Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizmaautizam.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/Autizam-knjiga-prelom.pdf · Ona postaju vidljiv, sastavni deo svoje lokalne zajednice,

Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizma

Praktičan vodič za roditelje i osoblje u redovnimškolama i vrtićima

Liz Hannah

Ilustracije Steve Lockett

First published 2001 by The National Autistic Society, 393 City Road, London ECl V 1NG

All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retriev-al system or transmitted, in any form or by any means, electronic, mechanical, photo-copying, recording or otherwise without the prior permission of the Copyright owner.

ISBN 1 899280 32 4

Copyright © The National Autistic Society

Designed by Column CommunicationsPrinted in Great Britain by Crowes Complete PrintNaslov originala: Teaching young children with autistic spectrum disorders to learn, A practical guide for parents and staff in mainstream schools and nurseries;Autorka: Liz HannahIlustracije: Steve LockettThe National Autistic Society

Izdavač za Srbiju: Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom www.autizam.org.rs

Prevod: Biljana Janjić

Stručna saradnica: Nataša Milojević

Lektorka: Snežana Kolar

Štampa: „Kosmos” d.o.o. Beograd

Tiraž:1000

Prvo izdanje; 2007. godina

ISBN 978-86-910189-0-0

Reč autora

Zahvaljujem svim asistentima koji sprovode podršku u nastavi, koji su primen-jivali moje ideje tokom godina i davali mi dobre povratne informacije. Posebno zahvaljujem Nikki i Marku, koji su veoma dobar tim, i Rosu, za brojne ideje i konstantu podršku.

Poruka autoraOva knjiga je napisana da roditeljima u okviru porodične sredine i osoblju u redovnim školama i vrtićima pomogne u pružanju podrške i učenju dece sa poteškoćama iz spektra autizma, uzrasta od tri do sedam godina. To je praktična knjiga koja sažima neke isprobane i testirane ideje kako bi vama i deci pomogla da uspešno radite i igrate se.

O autorki i ilustratoruLiz Hannah i Steve Lockett rade za Servis za podršku u učenju Školske uprave Soutlrvvark1 . Liz pruža podršku i uči decu sa poteškoćama iz spektra autizma koji pohađaju redovne škole i vrtiće, a Steve rade u Servisu za vizuelnu podršku2 .

1 U originalu - Teachig Support Service, Southwark Education Authory2 U originalu - Visual Support Service R

eč a

utor

a

Reč autora

3

Sadržaj

Sadržaj

Uvod 7

Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma 11

1 Razvijanje rane komunikacije 15

2 Rano učen je: preduslov za dalje učenje 39

3 Struktuirano učenje 53

4 Razvijanje veština pisanja i čitanja 67

5 Učenje razumevanja brojeva 75

6 Razvijanje veština socijalne interakcije 79

7 Nedostatak imaginacije i fleksibilnog mišljenja 85

8 Strategije za podršku ponašanju 91

Neke završne misli 101

Reference 103

Predlozi za dalje čitanje 105

Korisni izvori za rad 107

Indeks 109

Sadr

žaj

6

Reč autora

UVODDanas je nacionalna politika takva da deca sa smetnjama u razvoju treba da ima-ju priliku da se školuju zajedno sa svojim vršnjacima u redovnim školama. Stoga nastavnici, vaspitači i asistenti u vaspitno-obrazovnim ustanovama uče kako da izađu u susret raznolikosti potreba dece sa kojom rade. Takođe roditelji mogu da izaberu redovne škole koje su u blizini mesta stanovanja, tako da sva njihova deca idu zajedno u školu sa decom iz lokalnog okruženja. Na taj način deca sa različitim smetnjama u razvoju ni na koji način nisu izdvojena ili etiketirana kao „drugačija”. Ona postaju vidljiv, sastavni deo svoje lokalne zajednice, učeći i igrajući se zajedno sa svojim vršnjacima i braćom/sestrama. Primetno je da, pogotovo na ranom uz-rastu, deca sa poteškoćama iz spektra autizma pohađaju lokalne vrtiće, igraonice3 i osnovne škole uz različite oblike dodatne podrške.

Rani uzrast je ključan za učenje, pogotovo za decu sa posebnim obrazovnim potre-bama. Za decu sa poteškoćama iz spektra autizma, rana intervencija, uz odgovarajući način podučavanja i vođenja, pomaže detetu da razvije veoma važne socijalne, ko-munikativne veštine i veštine igranja koje će obezbediti bazu za dalje učenje. Prob-lemi u ponašanju mogu da budu ublaženi dok su deca još uvek mala. Iako to ne garantuje da tokom vremena neće biti daljih poteškoća, obezbeđuje deci i njihovoj porodici dobar početak i pomaže u izgradnji samopouzdanja.

Programi kao što su Program rane intervencije Nacionalnog udruženja za au-tizam4 koji radi sa roditeljima nakon dijagnostikovanja poteškoća iz spektra au-tizma kod dece, omogućavaju roditeljima da razumeju razloge poteškoća koje njihova deca imaju. Oni pružaju praktične sugestije i mogućnosti razmene ideja i iskustava. U vrtićima, igraonicama i školama, treninzi i diskusije su od ključne važnosti kako bi zaposleni uspešno razumeli kompleksne potrebe ove dece i po-mogli im u sticanju novih veština.

Širom zemlje lokalne obrazovne vlasti nude različite izbore i različite tipove usluga za decu sa poteškoćama iz spektra autizma. Neke nude specijalne škole za decu sa kompleksnim i različitim obrazovnim potrebama, koje pohađa najveći broj dece, iako deca sa Aspergerovim sindromom mogu da pohađaju i redovne škole. Dru-ge lokalne zajednice imaju grupe u redovnim školama, koje obuhvataju decu sa različitim sposobnostima u okviru manjih odeljenja u kojima radi veći broj osoba (obično je to jedna odrasla osoba na troje dece). Ove grupe, tamo gde postoje, omogućavaju inkluziju u redovne škole. Medutim, broj zaposlenih u redovnim školama nije dovoljan da bi se obezbedilo inkluzivno obrazovanje i često deca, koja su navikla na mirno i struktuirano okruženje specijalnih odeljenja, imaju poteškoće da se priviknu na bučnije i manje struktuirano okruženje redovnih odeljenja kada ih pohađaju jednom ili dva puta nedeljno.

Deca u ovim grupama imaju obrok i provode odmor zajedno sa decom iz redovnih odeljenja - organizacija za koju je potrebno pažljivo planiranje, upravljanje i tren-ing, i to ne samo za odrasle, već i za decu široke populacije, kako bi razumela i

3 Igraonice (eng. playground su neformalne škole za veoma malu decu, u kojima deca uče kroz igru (prim.prev).4 U originalu - The National Autistic Society’s EarluBird Programme U

vod

Uvod

7

8

Uvod

podržala decu iz ovih grupa. To što su deca sa autizmom u istoj igraonici, vrtiću ili školi, ne znači da će učiti od druge dece ili da će sa njima komunicirati. Njima je potrebna dodatna pomoć da bi razumela šta se dešava, od čega se sastoji neka igra, kako mogu da se uključe, kako da nešto dele sa drugom decom, kako da čekaju svoj red. Veliki broj dece sa autizmom ne zna da se igra i neophodno je da ih tome naučimo. Iako vršnjaci igraju važnu ulogu u učenju dece sa autizmom kako da se ig-raju, neophodni su i posebna podrška i vođenje kako bi ti podsticaji davali rezultate.

Škole koje mogu da obezbede dodatnu podršku mogu da budu organizovane na sličan način, ali u nekim lokalnim zajednicama, posebno onim koje više nema-ju specijalne škole, one su organizovane na inkluzivnoj osnovi, sa većim brojem angažovanog osoblja - specijalnog nastavnika, vaspitača ili asistenta (jedna zapos-lena osoba na jedno dete). Deca su u redovnim odeljenjima, gde prate nacional-ni kurikulum, prilagođen njihovim potrebama. Kada im je potrebna individualna podrška ili imaju poteškoće da se snađu u učionici, obezbeđuje se rad u manjoj grupi, individulano učenje ili opuštanje. U ovakvim školama razvijen je visok nivo stručnosti jer su svi odrasli uključeni u učenje i podržavanje dece sa smetnjama iz spektra autizma.

Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma idu u lokalne vrtiće ili škole. Uko-liko imaju Potvrdu o posebnim obrazovnim potrebama postoji mogućnost da im se obezbedi asistent na nekoliko sati (koliko je potrebno). Podrška terenskog nastavni-ka i logopeda koji imaju iskustva i znanja o autizmu može biti vitalna na tom uz-rastu, kako bi se obezbedila maksimalna korist od predškolskog obrazovanja. Oni treba da obezbede ciljeve i strategije i da kreiraju neke od metoda opisanih u ovoj knjizi. Ukoliko takva podrška nije dostupna, a ponekad je i to slučaj, postoje tren-inzi širom zemlje koji obezbeđuju podršku i informacije, kao i neke korisne knjige (pogledati deo Reference i Predlozi za dalje čitanje na kraju knjige).

Igraonice i vrtići podstiču decu da uče i razvijaju se kroz komunikaciju, igru i so-cijalnu interakciju - sve su to oblasti u kojima dete sa autizmom ima poteškoće. Neke od strategija koje su poznate po tome da pomažu deci sa autizmom mogu da izgledaju suprotne čitavom značenju inkluzije, a struktuirano učenje je primer za to. Ipak, može se uspostaviti ravnoteža ukoliko su sve detetove razvojne potrebe zadovoljene. Ukoliko struktuirano podučavanje smanjuje anksioznost i pomaže de-tetu da nauči nove veštine koje može da koristi i razvija u okviru grupe, onda takvo podučavanje ima pozitivne ishode i podržava inkluziju.

Veliki deo strategija ponuđenih u ovoj knjizi pretpostavlja da je pomoć odraslih raspoloživa, bez obzira da li govorimo o predškolskom ili školskom uzrastu. Uko-liko ne postoje dodatni izvori podrške, za mnoge od ponuđenih ideja je potrebno samo nekoliko minuta i mogu se izvoditi kada se ukaže prilika. Veoma važan prvi korak je imati dobar individulani obrazovni plan, baziran na proceni detetovih sposobnosti, koji koristi male korake za postizanje napretka. U knjizi su priloženi neki od individualnih obrazovnih planova koji prezentuju kratkoročne ciljeve, ost-varljive za nekoliko nedelja. Ukoliko su ciljevi previše teški lako se odustaje i gubi samopouzdanje, jer su deca sa autizmom veoma odlučna u praćenju svoje dnevne rutine. Ne odustajte! Možda ćete morati da raščlanite stvari na manje korake ili da

9

Uvod

potražite kreativnije ideje.Rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma može biti uzbudljiv i nagrađujući.Pokušajte da pronađete podršku tako što ćete, na primer, da se sastajete sa drugima koji rade u istoj oblasti, tražite na Internetu radove, savete i strategije, i radite u timu sa drugim kolegama i stručnjacima.

Reč za roditeljeIako je veliki deo aktivnosti u ovoj knjizi određen za rad u školama, mnoge stvari, pogotovo u prvom delu, mogu biti namenjene i Vama. Vi najbolje poznajete svoje dete - način na koji razmišlja i šta ga motiviše. Pružanje podrške učenju kod kuće i razumevanju detetovog načina učenja može biti pozitivno iskustvo i za Vas i za dete.

NapomenaČetvoro od petoro dece dijagnostikovanih kao deca sa autizmom su dečaci. Iz ovog razloga, a i da bi izbegli duge komplikovane rečenice, u knjizi se muški rod („on”) odnosi na dete, a ženski rod („ona”) na roditelja ili nastavnicu. Ipak, sve infor-macije u knjizi se odnose na oba pola, iako se u knjizi za dete koristi uglavnom srednji, veoma retko muški rod. Ženski rod se knjizi odnosi uglavnom na roditelja ili nastavnicu.

Izrazi „poteškoće iz spektra autizma” i „autizam” se koriste kao sinonimi.

10

Reč autora

Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma

Potrebe deteta sa poteškoćama iz spektra autizma Termin „poteškoće iz spektra autizma” u sebe uključuje autizam i Aspergerov sin-drom, pervazivni razvojni poremećaj, sindrom patološkog izbegavanja zahteva i poremećaj u semantičko-pragmatičkim funkcijama5. Ovaj termin se odnosi na širok spektar potreba i obuhvata decu sa različitim nivoima poteškoća i različitim oblasti-ma sposobnosti.

Oblasti poteškoćaPoteškoće koje imaju deca sa autizmom se svrstavaju u tri osnovne oblasti i na-zivaju se „trijada poteškoća”:

• komunikacija,• socijalna interakcija,• imaginacija.

U poteškoće iz oblasti komunikacije mogu se uključiti:

• nedostatak želje za bilo kakvom komunikacijom;• komunikacija samo u vezi potreba;• teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora;• oskudna neverbalna komunikacija, uključujući i kontakt očima, gestove, never-

balnu ekspresiju, govor tela;• dobro razvijen govor, ali bez svesti o socijalnoj funkciji - nemogućnost

započinjanja ili održavanja konverzacije, pričanje samo o sopstvenim interes-ovanjima, nemogućnost da prati ono što druga osoba govori, pretpostavka da druge osobe znaju o čemu dete razmišlja, itd;

• stereotipan govor koga odlikuje bukvalnost i slabo ili nikakvo razumevanje fraza i šala.

U oblasti socijalne svesti i interakcije deca mogu imati sledeće poteškoće:

• odsustvo želje za interakcijom sa drugim osobama,• zainteresovanost za druge samo da bi se zadovoljile sopstvene potrebe,• mogućnost emotivnog reagovanja, ali specifično u odnosu na povod i ne uvek u

pravo vreme i na pravom mestu,• nedostatak motivacije da udovolje drugoj osobi,• prijateljske, ali neobične interakcije,• nerazumevanje nepisanih društvenih pravila,• ograničena interakcija, posebno sa nepoznatim osobama ili u nepoznatim okol-

nostima.5 Kada su u pitanju sindrom patološkog izbegavanja zahteva (engl. Pathological demand avoidance syndrome) 1 poremećaj u semantičko-pragmatičkim funkcijama (engl. Semantic pragmatic disorder), u važećoj Klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja u ponašanju, koji je izdao Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1992. godine (ICD-10 International classification disorder, koji je publikovala Svetska zdravstvena organizacija) nismo uspeli da pronađemo ove kategorije, pa predlažemo sledeći prevod (prim.prev). Po

treb

e de

teta

sa p

oteš

koća

ma

iz sp

ektr

a au

tizm

a

11

12


U poteškoće u oblasti nedostatka imaginacije i rigidnosti mišljenja mogu da se uključe:

• korišćenje igračaka kao običnih predmeta, na primer, igranje sa točkovima automobila pre nego guranje automobila po zemlji;

• nemogućnost korišćenja imaginacije tokom igre ili u pisanom izražavanju;• otpor prema promenama, na primer, histerično plakanje ukoliko dete vodimo u

školu drugim putem ili uznemirenost ukoliko je nešto raspoređeno drugačije;• stalno ponavljanje iste igre, ponekad bazirane na ličnosti iz video-igrice ili sa

televizije - nezainteresovanost za praćenje ideja drugih osoba;• lako učenje stvari napamet ali bez razumevanja naučenog;• nemogućnost sagledavanja stvari iz ugla drugih osoba;• rigidno praćenje pravila i nerazumevanje izuzetaka;• ograničena mogućnost predviđanja šta će se sledeće desiti ili ograničena

mogućnost sećanja/primene prošlih iskustava, bez vizualnih objekata kao smernica.

Druge poteškoće kod dece sa autizmom: • senzorne poteškoće - mnoga deca imaju povišenu osetljivost na različite zvuk-

ove, boje, teksture ili ukuse koji im mogu izazvati izuzetan bol ili iritaciju, tako da su često osetljivi na zvukove koji su svakog dana prisutni u učionici, kao što je škripa stolica po podu; takođe im mogu smetati zvukovi, boje, teksture ili mirisi koje druga deca ne primećuju;

• poteškoće u spavanju - jednom kada deca sa autizmom imaju određenu rutinu, veoma je teško promeniti je;

• poteškoće u ishrani - mogu biti osetljivi na određene teksture, ne žele da probaju nove stvari, itd;

• poteškoće razvijanja veština samoposluživanja;• opsesije ili insistiranja na određenim ritualima;• strahovi i fobije od svakodnevnih stvari, kao što su reklame, slike u knjigama,

određene pesme, plač male dece;• teškoće u finoj motorici;• teškoće u opažanju prostora;• fokusiranje na nevažne detalje i zanemarivanje celine, na primer, zagleda se u

jednu tačku prljavštine na podu dok su usred igre jurenja;• teškoće u proceni sopstvene ili tuđe bezbednosti, što ih čini veoma ranjivim;• deca sa Aspergerovim sindromom su često nespretna i mogu imati dispraksiju.

Kako poteškoće utiču na decu u školiNavedene oblasti poteškoća mogu da imaju sledeće posledice: • nedostatak razumevanja onoga što je rečeno;• razumevanje nekih reči ali ne i kompleksnog značenja tih reči;• slabiju sposobnost slušanja i slabiju pažnju;• često skretanje pažnje sa svrhe aktivnosti;• usmerenost na to da rade ono što žele, a ne ono što se od njih traži;

13


• nemogućnost da se prilagođavaju drugima, uvek žele da se stvari odvijaju onako kako su navikli;

• nemogućnost da se igraju i da razumeju pravila igara;• učenje napamet, bez razumevanja naučenog;• nedostatak socijalne svesti o drugima i o tome kako neke reakcije mogu da

utiču na druge osobe. Na primer, mogu da zgaze drugu decu, a da to ne prim-ete, da ne primete da su zatvorili vrata drugim osobama „ispred nosa”, da „kvare” igru druge dece;

• uznemirenost koju je teško kontrolisati;• insistiranje da se pravila rigidno prate ili da se stvari rade na određen način;• glasno dozivanje na času ili na nekom skupu;• nemogućnost da se pazi na druge, na primer, nerazumevanje zašto je loše

bacati pesak u lice;• opsesivne teme u konverzaciji - pričanje drugim osobama, a ne sa drugim

osobama;• razvijanje zavisnosti o nekim odraslim osobama ili rutinama;• poteškoće u korišćenju naučenih veština u drugim situacijama;• insistiranje na tome da bude na čelu ili na kraju reda, ili sedenje na određenom

mestu na tepihu;• pokazivanje uznemirenosti ukoliko je neko drugi ili on sam pogrešio;• poteškoće u pravljenju izbora;• poteškoće da se govori o nečemu što se desilo u prošlosti ili poteškoće stavl-

janja sebe u zamišljenu situaciju.

Ključ za napredakSvako dete je različito i ima različite nivoe potreba. Prethodno navedena lista je napisana da bi se podigao nivo svesti o poteškoćama koje deca sa autizmom mogu da imaju i koje će uticati na to kako dete uči i kako se ponaša.

Ključni aspekt u pružanju dobre podrške i omogućavanju napretka je u razumevan-ju tog konkretnog deteta - svako dete sa poteškoćama iz spektra autizma je različito.

14

Razvijanje rane komunikacije


Pokazalo se da bebe od veoma ranog uzrasta imitiraju izraze lica i zvukove svo-jih roditelja/staratelja. U prvih šest meseci života roditelji reaguju na različite zvukove i pokrete beba kao da oni imaju neko značenje: podstiču i razvijaju ko-munikaciju i interakciju koristeći zvukove, pokret, kontakt očima, izraz lica i „so-cijalnu uvremenjenost”. Goldbart, 1988.

Deca sa autizmom imaju poteškoća u ovim veoma važnim oblastima neverbalne komunikacije. Mogu da izbegavaju kontakt očima i da budu izuzetno aktivna ili smirena i okrenuta sebi. Ona nisu usmerena na privlačenje pažnje na određene stvari i ne dele interesovanja sa drugima. Imaju poteškoća u imitiranju glasova i gestova, kao i u određivanju značenja tih glasova i gestova.

Veštine rane komunikacije preklapaju se sa socijalnom interakcijom i igrom. Sve ove veštine predstavljaju dobru početnu tačku, jer će formirati osnov za intervencije u vezi sa trijadom poteškoća kod autizma. Kao što se sećate, to su poteškoće iz oblasti ko-munikacije i socijalne interakcije, i nedostatak imaginacije uz nefl eksibilno mišljenje. Naredne stranice predstavljaju aktivnosti za razvijanje najranijih društvenih, komu-nikativnih veština i veština igranja, kroz sledeće naslove:

Učimo da se igramo: razvijanje odnosa Interaktivna igraStrategije za podsticanje kontakta očimaNaizmenične aktivnosti u cilju razvijanja ranekomunikacijeSvest o jeziku i ustimaRazvijanje kontrole disanjaKorišćenje muzike za razvijanje komunika-tivnih veštinaPravljenje izboraPrilagođavanje okruženja da bi se podstaklakomunikacijaRazvoj govoraKorišćenje znakova i simbola

Učimo da se igramo: razvijanje odnosaVećina dece sa poteškoćama iz spektra autizma ima ograničena interesovanja ko-jima se bavi sama i često ih ponavlja. Ona mogu da pruže otpor uključivanju neke odrasle osobe ili drugog deteta u igru. Maženje i igranje igara će obično biti po njihovim uslovima.

Naizmenične aktivnosti u cilju razvijanja rane

Pogl

avlje

1

15

16


Prvi korak u učenju dece novim veštinama je razvijanje odnosa u kojem dete uživa da bude sa vama i uključuje se u stvari koje vi želite da radite. Važno je ne odustati ukoliko je detetova verbalna ili neverbalna poruka „Ostavi me ne miru”.

Sta možete da uradite?Počnite time što ćete sedeti pored deteta i gledati ga kako se igra. Moguće je da će on ustati i otići svaki put kada sednete pored njega, tako da će u tom slučaju pomoći ako imate neku privlačnu igračku, na primer balončiće, igračku koja ispušta zvu-kove ili ima deo koji se okreće, pušta muziku.Kada dete prihvati vaše prisustvo, na pozitivan način komentarišite šta radi. Uko-liko gleda knjigu, kažite: ,,To je velika knjiga. Lepa je. Okreni stranu. Gotovo!”

Ukoliko je dete malo, možete da pevate o tome šta u tom trenutku radi. Na primer, uz muziku pesme „Frere Jacques” možete da pevate: „Džon skače, Džon skače, da, on skače, da on skače, skače, skače, skače, skače, skače, Džon skače, Džon skače.”

S vremenom se uključite u to što dete radi. Prvo samo kopirajte ono što dete radi.

17


Kad su neka deca u pitanju, biće neophodno da sednete pored njih. Ukoliko dete gleda knjigu ali ne želi da i vi učestvujete u tome, sedite pored njega i recite: ,,I ja čitam!”. Neka deca će vam dozvoliti da se pridružite, ali moraćete da gledate stran-ice koje je dete izabralo. To je u redu, jer ono što želite jeste da se dete navikne na vas i da sa vama deli svoj prostor, ne osećajući pretnju.

Ukoliko se dete igra napolju loptom ili obručem ali vam ne dozvoljava da se igrate sa njim, pronađite sličnu loptu ili obruč i imitirajte ono što dete radi. Ukoliko želi da trči gore-dole, i vi trčite gore-dole pored njega ili se trkajte držeći se za ruke.

Kada dete prihvati da ste pored njega i da imitirate njegove aktivnosti, pokušajte ponekad da povedete igru. Ukoliko dete u istom trenutku uradi isto što i vi, malo promenite igru. Napravite situaciju takvom da novi predlozi izgledaju zaista uz-budljivo. Na primer, ukoliko zajedno gledate video-spot počnite blago da se mrdate u ritmu muzike. Ukoliko trčite zajedno gore-dole promenite pravac i trčite u krug.

Kada dete uspeva da prati ono što ste vi započeli i kada vidi da vi pratite ono što je on inicirao, na početku ste dobrog odnosa. Nastavite! Budite entuzijasta, uzbudljivi i aktivni. Iskoristite neke od ideja za igrice koje ćete pronaći na stranicama ove knjige ili ih sami izmislite. Jednostavne stvari se najčešće i najviše dopadaju deci.

Interaktivna igraInteraktivna igra je svaka igra koja podrazumeva dva ili više učesnika koji prate i razvijaju aktivnosti jedan u odnosu na drugoga. Ona razvija ranu socijalnu interak-ciju i veštine igranja ali je takođe jedna vrsta komunikacije, jer se svaki učesnik u igri nadovezuje na aktivnost prethodnog učesnika, produžava je, menja, nastavlja, usporava, ubrzava.

Veoma važna početna tačka je pomoći deci sa autizmom da prepoznaju važnu ulogu drugih osoba i razviju rane socijalne veštine i veštine igranja. Možda je jednostavnije igrati se na ovaj način sa bebama, ali se ovaj metod može jednako razvijati i sa starijom decom sa autizmom, koja imaju poteškoća u interakciji sa odraslima ili vršnjacima.

Dinamične motorne igreOvo su igre koje uključuju dinamične aktivnosti i uzbuđenje. Odrasla osoba uzima bebu i baca je u vazduh. Beba vrišti od uzbuđenja i pruža ruke kao znak da želi još. Odrasla osoba to opet čini, beba se smeje i gleda u odraslu osobu da bi pokazala da želi da se aktivnost ponovi. „Opet?”, odrasla osoba pita, a beba se smeje i oduševljeno očekuje još jednu uzbudljivu vožnju kroz vazduh.

18


Mnoge igre spadaju u ovu kategoriju. Želite da dete dovoljno uživa da bi pokazalo da želi da to ponovite. Želite da se dete pomera, vuče vas, gleda u lice, smeje se, oglašava se i traži još. Prvo morate da ga podstaknete. Kažite: ,,Da li želiš još?” i ponovite igru. Kako dete razvija komunikativne veštine budite zahtevniji u cilju dobijanja željenog odgovora od deteta tako što ćete odgo-varati na sledeće faze u komunikaciji:• lagani pokret• odsečan pokret• gotovo neprimetan kontakt očima• direkat kontakt očima• znak ili gest koji pokazuje šta želi• simbol• zvuk• reč, na primer „Balončić” ili „Golicanje”• fraza, na primer „Još golicanja”, koju prati rečenica „Juri me ponovo!”

Obratite pažnju na to da ovakve igre podrazumevaju dosta fi zičkih aktivnosti. Mnoge redovne škole i vrtići danas ne podržavaju to da decu tokom igre odrasli dodiruju. Ovo je pitanje koje treba razmatrati i uključiti u politiku u vezi speci-jalnih obrazovnih potreba u vrtićima i školama, kako bi zaposleni znali šta je dozvoljeno i sigurno.

Razmišljajući o ovim pitanjima redovnim školama može biti od koristi da pogleda-ju smernice za specijalno obrazovanje. Važno je zapamtiti da deca koja imaju neku vrstu senzornih poteškoća mogu biti na veoma ranom nivou senzornog razvoja i da im je potrebno mnogo više fi zičke interakcije sa odraslima i decom oko njih.

Ovakve igre moraju da predstavljaju zadovoljstvo i uživanje za decu ili gube smisao i svrhu. Postepeno uvodite različite ideje da bi videli šta dete voli. Neka deca ne vole dodir, ovo morate da poštujete i pronađete druge načine razvijanja interak-tivnih igara. Ukoliko ste u okruženju redovne škole/vrtića, možete da koristite me-kane igračke ili fi zio-lopte kakve postoje u specijalnim školama. Sa veoma malom decom je sigurnije da se neke dinamične motorne igre igraju kod kuće, a treba razmisliti i o tome da li stariju decu u školi podizati i vrteti.

Tipovi dinamičnih motornih igara:• bacajte dete u vazduh i hvatajte ga;• nosite ga na leđima ili ljuljajte na

nogama;• igrajte se sa mekanom opremom za

igru na koju dete može da se penje i skače, ili koju može da kotrlja, prevrće;

• nežno gurnite dete u bazen pun lop-tica ili na mekanu podlogu;

• stavite ga na veliku loptu na kojoj će odskakati ili se kotrljati;

19


Jedan sat je, još uvek sam u krevetu Dva sata je, još uvek sam u krevetu Tri sata je, još uvek sam u krevetu Četiri sata je, još uvek sam u krevetu

Pet sati je, još uvek sam u krevetu Šest sati je, još uvek sam u krevetu Sedam sati je, još uvek sam u krevetu Osam sati je, slanina i jaja!

• golicajte ga rukama ili usnama;• vrtite dete držeći ga za ruke ili struk;• pretvarajte se da ste čudovište i jurite • dete, uz reči: „Dolazim po tebe!”;• stavite dete u veliko ćebe/platno i ljuljajte ga;• igrajte se žmurke ili skrivalica ispod pokrivača, iza vrata, prozora i drugih

mesta za sakrivanje;• skačite i padajte po debelim strunjačama, starim krevetima ili drugim me-

kanim površinama;

Često su fraze koje se ponavljaju, pevanje i rime veoma važan deo interaktivnih igara. One pomažu detetu da predvidi šta će se desiti i da podignu određen nivo uzbuđenja. Kada vrtite dete, recite: „Jedan... dva... triiiii!”, ili ako se jurite sa njim kažite: „Dolazim po tebe... uhvatiću te!”, i kada vidite da vas dete očekuje, pojurite ka njemu i uhvatite ga u naručje.

Dve pesmice za igru ljuljanja deteta na velikom platnu

Za igru vam je potrebno veće platno (ćebe ili neko drugo jako platno). U igri učestvuju dve snažnije odrasle osobe i dete. Ljuljajte platno u ritmu do poslednjeg stiha. Onda nežno bacite dete iz platna ili ga pažljivo ispustite na mekano tlo.

Slanina i jaja

U drugoj pesmici, uz melodiju pesme „Pijani mornar”, pevajte sledeće reči i ljul-jajte dete u ćebetu:

Ura i gore ode on!Šta ćemo raditi sa (otpevajte detetovo ime) - ponovite tri puta Rano ujutru?Ura i gore ode on (ponovite tri puta, podižući ćebe gore-dole)Rano ujutru (ljuljajte dete u ćebetu, onda kažite: „Jedan, dva, tri” i spustite detepažljivo na mekano tlo).

20

Tri pesmice za golicanjeProverite najpre da li dete voli golicanje.

BumbarBumbar, bumbar,Zum, zum bumbar (idite prstima uz detetovu ruku ili telo) Bumbar, bumbar... (napravite pauzu da bi dete očekivalo nastavak) Zum, zum bumbar! (golicajte ga ispod brade, ruke ili gde god voli).

Dolazim da te golicam po stomakuDolazim da te golicam po stomaku, (mrdajte prstima kao da golicate dete i polako se približavajte njegovom stomaku) Dolazim da te golicam po stomaku,Dolazim da te golicam po stomaku..., (napravite pauzu da bi podstakli očekivanje) Giligiligili! (golicajte dete po stomaku).

RibicaOva ribica (mrdajte kažiprstom) Sakrila se iza stene (sakrijte kažiprst) Izašla je (polako ponovo mrdajte kažiprstom) I evo je! (izbacite kažiprst i golicajte dete).

Još neke ideje za interaktivnu igruIgre sa vodomPored toga što možete da presipate vodu iz posuda različitih veličina i oblika, pokušajte da sprovedete i neke od sledećih ideja. One mogu da zadrže detetovo interesovanje i podstaknu ga da podeli svoj doživljaj sa drugom osobom, to jest da i odrasla osoba i dete dele zadovoljstvo i interesovanje tokom aktivnosti.

• Obojte vodu.• Napravite penu mućkajući vodu sa kupkom i duvajte u sapunicu, ili pravite

oblike od nje.• Napravite kulu od kockica na mostu preko vode i pripremajte dete na pljusak

kada kockice padnu u vodu!

• Izbušite plastičnu bocu na više mesta, sa strane i po dnu boce, tako da pesak ili voda cure na neo-čekivanim mesti-ma. Svaki dan ko-ristite druge boce izbušene na razli- čitim mestima.


21


• Duvajte balončiće uz pomoć slamčice umočene u vodu sa malo tečnosti za su- dove i tečnosti za tuširanje. Divni balončići, divan zvuk.

• Naduvajte balon i pustite ga da pluta po vodi. • Pritisnite balon ispod vode i ispustite vazduh tako da se naprave balončići u

vodi. Probajte helijumske balone zbog raznolikosti i trajanja.• Koristite gumene igračke u vodi, pogotovo one koje proizvode različite zvuke,

kao što su žabe, patke, brodići.• Stavite lako kamenje, komade plutajećeg drveta, morske alge, školjke i slično

u vodu da biste je uzburkali.

