8/12/2019 Noam Comski i Kritika Kapitalisticke Demokratije

1/4

Izvor:http://www.tao.ca/~kontrapunkt/1/andrej_recenzija.html

Noam Comski i kritika kapitalisticke demokratijePovodom izlaska iz tampe knjige Nune Iluzije: Kontrola Misli u DemokratskimDrustvima, u izdanju kue !vetovi iz Novog !ada

"ndrej #ru$ai mailto:zapata@sezampro.yu mailto:zapata@sezampro.yuU svojim analizama politicke stvarnosti u kapitalistickimdemokratijama, Noam Comski, najpoznatiji savremeni lingvista i

najznatniji teoreticar savremenog anarhizma, cesto polazi odglasovitog paradoksa koji je definisao kotski filozof Dejvid Hjum- od paradoksa vlasti! "rema Hjumu, jedan od najzanimljivijihpro#lema svakog politickog konstrukta jeste lakoca kojom sevecina, kojom se vlada, uvek preputa manjini koja ima moc!"otcinjavanje je implicitno! $ako je, doista, moguce damanjina, koja ima samo monopol nad milju, vlada vecinom kojaraspola%e silom&

Hjumov zakljucak glasi da svaka vlast mora pocivati na kontrolimisli! Comski ovom suprotstavlja nekoliko primed#i od kojih se najznacajnija

odnosi na Hjumovu tezu po kojoj kategorija sile iskljucivo pripada vecini kojomse vlada! 'n je od#acuje, jer smatra da svaka dr%ava i svaka vlast, kao o#likinstitucionalizovanog nasilja, pocivaju na macu, odnosno sili, a to, opet, znaci -na principu klasne organizacije. Jedan od istorijskih primera predstavlja Centralna

Amerika, gde se, pod pokroviteljstvom SAD, u organizaciji dravnih eskadrona smrti,kroz internalizaciju terora i kolektivnu generalizaciju straha, kontroliu sindikati,studentske organizacije i seljacke asocijacije.(ve to, medjutim, ne umanjuje originalnost Hjumovog paradoksa) svaka dr%ava,pa i otvoreno totalitarna, ne mo%e postojati #ez odredjene proizvodnjepristanka i kontrole misli, kojom se javno mnjenje pretvara u z#unjeno stadopasivnih posmatraca *+! ipman! Comski rado citira misao .leksandra

/erenkrona da je #ez o#zira na snagu armije i umenost tajne policije, naivnoverovati da su ovi sistemi fizicke prinude dovoljni, neophodno je indoktrinacijomosigurati i pristanak narod

Hjumov paradoks se, dakle, odnosi i na otvoreno totalitarne i na demokratskedr%ave! (lucaj ovih potonjih je, dakako, daleko zanimljiviji!$ategoriji sile, imanentnoj oso#ini svake dr%ave *ako prihvatimo radikalnupoliticku semantiku Comskog, posvecena je knjiga +aingtonska veza i faizam

http://www.tao.ca/~kontrapunkt/1/andrej_recenzija.htmlhttp://www.tao.ca/~kontrapunkt/1/andrej_recenzija.htmlmailto:zapata@sezampro.yuhttp://www.tao.ca/~kontrapunkt/1/andrej_recenzija.htmlmailto:zapata@sezampro.yumailto:zapata@sezampro.yu

8/12/2019 Noam Comski i Kritika Kapitalisticke Demokratije

2/4

u 0recem svetu) "oliticka ekonomija ljudskih prava *napisana zajedno sa1dvardom Hermanom, dok su onoj drugoj, manipulativnoj oso#ini dr%avnognasilja, kontroli misli, posvecene knjige 2anufacturing Consent) "olitical1conom3 of 2ass 2edia *takodje u saradnji sa 1dvardom Hermanom i,konacno, knjiga Nu%ne iluzije koja se, u ovom tematskom kontekstu, u

krugovima kriticara smatra najzrelijim i najuspelijim radom Noama Comskog!"otre#a za proizvodnjom pristanka i nu%nihiluzija zanemarena je tema u proucavanjusavremene istorije ideja! 'na se javlja zajednosa prvim demokratskim prevratom u istoriji, sengleskom revolucijom 4+55 veka, kada seradikalne demokrate suprotstavljajuuvre%enom stavu po kojem ne mo%e #iti pravevlasti #ez odgovarajucih misterija, o kojimase, opet, staraju odgovorni pojedinci,sasvim u duhu okovog aksioma po kojem

o#icni ljudi moraju #iti iskljuceni iz javnihposlova!

'vaj okov aksiom je, mutatis mutandis,usvojio i Henri $isind%er, po kojem su zaimplicitnu potcinjenost zadu%eniintelektualni menad%eri koji o#likuju

konsenzus elita! $isind%er nipoto nije usamljen) slican stav formulisala je citavaplejada li#eralnih i konzervativnih intelektualaca od kojih cemo spomenuti samoone najpoznatije, +oltera ipmana i 6ajnholda Ni#ura! 'ni su revnosno zastupalitezu da odgovorni ljudi moraju proizvoditi pristanak i nu%ne iluzije kako #i z#unjeno stado titili od demokratskog dogmatizma! 'va svojevrsna politickateologija postala je signatura intelektualnog diskursa, korporativne prakse igeopoliticke strategije!

