Kreiranje kursa i unapređenje studijskog programa u 5 koraka

ERASMUS+ PROJECT NETCHEM ICT Networking for Overcoming Technical and Social Barriers in Instrumental Analytical Chemistry Education

Kreiranje kursa i unapređenje studijskog

programa u 5 koraka

Ivana Ivančev-Tumbas i Jasna Adamov

mart 2020


Page 2 of 18


Page 3 of 18

Akronim projekta NETCHEM Naslov projekta: ICT Networking for Overcoming Technical and Social Barriers in

Instrumental Analytical Chemistry Education IKT umrežavanje za prevazilaženje tehničkih i socijalnih barijera u obrazovanju instrumentalne analitičke hemije

Broj projekta: 573885-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP Broj ugovora 2016-2586/001-001 Web adresa projekta www.netchem.ac.rs Šema finansiranja: Erasmus+ Koordinatorska institucija:

Univerzitet u Nišu

Koordinator: Prof. dr Tatjana Anđelković Trajanje projekta: 15.10.2016 – 14.04.2020. Radni paket: WP6 Dissemination and exploitation of NETCHEM plaform Organizacija lider za WP6:

P4-BUT Czech Republic

Zadatak 6.2 Design, printing and publishing of promo material Realizator zadatka: P7-UNS Univerzitet u Novom Sadu Verzija dokumenta: V.01 Datum: 23/03/2020 Status: Konačan Odgovoran partner: Univerzitet u Novom Sadu Nivo diseminacije: Interni

http://www.netchem.ac.rs/


Page 4 of 18

Predgovor Nastajanje ovog kratkog vodiča je inspirisano saradnjom koja se razvila okviru Tempus projekta

"Modernizacija poslediplomskih studija hemije i hemiji srodnih programa" (MCHEM grant 511044-TEMPUS-1-2010-1-UK-TEMPUS-JPCR) i Erasmus+ NetChem projekta: ICT networking for overcoming technical and social barriers in instrumental analytical chemistry education (broj 573885-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2- CBHE-JP) koji je finansirao Erasmus+ Program Evropske Unije, a koji su se odvijali na Departmanu za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u proteklih deset godina. U oba projekta smo radili modernizacije kurseva na osnovu stručnih saznanja i iskustava koje su nam prenosile kolege iz inostranstva, ali smo istovremeno jačali nastavničke kompetencije vezane za dizajn kurseva i inovacije u nastavi. Specifična saradnja profesora koji se bave različitim oblastima je privukla, sem direktnih učesnika u projektu, i druge koleginice i kolege. Rezultat su mnogo bolje definisani ishodi i ciljevi naših studijskih programa i intenzivnija primena novih metoda učenja, kao i kontinuirana komunikacija članova kolektiva u ovoj oblasti.

Pred nastavnike osnovnih i srednjih škola postavljaju se vrlo strogi zahtevi u pogledu njihovog inicijalnog obrazovanja i profesionalnog usavršavanja, ali za visokoškolske nastavnike oni još uvek nisu definisani u pogledu razvijenosti metodičko-pedagoških kompetencija. Eksplicitno isticanje potrebe obrazovanja univerzitetskih nastavnika za rad u nastavi može se pronaći i u aktuelnom strateškom dokumentu o razvoju obrazovanja u Srbiji ˗ Strategija razvoja i obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (Službeni glasnik RS, 107/2012). U tom dokumentu naglašava se potreba za unapređivanjem nastavnog procesa kroz poboljšanje kompetencija univerzitetskih nastavnika u stručnom, naučnom i didaktičkom pogledu. Ističe se da u našoj zemlji najveći broj univerzitetskih nastavnika nije u svojoj karijeri stekao obrazovanje iz metodike nastave, didaktike, pedagogije ili nije imao obuku u tim domenima, što negativno utiče na pedagoški rad pojedinih nastavnika i na rezultate tog rada. Nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Novom Sadu u okviru projekta koji je finansirala Autonomna Pokrajina Vojvodina („Utvrđivanje potreba za bazičnom i dodatnom obukom nastavnika Univerziteta u Novom Sadu sa ciljem razvoja njihovih nastavničkih kompetencija”) pokazalo je je da više od 60% nastavnika želi da unapredi i osavremeni svoj rad u nastavi i da bi rado pohađalo različite programe obuke. Potreba i želja za unapređenjem rada pokazana je i u okviru ankete obavljene među nastavnicima Univerziteta u Novom Sadu koji rade u oblasti kontrole kvaliteta životne sredine i namirnica u okviru NETCHEM projekta (http://www.netchem.ac.rs/documents/send/35-outputs/753-prep-1-2-report-of-uns-practice-in-using-oer-and-warial-pdf). Anketom su ispitana znanja i veštine nastavnika za rad sa računarskim programima, primenom nastavnih izvora sa besplatnim pristupom, daljinskim upravljanjem analitičkim instrumentima i učenjem zasnovanom na rešavanju problema (eng. problem based learning), posebno u smislu rukovanja analitičkim instrumentima. U okviru NETCHEM projekta organizovan je Kurs za razvoj nastavničkih kompetencija univerzitetskih nastavnika „Dizajn savremeno koncipiranih kurseva zasnovanih na principu konstruktivnog usaglašavanja“ koji je poslužio kao osnova za izradu ovog vodiča. Interaktivni elektronski materijal dostupan je javnosti na NETCHEM Moodle platformi: http://mdl.netchem.ac.rs/course/view.php?id=57.

