PETROGRAFSKE KARAKTERISTIKE KONTAKTNO METAMORFNIH STENA

prof. dr. Nada Vaskoviã

id17932812 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

KONTAKTNI METAMORFIZAM

TIPSKI KONTAKTNI

METAMORFIZAMPIROMETAMORFIZAM

Izohemijski Alohemijski

Termokontaktni Kontaktno metasomatski

injekcioni

Karakteristika intruzije

Velièina i oblik

Dubina

Polo�aja intruzije u odnosu na okolne stene

Temperature magme

Sastava magme

Kolièine lakoisparljivih sastojaka

Velièina i oblik kontaktnog oreola zavisi od:

Karakteristika protolita

Sastav i vrsta stene

Stepen zagrejanosti

Propusnosti

KONTAKTNA ZONA

TERMOKONTAKTNI METAMORFIZAM

VRSTE STENE

Kontaktni uticaj je uslovljen samo predajom toplote okolnim stenama

Nalazimo ga uz baziène intruzije (visoko T, siroma�ne vodom) i na kontaktima glinovitih sedimenata sa svim vrstama magmi

Pri termokotaktnom metamorfizmu stvara se pojas ozmenjenih stena u kojim se zapa�aju pojave prekristalizacije i promena sklopa, ali bez promene hemizma stene �izohemijski metamorfizam

Najrazvijenije oreole nalazimo na kontaktu kisele magme i glinaca

ZONE U TERMOKONTAKTNOM OREOLU:

Neposredno uz kontakt razvija se injekciona zona

ubrizgavanje ostatka magmatskog rastopa u pukotine

Zona kornita (hornfelsa) - KORNITI

Stene sitnozrne granobastiène ili/i porfiroblastiène strukture sa elementima nematoblastiène ili lepidoblastiène

Zona bobièavih �kriljaca � BOBIÈAVI �KRILJCI

Stene porfiroblastiène strukture sa elementima lepidoblastiène

Zona slabo izmenjenih i nemetamorfisanih stena �zona filita

PIROKSENSKI KORNITI - nastaju transformacijom glinovito-laporovitih sedimenata i neèistih kreènjaka u zoni neposrednog kontakta visoko temperaturne asocijacije minerala

Struktura: granoblastièna, nematoblastièna i porfiroblastièna

Tekstura: homogena ili trakasta

Mineralni sastav: piroksen, granat, plagioklas, kvarc

AMFIBOLSKI KORNITI � razvijaju se dalje od kontakta, posle piroksenskih kornita.

Struktura: nematoblastièna

Tekstura: masivna ili/trakasta

Mineralni sastav: amfiboli, kvarc, epidot i dr.

GRANATSKI KORNIT

Granat + biotit + kvarc

Piroksenski hornfels

BOBIÈAVI �KRILJCI � razvijaju se neposredno na kontaktu sa intruzijom ili posle zone kornita

Nastaju transformacijom glinovitih sedimenata Struktura: lepidoblastièna i porfiroblastièna Tekstura: �kriljava ili/i bobièava Mineralni sastav: liskuni (muskovit, biotit), kvarc i

porfiroblasti kordijerita, andaluzita ili/i granata

MERMERI � mogu da nastanu i termometamorfizmom èistih kreènjaka

KORDIJERITSKI KORNIT - HORNFELS

KONTAKTNO METASOMATSKE STENE

Nastaju predavanjem toplote i izvesne kolièine lako- i te�koisparljih komponenti okolnim stenama

Pri ovim procesima menja se hemizam primarne stene ��alohemijski procesi zbog privoðena komponenti u magmu

Procesi su najintenzivniji kada je magma jako vla�na i kisela a okolna stena karbonatnog karaktera (kreènjaci)

Na kontaktu kisele magme i karbonatnih stena formira se vrsta stene koju nazivamo SKARN

