K. G. Jung~Dinamika nesvesnog.pdf

8/10/2019 K. G. Jung~Dinamika nesvesnog.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/k-g-jungdinamika-nesvesnogpdf 1/431

ODABRANA DELA Κ . G. JUNGA

Urednici

D r V l a det a e r o t i ć

D r S t ev a n V l a j k o v i ć

Glavni urednik i redaktor

D r S t ev a n V l a j k o v i ć



Κ . G. J U N G

DINAMIKA NESVESNOG

S nemaćkog preveli

DESA i dr PAVLE MILEKIĆ



Izvori originala

C. G. JUNG

GESAMMELTE WEBKE

© Walter Verlag AG Olten 1971







PREDGOVOR I PRISTUP DELU

KARLA GUSTAVA JUNGA





P R E D G O V O R

Ž I V O T N I P U T

Karl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu,

kanton Turgau , u Švajcarsk oj, kao sin protestantskog

sveštenika, u znaku »svinje«. Ovo je Jungov sopstveni

humoristični komentar, jer u kineskom kalendaru 1875.

godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. U

svom e detinjstvu, kako dobro prim ećuje Herbert Rid

(Herbert Read) u svojoj studiji ο Jungu posvećenoj nje-

govom 85. rođendanu, Jung je već utvrdio da je svet

taman i nerazumljiv i da površna objašnjenja koja mu.

stariji pružaju ο »realnosti«, ne odgovaraju toj[ realnosti.

Kada je u Bazelu

završio sve potrebne škole za upis

na fakultet, a još i u toku gimnazijskog školovanja, po-

mišljao je rtajpre, da razreši tamu prošlosti i u njoj za-

gonetku starih rasa i naroda, želeći da studira arheolo-



ni, materijalno obezbeđ enoj, emotivno, međutim, ne u-

sklađenoj zbog suprotnih temperamenata i želja rodite-

lja. Otac je studirao teologiju i postao sveštenik manje

zato što je ovo želeo, više iz finansijskih razloga, jer mu

se iznenada ukazalo dostupno nasledstvo jednog umrlog

srodnika koji je u zaveštanju zahtevao da se novac utroši

na studiranje teologije. Sumnja u pogledu pravog izbora

poziva, ali i dublja sumnja u istinitost onoga čime se ba-

vio, i što je drugima prenosio, nagrizale su Jungovog

oca, izgleda, sve do smrti, i ove sumnje nisu mogle a da

ne ostave traga na njegovog mladoga sina koji je dosta

rano počeo, i to na originalan način, da se bavi metafi-

zičkim pitanjima. Jungova majka, vrlo obrazovana žena

za ono vreme, znatiželjnija i šireg interesovanja od svoga

muža, dosađivala se u braku, postajala čas razdražljiva i

naprasita prema mužu i detetu, nazivajući njegovo svo-

jeglavo ponašanje »sramotom za porodicu«, čas je bila

depresivna i telesno bolesna odlazeći u takvom stanju

u bolnicu na lečenje. Ovakvo stanje u porodici uticalo je

da je Jung sve do kraja puberteta, i pored jasnih 'zna -

kova koji su označavali vrlo individualan i svojevrstan

razvoj ličnosti, patio od niza psihičkih i telesnih bole-

sti koje su ukazivale na jake sukobe u njegovoj duši. U

jednom periodu teške krize koja je zavladala u odnosima

Jurigovih roditelja, ka

%

da je u jednom trenutku došlo i

do privremenog razvoda, Jung je patio od ekcema po či-

tavom telu, za koji je sam kasnije pisao da je bio izazvan



Jungu doživljavanje jakog straha, a unutarnja sigurnost

bila je ozbiljno uzdrmana. U to doba osećao je snažnu

potrebu da se izdvoji od drugih l judi, da stvori nešto

samo za sebe, što će biti njegova tajna i što mu može u

teškim momentima da pruži zaštitu ili utehu. I on je

zaista napra vio za sebe jedn og čov eču ljka od drveta

kome je pridodao jedan sjajan kameni šljunak iz Rajne,

koj i je on sam šareno oboj io vodenim bojama. Ovaj svoj

mali totem pažljivo je sakrio na tavanu i tamo je povre-

meno odlazio da ga vidi kada mu je bilo teško, kada je

bio siguran da ga neće niko videti. U ovom događaju

treba videti početak Jungove neodoljive privlačnosti pre-

ma tajni, najpre onoj u prirodi, zatim u ljudskoj duši,

dalek oj istorij i l judsk og roda, transcendentnoj i k o -

smičkoj .