Cilj nam je da još više podstaknemo ovaj “bottom-up” pristup i proces samounapređenja programa i kurseva koje nudimo studentima. Zato u skraćenoj formi dajemo osnovne smernice za koje verujemo da će biti korisne u godinama koje dolaze. Želja je da naši studenti budu kompetitivni na tržištu znanja, kako lokalnom, tako i globalnom. Preduslov za to je transparentno i uporedivo obrazovanje koje ima jasne ciljeve, ishode, načine provere znanja, koje razvija samostalne mlade stručnjake koji znaju dobro da rade i dobro da

http://www.netchem.ac.rs/documents/send/35-outputs/753-prep-1-2-report-of-uns-practice-in-using-oer-and-warial-pdf

http://www.netchem.ac.rs/documents/send/35-outputs/753-prep-1-2-report-of-uns-practice-in-using-oer-and-warial-pdf


Page 5 of 18

komuniciraju. To se može postići samo jasnom komunikacijom, prvo sa studentima, a onda i sa razičitim akreditacionim i evaluacionim telima i tržištem rada kome nudimo studente sa jasno definisanim kompetencijama. Te kompetencije moraju biti uporedive sa kompetencijama studenata lokalno, regionalno i globalno.

Kod nas u Novom Sadu u gradskom autobusu često čujete pitanje “Izlazite li na sledećoj stanici?”. U stvari, onaj ko Vas to pita nije zainteresovan za Vašu putanju ili nameru, ali želi da Vam kaže da on/ona izlazi i da se pomerite kako bi to bilo moguće. Ovakav vid čitanja između reči i redova ipak ostaje specifičnost kolokvijalnog govora i razumevanja i ne može se i ne sme preslikavati na poruke koje upućujemo studentima i tržištu rada. U želji da još bolje radimo na sebi, dajemo skraćenu verziju mape puta do dobrog kursa i dobrog studijskog programa, svojevrsni podsetnik pri dizajniranju sopstvenog kursa za koji se nadamo da će Vam biti od pomoći.

Ivana i Jasna


Page 6 of 18

Sadržaj Predgovor ....................................................................................................................................................... 4

KREIRANJE KURSA U 5 KORAKA ............................................................................................................ 7

1. Kako da definišem cilj kursa? ..................................................................................................................... 7

2. Kako da definišem ishode kursa? ............................................................................................................... 8

3. Kako da budem dobar predavač? ............................................................................................................ 10

4. Kako da dobro ocenim studenta? ............................................................................................................ 12

5. Kako da odaberem optimalnu količinu gradiva koju student mora savladati? ....................................... 13

PET SAVETA ZA UNAPREĐENJE STUDIJSKIH PROGRAMA ................................................................... 14

1. Mapirajte ishode kurseva......................................................................................................................... 14

2. Uporedite načine ocenjivanja različitih kurseva ...................................................................................... 15

3. Analizirajte mišljenje studenata o kvalitetu studijskog programa i rada nastavnika .............................. 15

4. Negujte aktivnu razmenu mišljenja i diskusiju u okviru kolegijuma nastavnika uključenih u studijski program ....................................................................................................................................................... 15

5. Izađite u susret svojim studentima osluškivanjem potreba tržišta ......................................................... 16

LITERATURA ........................................................................................................................................ 17


Page 7 of 18

KREIRANJE KURSA U 5 KORAKA

1. Kako da definišem cilj kursa? Cilj se definiše tako što se piše izjava o nameri obrazovnog procesa, uz navođenje oblasti koje će biti obuhvaćene tim procesom. Cilj nekog kursa treba da je postizanje određenog nivoa znanja studenta i razvijanja njegovih veština i sposobnosti, odnosno osposobljavanje studenta za određenu vrstu aktivnosti. Cilj je usmeren na postizanje ishoda (vidi niže pod 2).

Veoma je važno voditi računa o razlikama između ciljeva kurseva na osnovnim i master-studijama jer ih jedino tako možemo pravilno postaviti. Niže u tekstu su formulacije koje se pri tome mogu koristiti.

NIVO IZUČAVANJA

cilj je da se studenti upoznaju sa nečim, razviju neku veštinu, ovladaju nečim, razumeju nešto, uvedu u neku oblast

na osnovnim akademskim studijama

cilj je da studenti prošire i/ili prodube svoje znanje, da dalje razviju ili usavrše neke veštine i da napredno izučavaju nešto

na master akademskim studijama

NIVO ZNANJA

cilj je da studenti steknu osnovna znanja, upoznaju standardne procedure rada, poznate činjenice i da imaju sistematizovano znanje


cilj je da studenti stičnu napredna, obimna i proširena znanja, kritički analiziraju pojave i procese


RAD STUDENTA

student treba da radi tačno, precizno i primenjuje standardne metodologije


student treba da radi samostalno, odgovorno, kreativno, profesionalno i da se etički ponaša



Page 8 of 18

Tokom formiranja kursa možemo da damo prioritet različitim ciljevima, pa nam primarni ciljevi mogu biti: • razvoj veština mišljenja višeg reda, • razvoj osnovnih akademskih veština, • sticanje znanja i veština specifičnih za predmet, • uviđanje vrednosti prirodnih/društvenih nauka, • priprema za posao i karijeru, • lični razvoj studenta.

