OSOBENOSTI NEFORMALNE EKONOMIJE U RUSKOJ FEDERACIJI · 2006-05-29 · 320 MP 3, 2005 – Neformalna ekonomija u Rusiji (str. 319-339) Značaj neformalne ekonomije je i u tome što

319

Milena VUČIĆEVIĆ 1 UDK 330.341.4(571)Biblid 0025-8555,57(2005)

Vol. LVII, br. 3, pp. 319-339Izvorni naučni rad

Avgust 2005.

OSOBENOSTI NEFORMALNE EKONOMIJE URUSKOJ FEDERACIJI

ABSTRACT

The informal economy is today the reality of all countries in theworld, including both those in transition and the developed ones, but to avarying degree. The author makes special reference to the situation in theRussian Federation, discusses some policy options for reducing the informaleconomy. The author argues that the implementation of the basic aim - thepolicy of reintegration of the grey economy into legal system - is throughrounding-off a market-oriented economic order, full protection of property,implementation of the policy of macroeconomic stability, stable exchangerate, foreign trade liberalization and the development of financial markets.

UVOD

Problemi neformalne ekonomije privlače rastuću pažnju istraživača, i to,najmanje, iz dva razloga. Prvo, razmere neformalne ekonomije su sveveće. Drugo, jača uverenje da bez otkrivanja tajni neformalnih

privrednih odnosa ne mogu se, na adekvatan način, izgraditi mehanizmifunkcionisanja “realne” privrede, naročito, ako se radi o takvim društvima,kao što je rusko, tj. Ruska Federacija, i naše društvo, Srbija i Crna Gora.

1 Milena Vučićević, direktor marketinga beogradskog preduzeća “Elektrosrbija”,predstavništvo u Moskvi.

320

MP 3, 2005 – Neformalna ekonomija u Rusiji(str. 319-339)

Značaj neformalne ekonomije je i u tome što su ona sa procesom globalizacijede facto obuhvata ceo svet. Na primer, procene pokazuju da je u drugojpolovini devedesetih godina XX veka neformalna ekonomija u razvijenimzemljama članicama OECD, predstavljala, u proseku, udeo od 12% brutodruštvenog proizvoda (GDP), u zemljama u procesu tranzicije taj procenat jedostigao 23%, a u zemljama u razvoju, čak, 39% GDP.2 Neformalnaekonomija je dobila na značaju čak i u vrlo uređenim razvijenim zemljama,kao što je, na primer, Nemačka. U ovoj zemlji je 1998. godine neformalnaekonomija obuhvatala između 14,9% i 16,3% GDP. Ono što je još zanimljivijejeste procena da je zaposlenost u neformalnoj privredi porasla od 8 u 1974. na12% u 1982, i na 22% u 1997-1998 godini.

Govoreći o procesu tranzicije u zemljama Centralne i Istočne Evrope io pojavi jačanja sektora neformalne ekonomije prof. dr Ljubinka Joksimovićkoristi izraz “neregularna ekonomija”.3 Pri tome, prof. Joksimović ukazujeda, uprkos nestanku većeg broja uslova koji su doprinosili širokojrasprostranjenosti neformalne ekonomije “u bivšim socijalističkimzemljama, za vreme tranzicije ona se može proširiti bar iz dva razloga”.4Prvo, osiromašeni slojevi štite jeftinije neformalno tržište roba i nudemarginalnu radnu snagu na neformalnom tržištu radne snage. Drugo, usituaciji kada “privatan profit” postaje glavna motivacija za proizvodnju,povećava se konkurencija, a budžetska ograničenja postaju čvršća, preduzećapokušavaju da iskoriste prednosti neformalnog sektora i ilegalnih aktivnostida smanje troškove, izbegnu propise, zgrnu zarade koje pripadaju državi ipreraspodele dohodak od države prema neformalnom privatnom sektorupreko izbegavanja plaćanja poreza.

Sa ekonomsko-sociološkog stanovišta, koje je srž ove analize,neformalna ekonomija predstavlja, međutim, celokupan odnos međupojedincima, grupama pojedinaca, između pojedinaca i institucionalnihsubjekata, među pojedinim institucionalnim jedinicama u vezi saproizvodnjom, raspodelom, preraspodelom, razmenom i potrošnjommaterijalnih dobara i korišćenjem usluga, predstavljajući rezultate koje izraznih razloga (a) zvanična statistika (statistički pristup) ne uzima u obzir; (b)

2 Fridrich Schneider, “Increasing Shadow Economies All Over the World, Fiction orReality”, Internet: .ssrn.com/

3 Ljubinka Joksimović, “Nejednakosti u raspodeli, programi socijalne zaštite i ekonomskirast”, u: Ekonomska teorija u tranziciji, Redaktori Đ. Šuvaković i M. Arandarenko,Ekonomski fakultet, Beograd, 1997, str. 160.

4 Ibid.

321


koji su suprotni pozitivnom zakonodavstvu (pravni pristup), ili su (c) skriveniod oporezivanja (ekonomski pristup). Prema tome, neformalna ekonomijaobuhvata sve stepene društvene reprodukcije, pri čemu se, na svakom stepenu,dešava povećanje obima “skrivene” privrede, a na stupnju realizacije stvarajuse “skriveni” dohoci.

U ruskoj naučnoj literaturi ima više definicija sive ekonomije. Naprimer, dr Svetlana Glinkina pod sivom ekonomijom podrazumevacelokupnost ekonomskih delatnosti koje ne obuhvata zvanična statistika inisu uključene u bruto nacionalni proizvod zemlje.5

Teodor Šanin, u svom prilogu za međunarodnu konferenciju“Эксполярные неформальные экономики: сущность и методы изучения”,koja je u januaru 1998. godine održana u Moskvi, pored ostalog, kaže da je tošto su početkom sedamdesetih godina zapadni teoretičari počeli da nazivaju“neformalnom ekonomijom”, “neformalnim ekonomskim sektorom”, ponjemu, ekspolarna socijalna struktura (эксполяарная социалъная структура)ili ekspolarna ekonomija, koja obezbeđuje, kako dopunske dohotke, tako ineophodne usluge, kredite, personalna rešenja i slično.6 Ako mi, navodi daljeŠanin, prihvatimo da je neformalna ekonomija, ekspolarna socijalna struktura,sastavni deo privrede u celini, koja objašnjava vitalnost društveno-ekonomskog tkiva savremene Rusije, njenu značajnu stabilnost, te u izvesnojmeri autonomnu prirodu (tj. sposobnost funkcionisanja nezavisno od toga dali vlada deluje ili ne deluje), nameću se još dva paradoksa.