Posle završenih studija medicine opredelio se za u

to vreme vrlo malo privlačnu specijalizaciju psihijatri-

je , pri čem u je ima o sreću da v eć u 25.· god ini postane

asistent tada vodeće ličnosti psihijatrije u svetu, Eugena

Blojlera, na njegovoj klinici u Cirihu. U 27. godini bo-

ravio je neko vreme na studijama psihopatologi je u Pa-

rizu kod Pjer Zanea (Pierre Janet); u tim godinama je i

doktorirao. Dve godine kasnije objavio je originalan rad:

Ekspe r imen t a l n a i s t r a ž i v a n j a

ο a soci j a c i j a m a k o d z d r a -

v i h

(poznat do danas kao Jungov asocijacioni test), a u

30. godini izabran je za docenta za psihijatriju na ciri-

škom univerzitetu.



škoj psihijatrijskoj klinici koja je tamo provela skoro

četrdeset godina, dijagnostikovana kao katatona sh izo -

frena demencija, a koja je uporno ponavljala neke ste-

reotipne pokrete rukama čiji je dublji smisao Jung uspeo

da odgonetne.

Jedini čovek koji se bavio sličnim originalnim istra-

živanjem, doduše kod neurotičnih pacijenata, bio je u

ono vreme Sigmund Frojd (S. Freud), koji je Junga od-

mah snažno privukao, a prema kome nije bio ravnodušan

ni njegov šef klinike, klasični, ali originalni psihijatar

Eugen Blojler. Godina 1907. predstavljala je odlučnu

prekretnicu za dalji tok života i naučnog stvaranja Karl

Gustava Junga. To je bila godina prvog susreta Frojda i

Junga, februara meseca u Beču, na Frojdov poziv. Dvo-

jica uglednih naučnika, psihijatara, od kojih je jedan

svojim otkrićima već bio izazvao gotovo svuda žestoku

reakciju protesta ne samo protiv onoga što je otkrio i

objavio, već i protiv svoje ličnosti, a drugi koji je tek

otpočinjao svoj naučni put i na njemu već bio zapažen,

razgovarali su toga februarskog dana od jedan čas u

podne trinaest časova neprekidno i na kraju razgovora, u

euforiji koju su jedan u drugom izazvali, bili su u sta-

nju da se zakunu na doživotno prijateljstvo. Jung je u

pismu Frojdu od 31. III 1907. naveo da je poseta za njega

lično značila »sedmo nebo«, a u svojoj autobiografiji

pisao je ο susretu sledeće: »Frojd je bio prvi zaista zna-

čajni čovek koga sam sreo. Nijedan drugi čovek iz moga



Godine 1909. Jung napušta svoje mesto na psihija-

trijskoj klinici da bi se sav posvetio naučnom radu i svo-

jim pacijentima. Sve do 1913. godine zadržao je mesto

docenta, držeći predavanja iz psihopatologije u kojima

je g lavn o m esto zauzimala psihoanaliza Sigm unda Fro jda.

