoj trgovini: zavisno promenljive (y) su uvoz (tranja) i izvoz (ponuda) a nezavisno promenljiva je cena (x) uvozna ili izvozna.VRSTE: domaa ponuda izvoza / cenama u domaoj valuti koef. el. > 1 = vie raste izvoz nego cene (viak domaih kapaciteta, brz povrat novih investicija) = povoljniji poloaj preduzea u me. podeli rada; inostrana tranja izvoza / cenama u stranoj valuti neg. korelacija: koliko e rasti izvoz kada padaju cene, koef. el. > 1 = vie raste izvoz nego to je pad cena (vei udeo zemlje u svetskoj trgovini, vrednost domae valute) ; domaa tranja uvoza / cenama u domaoj valuti neg. korelacija: koliko e pasti tranja za uvoznim proizv. kada rastu njihove cene koef. el. > 1 = vie pada uvoz nego to je rast cena (stepen zavisnosti od uvoza, vrednost domae valute); elastinost uvoza i izvoza prema dohotku poz. korelacija: rast uvoza/izvoza usled rasta dohotka koef. el. > 1 = vie raste izvoz / uvoz nego to raste dohodak granina sklonost uvozu / izvozu promene nacionalnog dohotka i rezultante u promenama uvoza tj. izvoza zemlje koliko se od poveanja nacionalnog dohotka izdvaja na poveanje uvoza, tj. za koliko je ostvaren rast izvoza kao rezultat rasta nacionalnog dohotka elastinost U/I prema dohotku: odnos granine sklonosti U/I prema prosenoj sklonosti U/I vea el.izvoza prema dohotku nego to je el. uvoza prema dohotku = bolji poloaj zemlje, povoljniji platni bilans

11. ODNOSI RAZMENE

ISTI odnosi razmene predstavljaju odnos cena u meunarodnoj trgovini, odnosto meru kupovne snage izvoza za jedinicu uvoza. Kretanje odnosa razmene se dobija deljenjem indeksa izvoznih cena sa indeksom uvoznih cena u tekuem (posmatranom) periodu sa indeksom izvoznih i uvoznih cena u baznom periodu. Bri rast izvoznih cena od uvoznih cena = povoljan poloaj zemlje u meunarodnoj razmeni; povoljan platni bilans = povoljni odnosi razmene. Povoljni efekti na platni bilans bie ukoliko je: ponuda domaeg izvoza elastina; zatim tranja inostranstva prema domaoj robi neelastina; i domaa tranja uvoza prema cenama u domaoj valuti neelastina.BRUTO odnosi razmene dobijaju se deljenjem koliine uvoza i izvoza koji su meusobno razmenjeni, odnoso koliko je izvoza bilo potrebno da se pribavi ista koliina uvoza, u tekuem i baznom periodu. Poboljanje odnosa razmene znai poveanje kupovne moi zemlje ostvarene izvozom = vea mogunost uvoza uz isti izvozni napor.

12. MULTIPLIKATOR SPOLJNE TRGOVINE

Multiplikator spoljne trgovine meri koliko e se poveati dohodak zemlje ukoliko se poveava njen izvoz (dodatna jedinica njenog izvoza). Logino usled porasta dohodka u jednoj zemlji doie i do porasta uvoza te zemlje i obrnuto. Koliko e to poveanje dogotka poveati uvoz zavisie od elasticnosti tranje uvoza prema dohotku. Proces e tei tako dok se ne usklade uvoz i autonomni izvoz uz uveanje nacionalnog dohotka ( uveanog za koeficijent multiplikatora).Koeficijent multiplikatora moe se postaviti sledeom relacijom m=1/b (m-koeficijent multiplikatora dohotka, a b je pokazatelj granine sklonosti uvozu). Koeficijen multiplikatora -inverzna vrednost granine sklonosti uvozu = koliko se sa rastom dohotka vie izdvaja za uvoz, manji e bitI multiplikator dejstva spoljne trgovine. Multiplikator spolnje trgovine ukazuje kako se vri proces uravnoteavanja platnog bilansa kroz promene u dogotku.

13. KLASINE TEORIJE MEUNARODNE TRGOVINE

Teorije meunarodne trgovine objanjava uzroke koji dovode do meunarodne trgovine i osnove na kojima se ostvaruje meunarodna trgovana ona objanjava takoznani spoljnotrgovinski inpuls. Najvanija pitanja u meunarodnoj trgovini su izbor robe, nain formiranja odnosa razmene zemalja i koristi od meunarodne trgovine. Jedan od principa ekonomije glasi: Trgovina moe svakome da donese boljitak to znai da trgovina omoguava svakom licu da se specijalizuje u onoj oblasti u kojoj je najblji, bez obzira da li je u pitanju poljoprivreda, ivenje ili zidarstvo. Zahvaljujui trgovini sa drugima ljudi mogu da kupe raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni. Trgovina omoguava zemljama da se specijalizuju u onome to najblje rade i da uivaju u rasnovrsnijim dobrima i ulugama.Teorija APSOLUTNIH prednosti tvorac klasine teorije meunarodne trgovine je Adam Smit. Polazei od prednosti specijalizacije zasnovane na drutvenoj podeli rada on je zakljuio da za jednu zemlju ne bi bilo pametno proizvoditi ona dobra koja moe jeftinije u razmeni za svoje proizvode, nabaviti od drugih zemalja. Njegova knjiga Istraivanje prirode i uzroka bogatstva nacije objavljena 1776. godine bila je osnov za analizu trgovine i ekonomske meuzavisnosti. Jedna zemlja e se prema tome u meunarodnoj podeli rada specijalizovati u onoj vrsti proizvodnje u kojoj ima prednost nad drugom zemljom. Prednosti koje jedna zemlja ima nad drugom nalaze se u apsolutnim razlikama u proizvodni trokovima od proizvoda do proizvoda i od zemlje do zemlje. Ekonomisti koriste pojam apsolutna prednost kada porede produktivnost jednog lica, kompanije ili nacije sa nekim drugim. Za proizvoaa kome je potrebna manja koliina inputa da bi proizveo odreeno dobro kae se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra. Na tritu e u uslovima slobodne meunarodne trgovine prodavati onaj koji moe najjeftinije da proda, a prodavae najjeftinije onaj koji proizvodi sa najniim proizvodnim trokom (potrebna mu je manja koliina inputa da bi proizveo neko dobro). Do trgovine e doi samo onda kada obe strane imaju koristi od te trgovine!Teorija KOMPARATIVNIH prednosti vezuje se za ime Dejvida Rikarda. U knjizi Principi politike ekonomije i oporezivanja iz 1817. godine Rikardo je razvio princiip komparativne prednosti do onog to danas znamo. Dejvid Rikardo je poao od slabe pokretljivosti proizvodnih faktora izmeu zemalja (npr rad), to utie da se cene proizvodnih faktora ne izravnavaju u meunarodnim razmerama kao to je to sluaj kada postoji potpuna pokretljivost proizvodnih faktora. Rikardo je doao do zakljuaka da iako jedna zemlja ima apsolutnu prednost nad drugom u proizvodnji dva dobra da te prednosti niju jednake u proizvodnji oba dobra. Zemlja e izvoziti proizvode u kojima ostvaruje vee komparativne prednosti i uzvoziti proizvode u kojima nema komparativne prenosti. Ekonomisti koriste pojam komparativna prednost kada opisuju opurtetni troak dva proizvoaa. Dakle ovde se umesto poreenja potrebnih inputa porede oportunitetni trokovi. Oportunitetni troak nekog dobra je sve ono ega se odriemo da bi smo to dobro dobili. Zemlja e izvoziti ono dobro gde ima veu komparativnu prednost, odnosno manji oportunitetni troak, jer za razliku od apsolutnih prednosti koja je mogua u proizvodnji oba dobra, nemogue je da jedna zemlja ima komparativne prednosti u proizvodnji oba dobra (zbog inverzije).Teorija RECIPRONE tranje - Don Stjuart Milj je polazei od uticaja tranje na oblikovanje odnosa razmene u meunarodnoj trgovini, dopunio klasinu teoriju komparativnih prednosti ukazujui da nije dovoljno samo utrvrditi komparativne prednosti nekog proizvoda sa gledita trokova proizvoizvodnje unutar zemlje, nego je takoe potrebno u analizu ukljuiti i stepen intenziteta tranje zemlje A za proizvodima u zemlji B i obrnuto. Nivo na kojem e se obrazovati cene po kojima e se obavljati razmene izmeu zemalja ustanovljen je zakonom reciprone tranje: odnos razmene e se obrazovati pema intenzitetu uzajamne tranje na onoj visini na kojoj se izravnavaju uvoz i izvoz.

14. NEOKLASINE TEORIJE MEUNARODNE TRGOVINE

Meu teoretiarima koji su dalje razvili klasinu teoriju komparativnih prednosti i dali joj savremenije tumaenje znaajno mesto pripadaju Frank William Taussig i Jackob Viner-u. Tausig je za razliku od klasiara trokove proizvodnje razloio na dve stavke: kamatu i nadnicu, dajui proizvodnim trokovima novani izraz (bez trokova reprodukcionog materijala jer su to prema njemu ranije uinjeni izdatci).Kamata sama po sebi ne utie na obrazovanje odnosa cena proizvoda u razliitim delatnostima sve dotle dok ne uestvuje u nejednakom iznosu u njihovoj proizvodnji ( ukoliko u jedan proizvod ulazi vie nego u drugi). Takoe razlike u visinama nadnice od zemlje do zemlje mogu uticati na meunarodnu podelu rada i specijalizaciju tako to niske nadnice u jenoj zemlji ( zbog recimo obilja radne snage) omoguava da ta zemlja proizvodi neki proizvod po niim trokovima od svojih konkureneata ak iako nema stvarne komparativne prednosti. Zemlja e imati relativnu prednost ako ima veu akomulaciju/tednju, obilje kapitala, niu kamtnu stopu i ukoliko organizuje kapitalno intenzivnu proizvodnju i izvozi je! Ovde su ukljueni transportni trokovi i reciprona tranja.