U prvom slučaju Šanin polazi od pretpostavke da je ta pojava odvažnosti za život miliona ljudi, ali u to nije sasvim uveren, budući da onapredstavlja višeznačno opredeljenje i egzistira u velikom broju protivrečnihtermina i interpretacija. U drugom, ako je taj problem tako važan, zašto jetako kasno otkriven, zašto tako malo znamo o njemu i zašto je, na krajukrajeva, nauka zaostala daleko “iza zdravog razuma”? Ta pitanja su uzajamnopovezana, te da bismo razumeli pojavu treba ih izdvojiti i odrediti se premapojavi, i pitati se, takođe, zašto se sada primenjuje pojam “neformalnaekonomija”?7 Tako, podvlači Šanin, ti paradoksi mogu biti rešeni. Jasnost je

5 Светлана Глинкина, “Теневая экономика в современной России”, Свободнаямысль, №. 36, 1995, стр. 26.

6 Теодор Шанин, “Эксполярные структуры и неформальная экономикасовременной России”, Международная конференция Эксполярные неформальныеэкономики: сущность и методы изучения, Москва, 1998, стр. 12.

7 Ibid., str. 13.

322


ovde, po Šaninu, vrlo važna, upravo zbog toga što treba se izbegne novamistifikacija.

Za neformalnu ekonomiju, Šanin navodi niz termina, kao na primer:Неформалъная, Туземная, Вторая, Эксполярная, Семейная, Третъя,Теневая, Мелкие производители, Люмпен-буржуазная, Подполъная,Маргиналъная, Незарегистрированная, Черная, Традицонная, Серая, itd.

Takvo mnoštvo određenja nije slučajno, kaže Šanin. Ono ukazuje na toda “mi imamo posla, ne sa deduktivnom i tačno oformljenom koncepcijom,nego sa sindromom delimično isprepletenih karakteristika, pri čemu ne samoekonomskih”.8

Ti pojavni oblici ispoljavaju se kao splet sledećih okolnosti:• Preživljavanja ljudi, a ne akumuliranja kapitala;• Obezbeđenja zaposlenosti, a ne stvaranja maksimalne prosečne dobiti;• Gipkosti i brojnosti načina zarade koji se brzo menjaju;• Teških fizičkih poslova na neregulisanom tržištu rada;• Celokupnosti “nezaštićenog” rada u društvima u kojima se stalno

zaposleni unutar državnog sektora, obuhvaćeni sindikatima, koristebitnim privilegijama obavezujućih ugovora i većom tražnjom;

• Dostupnosti poslova za obavljanje u porodičnim i mesnim uslovima;• Postojanja porodičnih proizvodnih jedinica u kojima se koristi radna

snaga u okviru porodice, a ne najamni rad, sa ciljem optimalnogiskorišćavanja upravo porodičnog rada;

• Uzajamne podrške i kreditiranja, zasnovanih više na poverenju isrodstvu nego na formalnim ugovorima;

• U uslovima otežanog ekonomskog delovanja, srodstvo, susedstvo,etničnost i svojina na istoj teritoriji postaju izvor određenih društvenihodnosa;

• Integrisanja legalnih, nelegalnih i kriminalnih vidova delatnostisiromašnih slojeva stanovništva u cilju preživljavanja;

• Načina života koji uključuje mnoge od napred navedenih karakteristika,a koje različita pokoljenja istraživača tumače na svoj način, nazivajućiga “kulturnom bedom”9 ili “moralnom ekonomijom”.10

8 Ibid., str. 14.

9 David L. Lewis, Life in a Mexican Villages, Chicago, 1951, p. 18.

10 James C. Scott, Moral Economy of the Peasant, London, 1976, p. 53.

323


Postoje tri načina da se učini pristup tim karakteristikama. Prvi sesastoji u tome da se prosto proglase slučajnim i nebitnim pojavama. Drugi, dase one marginalizuju, tj. da se priznaju, da se sagleda moguće njihovostavljanje pod pravila opšte logike postojećeg sistema, tj. da se izdvoji ono štose smatra “normalnim”. Konačno, treći način se sastoji u tome da se one videkao samostalna pojava, da one nisu slučajne i da imaju postojani karakter; dase pokaže njihova funkcionalna i egzistencionalna logika i empirijsko jezgro.Šanin smatra da je treći put interpretacije najrealniji i najperspektivniji.11

KLASIFIKACIJA NEFORMALNE EKONOMIJE

Vadim Radajev, u svom referatu “Неформалъная экономика ивнеконтрактные отношения в российском бизнесе”, podnetom nameđunarodnom seminaru Intercentra za probleme neformalne ekonomije,održanom u Moskvi 14. maja 1998. godine, ide dalje u pogledu pojmovnogodređenja neformalne ekonomije i daje dve vrste klasifikacija segmenataneformalne ekonomije:12 prema stepenu registracije i prema stepenulegalnosti neformalnih operacija. Prva klasifikacija je, dakle, izvršena premastepenu registracije. Ona je grafički prikazana na sledeći način.

Grafikon 1 – Struktura neformalne ekonomije sa stanovišta zvaničnih izveštajnih podataka

11 Теодор Шанин, “Эксполярные структуры и неформальная экономикасовременной России”, op. cit., str. 15.

12 Вадим Радаев, “Неформалъная экономика и внеконтрактные отношения вроссийском бизнесе”, Семинар Интерцентра по проблемам неформалънойэкономики, 14 мая 1998.

Neformalna ekonomija

Fiktivna ekonomija

Siva ekonomija

Skrivena ekonomija

Zagubljena ekonomija

Registrovana ekonomija

Neregistrovana ekonomija


A. Fiktivna ekonomija (Fictitious Economy) predstavlja ekonomskudelatnost, izraženu u statističkim i knjigovodstvenim izveštajima naneadekvatan način, sa sistematskim odstupanjima. Ovde se fiksiranepostojeća privredna delatnost, ili se kamuflira delatnost druge vrste,različite od one koja je prikazana u obračunu ili ugovoru.13

B. “Siva” ekonomija (Shadow, Unrecorded Economy) predstavljaekonomsku delatnost koja nije prikazana u nacionalnim bilansima(statistički, knjigovodstveno), nije regulisana ugovorima. U okviru njepostoji nekoliko segmenata: B.1.1. Skrivena ekonomija (Hidden Economy)prestavlja ekonomsku delatnost, skrivenu od statističkih i poreskih organa;B.1.2. Zagubljena ekonomija (Missing Economy) predstavlja ekonomskudelatnost, koja nije obuhvaćena obračunima, kao rezultat nepotpunogobuhvata pregledanih privrednih jedinica pod kontrolom, neobaveštenosti ineproizvoljnih grešaka ekonomskih subjekata. Pri tome, ovde se daje jošjedna podela sive ekonomije: B.2.1. Registrovana ekonomija (RecordedEconomy) predstavlja registrovanu ekonomsku delatnost koja nije realnoprikazana u računima (knjigama) samih ekonomskih subjekata, nijeobuhvaćena statistikom. B.2.2. Neregistrovana ekonomija (UnrecordedEconomy) predstavlja ekonomsku delatnost koja nije uopšte obuhvaćenaobračunom i statističkom evidencijom.