Igre sa lutkamaNajinteresantnije lutke su lutke koje stavljate na ruku i one koje proizvode zvuke. Ukoliko nemate lutke koje proizvode zvuke, uzmite jak konac, ušijte mehanizam koji ispušta zvuk u lutku ili na samu lutku okačite zvončiće. Neobične lutke jasnih boja, dugačkih kljunova, dugih nogu ili plišane/krznene teksture su veoma popu-larne, ali će decu pre privući jednostavne lutke koje proizvode zvukove.

Polako uvedite lutku u igru jer se dete u početku može plašiti. Koristite je za goli-canje, za govor, igru, pevanje i pravljenje čudnih glasova. Podstaknite dete da pokuša da radi to isto. Naizmenično se igrajte jednom lutkom ili koristite dve lutke da bi podstakli konverzaciju.

Lutke su korisne za uvodne i završne igrice da bi otpevali „Zdravo” i „Doviđenja”, pesmice pozdravljanja. One često privlače pažnju deteta na vas i dobre su kao uvod u druge igrovne aktivnosti. Lutke takode podstiču naizmenične igre i socijalnu in-terakciju - veštine o kojima ćemo govoriti u sledećim poglavljima.

Igre na otvorenomLjuljajte dete na ljuljašci. Pitajte ga da li želi još da se ljulja. Ukoliko je moguće, gurajte dete na ljuljšci spreda kako biste videli izraz na njegovom licu i reakcije na aktivnost.

Skakanje na trambolini. Ukoliko je trambolina dovoljno velika možete zajedno sa detetom da skačete. Ukoliko nije, stanite sa strane i pomažite detetu ili skačite pored tramboline zajedno sa njim. Stanite i pitajte dete da li želi još da skače. Sačekajte odgovor pre no što nastavite.Igrajte se jure i žmurke. Igranje u tunelu ili sakrivanje iza drveta takođe mogu biti zanimljivi. Ovo je verzija skrivalice koja se igra na otvorenom i može biti veoma uzbudljiva.

Šta da radite kada deca neće da se igrajuNeku decu sa poteškoćama iz spektra autizma je teško uključiti u interaktivnu igru. Ukoliko ste isprobali sve navedene predloge, a i dalje imate poteškoća da dete uključite u igru, probajte neke od sledećih ideja.

22


Sakupite igračke i predmete koji mogu da motivišu igruTo mogu da budu čigre ili delovi igračaka koji se okreću i proizvode zvuke, plišane životinje koje proizvode zvuke kad ih pritisnete, lopte koje sijaju kada ih bacite na pod, helikopteri koji lete na baterije, lampe s raznobojnim svetlima, kasete sa de-tetovom omiljenom pesmom, Dizni junak iz omiljenog crtanog fi lma, parče platna prekriveno šljokicama, helter skelter6, parče trake.Razgovarajte sa svim odraslim osobama koje poznaju to dete. Tokom razgovora, otkrićete nešto u čemu dete uživa i što može da bude početak igre.

Pustite da dete vodi igruUzmite dve identične igračke i pokušajte da imitirate ono što dete radi sa svojom igračkom. Ako dete voli da se igra u vodi, i vi se igrajte u vodi. Nemojte odustajati ako dete ode od vas - pokušajte ponovo kasnije. Ukoliko dete voli da leži na leđima i gleda u nebo, pokušajte i vi to! Videćete da ćete uživati u ovim naizgled besmislenim aktivnostima i da možete zajedno uživati u tišini.Kada stignete do trenutka kada ste zajedno srećni, krenite korak napred. Ubacite neke promene. Ako gledate u nebo, pokušajte da gledate kroz crvene naočare ili parče cr-venog materijala. Duvajte balončiće u vazduh. Neka druga osoba kredom ocrta oblike vaših tela dok ležite. Držite se za ruke ili se kotrljajte po podu sa detetom.

Razvijanje detetovih interesovanjaNeka deca vole vrpce i tome slično. Ako je tako, skupite raznobojne vrpce, sjajne tračice i parčad konopca. Privežite zvono, rese ili balone na kraj, napravite zmiju od klupka konca, napravite lutke od konca kao ukrase za kosu. Ako dete opsesivno nastoji da tračice odmotava ili stavlja u usta, moraćete da procenite kada i sa koliko tračica ćete dozvoliti da se dete zanima. Menjanje stereotipije u kreativnu igru može da bude teško, ali će nam omogućiti da uđemo u detetov svet, što je veoma važno.

6 Helter skelter (engl.)= igračka u kojoj delovi (obično loptica) prolaze kroz lavirinte, prepreke, proizvodeći zvukove. U daljem tekstu biće korišćen engleski termin „helter skelter” (prim. prev)

da bude teško, ali će nam omogućiti da uđemo u detetov svet, što je veoma važno.

23


Kreiranje vremena za igruKao što je važno koristiti prilike da se tokom dana podstiču igrovne i komunika-tivne veštine, tako je korisno i da svakoga dana planirate određeno vreme kada ćete dete izvesti iz učionice ili vrtićke grupe da biste razvijali interkativnu igru.Uključite vreme za igru u detetovu dnevnu rutinu i uvek je označite simbolom, predmetom ili rečju. Vodite beleške, tako da svi znaju šta ste radili i na kojim reak-cijama možete dalje da radite. Možda će biti najbolje da se u tim periodima igrate na mestima gde ništa drugo ne odvlači detetovu pažnju, i da se zadržite na manjem broju aktivnosti.

Drugari za igruIako su interaktivne igre namenjene uspostavljanju odnosa između odrasle osobe i deteta, u nekom kasnijem periodu možete uključiti jedno do dvoje dece u igru. Oni mogu biti pozitivni modeli jer izražavaju uživanje u interaktivnim igricama.

Strategije za podsticanje kontakta pogledomKontakt pogledom je prirodna veština komunikacije i možete se osećati loše ili neprijatno ako razgovarate sa nekim ko vas ne gleda u oči. Kada učite dete novoj veštini, vi želite da budete sigurni da ono obraća pažnju na ono što govorite i radite. Učiti ga da vas gleda je jednako važan deo privlačenja detetove pažnje.Kontakt pogledom je neverbalna veština koju većina dece sa poteškoćama iz spek-tra autizma ne razvija prirodno. Zapravo, deca sa autizmom se mogu osećati nepri-jatno gledajući direktno u vas, ili možda ne mogu razumeti koliko dugo i direktno treba da gledaju u vas. Obratite pažnju na to i nemojte praviti preveliki problem oko toga, kako bi izgradili ovu veštinu.

Šta možete da uraditeDa biste podstakli kontakt pogledom trebaće vam nešto što može da privuče detetovu pažnju i da obezbediti nagradu za uspeh. Možete koristiti, na primer, balončiće, balo-ne, lutke sa zvončićima, glasne, svetle ili svetlucajuće igračke, uzrok-efekat igračke7 sa prekidačima i dugmićima, hranu ili bilo koji drugi predmet koji dete voli.Na kontaktu pogledom možete da radite kod kuće, u vrtiću, u školi, i to u svim situacijama u kojima druge stvari ne odvlače detetovu pažnju. Neka vežbe budu zabavne tako što ćete koristiti zanimljive igračke ili nagrade, ili pohvalite dete tako

što ćete ohrabrujuće reći: „Pogledao si me”, dok mu dajete nagradu. Čak i ako dete up-orno odbija da vas pogleda u oči, nagradite i letimičan pogled i nastavite da radite na tome, uvek obezbeđujući nagradu i pohvalu.Dajte detetu dovoljno vremena da odgo-vori, ali ne čekajte previše, jer će izgubiti interesovanje ili postati uznemireno i početi da plače. Određivanje pravog trenutka je presudno - bolje je prihvatiti i nepotpun odgovor i reći „Dobar pokušaj”, nego u potpunosti izgubiti priliku za zajednički rad na ovoj aktivnosti.Kao prvo, nagradite i pohvalite i najmanji kon-

7 Uzrok-efekat igračke: kojima se pokretanjem delova ili pritiskanjem dugmića izazivaju različiti efekti (svetlostni, zvučni, mehanički itd.); (prim. prev)7 Uzrok-efekat igračke: kojima se pokretanjem delova ili pritiskanjem dugmića izazivaju različiti

24


takt pogledom, čak iako je nenameran.Kada dete shvati da želite da vas gleda, povećajte očekivanja pre nego što ga nagradite.Međutim, važno je naučiti dete da ne zuri u vas; pokušajte da to bude što prirodnije.

Držite interesantnu igračku ili parče neke hrane blizu svog lica. Na primer, možete imati lutku sa zvončićima koju dete želi. Prodrmajte je pokraj svog lica, uz reči: ,,Da li želiš ovu igračku?”, i kada vas dete pogleda dajte mu igračku. Duvanje balončića od sapunice je takođe dobra ak-tivnost, s obzirom na to da će dete gledati u vaše lice. Držite štapić (za pravljenje balončića) blizu svog lica, recite: „Želiš li balončiće?”, i sačekajte na pogled pre no što napravite balončić.

Druge korisne aktivnosti za razvijanje kontakta pogledom• Igrajte se skrivalica: iza peškira, vaših

ruku, vrata od ormana, kraja tunela.• Koristite veliko ogledalo za igrice

presvlačenja, pravite smešne izraze lica ili ofarbajte lice. Kažite: „Pogledaj me!”, i napravite neki gest ili pokret kada vas dete pogleda u ogledalu - stavite veliki šešir, pravite čudne zvu-kove, pravite poljupce.

• Pevajte pesmice uz pokrete ili se igra-jte golicanja kada je dete naspram vas. Ukoliko dete želi „još”, ponovite ali samo onda kada dete pogleda u vas. Igrajte se jure ili vrtenja, ali uradite to samo kada vas dete pogleda.

• Kada želite da privučete pažnju deteta, na primer, ukoliko sedite i nešto radite, kažite: „Pogledaj knjigu”, ali pre no što počnete aktivnost budite sigurni da ste privukli detetovu pažnju.

Naizmenične igre u cilju razvijanja rane komunikacijeNaizmenične igre pomažu u izgradnji socijalnog dijaloga između deteta i odrasle osobe, kao i između deteta i njegovih vršnjaka.

Šta možete da uraditeZa početak, igre moraju biti jednostavne i motivišuće za dete. Važno je zapamtiti da je deci sa poteškoćama u učenju potrebno više vremena da odgovore na igrice no što očekujete, pa obratite pažnju da im ostavite dovoljno vremena pre nego što podstaknete odgovor. Može vas iznenaditi kako dete u trenu odlučuje da preuzme ulogu i pre no što ste vi predvideli da će to uraditi.

balončića od sapunice je takođe dobra ak-

balončića) blizu svog lica, recite: „Želiš li balončiće?”, i sačekajte na pogled pre no

Druge korisne aktivnosti za razvijanje kontakta

me!”, i napravite neki gest ili pokret

25


Kada igrate naizmenične igre može vam biti od koristi da govorite „Moj red, tvoj red” ili „Mamin red, Džordžov red”, tako da dete može da poveže reči sa idejom čekanja na red za igranje. Kasnije, kada se još jedno dete uključi, ime tog deteta možete dodati na listu, na primer „Molin red, Džordžov red, Džonijev red”. Na taj način razvijate malo kompleksnije socijalne veštine i razmenu sa prijateljima. Možete koristiti neki predmet ili simbol da pokažete kada je čiji red za igru.Veliki broj igara može se igrati na ovaj način. Evo nekoliko ideja za jednostavne igrice:

• Naizmenično vrtite deo ili pritiskajte dugmiće na uzrok-efekat igračkama (one koje rade nešto zanimljivo kada ih dodirnete na određen način, kao što su muzičke kutije, čigre, igračke koje proizvode zvukove kada ih udarite ili pritis-nete, koje imaju prekidače, igračke koje iskaču iz kutije kada je otvorite i sl.).

• Naizmenično ubacujte lopticu u cev ili kroz helter skelter.• Naizmenično pravite balončiće od sapunice, duvajte u papirnatu vetrenjaču,

sipajte pesak ili vodu.• Naizmenično gurajte kola kroz rampu.• Naizmenično ređajte kocke kako bi napravili kulu ili je srušili.• Naizmenično igrajte skrivalice sa maramom ili komadom platna.• Naizmenično ubacujte razne oblike u kutiju.• Naizmenično udarajte u bubanj.• Naizmenično bacajte gumenu lopticu na tlo.

Neke interaktivnije naizmenične igre unapređuju detetovo razumevanje vašeg udela u igri. Ovo može biti malo teže, te je lakše izvoditi ove jednostavnije igre na manjem prostoru gde ima manje stvari koje odvlače njegovu pažnju. Možda će vam biti potrebna još jedna osoba da detetu pokažete šta ćete raditi. Probajte neke od ovih ideja.• Gurnite auto do deteta i sačekajte da vam ga vrati.

• Kotrljajte, bacite ili šutnite loptu i sačekajte da vam je dete vrati. Počnite sa kotrljanjem koje je najbolje izvesti tako što ćete sedeti na podu sa ispruženim nogama kako biste imali otvoren prostor za igru.

26

• Bacajte ili kotrljajte loptu po ćebetu ili peškiru tako što ćete držati krajeve platna.

• Dobacujte se balonom.• Naduvajte balon i naizmenično ga ispuštajte u vazduh ili vodu.• Naizmenično ocrtavajte jedno drugom šake ili stopala.• Vodite izmišljene razgovore telefonom; naizmenično razgovarajte.• Naizmenično sipajte ili pijte izmišljeni čaj.

Kada želite da uključite još jedno dete koristite navedene predloge, ali tako što ćete prvo uključiti neku odraslu osobu, a onda jedno dete ili manju grupu od dvoje do troje dece.• Naizmenično okrećite stranice knjige.• Naizmenično se spuštajte niz tobogan.• Naizmenično iscedite tečnost iz balona ili gađajte metu vodom ili bojom.• Igrajte jednostavne igre kao što je loto, tako što ćete naizmenično birati karte.• Zajedno sastavite slagalicu tako što ćete naizmenično stavljati delove.• Umočite tenisku lopticu ili mermer u boju i naizmenično pravite otiske na

papiru.• Naizmenično držite, mazite ili hranite kućnog ljubimca.• Naizmenično koristite različite predmete, na primer: modlu za pravljenje

krofni, sekač biskvita, miša kada koristite kompjuter.• Naizmenično igrajte igre u kojima se peva, a neko dete sedi u sredini kruga.

Pesme za naizmenične igreEvo tri primera korisnih pesama koje možete primenjivati u maloj grupi: Džoni je u bašti (pevajte pesmu sa mnogo izražajnosti!)Potreban vam je ventilator ili parče kartona, raspršivač vode (prskalica) i malo pudera. „Džoni” sedi u sredini dok drugi sede i pevaju ako znaju.

Džoni je u bašti (sedi na stolici)Duvaj, vetre, duvaj (pravite vetar koristeći ventilator ili parče kartona) Kap, kap, padaju kapljice (poprskajte dete vodom) I počinje da pada sneg (lagano poprskajte dete puderom).Onda sledeće dete postaje Džoni.

Džek u kutijiPotrebna vam je dovoljno velika i jaka kutija da dete može da sedi u njoj.Džek iz kutije iskače iz kreveta (dete iskače iz kutije) Zasmejava me kada mrda glavom (dete mrda glavom) Nežno ga ponovo gurnem dole (drugo dete gura dete nazad u kutiju) Ali Džek iz kutije ipak opet iskače (dete opet iskače iz kutije).

Hoki-PokiSva deca stoje u krugu, a jedno dete ulazi u krug.Stavite Džozefa unutra, izvadite Džozefa napolje (povedite dete u krug i iz kruga) Unutra, napolje, unutra, napolje I golicajte ga (golicajte ili mrdajte dete)Uradite Hoki-Poki i okrenite ga (mrdajte kukovima i okrenite dete) Samo se o tome radi.


27


Svest o jeziku i ustimaPojedina deca koja ne govore nemaju svest o sopstvenom jeziku i usnama, i o tome šta sve mogu da rade sa njima, iako su veoma važni u proizvođenju zvukova. Na-vodimo vežbe koje mogu pospešiti oralnu svest i pokrete jezika:• Isplazite se i tražite od deteta da imitira šta vi radite: razvijajte ovu aktivnost, i

kada se dete isplazi tražite od njega da imitira vaše pokrete - pomeranje jezika gore-dole ili levo-desno.

• Stavite med ili džem na detetove usne i oko usana tako da isplazi jezik i poliže.

• Naduvajte obraze i vidite da li dete može da imitira ono što vi radite.• Isplazite jezik, pravite zvuke jezikom i usnama, i tražite da dete to ponovi.• Izvodite „indijanski zvuk”.• Proizvodite poljupce.• Stavite karmin na usne i poljubite ogledalo tako da ostanu otisci.• Ližite lizalicu ili se pretvarajte da ližete sladoled.

Razvijanje kontrole disanjaKontrola disanja je takođe važna za razvijanje i kontrolisanje zvukova. Navodimo vežbe koje možete koristiti za kontrolu disanja:• Duvajte balončiće od sapunice (kroz štapić ili slamčicu).• Duvajte ili uvlačite vazduh kroz slamčicu.• Zviždite.• Duvajte maslačak.• Duvajte u brodiće na vodi.• Oduvajte balončiće od sapunice koji su se zadržali na vašim ili na detetovim

rukama.• Duvajte perje.• Duvajte u ogledalo ili prozor da bi na zamagljenom staklu napravili razne oblike.• Duvajte u sveću.• Duvajte u papirnate vetrenjače kako bi se okretale.

Korišćenje muzike za razvijanje komunikativnih veštinaVećina dece voli muziku i često njihove prve reči liče na pesme. Pevanjem možete pretvoriti neprijatne zadatke u prijatne, možete pomoći u razvijanju igre, umiriti dete ili ga zadovoljiti.Ukoliko ne znate mnogo jednostavnih dečijih pesama, moguće je da ih iznajmite iz biblioteke ili video-kluba, najčešće uz knjigu koja vam opisuje i reči i pokrete. Kratke pesme koje imaju dosta ponavljanja su najbolje. Dete uči fraze, uči kako da predvidi reči ili pokrete i nastoji da ispuni praznine na odgovarajućim mestima.

Šta možete da uraditePokušajte da izmišljate pesme koje opisuju vaše ili detetove aktivnosti. „Pevajući komentar” o tome šta dete radi tokom igre može biti dobar način da se priključite njegovoj igri, da komentarišete ono što radi i da razvijate dvosmernu komunikaciju. Neko vreme imitirajte ono što dete radi, a onda promenite melodiju i vidite da li će vas imitirati.

28


Pevajte pesme koje podrazumevaju akciju, na primer pevate i golicate dete. Kada je pesma već dovoljno poznata detetu napravite pauzu pre golicanja ili napravite manji pokret da proverite da li dete očekuje golicanje. Obavezno ostavite dovoljno vremena da dete odgovori na prekid pesme, ali ne i previše kako ne bi izgubilo in-teresovanje za golicanje.

Sedite nasuprot deteta ili neka vam ono sedi u krilu. Pevajte jednostavne pesme i, kada su već dovoljno poznate detetu, izostavite ključne reči ili fraze kako bi podstakli dete da popuni prekide. Napravite od ovoga veliki događaj: napravite pauzu, gledajte sa očekivanjem u dete, dajte mu dovoljno vremena da odgovori ali ne previše kako ne bi izgubili ritam pesme. Ne odustajte ukoliko dete ne odgovara - nastavite da očekujete da će glasom ili gestom dopuniti prekide pesme.

Dobra pesmica za imitiranje zvuka, pokreta ili reči je „Veslaj sad”, a reči su:

Veslaj, veslaj svoj brodVeslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno niz potok (neka dete sedi nasuprot vas i neka pomera ruke napred i nazad kao da vesla)Ako vidiš krokodila, ne zaboravi da vrištiš AAAA! (vrištite!)

Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno niz reku,Ako vidiš polarnog medveda, ne zaboravi da se streseš BRRRR! (stavite ruke oko tela, kao da drhtite)

Veslaj, veslaj, veslaj svoj brod, nežno po jezeruUkoliko čuješ šištanje, to je verovatno zmija SSSSSS! (napravite zvuk kao zmija).

Ponekad će dete pevati samo i prekidaće da peva ukoliko mu se vi priključite. Ne brinite zbog toga. Pokušajte postepeno da se uključite, pevajući sa detetom samo poslednji stih ili vrlo tiho.Možete takođe pokušati da snimate vaše dete dok peva i kasnije mu puštajte snimak. To mu pomaže da razvije svest o svom glasu i o tome šta može glasom da uradi. Deca obično uživaju da čuju sebe na kaseti, iako su u početku obično zbunjena.

29


Pesme mogu biti vrlo korisne za razvijanje veština imitacije. Na primer, želite da dete imitira neki zvuk ili pokret. Prvo mu pokažite šta da uradi i podstaknite ga. Postepeno prekidajte sa podsticajima i vidite da li će nastaviti da peva sam.

Takođe možete koristiti jednostavne radnje kao što su tapšanje ili lupanje bubnjeva, uz podsticanje detata da imitira ono što vi radite. Ovo postaje korisna i zanimljiva naizmenična igra.Evo dve pesme koje pomažu u razvijanju veština imitacije i učenja naizmeničnih igara.

Džoni, znaš li da uradiš ovo?Džoni, znaš li da uradiš ovo, uradiš ovo, uradiš ovo (koristite detetovo ime umesto imena Džoni)Džoni, znaš li da uradiš ovo Baš kao ja.

Džoni, znaš li da tapšeš, tapšeš, tapšeš (sada vi tapšete) Džoni, znaš li tapšeš Baš kao ja.Tapšeš, tapšeš, tapšeš, tapšeš, tapšeš (sada dete tapše) Tapšeš, tapšeš, tapšeš Baš kao ja.

Džoni znaš li da udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj (vi udarate) Džoni, znaš li da udaraš u bubanj Baš kao ja.Udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj, udaraš u bubanj (dete udara) Baš kao ja.

Stavi ruku na glavu(pevajte ovu pesmu ili melodiju pesme „Kad si srećan lupi dlanom o dlan”)Stavi ruku na glavu, glavu,Stavi ruku na glavu, glavu,Stavi ruku na glavu, stavi ruku na glavu,Stavi ruku na glavu, glavu.

Stavi ruku na nos, na nos...

Stavi ruku na stomak, na stomak... (i tako dalje).

Ove i slične pesme možete koristiti da bi naučili dete delovima tela i razvili svest o telu. Takođe postoji još nekoliko strategija koje možete probati. Na primer, kasete sa relaksirajućom muzikom vam mogu pomoći da se opustite sa detetom i prove-dete neko mirno vreme zajedno. U početku neka ova aktivnost ne traje dugo, uvek koristite istu muziku tako da dete prepozna pesmu i nauči da je vreme za opuštanje. Lezite negde gde je udobno, najbolje u zamračenoj sobi gde je mirno, i pustite da vas muzika obuzme. Možete koristiti poseban jastuk ili ćebe kako biste detetu pokazali da je vreme za odmor. Neka dece vole određene pesme iz omiljenih spotova ili pesme koje su čula na radiju. Veoma je korisno imati ih snimljene, možete da ih koristite kao nagradu kada želite da dete bude mirno, na primer u kolima.

30


Pravljenje izboraDobar način da decu naučite koliko su važne veštine komunikacije je da im ponu-dite da biraju. To im takođe pomaže da osete da mogu kontrolisati okolinu.

Možete početi tako što ćete detetu ponuditi njegov najomiljeniji predmet i nešto što znate da ne voli. Međutim, čim upozna ideju izbora, ponudite izbor između dva omiljena predmeta. Ukoliko tražite od deteta da izabere užinu, uradite to tako što ćete držati užinu i jasno reći:”Da li želiš keks ili čips?” naglašavajući reči. Ukoliko dete svaki put za užinu bira keks, a vi znate da voli i jabuke i banane, pokušajte da mu uopšte ne nudite keks već izbor između dva voća. Ovo u početku može izazvati teškoće ukoliko je dete naviklo da jede keks, ali nakon nekoliko dana, verovatno će rado birati između alternativa i prihvatati ih.

Ima mnogo mogućnosti u toku dana za pravljenje izbora. Na prvom mestu, nemojte nuditi više od dve opcije jer će to zbuniti dete, već učinite izbor smislenim. Uko-liko dete kod kuće uvek bira isti fi lm koji voli da gleda, sklonite ga i ponudite neka druga dva fi lma. Može se desiti da dete uzme oba fi lma, ali treba ga podstaći da pokaže ili uzme jedan fi lm koji želi. Ukoliko dete i dalje uzima oba fi lma, odvojite ih i napravite određenu razdaljinu medu njima. Dajte detetu fi lm koji prvi dodirne. Uskoro će shvatiti da je izabrao onaj koji se njemu dopada.

Kada dete shvati da slike mogu da predstavljaju realne predmete, možete koristiti ta-ble sa slikama. Na primer, napravite kartice sa kopijama slika sa omota video-kaseta, naučite dete da izabere tako što će pokazati odgovarajuću karticu, i dajte mu da pogleda karticu (pogledajte poglavlje koje govori o Sistemu komunikacije kroz razmenu slika i korišćenje simbola, strana 37). Simboli, crteži, fotografi je i kopije pakovanja različitih proizvoda takođe mogu biti korisni za tabele sa karticama i pravljenje izbora, ali nemo-jte u početku nuditi previše izbora. Ukoliko dete uvek pravi isti izbor, ponekad izos-tavite tu karticu ili je precrtajte tako da dete vidi da mu nije na raspolaganju.

Pogodne prilike da se detetu ponudi izborPočnite tako što ćete držati dve kartice, a kasnije povećavajte broj izbora.

• Izaberite nešto između igračaka, fi lmova, knjiga ili kaseta. Na primer: ,Da li želiš knjigu o životinjama ili knjigu o čudovištima?” Kada dete posegne za knjigom, recite: „Želiš knjigu o čudovištima. U redu, čitaćemo knjigu o čudovištima”. Onda drugu knjigu sklonite sa strane.

• Biranje užine i pića ili biranje sastojaka za sendvič. Biranje pesama i igara. Možete imati jednu sliku

• za svaku pesmu. Stavite ih na tablu i dajte detetu da izabere onu koju želi.

• Biranje delova garderobe - na primer, jednobojne ili šarene čarape.

• Biranje mesta za šetnju - da idete da hranite patke ili da idete na ljuljaške.

31


• Biranje bojica, perli za nizanje na konac ili drvenih kocki za pravljenje oblika. Na primer, ,,Da li želiš crvenu ili plavu olovku?” ili ,,Da li želiš okruglu ili četvrtastu perlicu?” ili ,,Da li želiš veliku ili malu kocku?”

Prilagođavanje okoline da bi se podstakla komunikacijaU većini vrtića ili porodica dečije igračke ne stoje na visokim policama ili u zaključanim ormanima. One su pristupačne kako bi dete moglo da istražuje. Ipak, obezbeđivanje lakog pristupa stvarima deci sa težim problemima u komunikaciji onemogućava važne prilike za podučavanje komunikaciji sa drugima i pokazivanje kako takva komunikacija može da bude nagrađujuća.

Prilagođavanje okoline kako bi se stekle mogućnosti za komunikaciju treba pažljivo planirati. Nikako ne želite da otežate stvari tako što ćete staviti omiljene i privlačne igračke na visoke police, jer će to podstaći dete da se popne da bi dohvatilo igračku, čime ga dovodite u opasnu situaciju. Takođe, u vrtićima verovatno ne možete učiniti mnogo da promenite opšte okruženje. Ipak, bez obzira na sve prepreke, možete ura-diti sitne stvari u toku dana kako bi razvijali komunikacijske veštine.Deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu na različite načine tražiti da im do-date predmete: gledaće ih, pokazivati prstom, vući vas do predmeta, stajaće pored ili ispod ormana ili police gde se predmet nalazi, plakaće, vikati (što ne znači da se nekome obraćaju) ili će imati napad besa. Obratite pažnju na to kako dete izražava svoje potrebe i pokušajte da kod njega stimulišete naredni nivo u komunikaciji tako što ćete ga naučiti da pokazuje prstom, da koristi kontakt pogledom ili da koristi simbole, slike, zvuke ili govor.Šta možete da uraditeKada prvi put pokušate sledeće vežbe dete može da se zbuni i da se brzo uznemiri. Ipak, ukoliko mu pokažete kako da iskomunicira svoje potrebe pre nego što se uznemiri, dete će uskoro razumeti šta se očekuje od njega i neke stvari će ubrzo postati male šale između vas i deteta.• Držite detetove omiljene igračke u zaključanom ormanu. Zalepite simbole, foto-

grafije ili slike na orman koristeći čičak-traku i naučite dete da vam donese sliku predmeta koji želi. Ovo može biti korisno sa filmovima, užinom ili omiljenim igračkama. Ukoliko ne želite da dete uzima određenu omiljenu igračku ili užinu, možete skloniti tu karticu ili je precrtati crvenom bojom.

Slika 16 sa desne strane• Ukoliko dete može da traži ono što želi ali to retko čini, kartice sa slikama ili

simbolima mu mogu pomoći da nauči da treba da ode do odrasle osobe i zatraži to što želi. Nakon toga, možete ga ohrabriti da koristi reč, frazu ili rečenicu, u zavisnosti od razvijenosti govora. Uvek naglašavajte šta je dete reklo - na prim-er, ukoliko kaže: „Knjiga”, ponovite: „Želiš knjigu? Hajde da uzmemo knjigu”.

• Možete napraviti i takve situacije da kao „zaboravite” da vam je dete tražilo nešto važno, kao što je da mu date šolju ali bez tečnosti ili da mu date samo kašiku kada je vreme za njegov omiljeni dezert. On će onda morati ponovo da traži. Ako dete plače ili mirno sedi, ponekad ćete morati da ga podstaknete da nešto traži, ali mu dajte dovoljno vremena za to. Knjiga ili tabla za komuni-kaciju koja sadrži slike, simbole ili ispisane reči (ukoliko dete zna da čita) mogu biti veoma korisne za podsticanje.

32


• Takođe možete pokušati i tako što ćete detetu dati pogrešnu stvar (ono što nije tražilo) - olovku sa polom-ljenim vrhom ili plastičan keks umesto pravog na primer, ili uradite nešto pogrešno, kao što je stavl-janje čarape na ruku a ne na stopalo. Šta god da radite, budite sigurni da detetu dajete dovoljno vremena da odgovori, i pokušajte da izaberete stvari koje ga motivišu.

• Kada igrate neku igricu ili sklapate omiljenu slagalicu, držite deo u ruci i prov-erite da li će dete reagovati i to tražiti.

• Kada dajete detetu ono što želi nemojte mu davati sve u isto vreme. Ukoliko imate čips, držite kesicu i dajte mu jedan po jedan komad, kako od vas traži. Takođe, ako imate lopticu za helter skelter, lutke u kućici ili delove koje treba da ubaci u kutiju, držite ih i čekajte da ih dete zatraži od vas. Dete od vas to može da traži pogledom, gestom, simbolom, rečju ili rečenicom, to jest na bilo koji način komunikacije koji ga učite. Takođe, morate ga naučiti i da kaže/pokaže ,,NE” tako da može da vam kaže da više ne želi ništa od ponuđenog. U zavis-nosti od deteta, možete ga naučiti šta znači simbol precrtan crvenom bojom, znak ili reč ,,NE”.

Pogledajte stranu 37 o Sistemu komunikacije putem razmene slika.

Razvijanje govoraNeke zdravstvene ustanove obezbeđuju odlične logopedske tretmane. Ovi stručnjaci će odgovoriti na sve detetove potrebe i obezbediti odgovarajuće aktivnosti i strate-gije za razvijanje govora. Uopšteno gledano, strategije za razvoj govora imaju za cilj razvijanje funkcionalnog govora, što znači da se detetu pomaže da razvije govorno-jezičke sposobnosti u učionici ili kod kuće, dok obavlja aktivnosti iz svoje dnevne rutine. Ovo uključuje igru, dnevne rutine kao što su obroci, vreme za pričanje priča, vreme za kupanje ili različite aktivnosti poput izlazaka napolje, kuvanja, pevanja ili kreativnih aktivnosti. Zapravo, sve aktivnosti kroz koje dete svakodnevno prolazi mogu postati prilika za razvijanje govora uz malu pomoć odraslih.

Navodimo nekoliko predloga kako da stimulišete razvoj govora dok obavljate dru-ge aktivnosti:

Šta možete da uraditeRad sa decom koja imaju slabo razvijen govor (mali fond reči) Slede neke ideje o tome kako raditi sa malom decom koja imaju mali broj reči. • Govorite veselim tonom. Odrasli pevuše kada se obraćaju bebama i ovo

može da bude korisno za svu decu koja razvijaju govor. Ukoliko vam je glas

33


izražajan ili zvučite interesantno vaša poruka će biti jasnija. Uvek naglašavajte glavne reči.