15. SAVREMENE TEORIJE MEUNARODNE TRGOVINE

Savremene teorije meunarodne trgovine pri objanjavanju spoljnotrgovinskog inpulsa polaze od analize osnova na kojima se zasnivaju razlike u robnim cenama izmeu zemalja. Osnovni zakljui su da zemlja ima komparativne prednosti u proizvodnji onog proizvoda u ijoj proizvodnji koristi proizvodne faktore koje ima u izobilju; uinak meunarodne trgovine ispoljava se u tendenciji meunarodnog izjednaavanja cene proizvodnih faktora, tj. finalnih proizvoda.Teorija Opte ravnotee vezuje se za ime Bertila Olina. Nastala je u tenji da se da odgovor na pitanje koje robe je preporuljiva da zemlja proizvodi i izveze i na koji nain se formiraju odnosi razmene meu zemljama. Region koji obiluje u zemljitu a oskudeva u radnoj snazi nai e interesa u uvozu onih roba za iju se proizvodnju zahteva vie rada, i u izvozu onih roba za iju proizvodnju se zahteva vie zemljita, dakle, onog faktora u kojemu zemlja obiluje. Zakljuci do kojih je doao Olin svode se na to da putem meunarodne trgovine dolazi do izraaja tendencija meunarodnog izravnavanja cene faktora proizvodnje.Unapreenje teorije Opte ravnotee veanin Linder je razradio teoriju koja prvenstvo daje faktoru tranje i osnovene teze njegove teorije su sledee: i faktori tranje utiu na uslove proizvodnje; intenzivniji trgovinski odnosi nastaju samo izmeu zemalja sline razvijenosti; razmenjuju se proizvodi slini u obe zemlje. Tehnologija daje najbitniju komparativnu pednost jer omoguava specijalizaciju ( nie trokove, stvaranje novih proizvoda...).Hir je proizvode koji uestvuju u svetskoj trgovini podelio na tri grupe: Rikardove proizvode ( sirovine ) manje razvijene zemlje; Heker Olinove proizvode proizvodi vrhunske tehnologije; Proizvodi ciklusa proizvoda su oni koji se smatraju novim (razvijene zemlje).Teorija trokova SUPSTITUCIJE kao sastavni deo doktrine ekonomske ravnotee vezuju se za ime Gotfrida Haberlera. On u analuzu meunarodne trgovine uvodi umesto homogenog rada kao to je to radila klasina teorija, sva tri porizvodna faktora (rad, kapital, zemljite). Faktori imaju razliit kvalitet ali je njihova ponuda nepromenljiva/stalna. Da bi se poveala proizvodnja nekog proizvoda potrebno je poveati input odnosnih proizvodnih faktora. To se moe postii u sluaju nepromenljive ponude proizvodnih faktora, rtvovanjem jedne vrste proizvodnje da bi se na raun te proizvodnje mogla poveati proizvodnja drugog priizvoda. Dodatna koliina nekog proizvoda mogua je postii samo na teret nekog drugog proizvoda.

16. NEKONVENCIONALNE TEORIJE

Nekonvencionalne teorije objanjavaju uzrono posledine veze izmeu spoljne trgovine i ekonomskog razvoja.Teorija RASPRODAJE VIKOVA formulisana je od strane Hla Myinta. Spoljnotrgovinski impuls o ovoj koncepciji polazi od postojanja vikova proizvodnih kapaciteta koji su svojevremeno izgraeni u zemlji ali u njoj nema dovljno tranje za tim proizvodima. Prestrukturiranje proizvodnje a ne samo proirivanje. Naroito je prisutno u manje razvijenim zemljama. Pretpostavka je da je domaa tranja neelastina ili zasiena + otvorenost stranih trita.PRODUKTIVNA teorije meunarodna trgovina omoguava rast produktivnosti i unapreuje meunarodnu podelu rada ( to sve podstie tehnoloke pronalaske i inovacije i konano uveavanje svetskog dogotka). Produktivna teorija pretpostavlja aktivnu ekonomsku politiku naroito kod zemalja gde je izvoz znaajan deo ND.

17. TEORIJE MEUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA

Teorija DOMINIRAJUE privrede duguje svoj naziv i aktuelnost Fransou Peru-u. Peru polazi od tooga da pojmovi kao to su mo i prinuda imaj izuzetno znaenje u savremenim svetskim privrednim zbivanjima naroito u odnosuma izmeu razvijenih i manje razvijenih privreda (ZUR). Peru je smatrao analizirajui tendencije opadanja dobIti ZUR iz spoljne trgovine da je to rezulltat postojanja dominacije razvijenih zemalja u svetskoj privredi. Prema koncepciji teorije dominirajue privrede razlikuju se tri faktora dominacije: razlike u pregovarakoj snazi, razlike u veliini zemlje, i razlike u vrstama privredne aktivnosti zemlje. U tumaenju ove koncepcije navodi se da dominacija moe biti uspostavajena namerno (konfrontiranje zemlje u procesu ekonomske razmene) i nenamerno (eljena ili neeljena).Teorija PERIFERNE privrede polazi od podele sveta na razvijene i nerazvijene zemlje odnosno zemlje centra i zemlje periferije. U meunarodnoj trgovini zemlje centra pokazuju slabiju cenovnu i dohodnu elastinost tranje za proizvodima zemlje periferije. Na ovaj nain zemljama periferije se smanjuju izvozni prihodi i pogorava njihova pozicija u svetskoj privredi. Ovo stanje u ekonomskim oddnosima je poznato i pod nazivom spontani fenomen privrednog razvoja. Izlaz se nadzire u aktvnoj spoljnotrgovinskoj politici i uspostavljanje pravinijih odnosa u svetskoj privredi i trgovini izmeu RZ i ZUR.

18. SAVREMENE TEORIJE SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE

MIDOVA varijanta polazi od pretpostavljenog uverenja da spoljnoekonomska ravnootea zemlje proizilazi iz unutranje ekonomske ravnotee. Trgovinska politika treba da doprinese optim ciljevima unutranjeg razvoja (zaposlenost, platni bilans, korienje proizvodnih faktora...).Prema shvatanju glavnih pobornika ove koncepcije ravnoteu platnog bilansa treba odravati uz primenu : blage direktne kontrole + puna zaposlenost + niska inflacija. Neophodno je postojanje sledeih uslova radi usponog funkcionisanja: uzdravanje od deflacione politike; fiksni devizni kursevi; meunarodne rezerve zbog trita kapitala; bez ograniavanja spoljnotrgovinskih transakcija. Ogranienja se mogu uvoditi samo iz platnobilansnih razloga ( ako ve postoji neko drugo ogranienje, ukoliko je potrebno poboljati odnose razmene, preraspodeliti unutranji dohodak, ili sprovesti strukturne promene privrede).NURKSEOVA varijanta polazi od modela balansiranog rasta potrebna su ogranienja ali i specijalizacija (rast kroz trgovinu, rast kroz izvoz proizvoda preraivake industrije ali i za domae trite). Puna zaposlenost spreava platnobilansne tekoe. Takoe neophodno je i obezbeivati rast domae privrede ak i ako spoljnotrgovinska cena i tranja padaju (korienje rezervi). Nakon toga koristiti se deviznim kursom ili uvoznim ogranienjima radi spreavanja rasta uvoza.Devalvacija se sprovodi kada uvoz raste po broj stopi od stope rasta izvoza. Ima miljenja da devalvacija znai i sipanje ulja na vatru unutranje inflacije (dolazi do deficita platnog bilansa). Revalvacija je mera protiv suficita platnog bilansa. Smanjivanje trgovinskih barijera i ogranienja bie korisnije za meunarodnu trgovinu, te Nurkse smatra da su uvozna ogranienja samo lek na kratku stazu te ih treba postepeno ukinuti, jer ako postoji stalna potreba za ogranienjima imamo devalvaciju.Spoljnotrgovinska politika u koncepciji teorije carinske unije prema teoriji carinske unije polazi se od cinjenice da se u praksi carina uvodi na diskriminacionoj osnovi. Ta diskriminacija moe biti robna (razliita stopa carine na razliite proizvode) i geografska (razliita carinska stopa na iste proizvode iz razliitih zemalja). Dolazi do razliitog grupisanja zemalja na preferencijalnoj osnovi (formiranje carinskih unija i sl) gde se meusovno sniavaju ili ukudaju carine izmeu zemalja unije ali ne i prema zemljama izvan unije. Dakle dolazi do razliitih efekata na zemlje unutar i izvan unije (efekat stvaranja trgovine raste trgovina unutar grupacije, efekat skretanja unije - smanjuje se trgovina izvan grupacija).

19. KEJNZ I SPOLJNA TRGOVINA

Ulogu spoljne trgovine u privrednom razvoju Kejnz je analizirao u sklopu funkcionisanja ukupnog privrednog sistema u kome je profit glavna pokretaka snaga. Za uspeno ukljuivanje zemlje u meunarodnu podelu rada bitno je postojanje ekonomske ravotee nacionalne privrede. Takoe Kejnz postavlja tezu o mogunosti postojanja razliitih oblika ravnotee na razliitim nivoima zaposlenosti. Bez obzira na nivo na kome postoji ravnotea njeno odravanje je mogue sve dotle dok tekua potronja i investicije apsorboju koliine robe proizvedene u datim uslovima. Otuda sklonost ka potronji, sklonost ka tednji i sklonost ka investiranju. Nivo zaposlenosti zavisie od investicija kako u zemlji tako i u inostranstvu.Investicije najvie zavise od kamate neto priliva trgovinskog bilansa rasta ponude zajmovnog kapitala pada kamata rastu investicija raste zaposlenost.Opta formula za ravnoteu jedne privrede je po Kejnzu da je proizvodni dohodak (Y) jednak je zbiru potronje, investicija dravnog troka i neto izvoza = (Y = C + I + G + Nexp)

20. KONKURENTSKE PREDNOSTI ZEMLJE

Spoljnotrgovinski impuls se zasniva na konkurentskim a ne komparativnim prednostima zemlje. Postoji vie dimenzija savremene konkurencije: segmentirana trita, diferencirani proizvodi, razliite tehnologije, ekonomija velikih serija.FAKTORI konkutentske prednosti zemlje su sledei:1. Faktori uslova proizvodnje to su inputi neophodni za proizvodnju konkurentskih dobara a obuhvataju ljudske resurse, fizike resurse, resurse znanja, resurse kapitala i infrastrukturne resurse;2. Priroda i uslovi tranje posebno razradio Linder tvrdei da je uslov da neki proizvod ostvari konkurentnost na meunarodnom tritu postojanje tranje na domaem tritu za tim proizvodom odnosno postojanje takozvane reprezentativne tranje;3. Srodne i pratee delatnosti koliki je nivo njihove razvijenosti s obzirom na njihovu vanost za finalne proizvode (to su komplementi glavnoj delatnosti).4. Strategija, struktura i suparnitvo preduzea opaanje novih osnova za stvaranje konkurentske prednosti (konkurentske prednosti nastaju u osnovi iz poboljanja, inovacija, i stalnih promena).

DOPUNA IZ PREZENTACJE (ne postoji meu pitanjima ali je mogue da da) Meunarodno finansiranje: Finansijski odnosi predstavljaju sastavni deo meunarodne ekonomije. Dvojaka je priroda finansijskih odnosa : - meunarodna plaanja po osnovu razmene roba i usluga ( to je vidljivi deo meunarodnih ekonomskih odnosa kao to su devizni kurs, devizni sistem, meunarodni monetarni sitem, meunarodna likvidnost, zajednike i individualne interrvencije), i meunarodno finansiranje ( kratkorono u zavisnosti od ukupnih MEO/platnog bilansa; dugorono relativno autonomno).

21. MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA VRSTE TRANSFERA KAPITALA

Meunarodno kretanje kapitala najee je u funkciji privrednog razvoja odnosno privlaenja finansijskih izvora. DEFINICIJA: to je transfer kupovne moi iz jedne zemlje u drugu u vidu novca robe i usluga. Zemlja izvoznica kapitala odrie se dela kupovne snage/ND, kako bi u inostranstvu doneo vei profit; zemlja uvoznica privremeno uveava BDP + deo profita ostaje ( inostrana akomulacija za ubrzavanje razvoja. Bezbednost ulaganja u inostransto se sastoji od zatite od nekomercijalnih rizika (politika i pravna sigurnost u zemlji) i zatite od komercijalnih rizika ( monetarna stavilnost, i monetarna i fiskalna politika).VRSTE TRANSFERA KAPITALA: Prema RONOSTI kapital moe biti: kratkoroni (1), srednjoroni (1-5) i dugoroni; Prema USLOVLJENOSTI kapital moe biti: autonomni (nezavistan od drugih transakcija, dugoroan), i indukovan (uslovljen stanjem u platnom bilansu, radi odravanja spoljne likvidnosti, uvoz kapitala za deficit); Prema EKONOMSKOJ funkciji kapital moe biti: zajmovni i investicioni (portfolio i direktne investicije); Prema POREKLU kapital moe biti: privatni i javni.

DOPUNA IZ PREZENTACIJE: kratkoroni transfer: najee indukovanog karaktera, cilj uravnoteenje pl. bilansa; najvie kamate; krediti IMF za stabilizaciju ili bridge zajmovi; me. dokumentarni akreditiv kao me. plaanje, inkaso poslovi; esto pekulativnog kar. (nagli ulazak obara devizni kurs, kamate nepouzdani signal za investitore). Srednjoroni transfer: izmena strukture nac. privrede - SAF krediti IMF; stabilizacija monetarnih prilika Stand By aranmani IMF; za kupovinu opreme manje vrednosti ili pojedinane opreme, leasing aranmani. dugoroni transfer: izrazito autonomnog karaktera iskljuivo razvojni karakter (kapaciteti, infrastrukura, polj, kupovina kompletnih tehnolokih linija), najnie kamate; LIBOR/EURIBOR + rizik (rating) zemlje, zajmovni k. i investicije (direktne i portfolio) IBRD, IDA, IFC, EIB, ekonomska politika za privlaenje stranih investitora, zemlje izvoznice: kanalisanje odliva kapitala u poeljne regione, zemlje, Zajmovni kapital uvoz kupovne moi multiplikovanje dohotka u zemlji uvoznici (granina sklonost potronji) + inflacija; infrastruktura; privredna struktura.Inostrane direktne investicije: kontrola upravljanja nad preduzeem u koje se ulae, preuzima rizik poslovanja; deo procesa me. podele rada i racionalnog korienja resursa; horizontalno investiranje (finalni proizvod na lokalnom tritu), posledice po lokalnu privredu, carinske fabrike; vertikalni nain investiranja (ukljuivanje u proizvodni lanac investitora), podstaknut niim lokalnim trokovima / kvalitetnijim resursima; smanjivanje trokova u duem periodu; posledice po lokalno preduzee; naini: formiranje potpuno novog preduzea, kupovina postojeeg (privatizacija), kupovina kontrolnog paketa akcija, ulaganje dodatnog kapitala,... Portfolio investicije: bez cilja kontrole upravljanja nad preduzeem u koje se ulae, ne preuzima rizik poslovanja; cilj: samo profit; kupovina akcija uspenih firmi, dravnih obveznica ; profit manji od FDI (vie cene akcija uspenih firmi); finansijski investitori (strateki investitori FDI). Isplativost ulaganja:zlato, depozit, portofolio investicije, direktne investicije.

22. TRANSFER KAPITALA I ZEMLJE U RAZVOJU

Ve pred kraj Drugog svetskog rata na Zapadu je postalo jasno da privatni kapital, koji je ranije pokrivao uglavnom sav izvoz kapitala (koncentracija transfera izmeu razvijenih zemalja) nee moi iz raznoraznih razloga dovoljno da stuji u meunarodnim okvirima i da e dravni budeti morati postati faktor koji e to omoguiti. Time su udareni temelji javnom finasiranju. Takoe posle Drugog svetskog rata dolazi do niza novoosloboenih kolonija kojima je bilo neophodno ubrzavanje privrednog razvoja. Sa obzirom da su finansijska sredstva u njima oskudna nuna je bila finansijska pomo spolja (ekonomska zavisnost od razvijenih zemalja). Vie je kapitala iz zemalja u razvoju bilo korieno (jer su bile eksploatisane) nego to je bio priliv kapitala u ZUR. Od 1980-ih, vei je angaman meunarodnih finansijskih organizacija ( u vidu besplatne pomoi, kredita...) od strane IMF-a IBRD-a...Takoe prisutna je tendencija zamene uvoza zajmovnog kapitala uvozom FDI, jer ivotni standard u jednoj zemlji zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge (kao to i glasi jedan od deset principa ekonomije).

23. KRIZA PREZADUENOSTI FAKTORI I REAVANJE

Od sedamdesetih godina, karakteristian je , za meunarodne finansijske odnose, nagli porast zaduenosti zemalja u razvoju (servisiranje spoljnih dugova poinje da ometa normalno funkcionisanje privreda ZUR). Dolazi do produbljivanja finansijskog jaza, porasta veliine dugova asimetrine strukture plasmana kredita. Prezaduenost se posmatra u smislu sve teeg poloaja dunikih zemanja u pogledu urednog vrenja slube po spoljnim dugovima.UZROCI PREZADUENOSTI:SPOLJANJI uzroci: naftni okovi 1973. godine (raste cena 7) puta i 1979, nekontrolisano odobravanje kredita sa fleksibilnom kamatnom stopom za ZUR; nastupa oskudica kapitala zbog rasta kamatnih stopa, padaju cene sirovine i primarnih proizvoda, i dolazi do okretanja ka skupim kratkoronim kreditima, takoe usled recesije poetkom 1980-ih dolazi do pada izvoza i prihoda ZUR.UNUTRANJI uzroci: zbog finansiranja razvoja uglavnom inostranom akomulacijom, zatim ekonomski neracionalnog korienja stranih fondova, karakteristina je strukturna neusklaenost sa svetskim tritima, zatim nedovoljna internacionalizacija, nepotovanje dva pravila: profit od projekta vei od kamatae + izvozno orijentisani projekti. Nakon to je Meksiko 15.08.1982. izjavio da vie nije u stanju da izvrava svoje spoljnofinansijske obaveze po inostranim zajmovima (moratorijum na otplatu spoljnog duga) problem dunika postaje problem poverilaca.Kriterijumi prezaduenosti:Zemlja je prezaduena kada uredna otplata spoljnog duga ugroava normalno funkcionisanje privrede dunika; ND pokriva samo prostu reprodukciju (elementarne potrebe stanovnitva) i anuitete poveriocima nema ulaganja u razvoj potreba za novim zaduivanjem; privremena nelikvidnost dugorona nesolventnos; stopa zaduenosti - spoljni dug : ND (< 20%); realna stopa zaduenosti: glavnica + kamate; uporeivanje godinjih anuiteta i deviznog priliva po osnovu tekuih transakcija (< 20-25%), vlasnika struktura sp. duga, sp. dug per capita, ronost...FAZE U REAVANJU PREZADUENOSTI: Putem korienja sredstava MMF-a (kratkoroni krediti za likvidnost plus restriktivna monetarna politika) putem refinansiranja spoljnog duga ( novo finansiranje radi reavanja problema po starim dugovima), putem reorganizacije duga (otplata glavnice produava se na vei broj godina), reprogramiranje (sporazum o odlaaganju dospelih obaveza za kasniji period).Pariski klub poverilaca ( dravni) to je neformalna grupa drava kreditora, svrha postojanja je pronalaenje koordiniranog i odrivog reenja za prevazilaenje problema visoke zaduenosti zemalja, preduslov su reforme i stabilizacije privreda dunika. Postoji mogunost odlaganja otplate ili smanjenja duga. Reprogramiranje se u okviru Pariskog kluba vri uz potovanje tri osnovna principa: postojanje pretnje neizvrenja obaveze, uslovljenost i podela tereta. Principi Pariskog kluba su: Case by case, solidaarnost, konsenzus, uslovljenost, uporedivost tretmana.Uloga Brentonvudskih institucija u reavanja: najznaajnija uloga je MMF-a. Pruanje pomoi u ouvanju spoljne likvidnosti, krediti u okviru redovnih prava vuenja, omoguava saradnju sa drugim kako javnim tako i privatnim poveriocima, direktan uticaj na budetsku, monetarnu i deviznu politiku dunika, gaenje arita inflacije = redukcija potronje. Olakice dopunsko, proireno finansiranje, stuktuno prilagoavanje. Svetska banka se orijentisala na dugoroni aspekt finansiranja razvoja (sektorsko finansiranje, poveanje nacionalnog dohotka i izvoza).