SKARN

Tekstura: masivna, trakasta

Struktura: granoblastièna (srednjo- do krupnozrna) ili/i porfiroblastièna

U zavisnosti od karaktera i velièine intruzije u kontaktnim oreolima sa karbonatnim stenama razlikujemo tri zone:

Zona neposrednog kontaktna:

Sastav: pirokseni, plagioklas (anortit-bitovniz-labrador), granat, vezuvijan, volastonit, kvarc, magnetit, kalcit

Zona srednjeg kontakta:

Amfiboli piroksen, granat, volastonit, plagioklas (andezin, oligoklas), epidot, biotit, kalcit, kvarc, sfen, Fe-sulfidi, magnetit

Zona spolja�njeg kontakta:

Amfibol (aktinolit/tremolit), epidot, kvarc, kalcit, Fe-sulfidi, prenit, hlorit, magnetit

SKARNOVI su nosioci orudnjenja

U unutra�njoj zoni kontaktna, neposredno uz intruziju, mogu se formirati znaèajna le�i�ta magnetita

Kopaonik: Suva ruda i Suvo rudi�te

Rudna glava � Istoèna Srbija

Skarnovi mogu da budu i nosioci sulfidnih ruda Cu, Pb-Zn, retkih metala

SKARN

AUTOMETAMORFIZAM

Podrazumevamo promene u stenama nastale pod uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O, CO2 i dr.) pri kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle njega

SERPENTINIZACIJA i SERPENTINITI

U peridotiskoj magmi koja kristali�e na visokimT olivin ne reaguje sa vodom. Ako vodi u toku hlaðenja nije omoguãen odlazak iz magmatskog sistema na temperaturama od oko 400 oC nastupaju uslovi u kojima olivin vi�e nije stabilan i on se tranformi�e u mineral SERPENTIN

Na ovaj naèin formiraju se stene koje nazivamo SERPENTINITIMA

SERPENTINITI

Preobra�aj peridotita u serpentinite mo�e da se vr�i i na druge naèine:

Regionalnim metamorfizmom u prisustvu vode

Hidrotermalnim metamorfizmom

pa se stoga u sistematikama stena nalaze na razlièitim mestima

Raspostranjenje u Srbiji:

Jurski serpentiniti: Ibarsko-kopaonièki masiv, maljen, Zlatibor

Istoèna Srbija: Paleozoik

SERPENTINITI

Javljaju se u vidu prostranih masa, debelih ploèa ili zona rasplinutih granica u slabije ili jaèe serpentinisanim peridotitima

Boja: zelena, tamnozelena

Tekstura: masivna, ali mo�e biti i �kriljava

Stene su èesto jako ispucalle i ispresecane �icama i �ilicama hrizotil azbesta, nekad i opala

Mineralni sastav: mineral serpentin (mre�asto rasporeðen), hlorit, talk, hromit, magnetit, sekundarni: hrizotil-azbest, magnezit, Fe-oksidi

Mogu biti nosioci le�i�ta hromita, magnezita i azbesta

Koristi se i kao dekorativni kamen

SERPENTINIT

SERPENTINIT IBARSKA DOLINA

TALK

TEST I KOLOKVIJUM IZ METAMORFNIH STENA

10 APRIL OD 13 , 14, 15 i 16 ÈASOVA

PO GRUPAMA na PMF-u sobe 735 i 736

TEST = 30 min

KOLOKVIJUM = 15 min

Popravni rokovi za sva tri testa i kolokvijuma:

17 i 24 april od 13, 14, 15, 16 èasova po grupama

Prijavljivanje za polaganje odreðenih testova i kolokvijuma u popravnim rokovima je obavezno:

od 11 - 15 aprila za prvi rokod 18 - 21 aprila za drugi rok

List za prijavljivanje sa naznakom �ta �elite da pola�ete (oznaèite sa znakom +) nalazi se okaèen na ulazu u ve�baonicu � soba 735 na PMF-u