• Pevajte poznate pesme i rime i preskočite poslednju reč ili frazu da vidite da li će dete predvideti kraj i pustiti glas ili izgovoriti reč/frazu. Na primer, možete pevati: „Točkovi autobusa idu u krug i krug, u krug i krug, u krug i krug, točkovi autobusa idu u krug i krug, čitav dan”. Izostavite poslednju reč ili poslednji stih „čitav dan”, koja je ista tokom čitave pesme.

• Izaberite slikovnice kada gledate knjige sa detetom koje je u ranoj fazi razvoja govora. Možete da pokazujete slike prstom i da ih imenujete.

• Postoje odlične knjige za malu decu, u kojima se određene fraze ponavljaju na svakoj stranici. Kada dete nauči priču, izostavite poslednju reč ili frazu i vidite da li će je izgovoriti. Ne zaboravite da svojim glasom pokažete očekivanje i da date detetu dovoljno vremena da odgovori.

• Igrajte igre u kojima koristite istu reč ili frazu. Izostavite poslednju reč i vidite da li će je dete izgovoriti, na primer, „Priprema, pozor, sad!” ili „Tri, četiri, sad!”. Uvek poslednju reč naglasite (recite je glasnije) i sa entuzijazmom, tako da dete zna da je važna.

• Dok čitate knjigu možete proizvoditi zvukove automobila ili životinja. Možete reći „Juhuuuu!” kada se dete spusti niz tobogan, „Brrrm, brrm!” kada gura au-tomobil, „Muuu!” kada se igra sa igračkom - kravom. Pesma „Čika Paja ima farmu” je odlična pesma za proizvođenje zvukova životinja.

• Kada se igrate ubacivanja oblika u kutiju, svaki put kada ubacite neki oblik možete reći ,,ode!”. Kada se dete navikne na ovu rutinu izostavite reč i vidite da li će je ponoviti.

• Kada se igrate na toboganu ili penjalicama koristite reči koje opisuju šta dete radi i naglašavajte jednu reč, na primer „Gore uz merdevine!”, „Niz tobogan!”. Takođe, možete koristi samo reči „gore” i „dole”, ponavljajući ih i naglašavajući. Ove reči možete vežbati i kada se igrate automobilima, ili kada se igrate svakod-nevnih kućnih situacija, bilo međusobno, bilo sa lutkama. Radite na određenim rečima i budite sigurni da sve odrasle osobe koje su u kontaktu sa detetom znaju koje reči da naglašavaju.

koje reči da naglašavaju.

34


• Iskoristite svaku priliku da imenujete stvari koje dete koristi i naglašavajte važne reči. Učinite da izgovor tih reči bude interesantan, na primer „Njam, njam, jogurt!”.

• Ukoliko dete koristi više pojedinačnih reči, pokušajte da ih obogatite tako što ćete korisiti prideve: „velika ptica”, „žuta olovka”, „prljave ruke”. Uvodite ove reči svakodnevno i u svakoj prilici. Takođe, možete dodati glagole na imenice i napraviti duže fraze, na primer „Piti mleko”, „Jesti keks”, „Džek igra”.

• Podstaknite dete da koristi duže fraze tako što će koristiti reči kao što su „više, još”, na primer „Još soka”, „Nema soka”. Ponavljajte reč ili firazu kad god je to moguće. Koristite gestove da podrže to što govorite.

• Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju eholalije, što znači da ponavljaju reči koje su im izgovorene. To često nema komunikativnu funkciju, ali je koristan početak jer znate da mogu da izgovore reči i da će koristiti priliku da za vama ponavljaju određene reči i na taj način će povećati fond reči. Često ponavljajte reči tako što ćete iste fraze „ugraditi” u dnevnu rutinu, sve dok dete ne počne da shvata ono što ponavlja i tome da značenje.

Ideje za decu koja koriste rečeniceNeka deca sasvim dobro koriste reči, ali nisu sposobna da vode konverzaciju ili da daju informacije koje su povezane sa njihovim interesovanjima i potrebama. Ona nemaju ideju o govoru kao socijalnoj interakciji i ne mogu da razumeju činjenicu da ste zainteresovani za nešto što su prethodno uradila a njihovo interesovanje za tu aktivnost je već prošlo.Takođe, mogu imati poteškoća da se sete informacija i potreban im je vizuelni ili verbalni podsetnik o događaju iz prošlosti (koji se možda odigrao pre samo pet minuta) da bi o njemu razgovarali.Sledeće ideje mogu da pomognu u razvijanju ovih veština kod dece:• Pokušajte da pošaljete dete da uradi manji zadatak ili u kratku šetnju sa

drugim detetom ili odraslom osobom i posle ga pitajte da vam ispriča šta se desilo. U početku ćete verovatno vi morati da kažete odgovore ili da ih vizue-lno podstaknete, ali nakon nekog vremena dete će moći da vam ispriča šta se desilo kroz dve ili tri jednostavne rečenice.

• Na primer, kažete detetu da ode sa asistentom do zbornice i uzme dnevnik. Kada se vrati, pravite se da ste zaboravili šta ste tražili od njega i kažite: „Gde si bio?” Možda ćete morati da podstaknete odgovor - ,,U zbornici”. Zatim pitajte: „Zašto si bio u zbornici?”, dok dete odgovara: ,,Da bih uzeo dnevnik”. „Ko je bio u zbornici?”, pitajte dalje, dok dete odgovara: „Gospodin Džons”.

• S vremenom će detetu biti potrebno sve manje podsticaja, i samo će odgo-varati na pitanja. Ako se dete vrati sa nekim konkretnim predmetom (poruka, knjiga) lakše ćete početi konverzaciju.

• Dajte detetu igračku ili predmet i pitajte ga da vam kaže tri stvari o tom pred-metu/igrački. Možda će vam reći: ,,To je krava”, pa ćete morati da podstaknete dalju priču, pitajući koje je boje, koliko ima nogu, kakav zvuk proizvodi. S vremenom detetu neće biti potrebno toliko potpitanja.

• Korisno je imati različita vizuelna pomagala koja bi detetu pomogla da kaže šta je uradilo. Možete od roditelja tražiti da dete u školu donese neke podset-nike ili beleške o tome šta je radilo tokom vikenda. Na primer, ako je išlo u kupovinu a posle toga jelo hamburger, možete tražiti da donese kesu iz pro-davnice ili omot hamburgera.

35


Kada ste na ekskurzijama ili školskim aktivnostima, važno je da imate fotografi je toga šta je dete radilo kako bi ono posle moglo da priča drugima o tom iskustvu. Vizuelna pomagala za podsećanje na putovanje na more mogu biti školjke, vozna karta ili neka krema za sunčanje - sve što može da podstakne sećanje i pomogne detetu da priča o svom iskustvu.

Sa detetom sa razvijenijim sposobnostima konverzaciju možete vežbati kroz ig-ranje naizmenične igre. Možete imati mikrofon kako bi podstakli konverzaciju - naglašavajte čiji je red i naizmenično govorite u mikrofon. Kažite prvu rečenicu, dete onda daje komentar i tako radite sve dok ne iscrpite tu temu. Još bolje, igrajte ovu igru sa jednim ili dvoje dece tako da oni vode konverzaciju ali vi započinjete temu. Na početku ćete verovatno morati da podstaknete odgovore:

„Volim da igram fudbal”.„Volim da igram igrice na kompjuteru”.„Igrao sam fudbal za vikend. Naš tim je pobedio 4:1”.„Igrao sam igricu „Rat zvezda” na kompjuteru sa prijateljem i ja sam pobedio (i tako dalje).

Koristite kartice sa slikama i knjige da podstaknete razvoj govora. Kada čitate priču pitajte dete šta bi moglo dalje u priči da se desi. Gledajte slike u knjizi ili časopisu i razgovarajte o onome što vidite. Koristite pitanja „Zašto?”, „Gde?” i „Ko?” Na primer: „Zašto je auto prljav?”, „Zašto devojčica nosi šlem?”, „Šta se dogodilo psu?”, ,,Ko je pojeo sav puding?”

Nekoj deci je veoma teško da odgovore na ova pitanja, pa ih morate malo podstaći. Ukoliko deca imaju poteškoća u odgovaranju na pitanja koja se tiču slika, koristite fotografi je sa igrališta ili izleta ili postavljajte pitanja o realnim situacijama. Na primer, pokušajte nešto da napišete polomljenom olovkom i kažite: „Zašto ova olovka ne piše?”Ukoliko imate digitalnu kameru, snimci događaja su dobar način vizuelnog

36


podsećanja na događaj koji se tek desio, što je veoma korisno za razvijanje go-vora i učenje. Na primer, možete da fotografišete naučni eksperiment i da koristite slike da biste podstakli pisani i govorni jezik, praćenje redosleda i pojasnili šta se dešavalo na času.

Korišćenje znakova i simbola Zašto koristiti znakove i simbole?Znakovi i simboli podstiču govor i pomažu razvoj komunikacije, jezika i pismenos-ti. Kada govorite detetu sa poteškoćama u komunikaciji, njegovo razumevanje će zavisiti od konteksta izrečene rečenice, intonacije kojom je izgovorena i neverbalne komunikacije kao što je govor tela i gest. Kada učiteljica kaže: „Stanite u red”, i svi ustanu da stanu u red, i dete sa autizmom će to uraditi jer je to rutina koja se ponav-lja više puta dnevno. Kada majka krene ka detetu, pokaže na stopala i kaže: „Uzmi cipele”, dete će potrčati da uzme cipele zato što majka pokazuje na stopala. Zna da mora da obuje cipele pre nego što izađe napolje i veoma je motivisano da uradi ono što majka kaže, jer voli da izlazi napolje.

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu da shvate značenje podsticaja karakterističnih za određeni kontekst zato što su deo rutine i deca znaju šta se u okviru njih dešava. Međutim, to ne znači da razumeju verbalnu instrukciju, pa čak ni da su razumeli razlog zašto rade ono što se od njih traži. Dete će stati u red sa ostalim učenicima u razredu, ali njegova ideja gde ide može biti zasnovana na prethodnom iskustvu o poznatoj rutini. Možda će pomisliti da je vreme ručka, pa će, kada shvati da se nalazi u holu, postati veoma uznemireno. Dodatni sistemi ko-munikacije su neophodni da bi se detetu pomoglo u razumevanju stvari koje će se desiti, i kao podrška u razumevanju govornog jezika.

Signali ili simboli?Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju teškoće u čitanju jezika tela ili izraza lica i često im je kontakt pogledom nerazvijen, pa im može biti teško da gledaju u osobu koja im se obraća. Iz ovog razloga obično je lakše i bolje koristiti simbole, a ne znakove, da bi podržali govor i razvili veštine komunikacije. Međutim, možete koristiti i znakove da bi održali rutinu da, na primer, pokažete detetu da će ga neko odvesti do toaleta, ili da sedne, ili da dođe do nastavnika. Na sličan način možete korisiti i gestove. Prenaglašeni gestovi mogu biti veoma korisni čak i kada dete ne gleda direktno u vas, ali ima razvijen periferni vid pa može da odgovori.

Deca obično nauče jedan znak i koriste ga za sve. Znakovi koje dete nauči da koristi za vreme užine mogu da uključuju „keks”, što je jeftina užina koju sva deca vole, ili „molim vas” ili „hvala”, što su znakovi koje je lako podstaći i koristiti. Važno je da zapamtite da nije dobro učiti dete da pokaže ili da kaže „molim vas” ili „hvala” ukoliko ima ograničen rečnik, jer će onda te znakove koristiti za sve što mu je potrebno, i biće mu teško da nauči imena, druge znakove i simbole da bi izrazilo svoje potrebe. Koristite različite prilike da razvijate i proširujete veštine komuni-kacije, a ne da ih suviše olakšavate.

37


Korišćenje simbolaSimboli su jednostavni crteži ispod kojih je napisana reč. Možete koristiti svoje crteže, ambalaže različitih proizvoda, ili slike isečene iz knjiga i časopisa. Ukoliko imate takav kompjuterski softver (a mnoge škole ga imaju) biće vam mnogo lakše da pravite simbole različitih veličina i koristite ih u školi ili kod kuće. Simboli ne zahtevaju posebno specijalističko znanje i, s obzirom na to da je ispod svakog simbola napisana reč, možete ih koristiti i za opismenjavanje i razvijanje govorno-jezičkih sposobnosti.

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma često imaju dobre vizuelne sposobnosti. Temple Grandin, žena sa autizmom, pisala je o tome kako vidi stvari u slikama. Ona opisuje kako vidi koncepte kroz slike koje su primer tog koncepta (vrela vatra). Ovo podržava stav da su simboli dobar izbor ukoliko tražimo neki sistem komunikacije za dete sa autizmom.

Simbole možemo da koristimo da bi se pojasnile pisane informacije kod dece koja imaju teškoće u pisanju i čitanju. Kod dece koja dobro čitaju, simboli pojašnjavaju značenje pisane informacije i olakšavaju im da je razumeju. Mnoga deca koja nauče dobro da čitaju se isto tako dobro snalaze sa simbolima i sa promenama simbola, posebno ako su simboli konkretni kao što je „automobil”, pre nego apstraktni kao što je ,,ono”, ,,kao”.

Deci koja imaju razvijene govorno-jezičke sposobnosti ali teškoće u pisanju i čitanju, simboli daju samopouzdanje i uskoro postaju sve uspešniji u čitanju reči. Tekstovi mogu biti pisani u kombinaciji reči sa simbolima ili bez njiha. Deci sa poteškoćama u čitanju i razumevanju pisanog teksta simboli čine apstraktne tek-stove pristupačnijim. Oni mogu diktirati ili zapisivati ono što rade koristeći sim-bole, čitati ih nastavniku, roditeljima ili vršnjacima.

Sistem komunikacije kroz razmenu slika (PECS)8 Ovo je sistem za učenje komunikativnih veština kod dece sa poteškoćama iz spektra autizma. Sistem su razvili psiholog Andrew Bondy i logoped Lori Frost u Americi, a danas ga koriste logopedi i terapeuti u čitavoj Velikoj Britaniji. Veoma je zahtev-no započeti korišćenje ovog sistema, s obzirom na to da zahteva angažovanje dve odrasle osobe, a uči se i kod kuće, i u školi i svuda gde dete odlazi.Frost i Bondy su otkrili da primena PECS-a ima neočekivane ishode, odnosno da pomaže deci da govore i da im pruža sistem komunikacije koji je jednostavan za korišćenje. To pomaže da se dete oseća manje frustrirano, da ima veću kontrolu nad svojom okolinom i dodatno je korisno jer čini dete smirenijim i srećnijim.PECS možete primenjivati sa svakim detetom koje ne koristi govor u komunikaciji. To uključuje decu koja znaju određene reči, ali ih ne koriste u kontinuitetu u ko-munikaciji. Stoga možete primenjivati PECS sa decom koja će kada su žedna reći: „Piće”, ali i dalje stajati sama na igralištu i gledati u svoja stopala.PECS uči decu da postanu aktivni učesnici u komunikaciji. Naučena su da uzmu simbol onoga što žele i odnesu ga odrasloj osobi. Kada se izvešte u ovome, onda ih podučavate da koriste koncepte („Želim veliki keks”), prideve („Želim čist auto”), 8 PECS je skraćenica od Picture Exchange Communication System. U daljem tekstu koristićemo skraćenicu (prim. prev).

38


brojeve i tako dalje, kao i da komentarišu stvari koje čuju („Čujem tel-efon”), vide („Video sam žutu patku”), osećaju („Žedan sam”). PECS ta-kode možete koristiti da podstaknete komunikaciju izmedu vršnjaka i podr-žite razvoj veština igranja i naizmeničnih igara. PECS treba da podu- čavaju samo odrasli koji su obučeni da ga koriste na pravi način. Ukoliko to nije slučaj, deca sa autizmom mogu da raz-viju naviku da se oslanjaju na fi zičke i verbalne pod-sticaje, što će ih sprečiti da razvijaju veštine spontane komunikacije.

Primeri za simbole koji se koriste kao vizuelni podsetnici

Svi simboli su iz Wridgit: Writing voith Symbols 2000 (pogledaj izvore)

Svi simboli su iz Wridgit: Writing voith Symbols 2000 (pogledaj izvore)

Rano učenje: Preduslov za dalje učenje

Rano učenje: Preduslov za dalje učenjeKada dete sa poteškoćama iz spektra autizma krene u vrtić ili školu važno je pro-ceniti njegove potrebe i mogućnosti kako bi se što pre napravio kratak individualni obrazovni plan. Dodatnu podršku mogu da pruže logoped, specijalni nastavnik9 ili školski psiholog. Ukoliko treba da čekate na ove usluge važno je znati kako da počnete da radite.

Početak ovog procesa zavisiće od detetovog uzrasta i okruženja u kome ste, ali korišćenje tehnika i predloga iz prvog dela Poglavlja I Učimo da se igramo: izgrad-nja odnosa može biti dobar početak za dete na ranom uzrastu. Veoma je važno da što pre postavite kratko- trajne ciljeve da ne bi prošlo mnogo vremena u čekanju da se dete „uklopi”. Ukoliko primetite da dete razvija određene veštine brže nego što ste očekivali, nije važno - ne treba mnogo vremena za postavljenje novih ciljeva. Zapamtite, najbolje je ići malim koracima kako ne bi prevideli neke važne veštine.Ovo poglavlje predlaže strategije za razvijanje veština na ranom uzrastu koje su važne za učenje:• Korišćenje nagrade i pohvale,• Kako naučiti dete da sedi,• Kako naučiti dete da čeka,• Kako motivisati dete,• Razvijanje pažnje i koncentracije,• Razvoj imitativnih veština,• Učenje po modelu i podsticanje,• Učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvom,• Generalizacija veština i znanja.

Pogledajmo svaku od ovih tačaka.

Korišćenje nagrade i pohvaleDeca sa poteškoćama iz spektra autizma nemaju „urođenu” želju da nekome udo-volje. Često ne razumeju zašto treba da urade nešto što ne žele. Mogu osećati ank-sioznost kada im je rečeno da urade nešto nepoznato, i više vole aktivnosti koje poznaju i u kojima uživaju, odnosno one koje im pomažu da se osećaju sigurno.

Često je neophodno nagraditi dete da bi ga podstakli da završi zadatak koji želite da završi, posebno ukoliko mu je nepoznat ili težak. U početku nagrada treba da bude nešto što dete veoma motiviše, pa kod mlađe dece to može podrazumevati omiljenu igračku ili hranu. Najpre bi to trebalo da bude nešto što možete često i lako da date ili oduzmete detetu (ili nešto što može da pojede) za veoma kratko vreme. Hranu možete podeliti na manje delove tako da dete ne bude zasićeno slatkišima i gricka-licama između obroka. Neka deca imaju posebna i često stereotipna interesovanja koja možete koristiti kao nagrade za nešto što dete treba da uradi. Na primer, uko-liko Ben završi svoj pisani zadatak na zadovoljavajući način, može da gleda veliku knjigu sa zastavama do vremena za igru. 9 Specijalni nastavnik: nastavnik koji je edukovan za pružanje podrške deci sa teškoćama u razvoju i obrazovanju (prim. prev); engl - specialist teacher; Po

glav

lje 2

39

40

Nagradu uvek treba da pra-ti i pohvala. Kada pohvalite dete morate zvučati i izgle-dati srećno, tako da dete ra-zume značenje onoga što ste rekli čak i kada ne razume reči koje ste izgovorili. Pohvala treba da bude jasna i precizna. Na primer: „Pogledao si me” „Sediš, dobro je” „Dobro je što si pokušao” „Divan ti je crtež”.

Čim dete da tačan odgovor ili uspešno završi aktivnost trebalo bi mu pružiti na-gradu i pohvalu. Nagrada može biti i to što ćete detetu reći da može „da ide i igra se”, da koristi kompjuter ili započne neku drugu omiljenu aktivnost. Dete treba da zna da će biti nagrađeno kada završi zadatak i to možete staviti u njegov raspored u školi ili na tablu za vizuelnu podršku kod kuće. Mlađu decu možete nagraditi tako što ćete im dati hranu, ali s vremenom, kada dete navikne da prati uputstva i počne da sarađuje, treba izbacivati hranu kao nagradu i zameniti je nekim drugim nagr-adama. Škole obično ne dozvoljavaju da se hrana koristi kao nagrada, pa pokušajte da je zamenite omiljenom igračkom ili aktivnošću pre nego što dete pođe u školu.

Kako deca rastu možete koristiti razvijenije sisteme nagrađivanja, s obzirom na to da su do tada deca naučila da sačekaju svoju nagradu. Mogu da imaju tabelu

na kojoj štikliraju za željeno ponašanje ono što su završili ili svoju knjigu u kojoj lepljenjem sličicama popunjavaju određen broj „kućica” i za to dobiju specijalnu nagradu. Tabela ili knjiga treba (kroz simbol, štikliranje ili nalepnicu) jas-no da pokaže šta je nagrada i ovo treba da objas-nite verbalno ili vizuelno. Ovaj sistem najbolje deluje ukoliko su i roditelji uključeni i podstiču dete svojom zaintereso- vanošću i pohvalom. Važno je da ove tabele i knjige budu dizajnirane tako da ostavljaju prostora i za „loše” dane, a da to ne utiče loše na detetovu motivaciju ili do-vede to toga da dete pomisli da nagrade neće ni

biti. Nemojte oduzimati nalepnice za loše ponašanje već budite pozitivni u svojim očekivanjima da će, iako je danas bio loš dan, sutra biti bolje.

Pogledajte takođe i Poglavlje 8, Strategije za podršku ponašanju.

Kako naučiti dete da sediKada dete sa poteškoćama iz spektra autizma krene u vrtić ili školu, jedna od prvih stvari koju ga treba naučiti je da sedne kada se to od njega traži. Školsko okruženje može biti posebno stimulativno za dete, jer ono može imati povišenu senzornu os-etljivost, i razni zvukovi, mirisi ili boje u sobi mogu da ga preplave. Ono možda neće razumeti zašto mora da sedne kad i ostala deca, i neće osetiti da je važno da

to da su do tada deca naučila da sačekaju svoju nagradu. Mogu da imaju tabelu


udovolji učiteljici i uradi kako ona kaže. Međutim, naučiti dete da sedi na času je veoma važna veština i preduslov mnogim aktivnostima ranog učenja u školi ili kod kuće. Kada dete sedi lakše se fokusira na ono što je ispred njega i okolne stvari mu ne odvlače pažnju. Dete takođe zna da se, kada sedi, od njega očekuje da nešto radi - sluša priču, crta, slaže slagalicu, seče papir. Sto i stolica predstav-ljaju granice oko njega, a to je važno za mlađu decu jer im pomaže da obrate pažnju na zadatak pred sobom.

Šta možete da uraditePočnite tako što ćete sto odgovarajuće veličine i stolicu staviti u miran deo pros-torije. Stavite neke interesantne igračke na sto i vidite da li će dete samo doći da sedne i da istražuje igračke. Ukoliko to ne uradi, malo ga podstaknite tako što ćete tapkati po stolici i reći „Sedi”. Kada dete sedne pohvalite ga rečima „lepo je što si seo” i odmah mu pokažite sve divne stvari koje imate na stolu.

Neka deca će dotrčati do stola, uzeti najzanimljiviju igračku i otići da se igraju. Tada ćete uzeti igračku od deteta, sigurnim glasom reći: „Red je na mene”, i pokušati da privučete dete ponovo do stola da bi se igralo sa igračkama. Ponekad ćete morati odmah da pokažete detetu šta se od njega očekuje tako što ćete ga staviti da sedne, odmah ga nagraditi igračkom i reći: „Lepo je što si seo”.

Veoma maloj ili veoma aktivnoj deci možda će biti potrebno da dajete hranu ili piće kao nagradu da bi ih naučili da sede. Ukoliko je tako, samo nastavite. S vremenom možete da prestanete da ih koristite i zamenite ih zanimljivim igračkama.

Produžavajte vreme za koje očekujete da dete sedi - od nekoliko sekundi da bi po-jelo užinu ili pritisnulo prekidač (neko dugme), do 20 minuta ili više da bi završilo više aktivnosti na kojima radite. Od deteta školskog uzrasta tražićete da sedi koliko i njegovi vršnjaci, iako će mu možda biti potreban određen pristup prilagođen nje-govim obrazovnim potrebama.

Sedenje u grupiMlađoj deci sa poteškoćama iz spektra autizma sedenje u grupi može biti teško. Mogu biti osetljiva na blizinu drugih učenika i osećati neprijatnost. Velike školske prostorije (npr. hodnici, zajedničke prostorije) mogu da izazovu paničnu reakciju kod dece. Možda neće razumeti šta to učiteljica govori, neće shvatiti da se obraća učenicima ili da od njih očekuje da mirno slušaju i i prate šta im se govori. Mogu da imaju osećaj da na tom mestu moraju da sede zauvek i to može da ih uznemiri.Evo nekoliko ideja koje možete da isprobate:• Neka dete sedi u klupi sa strane ili ispred grupe, blizu učiteljice.• Za mlađu decu će možda biti potrebno da u početku sede odraslom u krilu. Kada

se dete navikne na pravilo da sedi u grupi na tepihu10, s vremenom može da nauči da sedi bilo gde na podu ili na stolici.

• Ukoliko je dete nemirno dok sedi na tepihu, neka sedne na stolicu dok odrasla osoba sedi na manjoj stolici iza njega i lagano ga pridržava.

• Neka deca lakše sede u grupi ukoliko tačno znaju gde da sednu. Stavite podmetač ili jastučić na mesto na podu gde dete treba da sedne.

10 Sedenje na tapihu podrazumeva grupni rad u vrtiću na određenom mestu na podu (prim. prev).


41

42

• Verbalno i vizuelno podsetite dete (koristeći simbol ili gest) da treba mirno da sedi i sluša.

• Ukoliko učiteljica čita priču, dajte detetu istu knjigu ili igračku koja simboli-zuje priču, kao što je meda, ili lutka koja predstavlja lik iz priče „Zlatokosa”.

• Koristite gestove, fi zički i verbalno podstičite dete da se uključi u pesmice.• Ako postavljate pitanja, nemojte zaboraviti da dete sa poteškoćama iz spek-

tra autizma možda neće shvatiti da treba da odgovori na pitanje ukoliko mu se ne obratite imenom. Zbog toga ga pozovite po imenu da biste mu privukli pažnju pre no što mu postavite pitanje. Zapamtite, takođe, da je prekasno ako izgovorite njegovo ime na kraju rečenice - pitanje će biti izgubljeno.

• Ako dete uznemirava drugu decu za vreme aktivnosti na tepihu, i ako im-ate pomoć koja vam je potrebna, razmotrite ideju da dete zajedno sa jednim ili dvoje dece odvedete u drugu prostoriju i obradite istu temu na direktniji način i sa više senzornih podsticaja. Na primer, učinite priču realnijom, ilustrujući je predmetima koje deca mogu da drže, pomirišu, osete, ili usporite tempo lekcija iz matematike i koristite realne primere, ili pripremite teme iz predmeta Svet oko nas korak po korak.

• U velikoj zajedničkoj sobi, stavite dete na kraj reda, tako da lako može da ode ukoliko mu je teško da sedi mirno. Možete staviti stoličicu ili jastuk da bi detetu pokazali da treba da ostane da sedi na jednom mestu.

• Odredite jasne ciljeve za dete i postepeno produžavajte vreme za koje očekujete da dete sedi u grupi. Ukoliko dete nema najbolje razvijen govor, veštine slušanja ili ne razume šta se dešava u zajedničkoj prostoriji, šta očekujete da postignete time što će tamo sedeti? Da li je dete spremno da uči da sedi mirno i sluša u velikoj grupi? Da li mu to pomaže da razvije svoje sposobnosti soci-jalne interakcije? Ukoliko su odgovori ne, a tu je još neko na raspolaganju za rad sa decom u učionici, iskoristite to vreme za individualni rad na podsticanju govora ili drugih osnovnih veština učenja.

Pogledajte Poglavlje 3 Struktuirano podučavanje, i Poglavlje 8 Strategije za podršku ponašanju.


43

Kako naučiti dete da čeka Deca sa autizmom ponekad imaju poteškoća da razumeju da će se nešto desiti u bliskoj budućnosti. Oni misle da ukoliko se nešto ne dešava sada, neće se nikada ni desiti. To može da ih uznemiri, a kod neke dece anksioznost i frustracija mogu dovesti do agresivnog ponašanja i napada besa.

Šta možete da uraditeNajbolji način da rešite ovakve situacije je da naučite dete da čeka. „Biće vam potreban simbol za čekanje”, koji treba da bude veći, jasnih boja, sa ispisanom rečju „Čekaj”. Isecite nekoliko ovakvih istih kartica i plastifi cirajte ih, s obzirom na to da će vam biti potrebne u svakoj situaciji kada dete treba da čeka. Potrebno je da imate najmanje po jednu od ovih kartica u školi i nekoliko kod kuće - možda po jednu u svakoj prostoriji kuće (posebno u kuhinji) i jednu u kolima. Svakog dana odvojite malo vremena da dete naučite čekanju.Za početak je najbolje da koristite motivišuću nagradu, kao što su balončići, čokolada ili čigra. Pokažite detetu šta imate i pitajte ga da li to želi. Na primer recite: ,,Da du-vamo balončiće?” i izdu-vajte mnogo balončića. Kada vam dete pokaže da želi još balončića, jasno kažite: „Čekaj”, i u isto vreme detetu pokažite karticu ili mu je dajte. Izbrojite do pet, onda recite: „Čekao si”, i duvajte još balončića.Postepeno produžavajte vreme za koje dete treba da čeka da bi dobilo ono što želi. Nemojte suviše brzo produžavati vreme, jer dete može da izgubi interesovanje i postane uznemire-no. Radite ujednačenim tempom za koji osećate da je odgovarajući i ne zaboravite da kažete: „Čekaj” kao i da svaki put koristite vizuelni podsticaj. Koristite znak „Čekaj” u mnogim različitim aktivnostima i situacijama.Kada vidite da je dete u stanju da čeka dovoljno dugo, što će u mnogome zavisiti od njegovog uzrasta i nivoa razumevanja, možete prestati da koristite vizuelni podsti-caj (karticu „Čekaj”) i samo kažite: „Čekaj”.Deci koja se uznemire u situacijama kada treba da čekaju može koristiti štoperica, tako da znaju tačno koliko treba da čekaju, ili kartica koja pokazuje „Čekaj večeru”, a sadrži potrebne simbole ili reči za tu aktivnost.


44

Kako motivisati detePonekad može biti teško motivisati decu sa poteškoćama iz spektra autizma da pokušaju da se uključe u različite aktivnosti, završe zadatke ili prate instrukcije. Oni nemaju suštinsku želju da udovolje drugima i ne mogu da vide svrhu mnogih aktivnosti koje treba da urade kod kuće i u školi.

Neka deca ne razumeju zašto treba da završe igru i uđu unutra, pa će to uvek dovesti do neke vrste socijalno neadekvatnog ponašanja. Drugoj deci, koja su navikla da neko za njih radi određene stvari, biće potreban pozitivan podstrek da nauče da to rade sama.

Neka deca sa autizmom se mogu osetiti obeshrabreno ukoliko naprave grešku radeći nešto novo. To je situacija u kojoj se teško snalaze. Čak i to što znaju da su svi ostali posvećeni određenom zadatku neće uvek biti dovoljno da ih motiviše da i oni pokušaju.

Šta možete da uraditeKoristite sistem nagrađivanja i uvek detetu dajte jasnu poruku: „Sada uradi to, a posle se igraj”. Drugim rečima, završi sada ovaj zadatak, a onda se možeš igrati sa vozićem deset minuta.

Lakše je ukoliko je nagrada predstavljena vizuelno. Dete mora da zna šta treba da uradi i šta će se desiti kada završi. Napravite vizuelni raspored koji pokazuje da nakon manje zanimljivih aktivnosti slede zanimljivije aktivnosti.

Obratite pažnju na to da zadatak koji dete obavlja mora biti u okviru detetovih mogućnosti. Neka deca koja pohađaju redovnu školu moraju suviše brzo da prel-aze gradivo i da urade mnogo zadataka koje ne razumeju, zato što su nastavnici pod pritiskom ispunjavanja nacionalnog kurikuluma. Pokušajte da zadatke učinite različitim kad god je to moguće i dajete konkretne primere. S druge strane, izbe-gavajte zadatke koji su suviše laki, na primer, da detetu uvek dajete isti radni list kao i drugim učenicima, očekujući od njega samo da ga oboji.


45

Neka dete sedi tamo gde je najmanje ometajućih faktora. Dobro je da dete sa autiz-mom sedi sa uspešnijim učenicima, jer tada ima dobre uzore i vršnjake koji mu mogu pomoći. Iako je nekad praktičnije da svi učenici kojima je potrebna dodatna podrška sede zajedno u grupi, to može postati najbučnija grupa koja ometa funkcionisanje odeljenja, i na taj način odmaže u motivaciji ili učenju deteta.