Originalna i samosvojna ličnost Jungova, nove ideje

koje je razvio, a koje su sve više dolazile u sukob sa

osnov nim postavkama Fr oj dov e psihoanalize, sigurno i

neke lične karakterne i neurotične Frojdove i Jungove

crte, bitno su uticale na konačan raskid prijateljskih od-

nosa i dalju naučnu saradnju dvojice velikana. Defini-

t ivnom razilaženju naročito je doprinelo objavl j ivanje

nove Jungove knjige

P r eob r aža j i i s i m b o l i l i b i d a ,

1912.

godine, u kojoj su izašla na videlo duboka neslaganja

između tvorca psihoanalize i osnivača »kompleksne« ili

»analitičke« psihologije Karl Gustava Junga. Možda je

Frojdov isključiv stav prema seksualnosti , njegovo pre-

naglašavanje pre dn osti i značaja ovog l jud skog nagona

za sve životne manifestacije čoveka, uključujući i one

svih njegovih duhovnih i kulturnih potreba, bio jedan od

važnih il i možda i najvažniji klin koji je već rano počeo

da neprimetno i sigurno razdvaja ovu dvojicu prijatelja.

>Bilo je očevidno«, piše Jung u autobiografij i , »da sek-

sualna teorija leži Frojdu na srcu u neuobičajenoj meri.

Kada je

ο njoj govorio, njegov ton je postajao nametljiv,

skoro

plašlj iv, i od njegovog kritičnog i skeptičnog po-

našanja više se ništa ni je moglo da primeti . . . Ovo je



vota stekao, a ukažimo još i na skoro neverovatan obim

njegovih interesovanja.

Među objavljenim delima Junga, kojih već sada ima

preko trideset, ističemo kao izuzetno značajna, original-

na i za dalji razvoj psihijatrije, psihoanalize i psihologije

plodna i podsticajna sledeća: P s i h o l ošk i t i p o v i , 1920,

O d n o s i z m eđ u J a i n esv esn o g , 1928, D u šev n i p r o b l em i

d a n ašn j i ce

1931,

P si h ol og i j a i r e l i g i j a ,

1940,

P si h ol og i j a

i a l h em i j a 1944, S i m b o l i k a d u h a , 1948, Ο p s i h o l ošk o j

en er g et i c i b i ću sn o v a , 1948, A j o n (istraživanje istorije

simbola), 1951,

St u d i j a

ο a r h et i p o vim a

1954.

M nogob rojna putovanja, od koj ih ona po severnoj

Africi i Kenij i , kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i Novom

Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i

pokaže vel ike

sličnosti koje postoje između sadržaja nesvesnog nekog

modernog evropskog čoveka i izvesnih manifestacija tzv.

primitivne psihe i njenih mitova; susreti i l ična prijatelj-

stva sa značajnim naučnicima, umetnicima i političarima

njegovog vremena, mnogobrojna predavanja koja je go-

dinama održavao na raznim američkim i engleskim uni-

verzitetima, učihili su Junga vodećom ličnošću interna-

cionalnog naučnog istraživanja u oblasti dubinske psiho-

logije. Godine 1930. dodeljeno mu je počasno predsed-

ništvo Nemačkog lekarskog društva za psihoterapiju, a

1933. godin e predsedn ištvo Intern aciona lnog lekarskog

društva za psihoterapiju. Iste godine postao je titularni

profesor na Tehničkoj velikoj školi u Cirihu, a 1944. go-



U 86. godini života, 6. juna 1961. godine, umro je

Karl Gustav Jung, jedan od najinteresantnijih i najori-

ginalnijih mislilaca našeg veka, u kome kao da se još

jednom otelovio srednjevekovni medicinar, filozof i alhe-

mičar Teofrastus Paracelzus.

UČENJE I NOVE IDEJE

Ličnost K. G. Junga, živa i dinamična, radoznala i

puna energetskog naboja visokog kvaliteta, stalno pod-

ložna promeni i zbog toga neuhvatljiva, strogim nauč-

nim okvirima slabo obuzdana, utisnula je ovakvim svo-

jim odlikama snažan pečat u celokupno njegovo učenje.