Popunjavanjem Inventara ciljeva podučavanja možete proveriti koji od navedenih ciljeva su vam najvažniji za određeni kurs i shodno rezultatu preispitati svoje prioritete i možda ih bolje definisati.

2. Kako da definišem ishode kursa? Ishod učenja јe izјava šta se od studenta očekuјe da zna, razume i ume da radi na kraјu perioda učenja i o tome kako naučeno treba da se ispolji (Moon, 2002). Jasni ishodi učenja: 1. definišu koјe sposobnosti (znanja, veštine) studenti poseduju nakon odslušanog kursa; 2. obјašnjavaјu pod koјim uslоvima te sposobnosti (znanja, veštine) mogu biti stečene, odnosno pomažu nastavnicima da planiraju odgovarajuće nastavne metode za ostvarivanje ishoda učenja 3. obјašnjavaјu na kom nivou složenosti neke sposobnosti (znanja, vеštine) treba dа budu razviјene, odnosno određuju metodu za evaluaciju znanja studenta.

Prilikom definisanja ishoda, najjednostavnije je da započnete rečenicom: „Nakon završenog kursa student će biti u stanju da...“

• demonstrira poznavanje nekog sadržaja i/ili • analizira nešto i/ili • opiše nešto i/ili • reši zadatak i/ili • objasni nešto i/ili • primeni znanje, veštinu ili sposobnost na nešto i/ili • definiše nešto • pokaže nešto • napravi nešto • razlikuje... • argumentuje... • nabroji...

Ishod je deo ugovora koji imate sa studentima. Vodite računa o tome da ishod treba da ocenite, odnosno da kažete da li je postignut (student je položio ispit) ili ne (student nije položio ispit). Zato izbegavajte upotrebu nepreciznih glagola (student zna, ceni, nauči, razume, ovlada...) kako biste izbegli teškoće u ocenjivanju studenata. Svaki ishod koji postavite, mora biti merljiv i mora biti proveren i ocenjen. Nije dobro ishod postaviti u formi „student zna“ ili „student razume...“, jer se njihovo znanje ili razumevanje ne može direktno proveriti. Ono što možemo proveriti je način na koji student demonstrira da je nešto razumeo ili naučio, što se izražava aktivnošću čiju ostvarenost i čiji kvalitet možemo da proverimo – da nabroji, objasni, definiše, klasifikuje... To omogućava precizno formulisanje zahteva koji se postavlja studentu i vama olakšava ocenjivanje.

INVENTAR CILJEVA PODUČAVANJA

za svoj kurs možete popuniti klikom na

ovaj link.


Page 9 of 18

Ishode viših nivoa studija treba da formulišete tako da njihovo ostvarivanje zahteva angažovanje viših kognitivnih procesa – umesto da samo definiše, nabraja ili klasifikuje sadržaje, student bi trebalo da pojave i procese analizira, upoređuje, procenjuje njihov značaj, rangira ih ili stvara novi proizvod.

Klasifikaciju ishoda u skladu s revidiranom Blumovom taksonomijom možete izvršiti pomoću sledeće tabele:

Aktivni glagoli u taksonomiji za učenje, podučavanje i ocenjivanje

PAMTITI memorisati, ponoviti tuđu definiciju ili princip

definisati opisati spomenuti izabrati identifikovati nabrojati

locirati navesti ponoviti izdvojiti pokazati prepoznati

RAZUMETI objasniti princip kroz primer, prevesti iz jednog oblika u drugi

objasniti navesti razlike razviti generalizovati dati primer predvideti sumirati

mapirati povezati interpretirati prevesti klasifikovati zaključiti uporediti

PRIMENITI

upotrebiti u stvarnom kontekstu - na sopstveni način primeniti niz principa u svakodnevnom životu

izračunati dokazati otkriti modifikovati

izvršiti ustanoviti relaciju pokazati napraviti nacrt

ANALIZIRATI razbijanje celine u sitnije delove

identifikovati organizovati strukturisati ilustrovati ukazati na odabrati

podeliti izdvojiti razlikovati pokazati integrisati dekonstruisati

EVALUIRATI

oceniti upotrebnu vrednost novih strategija prema nekim kriterijumima i argumentima

testirati proveriti oceniti suprotstaviti kritikovti objasniti motivisati

dokazati odlučiti odrediti prioritet prosuditi odbraniti predložiti zauzeti stav

STVARATI kombinovati i spojiti niz principa za primenu u novim strategijama

kategorizovati kombinovati spojiti razraditi planirati kreirati konstruisati

zamisliti dizajnirati modifikovati organizovati rekonstruisati sumirati dovesti u vezu

RAST

E KO

GNIT

IVN

A SL

OŽE

NO

ST


Page 10 of 18

Prilikom definisanja ishoda potrebno je voditi računa i o postavkama Okvira kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja, koji propisuje primenu Dablinskih deskriptora za izražavanje ostvarenih kompetencija studenata i procenu uspeha i sposobnosti na kraju svakog ciklusa učenja po Bolonjskom sistemu. Deskriptori uključuju sledećih pet komponenti: 1) znanje i razumevanje, 2) primenu znanja, 3) donošenje odluka, 4) komunikaciju i 5) veštinu celoživotnog učenja.