Obavestite dete na vreme kada će aktivnost u kojoj uživa biti završena i pripremite ga za sledeći, manje interesantan zadatak. Sistem semafora ovde može biti koristan, to jest, zeleni krug znači početak ak-tivnosti, žuti da je uskoro kraj i crveni da se aktivnost završava i da sledi druga. Možete, takođe, koristiti i štopericu da bi pokazali kako vreme prolazi.

Proverite da li dete razume uputstva. Deca sa autiz-mom imaju poteškoća u praćenju kompleksnih up-utstava ili instrukcija koje dajete celoj grupi.

Kada je dete mlađe ne zaboravite da ga odmah na-gradite. Postepeno produžavajte vreme za koje treba da čeka nagradu i povećavajte broj bodova koje tre-ba da sakupi da bi bilo nagrađeno, tako da će kako raste razviti sposobnost da sačeka nagradu do kraja dana ili nedelje.

Blisko sarađujte sa detetovim roditeljima. Oni će vam reći da li je nešto uznemirilo dete pre dolaska u školu ili da li je loše spavalo. U takvim situacijama postavite manje zahteve ili odredite više vremena za odmor.

Razvijanje pažnje i koncentracijePostoje mnogi razlozi zašto deca sa autizmom imaju poteškoća da održe pažnju na času. Ona imaju izraženu senzornu osetljivost, pa ih neki svakodnevni zvukovi, boje, mirisi ili teksture mogu fascinirati, ometati ili uznemiravati. Osobe sa autizmom koje su pisale o svojim iskustvima često pominju svoju senzornu osetljivost kao i to koliko senzorni utisci mogu biti neprijatni za njih i koliko mogu da ih preplave.

Šta možete da uraditeEvo nekoliko ideja o tome šta možete da uradite da se poveća obim detetove pažnje:

Neka dete sedi u najmirnijem delu prostorije, udaljenom od vrata i kompjutera (po-gledajte Poglavlje 3 Struktuirano učenje).

Pokušajte da ne vičete! To može da uznemiri i zbuni dete sa poteškoćama iz spektra autizma. Ukoliko naglasite kraj rečenice, to je ono na šta će dete obratiti pažnju i baš to uraditi, čak i ako je početak rečenice bio: „Rekla sam ti da ne...”.Obratite pažnju na detetove potrebe kada uvodite nova iskustva. Možda će mu biti potrebno postepeno uvođenje u crtanje ili aktivnosti sa testom, muziku ili fi zičko

pomoći. Iako je nekad praktičnije da svi učenici kojima je potrebna dodatna podrška


46

vaspitanje. Nemojte odustajati, već idite korak po korak i uvek ohrabrujte dete. Pokušajte da organizujete posebno mesto u prostoriji na koje će dete može da ode ukoliko aktivnosti u učionici postanu suviše teške za njega. Aktivnost u uglu učionice, na primer slušanje muzike sa slušalicama, biće dovoljno da odagna nepri-jatne zvuke i smiriće dete.

Nedostatak interesovanja za ono što radi je još jedan važan razlog zbog čega kod deteta dolazi do izražaja slaba pažnja i koncentracija. Dok neka deca sa poteškoćama iz spek-tra autizma žele da imitiraju vršnjake i prate na rigidan način školska pravila, druga deca sa istim poteškoćama neće želeti da rade ništa što nije u okviru njihovih interesovanja.

Evo nekoliko praktičnih promena koje možete da uvedete:

• Neka nagrade budu veoma motivišuće i ne dozvolite da dete čeka nagradu to-liko dugo da izgleda kao da je nikada neće ni dobiti.

• Budite sigurni da dete zna koliko zadataka treba da uradi i šta će se desiti kada završi zadatak.

• Ukoliko je moguće prilagodite zadatke tako da uključuju detetova interesovan-ja. Na primer, ukoliko dete voli vozove, a učite ga nizovima brojeva, označite vagone voza ili prugu nizovima brojeva.

• Radite stvari korak po korak i odredite zadatke tako da odgovaraju detetovom tempu.

Pažnja i ponašanje u učioniciNeka deca možda neće razumeti šta se od njih očekuje u učionici. Ukoliko im jasno ne kažete, neće znati da treba da sede i slušaju učiteljicu. Dete će možda misliti da se učiteljica obraća drugoj deci, a ne njemu. Neće mu biti jasno kada treba da započne neki zadatak i koliko će to trajati. Takođe, važno je znati da dete sa au-tizmom možda neće razumeti verbalne instrukcije koje učiteljica daje ili da može imati poteškoća pri pamćenju sleda instrukcija.

Ukoliko se ovo desi, pokušajte sledeće:• Da bi bili sigurni da vas dete sluša obratite mu se po imenu i napravite pauzu pre

nego što kažete neko uputstvo. Možete koristiti duže ili složenije rečenice kada se obraćate detetu sa razvijenim govorom, ali to radite samo ako je neophodno.

• Dok govorite, možete detetu davati vizuelni podsetnik da sluša ono o čemu se govori. To može biti ili simbol (crtež) ili znak (ruka na uvetu - znak za slušanje) ili pisani podsetnik.

• Koristite konkretne primere kad god je moguće, pogotovo kod mlađe dece.

• Neka verbalne instrukcije budu kratke, a najvažnije reči u rečenici naglašene. Ukoliko dete može da prati samo jednu po jednu instrukciju, važno je tako ih i davati.


47

• Budite sigurni da dete može da vidi šta treba da uradi i proverite da li je ra-zumelo zadatak. Ukoliko zna da čita, bolje je da napišite listu instrukcija kako dete može da precrta svaki korak kada ga završi.

• Pohvalite dete što češće, pogotovo mladu decu, govoreći: „Dobro je što si seo”, „Pogledao si me”, „Dobro si napisao”, „Dobro si to uradio”, i tako dalje.

Ukoliko dete neće da se smiriSvi ponekad imamo loše dane. Ukoliko dete sa autizmom ima loš dan i ne obraća pažnju na času, bolje je dati mu pauzu da se malo odmori nego pogoršati situaciju čekajući da uznemiri ostalu decu ili uradi nešto što predstavlja problem u učionici. Ukoliko se nalazi u zajedničkoj sobi, da li je možda bolje da radi nešto zanimljivo u sobi za igru? Ukoliko ima podršku odrasle osobe u razredu, da li može da ode u šetnju, da obavi neki posao za učiteljicu ili da ode u biblioteku? Možda može da ponese svoje zadatke i da ih završi u tihoj, praznoj sobi. Šta god da uradite, uradite to mirno, pre no što dođe do krize.

Važno je u takvim situacijama da se dete ne odvoji suviše od školskih aktivnosti i da mu ne damo nešto što obično dobije kao nagradu. Ukoliko je potrebno pokušajte da pronađete nešto drugo što je zanimljivo za dete. Dete mora da zaradi nagradu, iako je sasvim u redu da nagradu date za pokušaj, a ne za uspeh. I mali zadatak može zahtevati veliki napor kada imamo loš dan.Pogledajte takođe Poglavlje 3 Struktuirano učenje, i Socijalne priče, strana 83.

Razvoj imitativnih veštinaDeca uče neke nove veštine imitirajući druge. Ovo je teško za većinu dece sa poteškoćama iz spektra autizma. Mogu da nauče da imitiraju stvari koje ih fas-ciniraju, kao što su omiljene scene iz Diznijevih crtanih fi lmova ili čudne stvari koje im privuku pažnju, kao što je način na koji mlađa sestra jede svoju kašicu, ali imaju poteškoća u imitiranju važnih stvari kao što su govor, igra ili veštine socijalne interakcije. Možete stati ispred deteta, mahati i reći: „Maši pa-pa”, ali je velika verovatnoća da će dete izgledati zbunjeno, neće odgovoriti na to ili će pokušati nešto što nije u potpunosti odgovarajuće.

Vaša svest o tome je najvažnija. Ako zapamtite da imate dete koje ima poteškoće da vas imitira, to ne treba da vam predstavlja najvažniji problem kada ga učite novim veštinama. Neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma će imitirati svoje vršanjake isto toliko rigidno koliko vole da stvari budu uređene i nepromenljive. Međutim, oni će često imitirati bez razumevanja, tako da će im biti potrebna do-datna podrška kako bi im aktivnosti bile smislene.

Šta možete da uradite Sa mlađom decom igrajte igrice u kojima imitirate njihove glasove i pokrete i vidite da li će reagovati na to. Dete može da se iznenadi i da izgleda kao da je tek primeti-lo vaše prisustvo. Kada ste sigurni da ste privukli njegovu pažnju ponovo ga imiti-rajte ali unesite neku promenu i vidite da li će dete imitirati vas. (Pogledajte Učimo da se igramo: razvijanje odnosa, strana 15).


48

Pokušajte da izvodite prenaglašene zvukove ili smešne stvari, kao što su pravljenje grimasa ispred ogledala, pretvarajte se da ste duh ili zviždite. Uzmite dva slična šešira koja su upadljiva jer su veoma velika, veoma jarkih boja i veoma čupava. Stavite vaš šešir na glavu i gledajte se u ogledalu. Dajte detetu ogledalo i vidite da li će vas kopirati i uzeti drugi šešir.

U formalnijim situacijama učenja, a kada želite da vas dete imitira, uvek koristite kratke fraze i jasne rečenice. „Uradi to” je korisna rečenica u tom kontekstu, koju prati jasan primer onoga što želite da dete uradi. Dete će naučiti da rečenica „Uradi to” znači „Imitiraj šta sam ja uradila”. Možete reći: „Tapši” ili „Maši!”, pokazujući taj pokret kroz neku igru ili pesmu. Možda če biti potrebno da u početku koristite fi zičke podsticaje da bi naučili dete šta da uradi, ali vremenom ih povlačite iz upotrebe.

Važno je zapamtiti da učiti dete da imitira nije isto što i podučavati ga značenju onoga što imitira. Kada deca uče da imitiraju, socijalni kontekst u kojem to uče je mnogo važniji od samih fi zičkih veština. Oni će učiti kako druge osobe reaguju, šta očekuju i kakvo značenje to ima. Ako kažete „Uradi to” i mahnete, i dete vas imitira, ono će još uvek morati da uči i socijalni kontekst, to jest u kojim situaci-jama mašemo. To je, na primer, način pozdravljanja - gledate u drugu osobu kada mahnete, a ta osoba će reći: „Doviđenja!”, i odmahnuti vam.

Čak je i kod dece koja govore bolje što manje koristiti govor, s obzirom na to da će detetu biti lakše ako mu date primer onoga što treba da uradi pre no da mu da-jete duga verbalna objašnjenja. Ukoliko ga učite da sortira voće u grupe - jabuke, kruške, pomorandže - možete da demonstrirate šta dete treba da uradi, jednostav-no koristeći reči „jabuka”, „kruška”, „pomorandža”, pritom pokazujući gde koje voće treba da stoji. Ovo možete proširiti tako što ćete reći „jabuka sa jabukama”, „kruška sa kruškama”, ali nemojte doći u iskušenje da dajete duža objašnjenja. „Sada... treba da staviš sve jabuke zajedno u crvenu posudu, sve kruške idu zajedno u zelenu posudu, a pomorandže idu ovde, u narandžastu posudu. Da li misliš da možeš to da uradiš za mene?”. To će to biti previše za dete.

Deca koja imaju teškoća u crtanju ipak često mogu to da rade ukoliko im crtate deo po deo crteža (glava, telo, ruke, noge, lice), a oni to kopiraju korak po korak. Kod neke dece se ovo razvija u njihovo kreativno crtanje. Može pomoći da papir podelite na dva dela, tako što ćete na polovini iscrtati isprekidanu liniju tako da dete jasno vidi da postoje dve polovine - jedna za vas, jedna za njega. Ova strategija može biti korisna i kada učite dete slaganju delova ili sparivanju istih stvari. Tada sedite naspram deteta i i pokažite mu korak-po-korak, na vašoj strani, šta da radi, a dete će sedeti i kopirati šta vi radite dok to ne nauči da radi samostalno. U ovakvoj vrsti podučavanja nema mnogo kreativnosti, ali ovu aktivnost imitacije možete pretvoriti u naizmeničnu igricu, kada svako od vas dvoje naizmenično stav-lja deo po deo slagalice (ili kockice) i gleda šta će se desiti.


49

Ponavljanje je važno, pogotovo kod mlade dece. Čini vam se kao da nikada neće naučiti da pije izmišljeni čaj, da maše u znak pozdrava ili da nešto nacrta. Ipak, jednog dana to će se desiti - obično onda kada ne gledate.

Učenje po modelu i podsticanjePodsticanje i učenje po modelu, i oblikovanje situacija su tehnike koje možete koris-titi za učenja veština kroz proces koji je struktuiran i odvija se korak po korak. Ove tehnike su posebno važne za decu sa poteškoćama iz spektra autizma koja nemaju dovoljno razvijene veštine imitacije i ne razumeju šta treba da urade.

Oni imaju poteškoća u praćenju verbalnih instrukcija i ne mogu da zamisle da će im učenje nove veštine biti od koristi i pružiti im zadovoljstvo. Na primer, ukoliko želite da naučite mlađe dete da vozi tricikl, možda će vam to biti teže nego što ste očekivali i odustaćete prilično brzo. Dete je fi zički sposobno da vozi tricikl, ali ne ra-zume šta se i zašto očekuje od njega. Ono sedi na triciklu i igra se zvonom ili se neko vreme klati napred- nazad, a zatim silazi sa tricikla. Vi znate da će mu, ukoliko to bude naučilo, biti veoma zabavno da samostalno vozi tricikl po igralištu ili parku.

PodsticanjeDa bi naučili dete da vozi tricikl moraćete da koristite fi zičke podsticaje. Drugim rečima, stavite njegova stopala na pedale, držite ih rukama i gurajte unapred. Radite ovo polako, onoliko koliko dete svakog dana može da prihvati, sve dok ne stekne sigurnost. Dok gurate detetovo stopalo na pedali, koristite i verbalne podsticaje: „Vrti pedale!”. Postepeno smanjujte fi zički podsticaj tako da će detetu biti potrebno više snage da vrti pedale, ali ne smanjujte podsticaj previše, jer će dete odustati. S vremenom će biti moguće da u potpunosti izbacite fi zički podsticaj i da koristite samo verbalni, sve dok dete ne nauči da vozi tricikl samostalno.

Ovu tehniku možete koristiti za podučavanje većine motornih veština, pogotovo ako dete ima poteškoća u imitiranju i razumevanju verbalnih instrukcija. Najteži ali najvažniji deo je da prekinete sa fi zičkim podsticajima što je pre moguće, jer će u suprotnom ponašanje deteta zavisti od toga. Verbalni podsticaj je dobra početna podrška, ali i njega možete vremenom izbaciti ili zameniti znakom ili gestom.

Učenje po modeluOva tehnika se koristi kod dece koja imaju sposobnost imitiranja onoga što vi ra-dite. Pokažite detetu šta da uradi i tražite da vas imitira. Ukoliko dete to ne može da uradi ili pogreši, pokažite mu ponovo, ili koristite fi zički ili verbalni podsticaj da biste mu pomogli da uspešno završi aktivnost.


50

Oblikovanje situacija se dešava kada malim koracima menjate detetove veštine ili ponašanje kako bi postigli postavljene ciljeve. Na primer, ako dete stalno crta kružne linije, pokažite mu kako da nacrta krug, pa onda lice, pa neki drugi okrugli oblik kao što je jabuka, mačka ili Sneško Belić. Ukoliko dete voli da izgovara „Mamama”, možete da počnete tako što ćete imitirati zvuk i menjati u „Mama” ili „Mamica”. Ili, ako dete maše rukama uz muziku, pokažite mu kako da tapše. Ob-likovanje situacija predstavlja prirodnu reakciju kada učite mlađu decu i trebalo bi je stalno koristiti, uz mnogo nagrada za svaki novi korak.

Ruka preko rukeUkoliko radite sa detetom kome ne smeta dodirivanje, neke veštine ga možete naučiti tako što ćete staviti svoje ruke preko njegovih i raditi zajedno neku ak-tivnost. Ovo može biti korisno kada kod deteta razvijate manipulativne veštine i fi nu motoriku, kao što je skidanje poklopca sa posuda, korišćenje prekidača, upotre-ba noža i viljuške, olovke ili četkice za slikanje.

I opet, veoma je korisno da s vremenom smanjujete ovu vrstu pomoći tako da dete može samostalno da izvede poslednji korak, ili poslednja dva, i tako dalje.

Učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvomUčenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvom je teh-nika za učenje novih veština, posebno kod dece koja imaju poteškoća u organi-zacionim sposobnostima, pažnji ili govoru. Cilj je da raščlanite zadatak na manje delove. Budite sigurni da će dete postići uspeh pre nego što se oseti osujećenim.

Učenje veština od prvog ka poslednjem korakuOva tehnika se koristi kada raščlanjavate aktivnosti na manjekorake i učite dete prvom koraku u nizu. Kada dete savlada prvi korak učite ga sledećem i tako dalje. Na primer, kada želite da naučite dete da veže pertle, naučićete ga prvom koraku - prebacivanju pertle jedne preko druge - a vi ćete završiti vezivanje. Kada je dete savladalo prebacivanje pertle jedne preko druge, učite ga da napravi mašnu, zatim čvor i tako dalje. Na sva-kom stupnju, pohvalite detetovo napredovanje jer će osetiti da je postiglo nešto pozi-tivno.

Učenje veština od poslednjeg ka prvom korakuOva tehnika se koristi kada prvo učite dete poslednjem koraku neke aktivnosti kako bi osetilo zadovoljstvo zbog ispunjenog zadatka. Kada, na primer, učite dete da slaže novu slagalicu, vi sastavite sve delove osim poslednjeg, koje će dete sa zadovoljstvom staviti na mesto. Posle toga opet uradite sve, ali ostavite poslednja dva dela slagalice, koje će dete staviti ne mesto, zatim poslednja tri i tako dalje, sve dok dete ne bude u stanju da samo sastavi slagalicu.

govoru. Cilj je da raščlanite zadatak


51

Ova tehnika doprinosi izgradnji samopouzdanja i nagrađujuća je za dete. Mnoge veštine možete naučiti na ovaj način. Na primer, nizanje perlica je kompleksna veština jer zahteva aktivan rad obe ruke. Lakše je naučiti dete kako da povuče nit iz perle pre nego što ga naučite kako da provuče konac kroz perlicu. Nizanje možete podeliti u korake:• Vi držite perlicu i udenete nit, a dete je povuče iz perlice;• Vi držite perlicu, dete udene nit i provalači je kroz perlicu;• Dete drži perlicu, udene nit i provlači je kroz perlicu.Svaki korak zahteva određeno vreme da bi ga dete savladalo. Nemojte nastaviti sa istom aktivnošću iz dana u dan ako primetite da dete uopšte ne napreduje. Proba-jte druge aktivnosti koje su jednostavnije i mogu predstavljati „kamen temeljac”. Primer nizanja perlica možete promeniti i u namotavanje konca na kalem ili klip, nizanje testa i perlica različitih oblika i veličina.

Ponekad je lakše naučiti neku veštinu drugačijim redom nego što je uobičajeno. Ukoliko je ovaj način lakši za dete i daje mu osećaj postignuća, onda samo napred. Važne stvari koje treba da zapamtite:• Podelite zadatak na manje korake.• Učite dete jedan po jedan korak.• Budite uporni - nemojte dozvoliti da svakog dana različite osobe uče dete da

koristi nož i viljušku na različite načine.• Budite sigurni da je uspeh sastavni deo procesa.• Često pohvalite dete.

Generalizacija veština i znanjaDeca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju veoma rigidno mišljenje. To znači da imaju izrazitih poteškoća da prenesu ono što su naučila u jednoj situaciji na drugu sličnu situaciju. Roditelji će reči: „Ona uvek koristi nož i viljušku kod kuće”, a to može biti novost za učiteljicu, koja će odgovoriti: „Čudno, izgleda da ovde ne zna šta da radi sa viljuškom. Imamo poteškoća da je zaustavimo da sve jede rukama”. Takođe, dalji razgovori mogu otkriti neke veštine koje je dete naučilo u školi - presvlačenje za bazen, koje, na primer, roditelji nisu znali da dete može da radi samostalno. Ovakav nedostatak sposobnosti da se jedna veština ili znanje gen-eralizuje na druge situacije može da bude ozbiljna teškoća ukoliko učiteljica nije svesna koliko dete zapravo može da bude rigidno.

Šta možete da uraditeOvo donekle zavisi od detetovog nivoa razumevanja stvari, ali u osno-vi je važno da uvek uopštavate ono što podučavate dete, kroz veliki broj relevantnih situacija i primera. Evo primera kada podučavate govorno-jezičke sposobnosti. Uzmite lepu sliku kuće i naučite dete sledećem: „Ovo je kuća”. Morate biti sigurni da dete zna kako prave kuće izgledaju i da ih ima u različitim oblicima i veličinama.

radi samostalno. Ovakav nedostatak sposobnosti da se jedna veština ili znanje gen-


52

Većina slikovnica prikazuje seoske kuće sa strmim krovovima, dimnjakom i cvet-nim puzavicama koje rastu uza zid. Medutim, veliki broj dece živi u naseljima koja imaju iste kuće u nizu ili zgradama koje uopšte ne liče na ove seoske kućice.

Obrazovanje u redovnim školama u velikoj meri zavisi od pretpostavke da će deca brzo početi da generalizuju ono što su naučila na različite i mnogobrojne situacije. Obezbedite da dete sa poteškoćama iz spektra autizma ima prilike da uči o istim stvarima u različitim situacijama, počevši od različitih praktičnih i važnih prim-era. Ako imate dete koje može da oduzima samo uz korišćenje štapića, biće mu potrebno da tu istu veštinu vežba na praktičnim primerima u različitim situacijama pre nego što pređe na učenje složenijih zadataka.

Obezbedite dobru komunikac-iju između učitelja, roditelja i svih onih koji su uključeni u brigu o detetu, tako da dete može da vežba nove veštine kod kuće, u vrtiću ili u školi. Sveska u koju zapažanja i sit-uacije upisuju i roditelji kod kuće i učiteljica u školi/vrtiću može biti veoma korisna za dobru komunikaciju i inform-isanost svih.

pre nego što pređe na učenje složenijih zadataka.


Struktuirano učenje


Strktuirano učenje je jedan aspekt podučavanja koji se koristi u Tretmanu i obrazovanju dece sa autizmom ili dece sa srodnim poteškoćama u komunikaci-ji (ili skraćeno TEACCH11 ), koji je razvijen u Severnoj Karolini u Sjedinjenim Američkim Državama. Koristi se širom Velike Britanije u različitim oblicima, u specijalizovanim školama i odeljenjima za decu sa poteškoćama iz spektra autizma, a nastavnici, roditelji i svi koji su uključeni u brigu o detetu ga prilagođavaju kako bi odgovarao potrebama deteta i situacije u kojoj se koristi.

Najvažniji aspekt struktuiranog učenja je da dete može tačno da vidi koji je zadatak pred njim i šta će se desiti kada zadatak završi. Dete ima raspored koji pokazuje redosled aktivnosti, a zadaci su vizuelno predstavljeni tako da je detetu jasno šta treba da radi. Za dete sa veoma razvijenim sposobnostima, ovo može značiti da ima pisanu listu instrukcija koje detaljno opisuju svaku aktivnost i zadatak. Za mlađe dete, koje radi aktivnosti sortiranja, ovo može značiti da ima nekoliko objekata za sortiranje, kao i vizuelne podsticaje kao što su činije u boji ili velike i male činije koje pokazuju kako nešto treba da bude sortirano. Zadaci i aktivnosti su bazirani na detetovim veštinama i potrebama i uče se korak-po-korak tako da važne veštine u okviru ranog učenja ne budu izostavljene.

Korišćenje struktuiranog učenja ublažava anksioznost i pospešuje pažnju i moti-vaciju. Takođe umanjuje visok nivo zavisnosti deteta o odrasloj osobi. Vizuelna organizacija rada, tako da dete s autizmom vidi šta treba da uradi i ne bude ometano nevažnim detaljima, je uvek veoma važna i treba je imati na umu kad god radite nešto sa detetom.Struktuirano učenje je posebno korisno kada:• Imate dete sa slabom pažnjom, dete na čiju pažnju utiču ometajući faktori ili je

nezadovoljno• Želite da naučite dete da samostalno završi zadatak ili niz zadataka• Želite dete da naučite nove veštine a dete ima poteškoća da razume šta treba da

uradi.Strukturisano učenje je korisno i kod kuće - posebno za učenje veština samostalnog oblačenja ili umivanja. U vrtićima, pomaže deci koja se lako uznemire da se smire i obezbeđuje usmerenost na učenje novih veština i rada na specifičnim razvojnim ciljevima. Kako dete raste, struktuirano učenje pomaže u razvoju veština samostal-nog obavljanja zadataka tako da dete zna šta se očekuje i nije potrebno da odrasla osoba bude konstantno pored njega.

Sledećih nekoliko stranica o struktuiranom učenju sadrže informacije pod sledećim pod- naslovima:• Razvijanje i korišćenje rasporeda i planova• Kako je organizovano struktuirano učenje• Zadovoljavanje potreba deteta sa poteškoćama iz spektra autizma u vrtićima ili

igraonicama 11 TEACCH je skraćenica od Treatment and Education of Auistic and related Communica-tion-handicapped Children (prim. prev.). U daljm tekstu ćemo koristiti skraćenicu Po

glav

lje 3

53

54

Razvijanje i korišćenje rasporeda i planovaVeliki broj dece sa poteškoćama iz spektra autizma mora da zna šta se trenut-no dešava i šta je ono što će se sledeće desiti. Teško se snalaze sa promenama i neočekivani događaji ili prekidanje aktivnosti ih mogu uznemiriti. Često imaju poteškoća da se organizuju i mogu osećati izuzetnu anksioznost kada su suočeni sa nečim nepoznatim.

Rasporedi i planovi su stoga korisni i kod kuće i u školi. U školi će se dete, upoznato sa dnevnom rutinom, osećati mnogo opuštenije kada vidi da je ona predstavljena pred njim u slikama ili rečima. Dete će kod kuće imati struk-turu dana i neće osećati da je prepušteno besciljnom i ne-organizovanom korišćenju slobodnog vremena.

Za rasporede i planove mogu se koristiti fotografi je, sim-boli, crteži ili reči, u zavisnosti od toga šta dete razume. Važno je da su jasni, nedvosmisleni i ne daju previše informacija u isto vreme. Mogu biti napisani na papiru u formi liste ili kao kartice poređane na traci. Raspored možemo korisiti za raščlanjivanje školskog dana ili jedne aktivnosti na korake koje dete može da izvede. Može se koristiti kod kuće da bi prikazao dnevnu rutinu, pomogao u organizovanju i struktuiranju vremena predviđenog za dnevne obaveze ili za učenje određenih veština.

Pravljenje rasporeda za dete u vrtićuČičak traka je izuzetan izum, vrlo koristan kada hoćete da napravite raspored za mlađe dete. Obavezno plastifi cirajte simbole, fotografi je i crteže da bi bili čvršći kako bi ih koris-tili iznova i iznova.

Za mlađe dete, koje kreće u vrtić, najbolje je koristiti raspored koji ima jasne simbole ili jednostavne crteže. Prva stvar koju morate uraditi je da naučite dete šta simboli znače. Ovo može potrajati nekoliko nedelja, pa počnite sa jednostavnim ra-sporedom i konstantno ga koristite svaki dan.

Na različita mesta koja su povezana sa onim na šta se odnose simboli, stavite veće slike sa istim simbolima. Tako, na prim-er, simbol za igranje napolju možete staviti i na izlazna vrata, simbol „Mleko, pa priča” na neko mesto blizu tepiha, simbol „Kuća/Dom” u blizini izlaza i tako dalje.

Slike za glavne dnevne aktivnosti poređajte od gore ka dole ili s leva na desno na karticama. Čičak-traka, koja se između kartica vidi 5 cm (2 inča), trebalo bi da bude u različitoj boji od kartica, a bilo bi korisno da napravite i malu kutiju ili džep na dnu u koji biste stavljali kartice sa aktivnostima koje su završene. Ukoliko niste u mogućnosti da to učinite, sanduče

ili torbica pored rasporeda mogu biti jednako korisni.


55

Možete simbole prikazane na slikama poređati od vrha ka dnu rasporeda.

Za termine kao što su „Igra unutra” (u zatvorenom) ili „Igra napolju” koristite crteže omiljene igračke ili aktivnosti koje koristite u to vreme.

Na početku sesije (rada) pokažite detetu njegov raspored, koji bi trebalo da je na zidu, pristupačan i udaljen od ostalih vizuelnih ometajućih faktora. U početku, razgovarajte samo o simbolu na vrhu. Tek kada dete razume raspored možete da pokažete svaki simbol pojedinačno i da kažete na šta se odnosi.

Za decu koja vole da gledaju fotografije, možete umesto (ili pored) simbola staviti i fotografiju na kojoj dete radi tu aktivnost. Medutim, budite sigurni da su fotografije jasne i nedvosmislene, jer postoji mogućnost da će dete izdvojiti i gledati samo jednu stvar na fotografiji (na primer, balončiće) iako mu to nije na raspolaganju svakog dana.

Odnesite simbol prve aktivnosti na mesto gde će aktivnost biti izvedena i povežite je sa velikim simbolom koji tamo stoji. Kada aktivnost bude završena vratite se sa detetom do rasporeda i, uz reči: „Igra je završena”, stavite simbol u kutiju ili džep na dnu rasporeda ili u plastičan koverat takođe na zidu. Zatim uzmite drugi simbol, pokažite ga detetu, recite: „Sada radimo” i odnesite ga da bi ga povezali sa simbo-lom u struktuiranom delu za rad.

Ukoliko se dve aktivnosti dešavaju u isto vreme, kao što su na primer „pijemo mle-ko i čitamo priču”, u redu je staviti ih na isti simbol ili koristiti samo jedan simbol koji se odnosi na obe aktivnosti - možda stolice poređane u krug.

Ukoliko je neka aktivnost promenjena, na primer pada kiša i nije moguće igrati se napolju, obavezno što pre promenite taj simbol na rasporedu. Takođe, precrtajte crvenom bojom veliki simbol za igru napolju, koji stoji na izlaznim vratima, da bi detetu pokazali da danas nema igre napolju. Ovo neće uvek smiriti dete, posebno mlađe dete, tako da ćete morati unapred da organizujete i druge strategije.

Za dete može biti posebno uznemiravajuće ukoliko je ukinut čas plivanja - morate unapred da smislite kako ćete pripremiti dete za ovo i koja će aktivnost to zameniti. Socijalne priče (pogledajte stranu 83) mogu biti korisne za pripremanje deteta da razume šta će se desiti ukoliko je plivanje ukinuto.

Imajte na umu da, kako dete uči značenje svakog simbola, neće biti potrebe za povezivanjem tih simbola sa različitim oblastima gde se aktivnosti odvijaju. Jed-nostavno uzmite karticu sa rasporeda i odnesite je tamo gde ćete raditi.

Veliki broj dece sa poteškoćama iz spektra autizma koja pohađaju redovne os-novne škole se veoma dobro snalaze i bez rasporeda. Ona prate šta druga deca rade i ne žele da rade ništa što bi ih učinilo drugačijima. Međutim, ukoliko je došlo do promene njihovog uobičajenog dana ili imaju nastavnika na zameni, to može da ih uznemiri i da dovede do toga da se teže koncentrišu. Ona mogu da otežaju i poremete tok časa. Nastavnici ovo mogu da izbegnu tako što će ra-spored časova jasno napisati na tabli. Ukoliko je došlo do promene u poslednjem trenutku, onda je to lako izmeniti i dete zna šta će se desiti. Ovo takođe može biti korisno i za drugu decu u razredu.


56

Kod kuće rasporedi mogu biti od ogromne pomoći kako bi podstakli dete sa poteškoćama iz spektra autizma da se organizuje. Na primer, mogu pomoći pri aktivnostima jutarnjeg oblačenja i spremanja za školu ili pri večernjim rutinama spremanja za spavanje. Takođe, mnoga deca vole da čitaju vodiče kroz televizijski program iako jako dobro znaju kada će na televiziji biti njhove omiljene emisije. To što čitaju vodič daje im dodatno samopouzdanje da se ništa nije promenilo.