Naš zadatak da objektivno iznesemo glavne smer-

nice Jungovog učenja, koje je i samo tokom njegovog

dugog života trpelo promene i pri tome umelo da bude

protivrečno i nejasno, ne može biti lak već i zbog toga

što može biti kritikovan da smo pogrešno shvatili poje-

dine delove Jungove psihologije. Ovoj kritici ne može

se uvek valjano odgovoriti jer je priličan broj pojmova

u Jungovoj psihologiji samo skiciran i nedovoljno nauč-

no definisan.

Pođimo u prikazu Jungovog učenja od njegove teo-

rije libida. Dok je za Frojda libido zbirni pojam polnih

težnji u čoveku, za Junga libido prosto znači duševnu

energiju. Dinamični procesi unutar libida su za Junga



Jung, »i nikakav sistem samoregulacije bez protivrečno-

sti . Psiha predstavlja upravo jedan takav sistem samo-

regulacije.«

Svojstvo psihe da se raščlanjava u delove, pri čemu

se ovi delovi do te mere mogu odvoj it i od svesti da poč-

nu da vode sopstveni autonomni život — takve primere

imamo ne samo u histeričnom udvajanju l ičnosti i shizo-

frenom rascepu ličnosti , već i u kompleksima normalnih

l judi — Jung smatra opštim svojstvom psihe. Pr etp o-

stavka, dakle, da kompleksi spadaju u normalne životne

pojave i da predstavljaju strukturu nesvesne psihe, Jun-

gu je vrlo bliska.

K ao što je ve ć rečen o, nasuprot priro dn oj težnji

psihe da se čepa u delove, u njoj postoji , shodno polarno

raspoređenim energijama u prirodi i čoveku, i suprotna

težnja da se ostvari celina i jedinstvo psihe. Ovaj su-

protni princip Jung naziva individuacioni princip, a

osvešćivanje i ovladavanje ovim principom znači za čo-

veka početak »individuacionog procesa«. »Polimorfizrnu

prim itivne prirod e nag ona «, piše Jung u sv oj oj knjizi

O d n o si zm eđ u J a n esv esn o g

1

»stoji nasuprot regulišući

princip individu acije; m noštvu i rascepkanosti pu no j

protivurečnosti suprotstavlja se kontraktivno jedinstvo

čija je moć isto tako velika kao i nagona«.

»Individuacija znači postati pojedinačno biće«, piše

Jung, »i ukoliko pod individualnošću razumemo našu

najintimniju, posled nju i neu pore divu jedinstvenost,

onda individuaci ja znači postati Sopstvenost (Jastvo) . . .



kroz koju progovara kolektivna psiha, a ne individua.

Ali kao što za Junga ništa u čoveku ili van njega nije

samo negativno ili »zlo«, već na inherentan način sadrži

u sebi i svoju suprotnost, tako i Persona korisno služi

čoveku u svakodnevnom životu, zaštićujući ga od ra^

njivog otvaranja sebe drugome; ova pozitivna uloga vre-

di samo ukoliko ne dođe do poistovećivanja individue sa

Personom.

Slično se odnosi i na Senku. Pod Senkom Jung ρο ϋ -

razumeva »negativni« deo ličnosti, zbir skrivenih, nepo-

godnih svojstava psihe, nedovoljno razvijenih funkcija i

sadržaja individualno nesvesnog. Ona predstavlja infe-

riorni deo ličnosti koji nije dovoljno diferenciran.