Dablinski deskriptori

NIVO AKADEMSKIH STUDIJA OSNOVNE STUDIJE MASTER STUDIJE DOKTORSKE STUDIJE

znan

je i

razu

mev

anje

Nadogradnja na srednjoškolsko obrazovanje, poduprto znanjem

iz naprednih udžbenika, uključuje moderna znanja iz

oblasti studiranja

Počiva na znanju stečenom u prvom stupnju, ali se proširuje i produbljuje i predstavlja temelj za originalni razvoj ili primenu ideja unutar oblasti studiranja.

Kreativnost u interpretaciji novih znanja kroz originalno istraživanje

i obradu vlastitih rezultata, sistemsko razumevanje suštine naučnog/ primenjenog naučnog

područja.

prim

ena

znan

ja

Na način karakterističan za struku; kompetencije koje

omogućavaju rešavanje problema u oblasti studiranja

Primenjuju znanje, razumevanje i sposobnost rešavanja problema u novim ili nepoznatim situacijama u širem (ili interdisciplinarnom)

kontekstu koji je povezan s područjem studiranja.

Primena znanja i razumevanja u izradi koncepata i implementaciji

projekata; tako doprinose korpusu znanja koji se verifikuje

kroz objavljivanje rezultata u domaćim i međunarodno priznatim publikacijama

dono

šenj

e od

luka

Veštine potrebne za prikupljanje i interpretaciju

relevantnih podataka i donošenje zaključaka koji

uključuju relevantne društvene, naučne i etičke teme.

Sposobnost integrisanja znanja i formulisanja sudova na temelju

nepotpunih ili ograničenih informacija koje uključuju

društvenu i etičku odgovornost

Sposobnost kritičke analize, evaluacije i sinteze novih i

kompleksnih ideja, stvaranje sudova o kompleksnim temama

koje uključuju i društvenu, naučnu i etičku odgovornost.

kom

unik

acija

Prezentuju informacije, ideje, probleme i njihova rešenja

stručnoj i opštoj publici.

Prezentuju svoje zaključke, kao i znanje i argumente koji ih

podupiru, stručnoj i opštoj publici na jasan i nedvosmislen način.

Prezentuju rezultate originalnog istraživanja stručnoj i opštoj

publici na jasan i efektivan način.

vešt

ina

celo

živo

tnog

uč

enja

Veštine učenja potrebne za zapošljvanje i celoživotno

učenje, ali i nastavak studija na diplomskim studijama

Veštine učenja potrebne za celoživotno učenje (formalno i

neformalno).

Kompetencije i generičke veštine potrebne za zapošljavanje i

samozapošljavanje, kao i kontinuirano napredovanje u teorijskom ili primenjenom istraživanju i razvoju novih

tehnika, ideja i pristupa

3. Kako da budem dobar predavač? Dobar predavač: a) poznaje potrebe svojih studenata i prilagođava svoju nastavu tim potrebama, b) stimuliše ih na dubinsko aktivno učenje, c) otvara mogućnosti za interakciju sa studentima stimulišući


Page 11 of 18

komunikaciju predavač-student i student-student na časovima nastave, d) radi na svojim pedagoškim kompetencijama.

a) Svi mi učimo na različite načine – imamo različite stilove učenja. To znači da se razlikujemo u načinu opažanja i obrade informacije. Stil učenja predstavlja karakteristike po kojima se osobe razlikuju prema preferiranom načinu percepcije, obrade, organizacije i razumevanja informacija. Ne samo da svako od nas ima svoj stil učenja; takođe imamo omiljene stilove razmišljanja. Stil koji vama najviše odgovara ne mora biti najbolji za vaše studente. Ako razumete način razmišljanja i učenja svojih studenata, moći ćete da prilagodite svoju nastavu i svoje zahteve njihovim potrebama. To će pomoći i njima i Vama da imate bolje rezultate. Stil učenja i razmišljanja studenata možete saznati testiranjem, a nakon tog saznanja možete prilagoditi način držanja nastave svojim studentima.

Popunite VARK UPITNIK i odredite svoj stil učenja.

Popunite UPITNIK PO GREGORCU i odredite svoj stil razmišljanja.

b) Kako želite da studenti pristupaju učenju vašeg predmeta? Najčešći odgovor profesora na ovo pitanje je da žele da studenti budu oduševljeni temom, da se angažuju i uključuju u toku predavanja, da razumeju gradivo i da cene trud profesora. Većina profesora očekuje da studenti vole njihov predmet kao što ga i oni sami vole. Međutim, neki studenti žele samo da polože ispit uz minimalan napor - njihova namera je da nauče delove gradiva napamet i reprodukuju konkretne činjenice. Ovo je površinski pristup učenju. Drugi uče da bi postigli zacrtani cilj – dobili dobru ocenu, položili ispit u određenom ispitnom roku i sl. Njihova glavna namera je da budu uspešni – ovo je strategijski pristup učenju. Studenti koji usvoje dubinski pristup učenju su motivisani i zainteresovani za učenje zbog samih sebe, zbog zadovoljstva u učenju i izazova koje im ono pruža.

Kako da podstaknete dubinski pristup učenju kod svojih studenata?