24. MEUNARODNE FINANSIJKE INSTITUCIJE (IBRD, IDA, IFC)

Meunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka (IBRD) osnovana je na konferenciji u Brenton Vudsu jula 1944. godine kada je formiran MMF. Polo se od potrebe za izgradnjom novog sistema meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa. Prvobitan cilj IBRD-a je bio finansiranje obnove evropskih privreda i uspostavljanje tokova kapitala, okretanje prema ZUR i kreiranje novih mehanizama za podsticaj i mobilizaciju meunarodnog finansiranja. Ciljevi osnivanja: pomo u obnovi i razvoju; podsticanje meunarodnih tokova privatnog kapitala; podrka dugoronom, ravnomernom razvoju meunarodne trgovine i ravotee platnog bilansa; razliito rangiranje projekata prema korisnosti i hitnosti; i usmeravanje aktivosti prema potrebama prelaska na mirnodopsku privredu.lanstvo u IBRD uslovljeno je ispunjenjem dva zahteva, i to: predhodno ulanjenje u MMF i uplata dela upisanog kapitala (187 lanica). to se tie upravljanja najvii organ je savet guvernera (svaka zemlja imenuje po jednog i zamenika). Stvarno upravljanje Bankom je u nadlenosti Odbora izbrnih direktora (upravljaju i sa IBRD i IDA), pet zemalja sa najveim kvotama imenuju po jednog direktora ( SAD, Japan, Nemaka, Francuska, Velika Britanija); ostalih 19 direktora za pojedine grupe zemalja. Odbor izvrnih direktora sastaje se dva puta godinje. Precednik banke koji se imenuje na period od 5 godina po pravilu je Amerikanac.Kapital Banke se formira na sledei nain: upisom kapiitala lanica , upisom obveznica, prodajom dela zajmova, sopstvenim prihodima. Najvaniji izvor sredstava banke je emisija obveznica (javnom ponudom preko banaka) ili direktnom prodajom obveznica centralnim bankama, meunarodnim organizacijama,vladama itd. Prioriteti u politici kreditiranja IBRD daje zemljama koje ne mogu da se zadue na tritu kapitala. Korisnici mogu biti javne ili privatne oganizacije uz garanciju drave. Projekti koji su biti su: izgradnja velikih infrastrukturnih kapaciteta (elektrana, puteva, pruga, proizvodnih kapaciteta, komunalni projekti), odnosno projekti koji su od velike vanosti za razvoj zemlje. Kamata zavisi od uslova pribavljanja kapitala na tritu kapitala. Osnovni princip je da se odrava razlika izmeu aktivne i pasivne kamatne stope u visini od 1,25 procenata. Rok otpalate je najee izmeu 15 i 20 godina sa periodom poetka do 5 godina.Reforma IBRD a je izvrena 2009 godine a tie se upravljanja efektivnosti, participacije, bolje saradnje sa drugim finansijskim institucijama, transparentnosti i pristupnosti informacija, modernizacije prianja finansijskih usluga, u pogledu projekata za unapreivanje dravne uprave i smanjenja korupcije i veeg uea ZUR i zemalja u tranziciju u kreiranju politika i odluivanju. Jedan od najznaajnijih projekata koji IBRD finansira u naoj zemlji je koridor 10.Meunarodno udruenje za razvoj (IDA) osnovano je 1960-te godine, sa ciljem da se obezbeuje najsiromanijim zemljama pod veoma povoljnim uslovima dugorone zajmove/kredite (170 lanova). Ciljevi IDA su podsticanje ekonnomskog razvoja najmanje razvijenih ZUR, i podsticanje poveanja produktivnosti i ivotnog standarda lanica. lanstvo je uslovljeno lanstvom u IBRD. Zemlje lanice su razvrstane u dve grupe: I grupu ine razvijene zemlje odnosno donatori a II grupu ine nerazvijene zemlje odnosno korisnici. Sredstva udruenja se fomiraju uplatama kapitala lanica, donaciijama, specijanim doprinosima, transferom dobiti IBRD, akomulacijom sredstava samog udruenja. Udruenje odobrava kredite po takozvanim koncesionalnim uslovima na veoma dug rok bez kamate i sa duim periodom poetka (35/40 godina, bez kamate, grace period do 10 godina). Najvei korisnici sredstava IDA su najvnerazvijenije zemlje Azije i Afrike. Meunarodna finansijska korporacija (IFC) osnovana je 1956. godine kao organizacija koja e se baviti specijalno finansiranjem privatnih preduzea, dakle preduzee odnosno privatni kapital je nosilac privrednog razvoja. IFC dopunjuje delatnost Banke kao njena afilijacija i predstavlja tako dopunu IBRD finansiranju. Korporacija je posebno pravno lice, koje ima slinu organizaciju i upravljanje kao IBRD, a lanstvo u njoj je uslovljeno lanstvom u IBRD. Ciljevi su: da pomae finansiranju privatnih proizvodnih preduzea, kada se zajam ne moe uzeti pod komercijalnim uslovima, objedinjavanje uslova domaeg i stranog investiranja plust struno rukovodstvo kao i stvaranje uslova za vei priliv kapitla. Prioriteti rada su saveti, rast trita kapitala, investicije u individualna proizvodna preduzea, osnivanje privatnih razvojnih finansijskih kompanija, stvaranje interesa za portfolio investicije. IFC nikad sama ne ulazi u finansiranje nekog projekta ne moe da emituje obveznice, a formira sredstva od upisnog kapitala, dobiti iz poslovanja, pozajmljivanjem od IBRD, otplatom zajmova... Uslovi kreditiranja su izvesnost profitabilnosti ulaganja plust koristi za domau privredu, rok je od 7-12 gidina, kamata se odreuje za svaku transakciju posebno.Multilateralna agencija za garantovane investicije (MIGA) poela je sa radom 1988. godine, ima 175 lanica, cilj joj je podsticanje i ubrzavanjee priliva privatnih inostranih investicija. Obezbeenje od nekomercijalnih rizika i ekonomskih rizika. Inicijalni kapital doprinosom lanica IBRD, zemlje izvoznice i uvoznice kapitala.

25. REGIONALNE RAZVOJNE BANKE

INTERAMERIKA BANKA ZA RAZVOJ osnovana je na inicijativu Organizacije amerikih drava 30. decembra 1959. godine (Latinska Amerika, Karibi, SAD). Sedite banke je u Vaingtonu. Banka je nastala u uslovima nedoovoljnosti sredstava u postojeim meunarodnim organizacijama kojim bi se pokrile rastue potrebe za tim sredstvima u nerazvijenim podrujima Latinske Amerike. Zamiljena je da daje zajmove po povoljnijim uslovima od IBRD. Vie od polovine Baninih sredstava uestvuje SAD na taj nain vezujui privredu LA u interesnu sveru. Od 1976. godine lanstvo u Banci je omogueno i zemljama izvan amerikog kontinenta (OECD). Ciljevi banke su: unapreenje javnih i privatnih investicija u razvoju; davanje zajmova i garancija; razvoj spoljne trgovine i tehnika pomo. Prioriteti banke su: modernizacija, ekonomski rast, konkurentnost, regionalne integracije (smanjivanje siromatva, energija, vodni resursi, obrazovanje,...). Izvori sredstava banke su redovni kapital (kvote lanice + obveznice), interregionalni kapital (kvote iz Evrope i Japana), Fond za specijalne namene. Banka kredite odobrava po koncesionim uslovima na 40 godina kamata 1-2 posto, grace period 10 godina. Redovni zajmovi se odobravaju po komercijalnim uslovima: kamatna mara 0,5 posto, rokovi od 10 do 25 godina ( za socijaalne programe dui rokovi). Sredstva se pozajmljuju na osnovu sprovoenja meunarodne licitacije.AFRIKA BANKA ZA RAZVOJ osnovana je 1963. a poela je sa radom 1966. godine, od strane trideset afrikih zemalja. Sedite banke je u Abidanu (OS). Od 1982. godine Banci mogu pristupati i zemlje izvan Afrike. Banka ima 77 lanica. Bankom upravja 18 direktora (12 iz Afrike i 6 izvan). Prioriteti banke su smanjivanje siromatva i unapreenje uslova ivota, podrka ekonomskom i socijalnom razvoju, odrivi razvoj i tehnika pomo. Banka je decentralizovana odnosno ima 23 kancelarije irom Afrike. Mehanizmi kreditiranja su fleksibilni + garancije na zaduivanje na tritu kapitala. Zemlje sa manje od 785 dolara GNI p.c. dobijaju zajmove po koncesionim uslovima. Nigerija i Egipat su najvei akcionari iz afrikih zemalja a SAD, Japan i Nemaka iz neafrikih zemalja.AZIJSKA BANKA ZA RAZVOJ osnovana je 1966. godine od strane azijskih i pacifikih zemalja i evropskih i amerikih zemalja. Sedite banke je u Manili (Filipini). Banka ima 67 lanica, zemlje OECD-a imaju veliko uee u kapitalu banke Japan, SAD, Au, Nz. Najmanje 60 posto kapitala je iz regionalnih zemalja. Prioriteti banke su inkluzivni rast, ekoloki odriv rast i regionalna integracija a projekti (odnosno sredstva koje banka pozajmljuje manje razvijenim zemljama lanicama) su u vezi razvoja energetike, saobraaja, poljoprivrede, preraivake indrustrije, razvoja trita kapitala itd. Od 1974. godine, pri banci deluje Azijski fond za razvoj koji dodeljuje po koncesionalnim uslovima zajmove (na 40 godina 1 posto kamate) najsiromanijim zemljama lanicama (Banglade, Nepal, ri Lanka... odnosno iji je GNI p.c. ispod 1135 dolara).

26. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBRD)

EBRD je osnovana 1990. godine od strane 24 zemlje OECD-a radi podrke privrednom razvoju i procesima transformacije privreda zemalja centralne i jugoistone evrope. Banka ima za cilj da pomae tranziciju ovih zemalja ka trinim privredama, unapreujui privatni sektor i preduzetniku inicijativu. Od zemalja korisnika Baninih zajmova se trai da potuju i omogue funkcionisanje viepartijske demokratije, pluralizma i trine privrede, zatite ljudskih prava, ekologije...Najviii organ Banke je Savet guvernera koji odluuje o prijemu novih lanica o kapitalu banke i dr. Upravljanje bankom je delegirano Izvrnom odboru direktora (iz 57 zemalja lanica podeljeni u 4 grupe). Sedite banke je u Londonu, a predsednik Odbora izvrnih direktora je po pravilu Francuz. EU i EIB imaju najvei udeo u kapitalu, a SAD je najvei pojedinani akcionar (61). Ova banka finansira velike razvojne projekte pivatne i javne, bankarski sistem, i ko-finansiranje sa domaima kapitalom.Prioriteti EBRD u Srbiji su to se tie korporativnog sektora privatizacija, post privatizacija, restrukturisanje, velike kompanije sa regionalnim planovima, menadment, tehnika pomo. to se tie infrastrukture zajedno sa drugim finansijskim organizacijama koridor 10, EPS, grad BEOGRAD...to se tie finansijskog sektora kreditne linije komercijalnim bankama za MSP, ulaganje u osiguranje, privatne penzijske fondove...

27. BANKA ZA MEUNARODNE OBRAUNE (BIS)

BIS je najstarija meunarodna finansijska institucija. Ona je osnovana 1930. godine, odlukom Hake konferencije, sedite banke je u Bazelu. Nakon Versajskog ugovora plaanje ratnih reparacija (prikupljanje, administracija i isplata anuiteta) dolazi dakle do saradnje centralnih banaka u regionu radi monetarne i finansijske stabilnosti. ini je 56 akcionara centralne banke Evrope, Australije, Kanade, Japana, June Afrike plus ECB. Bankom upravlja Odbor direktora kojeg sainnjavaju 17 lanova grupe 10. BIS kao centralna banka centralnih banaka funkcionie u mnogim aspektima kao poslovna banka. Ciljevi su unapreenje diskusije i politike centralnih banaka, ekonomska i monetarna istraivanja, agent za transakcije izmeu centralnih banaka, klijenti su centralna banka i meunarodne organizacije. Aktivnosti banke su da prima depozite centralnih banaka i reinvestira in, kreditna podrka centralnim bankama.

28. MEUNARODNI MONETARNI POREDAK NAKON II SVETSKOG RATA

Do potrebe za formiranjem novog meunarodnog monetarnog poretka dolo je usled: Velike ekonomske krize (1929 1932) koja je donela nestabilnost u meunarodnim monetarnim odnosima i poremeaja u ukupnoj ekonomskoj saradnji. Takoe iz pokuaja da se izbegnu nepovoljna iskuenja zlatnog standarda i njegovog mehanizma, da se eliminiu osnove nastajanje ekonomskog nacionalizma koji se naroito razvio tokom Velike svetske ekonomske krize. Od 1939. godine dolazi do seljenja zlatnih rezervi u SAD; GBP prestaje da bude jedina meunarodna valuta. Atlanskom poveljom (1941. godine; eril Ruzvelt) formiraju se osnove budueg monetarnog poretka, sloboda trgovine, borba protiv siromatva. Godine 1942. jo 26 zemalje potpisuju Povelju UN.U SAD-u i Engleskoj (1943.) su se nekako u isto vreme pojavili planovi za reenje meunarodnog plaanja i finansiranja na bazi meunarodne saradnje. Dva plana Vajtov u SAD-u i Kejnzov u Engleskoj poli su od istog cija, ali su reenja u njima bila dijametralno razliita. Osnovna teza Vajtovog plana: zlatni standard liberalna trgovina vrsti pariteti, osnovna teza Kejnzovog plana: protiv potpune liberalizacije formiranje meunarodnih klirinkih saveza/ bezgotovinsko saldiranje upravljanje deviznim kursom. Predlog strunjaka iao je za kompromisom izmeu ta dva plana odnosno kontrolisanje monetarnih i finansijskih tokova.