Ova tehnika može biti korisna i za druge nedeljne aktivnosti i izlete, kao što su kupovina, omladinski klub, časovi glume i tako dalje. Možemo učiniti da se dete oseća sigurnijim ako negde postavimo nedeljni raspored. Koristite reči, crteže ili fotografi je u zavisnosti od toga šta je detetu najlakše da prati i obavezno ih obnav-ljajte u skladu sa onim što se događa. Razmislite o tome kako biste se vi osećali da ste izgubili svoj planer ili zaboravili da u njega unesete neke važne izmene.Rasporede i planove možete korisititi za učenje veština samoposluživanja. Prim-era radi sledi lista instrukcija za dečaka koji zna dobro da čita, ali postaje veoma zbunjen kada treba da koristi toalet. On uzima previše toalet-papira i ostavlja ga po podu toaleta. Zbuni se i zaboravi da povuče vodu ili opere ruke. Pokušajte da napišete ovakvu listu i shvatićete koliko su neke stvari koje svaki dan radimo zapravo komplikovane!

Nakon što kakiš12:

12 U originalu stoji “Aft er doing a poo”, što na srpskom znači “Nakon što kakiš”. Lista je na-menjena detetu i zato je jezik prilagođen tome da ono razume instrukcije (prim.prev.)


• Ustani• Povuci papir do crvene linije• Pocepaj papir po zelenoj liniji• Sagni se i obriši guzu• Stavi papir u WC šolju• Povuci još malo papira do crvene

linije• Pocepaj papir na zelenoj liniji

• Opet obriši guzu• Stavi papir u WC šolju• Podigni gaćice• Podigni pantalone• Pusti vodu• Idi do lavaboa i operi ruke sapunom• Idi nazad na čas ili da se igraš

57

Liste i planove sa instrukcijama dete bi trebalo da nekoliko puta isproba zajedno sa odraslom osobom, kako bismo bili sigurni da dete razume šta treba da uradi i da bismo proverili da li su instrukcije jasne i nedvosmislene. Iznenadujuće je kako može biti teško davati jasne korak-po-korak instrukcije. Ukoliko neke korake izos-tavimo dete ih neće uraditi.

Takođe mogu se koristiti i druga vizuelna pomagala. U ovom slučaju, držač toalet-papira je obeležen zelenom linijom na mestu gde toalet-papir treba pokidati, a cr-vena linija je ispod držača (46 cm ispod držača, negde na zidu, na primer). Dete je naučeno kako da povuče papir do crvene linije i pokida ga kod zelene linije, obriše se i prati instrukcije koje su zalepljene na zidu u visini očiju. Instrukcije poput ovih mogu pomoći i drugoj deci.

Kako je struktuirano učenje organizovanoPrimer 1U vrtićkoj grupi imate trogodišnjeg Džozefa koji trčkara po sobi, dodiruje neke stvari ali retko pokušava bilo šta novo.

On voli da slaže slagalice i toliko je opsednut brojevima i slovima da će provesti najveći deo vremena gledajući postere sa alfabetom ili brojeći ukrasne lajsne na plafonu.

U objektu imate sobu za posebne aktivnosti, ali on tamo sve vreme provodi gledajući brojeve na zidu. Želite da ga usmerite na nešto drugo, ali kako to možete da uradite?

Šta možete da uraditeNapravite raspored sa slikama, fotografijama ili simbolima koji pokazuju glavne dnevne aktivnosti. Uključite i simbol ili fotografiju „Sad radimo”.

Pronađite u okviru učionice mesto za rad na kome nema mnogo ometajućih faktora. Odvojite ga pregradama (platnima, zadnjim delovima polica, zidom) kako bi taj prostor učinili što jednostavnijim. Kada se Džozef navikne da sedi na tom mestu, može početi da ga shvata kao svoje mesto za rad.• Biće vam potrebne dve posude ili kutije (različitih boja) - na jednoj napišite

„Sad radimo”, a na drugoj „Završeno”. Trebaće vam i pet plastičnih nesesera. Stavite dva parčića čičak-trake na svaki plastični neseser. Uzmite jednu dužu traku čičak-trake.

• Uzmite sva seta brojeva od „1” do „5”, napišite ih na karticama koje ćete plasti-ficirati i na poleđini zalepiti čičak-traku. Takođe, uzmite simbol ili sliku nečega što Džozef zaista voli - u ovom slučaju, bukvar.

• Redom zalepite jedan set brojeva na traku čičak-trake i po jedan broj na svaki plastični neseser. Nakon broja „5” stavite na traku čičak-trake simbol za nagradu.

• U svaki plastični neseser stavite jednu aktivnost. Stavite tačno ono što je Džozefu potrebno da izvede tu aktivnost i ništa više. Na primer, ukoliko želite da izabere samo tri bojice, stavite smo tri bojice. Ukoliko želite da namota pet kalema koncem, stavite pet kalema.

• Ništa ne sme da bude zbunjujuće ili dvosmisleno. Deci sa poteškoćama iz spek-tra autizma je teško da shvate šta je važno, a šta nije. Mogu da budu zbunjena velikim brojem boja, veličina i oblika, i neće znati odakle da počnu.


58

• Stavite redom sve plastične nesesere u kutiju „Sad radimo”. Zelena boja je do-bra za ovu kutiju.

• Na sam početak stavite aktivnost koju Džozef može da izvede. To mu pomaže da se usmeri da sedi i da u startu bude uspešan.

• Organizujte vaše mesto za rad tako što ćete kutiju „Sad radimo” staviti sa leve strane, a kutiju „Završeno” sa desne strane. Red kartica sa brojevima od „1” do „5” (koje su zalepljene na traku čičak-trake) trebalo bi da budu u sredini, tako da ih Džozef može dohvatiti. Brojeve možete poređati od gore ka dole ili s leva na desno. Neka deca neće moći da povežu brojeve pa bi trebalo da umesto toga imaju pet jednostavih oblika u boji, koje će povezivati.

• Povedite Džozefa do njegovog rasporeda i pokažite mu simbol „Sad radimo” pre no što sedne za sto. Ukoliko je moguće, trebalo bi da sednete naspram Džozefa kako bi video vaše lice i pratio vaš primer (radio isto što i vi). Ukoliko to nije moguće sedite pored njega. Pokažite mu kako da uzme prvu karticu sa trake, poveže je sa prvim neseserom u kutiji i završi aktivnost. Zatim, kada završi, podstaknite ga da karticu i neseser stavi u kutiju „Završeno”. On zatim uzima drugu karticu, i ostale redom, dok ne završi sve aktivnosti.

• U početku ćete morati da pokažete Džozefu šta da uradi kroz davanje primera i podsticanje. Govorite jasno i kratko, koristeći dosta pohvala i naglašavajući glavne reči: „Nađi istu karticu”, „Otvori neseser”, „Dobro si napisao”, „Gotovo”.

Kada uvedete struktuirano učenje, verovatno ćete morati da nagradite Džozefa nakon svakog završenog zadatka. Nagrada treba da bude nešto što ne oduzima previše vre-mena i ne ometa rad. Nešto od hrane, kao što je suvo grožđe, može biti dobra nagrada. Ili možda balončići. Velika nagrada dolazi na kraju, kada su svi zadaci završeni.

Veoma je korisno da se kod mlađe dece ovo struktuirano vreme koristi za učenje novih veština. Kada je dete naučilo novu veštinu podstaknite ga da je vežba u vrtiću zajedno sa drugom decom ili u manjim grupama. Da bi se veština generalizovala radite sa različitim materijalima ili u različitim kontekstima. Na primer, ukoliko je dete naučilo da niže perle u struktuiranoj situaciji učenja, naučite ga da zajedno sa vršnjacima namotava konac na kalem, da niže testo, plastične oblike i slično, da bi napravilo ogrlice, kaiševe, komične crve, ukrase za jelku ili Božić i slično.

Neka deca veoma brzo uče nove veštine uz korišćenje ovog metoda. Ako je to slučaj, menjajte aktivnosti tokom struktuiranog učenja i primenjujte ih u učionici.


58

59

Čak i kratki časovi struktuiranog učenje dnevno (20 do 30 minuta) mogu biti do-voljni da se dete usmeri na aktivnost, nauči novu veštinu i unapredi pažnju i kon-centraciju tokom dana.Primer 2Džo je u trećem razredu osnovne škole13 i tokom čitavog dana ima podršku odrasle osobe. On ima autizam i dispraksiju i zavisi od svog asistenta.

Iako se njegov govor i socijalne veštine dobro razvijaju, ne može da čita ili piše bez pomoći simbola.

Džo ima slabu memoriju, on je zamišljen i drugi mu lako skreću pažnju. On voli da vrti različite predmete i uspeva da pronade različite stvari i vrti ih i onda kada bi trebalo da radi.

Kada Džoov asistent nije tu, on je prepušten sanjarenju i vrti predmete ili ga odvode u pomoćnu sobu vrtića da bi mu „pružili podršku”, iako to obično znači da on bira aktivnost u kojoj uživa i uvek se igra sam.

Šta možete da uraditeVeoma je važno da Džo nauči da sam radi neke aktivnosti. Trebalo bi da svakog dana samostalno obavlja neke struktuirane aktivnosti kroz koje će vežbati veštine koje su mu potrebne, ali one koje mu nisu previše teške.• Obezbedite Džou mesto za rad u mirnom delu učionice. Unapred pripremite nje-

gove aktivnosti tako da zna šta treba da radi i koristite simbole da biste podržali kratke pisane instrukcije. Budite sigurni da ima sve što mu je potrebno pri ruci ili mu dajte listu sa slikama onoga što treba da sakupi.

• Postepeno produžavajte vreme koje Džo provodi u samostalnom radu. Počnite sa deset minuta, a onda, kada ovo postigne, dodajte još pet minuta i tako dalje, sve dok ne postignete vreme koje je prihvatljivo za Džoa.

• Dajte mu dovoljno zadataka da bi popunio zadato vreme. Koristite traku sa brojevima kao što je prethodno opisano, ili korisite matematiku, pisanje, čitanje i druge simbole. Stavite svaki udžbenik ili aktivnost u plastični neseser u kutiju za rad, a pripremite i kutiju za završene aktivnosti, kao što je opisano.

• Džou je potrebna veoma motivišuća nagrada. Dobra nagrada može biti posebna igračka za vrtenje, za koju ćete mu dati deset minuta da je vrti kada završi svoje aktivnosti. On, takođe, može imati i knjigu sa ponuđenim nagradama iz koje će sam izabrati svoju nagradu.

• Može biti korisno da mu rad organizujete tako da dobije dodatno vreme za na-gradu ako svoj rad završi brzo, ili manje vremena za nagradu ukoliko je veoma spor. On ima sposobnost da ovo razume.

• Džoa bi takođe trebalo podstaći da radi aktivnosti u grupi i tako stiče podršku vršnjaka. On može da čita koristeći simbole i može da završi zadatak koji podra-zumeva sečenje, lepljenje, bojenje, slaganje i povezivanje slika i tačkica. Može da popuni prvo slovo reči. Kako se Džo bude navikavao da radi samostalno u svom prostoru, moći će ove veštine da iskoristi i u grupnim situacijama.

13 U britanskom sistemu treći razred osnovne škole (eng. Year 3) pohađaju deca uzrasta od 7 do 8 godina (prim. prev.).


60

Primer 3Lili ima sedam godina i ima autizam. Ona pohađa lokalnu osnovnu školu i može da čita jednostavne tekstove.

Ona voli da radi isto što i ostala deca, ima razvijene veštine imitacije i buka ili ak-tivnosti joj ne skreću pažnju. Ona može da se samostalno snalazi veći deo dana u učionici, uz malu pomoć učiteljice i vršnjaka.

Međutim, kod kuće nije tako samostalna. Ona ima dva mlađa brata od tri i pet godina i ujutru je uvek žurba jer Lili neće sama da se umije i obuče za školu već to mora da radi njena majka. Fizički, nema nijednog razloga zašto se Lili ne bi obukla sama jer može da se presvuče za čas plivanja ili čas fi zičkih aktivnosti u školi. Ima dovoljno vremena ujutru da se obuče jer ustaje rano i odmah silazi dole da uključi tel-evizor. Ovo je podržano i od strane čitave porodice kako bi imali malo više vremena za spavanje.

Šta možete da uraditeLilini roditelji će morati da ustaju kad i ona da bi je naučili da prati rutinu. Kada bude naučila šta treba da uradi neće imati problema da se snađe sama.

• Trebalo bi da Lili ima raspored koji će prikazivati sled stvari koje ujutro treba da obavi. Raspored može biti napravljen od slika i reči ili samo do reči.• Aktivnosti (prikazene simbolima ili rečima) su na kar-ticama koje su na traci zalepljene čičak-trakom tako da ih Lili skida i stavlja u kutiju za završene aktivnosti, kako koju obavi.• U svojoj sobi, Lili ima dve kutije. Na jednoj piše „Pidžama”, a na drugoj „Garderoba”.• Uveče, Lilinu garderobu stavljate u kutiju i to po redu po kome ona ujutru treba da je obuče. Koristeći sistem učenja veština od posledenjeg ka prvom koraku (pogledajte stranu 50), naučićete je da ujutru skine pidžamu, stavi je u kutiju „Pidžama” i obuče garderobu iz druge kutije. Još uvek joj je potrebna pomoć za obuvanje čarapa i cipela, tako da to ostavite za kasnije.• Na dnu kutije sa garderobom je velika slika televizora. Lili će naučiti da kada se obuče može da ide da gleda televiziju.• Ukoliko je Lili u pidžami i gleda televiziju ujutru kada roditelji ustanu, televizor se isključuje, odvodite Lili do njenog rasporeda, pokazujete joj šta je trebalo da uradi i kažete joj da to uradi. Ukoliko Lili negoduje, ignorišite to, ali uvek je pohvalite kada se obuče.


Međutim, kod kuće nije tako samostalna. Ona ima dva mlađa brata od tri i pet godina i ujutru je uvek žurba jer Lili neće

majka. Fizički, nema nijednog razloga zašto se Lili ne bi obukla sama jer može da se presvuče za čas plivanja ili čas fi zičkih aktivnosti u školi. Ima dovoljno vremena ujutru da se obuče jer ustaje rano i odmah silazi dole da uključi tel-evizor. Ovo je podržano i od strane čitave porodice kako bi

Lilini roditelji će morati da ustaju kad i ona da bi je naučili da prati rutinu. Kada bude naučila šta treba da uradi neće imati problema da se snađe sama.

napravljen od slika i reči ili samo do reči.

ticama koje su na traci zalepljene čičak-trakom tako da ih Lili skida i stavlja u kutiju za završene aktivnosti, kako koju obavi.

redu po kome ona ujutru treba da je obuče. Koristeći sistem učenja veština od posledenjeg ka prvom koraku (pogledajte stranu 50), naučićete je da ujutru skine pidžamu, stavi je u kutiju „Pidžama” i obuče garderobu iz druge kutije. Još uvek joj je potrebna pomoć za obuvanje čarapa i cipela, tako da to ostavite za kasnije.

Lili će naučiti da kada se obuče može da ide da gleda televiziju.• kada roditelji ustanu, televizor se isključuje, odvodite Lili

kažete joj da to uradi. Ukoliko Lili negoduje, ignorišite to,

61

• Kada treba da se umije Lili ima još dve kutije u kupatilu. Na jednoj piše „Umivanje”, a na drugoj „Gotovo”. U kutiji „Umivanje” su peškir, peškirić za ruke, četkica za zube, pasta za zube, a na dnu je slika četke za kosu. Koristeći učenje po koracima učite Lili da se umije ujutru, uz minimalnu pomoć. Kada se umila, majka joj daje malo kreme za ruke kao nagradu - Lili voli da je maže na ruke.

U toku vikenda i praznika Lili ima istu rutinu (prvo oblačenje, onda gledanje televizije) jer još uvek nije u mogućnosti da razlikuje izuzetak od ovog pravila. Međutim, jednom kada se navikne na svoju rutinu oblačenja, možete joj dati vizue-lni raspored svakog dana, koji će pokazivati kojim danima mora da se obuče pre gledanja televizije, a kojim danima može da se obuče nakon doručka. Ovo će joj pomoći da razume da su dani različiti i da ne insistira na istoj rutini svakog dana.

Lili voli da ide u školu tako da joj je to nagrada. Tokom vikenda i praznika ima knjigu sa nagradama iz koje bira svoju nagradu kada je završila sve za-datke po rasporedu.

Šta ovi primeri pokazujuOva tri primera pokazuju neke od načina korišćenja struktuiranog učenja kao podrške u učenju dece sa poteškoćama iz spektra autizma. To može da pomogne nastavnicima i roditeljima da se nose sa problemima u ponašanju u učionici i kod kuće, zato što je dete smirenije, zna šta se od njega očekuje i šta će se sledeće desiti. Iako tehnika zavisi od sistema motivišućih nagrada, kako dete odrasta i postaje samopouzdanije moguće je uvesti štikliranje i nalepnice koje treba da „čuva” za nagradu.Struktuirano učenje možete prilagoditi većini situacija. Nastavnici u redovnim školama su ponekad zabrinuti da struktuirano učenje izoluje dete sa autizmom od ostale dece. Međutim, treba napraviti ravnotežu između zadovoljavanja detetovih kompleksnih potreba, s jedne strane, i pružanja pomoći da uči zajedno sa vršnjacima, s druge strane. Detetu, koje konstantno zavisi od pomoći odrasle osobe da bi se osećalo sigurnije ili koje ne može da se usmeri na aktivnost u bučnom odeljenju i fokusira na učenje novih veština, potrebno je struktuirano učenje. Međutim, ono ne treba da se primenjuje čitavog dana.


62


Zadovoljavanje potreba deteta sa poteškoćama iz spektra autizma u vrtićima ili igraonicamaPrimer 4Troipogodišnji dečak sa autizmom je pošao u vrtić gde vi radite kao vaspitačica. Imate veliko iskustvo u radu sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama, ali ni-kada niste radili sa detetom sa autizmom.

Sa medicinskom sestrom iz vrtića ste otišli da upoznate Jusufa kod kuće. On ima ozbiljne poteškoće u komunikaciji i socijalnom razvoju, nema razvijen govor i svo-je potrebe izražava povlačeći odraslu osobu prema onome što želi, ili donoseći čašu da bi pokazao da hoće da pije. On koristi igračke ali se ne igra na smislen način, iako uživa da iznova pritiska dugmiće na muzičkim uzrok-efekat igračkama.

Jusuf će da sastavi slagalicu od 12 delova bez pomoći, iako ne može da sedi mir-no više od dva do tri minuta, i stalno napušta aktivnost ili obrok da bi protrčao gore-dole po sobi nekoliko puta. Njegove omiljene aktivnosti kod kuće su gledanje muzičkog kanala na televiziji i trčanje po parku.

Njegovi roditelji kažu da mu se često dešava da, iako su njegove veštine grube mo-torike dobre, odgurne decu koja se penju na tobogan ukoliko mu se nađu na putu dok trči. On ne shvata posledice povređivanja drugog deteta, neće primetiti zbrku koju je izazvao i nastaviće sa onim što je radio.

Jusuf će svakodnevno pohađati vrtić 2,5 sata. Dnevno će imati 30 minuta podrške od asistentkinje za podršku u učenju, koja nije obučena za rad sa decom sa autiz-mom, iako je radila sa detetom sa oštećenjem sluha. Njegovi roditelji su tražili zvaničnu procenu njegovih posebnih obrazovnih potreba, ali nisu čuli da li je to odobreno. On je na listi čekanja za podsticanje govorno-jezičke sposobnosti.

Šta možete da uraditeUkoliko je moguće, organizujte neku obuku o poteškoćama iz spektra autizma za osoblje vrtića. Raspitajte se da li vaša lokalna samouprava nudi specijalnog nastavnika za rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma, ili u lokalu postoji specijalizovani vrtić, škola ili grupa koje možete posetiti i dobiti neke ideje. Kon-taktirajte Nacionalno udruženje za autizam, koje može da vam pošalje informacije o kursevima, korisnim publikacijama i izvorima podrške u vašoj lokalnoj zajednici.

Saznajte šta se dešava za zvaničnom procenom. Jusufu će biti potrebna dodatna podrška odrasle osobe ako želimo da ima koristi od pohađanja redovnog vrtića. Moraćete da procenite da li to što gura decu može da dovede ostalu decu u rizik da budu povređena i da li ćete morati da tražite dodatnu privremenu podršku dok čekate da proces zvanične procene bude završen.

Mnoge škole danas imaju programe sa simbolima u svojim kompjuterima. Ako možete da dođete do toga, odštampajte simbole za neke od glavnih oblasti i ak-tivnosti u učionici. Označite svaki važan deo učionice velikim simbolima (oko 7 cm3). Ukoliko ne možete da nađete program sa simbolima, za vrtić bi bilo značajno da investirate u taj program, iako i jasne fotografije sa krupnim kadrovima ili jed-nostavni crteži mogu da budu korisni.

63


Razmislite o tome gde možete da organizujete mirno mesto za rad sa Jusufom. Na-jbolje je da to bude u učionici, iako će u početku biti potrebno da za njega mesto za rad bude van učionice, ukoliko mu pažnju lako remete ometajući faktori.

Napravite raspored koji pokazuje igru unutra, igru napolju i rad. Stavite crteže na traku čičak-trake. Na početku pokažite Jusufu kako da povezuje simbole sa istim većim simbolima koji se nalaze na odgovarajućim mestima. Veliki simbol „Igra unutra” možete staviti na neko vidno mesto u blizini njegovih omiljenih aktivnosti. Simbol „Igra napolju” može stajati na vratima koja vode u dvorište. Postepeno povećavajte broj simbola na rasporedu. Previše informacija odjednom može da zbuni Jusufa i biće mu potrebno nekoliko nedelja da razume šta simboli znače.

Nađite neke bučne uzrok-efekat igračke koje će odmah zainteresovati Jusufa i neke igračke koje ćete koristiti kao nagradu, poput balončića, slagalica, muzičkih igračaka.

Odlučite se za strategije koje ćete redovno koristiti da naučite Jusufa da ne gura drugu decu. To uključuje da ga naučite da čeka na svoj red sa vršnjacima, razvije svest o drugima i da uspori kretanje na igralištu, uključujući i simbol „Čekaj”.

Napišite individualni obrazovni plan za Jusufa. Postavite mu tri ili četiri kratkotra-jna cilja zasnovana na informacijama koje imate i dodatnim izvorima koje možete da koristite. Individualni obrazovni plan može da sadrži sledeće ciljeve:

Početno stanje: Jusuf će na momenat da sedne i započne aktivnost koju voli, ali neće ostati da sedi.

Cilj: Jusuf će da sedne kada se to od njega traži i da završi kratku aktivnost

Strategija:• Dajte Jusufu kratku aktivnost koju voli i za koju tačno vidi kad se završava, kao

što je slagalica.• Recite mu da sedne. Pohvalite ga sa: „Dobro je što si seo”.• Podstaknite ga da sedi dok ne završi svoju slagalicu ili vi sastavite pola slagal-

ice, tako da on može brzo da je završi. Ako ustane, vratite ga na mesto.• Kada završi pohvalite ga i naglasite da je završio, tako što na primer kažete:

„Završio si, pametan si dečak!”• Ponovite ovo nekoliko puta tokom jutra, koristeći različite aktivnosti.• Postepeno produžavajte vreme trajanja aktivnosti.

Početno stanje:Jusuf vas retko pogleda kada ga pozovete po imenu.

Cilj: Jusuf će vas pogledati kada ga pozovete po imenu.

Strategija:

• Pozovite Jusufa po imenu, koristeći možda zvučnu igračku da biste mu privukli pažnju. Nagradite ga čim vas pogleda.

• Koristite motivišuće nagrade, kao što su balončići, čigre, zvučne igračke.

64


Početno stanje: Jusuf se sam igra i ne primećuje druge oko sebe.

Cilj: Jusuf će se igrati interaktivnih igara sa odraslom osobom.

Strategija:• Sedite pored Jusufa i pridružite mu se u onome što radi.• Započnite naizmeničnu, interaktivnu igru.• Pevajte o onome što radi ili ga imitirajte.• Kada Jusuf uživa u igri ohrabrite drugo dete da mu se pridruži.

Početno stanje: Jusuf koristi igračke ali ih ne koristi za igru imitacije. Na primer, igraće se sa točkovima automobilića, ali ga neće gurati po zemlji.

Cilj: Jusuf će početi da koristi omiljene igračke za igru imitacije.

Strategija:• Neka odrasla osoba pokaže Jusufu kako može da se igra sa igračkom koju

voli. Korisiti bučne, zanimljive igračke, uključujući automobiliće sa sirena-ma, automobiliće koji brzo idu kada pritisnete dugme, telefone sa zvonjavom, igračke za imitiranje svakodnevnih kućnih aktivnosti.

Verovatno je da Jusuf neće moći da sedi na tepihu sa ostalom decom iz grupe, iako to može uz pomoć odrasle osobe. Ukoliko se Jusuf teško prilagođava na vrtić ili vam je teško da usmeravate njegovo ponašanje, onda za njega odmah organizujte struktuiran rad i odredite vreme za koje će sa odraslom osobom da radi u svom prostoru. Medutim, ako se dobro snalazi u igri i učenju novih veština sa vršnjacima, struktuiran rad u ovoj fazi neće biti neophodan.

Važno je da sve odrasle osobe u vrtiću rade sa Jusufom od početka i da ih njegovo ponašanje „Ostavi me” ne odbije. Lako se može desiti da se stvori situacija u ko-joj će on graditi odnos samo sa jednom odraslom osobom. I ostale odrasle osobe takođe treba da se igraju sa Jusufom, kao i da iskoriste prilike koje se pojavljuju da razvijaju njegove veštine interakcije.

Predlozi za struktuirane aktivnosti i aktivnosti za stolom sa JusufomPočnite tako što ćete proceniti šta Jusuf može, a onda pređite na sledeći nivo. Kada pokazujete Jusufu nove veštine:• stalno koristite kratke instrukcije,• koristite učenje po modelu, podsticanje, učenje veština od prvog ka poslednjem

koraku i učenje veština od poslednjeg ka prvom koraku,• kada je Jusuf usavršio veštine, generalizujte ono što je naučio na druge ak-

tivnosti u vrtiću.

Evo nekoliko ideja:

• Sortiranje predmeta - uzmite nekoliko manjih predmeta koje ćete sorti-rati u činije, na primer: štipaljke, bojice, perlice, zapušače za flaše, perje. Počnite sa dva ili tri različita predmeta - pet štipaljki, pet perlica, pet peradi i tri posude u koje će ih sortirati. Pokažite mu šta da uradi koristeći učenje po modelu i podsticanje. Kada Jusuf uspe da sortira tri različita predmeta, povećajte broj predmeta.

65


• Sortiranje predmeta po bojama - uzmite crvenu, plavu, zelenu i žutu činiju i nekoliko manjih predmeta u boji, koje će Jusuf sortirati po činijama. Možete takođe uzeti i tablu za ređanje velikih štipaljki i pokazati Jusufu kako želite da sortira štipaljke. Mozaični šabloni su takođe dobri - tu se štipaljke raspoređuju po šablonu koji je ispod, ali ovo zahteva razvijene veštine.

• Povezujte realne predmete sa fotografijama, crtežima, simbolima i silueta-ma predmeta - započnite sa dva crteža i dva predmeta, a onda napredujte do deset.

• Povezujte slike sa slikama - ovo ćete najlakše uraditi tako što ćete koristiti tablu za loto sa četiri jasne slike i karticama za sparivanje ili tablu sa trakama čičak-trake koja jasno pokazuje gde slike treba povezati.

• Povezujte predmete i oblike - koristite različite veličine zapušača za flaše i tablu na kojoj su sa jedne strane oblici nacrtani po veličini, a sa druge oblici nacrtani nasumično.

• Uvedite nove slagalice, table za ređanje raznih oblika, kutije za ubacivanje trodimenzionalnih oblika po modelima i jednostavne slagalice od četiri do šest delova.

• Pravite konstrukciju prateći jednostavne vizuelne instrukcije - nacrtajte svaki korak pravljenja konstrukcije na posebnu karticu i povežite kartice za-jedno. Uparujte delove sa onima na karticama i dodajte novi deo. U početku koristite tri jednostavna dela.

• Nižite deblje perlice ili namotavajte konac na kalem ili pampur. Najpre pet perlica.

• Odšrafljujte poklopce - na primer, stavite u posudu sa poklopcem na šrafljenje interesantne predmete: male obojene svetlucave predmete, balone, šljokice.

• Koristite nekoliko različitih sredstava za crtanje.• Secite i lepite, počevši sa resama ili secite tanke trakice od sjajnog ili obojenog

papira.• Koristite knjige koje su nove za dete - počnite sa knjigama koje mogu da

prozvode zvukovi ili taktilnim knjigama ili knjigama otkrivalicama.

Možda će proći neko vreme pre no što se Jusuf prilagodi vrtiću ili školi i pre no što osoblje oseti da je sa njim uspostavilo odnos. Ukoliko je okruženje vrtića previše zahtevno, a nema odraslih osoba koje bi podržale Jusufa u tom periodu, možete da razmislite o tome da pitate nekoga od članova porodice da ostaje sa njim neko vreme u vrtiću, a vi ćete to postepeno smanjivati, kako Jusuf postaje samopouzdan-iji. Ukoliko to nije moguće možda će biti neophodno da postepeno upoznajete Ju-sufa sa vrtićem i produžavate vreme koje tu provodi, od 5-10 minuta dnevno do čitavog perioda.

Pristup struktuiranog učenja malim koracima smanjuje anksioznost kod deteta sa autizmom i nudi sredstvo koje vodi ka uspehu. On je predvidiv, uključuje opipljive nagrade i podstiče upotrebu tehnika i strategija koje su pozitivne i uspešne za dete. Dugoročno gledano, obezbeđuje stabilnu osnovu tokom dana, koja pomaže detetu sa autizmom da savlada nove izazove i suoči se sa težim aspektima dana.

66


Razvijanje veština pisanja i čitanja


Deci sa poteškoćama iz spektra autizma često nedostaje imaginacija. Ona imaju poteškoća da vide život iz perspektive druge osobe. I kada izgledaju kao da imaju dobru imaginaciju, ona može biti ograničena na određene teme i posebna interes-ovanja.

Mlađa deca sa autizmom možda neće biti zainteresovana za knjige, osim kao za predmete. Ona ponekad imaju opsesije za određenim knjigama ili katalozima i odbijaju da gledaju bilo koje druge knjige, teško im je da ih dele sa drugima, ili mogu da se bune ako pokušate da okrećete stranice po redu. Takođe, mogu imati poteškoća da nauče da čitaju i pišu. Ove veštine su kompleksne i od nas zahtevaju da se koncentrišemo na nekoliko stvari u isto vreme.

Ovo poglavlje je podeljeno na sledeće delove:

• Razvijanje interesovanja za knjige,• Učenje deteta sa poteškoćama iz spektra autizma da čita,• Pomoć deci sa poteškoćama u pisanju.

Razvijanje interesovanja za knjige

Ako je dete zainteresovano samo za određene knjige kao što su katalozi ili knjige sa brojevima i slovima, to može da bude dobra početna tačka. Međutim, morate da obezbedite da napreduje, a ne da ostane na jednom istom nivou.

Možete da koristite fotografi je poznatih osoba ili slike isečene iz kataloga da bi napravili knjige koje će zainteresovati dete. Uključite i drugu decu koja dele nje-govo interesovanje kako bi razvili vreme kada čitate zajedno - napravite od toga rutinu, dnevnu aktivnost u kojoj sedite i delite knjigu. Ovo možete da radite tokom vremena za slobodnu igru, perioda za struktuiran rad, tokom časa čitanja ili časa učenja slova.

Pogl

avlje

4

67

68

Izaberite knjige sa jasnim, svetlim slikama za koje mislite da će se detetu dopasti. Ukoliko su povezane sa njegovim posebnim interesovanjima, pokušajte da proširite polje interesovanja što je više moguće. Interesovanje za Poštara Peta, na primer, možete proširiti na knjige o poštarima, mačkama, kombijima ili drugim likovima iz televizijskih emisija.

Knjige sa zvukovima ili knjige otkrivalice su veoma dobre za mlađu decu, a i tak-tilne knjige su ponekad popularne i svakako ih je jednostavno napraviti ako imate vremena. Ipak zapamtite da su neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma os-etljiva na određene teksture iako ima druge dece koja će u njima posebno uživati.

Za decu sa slabim komunikativnim veštinama važno je da izaberete kratke priče koje ćete često ponavljati i jezik priče mora da bude na nivou koji ona razumeju. Na početku ćete možda uspeti samo da prođete kroz knjigu, okrećući jednu po jednu stranicu i sve što treba da kažete na interesantan način je: „Okreni stranu”, ponavljajući to stalno. Posle toga ćete možda moći da detaljnije istražujete knjigu tako što ćete da podižete delove, dodirujete teksturu i pritiskate dugmiće da bi knjiga prozvodila zvukove. Pokažite slike koje su detetu možda poznate (mačka, mijau!) i podstaknite dete da pokaže tu sliku i izgovori reč.