Da biste podstakli dubinski pristup učenju, potrebno je da: uskladite ciljeve i ishode učenja, nastavne metode i metode procene znanja kako bi se pomoglo studentima da postignu željene ishode učenja; podstičete samostalnost u radu; primenjujete aktivne oblike nastave; postavljate izazove, tako da studenti moraju da koriste prethodno stečena znanja, ili da se aktiviraju za nova istraživanja koristeći naučnu literaturu; dajete studentima mogućnosti da diskutuju, debatuju i porede svoje razumevanje jedni sa drugima, kao i sa samim nastavnicima; dajete studentima kvalitetnu povratnu informaciju, a ne samo ocene njihovog rada.

Više o dubinskom, površinskom i strategijskom pristupu učenju pročitajte OVDE.

c) Oblici nastavnog rada uključuju: 1. frontalnu nastavu u kojoj nastavnik vodi nastavni proces, a studenti imaju ulogu slušalaca i primalaca obaveštenja; 2. grupnu nastavu koja se odvija u više grupa tako da studenti unutar grupe uče samostalno, a uloga nastavnika je posredna (izbor sadržaja, priprema, pomaganje, vrednovanje), 3. individualni oblik nastave, u kojoj student radi sam na posebnom zadatku ili na delu zadatka koji čini celinu sa radovima drugih studenata. Nastavne metode predstavljaju načine rada u nastavi. Aktivni oblici nastave uključuju seminare, timski rad, projektnu i problemsku nastavu (diskusiju, debatu, panel-diskusiju, suđenja, naučni metod saznavanja), “izokrenutu učionicu” i dr. U okviru rada poželjno je koristiti savremene obrazovne tehnologije i alate – otvorene obrazovne izvore (eng. open educational resources – OER), softvere za vizuelizaciju pojmova i procesa, nastavne filmove, interaktivne konceptne mape i testove, prezentacije izrađene u skladu s didaktičkim principima koje omogućavaju samostalno učenje studenata i drugo.

OVDE


Page 12 of 18

Više o oblicima nastavnog rada i nastavnim metodama pročitajte OVDE i na linku http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode.

Različiti OER napravljeni u okviru NETCHEM projekta dostupni su na http://mdl.netchem.ac.rs/.

d) Nastavničke kompetencije obuhvataju: 1. kompetencije za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave predmeta; 2. kompetencije za podršku razvoju ličnosti studenta; 3. kompetencije za poučavanje i učenje; 4. kompetencije za komunikaciju i saradnju; 5. kompetencije za lični profesionalni razvoj.

Razvijte svoje nastavničke kompetencije kroz kurs koji je odstupan na linku: http://mdl.netchem.ac.rs/course/view.php?id=57

4. Kako da dobro ocenim studenta? Prilikom ocenjivanja treba voditi računa o sledećim principima:

1. Svaki ishod planiran za neki kurs inaveden u kartonu predmeta u akreditacionoj dokumentaciji mora biti proveren i ocenjen. Ocenom potvrđujemo da je student postigao planirani ishod učenja (u većoj ili manjoj meri).

2. Usvojenost sadržaja i nivo stečenih veština koji nisu obuhvaćeni ishodima se NE OCENJUJU. 3. Kriterijumi za ocenjivanje moraju da odgovaraju kognitivnoj složenosti ishoda učenja. Ako ste ishod

formulisali na nivou reprodukcije znanja (npr. „student definiše brzinu hemijske reakcije“), onda tokom provere znanja od studenata možete tražiti samo definiciju, a ne smete im postavljati zahteve višeg kognitivnog nivoa, npr. da objašnjavaju kako i zašto temperatura utiče na brzinu hemijske reakcije, ili da svoje znanje primene u rešavanju računskih zadataka. Ako ishod predviđa da student analizira i uporedi različite modele, nemojte prihvatiti odgovor u kojem samo navodi karakteristike pojedinih modela, već zahtevajte da navede sličnosti i razlike. Ako ishod zahteva donošenje suda o nekoj pojavi na osnovu argumenata (nivo evaluacije), nemojte studentu dozvoliti da samo navede definiciju ili nabroji njena svojstva, delove i sl.

4. Ostvarenost ishoda koji se odnosi na usvojenost gradiva se na istom nivou složenosti ocenjuje SAMO JEDNOM tokom celog studiranja, odnosno jednom u studijskom programu – kroz predispitnu obavezu ili kroz ispit. Zapamtimo ovo kao važno kada (re)dizajniramo studijski program. Ishodi koji se odnose na sticanje proceduralnih ili generičkih veština mogu se proveravati kroz više različitih kurseva.

5. Ako je student ostvario planirani ishod, treba da dobije pozitivnu ocenu. 6. Ocena treba da odrazi kvalitet ostvarenosti ishoda. Ako ishod predviđa nabrajanje nečega, student

koji nabroji sve tražene pojmove dobija najvišu ocenu. Što je manje pojmova nabrojano, ocena će biti manja.

7. Studenti na početku kursa moraju biti upoznati s kriterijumima za ocenjivanje svake predispitne obaveze (kolokvijum, seminarski rad i sl.) i ispita (pismenog i/ili usmenog).