Govoreći o sivoj ekonomiji, njenoj strukturi, njenim pojavnimoblicima, prof. dr Vera Pilić-Rakić koristi izraz “ekonomija u senci”,14 kojudefiniše kao “ekonomiju koja se, u cilju izbegavanja poreskih obaveza istatističkog obuhvata, sa svetlosti društveno-ekonomske i političke scenesklonila u senku”.15

Druga klasifikacija je prema stepenu legalnosti. Ona je grafičkiprikazana na sledeći način: (Grafikon 2)

1. Legalna, neoficijelna ekonomija (Legal, Rule-of-Law Economy) jeekonomska delatnost, koja ne narušava ni postojeće zakonske norme, nitiprava drugih privrednih subjekata, ali se pri tome ne obuhvata obračunima i

13 Vadim Radaev je u najvećoj meri koristio rezultate istraživanja objavljenih u knjizi:Framework for the Measurement of Unrecorded Economic Activities in TransitionEconomies, OECD, Paris, 1997.

14 Vera Pilić-Rakić, “Siva ekonomija i tranzicija”, u: Ekonomska teorija u tranziciji,redaktori Đorde Šuvaković i Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997,str. 151.

15 Ibid.

324

325


ne uređuje ugovorima. Kao primer se mogu uzeti proizvodnja za sopstvenepotrebe u porodici i unutarporodični najam.

2. Bespravna ekonomija (Out-of-Law Economy) predstavljaekonomsku delatnost koja narušava prava drugih privrednih subjekata, nijeuređena prema zakonskim normama i nalazi se, na taj način, van pravne zone.Ta “ružičasta tržišta” (Rosy Markets) predstavljaju delatnost “finansijskihpiramida”, “privatizaciju” državne svojine, narušavanje ekološkebezbednosti, lobiranje u korist pojedinih privrednih subjekata, pojam u vidu“isključenih” individualnih olakšica i subvencija.

3. Polulegalna ekonomija (Semi-Legal Econoy) predstavlja ekonomskudelatnost koja u celini uzev poštuje zakonodavstvo, ali periodično izlazi izokvira legalnog (prelazi okvire zakonskih normi). Ta “siva tržišta” (GreyMarkets), uključuju rad na crno, barter razmenu, rad bez poštovanja pravapatenata i licenci, najamni rad bez pravog uređenja.

4. Nelegalna, kriminalna ekonomija (Non-Legal, Criminal Economy)predstavlja ekonomsku delatnost zabranjenu zakonom, tj. delatnost kojasistematski krši zakon. Ta “crna težišta” (Black Markets) obuhvatajunarkobiznis, nezakonitu proizvodnju i trgovinu oružjem, krupnokrijumčarenje (šverc), prostituciju, trgovinu “belim robljem” i ljudskimorganima, reket uz primenu sile.

EVOLUCIJA U ISTRAŽIVANJU NEFORMALNE EKONOMIJE U RUSKOJ FEDERACIJI

Izučavanje “sivih”, skrivenih, ekonomskih odnosa u društvimasovjetskog tipa imaju skoro četvrtvekovnu istoriju. Tačnije, u SAD su 1977.godine objavljena dva teorijska članka o formama i razmerama siveekonomske delatnosti u sovjetskoj privredi; prvi je iz pera američkog

Neformalna ekonomija

Legalna, neoficijelna ekonomija “Bela tr�išta”

Bespravna ekonomija “Ru�ièasta tr�išta”

Polu-legalna ekonomija “Siva tr�išta”

Kriminalna ekonomija “Crna tr�išta”

Grafikon 2 – Struktura neformalne ekonomije s gledišta legalnosti

“Bela tržišta”“Ružičasta tržišta”

“Siva tržišta” “Crna tržišta”

326


sovjetologa Gregorija Grosmana (Gregory Grossman) pod naslovom “Drugaekonomija u SSSR”;16 a drugi predstavlja prilog bivšeg sovjetskogekonomiste koji je emigrirao u SAD, Arona Kacenelinbojgena (A.аценелинбойген) “Obojena tržišta u Sovjetskom Savezu”.17 Oni su udarili

temelj opširnom toku sovjetoloških istraživanja samostalnih privrednihdelatnosti u SSSR i zemljama Istočne Evrope, “skrivenih” od pretenzijacentralizovanog planiranja na evidenciju i kontrolu.

Oba ova istraživača su podvukla da se fizički delujući mehanizmisovjetske privrede očigledno razlikuju od formalno proglašenog modela, kojije propagiran u zvaničnim medijima. Posebno je bio zapažen članak AronaKacenelinbojgena, u kome on najpodrobnije predstavlja klasifikaciju tržišnihodnosa u planskoj sovjetskoj privredi (tab. 3).

U okviru njegovog pristupa, “skriveni” odnosi izgledaju ne kaoanomalija, već kao jedna od komponenti sistema tržišnih veza. “Sovjetskieksperiment” je pokazao, suprotno marksističkim očekivanjima, da suplanskom socijalističkom sistemu potrebni elementi tržišta. U suštini, možese govoriti o čitavom nizu (mnogobrojnih) tržišta koji postoji u SSSR. PremaKacenelinbojgenu, u sovjetskoj privredi delovalo je šest različitih tržišta, kojisu se razlikovali kako po subjektima i objektima, tako i po stepenu legalnosti.Polovina od njih spadaju u “siva” tržišta. Na taj način, Kacenelinbojgen jeponudio raspravu o sovjetskoj privredi kao svojevrsnoj sintezi “oficijelnoplanskih odnosa s tržišnim – legalnim, polulegalnim i nelegalnim”.18

Tokom osamdesetih godina XX veka sovjetolozi su došli do zaključkada se u sveopštem planskom regulisanju u SSSR skriva ekonomski sistemmešovitog tipa, gde neformalna, nekontrolisana proizvodnja igra u mnogimodnosima veću ulogu nego što je slučaj s oficijelnom proizvodnjom.19

Što se tiče procene razmera sovjetske sive ekonomije, ruski istraživačLatov svoje zaključke zasniva na rezultatima jedne ankete sprovedene međuemigrantima iz SSSR. Tako, informacije o porodičnim budžetima u SSSR,dobijene od skoro 1000 porodica koje su napustile SSSR i emigrirale u Izrael,

16 Gregory Grossman, “The ‘Second Economy’ of the USSR”, Problems of Communism,September – October, 1977, pp. 25-40.

17 Aron Katsenelinboigen, “Coloured Markets in the Soviet Union”, Soviet Studies, Vol.29, No. 1, 1977, pp. 62-85.

18 Ibid., p. 63.

19 Юрий Латов, “Длинные ‘тени’ общества ‘светлого будущего’: Два опытаинтерпретации”, Вопросы экономики, № 8, 2000, стр. 131-145.