Knjige sa delovima koje koristite uz priču su korisne za mlađu decu, a posebno za onu koja imaju poteškoće u razumevanju govora ili koncepta priče. Priče možete da pripremite unapred i da ih koristite svakog dana sve dok dete ne bude spremno da ide dalje na sledeću knjigu. Na primer, knjigu o životinjama mogu da prate izabrane igračke tih životinja; dete uči da povezuje slike u priči sa životinjama tako što sa slikom u knjizi povezuje životinju, izgovorenu reč ili zvuk koji životinja proizvodi.

Za dete koje uči da pisane reči imaju značenje, aktivnosti sa knjigama sa delovima koje koristite uz priču može da bude proširena, tako da dete povezuje pisane reči sa igračkom ili delovima i slikom u knjizi.

Može da bude lakše, ali ne i tako zanimljivo, ako na magnetnu ili platnenu tablu stavljate velike i jarke slike iz knjige kako bi ispričali priču. Kada dete počne da prepoznaje pisane reči može da povezuje reči sa slikama na tabli.

Važno je da koristite jednostavan jezik dok zajedno sa detetom gledate knjigu sa pričom i ne koristite kompleksne rečenice ukoliko dete ne može da ih razume.


69

Za decu sa poteškoćama u govoru, čitanje priče u grupi može da bude lakše tako što ćete koristiti podsticaje, lutke i velike slike. Da bi dete sa autizmom uključili u grupno čitanje dajte mu igračku koja je povezana sa pričom, proizvodite neke zvukove ili mu dajte da bira. Na primer, ako imate sliku za svaku stranicu knjige, deca iz grupe mogu naizmenično da dolaze i biraju sliku koja odgovara toj stranici, da bi je stavila na magnetnu ili platnenu tablu, ili isto radite sa karticama koje deca ređaju na traku čičak-trake.

Knjige sa fotografijama, gde jedna reč ili kratka rečenica opisuju svaku sliku, kao i priče o deci, porodici i poznatom okruženju mogu da budu razumljivije deci sa poteškoćama iz spektra autizma nego što su to knjige sa životinjama koje su obučene, voze automobile ili razgovaraju međusobno. One deci mogu da budu veo-ma teške za razumevanje, iako će uživati u njima ako su te likove videla u nekom video-snimku ili filmu.

Knjige o likovima koje dete posebno voli biće veoma motivišuće, ali možda ćete morati da ih prepišete ili prepričate na jednostavniji način. Ukoliko imate dete koje je veoma teško zainteresovati, možete da koristite te likove da bi napravili knjigu koja će mu pomoći da čita i uživa u pričama.

Poezija može detetu da bude zanimljivija ukoliko je prate zvukovi ili neki drugi senzorni podsticaji kao što su zvuk vetra ili zvižduk. Ukoliko čitate pesmu sa istak-nutim rečenicama, dramatizujte i izostavite određene reči dok čitate kako bi ih dete popunilo. Nekoj deci sa autizmom će možda biti potrebno da više puta ponovite pesmu kako bi je razumela i uživala u njoj, ali ako imate dobru kratku pesmu sa dramatičnim delovima zašto je ne bi uključili na kraju svake lekcije? I druga deca će takode uživati.

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma koja znaju da čitaju mogu čitati bez razume-vanja. Njima možete da pomognete u razumevanju toga da priče imaju značenje i da nisu samo niz reči na stranici, tako što ćete koristiti njihove fotografije i fotografije njihovih porodica i prijatelja. Svaki dan provedite neko vreme pričajući o poznatim scenama na slikama i fotografijama, pre nego što pređete na kratke slikovnice koje opisuju svakodnevne situacije.

Učenje dece sa poteškoćama iz spektra autizma da čitajuNeka deca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu lako da nauče da čitaju po sluhu. Ona imaju naprednu sposobnost da prepoznaju reč kao celinu, ali ne ra-zumeju glasove na koje se različita slova ili grupe slova odnose. Ova veština zove se hiperleksija. Odrasli će biti impresionirani time kako dete čita, dok ostala deca ulažu napor da to nauče. Međutim, važno je pomoći detetu sa poteškoćama iz spek-tra autizma ne samo da čita već i da razume ono što čita. Ono mora da bude svesno ne samo sadržaja i teme priče već i značenja različitih reči i koncepata.

Ostala deca sa autizmom imaju više poteškoća da nauče da čitaju. Veoma lako mogu napamet naučiti nazive i glasove slova, ali nisu sposobna da razumeju da glasovi idu zajedno kako bi formirali reč. Kada vide slovo na papiru, to je ono što vide - naziv slova i glas slova. Može da izgleda kao da uče da čitaju zato što znaju neke priče napamet, ali to ne znači da napreduju. Potrebno im je dosta pomoći da bi razumeli da reči imaju značenje i da vide čitavu reč, a ne samo slova koja su naučili.


70

U slučajevima poput ovih može biti lakše da koristite multisenzorni pristup i veo-ma motivišuće materijale.

Reči će dobiti svoje značenje kada su povezane sa nečim što ima značenje za dete. Možete da započnete razvijanje veštine ranog čitanja tako što ćete obeležavati pred-mete u okolini. Kod kuće možete da obeležite frižider, televizor, video-rikorder i različite sobe. U školi, mnoge stvari su već obeležene, ali treba da budete sigurni da ste obeležili predmete koji posebno interesuju dete - kompjuter ili slušalice, na primer. Tada, kada dete treba nešto da izabere, ono sa table može da bira pisane reči umesto simbola ili slika. Prva knjiga za čitanje može da bude napravljena sa foto-grafi jama koje pokazuju dete u školi dok radi stvari koje voli.

Ako dete zna neke knjige napamet, fotokopirajte slike iz knjige, podelite rečenice na reči, isecite ih i i tražite od njega da od tih reči napravi ponovo iste rečenice i da vam ih pročita. U početku, ovo može biti jednostavna vežba povezivanja, pronalaženje is-pravnih reči i lepljenje reči ispod rečenice, ali, kako aktivnost detetu postaje poznatija, ostavljajte nekoliko praznina u rečenicama tako da dete može da ih popunjava rečima bez vizuelnih podsticaja.

Učite dete celim rečima tako što ćete početi od poznatih imena, reči iz okoline i reči iz knjiga, koje dete već zna. Ponekad može biti korisno da napravite kar-tice koje će imati reč i simbol sa jedne strane i samo reč sa druge strane. Verovatno je da će dete uvek biti uspešno, što je veoma motivišuće. Na najjednostavni-jem nivou možete napraviti kn-jigu sa fotografi jama članova po-rodice ili omiljene hrane, i učiti dete da povezuje odgovarajuću reč ili naziv sa svakom fotografi -jom. Takođe, može da bude veo-ma interesantno ako dete može da lepi reči ispod slika na čičak-traci.

Kada dete nauči da čita neke reči i kada stekne samopouzdanje, radite na glasovima prvih slova reči. Korišćenje kompjuterskih programa sa slikama i simbolima, kao što je ovde pokazano, dobar je način da se nauče prvi glasovi i ima još jednu prednost, a to je da pomaže detetu da razvije veštine samostalnog rada.


71

Podsetite dete da gleda u knjigu i da pokuša sa slike da pogodi koja bi to reč mogla biti. Deca sa autizmom obično ne razmišljaju o slici kada pokušavaju da pročitaju rečenicu, zato što imaju poteškoća da rade dve stvari u isto vreme i da ih povežu. Morate ih podstaći da to rade.

Prepišite jednostavne priče koristeći simbole iz kompjuterskog programa tako da dete ima simbole kao pomoć. S obzirom na to da većina dece sa autizmom uči vizuelno i „razmišlja u slikama”, to može da im da samopouzdanje i po-mogne im da daju značenje rečima. Kako dete stiče samopouzdanje, možete polako da izostavljate neke simbole za reči koje se često ponavljaju ili za one koje lako pogađa iz konteksta.

Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju poteškoća sa imaginacijom. Možda će im biti lakše da čitaju priče koje mogu lako da povežu sa svojim iskustvom ili knjige sa informacijama o stvarima koje ih interesuju.

Pomozite deci da sama naprave svoje knjige. Koristite kompjuterske grafike, foto-grafije, slike, crteže ili nešto konkretno što ih podseća na putovanja ili posebne ak-tivnosti. Podstaknite dete da priča o onome što se nalazi na stranici knjige i napišite mu to što govori, ukoliko je potrebno. Koristite detetove reči, pa čak iako je to samo jedna reč. Uvek možete da dodate duže rečenice ispod toga.

Čitanje i pisanje zahtevaju veštine praćenja sleda. Mnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju probleme u praćenju sleda. Veoma rane veštine mogu da se uče tako što će dete slagati oblike po redu, koristeći šablon. Na primer, pravite oblik od perlica po modelu u bojama. Na početku dete niže perlice upoređujući ih sa modelom. Zatim, kako postaje sigurnije, možete da mu date deset perlica dok model pokazuje šablon sa osam perlica, onda šest, onda četiri sve dok dete ne bude moglo da nastavi niz po šablonu sa tri ili četiri perlice. Možete da kupite knjige sa mnogo različitih slika koje treba da poređate po određenom šablonu tako što ih sečete, lepite ili zaokružujete sledeću sliku u nizu.

Aktivnosti praćenja sleda priče možete da vežbate tako što ćete koristiti setove kar-tica koje pokazuju događaje i priče pravilnim redosledom, i objašnjavaju značenje izraza kao što su „Šta se desilo pre?” i „Šta se desilo posle?”. Koristite fotografije deteta dok radi neku aktivnost, dok pravi voćnu salatu ili se oblači na primer, i povežite ih po redu da bi napravili knjigu. Radite to korak po korak.

Pomoć deci sa poteškoćama u pisanjuDeca sa poteškoćama iz spektra autizma često imaju poteškoće sa finom mo-torikom. Možda ne mogu dovoljno da kontrolišu pokrete ruku da bi držali olovku i napisali slovo. Pisanje zahteva motornu veštinu držanja olovke i pisanja slova ali i razumevanje da ono što rade ima smisla. Svaka od ovih veština može biti teška za dete sa autizmom.

Ponekad ono nauči da napiše neko jednostavno veliko slovo, kao što je A ili O, i nauči da to slovo ima naziv. Nastavnici i roditelji hvale dete kako je počelo da usavršava važnu veštinu. A dete onda iznova i iznova kopira to slovo i teško je da dalje napreduje.


72

S druge strane, možda će naučiti da piše brojeve i na čitavoj stranici papira ispisaće samo brojeve i ništa drugo. Može da bude teško da dete podstaknete da napreduje kada se fiksira da piše jednu istu stvar, i to stalno ponavlja. Nedostatak imaginacije može da znači da dete ne razume da znakovi koje piše imaju značenje i predstavljaju predmete.

Šta možete da uradite

Veštine korisćenja olovkePočnite sa razvijanjem ranih veština korišćenja olovke. Da li dete može da kopira crtanje ravne linije (horizontalne, a onda vertikalne) ili kruga? Da li zna da nacrta lice osobe? Naučite ga da prvo kopira horizontalnu liniju, zatim vertikalnu, a onda i krug. Fizički ga podstičite, ukoliko je neophodno, ili sa njim radite zajedno na velikom papiru.Kada dete bude zadovoljno i sigurno dok koristi olovku, pokažite mu kako da je drži ispravno. Veoma je važno da ovo uradite jer se deca sa autizmom opiru prom-enama i biće veoma teško da promene način na koji pišu, ukoliko ih ne usmerite dok su mlađi. Evo nekoliko ideja:• Koriste velike listove papira i pišite po njima markerima, praveći debele linije

koje dete može da prati.• Koristite tablu, flip-čart tablu ili pišite kredom po zidu ili podu.• Ako dete slabo drži olovku i pravi svetle tragove po papiru koje je teško videti,

dajte mu deblje olovke jasnijih boja.• Napravite za dete kartice sa šablonima po kojima može da crta. Plastificirajte ih

tako da dete može da piše direktno na karticama, a vi možete da ih obrišete. Na-crtajte linije, jednostavne oblike i spirale, u zavisnosti od detetovih sposobnosti.

• Za razvijanje veština upotrebe olovke dobro je docrtavanje polovine lica ili polovine nekog oblika, koji ste vi nacrtali a koje dete treba da završi. Zatim možete da nacrtate polovinu na velikom listu papira i da pokažete detetu kako da to kopira na svoju polovinu papira. Kada stekne ideju o onome šta treba da uradi, možete da mu napravite plastificirane kartice na kojima će to da radi.

Velika i mala slovaDecu ponekad kod kuće uče da pišu velika slova. Ovo može da izgleda razumno jer je lakše pisati velika slova i deca ih brže uče. Međutim, jednom kada deca nauče da koriste velika slova veoma ih je teško naučiti da pišu mala slova, a pisanje ve-likim slovima je veoma sporo. Nemojte da učite dete da piše velikim slovima sve dok se druge strategije ne pokažu kao neuspešne. Najpre o tome porazgovarajte sa osobljem.

Pisana slovaS obzirom na to da neka deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju navedene teškoće u učenju pisanja, i pružaju otpor promenama, možda je korisno razmišljati o tome da od početka učite dete da koristi pisana slova.

LinijeNekoj deci sa poteškoćama iz spektra autizma su potrebne linije kada pišu. Ona imaju poteškoća da zamisle linije na papiru i ponekad je ono što pišu nejednake veličine, sve veće i veće.


73

Samostalno pisanjeDeca mogu da nauče da prate ili prepisuju ono što je napisano, ali mogu da imaju poteškoća da samostalno pišu. Kada je dete naučilo da prepiše svoje ime, sledeći put izostavite poslednje slovo. Ukoliko ga ne dopuni, sledeći put izostavite samo završetak poslednjeg slova. Svaki put kada piše svoje ime izostavite po malo više. Ukoliko je potrebno malo ga podstaknite da dovrši pisanje svog imena, a sledeći put neka to uradi samostalno.

Razvijanje razumevanja rečiUčite dete rečima koje za njega imaju značenje. Dete sa autizmom će sedeti i prepisi-vati slova, ali bez razumevanja njihovog značenja. Možda će mu biti teško da veštinu pisanja pojedinačnih slova u svesci prenese na pisanje reči koje imaju značenje.

Učite decu rečima koje mogu da pročitaju i koje su povezane sa njihovim interes-ovanjima. Ako dete hoće da napišete imena svih stanica metroa na liniji North-ern Line, pokušajte da izostavite poslednje slovo poslednje stanice. U početku ćete morati da ga podstaknete da to dovrši i verovatno će se uznemiriti, ali sledećeg dana će biti lakše. Postepeno, očekujte od deteta da više piše. To će da razvija njegovo samopouzdanje i onda će biti lakše da pronađete neke druge načine podsticanja veština samostalnog pisanja.

Prevazilaženje straha od neuspehaDeca sa poteškoćama iz spektra autizma mogu da se uznemire ako pogreše. To ih ponekad sprečava da rade bilo koji posao osim onoga za koji su sigurni da će ga uraditi savršeno.

Socijalna priča (pogledajte stranu 83) može da bude korisna za osnaživanje deteta da nauči da je u redu grešiti. U početku će vam možda biti lakše da mu dopustite da koristi gumicu za brisanje, a onda postepeno ograničite kada sme da je koristi. Možda možete da mu dozvolite da koristi gumicu za brisanje za zadatke koji mogu da mu budu teški, ali ne i za rutinske zadatke.

Referentni materijalDeci je ponekad lakše da samostalno pišu ukoliko vide alfabet u svojoj knjizi ili na tabli. Tada imaju vizuelni podsetnik o tome kako slova izgledaju.

Veština kucanja na tastaturiNaučite decu sa autizmom koja imaju poteškoća u pisanju da koriste tastaturu. Post-arajte se da od samog početka koriste obe ruke. Mogu da počnu tako što će kucati sa dva prsta, ali bi trebalo da koriste i levu i desnu ruku za levu i desnu stranu tastature.

Bez obzira na to kakve poteškoće deca sa autizmom mogu da imaju dok razvijaju veštine pisanja i čitanja, dobra početna tačka je upornost u pristupu, koji je kombi-nacija ponavljanja i kreativnog načina korišćenja detetovih posebnih interesovanja u kreiranju materijala za rad. Kako dete postaje samopouzdanije možete da uve-dete nove teme koje ćete obrađivati malim koracima i nećete postavljati prevelike zahteve u razumevanju. U početku može da izgleda kao da ćete potrošiti mnogo vremena u prilagođavanju materijala za jedno dete. Međutim, kroz praksu ćete vid-eti da možete brzo da razvijate nove materijale i možda će i druga deca imati koristi od vašeg usavršavanja.


74


Učenje razumevanja brojeva


Deca sa poteškoćama iz spektra autizma su često veoma dobra u učenju brojeva napamet i u njihovom ponavljanju. Mnoga od njih na ranom uzrastu prepoznaju pisane brojeve od jedan do deset i vole da ih izgovaraju i ređaju. Veoma im je lako da ih nauče napamet i mogu da broje do velikih brojeva, ali ne i da razumeju jed-nostavnu instrukciju kao što je: „Daj mi tri keksa”, čak i kada je instrukcija data uz vizuelno pokazivanje broja tri.

Da bi dete napredovalo i naučilo da koristi matematiku u dnevnoj rutini, trebalo bi da jasno razume koncept osnovnih brojeva. Pravo razumevanje brojeva može da dođe tek nakon mnogo vežbi, ponavljanja i praktičnih aktivnosti.

Šta možete da uraditeTokom dana, kod kuće i u školi ima mnogo prilika da naučite dete razumevanju brojeva. Na primer, brojanje očiju, ušiju, dugmića na kaputu, koraka, skokova, kašika, tanjira, keksa, slatkiša, grožda, jabuka i tako dalje. Iako se novi pojmovi i struktuirane aktivnosti najbolje uče na mirnom mestu gde nema mnogo ometajućih faktora, veština razumevanja brojeva koju je dete naučilo treba da bude podržana kroz mnogo praktičnih primera kod kuće i u školi.

PovezivanjeNa ranim stupnjevima može da bude korisno da imate kartice na kojima su napisani brojevi i na dnu nacrtana mesta, a koje ćete koristiti za jednostavnu vežbu povezivan-ja. Dete onda stavlja manje predmete na ta označena mesta na karticama.

Ima mnogo odličnih izvora materijala koje možete da koristite da biste detetu pomogli da razvije rane pojmove brojeva, ali deci sa autizmom boje i količina predmeta u tim materijalima mogu da predstavljaju previše informacija i mnoga deca neće znati šta sa svim tim treba da rade. Takođe, veliki broj dece kroz igru uči i razvija veštine, ali je detetu sa autizmom potrebno vođenje i podsticanje. Jednostavne informacije, jasno i vizuelno prikazane, koje prati mnoštvo praktičnih primera kao podrška, najbolje su na ovom stupnju.

Primer kada radite na razumevanju brojeva jedan i dva: napravite kartice sa brojevima jedan i dva - ovo će vam kasnije biti potrebno. Zatim napravite veće kartice - karticu sa brojem jedan i jednim krugom ili kvadratom ispod broja i isto to sa karticom sa brojem dva. Za ovo možete da koristite i kartice sa brojevima i čičak-trakom. Dete onda može da povezuje jedan predmet sa krugom ili kvadratom na karticama ili da zalepi jednu ili dve slike na čičak-traku. zalepi jednu ili dve slike na čičak-traku.

Pogl

avlje

5

75

76

Kada dete može da poveže ispravan broj predmeta sa brojem na svakoj kartici, upotrebite manje kartice bez kvadrata, koje ste ranije napravili. Uzmite jednu, pokažite je i tražite od deteta da ubaci odgovarajući broj predmeta u kutiju (prazne kutije od čipsa su dobre, jer zveckaju kada predmet padne u kutiju), da naniže is-pravan broj perlica, da stavi keks na tanjir, da pusti loptice niz helter-skelter i tako dalje.

Kada ste dovoljno vežbali, koristeći brojeve jedan i dva, povećajte postepeno broj do pet, zatim do deset.

Pesmice sa brojevimaPevajte pesmice sa brojevima za koje imate slike koje se lepe na tablu, a koje dodajete na tablu i brojite uz svaki stih koji otpevate. Mnoge pesmice sa brojevima predstavljaju brojeve u opadajućem nizu. Najbolje je da prilagodite ove pesmice i da počenete sa brojem jedan, a zatim povećavate do broja pet.

Na primer, ako imate 15 žutih patkica i magnetnu tablu možete otpevati pesmicu Pet patkica.

Pet patkicaPet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,Preko brda i daleko,Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,Ali samo jedna patkica se vratila.(dete stavlja jednu patkicu na tablu)

Pet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,Preko brda i daleko,Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,Ali samo dve patkice su se vratilePet malih pačića (dete stavlja dve patkice na tablu)

...i tako dalje do broja pet.

Pesmice kao što je ova mogu se kombinovati na mnogo načina. Ako učite dete: „Dodaj jedan”, dete će svaki put da stavi jednu pat-kicu na tablu i izbrojati ukupan broj patkica. Ako dete učite: „Oduzmi jedan”, dete može da počne sa pet patkica na tabli i da svaki put skine po jednu, brojeći koliko ih je ostalo na

tabli.Interaktivne knjige Možete da napravite interkativnu knjigu, koristeći plastifi cirane stran-ice sa slikama i karticama sa broje-vima koje se lepe na čičak- traku.

Dete onda može da pomera patkice i da ih broji, da sabira ili oduzima na svakoj stranici u zavisnosti od toga na čemu radite u tom trenutku.

Pet patkicaPet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,Preko brda i daleko,Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,Ali samo jedna patkica se vratila.(dete stavlja jednu patkicu na tablu)

Pet patkica je jednog dana otišlo na plivanje,Preko brda i daleko,Mama patka je rekla: „Kva, kva, kva”,Ali samo dve patkice su se vratilePet malih pačića (dete stavlja dve patkice na tablu)

...i tako dalje do broja pet.

Pesmice kao što je ova mogu se kombinovati na mnogo načina. Ako učite dete: „Dodaj jedan”, dete će svaki put da stavi jednu pat-kicu na tablu i izbrojati ukupan broj patkica. Ako dete učite: „Oduzmi jedan”, dete može da počne sa pet patkica na tabli i da svaki put skine po jednu, brojeći koliko ih je ostalo na

tabli.Interaktivne knjige

Dete onda može da pomera patkice i da ih broji, da sabira ili oduzima na svakoj stranici u zavisnosti od toga na čemu radite u tom trenutku.


77

Ukoliko dete ima posebna interesovanja, možete da ih iskoristite da biste mu po-mogli da razvije razumevanje brojeva. Ako, na primer, voli vozove, možete da ra-dite neke zadatke sa vozovima, vagonima, signalima, mašinovođama i tako dalje. Možete napraviti niz brojeva koristeći voz i vagone koji su sa obeleženim broje-vima ili da napravite knjigu i pitate dete da stavi određen broj ljudi u svaki vagon. Ako imate digitalni fotoaparat knjigu možete da učinite zanimljivijom tako što ćete koristiti fotografije članova porodice ili ostale dece iz odeljenja. Ako zaista nap-ravite knjigu i želite da dete poveže broj na svakoj stranici sa brojem predmeta ili ljudi, može da bude korisno da sve brojeve i slike stavite na čičak-traku. Onda, kada je dete naučilo brojeve po redu, možete da ih izmešate i da ga učite brojevima po nekom drugom redu.

Poboljšajte razumevanjeKada je dete izbrojalo određen broj predmeta poređanih u red (na primer, male kocke), razbacajte ih i tražite od deteta da ih ponovo izbroji tako razbacane po stolu. Neka deca sa autizmom imaju poteškoća da urade ovo i može im biti korisno da im date kutiju ili činiju u koju mogu da ubacuju predmete koje su izbrojala.

Aktivnosti sa lepljenjem sličicaSličice koje se lepe na određenu podlogu mogu da budu zabavne za aktivnosti brojanja.

Možete dati detetu parče papira na kome je napisan broj i tražiti da, na primer, „Zalepi četiri mačke”. Kada dete bolje razume i može da radi samostalno, dajte mu papir sa ispisanim brojevima pored kojih će po redu lepiti ispravan broj sličica.

Kao varijacija, crtajte ili secite i zalepite tačan broj predmeta pored svakog broja. Slike koje koristite treba da budu povezane sa detetovim omiljenim pričama ili interesovanjima.

Korišćenje kockicaIgrajte se igrica sa kockicama tako da dete nauči da prepozna brojeve do šest a da ne mora da izbroji tačkice svaki put.

Evo jedne jednostavne igre, za koju su vam potrebne kockice, figurice i tabla koja ima kvadratiće za svakog igrača. Dete baca kockice i figuricama pokriva tačan broj kvadrata. Prva osoba koja pokrije sve svoje kvadrate je pobednik. Neka deca će ovo morati da vežbaju prvo sa odraslom osobom, a kada steknu samopouzdanje, pozovite drugo dete da se priključi.

Kako početi sabiranjeMnoga deca sa poteškoćama iz spektra autizma znaju da broje do deset, ali se zbune kada im pokažete kako da sabiraju i, posebno, kako da koriste niz brojeva. Jedan od razloga tome može da bude i to što nisu razvili pojmove brojeva i potrebno im je da vežbaju neke od ideja, koje su gore navedene. Kada ste sigurni da dete ima razumevanje pojma broja, možete da počnete da vežbate sabiranje.

Započnite da sabirate tako što ćete korisiti praktične primere. Nemojte koristiti papir i olovku sve dok ne budete sigurni da je dete spremno. Prvo obezbedite do-bru osnovu kroz korišćenje praktičnih primera jer su praćenje brojeva na papiru i pisanje tačnih odgovora dodatne veštine.


78

Nakon prebrojavanja grupe predmeta, pitajte dete koliko bi ukupno bilo ukoliko bi dodao „Još jedan”. Koristite istu frazu sve dok ne budete sigurni da je dete razume. Onda počnite da koristite nove izraze. Deca sa autizmom nisu fl eksibilna u svom mišljenju i imaju poteškoća da generalizuju ono što su naučila sa jednog primera na drugi. Svaki put kada nauče novi način da urade istu stvar, može da izgleda kao da počinjete ponovo, tako da je važno da idete polako, korak po korak, uz korišćenje mnoštva vizuelnih podsticaja.

• Neka dete izbroji koliko ste prstiju pokazali.• Koristite velike kocke sa tačkicama. Bacite dve kocke i tražite od deteta da

izbroji ukupan broj tačkica na vrhu kocki. Ako prepozna broj tačkica na jednoj kocki, onda može da broji dalje, počevši od tog broja. Kao alternativu možete da korisite jednu kocku sa tačkicama i jednu sa brojevima. Bacite ih obe i tražite od deteta da broji od one sa brojevima. Takođe možete da koristite domine umesto kockica.

• Pre no što počnete da učite dete sabiranju brojeva, naučite ga da broji koristeći jednostavnu tablu sa deset praznih kvadrata i veliku kocku sa brojevima. Dvoje dece mogu da se igraju ako svako ima svoju tablu.

Kada je dete sigurno u brojanje uz ove kvadrate, obeležite kvadrate brojevima i koristite dve kockice sa tačkicama, čiji zbir, kada ih bacite, nije veći od deset.

Dete broji tačkice na prvoj kockici, pronalazi taj broj i stavlja svoju fi g-uricu. Onda broji tačkice na drugoj kockici i broji dalje nastavljajući se na prethodni broj. Možete da stavite i dodatnu čičak- traku na dno table i set brojeva, tako da dete može da vidi odgovarajuće brojeve koje sabira na svakom stupnju procesa. Kada je ovo savladalo možete da počnete sa nizovima brojeva.

Neka deca su veoma dobra u računanju napamet. One kojima je to teško učite vizuelnoj strategiji. Pokažite rukom svoju glavu kao da pamtite broj. Ako i dalje ima poteškoća brojanje na prste u cilju učenja sabiranja i oduzimanja može u početku da bude korisnije nego da je dete uvek neuspešno. Brojanje na prste može da pomogne i deci koja

imaju poteškoća sa matematikom i uvek koriste štapiće - to što uvek mogu da ih koriste je njihova prednost!

Korisno je najpre stavljati naglasak na matematičke pojmove kao što su „više”, „manje”, „nešto”, ,,pre” i „posle. Ovi pojmovi mogu da budu teški deci koja imaju poteškoća u govoru, nisu fl eksibilna u mišljenju i ne generalizuju informacije na različite primere. Takođe, kroz korišćenje mnogo primera i ponavljanja moraćete da učite dete da otprilike procenjuje rezultat računanja i zaokružuje brojeve.


Razvijanje veština socijalne interakcije Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju poteškoće u razumevanju drugih i u interakciji sa njima. Mogu da budu povučena ili čudna, da trče okolo sa drugom decom na igralištu ne ostvarujući kontakt sa njima, da se zbune kada neko inicira kontakt sa njima i da imaju poteškoća da se izraze. Deci sa senzornim poteškoćama, takođe, na igralištu ili u učionici može da smeta buka, blizina i kretanje drugih.

Sta možete da uradite

Učimo da delimoSa mlađom decom u vrtiću morate da kreirate situacije u kojima uče da dele sa drugima i čekaju svoj red. Naizmenične aktivosti su detaljnije pokrivene u Poglav-lju 1, s obzirom na to da su one takođe važna veština rane komunikacije.

Počnite sa naizmeničnim igricama. Govorite: „Moj red... Tvoj red...”. Kada dete pristane na naizmeničnu igru sa odraslom osobom, pozovite i drugu decu da se uključe. Govorite: „Moj red... Tvoj red... Džonijev red...”.

Na ovaj način dete uči da će njegov red stići i da igračka koju toliko želi nije nestala zauvek.

Naučite dete da „čeka”Ovo je važna socijalna veština koja pomaže detetu da igra naizmenične igre i deli, a da se ne uznemiri. Za više informacija o ovoj temi, pogledajte stranu 42

Veštine igranja po modeluPokažite detetu kako da se igra i, kada savlada određenu rutinu igre, pozovite i drugu decu da se uključe.

Svest o drugimaAko dete gazi drugu decu na tepihu, a da ne primećuje da su tu, pokušajte da mu odredite njegovo mesto na tepihu gde će sedeti. Neka to bude pri kra-ju grupe tako da može lako da izađe.

Takođe, pokažite mu kako da zaobilazi drugu decu. Ako ima razvijen govor, naučite ga da kaže: „Izvini”, i napišite soci-jalnu priču sa fotografi jama o tome kako se kaže „Izvini”.

Razvijanje veština socijalne interakcije

Pogl

avlje

6

79

80

Zadaci socijalne interakcijeNaučite dete kako da radi zadatke koji uključuju socijalnu interakciju. Na primer, pokažite mu kako da ode do kancelarije sa drugim detetom da bi uzeli dnevnik, da bi podelio mleko, izabrao jednu od dve ili tri priče koje ćete da pričati deci i tako dalje.

Ako imate određeno vreme kada pevate u vrtiću, za svaku pesmu napravite sliku, zakačite je na tablu i pozovite decu da izaberu jednu. Ako pričate priču grupi dece, omogućite da dete sa autizmom može nešto da bira ili da uradi neku aktivnost kako bi se priključio.

DrugariSistem drugara koji imaju ulogu da pruže podršku detetu na igralištu može da bude veoma koristan.

Drugari mogu da budu i deca od četiri do pet godina, ali ukoliko im je rečeno šta da rade i kada da traže pomoć odrasle osobe. Drugari mogu da nose bedževe sa natpisom „Drugar” i da se osećaju posebno tog dana. Važno je da svakog dana tražite volontere koji će da budu drugari jer bi u suprotnom jedno ili dvoje dece bilo suviše preopterećeno.

Sistem drugara, takođe, može da bude koristan i za roditelje koji se brinu da će neko maltretirati njihovo dete na velikom igralištu.

Ako su dva drugara izabrana svakog dana, njima je lakše nego odrasloj osobi da ostanu sa detetom na igralištu i mnogo je bolje za dete da ima podršku od strane vršnjaka. Drugari, takođe, mogu da budu deca iz viših razreda ali morate da im date jasna uputstva o tome šta se od njih očekuje i kada da traže pomoć odrasle osobe.

Razgovarajte o socijalnim temamaPričajte sa decom o tome kako jedni drugima pomažemo. Mlađa deca mogu da budu egocentrična, ali mogu da razumeju zašto je nekoj deci potrebna dodatna podrška.

Koristite asistente u razreduUkoliko dete ima podršku odrasle osobe, koristite to da bi se dete uključilo u grupne aktivnosti. Može lako da nam se desi da kreiramo situaciju u kojoj je dete stalno u interakciji sa odraslom osobom, odvojeno od ostale dece.