Više o sumativnoj i formativnoj oceni znanja pročitajte OVDE

http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode

http://mdl.netchem.ac.rs/

http://mdl.netchem.ac.rs/course/view.php?id=57


Page 13 of 18

5. Kako da odaberem optimalnu količinu gradiva koju student mora savladati?

Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) predstavlja jedinstven sistem kvantitativnog vrednovanja uloženog rada studenta u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa. Da bi mogli da ostvare planirane ishode učenja, studentima mora uvek biti obezbeđeno dovoljno vremena za zadatke, samostalni rad i proces razmišljanja potreban za učenje. Što je manje vremena za samostalno učenje, veća je šansa da rezultati učenja postanu površini.

Karjalainen, Jutila i Alha su u svojoj knjizi “Give me time to think / determining student workload in higher education”, na osnovu empirijskih istraživanja o percipiranom opterećenju studenata, predložili model za izračunavanje ukupnog radnog opterećenja studenta u jednom kursu, odnosno broj ESPB za taj kurs, polazeći od pretpostavke da različite aktivnosti zahtevaju različito angažovanje studenta, odnosno različito vreme koje student potroši obavljajući ih. Najčešće aktivnosti studenta su:

• pohađanje nastave – aktivnost koja uključuje i pripremu za čas predavanja ili vežbi i naknadnu obradu informacija (sređivanje beleški, rezultata i sl.),

• čitanje obavezne literature – udžbenika, naučnih radova, internet-izvora, • pisanje radova (seminarski radovi i sl.), • polaganje ispita i svih oblika predispitnih obaveza – ovo je aktivnost koja uključuje učenje i samo

polaganje. Opterećenje studenta za svoj kurs, prema preporukama Karjalainena i saradnika, možete izračunati koristeći sledeću tabelu.

Račun opterećenja studenta

Oznaka Tip aktivnosti studenta Napomena Opterećenje iskazano u satima (S = broj sati kontaktne nastave)

A Nastava (predavanja, vežbe)

Za račun opterećenja na jedan sat kontaktne nastave dodaju se 2 sata samostalnog rada

3 x S

B Nastava (manje složeni oblici - teren, praksa)

Za račun opterećenja na jedan sat kontaktne nastave dodaje se 1 sat samostalnog rada

2 x S

C Čitanje udžbeničke literature

Prema broju strana koje student mora da pročita 0,2h x broj strana

D Čitanje teških naučnih radova

Prema broju strana koje student mora da pročita 0,3h x broj strana

E Dizajn, crtež, softver, film - nastavnik procenjuje broj sati

F Usmena prezentacija Za prezentaciju od 1 h potrebno je 6 sati pripreme 6 x zahtevano vreme prezentacije (h)

G Projektni zadatak - nastavnik procenjuje broj sati H Pisanje rada Za 1 A4 stranicu potrebno je 2-4 sata broj strana x (2-4)h

I Priprema za polaganje ispita i samo polaganje

na osnovnim studijama 0,6 x S na master studijama S na doktorskim studijama 1,4 x S

J Ukupno radno opterećenje J = A + B + C + D + E + F + G + H + I

ESPB = 0,0375 x J

Detaljno obrazloženje načina računanja i primeri dati su na OVOM LINKU.


Page 14 of 18

PET SAVETA ZA UNAPREĐENJE STUDIJSKIH PROGRAMA U nastojanju da što bolje analiziramo i unapređujemo svoje programe, skrećemo pažnju na pet važnih aktivnosti.

1. Mapirajte ishode kurseva Mаpа predstavlja tabelu u kојој kolone sаdržе ishоdе studiјskоg prоgrаmа, а redovi prеdstаvljајu kursеvе u kurikulumu. Оsnоvnа mrеžа sе pоpunjаvа оznаkаmа kоје pоkаzuјu kојi prеdmеt ispunjаvа kојi ishоd. Mаpirаnjе nаm pоmаžе dа idеntifikuјеmо prеmеt kојi nе оstvаruје niјеdаn оd žеljеnih ishоdа, ili ishоd kојi niје оbuhvаćеn niјеdnim prеdmеtоm, ili da se utvrdi da li postoji ishod koji se više puta ocenjuje u okviru različitih predmeta i da se utvrdi da li je to opravdano ili ne.

Mаpirаnjе prеdstаvljа еfikаsnu strаtеgiјu zа dеfinisаnjе, usаglаšаvаnjе i intеgrisаnjе ishоdа učеnjа krоz kurikulum i tаkо еksplicitnо infоrmišе studеntе, nаstаvnikе, аdministrаciјu i pоslodаvcе nа kојi sе nаčin оstvаruјu ishоdi studiјskоg prоgrаmа. Ono daje pregled svih ishoda studijskog programa i kompetencija koje student treba da stekne. To omogućava poređenje sa drugim programima, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, kao i zahtevima tržišta rada i pruža osnovu za dalje unapređenje postojećeg studijskog programa. Sve su češće situacije da pojedine profesije u okviru svojih profesionalnih udruženja definišu neophodne veštine i znanja osluškujući sa jedne strane realne zahteve sveta rada, a sa druge strane akademsku ponudu, olakšavajući na taj način komunikaciju na liniji akademija-privreda-vlast (svi nivoi) koja je ključna za lakše zapošljavanje studenata, ali i napredak društva zbog efikasnog i bržeg usvajanja novih znanja kroz kreirane spone. Jedan od primera je profesionalna kvalifikacija Evropskog hemičara koju izdaje Evropsko udruženje hemijskih društava (https://www.euchems.eu/members-3/european-chemist-designation/). U vezi sa tim važno je znati da postoji procedura internacionalnog priznavanja kvalifikacija u oblasti hemije. Više o ovome možete naći na linku http://ectn.eu/.