327


pokazuju da je 10% do 12% ukupnih porodičnih prihoda poticao iz privatnogsektora i približno 18% ukupnih rashoda opšte potrošnje otpalo je na privatnisektor. Prema tome, istraživači su zaključili da je, u celini uzev, 12% do 13%ličnog dohotka svakog stanovnika dolazilo iz tzv. druge privrede, tj. iz sektorasive ekonomije.20

Tabela 1: “Obojena” tržišta u SSSR

Stepen zakonitosti Uèesnici robne razmene T r � i š t a

Robni izvori Metodi prodaje Prodavci Kupci

1. Legalna

Crvena Zakoniti Zakoniti Dr�avnih prodavnica

Bilo koji ljudi

Roze Zakoniti Zakoniti Bilo koji Bilo koji ljudi

Bela Zakoniti Zakoniti Kolhoznici Bilo koji ljudi

2. Polu-legalna: Siva

Potrošnih roba Zakoniti Poluzakoniti Bilo koji Bilo koji ljudi

Proizvodnih dobara

Poluzakoniti Zakoniti Dr�avni menad�eri

Dr�avni menad�eri

3. Nelegalna

Braon

a) Potrošnih dobara Poluzakoniti Poluzakoniti Dr�avne prodavnice

Bilo koji ljudi

b) Proizvodnih dobara

Nezakoniti Nezakoniti Dr�avni slu�benici

Kolhozi

Crna

a) Zakonom dozvolj. Deficitarna Limitirujuæa u prodaji

Poluzakoniti Zakoniti Nezakoniti

Nezakoniti Nezakoniti Nezakoniti

Špekulanti Špekulanti Razgrabljivaèi

Bilo koji ljudi Bilo koji ljudi Bilo koji ljudi

a) zakonita Roba

Nezakoniti Nezakoniti Dileri deviza, prostitutke

Bilo koji ljudi

Izvor: A. Katsenelinboigen, op. cit. p. 63.

Sovjetolozi su razvoj sive ekonomije tretirali kao “osvetljavanje”štetnosti sovjetskog modela, njegove nesposobnosti da funkcioniše po svimpravilima privrednog života. U to vreme, inostrani istraživači nisu bili skloniupoređivanju razvoja sive ekonomije između Istoka i Zapada. Oni sunaglašavali da se mnogi vidovi sive ekonomske delatnosti – kao što su

20 Ibid., str. 135.

T r ž i š t aUčesnici

Razgrabljivači

Državnihprodavnica

Državnimenadžeri

Državnimenadžeri

Državneprodavnice

Državnislužbenici

Limitirajuća

328


izbegavanje plaćanja poreza, friziranje zvaničnih bilansa, dopunskazaposlenost, korupcija - nalaze kako u socijalizmu tako i u društvima“masovnog blagostanja”.21 U celini uzev, oni su smatrali da se u raznimdruštvenim sistemima ljudi malo razlikuju po svojim osnovnim nedostacima,koji se i javljaju kao uzrok stremljenja pojedinaca da “igraju” nasuprot opštimpravilima. Po njima, svi društveni sistemi se praktično oslanjaju na moral:“ljubav prema Bogu (ili prema Marksu), vernost kralju (ili Politbirou),ideološka lojalnost, uporni rad, uplata poreza i poštovanje zakona.”22 Sivaekonomija narušava te univerzalne moralne norme, čak i ako donosiekonomsku korist.

Za vreme vladavine Mihajla Gorbačova jedva da je bila skinuta zabranana razmatranje “poroka” sovjetskog sistema, budući da su se sovjetskistručnjaci ubrzo uključili u istraživanje uloge i razmera sive ekonomije uSSSR. Oni su, najpre, definisali opšti metodološki pristup. Po njima se “sivaekonomija” smatra delatnošću koja odstupa od normi, pojavom “bolesti” udruštvenom organizmu.23 Najkarakterističniji naslovi publikacija toga periodasu: “Sivi karcinomi legalne ekonomije”, “Porok nacije ili...?”24 U skladu saopšteprihvaćenim stavom toga vremena, ubeđenje da je moguće “izlečiti se”od te “bolesti” prilično brzo, bilo putem “očišćenja” socijalističkog sistema od“urođenih belega” i “poroka”, ili još radikalnije – na osnovu tržišnih reformikoje likvidiraju sam sistem koji je stvorio to štetno “sivilo”.

Likvidacija komandne ekonomije dovela je do promene u istraživanjimasamog fenomena. Kako u svetu, tako i u Rusiji, istraživači su potpunijerasvetlili suštinu sive ekonomije. Tako, adekvatnije poimanje osobenosti ruskesive ekonomije otvorilo perspektivu za brže i bezbolnije tržišne reforme. Isamo u prvoj polovini devedesetih godina XX veka, kada se društvo oporavilood šoka “velike kriminalne revolucije”, počelo je trezvenije shvatanje siveekonomije kao “karakteristične crte ruskog kapitalizma”.25

21 Ibid.

22 Peter Wiles, “The Second Economy, Its Definitional Problems The UnofficionalEconomy”, in: Consequences and Perspectives in Different Economic Systems, Ed. byS. Alessandrini and B. Dallago, Gower, 1987, pp. 21-33.

23 Юрий Латов, “Длинные 'тени' общества 'светлого будущего': Два опытаинтерпретации”, op. cit., стр. 136.

24 См. “Теневая экономика”, Экономика, Москва, 1991.

25 Юрий Латов, “Длинные 'тени' общества 'светлого будущего': Два опытаинтерпретации”, op. cit., стр. 136.

329


Siva ekonomija u Ruskoj Federaciji je, prema novijim istraživanjima,pojmovno određena ne prosto kao društveno-ekonomska pojava koja zahvatačitav sistem društvenih i ekonomskih struktura, ekonomskih odnosa društva,već, pre svega, kao nekontrolisani sektor društvene reprodukcije od stranedruštva u procesima proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje ekonomskihdobara, koji se skriva od državnih organa uprave i kontrole ekonomskihodnosa među privrednim subjektima, u iskorišćavaju državne, nedržavne ikriminalom stečene svojine, u cilju izvlačenja ekstra dohotka (ekstra prihoda)za zadovoljavanje ličnih i grupnih potreba malog dela stanovništva.26 Sivaekonomija je tesno vezana i isprepletena s legalnom ekonomijom, tj. ona ijeste njen sastavni deo. Preduzetnici u sivoj ekonomiji koriste se u svojojdelatnosti “uslugama” države, koriste radnu snagu koja je zaposlena udržavnim institucijama, ne stupajući u ekonomske odnose sa državom kaosubjektom privređivanja.