29. MEUNARODNI MONETARNI FOND OSNIVANJE ODLUIVANJE

Sporazum o konstruisanju i funkcionisanju postignut na meunarodnoj monetarnoj konferenciji u Brenton Vudsu 1944. godine. Sporazum o osnivanju Meuunarodnog monetarnog fonda je stupio na snagu 27. decembra 1945. godine kada ga je ratifikovalo 30 zemalja uesnica konferencije. Otpoeo je sa radom 1. marta 1947. godine. Fondu je namenjena uloga staraoca o meunarodnoj likvidnosti, njihovim sredstvima kao zajednikom rezervm (unapreenje svetske privrede kroz ureivanje meunarodnih monetarnih odnosa i saradnje). MMF broji 187 lanica, i preko 2000 zaposlenih iz oko 150 zemalja. Ukupne kvote odnosno kapital prema podatcima iz 2010 iznosile su 333 milijarde dolara.Najvaniji ciljevi MMF-a: da razvija meunarodnu monetarnu saradnju( savetodavna uloga i medijator); uslovi za rast meunarodne trgovine, zaposlenosti i dohotka; stabilni devizni kursevi, protiv konkurentskih devalvacija; irenje multilateralnog sistema trgovine i plaanja; kratkorono finansiranje deficita platnog bilansa (spoljna likvidnost); ekonomski nadzor + tehnika pomo + kreditiranje.Sistem oodluivanja u Fondu: svaka zemlja lanica stie broj glasova na osnovu lanstva i veliine kvote. Svaka zemlja lanica ima pravo da imenuje svog predstavnika i njegovog zamenika u Savet guvernera Fonda, a glasaka mo u savetu odreena je veliinom kvote. U nadlenosti Saveta su najvanije odluke kao to je odluka o prijemu novih lanova, kvotama, o dodeljivanju specijalnih prava vuennja...Savet guvernera se normalno sastaje jednom godinje. G10 ima ukupno 52, 2 procenta ukupnih glasova od ega SAD ima 18 procenata te ima mogunost da kreira politiku Fonda. Nain donoenja odluka je prema vanosti odluke i kree se - 50 70 85 procenata glasova. Stvarno upravljanje Fondom je u rukama Izvrnog saveta. On broji 24 izvrnih direktora. Pet zemalja sa najveim kvotama imaju svaka po jednog stalnog izvrnog direktora, a glasaka snaga je odreena veliinom kvote zemlje koju predstavljaju. Interni komitet priprema odluke za godinju skuptinu (dva puta godinje, ista struktura kao odbor).

30. MEUNARODNI MONETARNI FOND IZVORI FINANSIRANJA, KORIENJE SREDSTAVA

IZVORI sredstava MMF-a su:1. Kvete zemlja lanica najvaniji izvor, svaka lanica ima svoju kvotu izraenu u SDR. Revizija kvota se vri svakih 5 godina. Veliina kvote se odreuje na bazi takozvane Bretonvudske formule (1944) 0,25 ND + 0,25 DR + 0,1 M + 0,1V (1+X/ND). Revizija kvota je izvrena prvi put 1963. godine kada je formula izmenjena prvi put dat je vei znaaj trgovini (uvozu i izvozu) i relativno je umanjen znaaj ND i deviznih rezervi. Struktura kvota: 25 procenata u zlatu, ostalo u nacionalnoj valuti. Vanost veliina kvote za zemlju lanicu ogleda se u tome to veliina kvote odreuje broj glasova zemlje lanice i odreuje razmere korienja fondovih sredstava.2. Prihodi iz posloovanja naplatom dabina dabine na kredite i aranmane (izuzev na pozajmice u okviru rezervne trane. Fond ima tri vrste dabina: komisiona dabina (na sve transakcije kupovina valuta osim na kupovinu u okviru rezervne trane), dabina na stand by aranmane (slina proviziji na neiskorieni deo kredita) i vremenska dabina ( dabina na rezerve koje Fond dri u valuti zemlje lanice).3. Opti sporazum za pozajmljivanje - zakljuen je 1962. godine izmeu MMF-a i deset najrazvijenijih zemalja. Predstavlja dopunski izvor Fondovih sredstava. Zemlje uesnice sporazuma su odobrile Fondu stand by kredit u iznosu od 6 milijardi USD unapred na raspolaganje ako Fondova sredstva ne budu dovoljna za odobravanje kredita. 4. Dodatna sredstva meunarodne likvidnosti stvorene preko Specijalnih prava vuenja SDR predstavljaju dodatni izvor sredstava fonda. Formirana su 1969. godine u funkciji novog mehanizma i instrumenta meunarodnog plaanja kako bi se poboljala tadanja kritina situacija. Predstavljaju meunarodno sredstvo likvidnosti mogunost finansiranje preko iznosa redovnih prava vuenja + obraunsko sredstvo MMF a. Koriste se po zahtevu za korienje prenoenjem dela SDP na raun suficitarne zemlje, sa ijeg rauna se odobrava zajam u konvertabilnoj valuti; samo za pokrie deficita u platnom bilansu, naroito nakon1971. godine za ZUR.Korienje sredstava MMF-a zemlje lanice sredstva fonda mogu koristiti zbog svojih platnobilansnih potreba i to u vidu : rezervne trane; etiri kreditne trane; tri stalne olakice za posebne namene; i privremenih olakica.Sredstva Fonda zemlje lanice koriste putem prava vuenja, koje predstavlja pravo zemlje lanice Fonda da od Fonda kupuje (vue) za svoju valutu valute drugih zemalja ili specijalna prava vuenja. Korienje prava vuenja dovodi do poveanja Fondovih rezervi u valuti zemlje koja je vukla (kupovala) od Fonda konvertabilnu valutu kao i odgovarajue smanjenje Fondovih rezervi drugih konvertabilnih valuta ili SDR koja su prodata.Rezervna trana obuhvata vuenje Fondovih sredstava kojim se poveavaju fondove rezerve u valuti zemlje lanice do 100% njene kvote. Vuenje koje poveavaju Fondove rezerve u valuti zemlje lanice preko 100% procenata njene kvote odobravaju se u odviru kreditnih trani (etiri kreditne trae svaka po 25% procenata od veliine kvote a maksimalno do 200% kvote zemlje lanice). to se tie olakica imamo stalne olakice ( kompenzantorno finansiranje, rinansiranje regulacionih zaliha, proireno finansiranje), privremene olakice (nepredvidive okolnosti, olakice za naftu), olakice za proireno finansiranje (usled fundamentalnih a ne privremenih uzroka deficita) olakica za strukturno prilagoavanje (1986)i za transformaciju sistema (1992).

31. METODI MEUNARODNE TRGOVINE

BILATERALIZAM predstavlja takav sistem trgovine i plaanja u kojem se potraivanja ostvarena u jednoj zemlji moraju da se iskoriste za kupovinu u toj zemlji! Deviza je dakle bilateralno vezana za korienje u zemlji bilateralnog sporazuma (potraivanja su bilateralno vezana). Najee se primenjuje u klirinkim (kompenzaciona trgovina izmeu dve zemlje) platnim i trgovinskim sporazumima (zemlje sa problemima u uravnoteavanju platnog bilansa i manje razvijene zemlja). Ostvaruje se putem centralne banke, bez transfera novca peko granice odnosno kompenzacija ili saldiranje meunarodnom valutom/zlatom. Ve u periodu izmeu dva svetska rata injeni su pokuaji da se uvede multilateralni kliring (elastiniji). S obzirom na znaajne negativne karakteristike i ogranienja kao i diskriminaciju u odnosu na tree zemlje aktivnosti MMF-A kao i WTO su usmerena u pravcu postepenog naputanja bilateralne prakse.MULTILATERALIZAM definie se kao sistem meunarodne trgovine i plaanja u kojem se potraivanja u jednoj zemlji mogu iskoristiti i za kupovinu u nekoj drugoj zemlji. Ovo podrazumeva postojanje konvertabilnosti valuta. Vea je sloboda izbora ali i neravnotee platnog bilansa. Klasina konvertabilnost valuta bila je vezana za zlatni standard ( u prvoj etapi sistem istog zlatnoog standarda, zatim zlatnopoluni standard zatim zlatno devizni standard. Savremena konvertabilnost valuta podrazumeva samo spoljnu konvertabilnost zamena domae za stranu valutu (do 1971). Neophodan uslov sa funkcionisanje multilateralizma je poverenje u novac. Danas imamo unutranju konvertabilnost valute (rezidenti menjaju domau valutu za stranu); delimina konvertabilnost (zamene za potrebe tekue transakcije); puna konvertabilnost (zamena i za kapitalne transakcije); realna konvertabilnost (stabilna ravnotea platnog bilansa, odgovarajui nivo monetarnih rezervi, usklaenost monetarne politike sa zemljama sa konvertabilnim valutama, podrka MMF-a).