Pоrеd mаpirаnjа ishоdа studiјskih prоgrаma, svaki nastavnik može mapirati i ishode svog predmeta kаkо bi utvrdiо kоје nаstаvnе tеmе ili nаstаvnе јеdinicе оbеzbеđuјu оstvаrivаnjе zаdаtih ishоdа.

Prеdnоst mapiranja је u tоmе štо оmоgućаvа sаglеdаvanje brојa i vrste prilikа kоје sе studеntimа pružајu dа stеknu i uvеćајu svоје znаnjе, spоsоbnоsti i vеštinе. Ono ukаzuје nа višеstrukо оstvаrivаnjе istоg ishоdа u rаzličitim prеdmеtimа i omogućava usaglašavanje njihovih sadržaja i rasterećenje studenata od ponovljenog učenja i provere znanja istog dela gradiva.

https://www.euchems.eu/members-3/european-chemist-designation/

https://www.euchems.eu/members-3/european-chemist-designation/

http://ectn.eu/


Page 15 of 18

2. Uporedite načine ocenjivanja različitih kurseva Svaki profesor na svom kursu definiše načine ocenjivanja različitih znanja i veština studenta, odnosno provere ostvarenosti ishoda. Ti načini se među različitim kursevima mogu ponavljati. Korisno je podsticati razlike u načinima ocenjivanja, odnosno postavljanje različitih zadataka studentima kako bi se u ocenjivanju obuhvatile i tzv. generičke veštine („soft skills“). Na primer, pisanjem i odbranom seminarskog rada se, osim sticanja znanja o određenoj temi, razvijaju i sposobnosti usmenog i pisanog izražavanja, sposobnost nalaženja izvora informacija i kritičke procene tvrdnji i dokaza, sposobnost generisanja ideja, elaboracije i izvođenja zaključaka, tačnost i preciznost u radu, sposobnost upravljanja vremenom...

Više o generičkim veštinama pročitajte OVDE.

Sve ovo može biti navedeno u ishodima i ocenjeno kroz ocenu seminarskog rada, ali nije neophodno da se u okviru svakog predmeta sve nabrojane veštine i sposobnosti ponovo razvijaju. Zbog toga je potrebno usaglasiti šta se kojim kursom ocenjuje u okviru jednog studijskog programa. Ukoliko se u okviru više kurseva razvijaju iste generičke veštine, način njihove provere može biti različit – na primer, sposobnost kritičkog mišljenja može se procenjivati kroz pisanje izveštaja, usmeno argumentovanje, analizu studije slučaja, rešavanje problema, analizu eksperimentalnih rezultata i sl.

Naši studijski programi ne sadrže kurseve koji su posvećeni isključivo razvoju generičkih veština, ili su oni veoma retki i neusaglašeni u okviru različitih programa. Zbog toga je dobro, poređenjem načina ocenjivanja, iznalaziti mogućnosti za unapređenje kompetencija studenata i izbegavanje neusaglašenosti u ishodima time što različiti profesori primenjuju različite metodologije rada i ocenjivanja (npr. pisanja seminarskog rada sa različitim ciljevima). Generičke veštine bi trebalo razvijati u okviru izbornih, ali i obaveznih predmeta, kako se ne bi desilo da student ostane uskraćen za neke vešine i sposobnosti koje nisu obuhvaćene ishodima izbornih predmeta za koje se odlučio.

3. Analizirajte mišljenje studenata o kvalitetu studijskog programa i rada nastavnika

Preporučljivo je svake godine analizirati studentske ankete. Primeri dobre prakse u svetu podrazumevaju da profesor svojim studentima odgovori na kritike, odnosno prokomentariše anketu i stupi u dijalog koji ima za krajnji cilj unapređenje nastave i zadovoljstvo studenata spostvenim znanjem i stečenim veštinama. Takođe, svetska dobra praksa podrazumeva da se rezultati različitih anketa odmah evaluiraju na niovou upravljanja studijskim programom, kako bi što je moguće pre započeo proces unapređenja nastave.

4. Negujte aktivnu razmenu mišljenja i diskusiju u okviru kolegijuma nastavnika uključenih u studijski program

Saradnjom i razmenom mišljenja između kolega koji učestvuju u realizaciji studijskog programa i stvaraju zajednički proizvod – studenta spremnog za tržište rada, stvara se kolegijalna atmosfera za rad na unapređenju svih kurseva. Razmena iskustava, izmene u sadržajima i načinima izvođenja nastave kroz diskusiju mogu da dovedu do adaptabilne raspodele posla među nastavnicima u smislu što boljeg korišćenja različitih kompetencija koje nastavnici poseduju. Pored toga, mogu da dovedu do rasterećenja studenta putem eliminisanja sadržaja koji se nepotrebno ponavljaju i opterećuju program, ali i identifikacije

https://www.razvoj-karijere.com/transverzalne-vestine-vestine-koje-vam-mogu-osigurati-poslovni-uspeh


Page 16 of 18

sadržaja za koje se utvrdi da nisu dovoljno zastupljeni i koje je potrebno više forsirati. Dijalog među nastavnicima omogućava da se konstruktivno usaglase sadržaji obaveznih predmeta i izbornih predmeta.