Iskoristite aktivnosti u krugu što je više mogućeKoristite vreme kada radite aktivnosti u krugu da bi deca naizmenično govorila i slušala ostale.Ovo možete da pojasnite tako što ćete imati jedan predmet koji će svako dete držati kada je njegovo vreme da govori. Ovo možete dalje da razvijate tako što ćete u manjoj grupi proveriti da li deca slušaju jedno drugo. To možete da uradite na sup-tilan način, tako što ćete da se pravite da nešto niste čuli i da pitate dete koje drži predmet šta je prethodno dete reklo.

Organizujte klub za vreme velikog odmoraKlub može da pomogne da organizovane igre i aktivnosti budu dostupne, tako da


81

deca kojoj je potrebna dodatna podrška u socijalnoj interakaciji i veštinama igranja mogu da je dobiju. Svako dete može da pozove prijatelja i to može da bude posebno vreme za učenje novih socijalnih veština i veština igranja.

Klubovi za vreme velikog odmora, takođe, mogu da se fokusiraju na posebna in-teresovanja dece, možda jednom nedeljno. Mlađa deca mogu da imaju klub Tomasa Lokomotive, klub dinosaurusa, a starija deca klub kompjutera. Bez obzira na temu ovo je prilika da dete sa autizmom bude sa drugom decom koja dele njegova in-teresovanja ili hobije.

Krug prijatelja„Krug prijatelja” je ideja koja je potekla iz SAD kako bi pomogla inkluziji dece sa dodatnim obrazovnim potrebama u redovne škole.

To je efektivna tehnika podrške vršnjaka deci koja imaju poteškoća u socijalnoj in-terakciji, samoposluživanju i učenju. Najpogodnija je za decu od četiri do jedanaest godina14 i stariju, iako i mlađa deca mogu da imaju krug prijatelja ako na početku imaju dovoljno podrške odraslih osoba.

Krug prijatelja je obično grupa od osmoro dece, sa detetom na kome je fokus, a grupu podržava odrasla osoba. U prvih deset nedelja, grupa se sastaje 20 do 30 minuta nedeljno, a onda odlučuje da li će i dalje održavati sastanke ovako često ili će smanjivati broj susreta.

Ideja kruga prijatelja je da vršnjačka grupa donosi odluke i smišlja strategije kojima će pomoći detetu u fokusu u prevazilaženju bilo kojih poteškoća.

Primer 1Luk je miran dečak u četvrtom razredu15 , kod koga je autizam tek dijagnostikovan. On je oduvek bio u redovnoj školi i imao podršku odrasle osobe.

Veoma dobro se snalazio sa prilagođenim kurikulumom, ali se za vreme igre, sve dok nije dobio krug prijatelja, uvek se igrao sam ili sa mnogo mlađom decom. Počeo je da udara drugu decu na stepeništu ili tokom drugih nestruktuiranih perioda tokom dana, i nije bio u stanju da izrazi svoja osećanja čak ni odraslim osobama koje je dobro poznavao.

Na njegovoj prvoj godišnjoj proceni, koja je bila nakon dijagnostikovanja autizma, specijalna nastavnica za rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma je sa Lu-kovim roditeljima razgovarala o mogućnosti formiranja kruga prijatelja. Njima se ideja dopala, a kada su porazgovarali sa Lukom, i on je pomislio da to zvuči dobro i da će mu pomoći.

Specijalna nastavnica je volonterski razgovarala sa decom u odeljenju i vodila krug prijatelja deset nedelja zajedno sa asistentom u nastavi, koji je nastavnici davao povratnu informaciju o tome šta se dešavalo tokom nedelje. Tokom razgovora sa decom iz odeljenja Luk bi bio u biblioteci i nešto radio.

14 U Britanskom obrazovnom sistemu, Key Stage 2 podrazumeva decu na uzrastu od četiri do jedanaest godina, koja su u osnovnoj školi. Osnovna škola (engl. Primary School) podeljena je na pedagoško obrazovanje (engl. Infant School) za decu uzrasta od četiri do sedam godina i na osnovnoškolsko obrazovanje (engl. Junior school) za decu uzrasta od sedam do jedanaest godina (prim.prev) 15 U Britanskom obrazovnom sistemu, četvrti razred (engl. Year 4) osnovne škole pohađaju deca od 8 i 9 godina (prim.prev)


82

Deci u odeljenju je rečeno čemu služi krug prijatelja i kako će funkcionisati. Učenici su podstaknuti da razmišljaju o stvarima za koje misle da su ljudima teške, i o tome kako bi se oni osećali da imaju poteškoće u sticanju prijatelja. Onda su ih pitali da razmisle o tome u čemu je Luk dobar, i napravljena je lista. Napravljena je i lista onoga što je Luku teško.

Nastavnica je predložila da prijatelji mogu da pomažu u stvarima koje su teške, da krug prijatelja može da pomogne Luku i da učini da se on oseća srećnijim u školi. Deci je rečeno da će morati da se odreknu jedne igre tokom velikog odmora svake nedelje i od njih je traženo da se dobrovoljno jave. Javilo se mnogo više od osmoro dece, pa je nastavica izabrala ono osmoro za koje je smatrala da će pružiti najviše podrške. Podsetila je svu decu da podrže krug prijatelja čak i ako se nisu dobro-voljno javili ili nisu bili izabrani.

Nastavnica je tražila dozvolu od Lukovih roditelja i kada su sve dozvole prikupljene krug je počeo da funkcioniše. Krug prijatelja se susretao jednom nedeljno tokom velikog odmora i razmatrao je stvari u kojima je Luk dobar, kao i one u kojima ima poteškoća - ovog puta je i Luk učestvovao u tome.

Deca su izdvojila neke ključne stvari i dogovorene su strategije. Odnosno, prijatelji su se složili da će na igralištu da pomognu Luku tako što će ga naučiti nekim igrama i obezbediti da i on bude uključen u igranje.

Krug je dobro počeo, ali je tokom četvrte nedelje došlo do ozbiljnih teškoća. Dve devojčice su smatrale da je odgovornost u podržavanju Luka tokom igranja u potpu-nosti na njima i jedna devojčica je odustala. Njen brat ima autizam i smatrala je da joj je previše da i kod kuće i u školi bude podrška. Dečaci su sve vreme hteli da igraju fudbal, a Luk je spor i nespretan i ne zna da se igra loptom. Niko, osim Luka, nije hteo da se odrekne igranja tokom odmora jednom nedeljno. Krišom su bežali iz učionice pre no što sastanak kruga prijatelja počne. Samo je Luk bio srećan krugom prijatelja. Osećao je da ima prijatelje i njegovo samopouzdanje je raslo iz nedelje u nedelju.

Asistent u nastavi i nastavnica su podstakli svako dete u krugu prijatelja da kaže šta je sve bilo dobro a šta loše u krugu prijatelja. Tražili su od njih da razmisle šta bi oni mogli da urade povodom onoga što je loše i svako dete je iskazalo mišljenje ili dalo predlog. Odlučili su da naizmenično podržavaju Luka na igralištu i da isprobaju neke nove igre u kojima i druga deca mogu da uživaju. Takođe su odlučili da pitaju nastavnicu da razgovara sa ostalim učenicima i podseti ih da podrže krug prijatelja, kao i da pronađu drugu devojčicu koja bi se priključila.

Još dve devojčice su se pridružile krugu i sistem rotiranja u pružanju podrške Luku je toliko dobro funkcionisao da im više nije ni bio potreban.

Po isteku deset nedelja članove kruga pitali su da kažu šta misle o tome kako je sve prošlo. Svi su se osećali pozitivno i želeli su da nastave. Predložili su da se uvede kutija za pitanja gde mogu da ubacuju pitanja o onome što žele da razgovaraju sa asistentom u nastavi ili nastavnicom.

Nakon godinu dana Luk ima toliko više samopouzdanja da izgleda kao da je drugi dečak. On govori glasnije i iskazuje svoje mišljenje o nekim stvarima. Oseća da ima prijatelje i zna kome da se obrati kada ima poteškoća ili kada je nesrećan.


83

Krug prijatelja retko kad funkcioniše bez problema od početka do kraja. Međutim, prevazilaženje teškoća u struktuiranoj grupi uz podršku odrasle osobe je veoma pozi-tivno iskustvo za decu. Zapravo je bolje da razredni starešina ne vodi krug prijatelja jer su tako deca slobodnija da pričaju i kažu šta zaista misle. Važno je da se oko svega međusobno dogovore i da znaju da su zaslužni za postignuti uspeh.

Socijalne pričeSocijalne priče je razvila Kerol Grej u SAD (pogledajte Reference, strana 103). Ako su dobro napravljene, socijalne priče mogu da budu izvrsne za decu koja imaju poteškoća u razumevanju socijalnih situacija i suočavanju sa promenama.

Najbolje su za decu koja imaju sposobnost razumevanja jednostavnih rečenica ali takođe mogu da budu prezentovane u slikama, simbolima ili fotografijama, da bi pomo-gle mlađoj deci ili deci sa slabije razvijenim sposobnostima da razumeju šta da rade u određenim socijalnim situacijama, ili da im pruže osećanje sigurnosti dobrog završetka.

Na primer, kada deca iz vrtića prelaze u predškolske grupe, možete da napravite socijalnu priču da bi ih pripremili za promenu. Priča može da bude u formi knjige sa fotografijama koje pokazuju novu učionicu, novu nastavnicu i stvari koje će ostati iste - deca, asistent u nastavi, posebno mesto za individualni rad i tako dalje.

Kerol Grej opisuje tri osnovna tipa rečenica koje se koriste u njenim socijalnim pričama. One su:

• Opisne - opisivanje onoga što se dešava ili onoga što će se desiti i zašto;• Rečenice perspektive - opisivanje onoga što ljudi osećaju i kako reaguju u

određenim situacijama;• Imperativne - opisivanje onoga što može da se dogodi u datoj situaciji.

Priče Kerol Grej su opisne i imaju perspektivu. Kratka priča će imati samo jednu imperativnu izjavu. Ona koristi izraze kao što su: „Obično” i „Pokušaću da...”, da bi izbegla izjave koje ne ostavljaju prostor za grešku ili izuzetak. Ovo je zbog toga što će deca sa poteškoćama iz spektra autizma veoma bukvalno da shvate ono što je rečeno i biće im teško da prihvate promene pravila.

Karol Grej je izdala knjige o socijalnim pričama koje mogu da budu dobra osnova ako želite da počnete da pišete svoje priče za određenu decu i određene situacije. Možete da ih prilagodite i daće vam dobar uvid u to šta da pišete i šta bi bilo ko-risno.

Primer 2

Džek se dobro snalazio u redovnoj osnovnoj školi i njegove veštine pisanja i čitanja su se dobro razvijale. Međutim, nedostajalo mu je samopouzdanje da radi samo-stalno, jer se stalno brinuo da će da napravi grešku, a i gumice za brisanje nisu bile dozvoljene na času.

Čak i kada je za Džeka napravljen izuzetak, nije mogao da se opusti jer je znao da time što koristi gumicu za brisanje on krši pravilo.


84

Odrasli koji rade sa njim odlučili su da probaju sa socijalnom pričom, koju bi pročitao kada počne svoj pisani rad, a onda su je stavljali tamo gde je Džek lako mogao da je vidi. U socijalnoj priči je pisalo:Ponekad kada pišem ja pravim greške.Ponekad i druga deca u mom odeljenju prave greške.Gospođa Braun nam kaže da prectramo ono što smo pogrešili.Pokušaću da precrtam svoje greške i da nastavim sa svojim radom.Gospođa Braun će biti zadovoljna jer sam sam završio svoj rad.Ona će mi dati posebnu nalepnicu kada precrtam svoje greške i završim svoj rad.

U roku od tri nedelje, Džek je bio u stanju da radi svoje pisane radove i precrtava greške, a da se ne uzbudi.


Nedostatak imaginacije i fl eksibilnog mišljenja


Deca sa poteškoćama iz spektra autizma imaju teškoća sa imaginacijom i fl eksi-bilnim mišljenjem. Ovo će biti primetno u mnogim različitim situacijama, ali kod mlađe dece posebno utiče na njihovu igru. Mlada deca uče kroz igru i njima će biti mnogo teže da uče i da se druže sa svojim vršnjacima ako se ne igraju i ako imaju teškoće u imaginaciji i fl eksibilnom mišljenju.

Ona takođe imaju poteškoća da ono što su naučila generalizuju na različita okruženja i zbuniće se ako se zadatak ili rutina koje dobro poznaju promene ili predstave na drugačiji način.

Ona mogu da imaju dobre jezičke sposobnosti, ali da ipak sve shvataju bukvalno. Kada im se kaže: „Idi i uđi u kadu”, na primer, verovatno će to i da urade, ali neće pre toga skinuti garderobu ili pustiti vodu.

Ova deca često pružaju otpor promenama i mogu se veoma uznemiriti ako se dnev-na rutina promeni ili se na zidove učionice stave novi posteri.

Sledeći primeri su samo neke od strategija koje možete da isprobate da bi pomog-li mlađoj deci da razviju fl eksibilnost i imaginaciju. Medutim, iako je moguće naučiti decu rutini igranja, pomoći im da prave izbore i savladaju promenu, veo-ma teško će se promeniti nefl eksibilnost dece sa poteškoćama iz spektra autizma. Kao što je naglašeno u ovoj knjizi, važno je da budete svesni poteškoća, da učite veštine malim koracima uz podsticanje, da imate jasne ciljeve i da budete krea-tivni u traženju rešenja.

Primer 1Džon se igra sa točkićima automobila, ali ne koristi imaginaciju u igri.

Cilj:Džon će da se igra „izmišljenih” igrica sa automobilima, vozovima i drugim igračkama.

Strategije:• Učite dete veštinama igranja tako što ćete mu pokazati šta može da radi sa

različitim igračkama.• Ako je to moguće, uzmite dve identične igračke i podstaknite dete da vas imi-

tira.• Koristite igračke koje su detetu zanimljive, kao što su lutke sa zvukovima, velike

naočare, velike šešire, mede koje proizvode zvukove, automobi- liće sa sirenama i svetlima,loptice sa zvončićima i tako dalje.

• Učite dete igri zamišljenih sit-uacija sa igračkama sa kojima možete da imitirate svakodnevne poslove u kući, sa konstruktivnim elementima, sa igračkama koje predstavljaju „mali svet”. Po

glav

lje 7

85

86

• Radite sve korak po korak i koristite dosta ponavljanja i podsticanja.• Kada Džon stekne rutinu igranja pozovite drugu decu da se priključe.• Ako Džon uživa da gleda spotove pokušajte da mu pokažete video-snimak dece

kako se igraju sa određenom igračkom (automobilima na podlozi za automo-bile, vozom i šinama, konstruktivnim elementima) i dajte mu istu igračku da bi ga podstakli da imitira.

Primer 2Džozi ne koristi imaginaciju u igri sa vršnjacima nego se sama igra igrica baziranih na likovima iz spotova ili priča.

Cilj:Džozi će se priključiti deci u grupnoj igri koja se bazira na temi iz priče.

Strategije:• Koristite glumu i grupne igrice da biste razvili nove ideje. Na primer, radite

nekoliko dana na istoj temi koja je povezana sa pričom ili određenom temom. Imajte jasan cilj i radite malim koracima kao što su „Džozi će da se pretvara da je na brodu u oluji”.

• Koristite jednostavne podsticaje - povez preko oka za gusare i velike delove za pravljenje broda, koristite i muziku, vetar, talase i druge specijalne efekte, na primer.

• Koristite učenje po modelu, podsticanje i ponavljanje da bi pokazali Džozi šta da radi.

Primer 3Džošua insistira da se igre igraju na određen način i postaje uznemiren ako neko pokuša da ih promeni.

Cilj:Džošua će prihvatiti drugu decu koja se uključuju u igru i menjaju pravila ili tok njegovih igara.

Strategije:• Pridružite se igri i u početku napravite veoma suptilne promene. Uradite ovo

tako što ćete igru razbiti na veoma male korake, kao što su:-Džošua će dozvoliti da se odrasla osoba priključi i naizmenično igra sa njegovim kamionom za vatrogasce.- Džošua će da ostvari interkaciju sa odraslom osobom dok se igra sa kamionom za vatrogasce.- Džošua će pratiti ideje odrasle osobe i dozvoliće da ona prati njegove ideje dok se igraju sa njegovim kamionom za vatrogasce.-Džošua će dozvoliti da se drugo dete priključi dok se on igra sa odraslom osobom.• Nastavite sa ovim dok Džošua ne prihvati fleksibilnost tokom svoje igre. • Učite Džošuu novim igrama u okviru struktuiranog vremena, a onda ih gener-

alizujte na aktivnosti u učionici ili na igralištu. • Koristite socijalnu priču da bi Džošui objasnili kako se deca igraju igara i dodajte njihove ideje.

Primer 4Džejmi će celog dana biti uznemiren ako je njegova rutina promenjena.

Nedostatak imaginacije i fleksibilnog mišljenja

87

Cilj:Džejmi će prihvatiti promene njegove dnevne rutine.

Strategije:• Napišite socijalnu priču da bi Džejmija unapred pripremili, na primer, za ono

što će se dešavati ako njegova učiteljica nije tu.• Pripremite ga za velike promene kao što su premeštanje u novo odeljenje, tako

što ćete imati plan promene. Ovo može da uključuje socijalnu priču sa fotografi-jama i posetama novom odeljenju.

• Koristite raspored i odmah ga izmenite ako ima nekih promena.• Koristite odgovarajuću zamenu ako je omiljena aktivnost otkazana (plivanje,

na primer).• Pokušajte da izbegnete nepotrebne promene.

Primer 5Džordž je opsednut svojom kolekcijom dinosaurusa i neće da ih ostavi kada uđe uučionicu. On piše o dinosaurusima i uvek insistira da negde na svom crtežu imadinosaurusa.

Cilj:Džordž će se igrati samo sa tri dinosaurusa kada završi svoje zadatke.

Strategije:• Primenjujte pravilo da je Džordžu dozvoljeno da donosi samo tri dinosaurusa

na čas. Ovo će za njegovu porodicu da bude teško, pa postepeno smanjujte broj dinosaurusa koje donosi tako što ćete svake nedelje smanjivati za po jedan. Vi-zuelna tabla koja ovo pokazuje može da pomogne Džordžu.

• Napišite socijalnu piču koja će Džordžu da govori o tome kada može da ima svoje dinosauruse, da priča ili piše o njima.

• Pružanjem strukture uz vizuelno vođenje smanjujte uznemirenost kod Džordža u školi.

• Korisitite dinosauruse kao nagrade za završen zadatak. Na Džordžovom ra-sporedu pokažite kada je dozvoljeno da se igra, priča ili piše o dinosaurusima.

• Dozvolite Džordžu da ima poseban zadatak u vezi dinosaurusa, u kome treba da pronađe više podataka o njima tako što će da ih klasifikuje i sortira, na primer. S obzirom na to da ovi dinosaurusi nisu isti kao Džordžovi, ako ga to uznemiri, koristite nešto drugo.

Primer 6Šerin ima poteškoća da piše o izmišljenim likovima ili da priča priče ako nisu bazirane na njenom omiljenom video-spotu.

Cilj:Šerin će pisati jednostavne priče koje nisu bazirane na video-spotovima.Strategije:• Koristite lutke, predmete za oblačenje, jednostavne podsticaje i igru uloga da bi

podstakli Šerin da koristi imaginaciju u igri i nove ideje.• Počnite tako što ćete redom pokazivati fotografije nečega što je Šerin radila -

na primer, igru uloga, igru presvlačenja, izlet, kuvanje ili kreativne aktivnosti. Napišite naslov na svakoj stranici i od toga napravite knjigu.


88

• Prepričajte poznatu priču koristeći slike u knjizi kao vodič.• Prepričajte poznatu priču i pitajte Šerin da nacrta svoje slike kako bi

napravili knjigu.• Pričajte o samo jednoj slici,

o tome zašto se nešto desilo, šta se desilo pre toga i šta bi sledeće moglo da se desi. Koristite crteže i balončiće, u koje upisujete reči nekoga ko govori, da bi isplanirali sled priče.

• Od te jedne slike pravite priču tako što ćete tražiti od Šerin da nacrta šta se desilo pre i posle toga i da napiše prateću priču.

• Koristite druge podsticaje - predmete, situacije, druge priče i tako dalje.

Primer 7Majkl govor shvata bukvalno i ponekad ne razume šta je rečeno, i oseća se ugroženo.

Cilj:Majkl će naučiti značenje uobičajenih izreka i idioma.

Strategije:• Odrasle osobe koje rade sa Majklom moraju da vode računa o onome što govore

i da proveravaju da li je Majkl razumeo šta je rečeno.• Učite ga značenju uobičajenih dvosmislenih izreka, kao što su: „Izlomila sam

jezik dok sam to izgovorila”, tako što ćete da koristite crteže i da razgovarate.

Teorija umaS. Baron-Koen je 1995. godine raspravljao o tome da jedan od uzroka poteškoća iz spektra autizma može da bude nemogućnost pojedinca da razvije „Teoriju uma”. Istraživanja su pokazala da deca sa autizmom imaju mnogo poteškoća da uzmu u obzir mišljenje drugih osoba i možda nisu svesna toga da i vi imate svoje mišljenje i potrebe. Ona, takođe, mogu da veruju da vi znate šta misle, tako da će početi razgovor bez uvoda u temu. Imaju poteškoća da pokažu empatiju u odnosu na druge, da izraze svoja osećanja ili da predviđaju šta će se desiti u socijalnoj situaciji na osnovu neverbalnih znakova i prethodnog iskustva. Ovo ponekad do-vodi do toga da ih ponašanje drugih zbunjuje ili plaši, što izaziva uznemirenost, strah ili iznenadno agresivno ili neočekivano ponašanje.


89

Šta možete da uradite• Neka ono što govorite bude jasno i nemojte da pretpostavljate da dete sa

poteškoćama iz spektra autizma zna šta mislite na osnovu vašeg izraza lica, gestova ili intonacije.

• Pokušajte da budete smireni i u učionici govorite mirnim glasom.• Ako je moguće obezbedite detetu miran kutak u kome može da radi ako ima• poteškoća da se snađe u grupi.• Primenite različite stvari koje mogu da smire dete, kao što je slušanje muzike

sa slušalicama.• Organizujte podršku detetu tako da ima pomoć tokom nestruktuiranog vremena

u toku dana.• Dajte mu rutinsku aktivnost između različitih aktivnosti, tako da tačno zna šta

da radi.• Deca koja imaju poteškoća da izraze svoja osećanja možda će to moći da urade

ako im napišete ono što govore i njihove reakcije (ili otkucate tako da to vide na monitoru) ne gledajući direktno u njih. Ona su tada fokusirana na ono što govorite, lakše im je da prate razgovor zato što mogu da ga pročitaju i ne moraju da ga imaju u glavi.

• Koristite priče, fotografi je, crteže i realne situacije da bi pričali o osećanjima. Počnite sa jednostavnim, poznatim osećanjima kao što su srećan, tužan, ljut, uplašen.• Koristite igračke i lutke da bi mu pokazali način izražavanja osećanja ili reagovanja na osećanja.• Ako je došlo do nezgode na igralištu, u učionici ili kod kuće, nacrtajte slike da bi po-mogli detetu da razgovara o tome, kao i o tome kako različite osobe mogu da se osećaju.

jednostavnim, poznatim osećanjima kao što su


90

Pružanje podrške deci sa poteškoćama iz spektra autizma u razvijanju socijal-nog razumevanja može da bude teško. Najbolje je da koristite realne situacije za istraživanje značenja i emocija, da bi se osvrnuli na ono što se desilo. Ukoliko dete ima dovoljno razvijene komunikativne veštine da iz svoje perspektive objasni događaj ili događaj na osnovu fotografije, mogli biste da budete iznenađeni koliko se njegovo viđenje onoga što se desilo razlikuje od vašeg. Iz ovoga možete mnogo da naučite i da to koristite kao početnu tačku da bi pomogli detetu da bude manje zbunjeno u socijalnim situacijama.

Kod dece koja nemaju komunikativne veštine možete da koristite mimiku, učenje po modelu i usmeravanje ponašanja kako biste ih naučili da pravilno reaguju.


Strategije za podršku ponašanju


Kada čuvate dete sa poteškoćama iz spektra autizma ili radite sa njim važno je da zapamtite da je ponašanje koje je vama teško da savladate izraz poteškoća koje dete proživaljava zato što ima autizam (prisetite se trijade poteškoća opisane na početku ove knjige).

Najvažniji korak kada tražite strategije jeste da pronađete razloge tog ponašanja i da pokušate da ga razumete iz detetovog ugla. Na primer, mnogi roditelji kažu da njihova mlađa deca kao da imaju najveće probleme u ponašanju zbog nedostatka komunika-tivnih veština (bes, agresija, odbijanje praćenja zahteva). Jedan od pozitivnih efekata korišćenja PECS-a (pogledajte stranu 37) za razvijanje komunikativnih veština je taj što smanjuje frustraciju i detetu omogućava neku kontrolu nad okolinom.

Postoje mnogi razlozi zašto deca sa autizmom rade ili govore stvari koje se nama čine teškim za rešavanje ili ekscentričnim. Ukoliko nije jasno šta je uzrok tome, može biti korisno da zabeležite sledeće informacije:

• Kada se takvo ponašanje pojavljuje i ko je prisutan,• Šta se desilo tačno pre tog događaja,• Opis događaja,• Šta se desilo nakon toga.

Možda će se pojaviti pravilnost koja može da vam da neke ideje o tome šta uz-rokuje takvo ponašanje i onda možete da počnete da koristite strategije da bi ga po-pravili. Ponekad postoji nekoliko razloga za takvo ponašanje i može da bude teško da ih rastumačite. Međutim, najčešće postoji jedan osnovni razlog koji analizom događaja postaje očigledan i može da vam pruži polazište. Ima još nekoliko važnih stvari koje treba da imate na umu kada želite da promenite detetovo ponašanje.

• Budite pozitivni - korisite nagrade za prihvatljivo ponašanje pre nego sankcije za neprihvatljivo ponašanje.

• Budite strpljivi - koju god strategiju odlučite da koristite, ona neće odmah da-vati rezultate. Sačekajte najmanje četiri nedelje pre nego što odlučite da probate nešto drugo, posebno kod veoma male dece. Neke strategije, kao što je razvija-nje metoda komunikacije, veoma su dugoročne, posebno kod dece koja imaju dodatnih obrazovnih potreba.

• Budite uporni - budite sigurni da svi koji provode vreme sa detetom znaju kako da reaguju na ciljano ponašanje i držite se strategije.

• Budite smireni - glasan i ljutit odgovor će možda vama pomoći da se osećate bolje, ali neće pomoći detetu.

• Budite kreativni - nemojte da se plašite da isprobate nove ideje ako mislite da će biti korisne.

Neke strategije je teško sprovesti u redovnim školama. Na primer, korišćenje hrane kao nagrade za dete, izvođenje na igralište, ignorisanje vrištanja ili buke koju dete pravi, obezbeđivanje mirne i tihe okoline. Fleksibilnost, trening za svo osoblje, sarad-nja sa roditeljima i drugim stručnjacima i volja da inkluzija uspe su podjednako važni faktori u pomaganju detetu sa poteškoćama iz spektra autizma da uspe u školi. Po

glav

lje 8

91

92


Strategije za podršku ponašanju: neki primeri

Primer 1Tolu je u vrtiću šest nedelja i nema dodatnu podršku, iako je podneta molba za obezbeđivanje asistenta na zameni.

On ima ograničen fond reči i ne stupa u kontakte sa drugom decom. Ako pokušaju da mu se približe ili da se uključe u ono što radi, on ih odgurne od sebe.

Mogući razlozi:• Druga deca su nepredvidiva i Tolu ih se plaši.• Tolu ne zna kako da se igra ili da stupa u kontakt sa svojim vršnjacima.• Tolu ne razume da će, ako prepusti red nekom detetu, i on kasnije doći na red.

Strategije:• Naučite Tolua da se igra naizmeničnih igara sa odraslom osobom (pogledajte

stranu 24)• Naučite Tolua da čeka koristeći karticu „Čekaj” (pogledajte stranu 42)• Za značajnije aktivnosti, kao što je naizmenična vožnja tricikla, koristite

štopericu tako da Tolu zna kada je vreme za promenu.• Pokušajte da obezbedite dodatnu podršku za Tolua tako da može da nauči da se

igra sa svojim vršnjacima.• Ako Tolu povredi drugo dete, mirno recite: „Bez guranja. Budi nežan”, i pokažite

mu šta znači „nežno”, tako što ćete ga lagano pomilovati.• Konstantno koristite strategije. Biće potrebno neko vreme da Tolu promeni svo-

je ponašanje.

Primer 2Amber ima tri godine i u igraonici je šest nedelja. Ima veoma izražene teškoće u komunikaciji ali je, s obzirom na to da ima dodatnu podršku odrasle osobe, počela da upotrebljava različite materijale i opremu.Međutim, Amber voli da baca igračke u vazduh. Ovo je opasno i igračke često po-gode decu ili ruše druge stvari.

Mogući razlozi:• Amber ne razume da može da povredi nekoga ili šta to znači da drugo dete.• Nema osećaj opasnosti za sebe i druge.• Ne zna kako da se igra, da ostvaruje kontakt ili komunicira sa drugima.• Buka i aktivnosti oko nje možda čine da se oseća nelagodno, pa baca igračke

da bi se smirila.

Strategije:• Kada Amber baci igračku, pokupite j e i pokažite joj kako da se igra sa njom.

Ako j e to lutka, na primer, kažite: ,,Ne bacaj, mazi lutku”, i pokažite joj kakvo ponašanje želite od nje.

• Naučite Amber da odrasloj osobi baca mekanu lopticu u naizmeničnoj igri, a onda pozovite i ostalu decu da se pridruže.

• Naučite Amber veštinama igranja tako što će neka odrasla osoba da pruža mod-el ili da podstiče razvoj rutine igre, a onda pozovite i drugu decu da se pridruže.

93

• Ako Amber nastavi da baca igračke, uzmite ih i odvedite je da sedi na stolici na nekom mirnom mestu nekoliko minuta. Onda joj skrenite pažnju na drugu aktivnost.

• Pokušajte da obezbedite neku strukturu tokom vremena koje Amber provodi u igraonici, tako što ćete organizovati struktuirano vreme za igru sa odraslom osobom, obezbediti igru napolju, vreme za odmor, vreme za užinu. Koristite vizuelni raspored primenjujući simbole.

Primer 3Suzi je iz vrtića prešla u predškolsku grupu.

Dobro se snašla, ali čak i kad je jasno da joj se ide u toalet neće da ga koristi. Nekoliko razreda koristi te toalete, veći su i u njima je veća gužva nego u malim toaletima u vrtiću.

Suzi hoće da koristi toalet u vrtiću, ali kada je tamo odvedu želi da ostane u vrtću i postaje tako uznemirena da joj je teško da se usmeri na bilo šta drugo.

Mogući razlozi:• Suzi je uznemirena promenom odeljenja i ne može da koristi veće toalete.• Suzi ne voli mirise ili zvukove u većim toaletima - na primer, tamo je sušač za

ruke koji je veoma bučan.• To je taktika da bi se vratila u vrtić.

Strategije:• Uobičajeno je da se deca sa poteškoćama iz spektra autizma veoma plaše zvu-

kova sušača ruku ili puštanja vode. Odvedite Suzi u toalet za osoblje u neko mirno vreme i vidite da li će ga koristiti.

• Redovno odvodite Suzi da posećuje ženski toalet dva puta dnevno, ali ne tražite od nje da ga koristi. Gledajte šta ima tamo ili joj operite ruke, ako dozvoli. Produžavajte vreme koje provodite u toaletu i, kada stekne sigurnost, pod-staknite je da ga koristi.


94


• Odredite vreme za odlazak u toalet koje je ugrađeno u njen raspored.

• Odredite vreme kada Suzi posećuje vrtić i stavite to u njen raspored, tako da vidi da i dalje može da ga posećuje i kada to može da čini.

• Nagradite Suzi kada koristi toalet.

Primer 4Gardip je u predškolskoj grupi. Ona ima ograničen fond reči i odrasla osoba joj pomaže sve vreme. Kada ide na časove fizičkog, veoma brzo trči po holu i ne prati instrukcije.

Mogući razlozi:• Hol je veliki i odjekuje, a Gardip ima poteškoća da razume i prati instrukcije.• Hol nema strukturu i granice, pa Gardip ne zna kako da struktuira svoje vreme

kada je tamo.• Gardip je veoma interesantno da trči okolo.• Gardip ne razume igre i aktivnosti koje odeljenje radi na fizičkim aktivnostima.

Strategije:• Uzmite podmetač koji će biti Gardipino mesto. Kada se deci kaže da pronađu

svoje mesto, odvedite Gardip do njenog podmetača.• Koristite gestove da bi pomogli Gardip da razume šta treba da uradi.• Vežbajte sedenje u holu. Kažite joj: „Prvo sedi, a onda trči”.• Uvek je pohvalite kada dobro odreaguje.• Dok deca sede na podu, pridržite je kako bi joj fizički pokazali granice.• Pokažite joj šta treba da uradi i koristite fizičke i vizuelne podsticaje da joj po-

mognete.• Povećavajte očekivanja korak po korak.