Profesor Šestakov ističe činjenicu da je siva ekonomija postojala i uadministrativno-komandnom sistemu, ali je ona u tržišnom poprimilagalopirajući razvoj i njene se razmere bitno razlikuju od prethodnog sistema.Navodi procene nekih eksperata za ovu oblast, prema kojima siva ekonomijau Ruskoj Federaciji dostiže čak 40 do 50% bruto društvenog proizvoda.27

Takav pokazatelj se smatra kritičkim faktorom privrednog života zemlje kojinameće potrebu adekvatnije uloge države u privredi.

Prema prof. Šestakovu, povećanje sive ekonomije u Ruskoj Federacijije bilo uslovljeno kako nekriminalnim tako i kriminalnim tipovima odnosa.

Razloge za to prof. Šestakov traži u sledećim izvorištima.Prvo, samostalni ekonomski odnosi među pojedinim građanima i

njihovim neformalnim udruženjem radi zadovoljenja ličnih i opštih potreba,van zakonskih odredaba i evidencije od strane državnih organa. Ti odnosi suse pojavili kao reakcija građana na neefikasne privredne mehanizme. Toupućuje na slabosti finansijskih i fiskalnih službi; na odsustvo nerazvijenostisistema tržišta; preobimna administrativna reglementacija, uključujućinezakonitu; sumnja u dugovečnost savremene državne politike u odnosu naprivatno preduzetništvo.

Drugo, sivu ekonomiju hrani nesavršen sistem neformalnih ekonomskihaktivnosti, koje obezbeđuju zadovoljenje individualnih ekonomskih i

26 Анатолий В. Шестаков, Теневая экономия, Москва, 2000, стр. 18.

27 Ibid.

330


finansijskih interesa koje nosi sobom nesavršen sistem privređivanja. Inače,pod neformalnom ekonomijom prof. Šestakov podrazumeva ekonomskudelatnost koja se zasniva na neformalnim vezama među pojedinim ličnostima.Najveća opasnost od takve ekonomije proističe iz toga što se spajaju poslovniljudi i državni činovnici, raste korupcija, koja proističe iz partikularnih i nalobiranje orijentisanih interesa pojedinih preduzetnika. Kao rezultat toga,jedan deo preduzetnika dobija povoljnije uslove (privilegije) u oblastioporezivanja, korišćenja kapitala i dostupa sirovinskim resursima. Time seunosi zbrka u zdravu konkurenciju, diskredituje se državni aparat, razaradržavna svojima, nanosi se neravnomernost u finansiranju državnog budžeta.Sve to vodi ka tome da država gubi kontrolu nad ekonomskim procesima uzemlji. Prof. Šestakov se, u svom radu, bavi i fiktivnom ekonomijom, koja jesastavni deo neformalne ekonomije, ali je u njoj “sveti” deo ekonomskadelatnost koja je, u potpunosti ili delimično, fiktivna siva ekonomija. Osimtoga, u fiktivnu ekonomiju se može ubrajati delatnost koja je upravo osnovanas fiktivnim ciljem.

Treće, sivu ekonomiju hrani takođe sistem kriminalnih odnosa (“crna”ekonomija), koja se zasniva na zloupotrebi službenog položaja ili nakorisnom nasilnom upadanju u proizvodnju ili distributivnu sferu ekonomije(nezakonska proizvodna delatnost). U nju se ubrajaju svi vidovi delatnostikoji su u potpunosti isključeni iz oficijelnog ekonomskog života, a koji sesmatraju da nisu u skladu s njim, te teže da ga ruše. Prof. Šestakov svojupažnju koncentriše, pre svega, na sledeće kriminalne delatnosti:

• Pljačka;• Zloupotreba dužnosti i privredni prestupi;• Narkobiznis;• Hazardne igre;• Prostitucija;• Otimačina, razbojništva, krađa lične imovine,• Reket i itd.Iz ova tri navedena izvora sivih ekonomskih odnosa, prvi (tj. “druga

ekonomija”) se danas može smatrati ekonomskim prekršajem samo uodređenim okolnostima, mada s nekim vidovima podrazumeva kršenjezakona Ruske Federacije. U skladu s napretkom prema modernoj tržišnojekonomiji, ekonomski prestupi toga tipa, “biće postepeno svedeni naminimum”.28 Drugi izvor ekonomije (po prof. Šestakovu, neformalni i

28 Ibid., str. 22.

331


fiktivni ekonomski odnosi) sastoji se samo u vidovima u kojima se jasnosagledava korist. Treći izvor sive ekonomije, gde kriminalni odnosi noseizraženi ekonomski karakter, ali se neposredno ne odnose na ekonomijuzemlje, po definiciji ne predstavljaju ekonomski prestup kao takav.

U stvarnom životu su svi izvori sive ekonomije isprepleteni i teško ihje jasno razgraničiti bez specijalnih metoda proveravanja verodostojnostiinformacija o privrednim procesima. Bez obzira na to, siva ekonomija sejavlja kao osnova, baza, koja hrani ekonomske prekršaje.

Ona obezbeđuje delatnost određenim grupama (klanovima) ljudi,zadovoljava lične potrebe jednom delu stanovništva zemlje. Kao što je većrečeno, siva ekonomija je deo ekonomskog sistema.

Na prelazu ka tržišnim odnosima u Ruskoj Federaciji formirao sesistem “visoko-sivih” ekonomskih odnosa (pre svega, visoko-kriminalizovanih) koje karakteriše niz simptoma.29

Prvo, siva ekonomija je zahvatila veliki deo privrede, postala sektorekonomije, pri čemu još i dominantan, gde ogromnu ulogu igraju neformalnii vanpravni odnosi. Korumpiranost državnog aparata je postala realnost, kaoi potčinjenost sudskog sistema administrativnom aparatu i “sivom”finansijskom kapitalu.

Drugo, u sferi ekonomije formirale su se “sive” finansijske grupe(klanovi), koji predstavljaju svojinsko-privrednu strukturu, a koji imaju zapokrovitelje različite organe državne vlasti, koje raspolažu krupnimkapitalom i vode krupnu preduzetničku (pre svega komercijalnu) delatnost. Usvojoj delatnosti finansijske grupe blokiraju konkurenciju na finansijskimtržištima, na tržištima osnovnih robnih grupa, a naročito u spoljnoj trgovini.Zahvaljujući monopolu, prisvajaju u privredi kolosalne dohotke. Premaprocenama stručnjaka, oko 30 miliona ljudi ima krajnje nizak standard života,a značajan deo gladuje i nalazi se na granici umiranja od gladi.