32. DEVIZNI KURS VRSTE

Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaem novcu. Izraava se putem direktnog notiranja (1/100 jedinica strane valute u domaoj), indirektnog (1/100 jedinica domae valute izraene u stranoj) i putem oznaka (tri slova- EUR...). Devizni kurs je veoma vana i veoma osetljiva ekonomska kategorija koja omoguava meunarodnu saradnju. Odnosi ponude i tranje definiu da li imamo devizni priliv ili odliv. isti odnosi ponude i tranje to znai da nema inervencija centralne banke = ravnoteni devizni kurs.VRSTE DEVIZNIH KURSEVA:FIKSNI DEVIZNI KURS fiksna cena stranih valuta, koju odreuju monetarne vlasti prema jednom izabranom zajednikom imenitelju (valutnom paritetu). Unutranja vrednost (kupovna mo na domaem tritu) i spoljanja vrednost (paritet prema drugim valutama) mogu da budu u neravnotei odnosno da budu precenjeni ili podcenjeni. On niije realan kurs, ne moe se doboljno esto menjata. Pozitivna stvar je to je mogue planiranje. Za ovakav sistem se svojevremeno opedelio i MMF radi stabilnosti monetarnih odnosa ali je on suspendovan 1971. godine odlukom amerike vlade da ukine spoljnu konvertabilnost dolara. Fiksni devizni kurs je poeljan nakon perioda hiperinflacije.FLUKTUIRAJUI DEVIZNI KURS kursevi se formiraju na osnovu ponude i tranje za devizama (neograniena mogunost promene kurseva). Odnosi ponude i tranje na deviznom tritu mogu biti ,,isti i ,,prljavi. Smatra se da su isti ukoliko nisu praeni intevencijama na strani ponude i tranje, a prljavi su ukoliko ima intervencija na strani ponude i tranje. Kreu se oko ravnotene take (uravnoteenje platnog bilansa). Pozitivna stvar lei u tome to trite odreuje kus ali i bolja je zatita privrede, negativna stvar se odnosi na nestabilnost monetarnog sistema, prepreka meunarodnoj trgovine, nemogunost planiranja, mogunost poveavanja ino-duga zemlje, pekulacije...U upotrebi je nakon sloma 1971. godine. Mogua kontrola fluktoacija putem targetiranja kursa.PARITET KUPOVNE SNAGE VALUTE je metod utvrivanja kupovne moi vrednosti nacionalne valute izraene u koliinama proizvoda koje se mogu kupiti za jedinicu nacionalne valute na domaem tritu. Pokazuje se kao odnos izmeu dveju valuta ili vie valuta izraenim u koliini roba ili usluga koje se mogu pribaviti za jedinicu tih valuta. Svodi se na odnose nivoa cena izmeu zemalja. Na primer koliina nacionalne valute koja je potrebna da se u inostranstu kupi ista koliina robe kao u SAD u za 1$. Neophodno je odrediti korpu proizvoda koja se poredi (osnovni prehrambeni proizvodi). Problemi koji se pojavljuju su u vezi izbora proizvoda, vrsta cena na veliko i malo, razliiti poreski sistemi, sezonske fluktuacije cena. Paritet kupovnih snaga valuta predstavlja u stvari odnos moi nacionalnih valuta na domaem tritu!MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI predstavlja sistem devizniih kurseva u kojem se pored zvaninog deviznog kursa u obraunu poslovnih transakcija sa inostranstvom primenjuju kursni koeficijenti koji znae vee iili manje iznose plaanja ili naplate. To su obraunski kursevi i odnose se samo na domae rezidente i na njihove poslovne transakcije sa inostranim rezidentima. Primenjuju se u periodima vanrednih poremeaja. Putem njih se vri podsticanje izvozno orijentisane proizvodnje, jaanje konkurentske pozicije domaih proizvoda i redistribucija dohodka, smanjivanje deficita platnog bilasa... Najee se ostvaruje uz deviznu kontrolu.

33. DEVIZNI KURS FUNKCIJE

Devizni kurs pojedinih nacionalnih valuta u meunarodnim plaanjima slui kao sredstvo za obraunavanje odnosa izmeu nacionalnih valuta jednog rezidenta i nacionalne valute drugog rezidenta. Ovaj odnos vrednosti pojedinih nacionalnih valuta naziva se i intervalutarnim kursom. Dakle osnovna njegova funkcija je da pretpostavlja meunarodnu monetarnu saradnju dogovor o nainu obrauna intervalutarnih kurseva (Brenton Vuds paritet u odnosu na zlato, fiksiranje cena zlata u dolarima monetarno sidro). to se tie fluktuirajuih kurseva bitno je potovanje odnosa uspostavljenih na najvanijim svetskim berzama.. On postavlja odnos izmeu domaih i svetskih cena odnosno odreuje cenovnu konkurentnost. Omoguava uspostavljanje odnosa izmeu razliitih monetarnih i finansijskih sistema (ino zaduivanje).Devizni kurs u funkciji zatitne politike zemlje ima dopunsku ulogu (osnovna je carina) on titi privreduu od inostrane konkurencije. Ukoliko imamo vii devizni kurs (odnosno priznaje mu se vea spoljanja vrednost od njegove unutranje vrednosti) imamo stanje precenjenosti domae valute koji e destimulisati izvoz a podsticati uvoz. U sluaju podcenjenosti deviznog kursa obrnuto. Ispravljanje stanja neuravnoteenog platnog bilansa vri se devalvacijom/ depresijacijom (manji uvoz smanjenje deficita platnog bilansa) i revalvacijom/apresijacijom.Devalvacija je takva mera monetarnih vlasti jedne zemlje kojom se vri zakonsko samanjenje vrednosti novca u odnosu na zajedniki imentelj. Sprovodi su u sluaju ako je domaa valuta po postojeem paritetu precenjena. Prisutna je samo u sistemu fiksnih deviznih kurseva, a uslovi su monetarna stabilnost, elastinost, zalihe...Depresijacija je smanjenje vrednosti usled rata tranje ili pada ponude u sistemu fluktuirajuih kurseva.Revalvacija je odluka monetarnih vlasti kojom se poveava vrednost nacionalne valute. Ovom merom monetarnih vlasti kursevi stranih valuta na domaem tritu padaju dok kurs domae valute na stranom tritu raste. Sprovodi se u sluaju podcenjenosti domae valute i u sistemu fiksnih kurseva. Apresijacija je poveavanje vrednosti usled pada tranje ili rasta ponude deviza u sistemu fluktuirajuih kurseva. Krajnji cilj svih ovih mera koje se upotrebljavaju jeste da se dovede platni bilans u ravnoteu!

34. PLATNI BILANS STRUKTURA

Platni bilans je kategorija koja evidentira sve spoljnotrgovnske transakcije. To je sistematizovan pregled svih transakcija koj rezidenti jedne zemlje zakljue sa rezidentima druge zemlje u odreenom vremenskom periodu iz kojih proizilaze dugovanje/potraivanja bez obzira da li su dospela ili ne. Za razliku od obraunskog bilansa odnosno bilansa stanje meunarodne razmene na odreeni dan koji vri kontrolu zaduenosti i deviznog bilansa koji evidentira sve dospele obaveze i potraivanja u toku godine i slui kao kontrola deviznog kursa Platni bilans pokazuje koliko je zemlja ukljuena u meunarodnu podelu rada!STRUKTURA: PB = I + II odnosno platni bilans je sainjen iz bilansa tekuih transakcija (I), i od bilansa kapitalnih transakcija (II).Bilans tekuih transakcija obuhvata bilans robne razmene, usluga, dohodak od investicija, vladine transakcije, nemonetarno zlato, unilateralni transferi. Bilans kapitalnih transakcija obuhvata kretanje dugoronog kapitala, kretanje kratkoronog kapitala i monetarnih rezervi.AKTIVA platnog bilansa: tekui izvoz robe pruene usluge inostranstvu prihodi od ino investicija vladine transakcije u korist inostranstva izvoz zlata unilateralna primanja priliv dugoronog i kratkoronog kapitala odliv deviznih i zlatnih rezervi (ukupna potraivanja).PASIVA platnog bilansa uvoz robe primljene usluge inostranstva rashodi za strane investicije u zemlji vladine transakcije na teret inostranstva uvoz zlata unilateralna davanja odliv kratkoronog i dugoronog kapitala priliv deviznih i zlatnih rezervi (ukupna dugovanja).Analiza strukture platnog bilansa se vri puetm vertikalnog (priliv i odliv deviza) i horizontalnog (nain sticanja i troenja deviza) presecanja platnog bilansa. Tekui bilans je najvaniji uzrok neravnotee. Neravnotea se pokriva deviznim rezervama i uzimanjem kratkoronnih kredita.

35. PLATNI BILANS VRSTE NERAVNOTEE

Neravnootea platnog bilansa moe biti: privremena i dugotrajna (fundamentalna), statika i dinamika, ciklina i strukturna, i neravnotea platnog bilansa usled inflatornih kretanja.Prema dubini i trajanju problema razlikujemo privremenu i fundamentalnu. Privremena neravnotea obino je sezonska ili ciklina i reava se zahvatom u monetarne rezerve (ako due potraje pribegava se drugim merama). Fundamentalna neravnotea postoji kada ne postoji uslklaenost izmeu unutranje i spoljanje neravnotee. Privredna struktura nije usklaena i ne moe da se ouva stabilan nivo zaposlenosti i cena bez devizne kontrole i promene kursa.Prema uzroku neravnotee ona moe biti: strukturna, ciklina, inflatorna. Strukturna neravnotea javlja se u sluajevima kad do neravnotee dolazi usled razliitih kretanja dohotka meu zemljama (stoji u vezi sa procesom privrednog razvoja i dugoronog je karaktera). Ciklina neravnotea nastaje usled nejednakog toka ekonomskog ciklusa u svetskim okvirima, moe se leiti zahvatom u monetarne rezerve ukoliko ih zemlja ima, ali i preduzimanjem mera protiv uvoza nezaposlenosti.. Inflatorna neravnotea nastaje u sluajevima kada je agregatno troenje vee od nacionalnog dohotka. Jedno od efikasnijih reenja za leenje ove vrste neravnotee svodi se na dezinflaciju odnosno na otklanjanje uzroka inflacije svoenjem efektivne tranje na nivo ostvarenog dohotka.Smatra se da je bilans u statikoj ravnotei kada su uvoz i izvoz izravnati, a u dinamikoj ravnotei kada se uvoz i izvoz razlikuju za iznos autonomnog kretanja dugoronog kapitala iz zemlje sa niskom u zemlje sa viom kamatnom stopom.

36. PLATNI BILANS METODI URAVNOTEENJA

Postoje klasini automatski mehanizam uravnoteavanja platnog bilansa, model razvijenih zemalja (Kejnz) i model ZUR.Klasini automatski mehanizam uravnoteavanja platnog bilansa zasnivao na kvantitativnoj teoriji novca. Ova teorija je polazila od toga da koliina plemenitih metala odrava vrednost novca u opticaju. Vrednost novca se sa poveanjem njihove koliine smanjuje te poveanjem koliine plemenitih metala vrednost novca opada a cene roba rastu i obrnuto (ist zlatni standard, plaanje u zlatu).Model razvijenih zemalja iskljueno je delovanje zlatnog standarda, primat je unutranjom a ne spoljanjoj ravnoteom ouvanje nivoa zaposlenosti i cena ak i u uslovima suficita (poveavanje deviznih rezervi). Razvijene zemlje su suoene sa pojavom cikline neravnotee (reenje: rast agregatne domae tranje, istraivanje) i inflatorne neravnotee (reenje: drflacija, smanjenje nivoa tranje ,porezi, skuplji novac).Model ZUR osnovni uzroci neravnotee u zemljama u razvoju su strukturna i inflatorna neravnotea. Stukturna se odnosi na veu potrebu za investicijama za bri privredni razvoj. Trovrsne mere koje ZUR koriste za uravnoteavanje PB (inflatorna neravotea) : prva mera se sastoji u deflacioniranju novane tranje i cena, druga mera je administrativna zatita platnog bilansa (devizna ogranienja, i uvozna ogranienja), trea mera je u devalvaciji nacionalne valute (deluje samo na cene ali ne i na tranju osnovna slabost ovog metoda). Trajno i pravo reavaanje problema neravnotee ZUR se ogleda u razvoju izvoznog sektora privrede, postepeno smanjivanje uvoznih stopa, konkurentnost, preventivno delovanje...