Primer 5Džo je u predškolskoj grupi. On ima odraslu osobu koja mu pomaže od 09.30 do 14.30, i ujutru dobro sarađuje sa njom.

Posle podne, medutim, on ne sarađuje i često gubi strpljenje, udarajući sve koji mu se približe. Njegovo ponašanje je nepredvidivo i postoji realna zabrinutost da će neko biti veoma povređen, tako da Džoa često pošalju kući u 14.30, odnosno kada njegov pomagač ode.

Mogući razlozi:• Džo ne voli ručak u školi. Škola pokušava da podstakne zdravu ishranu i ne

dozvoljava deci da donose ručak od kuće. Zbog toga Džo neće da ruča.• Posle podne je manje struktuirano i bučnije je nego što je jutro i deca rade više

aktivnosti baziranih na igri, kao što je slaganje kockica i delova, igre sa peskom i vodom. Džo je možda osetljiv na zvukove i nedostatak strukture u učionici.

• Džo je veoma aktivan i možda je posle podne već umoran.

Strategije:• Obezbedite da Džo ima nešto što voli za ručak, čak i ako je doneo od kuće. Deca

sa autizmom ne vole promene i takođe su osetljiva na neke mirise i teksture hrane. Nakon što se prilagodi na školu postepeno možete da ga podstaknete da jede različitu hranu.

95


• Kada deca rade manje struktuirane aktivnosti Džoa možete da odvedete napolje ili u miran kutak učionice, da radite na struktuiran način, uz primenu TEACCH-a, gde uz podršku odrasle osobe može da vežba veštine koje dobro zna.

• Deci sa poteškoćama iz spektra autizma nedostaju veštine imaginacije i imaju poteškoće da razviju ideju o tome kako se igra i o tome kako se igra sa drugima. Džo bi trebalo da vežba ove veštine sa odraslom osobom, a onda sa jednim ili dvoje dece.

• Nađite neku opuštajući aktivnost koju će Džo da radi na kraju dana, nakon što je osoba koja mu pomaže otišla, ili reorganizujte radno vreme te osobe tako da smanjite vreme kada Džo nema podršku na kraju dana.

Primer 6Lili je u predškolskoj grupi. Ona voli da se igra u pesku, ali ga uvek baca u vazduh tako da pesak pada deci u oči i u kosu. Obično je opomenu kada to uradi i odvedu je iz peska.

Mogući razlozi:• Lili voli da gleda kako pesak pada.• Ona uživa u zbrci koju stvori kada pesak uđe deci u oči.• Bacanje peska je za Lili opuštajuće i odvlači joj pažnju sa bučnog okruženja igrališta.• S obzirom na to da ima ograničene veštine igranja, Lili je srećna što je našla nešto

u čemu uživa.

Strategije:• Napišite socijalnu priču i čitajte je Lili pre igranja.• Koristite veoma motivišuću nagradu kada Lili ne baca pesak.• Kažite ,,Ne bacaj” i odvedite je iz peska ali ne obraćajte pažnju kada i baci malo

peska.• Odvojite neko vreme da naučite Lili da se igra sa drugom opremom i igračkama

na igralištu.

Primer 7Šanel je u predškolskoj grupi. Ima dobro razvijen govor i, dok su deca na ak-tivnostima na tepihu, ona uvek izgovara odgovor ali ne diže ruku. Ona takođe glas-no komentariše nešto što nije važno za čas.

Mogući razlozi:• Šanel se ne seća da uvek treba da podigne ruku i da sačeka da je prozovu da bi dala

odgovor. Zbunjuje je to što je nastavnica ne proziva svaki put kad podigne ruku.• Šanel ne razume socijalni kontekst konverzacije, pa će reći ono što želi kada joj

padne na pamet.

Strategije:• Napišite socijalnu priču za Šanel o tome šta se dešava dok deca imaju aktivnosti

na tepihu i šta ona treba da uradi.• Koristite sistem nagrađivanja za Šanel, tako da može da zaradi nagradu kada

uspe da ne govori glasno tokom aktivnosti na tepihu. Nagrada može da bude nešto u čemu uživa, kao što je da koristi kompjuter pet minuta.

96

• Napravite vizuelno obaveštenje sa crtežima, koje će stajati u blizini nastavnice, kako bi podsetilo decu da podignu ruku i sačekaju da ih prozove da odgovore. Ako Sanel odgovori bez javljanja, pokažite na obaveštenje i kažite: „Podigni ruku i sačekaj da te prozovem”.

Primer 8Adam je u prvom razredu osnovne škole16. On je opsednut zastavama i zna da nabroji i nacrta zastave većine zemalja na svetu. Međutim, on neće da priča ni o čemu dru-gom i često će pričati o zastavama kada treba da radi neku aktivnost.

Mogući razlozi:• Adama smiruje da priča o zastavama.• Ne razume da zastave nisu interesantne drugima.• On nema razvijene veštine socijalne konverzacije i ne može da se uključi u

ćaskanje između vršnjaka.

Strategije:• Dajte Adamu pisani raspored za taj dan. Upišite i vreme kada mu je dozvoljeno da

priča o zastavama. Koristite to kao nagradu kada završi svoje aktivnosti.• Napišite socijalnu priču koja će da objasni kada Adam može da priča o zastavama.• Koristite sat tako da Adam zna tačno koliko može da priča o zastavama.• Budite uporni sa Adamom i podsećajte ga kada nije vreme da priča o zastavama

- „Prvo radimo, posle zastave”.• Koristite zastave da naučite Adama stvari koje su mu teške, kao što je matema-

tika, ili ga naučite drugim stvarima o tim zemljama.• Igrajte sa Adamom igre koje će ga podstaći da sluša druge. Na primer, pokušajte da

podstaknete razgovor tako što ćete svakom detetu po redu davati prvu rečenicu, a deca treba naizmenično da dodaju rečenice kako bi održala konverzaciju. Takođe, koristite rad u krugu da bi pokazali da li deca slušaju jedna drugu, tako što ćete izabrati jedno dete i pitati ga šta je upravo rečeno.

16 U britanskom obrazovnom sistemu prvi razred (engl. Year 1) pohađaju deca uzrasta od 5 do 6 godina (prim. prev).


97

Primer 9Džejmi je u prvom razredu osnovne škole. On se odlično snalazi sa akademskim znanjem, ali mrzi kada se pokvasi. Ako se ovo desi kada pere ruke ili zgazi u baricu, odmah će skinuti svu garderobu, bez obzira gde je, i trčati okolo go. On je takođe osetljiv na određene teksture na svojoj koži, tako da odbija da nosi vodootporne kecelje ili kabanice

Mogući razlozi:• Džejmi ne razume da nije prihvatljivo da trči okolo go.• On je hipersenzitivan na dodir mokre garderode i ne može da je podnese na

svojoj koži.• Ne zna šta da uradi kada se pokvasi.Strategije• Razgovarajte sa Džejmijevim vršnjacima o tome kako mogu da mu pomog-

nu - da pozovu odraslu osobu, da odvedu Džejmija u toalet i tako dalje.• Napišite socijalnu priču za Džejmija, koja će da mu pokaže šta da uradi

kada se pokvasi.• Naučite Džejmija kako da presvuče mokru garderobu, koristeći TEACCH

metod (pogledajte stranu 53). Držite korpu sa Džejmijevom garderobom u toaletu ili na nekom drugom odgovarajućem mestu gde mu je dostupna. Naučite ga šta da uradi tako što ćete pokvasiti njegovu garderobu i pokazati mu kako da se presvuče.

• Nađite drugara za Džejmija, koji zna šta treba da radi i može da pomogne Džejmiju kada se to dogodi.

• Razvijajte Džejmijevu otpornost na mokru garderobu tako što ćete je malo pokvasiti ili ga pustiti da malo sačeka pre no što se presvuče. Pokušajte da mu skrenete pažnju, koristite veoma motivišuće nagrade, mnogo pohvale, koristite kartice i tako dalje. Radite ovo redovno i produžavajte vreme za koje treba da čeka da se presvuče.


98


Primer 10Bela je u u drugom razredu osnovne škole17 . Njoj je skoro dijagnostikovan As-pergerov sindrom. Ona je netaktična u ponašanju i uznemirava ostalu decu tako da deca neće da se igraju sa njom. Bela uzima ono što želi bez pitanja, tako da na primer, ako hoće olovku, oteće je iz ruke drugog deteta. Skoro su je zatekli kako plače na igralištu jer nije imala prijatelje sa kojima bi se igrala.

Mogući razlozi• Beli nedostaju soijalno razumevanje i veštine socijalne interakcije. Ona ne

može da zamisli kako se druga deca osećaju kada ih uznemiri.• Bela možda ne zna šta da radi na igralištu i možda se oseća izgubljenom ili

zbunjenom u nestruktuiranom okruženju.

Strategije• Napišite socijalnu priču o tome kako da se ponaša u određenim situacijama. Na

primer, šta Bela treba da uradi kada u grupi deli jednu kutiju sa olovkama.• Napravite za vreme odmora klub sa drugom decom kojoj je potrebna dodat-

na podrška za vreme igranja, i naučite ih igrama koje se igraju na igralištu, društvenih igara i tako dalje.

• Odredite krug prijatelja za Belu (pogledajte stranu 81).• Radite sa Belom na razumevanju emocija tako što ćete koristiti kartice sa slika-

ma, fotografije i realne situacije.• Koristite kartice „Zašto? Zato što...” (pogledajte deo Korisni izvori, strana 107)

da bi pomogli Beli da razume socijalne situacije. Na primer, razgovarajte o on-ome što se dešava na slici i pokušajte da razmislite šta je moglo da se desi pre toga, i zašto. Koristite kreativne aktivnosti, glumu, igru uloga da bi istraživali osećanja i načine ponašanja u socijalnim situacijama.

Primer 11Hari je u drugom razredu osnovne škole. On ima ADHD18 i autizam. On uvek odla-zi kući tokom odmora jer ima poteškoća da se snađe na nestruktuiranom, bučnom igralištu.

Škola je odredila klub za vreme odmora za Harija i grupu druge dece koja imaju poteškoća u socijalnoj interakciji. Međutim, kada su Harija odveli u trpezariju, on je napao drugu decu i bacao hranu po podu.

Mogući razlozi• Hariju je trpezarija previše bučna i ima previše aktivnosti. On se oseća uplašeno

i odreaguje panično.• Hari nije razumeo da će ostati u školi tokom odmora i zbunjen je.• Hari ima poteškoća da prihvati promenu svoje rutine.

Strategije• Napišite socijalnu priču o tome šta se dešava tokom odmora u trpezariji i

pročitajte je Hariju pre ručka.• Pokažite Hariju na njegovom rasporedu da će ručati u školi. • Hari će se možda bolje snaći ako ruča za stolom u mirnom delu, izvan dela 17 U Britanskom obrazovnom sistemu frugi razred (engl. Year 2) pohađaju deca uzrasta 6 do 8 godina (prim.prev).18 ADHD-attention deficit hyperactivity disorder (engl.)

99

za ručavanje. Kada ovo bude prihvatio, postepeno pomerajte sto sve bliže trpezariji. Kada bude mogao da sedi u trpezariji, pitajte ga da izabere prijatelja pored koga će sedeti. Zatim spojite njegov sto sa još jednim stolom. Ovaj proces će možda trajati nekoliko nedelja i trebalo bi da se odvija tempom koji odgovara detetu.

Primer 12Ejmi je u drugom razredu. Ona sve vreme ima podršku i njen raspored je prilagođen tako da odgovara njenim potrebama.

Ona ima slabo razvijen govor i ponekad viče ili plače i odbija da radi. Ovo remeti čas i uznemirava nastavnicu. Kada se ovo dešava Ejmi moraju da izvedu iz učionice na igralište ili u hodnike, jer nema drugog mesta.

Mogući razlozi:• Ejmi vrišti da bi izbegla da radi.• Ona je zbunjena onim što treba da radi i ne zna kako da traži pomoć.• Ona pati od „senzorne preopterećenosti”, mora da napusti prostoriju.• Ejmi zapravo uživa u pažnji koju dobija kada počne da vrišti.

Strategije:• Koristite vizuelni raspored i struktuirajte Ejmin rad tako što ćete joj pokazati da

kada završi može da ide napolje da trči.• Koristite vizuelni simbol „Tišina” da bi je podsetili da ne pravi buku.• Pokušajte da je odvedete da opere ruke ili da se prošetate do kancelarije, pa

nazad do učionice, da bi još malo radili.• Predstavite zadatak koji mora da uradi na jasan, vizuelan način, tako da je

previše informacija ne zbuni (pogledajte Struktuirano učenje, strana 53)• Ponudite joj pozitivnu, motivišuću nagradu, koju će dobiti kada završi

aktivnosti.• Posle odlaska napolje uvek je vraćajte u učionicu da bi završila nedovršene za-

datke, pa čak i ako morate da ih uradite brže.• Izbegavajte da pridajete pažnju vrištanju. Ne razgovarajte sa njom o tome i ne

pravite veliki problem oko toga.• Naučite je da se opusti tako što ćete koristiti učenje po modelu i vizuelnu

socijalnu priču.


100

Iako mogu da prođu dani i nedelje dok strategija za podršku ponašanju ne da rezul-tate, važno je biti uporan što je više moguće i obezbediti da svi koji rade sa detetom ili brinu za dete znaju kakva treba da bude dogovorena reakcija na određeno ponašanje. Roditelji, svi koji brinu o detetu i osoblje škole treba da rade zajedno ili će dete biti zbunjeno i ponašanje koje pokušavate da promenite može da se pogorša. Takođe je važno zapamtiti da ukoliko je dete naviklo da, na primer, pridobija pažnju vrištanjem, a vi ne odreagujete na to, prva detetova reakcija biće da još glasnije vrišti!

Kada planirate strategije treba da zapamtite da na najmanje dan ili dva stvari mogu da se pogoršaju. Međutim, može da bude veoma nagrađujuće kada nakon kratkog vremena stvari počnu da bivaju bolje i da već tokom šest nedelja zaboravite da je postojao problem.


Neke završne misli

Ova knjiga ideja i predloga nikako nije završena. Cilj je bio da napišemo dovoljno dugu knjigu da bude korisna, ali ne i predugu, kako ne biste izgubili interesovanje za nju! Dobra knjiga ne može da zameni dobar trening i iskustvo, ali može da bude podsticaj i referenca kada se pojave poteškoće.

Ne možemo dovoljno da istaknemo važnost „zajedničkog rada” (svi stručnjaci, roditelji i oni koji brinu o detetu bi trebalo da rade zajedno i informišu jedni druge). Obezbedite da se informacije o tome šta se dešava u školi i kod kuće redovno raz-menjuju. Ovo može značajno da utiče na napredak jer je na taj način moguće izbeći sve vrste grešaka.

Nastavnici, direktori vrtića i voditelji igraonica moraju mnogo da rade da bi up-oznali decu sa poteškoćama iz spektra autizma, kao što poznaju i ostalu decu u svom odeljenju ili vrtiću. Asistenti u nastavi su obično na prvoj liniji i veoma blisko rade sa decom svakog dana, ali je i njima potrebna podrška nastavnika i drugih ko-lega, a ne osećaj da su u tome usamljeni.

Koordinatori posebnih obrazovnih potreba (skraćeno SENCOs19) takođe igraju važnu ulogu time što obezbeđuju da su ciljevi postavljeni, da su procene izvršene na vreme, da je obuka organizovana i da se generalno podiže nivo svesti u školi.

Drugi stručnjaci - a to mogu da budu klinički ili školski psiholozi, logopedi, speci-jalni nastavnici i radni terapeuti - treba da znaju ko je sve uključen u rad sa detetom i ko kakve savete daje. Svi izveštaji o detetu moraju se slati roditeljima.

Rad sa decom sa poteškoćama iz spektra autizma je veoma nagrađujući. Nastavite ga!

19 SENCOs je skraćenica od Special educational needs co-ordinations (prim.prev.)

Neke završne misli

Nek

e za

vršn

e m

isli

101

102

Reference

Reference 20

Baron-Cohen, S. (1995) Mindblindness, Cambridge, Massachusetts: MIT Press.

Baron-Cohen, S, and Bolton, P. (1993) Autism: the Facts, Oxford: oxfor University Press *Beyer, J, and Gammeltoft, L. (2000) Autism and Play, London: Jessica Kingsley *

Goldbart, J. (1988) «RE-examining the Development od Early Communication» in J. Coupe and J. Goldbart (eds) Communication Before Speech: Normal develop-ment and impaired communication, Beckenham, Kent: Croom Helm.

Gray C. (1997) Social Stories and Comic Strip Conversations, Social Studies Un-limited Presentation and Workshop, Arlington, Texas: Future Horizons (avalilable in the UK from Winslow).

Grandin T. (1995) Thinking in Pictures and other Reports from my Life with Au-tism, New York: Vintage Books. *

Jordan R, and jones G. (1999) Meeting the Needs of Children with Autistic Spec-trum Disorders, London: David Fulton *

Newman, S. (1999) Small Steps Forward, London: Jessica Kingsley *

Newton, C, and Wilson, D. (1999) Circles of Friends, Dunstable: Folens Ltd.

Sussman F. (1999) More than Words, Ontario: The Hanen Centre.

* Na raspolaganju kod Nacionalnog udruženja za autizam (NAS) Velike Britanije. Za više informacija, telefon 020 7903 3595

Nacionalno udruženje za autizam, program EarlyBirdEarlyBird Centre, 3 Victoria Crescent West Barnsley, South Yorkshire S75 2AE Tel: 01226 779218; fax: 01226 771014

Division TEACCH (Treatment and Education of Autistic and related CommunicationHandicapped Children), Administration and ReserachCB 7180, 310 Medical School Wing EUniversity of North Carolina at Chapel Hill, North Carolina27599-7180 USAtel: +001 (919) 966 2173

za više informacija o TEACCH-u, kontaktirajte NAS Information Centre (tel 020 7903 3599) za dokumentaciju ili posetite website (www.nas.org.uk) i izaberite do-kumentaciju iz indeksa website-a.

20 Reference koriščene za pisanje knjige su izvori dostupni samo na engleskom jeziku. U dnu je kontakt macionalnog udruženja za autizam - izdavača knjige na engleskom jeziku, koga možete kontaktirati R

efer

ence

103

104

Predlozi za dalje čitanje

Predlozi za dalje čitanje21

AAttwood, T. (1997) Asperger Syndrome: A Guide fro parents and professionals, London: Jessica Kingsley *

Berger, A and Gross, J. (1999) Teaching the Literacy Hour in an Inclusive Class-room, London: David Fulton

Berger, A, Henderseon, J, and Morris, D. (1999) Impelmeting the Literacy Hour for Pupils with Learning Difficulties, London: David Fulton.

Cumine, V, Leach, J, and Stevenson, G. (1997) Asperger Syndorme: A practical guide for teachers, London: David Fulton *

Gillingham, G (1995) Autism, Handle with Case, Arlington, Texas: Future Horizons.

Gray, C (1993) The Original Social Sotry Book, Arlington, Texas: Future Horizons (available in the UK from Winslow, Chesterfield, Derbyshire).

Jenison Public Schools, Jenison, Michigan (1994) The New Social Story Book, Ar-lington, Texas: Future Horizons (available in the UK from Winslow, Chesterfield, Derbyshire).

Lear, R (1996) Play Helps, Oxfor: Butterworth Heinemann.

Leicester City Council and Leicestshire County Council (1998) Asperger Syndrome - Practical Strategies for the Classroom: A teacher’s guide, London: The National Autistic Society.*

Leicestshire County Council and Fosse Health Trust (1998) Autism: How to help your young child, London: The National Autistic Society.*

Lynch C, and Cooper J. (1991) Early Communication Skills, Bicester, Oxforshire: Winslow Press (new edition available in the UK from Winslow, Chesterfield, Der-byshire)

Powell, S, and Jordan R. (1997) Autism and Learning: A guide to good practice, London: David Fulton.*

Williams, D. (1996) Autism: An inside-out approach, London: Jessica Kingsley.

* na raspolaganju kod Nacionalnog udruženja za autizam (National Autistic Soci-ety, NAS). Broj telefona za više informacija: 020 7903 3595

21 Predlozi su dati uz originalno izdanje na engleskom jeziku. Literatura jr dostupna na engleskom jeziku (prim.prev) Pr

edlo

zi z

a da

lje č

itanj

e

105

106

Predlozi za dalje čitanje

Korisni izvori

Korisni izvori22

Džepne kartice u bojiDžepno izdanje jezičkih kartica, koje uključuju rane predmete, akcije, nizanje i suprotnosti. Izvrstan izvor za razvijanje govornih veština (na raspolaganju Speech-mark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon 0X26 4LQ, tel: 01869 244 644, webiste www.speechmark.net).

Kartice u boji: EmocijeJasne fotografije koje pokazuju različita osećanja. Možete da ih koristite za razvi-janje razumevanja različitih osećanja, izgradite svest o izrazima lica i šta znače. Takođe ih možete koristite da podstaknete decu da razvijaju priče tako što će razmišljati šta se dešava na slici i šta se desilo pre, a šta posle toga (na raspolaganju Speechmark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon 0X26 4LQ, tel: 01869 244 644, webiste www.speechmark.net).

Kartice u boji: osnovni nizoviOve kartice sa fotografijama pokazuju jednostavne nizove dnevnih rutina u tri koraka da bi pomogli razvoj govornih veština i veština nizanja (na raspolaganju Speechmark Publishing LTD, Telford Road, Bicester, Oxon OX26 4LQ, tel: 01869 244 644, webiste www.speechmark.net).

300 trominutnih igrica, Jackie SibergKratke igrice i pesmice za mladu decu koje pomažu u izgradnji odnosa između deteta i odrasle eosobe, razvoju govora, slušanja, koordinacije, socijalne interakcije i ranog učenja veština (na raspolaganju kod Winslow, Goyt Side road, chesterfield, Derbyshire S40 2PH; tel 0845 921 1777).

Pričaj o tomeSet od 26 priča u slikama dizajniranih da podstaknu decu da povezuju red dešavanja, predviđaju i ispričaju priču. Svaki deo ima četiri, pet, šest ili sedam kartica (na ra-poslaganju kod LDA, Duke Street, Wisbech, Cambridgeshire PE13 2AE, tel 01945 463 441; website www.instructionalfair.uk).

Zašto? ZatoSvaki par kartica sa slikama opisuje situaciju koju možete koristiti za učenje deteta da povezuje red dešavanja, da predvidi šta će se sledeće desiti, šta se desilo pre toga i kao početnu osnovu za razvijanje jednostavnih priča. (na raposlaganju kod LDA, Duke Street, Wisbech, Cambridgeshire PE13 2AE, tel 01945 463 441; web-site www.instructionalfair.uk).

Pisanje sa simbolima 2000 (CD-ROM za PC)Razvijanje komunikacije, govora i pismenosti uz slike, simbole i reči. Ovaj softver uključuje simbole kolekcija Rebus simbola i Simbola komunikacije kroz slike (Pic-ture communication Symbols) koje je razvio Myer-Johnson Co (napravio Widgit Software Ltd, 26 Queen Street, Cubbington, Leamington Spa CV32 7NA; tel 01926

22 Izvori su dati u originalnom izdanju na engleskom jeziku. Ovde ćete pronaći prevod tek-sta o izvorima, kao i kontakt adrese na kojima možete da ih nabavite. Sve je na engleskom jeziku (prim.prev) K

oris

ni iz

vori

107

108

Indeks

Indeks

agresija (agresivnost) vidi guranje; bacanje stvariaktivnosti u krugu aktivnosti povezivanja aktivnosti sortiranja aktivnosti sa lepljenjem sličica, za sabiranje (računanje) aritmetika vidi brojanje

bacanje stvari (predmeta) bacanje igračaka bacanje peska brojanje i/ili računanje

čekanje, učenje čitanje razvoj vidi takođe knjige; pričedeca sa autizmom oblasti poteškoća obrazovne usluge dinamične motorne igre drugari za igru

emocije, razumevanje

fizičko vaspitanje, strategije za fleksibilno mišljenje razvijanje problemi sa fotografije vidi simboli

generalizovanje veština greške, strah od grupa sedenje u čitanje priča u grupi rad u grupigrupe grupe, u redovnim školama guranje, suočavanje sa, rad na sprečavanju

hiperleksija

8065, 68, 70, 75-7664-6577

75-78

92-93, 9592-939575, 76-77, 78

42-43, 95-96

37, 69-71

11-137-817-2023

88, 89, 90

94

61, 85-90

11-12, 51

51-52, 5873, 83-84

41-424959, 80-81, 95-967-87-862, 63, 92

69 Inde

ks

109

110

hrana kao nagrada

igra razvijanje obezbeđivanje vremena za vidi takođe opsesije igra sa lutkamaigre, vidi fizičko vaspitanje; igraigre na otvorenomigra imitacije, razvijanjeigranje sa vodomigraonice, struktuirano učenje uimaginacija vidi fleksibilno mišljenje; igra imi-tacijeimitativne veštine, razvojindividualni obrazovni planovi, primeriinstrukcije (uputstva), tehnike za (davanje)interaktivne knjige, za brojanje (računanje)interaktivna igra vidi takođe naizmenična igra (aktivnosti) iskazivanje potrebapodsticanje vidi takođe nuđenjeizbora izbor(i) nuđenje izbora vidi takođe iskazivanje potreba jezik, svestjutarnje rutine, raspored

knjige razvijanje interesovanja za za razvijanje govora vidi takođe interaktivne knjige; čitanje; priče komunikacija problemi vidi takođe komunikacija između škole i porodice; Sistem komunikacije kroz razmenu slika komunikacija između škole i porodice kontakt pogledom, razvijanje kontrola disanja, razvijanje klub za vreme velikog odmora krug prijateljakockice, za brojanje (računanje) koncentracija, razvijanje konverzacija, razvijanje kopiranje vidi imitativne veštine korišćenje tastature kreativnost, razvijanje

39, 40

15-22,23,64,85-86,92-93,9522-23

21

2164, 85-86 20-2162-65

29, 47-5063-64 46-47, 94 76-7717-21,23, 64, 86

31-32

30-31

27 60-61

67-69 35

11,95-6

5223-24 27 80-81 81-82 77, 78 45-734-36, 96

7387-88

Indeks

111

lična higijena, rutine

matematika vidi računanje (brojanje) motorne veštine, učenje muzika vidi pesme

naizmenične igre (aktivnosti), razvijanje nagrade, korišćenje neuspeh, strah od nizovi brojeva

obeležavanje, za čitanje i pisanje oblikovanjeobrazovne usluge, za decu sa autizmom odnosi sa drugima, razvijanjeometanje časa, vidi ometanje, remećenje ometanje; remećenje; izbegavanje opsesije, strategije u vezi sa opsesijama oralna svest osećanja, razumevanje

pažnja, razvijanje pesme za komunikativne veštine sa brojevima za razvoj igre za naizmenične igre (aktivnosti) vidi takođe poezija; pesmice pesmice za igru vidi takođe poezija; pesme pesmice sa brojevima pesmice za igru ljuljanja pesmice za golicanje pisanja slova, učenje pisanje, razvijanjeplanovi vidi rasporedi podrška vršnjaka podrška na igralištu podsticanje poezija vidi takođe rima, pesmice pohvala korišćenje vidi takođe nagrade ponašanja

56-57, 61, 93-94

49, 50-51

24-26, 29, 35 39-40, 44, 45, 58, 59 73, 83-84 78

70 49 7-8 15-22

47, 94-95, 9987,962788, 89, 90

45-47

23, 27-30, 33 7616, 19 26, 29

19-20

7619 20 771-73

80, 81-83 80, 81-82 49 69

39-40

Indeks

112

beleženje (važnih informacija) vidi takođe socijalno ponašanjeponašanje na času, razvijanje posebna interesovanja vidi opsesijepostavljanje pitanja, tehnike zapriče za razvoj igre imitacije pisanje vidi takođe knjige; socijalne priče prijatelji, vidi interaktivna igra; podrška vršnjaka; drugari za igru; odnosi sa drugima;prilagođavanje okoline, za veštine komu-nikacijeproblemi sa ishranom Program rane intervencijeprogrami sa simbolimaproizvođenje zvukova, razvoj promene, otpor ka (promenama) vidi fleksibilno mišljenje

računanje (brojanje), razvijanje rana intervencija, značaj rasporedi razgovori vidi konverzacija; razvoj govora razmena vidi naizmenične igre (aktivnosti)razvoj govora vidi takođe konverzacija; proizvođenje zvukovarazvoj govora (fonda reči) vidi takođe rečirazvijanje motivacijevidi takođe nagradereči razumevanje značenja reči vidi takođe razvoj govora (fonda reči)relaksirajuća muzika rigidnost mišljenja vidi fleksibilno mišljenje rima za igru vidi takođe poezija; pesmice rutine fleksibilnost u vidi takođe rasporedirutine u toaletu

9146-7, 99

42

8687-88

31-3294-95, 98-997, 103627

75-78744, 53-56, 57-58, 60-61, 63

32-36, 37, 88

33-34

44-45

70,73,88

29-30

19-20

1, 86-87

56-57, 93-94

Indeks

113

sabiranje, učenje samostalan rad, razvijanje sedenje, učenje simboli za pravljenje izbora i učenje čitanja u rasporedima za čekanje vidi takođe vizuelni podsticaji sistem drugara vidi takođe krug prijatelja Sistem Komunikacije kroz Razmenu Slika (PECS) slike vidi simboli socijalna interakcija razvijanje veštinaproblemi sa kroz govor vidi takođe osećanja; interak tivna igra; opsesije; naizmenične igre; čekanje socijalno ponašanje, neprihvatljivo socijalne priče strategije za podršku ponašanju primeri struktuirano (ciljano) okruženjestruktuirano učenje aktivnosti primeri u vrtićima vidi takođe rasporedi svest, o drugoj deci

škole koje obezbeđuju dodatnu podršku škole vidi vrtići; škole koje obezbeđuju dodatnu podršku; grupe

table sa slikama za pravljenje izborateorija uma TEACCH traženje vidi iskazivanje potreba trijada poteškoća

učenje po modelu učenje veština od poslednjeg ka prvom koraku

77-7859, 83-8440-42, 6336-38, 46, 62, 6330, 31-3270, 7154-5543

80

37-38

79-84, 98-991134-36

9783-8491-92, 99-10092-939, 63-645364-6557-65, 95, 9962-65

62-3, 79, 98

8

30, 3288-8953, 103

11-12

49, 5050-51

Indeks

114

učenje veština od prvog ka poslednjem koraku ili od poslednjeg ka prvomučenje veština od prvog ka poslednjem koraku um, teorijaumivanje vidi lična higijena usta, svest o uznemiravanje, prevencija

velika slova, u pisanju veštine, generalizacija veštine komunikacije u igri pesme za kroz prilagođavanje okoline vidi takođe izbor(i); kontakt pogledom; osećanja; razvoj govora; znakovi; simboli; naizmenične igreveštine korišćenja kompjuteraveštine korišćenja olovke veštine pisanja i čitanja vidi knjige; pisanje; čitanje; pričeveštine praćenja sleda vizuelni podsticaji za razgovor (konverzaciju) vidi takođe simbolivrtići, struktuirano učenje u zajednička soba znakovi korišćenje vidi takođe simboliznanje, generalizacija

50-51

5088-89

2780

7251-52, 5817-18

23, 27-30, 32-3331-32

7372

71

35

62-65

42

39-37

51-52

Indeks

115

Štampanje knjige pomogli

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društvaMinistarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije

116

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

159.923.5-053.4/.5-056.36(035)37.06:616.89-008.48-053.4/.5(035)

ХАНА, Лиз Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizma : praktičan vodič za roditelje i osoblje u redovnim školama i vrtićima / LizHannah ; ilustracije Steve Lockett ; [prevod Biljana Janjić]. - 1. izd. -Beograd : Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom,2007 (Beograd ; “Kosmos”d.o.o.). - 115 str. ; 23 cm

Prevod dela: Teaching Young Children with Autistic SpectrumDisorders to Learn. - Tiraž 1.000. - Napomene uz tekst. - Korisniizvori: str. 107. - Bibliografija: str. 103-105. - Registar.

ISBN 978-86-910189-0-0

a) Аутистична деца - Социјализација - ПриручнициCOBISS:SR-ID 140577036

Documents

Podrška u učenju deci sa poteškoćama iz spektra autizmaautizam.org.rs/wp-content/uploads/2017/09/Autizam-knjiga-prelom.pdf · Ona postaju vidljiv, sastavni deo svoje lokalne zajednice,