Treće, razvojem sive ekonomije javlja se degradacija budžetskogsistema. Finansijski kapital se javlja, kako kaže prof. Šestakov, kao parazit uodnosu na budžetska sredstva, koristeći ih kao glavni izvor ekstra-dohotka,manipulirajući s budžetskim resursima i državnom svojinom, podstičućidržavu na uzimanje kredita, kao iznuđeno sredstvo rešavanja finansijskihproblema u društvu. To ima za rezultat sužavanje realnog sektora privrede,razaranje značajnog dela preduzeća, budući da je bankrotiralo skoro 30%

29 Ibid., str. 23-24.

332


ukupnog njihovog broja, a dve trećine ukupnog broja preduzeća su na ivicibankrotstva.30

Četvrto, siva ekonomija je izazvala preraspodelu nacionalnog dohotkau korist parazitske potrošnje. Rast dohotka kod “sivih” finansijskih oligarhaje propraćen širenjem neproizvodnih struktura koje opslužuju “sive mahere”.U isto vreme, oficijelna privreda, koja obezbeđuje dobra velikom delustanovništva (industrija potrošnih dobara, zdravstvo, obrazovanje i tomeslično), nalazi se u padu.

Peto, siva ekonomija značajni deo svog kapitala “izvozi” uinostranstvo. Prema procenama eksperata, obim “izvezenog” kapitala iznosi150 do 300 milijardi dolara.31

Čitav taj sistem postojano se reprodukuje, pri čemu je glavnimehanizam njegove reprodukcije vezan upravo s kriminalnim finansijskimkapitalom koji faktički dominira u prihvatanju opštedržavnih ekonomsko-političkih rešenja i poseduje konkurentsku sposobnost u poređenju s bilokojim drugim privrednim subjektima. Inače, preduzeća koja rade sa strahomi na svoj rizik, poštuju zakonske propise i plaćaju porez, ne plaćaju “reket”strukturama vlasti i organima zaštite (bezbednosti), osuđena su nabankrotstvo.

Kao pokazatelj kriminalizacije privrede javljaju se, upravo, ekonomskiprestupi. U periodu 1991-1996. godine broj ekonomskih prestupa se povećaoza više od 1,5 puta, a oni teži vidovi prestupa za 5 puta.32 Pri tome, u porastusu prestupi koji neuspevaju da budu otkriveni. Analize koje se odnose naekonomiju kriminogenih situacija svedoče o daljem narastanju negativnetendencije, izazvane porastom kriminalnog dela neformalne ekonomije, kojesu se udvostručile u poslednjih pet godina. Kriminalizacija ekonomskihodnosa, tempo rasta i razmere postali su glavna pretnja nacionalnojbezbednosti.

Pojavili su se, u Ruskoj Federaciji, razni novi vidovi ekonomskihprestupa, kao što su:

a) Skrivena i nezakonita proizvodnja roba i usluga, uz nezakonitokorišćenje zaštitnog znaka;

30 Ibid.

31 Ibid., str. 24.

32 Ibid., str. 25.

333


b) Nezakonito korišćenje tuđih otkrića, patenata, autorskih prava, audio ivideo piraterija;

c) Prevara akcionara;d) Nelojalna konkurencija;e) Narušavanje antimonopolskog zakonodavstva;f) Zaključivanje fiktivnih poslova;g) Mito, vezan s različitim privilegijama i prioritetima u poslovanju;h) Skrivanje imovine pri bankrotstvima;i) Prevare i obmane pri privatizaciji;j) Osnivanje fiktivnih firmi, filijala i firmi-ćerki;k) Povećanje cena iznad maksimalnih za robu i usluge i stambeni prostor;l) Skrivanje dohotka od poreskih organa;m) Devizni prestupi;n) Prevare u kreditnoj sferi;o) Mahinacije s carinama;p) Trgovinski prestupi (trgovina nekvalitetnim, falsifikovanim,

ukradenim i zabranjenim robama, prevara kupaca;q) Mahinacije s nekretninama i zemljišnim parcelama i drugo.

Navedeni ekonomski prekršaji predstavljeni su u opštem vidu kojimogu biti detaljnije definisani. Na primer, “obmane i prevare priprivatizaciji” ostvaruju se u različitim oblicima, ali na jedan ili drugi način, ukrajnjoj konsekvenci, vezani su s poreskim prekršajima:

a) saopštavanje lažnih podataka tenderskoj komisiji o finansijskojsposobnosti kupca;

b) lažna privatizacija preduzeća, navodno od strane radnog kolektiva izakojeg se krije stvarni kupac (sa ciljem dobijanja finansijskih olakšica);

c) Svesno snižavanje vrednosti preduzeća koje se privatizuje;d) Skrivanje dela preduzeća koje se privatizuje od strane pojedinaca;e) Potkupljivanje konkursne komisije;f) Tajni dogovor članova konkursne komisije.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Na osnovu analize problematike sivog sektora u Ruskoj Federaciji ineformalne ekonomije uopšte, moglo bi se izvući nekoliko zaključaka.

334


1. Neformalna ekonomija je danas realnost svih zemalja sveta, i onih utranziciji i onih razvijenih i nerazvijenih. Zahvatajući ceo svet, ona jepoprimila karakteristike univerzalnog fenomena. Iako ne pogađa svegrupacije zemalja podjednako, podaci pokazuju da je udeo neformalneekonomije u bruto nacionalnom proizvodu tokom devedesetih godina XXveka bio u porastu, a raste i njen udeo u ukupnoj zaposlenosti.

2. Ne postoji opšteprihvaćena definicija ovog fenomena. Pod istimpojmom, razni autori podrazumevaju različite stvari i koriste različite termine(siva, skrivena, neregistrovana, ekonomija u senci, druga...). U ovom člankukorišćene su najviše sintagme “neformalna ekonomija” i “siva ekonomija”,kao i izraz kriminalna ekonomija. Neformalna ekonomija obuhvata svestepene društvene reprodukcije, pri čemu se na svakom stepenu dešavapovećanje obima “skrivene” privrede, a na stupnju realizacije stvaraju se“skriveni” dohoci.

3. Raspad partijske države u Rusiji doveo je do rušenja distributivnogsistema (sistema raspodele), a proizvodni sektor je atrofirao. Sistemraspodele (trgovina, trampa, finansije, i mafija) čine najdinamičniji sektorprivrede. Sfera razmene izvlači resurse iz sektora proizvodnje bezreinvestiranja u taj isti sektor. Dohoci trgovine, finansijski i kriminalni kapitalinvestiraju se u sektor distribucije (trgovina i slično), ili se prepumpavaju usvetsku privredu.