0eko je, zaista, iz#eci poredjenje sa lenjinistickom koncepcijom avangardnepartije koja, usreciteljski, vodi neprosveceni narod prema eshatolokojpredstavi istinske demokratije! enjinov entuzijazam i recnik dananjih dr%avnihintelektualaca je zapanjuce slican! Comski navodi predvidjanje 2ihajla 7akunjina- jedino koje se u istoriji drutvenih nauka pokazalo tacnim- prema kojem semoderna istorija neumitno krece ka uspostavljanju pseudo-socijalistickih ikapitalisticko-menad%erskih #irokratija!

0ehnike proizvodnje pristanka su najsavreniji izraz nale u (.D,najrazvijenijoj kapitalistickoj demokratiji! 0u je zvanicni diskurs o#ele%entraganjem za najefikasnijim vidom kontrole i neutralisanjem partikularnihinteresa! 0ako je 0rilateralna komisija, savez li#eralnih elita 1vrope, 8apana i(.D, suocena sa krizom demokratije do koje je dolo usled demokratskogekcesa i neumerene demokratije u nemirnim 9:-tim godinama, ponudila pledoajeza jednu umerenu demokratiju, u kojoj #i, sasvim u cinicnom duhu takve

8/12/2019 Noam Comski i Kritika Kapitalisticke Demokratije

3/4

demokratske kulture, nekoliko korporacija kontrolisalo sistem informacija, titeci,naravno, stanovnitvo od demokratskog dogmatizma!

Comski, u doista iscrpnoj analizi, identifikuje pet filtera kroz koje vest, da #i touopte postala, mora proci) filter korporativnog vlasnitva nad medijima, filter

reklamiranja i medijskog oglaavanja, filter strucnih izvora koji pru%aju samoprave informacije, filter privilegovanih demantija i filter autocenzure ilipragmaticnog usvajanja zvanicnog diskursa! 'vakav diskurs, kako nasupozorava Comski, ne tvori samo dr%ava koja predstavlja tek jedan segment ukompleksu moci! $ontrolu nad #itnim aspektima socijalne politike ukapitalistickoj demokratiji ima privatna moc, ona ista moc koja kontrolie iekonomsku politiku! Nevidljivo prisustvo korporacija nalazi se u samoj strukturinu%nih iluzija! 5deoloki i kulturni menad%eri pa%ljivo definiu razlicite strategijeo#likovanja miljenja, pri cemu elite imaju monopol nad tr%item ideja, o#likujuci,tako, celokupnu percepciju politicke realnosti!

Uspostavljeni sistem indoktrinacije, koji Comski lucidno razotkriva, ima mnogofaseta! "a ipak, udarnu ciljnu grupu predstavlja neo#razovana masa, vecinastanovnitva! 'na se mora - kako glasi jedna popularna menad%erska floskula -neutralisati pomocu emocionalno potentnih simplifikacija! 0o znaci da jeidealna drutvena jedinka pojedinac zaokupljen necim #esadr%ajnim - ideolokomkonotacijom ga sna#devaju televizija i o#razovni sistem, kroz neprestani treningza poslunost i potronju!

6azreenje Hjumovog paradoksa i krize savremene kapitalisticke demokratije,sastoji se, prema Comskom, u prihvatanju 7akunjinovog stava da je sutinskielement covekove prirode ;instinkt za slo#odom;, odnosno miljenja 7ertranda6asela po kojem je anarhizam konacni ideal kojem #i drutvo tre#alo pokuatida se pri#li%i! 'n je za Comskog tendencija ;koja identifikuje prinudne iautoritarne hijerarhijske drutvene strukture, postavljajuci pitanje njihovoglegitimiteta) ukoliko one ne mogu odgovoriti ovom izazovu, to je uglavnomslucaj, anarhizam postaje napor da se njihova moc suzi, a prostor slo#odeproiri;!

Comski, medjutim, kao originalni teoreticar savremenog anarhizma, koji #i semogao nazvati ;etickim;, ne nudi gotovu recepturu ili jednoznacnu formulusocijalne promene! 'n upozorava na tekocu predvidjanja najpravednijih formisocijalne organizacije, kao i na opasnost ;staticnih, idealnih alternativa;! (amooprezno, naucno iskustvo steceno #rojnim drutvenim eksperimentima, mo%epru%iti jasniju sliku jednog pravednog drutva, sazdanog na etickim principimacije je ishodite ideja anarhizma!

Naucna opreznost Comskog i njegov socijalnopoliticki anga%man pro%imaju se nanaj#olji nacin u knjizi koju nam predstavljaju novosadski ;(vetovi;!;Nu%ne5luzije;, su knjiga koja, metodoloki #esprekorno, kroz #rojne primere izunutranje i spoljnopoliticke realnosti (.D, otkriva strukturu ;nu%nih iluzija; i

8/12/2019 Noam Comski i Kritika Kapitalisticke Demokratije

4/4

;proizvodnje pristanka; kao i presudnu ulogu masovnih medija i dr%avnihintelektualaca u ogranicavanju demokratije u (.D i 1vropi!