Osim već nabrojanih suprotnosti preko kojih se, od-

nosno sa kojima se u borbi postepeno uspostavlja jedin-

stvo ličnosti, pre svega time što ih sve više osvešćujemo,

postoji i jedna druga, vrlo značajna i zagonetna suprot-

nost koja se ogleda u biseksualnosti čoveka. Pretpostav-

ljajući ovu biseksualnost kao prvobitni oblik života, de-

ljenje polova u nesagledivoj prošlosti života na zemlji

dovelo je do izvanredne dinamičke igre suprotnih polo-

va koja je ostavila dubok trag ne samo u telu muškarca

i žene cepeći ga, tako reći, somatskim oznakama suprot-

nog pola, već i u psihi, taložeći u ovoj, kao skrivene,

inferiorne funkcije, Animus, mušku dušu i muške od-

like u psihi žene i Animu, ženska svojstva i osobine u

psihi muškarca. Vidljiva prisutnost i aktivna moć Ani-



sveca. Ovladavanje manom od strane principa Ja ozna-

čava visok stepen postignute moći vladanja sobom, iz-

vanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralačke

svrhe silnom energijom mane, što Jung plastično ocrta-

va na mitološkim i alhemijskim simbolima. U slučaju da

mana ovlada našim Ja i našom svešću, postoji opasnost

psihoze u kojoj se čovek na paranoidan način izjednača-

va sa pojedinim heroj ima i svetitel j ima; u drugom obli -

ku pojavl juje se kao neko ko je opsednut žel jom za vla-

šću i moći , u trećem kao neko ko je nezajažl j ivo sek-

sualno pohlepan, itd.

Da bismo bol je razumeli šta ova dominanta kolek-

tivno nesvesnog stvarno znači, moramo se upoznati sa

ključnim stavovima Jungovog učenja, sa njegovom ide-

jom ο arhetipovima i kolektivno nesvesnim. Treba na-

glasiti da

učenje

ο arhetipovima, zatim ono ο snovima,

kao i Jungova tipologija l ičnosti ( introvertovan — eks-

travertovan) spada ju m ožda u n ajorigina lnija učen ja

švajcarskog psihijatra koja su nauci psihologije u svetu

uopšte donela nešto bitno novo.

Lično ili individualno nesvesno, sastoji se, najpre, od

svih onih sadržaja koji su postali nesvesni zbog toga što

su ili izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav,

il i zbog toga što je svest izvršila potiskivanje neprijat-

nih predstava i utisaka; ono sć sastoji; najzad, i od onih

sadržaja, delom čulnih opažaja koji zbog svog neznatnog

intenziteta nikada nisu dospeli do svesti, a ipak su pro-

drli u psihu. Ovakav stav prema sadržajima individualno



shizofrenije, ali i celokupna mitologija, predstavljali bi

za Junga jednu vrstu projekcije kolektivno nesvesnog. I

tako, dok individualni sloj u nama dostiže svoj kraj sa

najranijim sećanjima iz detinjstva, kolektivno nesvesno

sadrži preinfantilno vreme, tj. ostatke života predaka.

Otud je kolektivno nesvesno za Junga »moćna duhovna

nasledna supstanca razvoja čovečanstva, ponovo rođena

u svakoj individualnoj moždanoj strukturi«.

Pod pojmom arhetipa trebalo bi razumeti opštečo-

večanski tip reakcije ljudske psihe koja na simboličan

način, i pri tom e ispunjena izvanrednim energetskim

potencijalom, saopštava čoveku i čovečanstvu neka du-

boka sećanja čitavog ljudskog roda nataložena u dubina-

ma kolektivno nesvesnog kao filogenetski engram pro-

šlosti. Arhetipovi su »organi duše«, neka vrsta »auto-

portreta instinkta« ili »posuda koja se ne može niti pra-

zniti niti puniti. Oni postoje za sebe samo potencijalno,

a kada se uobliče u neki materijal, onda više nisu ono

što su bili prethodno. Oni istrajavaju hiljadama godina

i zahtevaju ipak uvek novo tumačenje.«

Prema tome, dok je individualno nesvesno ispunje-

no slikama sećanja koje su doživljene, arhetipovi kolek-

tivno nesvesnog su neispunjene forme koje od indivi-

due nisu lično doživljene. Onda kada se uspostavi veza

između arhetipova i svesti, istorijski, opšti čovek, po

Jungovim rečima, pruža ruku upravo postalom, indivi-

dualnom čoveku i ovaj je ponovo u vezi sa praiskustvom

čovečanstva. Do ovakvog susreta naročito dolazi u kri-



demo na praktični deo ovog učenja, na Junga kao psi-

hijatra, i da saznamo kakvo je njegovo mišljenje bilo

ο

značaju seksualnog nagona i Edipovog kompleksa, neu-

rozi i ο snovima.