4. Specifičnosti razvoja neformalne ekonomije u Ruskoj Federacijidosta su vidne. Izučavanje neformalne ekonomije u društvima sovjetskogtipa ima skoro četvrtvekovnu istoriju. Međutim, tokom osamdesetihgodina XX veka sovjetolozi došli su do zaključka da se u sveopštemplanskom regulisanju u SSSR skriva ekonomski sistem mešovitog tipa,gde neformalna, nekontrolisana proizvodnja igra u mnogim odnosima većuulogu nego što je slučaj s oficijelnom proizvodnjom. Sto se tiče razmeraneformalnog sektora toga vremena, istraživači su zaključili da je, u celiniuzev, 12 do 13% ličnog dohotka svakog stanovnika dolazilo iz tzv. “drugeprivrede”, tj. iz sektora sive ekonomije. Za vreme vladavine MihajlaGorbačova, budući da je skinuta zabrana sa razmatranja “poroka”sovjetskog sistema, sovjetski stručnjaci su se uključili u istraživanje ulogei razmera sive ekonomije u SSSR.

Analitičari su došli do zaključka u pogledu načina na koji bi bilomoguće “izlečiti se” od “bolesti” sovjetskog sistema, a to je putem tržišnihreformi koje će likvidirati sam sistem koji je stvorio to štetno “sivilo”.

335


Posle pada komunizma u Rusiji istraživači su potpunije rasvetlili suštinuneformalne ekonomije. Opredelili su se za brže tržišne reforme i pristupilineformalnoj ekonomiji kao društveno-ekonomskoj pojavi koja zahvata čitavsistem društvenih i ekonomskih struktura, pri čemu joj pristupaju kaonekontrolisanom sektoru društvene reprodukcije od strane društva uprocesima proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje ekonomskih dobara.

5. Neformalna ekonomija se u ovoj zemlji ispoljava u raznim oblicima,ali najznačajniji su: a) Fiktivna ekonomija, koja je izražena u statističkim iknjigovodstvenim izveštajima na neadekvatan način, sa sistematskimodstupanjima. Fiksira se nepostojeća privredna delatnost, ili se kamufliradelatnost druge vrste, različite od one koja je prikazana u obračunu iliugovoru; b) “Siva” ekonomija, delatnost koja nije prikazana u nacionalnimbilansima (statistički, knjigovodstveno), i nije regulisana ugovorima; c)Poslovanje of-shore se odnosi na finansijske organizacije koje se, izbegavajućivladinu kontrolu (pre svega, poreske organe), putem premeštanja u drugigeografski prostor, registruju u drugoj zemlji i izvlače dobit iz toga; i d)Kriminalni sektor jeste područje delovanja koje čine aktivnosti, kao što sugajenje, prerada i distribucija nedozvoljenih narkotika, trgovina ljudima iljudskim organima, ili prostitucija, kao i trgovina oružjem. Kriminalnaekonomija, po pravilu, zahteva visoki stepen organizacije i, sledstveno tome,javlja se pre svega kao izvor prekršaja raznih razmera i različitog stepenastabilnosti. Kao opšta tendencija, poslednjih godina, ispoljava se jačitransnacionalni karakter prekršaja, globalizacija takvih prekršaja kao što je, naprimer, proizvodnja i trgovina narkoticima, trgovina oružjem, trgovina decomi ženama, ljudskim organima i tome slično.

6. Danas je očito da problemi kriminalne proizvodnje roba ikriminalnih usluga mogu biti rešeni samo u uslovima objedinjenja snagacele međunarodne zajednice, uključujući delovanje organa bezbednosti,finansijskih institucija i slično. Iz toga proizlazi da je borba sa kriminalnomekonomijom direktno vezana sa problemom postojećeg finansijskogporetka, jačanjem kontrole pranja novca, sa uspostavljanjem delotvornekontrole off-shore kompanija, što je moguće samo u slučaju akomeđunarodna zajednica rast kriminalne ekonomije stvarno oceni kaopretnju koja donosi nesreću čitavom čovečanstvu.

7. Među pozitivnim efektima se najčešće navode sledeći:a) Neformalna ekonomija smanjuje, u određenom trenutku, socijalne

tenzije u jednom društvu, omogućava preživljavanje onih delovastanovništva koji su nezaposleni.

336


b) U razvijenoj tržišnoj privredi, neformalna ekonomija i čitav sistemsive ekonomije deluju kao faktor koji sprečava pad profitne stope.

c) Siva ekonomija stimulira i ubrzava dobrovoljnu prekvalifikacijukadrova.33

Razume se, one delatnosti koje su granične s istinskim kriminalnimoperacijama ne mogu se smatrati kao delatnosti sa pozitivnim predznakom.

8. Bez obzira na nepostojanje ili oskudnost preciznih podataka oprivrednim prekršajima, očito je da se time pričinjava šteta državi i društvuuopšte. Veličina štete određuje se od strane različitih finansijskih organa,poreske uprave, ministarstva trgovine i drugih organa. U literaturi se šteta odprivrednih prestupa deli na: ekonomsku, fizičku i moralnu. Najpotpunije jeprikazana ekonomska šteta.

Posvećuje se dužna pažnja i moralnoj šteti pričinjenoj društvu kaorezultat privredne prestupnosti. Kada govore o moralnoj šteti, stručnjaciimaju u vidu da takva kriminalizacija raslojava društvo, podriva verustanovništva u funkcionisanje državnih institucija, a takođe i mogućnost dapošteno učestvuje u konkurentskoj borbi i da pošteno ostvaruje profite.Nematerijalna šteta koja se nanosi ekonomskom kriminalizacijom može seizraziti u stvaranju nepoverenja među poslovnim krugovima, u padu moralakod stanovništva i vodi punoj društvenoj dezorganizaciji. Međutim,empirijski je teško dokazati postojanje nematerijalne štete.

9. Neformalna ekonomija integrisana u formalnu postaje ufunkcionalnom iako ne i u pravnom smislu njen neotuđivi deo. Glavnouporište neformalne ekonomije je, u najvećoj meri, u preraspodeli, a ne uproizvodnji. Na osnovu analize sugerišu se i neke političke opcije zaublažavanje problema neformalne ekonomije. Naime, osnovni pravacpolitike reintegracije sive ekonomije u legalne tokove privređivanja jeste štobrže zaokruživanje tržišno orijentisanog privrednog sistema, puna zaštitasvojine, vođenje politike makroekonomske stabilnosti, stabilan kurs valute,liberalizovan spoljnotegovinski režim i razvoj finansijskih tržišta.

