Proces analize i smanjenje rizika - Strategija za ...iprod.masfak.ni.ac.rs/resources/project_results/wp_4_3/bu/BU... · •Ovlašćenja za rad •Upotreba dodatnih ... Harmonizovano

530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA

web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs

48

Proces analize i smanjenje rizika - Strategija za smanjenje rizika -

Ocena rizika (zasnovana na definisanim limitima i upotrebi mašine)

Zaštitne mere preduzete od strane proizvođača

1. Korak: Inherentno bezopasna konstrukcija

2. Korak: Zaštitni elementi i komplementarne zaštitne mere

3. Korak: Informacije za upotrebu: - na mašini, - u uputstvima za upotrebu

RIZIK

Preostali rizik posle zaštitnih mera preduzetih od strane proizvođača

Doprinos proizvođača



49

Zaštitne mere preduzete od strane korisnika (uključujući one koje su bazirane na informacijama datim od strane proizvođača)

• Organizacija rada • Dobre radne procedure • Nadzor • Ovlašćenja za rad

• Upotreba dodatnih zaštitnih mera

• Upotreba ličnih zaštitnih sredstva

• Obuka, itd.

Preostali rizik posle zaštitnih mera preduzetih sa strane proizvođača

Preostali rizik posle svih zaštitnih mera

Doprinos korisnika

POČETNI RIZIK

Proces analize i smanjenje rizika - Strategija za smanjenje rizika -



KORISTI I PREDNOSTI OD PRIMENE STANDARDA SRPS EN ISO 12100

Primena standarda SRPS EN ISO 12100 omogućuje: 1. Sistematičan pristup kod identifikacije opasnosti, opasnih

događaja i ocenjivanja rizika da ne dođe do štetnih događaja koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje ljudi, bezbednosti imovine i životnu i radnu sredinu.

2. Objektivnu ocenu/procenu rizika, na osnovu koje je moguće odlučiti da li su prihvaćene mere bezbednosti odgovarajuće ili ne.

3. Harmonizovano uputstvo za dokumentovanje postupka ocene rizika (značajan deo tehničkog fajla, odnosno tehničke dokumentacije).

4. Kompatibilnost sa harmonizovanim standardima i obrnuto na području mašina.

50



• Ako su sve opasnosti pokrivene sa harmonizovanim standardima onda nema potrebe za specijalnom ocenem rizika za te proizvode;

• Koristiti standard SRPS EN ISO 12100:2012 Bezbednost mašina – Opšti principi za projektovanje - Ocena rizika i smanjenje rizika

• Dostignuti stepen razvoja (dobra inženjerska praksa), delimično subjektivan – ali minimalno transparentan oko koga postoji saglasnost

51



• Projektovati bezbedne proizvode

• Istražiti kako se proizvod koristi (i nepravilno koristi)

• Pratiti vaš proizvod posle prodaje (ne postoji obaveza u menogim direktivama Novog pristupa ali postoji u GSPD)

• Sprovodi korektivne mere da bi se sprečio rizik (ako je neophodno) i informiši nadležni organ o opasnim proizvodima (zahtev u direktivi GSPD)

• Sledi tehnički progres (da li je proizvod koji vi proizvodite još uvek bezbedan)

52



Proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik moraju da osiguraju da je ocena rizika izvršena;

Proizvodi moraju biti projektovani i konstruisani uzimajući u obzir rezultate ocene rizika

Koristiti iterativni proces ocene i smanjenja rizika

Uvoznici nemaju nikakvu ulogu u oceni rizika

53



• Rizik je povezan sa proizvodom

• Ako je primenjivo više direktiva, onada svi EHSR moraju biti ispunjeni

• Ako su svi rizici pokriveni evropskim harmonizovanim standardima (hEN) nema potreba za dodatnom redukcijom rizika

• S druge strane redukovati rizike sa projektom (ako nije moguće drugim sredstvima)

54



Modifikovani proizvodi takođe moraju biti bezbedni

Koristiti iste principe za ocenu rizika kao i za nove proizvode ako je modifikacija suštinske prirode (Promena performansi – brzine, snage, bilo čega što može da utiče na bezbednost)

Ako ocena rizika vodi zaključku da je priroda opasnsti ili je nivo rizika povećan, onda bi normalno modifikovani proizvod trebalo razmatrati kao nove proizvod.

Izbegavati modifikacije proizvoda

55



Proizvođač mora da identifikuje rizike:

vezane za normalnu upotrebu i

vezane za nepravilnu upotrebu proizvoda (sledi nakon prodaje proizvoda)

Posebna pažnja mora se posvetiti rizicima kod dece i starijih osoba!!!