« *

Ne

želeći da negira značaj seksualnog nagona, koji

je i za Junga kao i za psihoanalitičare, zajedno sa agre-

sivnom težnjom u čoveku vrlo značajna poluga ljudskog

delanja, Jung ipak nije bio sklon da mu pripiše onakav

uticaj na čoveka kao što je to Frojd činio. Naročito nije

bio istog mišljenja sa Frojdom

ο

značenju infantilnog

seksualiteta, a u ovome je pre svega posumnjao u sek-

sualnu prirodu autoerotičnih deč jih radn ji. Slično se

Jung odnosio i prema Edipovom kompleksu. Sagledava-

jući i sam značajnu formulu ponašanja deteta u patri-

jarhalnom društvu, on je manje u odnosu deteta prema

roditeljima video seksualnu žudnju, više jedan osećajno

naglašen kompleks zavisnosti deteta od roditelja i nje-

gove težnje da poseduje roditelje, da se za njih grčevito

uhvati, da zavidi i bude ljubomorno, dtd. Kasnije je Jung

u Edipovom kompleksu prepoznao arhetipsku osnovu

smatrajući da su telesni roditelji za decu značajni i kao

nosioci Imago roditelja. Dakle, osim neposredne uloge

u kontaktu sa detetom, roditelji za dete otelotvoruju još

i sliku ili Imago »biti-voljen«, ili »hteti-ostati-dete«.



sti kao neke dosadne i tegobne kožne bolesti. Jung u

neurozi vidi pre svega signal i poruku čoveka. Ovakvo

Jungovo shvatanje neuroze prirodno proizilazi iz njegove

koncepcije ο nesvesnom.

Nesvesno Jung ne shvata kao prosto

stecište gde

dospevaju sumnjivi ostaci sa svesne gozbe, već je ne-

svesno za njega matica života i čitavog psihizma, mesto

u kome se na još uvek neobjašnjiv način zglobljava bio-

loško sa psihološkim, dakle sedište nagona, libida u ši^

rem smislu reči, i mesto iz koga izbija izvor stvaralač-

kih m oći čovekovih, takođe hranjenih od libidinozne

energije našeg bića. Nesvesno za Junga nije demonsko

čudovište, već moralno, estetski i intelektualno indife-

rentno prirodno biće koje postaje stvarno opasno šamo

onda kada je naš svesni stav prema njemu beznadežno

pogrešan.

Premeštajući težište izučavanja neuroze, kao i nje-

nog lečenja sa prošlosti ranih dečijih trauma na sada-

šnjost i odbijajući da neurozu shvati isključivo zasnova-

nu na konfliktu nagona, pre svega seksualnog nagona,

Jung ističe da svaka neuroza koja duže traje ima svoju

prošlost, sadašnjost i budućnost. Nema nikakvog smisla

svu pažnju u psihoterapiji posvetiti rekonstrukciji pro-

šlosti, kao što to čine ortodoksni psihoanalitičari, jer da-

našnja neuroza pacijenta, bez obzira što je imala svoje

korene u prošlosti, koju u prvom delu terapije treba

osvetliti u meri koja je potrebna, više nije ona ista koja



2. Prospektivna funkcija sna mora se razlikovati od

njene kompenzatorne funk cije. Dok se kom penzacija

mora obeležiti u smislu samoregulacije psihičkog orga-

nizma kao svrsishodna delatnost, prospektivna funkcija

je u nesvesnom pripremana anticipacija budućeg svesnog

delovanja jedinke. Osim prospektivnog i kompenzator-

nog, Jung smatra da san može da bude i reduktivan, u

Frojdovom smislu.