37. ISTORIJSKI MODELI MEUNARODNE TRGOVINSKE POLITIKE

Merkantilizam je nastao u zapadno-evropskim zemljama, u periodu od XV do XVIII veka u uslovima krupnih promena u oblasti privrednog (ekonomskog), politikog i kulturnog ivota u tadanjim razvijenim zemljama. Merkantilisti su panju usmerili ka trgovinskom bilansu zemlje, pozitivan saldo trgovinskih transakcija zemlje sa inostranstvom to je bio osnovni cilj koji je trebalo postii pa su bogatstvo zemlje izjednaavali sa posedovanjem plemenitih metala. Do plemenitih metala se moglo doi pre svega kroz spoljnu trgovinu a ne samo sopstvenom proizvodnjom plemenitih metala- eksploatacijom rudnika zlata, odnosno kroz ratove.Merkantilistiko shvatanje trgovinske politike je u svom razvoju prolo je kroz dve faze: a) Bulionizam: svaki uesnik spoljne trgovine treba da ostvari pozitivan saldo u trgovini sa inostranstvom i da se sve transakcije sa inostranstvom reguliu u kovanom novcu tj. zlatnim polugama uz strogu kontrolu transakcija, naroito deviznih da bi se spreio odliva zlata; u to vreme kovani novac odnosno zlato su bili iskljuivo sredstvo plaanja i posrednik u razmeni kako unutranjoj tako i spoljanjoj. b) Razvijeni merkantilizam smanjivanje restriktivnosti, naelo povoljnog ukupnog bilansa razmene; podsticanje izvoza i priliva strune radne snage, ograniavanje uvoza (sirovine), niske nadnice kao vano sredstvo konurentske prednosti s obzirom da su u to vreme trokovi rada predstavljali glavnu grupu trokova u strukturi cene kotanja.Liberalizam (sredina XIX veka) je teorija koja se zalae za slobodu spoljne trgovine, to je kola prirodnog prava, individualne slobode i izbora. Spoljnu trgovinu je poeljno prepustiti slobodnom uticaju trinih zakonitosti, omoguiti razvoj preduzetnike inovativnosti i iskljuiti dominantan uticaj drave u regulisanju i funkcionisanju privrednih aktivnosti. On je omoguio razvoj meunarodne trgovine poveanje blagostanja i racionalnije korienje proizvodnih faktora (resursa). Liberalizam se vezuje za proces ukidanja carina i drugih ogranienja koja su se poela ostvarivati sredinom XIX veka. Dva su bitna dogaaja vezana za taj period: Ukidanje itnih zakona 1846. to je vodilo slobodnoj trgovini poljoprivrednih proizvoda i Sporazum Cobden-Chevalier 1860. koji je smanjivanjem carina na industrijsku proizvodnju spreio tadanji talas rastueg protekcionizma u Evropi. Danas liberalizam podrazumeva: ukidanje carina, kvantitativnih ogranicenja, vancarinske barijere i sl.).Protekcionizam je teorija i praksa spoljnotrgovinske politike usmerena na zatitu i razvoj nedovoljno razvijene domae (mlade) industrije, u poreenju sa inostranom konkurencijom. Zaetci jo u krilu merkantilizma. Njegova filozofija na dui rok ne negira koncepciju liberalizma, ve ga koriguje u njegovim slabim takama sa stanovita interesa domae privrede. Kada se domaa privreda priblii meunarodnim standardima i konkurentnosti, protekcionistika spoljnotrgovinska politika treba da ustupi mesto liberalistikoj spoljnotrgovinskoj politici. Protekcionizam bi u svojoj primeni trebao biti privremen model (do perioda rasta konkurentnosti) , dok se privreda ne osposobi za kompetitivnost na meunarodnom tritu tj. trebao bi da ima vaspitni karakter. Predugo zadravanje protekcionistike politike nanosi tete domaoj privredi. Zaeci protekcionistike spoljnotrgovinske politike nalaze se jo u okviru merkantilizma. Za razliku od merkantilista koji su se zalagali i za politiku zabrane izvoza proizvoda nieg stepena obrade, protekcionisti se zalau za efikasnu zatitu domae proizvodnje od inostrane konkurencije. KLASINE teorije protekcionizma: Henri Keri- praksa protekcionizma se zasniva na filozofiji ekonomije velike zemlje sa znaajnom unutranjom trgovinom koja je od ino konkurencije zatiena visokim carinama. Keri je zastupao gledite da zemlja koja je zakasnela u privrednom razvoju moe jedino putem visokih zatitnih carina (i drugih mera protekcionizma) da omogui razvoj svoje privrede.Fridrih LIST: Princip slobodne trgovine moe se prema Listu primenjivati samo u odnosima izmeu zemalja na priblino istom nivou privredne razvijenosti. Smatrao je da je za neku industriju opravdano uvoditi zatitne protekcionistike mere (carine kao privremeno sredstvo) ukoliko postoje pouzdana oekivanja da e ta industrija dostii nivo konkurentnosti industrija referentnih zemalja najdue za period, do 30 god. i uz najvie 25% carinske stope ad volarem na uvozni proizvod. List je smatrao da je napredna samo ona zemlja koja je u mogunosti da u meunarodnoj razmeni to vie industrijskih proizvoda razmenjuje za poljoprivredne, odnosno da ima razvijeniju industriju od poljoprivrede.INTERVENCIONIZAM preovladava uverenja da su najvaniji uzronici za nastajanje bile specifine okolnosti i evolucija nepredvidivih dogaaja. Model se zasniva na prioritetima ravnotee unutranjeg razvoja koja se minimalno prilagoava spoljnoj ravnotei ( suprotno od liberalizma). Potreba zaa intervencijama drave posebno se ispoljava u kriznim situacijama kada je neophodno obezbediti funkcionisanje trita, snabdevanje stratekim robama i sirovinama. Drava uvodi administrativne mere regulisanja meunarodnih ekonomskih odnosa a u teim okolnostima sprovodi i retorzivne mere prema treim zemljama. U dosadanjoj praksi snano se ispoljavao u toku Prvog svetskog rata, velike ekonomske krize, Drugog svetskog rata, Hladnog rata, i povremenih politikih i ekonomskih kriza u svetu.

38. MEUNARODNA TRGOVINSKA POLITIKA DO I POSLE II SVETSKOG RATA

DO II SVETSKOG RATA:Poetak druge polovine 19. veka usledili su dogaji koji su najavili odumiranje protekcionizma. Pod uticajem principa slobodne trgovine, dolo je do smanjenja opteg nivoa carina. Dva su dogaaja u pogledu toga bila presudna : prvo, ukidanje itnih zakona u Engleskoj 1846. godine, to je vodilo slobodnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, i drugo, Cobden-Chevalier sporazum iz 1860. godine koji je smanjivanjem carina na industrijske proizvode spreio talas rastueg protekcionizma u Evropi. Meutim poetkom 80-ih godina 19. veka poinju ratna neprijateljstva izmeu Francuske i Pruske i kraj Cobden-Chevalier sporazum iz 1860. godine. Ubrzo Francuska zavodi visoke dabine na spoljnotrgovinske transakcije i dolazi do ponovnog jaanja protekcionizma (u prilog tome ide i pojava jeftinog ita iz SAD-a na evropskom tritu). U ovom talasu jedino Engleska uspeva da zadri u potpunosti princip slobodne trgovine (sistem je napustila tek sa I svetskim ratom).Poetak 20-og veka - ,,zlatno doba liberalizma. Poetak je bio karakteristian po tendenciji opteg smanjivanja carinskog protekcionizma kao rezultat ire primene trgovinskih ugovora.Prvi svetski rat potpuno je razorio postojee tokove svetske trgovine. Prisutno je dejstvo protekcionizma i intervencionizma. Trgovinski ugovori automatski su prestali da vae uvode se kvantitativna ogranienja. Robne i finansijske transakcije u potpunosti prelaze pod kontrolu drave. Zavretak Prvog svetskog rata nije znaio i povratak na normalizovanje ekonomskih odnosa. Ulagalo se u industriju za odbranu zemlje, vladala je potreba za obnovom opustoene privrede, carine su se stalno poveavale, cene rastu u proseku za 3 puta. Dakle dolazi do kraja primene liberalistike koncepcije, UK 1915. godine uvodi carinu na uvoz luksuznih proivoda. Dolazi do pojave ekonomskog nacionalizma. Trgovina je usporena, proizvodnja takoe, raste nezaposlenost i uspostavlja se sistem elastinih deviznih kurseva (fluktuirajuih).Kraj 20-ih godina 20-og veka preduzimanje mera da se konano ukinu izvozna i uvozna ogranienja koja su uvedena u ratnim uslovima. Kao rezultat tih napora 1927. godine odrana je Svetska ekonomska konferencija u enevi gde je dolo do opte saglasnosti o neophodnosti ukidanja trgovinskih ogranienja, meutim tekoa je nastala kada je preporuku Konferencije trebalo sprovesti u delo (razlog je leao u razliitosti ekonomskih interesa).Poetak Recesije Velika kriza (1929-1932) jedna od prvih reakcija na privredne poremeaje na poetku krize bilo je poveanje carina, nakon toga direktne intervencije drave i kvantitativna ogranienja (kvote). Bile su dakle, primenjivane restriktivne mere. Krajem kriznog perioda injeni su pokuaji na irem planu da se ublae trgovinska i druga ogranienja (Svetska ekonomska konferencija u Londonu 1933. godine kao i Pan-amerika konferencija koja je odrana iste godine u Montevideu). Tokom druge polovine 30-tih godina 20-og veka meunarodni ekonomski odnosi su pogorani i nepovoljnom politikom situacijom u Evropi, naroito nakon dolaska na vlast nacistikog reima u Nemakoj. Kao posledica takvih prilika sve je vie dominirala politika ekonomske autarkinosti u strategiji razvoja nacionalnih privreda, to je vodilo izraenijoj dravnoj intervenciji u privredi i spoljnoj trgovini. S otpoinjanjem II svetskog rata dolo je do prekida ekonomskih, trgovinskih i politikih odnosa izmeu zaraenih strana.POSLE II SVETSKOG RATA:Formulacija koncepta (mogueg modela meunarodne trgovinske politike) proiziao je iz koncepcija nacionalnih trgovinskih politika najrazvijenihih zemalja SAD-a i VB.SAD zemlja hegemon u ekonomskom smislu iz rata izlazi jaa i bogatija nego to je bila pre rata. Lansirala je 1945.godine model meunarodne trgovinske politike formulisan u Predlogu za proirenje svetske trgovine i zaposlenosti. Polazni osnov je naelo slobodne trgovine i privatnog vlasnitva. U pomenutoj koncepciji je predlagano nova koncepcija slobodne meunarodne trgovine i privatnog preduzea kao nosioca, naputanje ogranienja uvoza i podsticanje izvoza, samanjenje carina, nediskriminacija, izuzetno kvantitativna ogranienja (samo u kriznim sluajevima korienje), ekonomsko rezonovanje u dravnim preduzeima, meunarodni sporazumi za zatitu proizvodnje primarnih proizvoda.VB izgubljena pozicija hegemona iz rata izlazi osiromaena i sa velikim deficitom i gotovo bez monetarnih rezervi, nije bila za prihvatanje amerikog koncepta trgovinske politike (politike otvorene konkurencije na jednakim osnovama). Za nju ta politika je delovala prihvatljiva samo na dui rok, na krai i srednji rok bilateralni metod trgovanja i plaanja, sa jaanjem preferencijlnog sistema trgovanja sa zemljama Komonvelta, i sa restriktivnom spolnotrgovinskom politikom. Britanski model je istakao neophodnost politike pune zaposlenosti i politike voenja aktivnog trgovinskog bilansa.Interesi ZUR i manje razvijenih zemalja bili su zanemareni u oba ova koncepta. U njima je preovladalo miljenje da e politika samostalnost i nezavisnost imati pravi smisao ukoliko se budu ostvarili povoljni uslovi za privredni razvoj i smanjenje ekonomske i politie zavisnosti od razvijenih zemalja. Predlog SAD-a za njih je bio neprimeren jer je pre svega bio usresreen na interese razvijenih zemalja i ne prua mogunosti za otklanjanje velikog ekonomskog jaza meu zemljama u razvoju i razvijenih zemalja.

39. OPTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI GATT

GATT je multilateralni trgovinski ugovor koji nema status meunarodne organizacije ali se afirmisao kao najznaajnija institucija u sferi meunarodne trgovinske politike i meunarodne trgovinske saradnje. Nastanak se vezuje za prvu posle II svetskog rata tarifsku konferenciju koja je odrana uporedo sa pripremama za konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti i za Ekonomsko socijalni savet Ujedinjenih nacija (sazivanje meunarodne konferencije radi donoenja Meunarodne trgovinske povelje). Pod pokroviteljstvom Pripremnog komiteta Konferencije i uz uee 23 zemlje, u enevi su opoeli 1947. godine tarifski pregovori koji su zavreni iste godine. Pregovori su voeni bilateralno u parovima zemalja i od proizvoda do proizvoda. Rezultat tih pregovra je formalizovan u dokumentu koji je dobio naziv GATT. Polazei od klauzule najpovlaenije nacije postali su obavezujui za sve zemlje uesnice pregovora dok ne stupi na snagu Povelja meunarodne trgovinske organizacije (ostao na snazi do 1995. godine). U poetku GATT-u su pristupile samo 23 zemlje uglavnom najrazvijenije ije je uee u trgovini blizu 80 procenata svetske trgovine. Iako je u poetku zamiljen kao privremeni sporazum on ostaje jedini instrument ire trgovinske saradnje do 1995. godine kada je osnovana WTO. Tako da je lanstvo kasnije proireno 1994 123 lanice.Kljuni principi GATT-a su: nediskriminacija (klauzula najpovlaenije nacije), zatita iskljuivo putem carina uz izuzetke u kritinim situacijama, kontrola kvaliteta, kontrola uvoza, definisano korienje kvota, pregovori i konsultacije radi otklanjanja prepreka i teta za spoljnu trgovinu, strategija za sniavanje i eliminisanje carina.Pregovori su se nastavljali u vie ciklusa ( rundi): Kenedi runda trgovinskih pregovora (1963-1967. godine) najuspeniji rezultati su sniavannje carina, izmena naela punog reciprociteta izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Kasnije rude su dovele do daljeg sniavanja carina, ukljuivanje i necarinskih barijera, usluga i dalji razvoj sporazuma. Urugvajska runda je zavrena 1994. godine i formirana je Svetska trgovinska organizacija i GATT je tada prestao da vai.

DOPUNA SA DANINE SKRIPTE: NE POSTOJI MEU PITANJIMA ALI IMA NA PREZENTACIJAMA! (PA KO HOE NEKA UI)

Agrarni protekcionizamMoe se definisati kao teorija i praksa ek. i spoljnotrovinske politike kojom se ostvaruje zatita domae polj. proizvodnje od ino-konkurencije ali i podstie razvoj polj. proizvodnje. To se postie odravanjem viih cena za domae proizvodae od svetskih cena a najvanije mere agrarnog protekcionizma su: carine, subvencije u izvozu i dabine na uvoz, politika cena u zemlji, kvantitativna ogranienja, odredbe o obaveznom meanju domae i strane robe i sl. Model agrarnog protekc u osnovi sadri i elemente stabilizacije i elemente zatite koji funkcioniu u uzajamnom dejstvu.Model agrarnog protekcionizma EU Sadran u l.39 Rimskog ugovora u kojem su definisani najvan ciljevi u agrarnom sektoru i to: poveanje produktivnosti u poljoprivredi; obeanje fer ivotnog standarda poljoprivrednika (farmera); stabilizacija trita dovoenjem u sklad ponude i tranje; obezbeenje raznovrsne i kvalitetne ponude hrane domaim potroaima po razumnim cenama. Principi na kojima je bila zasnovana zajednika agrarna politika su bili: stvaranje i odrav jedinstvenog poljoprivrednog trita unutar koga je slobodan promet poljopr proizv; uvaavanje i dostupnosti prednosti Unije svim zemljama lanicama i finansijska solidarnost zemalja lanica u finansiranju Evropskog fonda za smernice i garancije u poljoprivredi. Negativni efekti inicijalnog modela agrarne politike Unije su: obim poljopr proizv rastao znatno iznad potreba (tranje); rast proizv i intenzivno kori svih poljopr resursa to se odraava na osiromaenje humusnog sloja obradivog zemljita pa dolazi do irenja neplodnih povrina, zagaenja vodotokova i naruavanja prirodne sredine; visok stepen samodovoljnosti (proizv vea od potreba); finansijske posledice (budet Unije preoptereen izdacima za finansir poljopr proizv i prekomernih zaliha polj proizv). Reforma strategije agrar politike sadri dva bitna dela porast konkurentnosti farmera i razvoj ruralnih, nerazvijenih delova. Promena finansiranja: manji naglasak na koliinama, a vie na zatiti okoline, sanitarnim uslovima, smanivanje udela u budetu EU (80%, 48% na 36%). 2005: formiranje dva nova fonda Evropski poljoprivredni garantni fond, i Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj; vei nador i kontrola na nacionalnim troenjem.Agrarni protekcionizam u SAD podrka izvozu (subvencije, kreditiranje ino-uvoznika), kvantitativna ogranienja i dabina prilikom uvoza polj. proizvoda, radi spreavanja ometanja domaeg sistema zatite polj. proizvodnje;Protekcionizam ZUR: kanjenje u privrednom razvoju, nejednaki uslovi na svetskom tritu; spoljna trgovina ne moe da bude jedini oslonac razvoja (komp. prednosti): razvoj uvozno- supstitutivne industrije (Inward Looking), kasnije i unapreenje me. konkurentnosti (Outward Looking); protekcionizam radi usklaivanja P i T, domaa industrija, agrarna prenaseljenost, paritet cena ind. i polj. proizvoda (alokacija faktora prema ind.)Neoprotekcionizam javlja se 70-tih kod razvijenih zemalja, uglavn se odnosi na zatitu ind. grana sa opadajuim trendom sa ciljem da se umanji gubitak konkurentskih prednosti , tehnoloka zastarelost u nekim razvij zemljama i njihova tenja da dostignu ili se priblie pozicijama vodeih zemalja u kori novih tehnologija (radno-intenzivne delatnosti), vreme potrebno za strukturne reforme; Preferencijalni sistemi predst skup posebnih (carinskih) povlastica iz bilateralnog ugovora, povoljnijih od onih po osnovu klazule najpovl. nacije. Cilj uspostavlj je podsticanje meusob trgv razmene ali i ek. i politikih ciljeva, povoljniji tretman kontigentiranja uvoza, dozvola za uvoz, uproavanje carinskih formalnosti, primene mnogostrukih deviz kurseva, diferenciranih transportnih i prevoznih tarifa, kori renih i pomorskih luka i lukih postrojenja, aerodroma i aerodr usluga, posebnih olak u osiguranju i sl.

40. KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU UNCTAD

UNCTAD (konferenciju) osnovala je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija 1964. godine, kao svoj stalni organ sa zadatkom da radi:1. Unapreenje meunarodne trgovine (ZUR, privredni razvoj);2. Formulisanje principa i politike meunarodne trgovine;3. Predlaganje konkretnih mera za globalnu strategiju;4. Saradnja zemalja lanica;5. Podsticanje pregovora u forumima i organizacijama u sistemu UN u vezi trgovine i razvoja;6. Harmonizacija politika nacionalnih vlada i regionalnih organizacija;7. Koordinacija svih pitanja, inicijativa u vezi sa trgovinom i razvojem unutar UN.Zasedanje UNCTAD-a se odrava svake etvrte godine (izuzetno i ranije). Kontinuitet rada izmeu zasedanja odrava Savet za trgovinu i razvoj koji te zadatke obavlja preko svojih sedam glavnih komiteta i specijalnog komiteta za preferencijale. Savet za trgovinu i razvoj predstavlja lansto u UNCTAD-u po dva kreiterijuma: stepen razvijenosti i geografska zastupljnost. U svom dosadanjem radu UNCTAD je postigao zapaene rezultate. Preporuio je razvijenim zemljama da za potrebe ZUR izdvoje 0,7% svog BNP razvijenih kao zvaninu pomo ZUR (ODA Official Development Assistance). Usaglaen je pravilnik pomorske konvencije koji definie principe koje potrebnno potovati kod regulisanja cene vozarine i podele tereta meu brodskim prevoznicima. Zatim robni sporazumi, trini uslovi za sirovine, suzbijanje protekcionizma...

41. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA OSNIVANJE, LANSTO, STRUKTURA

OSNIVANJE: Svetska trgovinska organizacija formalno je osnovana na Ministarskoj konferenciji zemalja ugovornica GATT-a, 1994. godine u Marakeu (Maroko), usvajanjem i potpisivanjem Finalnog akta Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora, i donoenjem odluke o prihvatanju i pristupanju Sporazuma o osnivanju WTO (14.04.1994. godine). Odluka o osnivanju postala je pravosnana nakon to je Sporazum potpisalo 76 zemalja uesnice Ministarske konferencije (2/3). WTO otpoinje sa radom 1. januara 1995. godine. Sedite WTO je u enevi. Ima status meunarodne organizaciji i svi prihvaeni sporazumi automatski su obavezujui za sve lanice.LANSTVO: otvoreno je za sve zemlje koje su podobne za prijem u WTO. Automatsko lanstvo odnosno status zemlje osnivaa u WTO su stekle one zemlje koje su 1994. godine stekle status zemlje ugovornice GATTA-a, i ratifikovale Sporazum o osnivanju WTO, i Multilateralne trgovinske sporazume, itd. Zemlje koje su pre stupanja na snagu WTO poele pregovore o pristupanju GATT-u, i nisu za