Koristiti ček liste – često se baziraju na SRPS EN ISO 12100:2012

56



• Izraz “dobra inženjerska praksa” se koristi u direktivama Novog Pristupa

• Nije potpuno definisana

• To je “pokretna meta” zato što je vezana za tehnički progres

• Harmonizovani standardi su implementacija “dobre inženjerske prakse”

57



• Proizvodi moraju biti bezbedni

• Koristiti evropske harmonizovane standarde (hEN)

• Koristiti dobru inženjersku praksu (često je implementirana u hEN ali ponekad nije u pisanoj formi)

• Nema potrebe za korišćenjem njanovijih naučnih rešenja (ekonomski prihvatljiva rešenja)

Ako postoje problemi, onda će sud odlučiti korišćenjem eksperata

58



• Ostala sredstva bezbednosti su:

• Bezbednosne komponente

• Oprema za zaštitu ljudi

• Informacije

• Korisnički priručnik

• Nalepnice na proizvodu

• Organizacione mere

• Obavezna obuka

• Ograničeno vreme rada sa takvim proizvodom

59



• U pojedinim sektorima nije opravdano, ni praktično ni ekonomski, standardizovati sve tipove proizvoda jer se stalno razvijaju novi tipovi, a najčešće unikati (napr. u sektoru proizvodnje mašina),

• U pojedinačnim sektorima razvoj novih proizvoda je tako ubrzan, da neki proizvodi pretiču standardizaciju (napr. medicinska pomagala, liftovi, električna oprema),

• U pojedinim sektorima nije ni moguće da se izvodi standardizacija zbog različitih okolnosti (napr. ne-električna oprema u eksplozivnim atmosferama).

60



Član 3 Mašine i bezbednosne komponente moraju da zadovolje suštinske zahteve za zdravlje i bezbednost koji su postavljeni u Prilogu I

Prilog I: Preliminarno razmatranje

3. Proizvođač je u obavezi da oceni opasnosti kako bi identifikovao sve one koje su primenjive za tu mašinu; na osnovu toga mora da isprojektuje i konstriše mašinu uzimajući u obzir prethodnu ocenu.

61



Prilog I: 1.2.2 Principi integrisanja bezbednosti

Namena preduzetih mera mora biti eliminacija bilo kakvog rizika od nezgode

Metode:

Eliminisati ili smanjiti rizik što je moguće više (projektovanje/konstruisanje)

Zaštitne mere u odnosu na rizike koji ne mogu biti eliminisani

Informisanje o zaostalim rizicima

62



Prilog V: EC Deklaracija o usaglašenosti

EC deklaracija o usaglašenosti je procedura kojom proizvođač, ili njegov ovlaščćeni predstavnik ustanovljen u Zajednici, tvrdi da je mašina koja je plasirana na tržište u skladu sa svim osnovnim (suštinskim) zdravstvenim i bezbednosnim zahtevima koji se na nju primenjuju.

Pre sastavljanja EC deklaracije o usaglašenosti, proizvođač mora da osigura i da garantuju da dokumentacija (izlistana) jeste i biće dostupna u njihovim prostorijama za bilo koje potrebe kontrole

63



Kako sprovesti ocenu rizika?

Nama legalnih zahteva

Samo zahtevi za dokumentovanost kako je to urađeno, kako bi se verifikovala sprovedena ocena rizika

64



ZAHTEVI ZA OCENU RIZIKA prema Pravilniku o bezbednosti mašina

Od proizvođača mašina se zahteva da učini proizvod/mašinu bezbednom. U cilju ispunjenja ovog zahteva, jedna od prvih aktivnosti je analiza rizika.

Ocena rizika obuhvata sve faze životnog veka mašine: upotreba, montaža, demontaža, transport, odlaganje.

65



Pri projektovanju mašine treba slediti principe vezane za opasnosti/rizike:

• eliminaciju ili smanjenje rizika u najvećoj mogućoj meri već konstrukcionim rešenjem (u fazi razvoja proizvoda);

• ugradnja zaštitnih mera za preostale rizike (fiksni ili pokretni zaštitnici, optičke zavese koje sprečavaju ulaz u opasnu zonu, senzori);

• obaveštenje korisnika o preostalim rizicima (uputstvo, obuka).

66




Pristup oceni rizika u Pravilniku o bezbednosti mašina bazira se na sledećem:

Proizvođač mora da identifikuje sve rizike od mašine i da isprojektuje mašinu sa integrisanom bezbednošću;

Ocena rizika je integralni deo faze projektovanja mašine, koja mora da bude urađena od strane proizvođača;

Rizici koji su pokriveni harmonizovanim standardima – nema daljih aktivnosti za ove rizike. Znači da ako za određenu mašinu postoje standardi tipa C i ako proizvođač uradi sve u skladu sa zahtevima ovog standarda ne zahteva se nikakva dodatna ocena rizika.