3. Tumačenje nekog sna može da se sprovede po sle-

dećoj šemi zbivanja u snu: a) mesto i vreme u kojima

se početak sna dešava, kao i ličnosti sna; b) ekspozicija

sna, to jest obelodanjivanje problema; c) peripetija sna

koja se odnosi na intenziviranje čvora problema, a koja

se penje do mogućeg klimaksa, i d) razrešavanje, lizis,

rezultat sna, ukazivanje na njegovu kompenzatornu i

prospektivnu funkciju.

4. Onaj koji hoće da shvati mogućnosti značenja

snova treba da p oved e naj pre računa ο nekoliko tipičnih

situacija u kojima se određeni snovi pojavljuju: a) san

se pojavljuje kao reakcija nesvesnog na neku određenu,

svesnu situaciju, pri čemu nesvesno deluje dopunjava-

juće ili kompenzirajuće i pri tome jasno ukazuje na

»ostatke dana«; b) san ne dolazi kao reakcija na neku

određenu, svesnu situaciju, već na osnovu izvesne spon-

tanosti nesvesnog, koje, međutim, pruža u snu novu si-

tuaciju koja je upravo suprotna svesnoj situaciji, stvara-

jući ovako konflikt sa njom, i c) nesvesno produkuje san



7. Jung je prvi proučavao kod jedne iste individue

seriju snova i iz ove serije bio je u stanju da zaključi

da je objašnjavanje snova neophodno dopuniti razume-

vanjem sna, a tumačenju znakova u snu protivstavio je

hermeneutički postupak raznovrsnog tumačenja simbola

u snu.

8. Svaki sadržaj sna je uvek višeznačan, otud preu-

zimanje standardnih simbola u snu ne vodi daleko u tu-

mačenju sna. Tako na primer, dok kula za Frojda znači

falus, podrum — vagina, za Junga kula još znači izo-

laciju, zaštitu prema spolja, gordost itd., a podrum znaci

nesvesno, tamno, podzemno, majčinsko, itd.

9. Tumačenje snova je umetničko delo koje zahteva

odlično poznavanje ne samo svoje sopstvene psihe, već

i poznavanje svesnog i nesvesnog stava snevača, zatim

poznavanje simbola, mitologija i religija čovečanstva, itd.

ODNOS PREMA PSIHOTERAPIJI

Dok su Fro jd i Ad ler bili skloni da pojednostave

svoj prilaz neurotičnom pacijentu, tražeći da u njemu

prepoznaju prvenstveno seksualne, odnosno agresivne

korene njegove neuroze, Jung je jedini bio energično

protiv toga da se bilo koja teorijska šema, ma koliko

bila logična, ubedljiva i praksom dokazana, zvala se

ona arhetip, Edipov kompleks ili osećanje inferiornosti,



kontaktu između dva u biti ravnopravna partnera u

kome i jedan i drugi partner unose celog sebe, očigledrro

ne bez rizika.

Ovo je razlog zbog čega je Jung, nasuprot Frojdu,

upotrebljavao u tehnici svojih analiza fotelju umesto

kauča. Dajući prednost fotelji, Jung je smatrao da se na

ovaj način izbegava preterana pasivnost, infantilizacija

i stvaranje veštačkog autoerotizma kod pacijenta, samim

tim izbegava se pacijentova izolovanost od života. Treba

reći da je ovakva tehnika, »oči u oči«, zamornija za te-

rapeuta, čiji izraz lica za vreme seanse pacijent budno

prati.

Dok je reč

ο tehnici psihoterapeutskog rada kod

Junga, treba naglasiti da je Jung bio prvi koji je pre

Frojda

tražio da svaki psihoterapeut koji želi da radi

dubinsku psihoterapiju sa pacijentima, treba da bude

sam podvrgnut analizi od strane starijeg i iskusnijeg ko-

lege. Po Jungovom mišljenju, može da se kaže bez pre-

terivanja da u svakoj psihoterapiji koja ne spada u tzv.

malu psihoterapiju, u kojoj se deluje na pacijenta samo

•avetom, sugestijom ili razumnim objašnjenjem, već koja

ide u terapeutske intervencije tzv. velike psihoterapije,

skoro u polovini slučajeva ova terapija je ujedno i samo-

ispitivanje lekara.