Za poboljšanje poreskog sistema i poreske politike u funkciji suzbijanjasive ekonomije, među stručnjacima iz ove oblasti, iskristalisale su se dvegrupe mera: (1) preventivnog i (2) represivnog karaktera. Većina autora višeračuna na preventivne mere. U suštini, s jedne strane reč je o merama kojimavalja postići uspeh pojednostavljivanjem i poboljšanjem poreskog postupka

33 Vera Pilić-Rakić, “Siva ekonomija i tranzicija”, op. cit., str. 155.

337


uz pojačanu stabilnost poreskih propisa, a s druge strane valja preduzeti merekoje se tiču širenja poreske osnovice i snižavanja poreskog tereta, kakoopšteg tako i pojedinačnih.

LITERATURA

1. Светлана Глинкина, “Теневая экономика в современной России”,Свободная мысль, № 36, 1995

2. Gregory Grossman, “The ‘Second Economy’ of the USSR”, Problems ofCommunism, September – October, 1977

3. Ljubinka Joksimović, “Nejednakosti u raspodeli, programi socijalnezaštite i ekonomski rast”, u: Ekonomska teorija u tranziciji, redaktoriĐorđe Šuvaković i Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet, Beograd,1997.

4. Aron J. Katsenelinboigen, “Coloured Markets in the Soviet Union”,Soviet Studies, Vol. 29, No. 1, 1977

5. Евгений Kовалев, “Взаимосвязи тип ґпатрон – клиентґ вроссийской экономике”, Международная конференция,Эксполярные неформальные экономики: сущность и методыизучения, Моква, 1998

6. Gordana Krstić, “Reintegracija sive ekonomije i unapređenje poslovneklime u Srbiji”, u: Forum o ekonomskoj politici, Zbornik diskusija saokruglih stolova, maj 2001-maj 2002, Ekonomski institut, Beograd, 2002

7. Юрий Латов, “Длинные ‘тени’ общества ‘светлого будущего’: Дваопыта интерпретации”, Вопросы экономики, № 8, 2000

8. David L. Lewis, Life in a Mexican Villages, Chicago, 19519. Vera Pilić-Rakić, “Siva ekonomija i tranzicija”, u: Ekonomska teorija u

tranziciji, redaktori Đorđe Šuvaković i Mihail Arandarenko, Ekonomskifakultet, Beograd, 1997

10. Вадим Радаев, “Неформалъная экономика и внеконтрактныеотношения в российском бизнесе”, Семинар Интерцентра попроблемам неформалъной экономики, 14 мая 1998

11. Fridrih Schneider, “Increasing Shadow Economies All Over the World,Fiction or Reality”, Internet .ssrn.com/

12. C. Scott, Moral Economy of the Peasant, London, 197613. “Теневая экономика”, Экономика, Москва,1991

338


14. Теодор Шанин, “Эксполярные структуры и неформальнаяэкономика современной Рооссии”, Международная конференцияЭксполярные неформальные экономики: сущность и методыизучения, Москва, 1998

15. Анатолий В. Шестаков, Теневая экономия, Москва, 200016. Peter Wiles, “The Second Economy, Its Definitional Problems The

Unofficional Economy”, in: Consequences and Perspectives in DifferentEconomic Systems, Ed. by S. Alessandrini and B. Dallago, Gower, 1987

Milena VUČIĆEVIĆ

THE CHARACTERISTICS OF INFORMAL ECONOMY IN THERUSSIAN FEDERATION

SUMMARY

The informal economy increasingly draws attention of researchers for at leasttwo reasons. First, the scope of the informal sector of economy is becoming biggerand bigger. Second, there grows the opinion that without revealing the hidden thingsin informal economic relations mechanisms for operation of the “real” economycould not be properly built, especially when post-socialist societies are concerned.The significance of the informal economy lies in the fact that with the process ofglobalisation it, de facto, involves the whole world. For example, the estimates showthat in the second half of the 20th century the share of the informal economy indeveloped countries, OECD member states, was 12 per cent of GDP, in transitioncountries it amounted to 23 per cent, while in developing countries its share was ashigh as 39 per cent of GDP.

The collapse of the party state in the Russian Federation brought about thecollapse of the distribution system, while the production sector became very weak.However, in 1980s the experts in Soviet studies came to the conclusion that withinthe generally planned economic activities in USSR there was hidden the economicsystem of mixed type, with informal, uncontrolled production that played a muchgreater role in a large number of relations than it was the case with the officialproduction. Since it was allowed to consider the “vice” of the Soviet system duringthe rule of Mikhail Gorbatchev the Soviet experts committed themselves in the studyof the role and scope of the shadow economy in USSR.

After the collapse of communism in Russia, the experts cleared up more fullythe essence of the informal economy. Committing themselves to taking up fastereconomic reforms they approached the informal economy as the socio-economicphenomenon that involved the whole system of social and economic structures,

339


regarding it as an uncontrolled sector of the social reproduction pursued by thesociety in the process of production, distribution, trade and consumption of goods.

In the Russian Federation, as is after all also the case in other states, theinformal economy is manifested in various forms and the most important are thefollowing: a) fictitious economy; b) “shadow” economy; c) off-shore transactions;and d) criminal sector. By the rule, the criminal economy requires a high degree oforganisation, and consequently, it appears above all as a source of violations ofvarious scopes and various degrees of stability. As a general tendency in recent yearsthe character of violations has become more transnational, while globalisation ofsuch violations is also present and it is manifested in the form of production andtrade in narcotics, arms trade, children and women trafficking, human organstrafficking, and the like.

The informal economy that is integrated into the formal one becomes itsintegral part in a functional, although not in a legal sense. In the Russian books, aswell as in world literature in general, numerous measures are suggested to alleviatethe problems of informal economy. The basic direction in the policy of reintegrationof the shadow economy into the legal flows of economic activities is to complete asrapid as possible the market-oriented economic system, provide full protection ofproperty, pursuing the policy of macro-economic stability, stable exchange rate,liberalised foreign trade regulations and development of the financial market. For thepurpose of improving the tax system and tax policy in order to reduce the shadoweconomy the experts in this field are of the opinion that the following two group ofmeasures should be taken: (1) preventive and (2) repressive ones. Most authors inthe Russian Federation think that preventive measures are more appropriate.Actually, these are the measures that should serve to achieve the goal bysimplification and improvement of the tax procedure along with the improvedstability of tax regulations on one hand, and those concerning broadening of the taxbase and reducing the tax burden, general as well as individual, on the other hand.

Documents

OSOBENOSTI NEFORMALNE EKONOMIJE U RUSKOJ FEDERACIJI · 2006-05-29 · 320 MP 3, 2005 – Neformalna ekonomija u Rusiji (str. 319-339) Značaj neformalne ekonomije je i u tome što