67




Za ostale rizike, uraditi analizu rizika i smanjiti rizike u fazi projektovanja. Mašine moraju da budu projektovane i konstrukciono oblikovane uzimajući u obzir rezultate ocene rizika. Koristiti iterativni proces ocene i smanjenja rizika;

Opisati implementirane zaštitne mere da bi se eliminisali identifikovane opasnosti ili smanjili rizici;

Ukazati na zaostale rizike vezane za mašine u uputstvu za upotrebu mašine;

Ocena rizika mašine mora da bude dokumentovana u tehničkoj dokumentaciji;

Organ za tržišni nadzor može da traži dokument koji se odnosi na ocenu rizika mašine

68




КРАЈ

69



OCENA RIZIKA - Praktična nastava 4. dan

Ass. Žarko Mišković dipl.inž.maš.



Retrospektiva do sada stečenih znanja

• Faze u konstruisanju • Sekvencijalni i integralni pristup konstruisanju • Direktiva mašine • Harmonizovani standardi • Principi i procedure ocenjivanja usaglašenosti • Međunarodna i nacionalna tehnička legislativa u vezi

ocene rizika (Pravilnik o bezbednosti mašina) • ...

STEČENA ZNANJA SU OSNOVA ZA PRAVILNU PRIMENU METODA ZA OCENU RIZIKA

Šta je do sada obrađeno?



Pregled metoda za ocenu rizika

• 3x3 (Singapurska) • 5x5 (varijanta 3x3) • Kinny metoda • FMECA (Failure mode, effects and

criticality analisys) • ...

NAJČEŠĆE KORIŠĆENA!



Zajedničko za sve metode

Procena rizika se vrši na osnovu identifikacije opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini i statističke obrade podataka o opasnim događajima (akcidentima i/ili povredama na radu), opasnim materijama i kritičnim tačkama procesa. Postupkom identifikacije opasnosti i štetnosti i vrednovanja uticaja postiže se sledeće: •identifikuju se sve opasnosti i štetnosti koje mogu imati uticaja na radno mesto i radnu okolinu; •analiziraju se uticaji opasnosti i štetnosti na radno mesto i radnu okolinu; •utvrđuje se sistem vrednovanja svake opasnosti i štetnosti; •propisuje se metod određivanja značaja svake opasnosti i štetnosti.

Parametri analize se numerički vrednuju, pa je i konačna procena rizika na radnom mestu i radnoj

okolini izražena numerički.



POŠTO SE SVE METODE ZA OCENU RIZIKA BAZIRAJU NA ANALIZI OPASNOSTI I ŠTETNOSTI BITNO JE KORISTITI ALATE ZA NJIHOVO PRECIZNO DEFINISANJE –

CHECK LISTE

Opasnosti: izvor, situacija ili postupak koji mogu dovesti do štete u vidu povrede ljudi ili narušavanja zdravlja, ili njihove kombinacije. Štetnosti: opasnosti čije se posledice osećaju nakon dužeg vremenskog perioda.

Zajedničko za sve metode



MEHANIČKE OPASNOSTI

• nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih i pokretnih delova; • slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu

zaposlenima; • unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja

određene opreme za rad; • korišćenje opasnih sredstava za rad koja mogu proizvesti eksplozije ili

požar; • nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta

rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju i • drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti.



OPASNOSTI U VEZI SA KARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA

• opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolaze u dodir a koje imaju oštre ivice-rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove i sl.);

• rad na visini ili u dubini (u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu); • rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (na primer između dva

ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i sl.);

• mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine); • fizička nestabilnost radnog mesta; • moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstva ili opreme

za ličnu zaštitu na radu; • uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili

neprilagođenih metoda rada i • druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog

mesta (načinom rada i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog).



OPASNOSTI USLED KORIŠĆENJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

• opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom;

• opasnosti od indirektnog napona dodira; • opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije

(pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili varničenje i sl.); • opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja; • opasnost od štetnog dejstva uticaja elektrostatičkog naelektrisanja i • druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne

energije.



ŠTETNOSTI USLED PROCESA RADA

• hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanja i sl.);

• fizičke štetnosti (buka i vibracije); • biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima); • štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina

strujanja vazduha); • štetni uticaju zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog,

ultrazvučnog); • štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom); • štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu,

pakovanju, skladištenju ili uništavanju; • druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu a koje mogu da budu

uzdok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.



ŠTETNOSTI USLED PSIHIČKIH I PSIHOFIZIČKIH NAPORA

ŠTETNOSTI VEZANE ZA ORGANIZACIJU RADA

• napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.);

• nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.); • napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka

opterećenja (stres, monotonija i sl.); • odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenja odgovarajućih

znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju i sl.).

• rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenam, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.)



OSTALE ŠTETNOSTI

• štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju i sl.);

• rad sa životinjama; • rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom; • rad u blizini vode ili ispod površine vode.

Documents

Proces analize i smanjenje rizika - Strategija za ...iprod.masfak.ni.ac.rs/resources/project_results/wp_4_3/bu/BU... · •Ovlašćenja za rad •Upotreba dodatnih ... Harmonizovano