5. Izađite u susret svojim studentima osluškivanjem potreba tržišta Pored predmetno-specifičnih kompetencija, stručnjak koji izađe sa fakulteta mora da ima dobro razvijene opšte (generičke) veštine i sposobnosti koje mu omogućavaju uspešan profesionalni rad. To su veštine koje pojedinci treba da poseduju da bi bili produktivni, fleksibilni, konkurentni i prilagodljivi potrebama koje kreira nova tehnologija ili novi procesi rada. Njihova uloga je da obezbede sposobnosti za dalje učenje, komunikaciju, korišćenje informacionih tehnologija, rad sa drugima i rešavanje problema. Funkcija ovog tipa kompetencija je da zaposlenima obezbede horizontalnu i vertikalnu mobilnost u okviru organizacija, a onima koji traže posao, obezbede prilagodljivost i adaptabilnost na tržištu rada.

S obzirom na uslove koje studijski program treba da ispuni tokom akreditacije, a u skladu s trendovima u razvijenim evropskim zemljama, neophodno je obezbediti studentima kontakt sa uspešnim privrednicima ili naučnicima i obavljanje stručne prakse u odgovarajućim naučnim i privrednim ustanovama ili školama.

Dobra praksa u svetu podrazumeva formalizaciju saradnje sa mrežama poslodavaca, samim poslodavcima i njihovo aktivno učešće u izvođenju studijskih programa, ne samo na upravljačkom nivou kroz Savete poslodavaca, nego i u direktnom kontaktu sa studentima kroz izvođenje dela nastave u vidu stručnih praksi ili ponudi predavanja gde bi se realni svet rada bolje upoznao i stekle različlite generičke veštine. Takve vrste aktivnosti se mogu organizovati kroz aktivnosti studenata (npr. organizovanjem studentskih konferencija), promotivnih događaja, uvodnih kurseva kojima se studentima olakšava orijentacija u prvim danima na fakultetu i slično. Formalizovano kreiranje mreža ovog tipa višestruko je korisno za sve aktere.

Utiske o kursu za profesionalnu orijentaciju studenata i razvoj generičkih veština sa univerziteta Sorbona (Pariz), koji smo imali prilike da upoznamo kroz NETCHEM projekat,

možete pogledati OVDE.

https://drive.google.com/file/d/1vBNsKzAXj-IcQrWvFEQkz65Yh5hRXoK5/view?usp=sharing


Page 17 of 18

LITERATURA Andrews, J., & Higson, H. (2008). Graduate employability,‘soft skills’ versus ‘hard’business knowledge: A

European study. Higher education in Europe, 33(4), 411-422.

Fleming, N. D. (2011). Teaching and learning styles: VARK strategies. IGI global.

Gregorc, A. F. (1982). An adult's guide to style. Columbia, CT: Gregorc Associates.

Gudeva, L. K., Dimova, V., Daskalovska, N., & Trajkova, F. (2012). Designing descriptors of learning outcomes for Higher Education qualification. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 46, 1306-1311.

Huitt, W. (2004). Bloom et al.'s taxonomy of the cognitive domain. Educational psychology interactive, 22.

IT Akademija, Centar za razvoj karijere: Transverzalne veštine, online na adresi: https://www.razvoj-karijere.com/transverzalne-vestine-vestine-koje-vam-mogu-osigurati-poslovni-uspeh (pristupljeno marta 2020). Karjalainen, A., Alha, K., & Jutila, S. (2006). Give me time to think: determining student workload in higher

education; part of the project titled" Five years, two degrees", funded by the Ministry of Education, 2004-2006, Finland. Oulu University Press.

Kennedy, D. (2006). Writing and using learning outcomes: a practical guide. University College Cork.

Licenca za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, online na adresi: http://licencazarad.palankaonline.info/didaktika/5-nastavne-metode (pristupljeno marta 2020).

Marcy,V. (2001). Adult learning styles: How the VARK Learning Styles Inventory can be used to improve student learning. Perspectives on Physician Assistant Education, 12(2), 117-120.

Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije: Pravilnik za akreditaciju studijskog programa, online na adresi https://www.nat.rs/akreditacija-studijskog-programa/ (pristupljeno marta 2020).

Ornstein, A. C., & Lasley, T. J. (1990). Strategies for effective teaching. New York: Harper & Row.

Trigwell, K., & Prosser, M. (1991). Improving the quality of student learning: the influence of learning context and student approaches to learning on learning outcomes. Higher education, 22(3), 251-266.

Wholey, J. S. (1996). Formative and summative evaluation: Related issues in performance measurement. Evaluation practice, 17(2), 145-149.


Page 18 of 18

Finansiranje ovog projekta je omogućila Evropska Komisija. Publikacija odslikava isključivo stanovišta autora i Komisija ne može biti odgovorna za bilo kakvu moguću upotrebu informacije koja je sadržana u publikaciji.

This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Documents

Kreiranje kursa i unapređenje studijskog programa u 5 koraka