N e u ša

je čovek uveren, već

d a e

ćovek uveren, delovalo je u svim vremenima, mudro ka-

zuje Jung. Ovo, naravno, u prvom redu važi za lekara,

jer ovaj zaista može da pomogne pacijentu samo onoliko



pacijenta i psihoterapeuta u Jungovoj psihoterapiji pred-

stavlja neku vrstu dijalektičkog suočavanja sa početnim

ciljem prepoznavanja odnosa između svesnog i nesve-

snog u pacijentu, pri čemu pacijent treba sve više da

prepozna kako svaka od ove dve psihičke suštine ima

svoju strukturu, svoje zakone i fenomene, svoj jezik.

Psihoterapeut, za izvesno duže vreme, na početku ana-

lize treba da ostane u nekoj vrsti posredništva ili samo

živi i elastični svedok u raspravi koja se vodi između

svesnog i nesvesnog u pacijenta.

Psihoterapeutski rad sa pacijentom počiva, prema

Jungu, na četiri bitna elementa: na p o v er en j u i i s p o v e-

d a n j u ko ji sami za sebe m ogu da im aju k atarzičko d e j-

stvo;

n a t r a n s f er u a n a l i z i t r a n sf er a

koji , međutim, u

poređenju sa Frojdovim pojmom transfera ima relativan

značaj ; n a ed u k a ci j i i sam oedu k a c i j i jer analiza nije ni-

kakva umetnost radi umetnosti, već bolje upoznavanje

sebe treba da navede pacijenta na smislenije postupke u

životu i postepeno dovede do

m et a m o r f o z e i čn ost i

n a j -

težeg, ali i najpoželjnijeg elementa u Jungovoj psihote-

rapiji.

Nema, međutim, uspešne psihoterapije bez izgrađi-

vanja t ipologi je i karakterologi je koje predstavl jaju ve-

liku korist u razumevanju funkcionisanja i osetlj ivosti

psihičkog ponašanja nekog bića. Otud je Jung razliko-

vao »tipove stava« i »tipove funkcija«. U tipove stava

spadaju dva osnovna stava i to ekstravertan, kod koga



d r u g i h n e s v e s n i h tvorevina pitanja smisla krivice, stra-

ha i patnje. Naravno da ovakvih pacijenata nije bilo na

početku Jungove psihijatrijske karijere mnogo, ali vre-

menom , ov o je Jung tačno uočio, što je život u Evropi

postajao komplikovaniji i zagušljiviji, a naročito posle

drugog svetskog rata kada su bile ozb iljno poljuljan e

mnoge do tada ustaljene norme vrednosti, broj pacijena-

ta, i to ne samo starijih godina, koji su postavljali vrlo

potresno i emotivno proživljeno pitanja

ο smislu posto-

janja i

naročito smislu patnje, naglo je rastao.

Sve neuroze, inače, Jung je delio, sa psihološkog a

ne sa kliničkog gledišta, u dve velike grupe: jedna gru-

pa neuroza se odnosi na one ljude suviše pripojene uz

neki kolektiv čija individualnost nije dovoljno razvijena,

a iz kojih progovara u vidu nekog neurotičnog signala-

-simptoma nezadovoljstvo ovakvim stanjem; druga gru-

pa neuroza obuhvata hipertrofirane individualiste čije je

prilagođavanje kolektivu ostalo atrofično, a k aj i takođe

ispoljavaju neke specifične neurotične signale-simpto-

me koji jasno ukazuju da i ovi ljudi nisu zadovoljni svo-

jim stanjem.

Đosledan svome shvatanju suštine neuroza, Jung i

u psihoterapiji smatra da pacijent ne treba da traži po-

ništavanje neuroze, već se mora uz pomoć psihoterapeuta

potruditi da nauči na šta neuroza hoće da ga upozori,

ο

čemu ga obaveštava, kakav značaj i cilj ima, jer neuroza

je u prvom redu »kriza individuacije«. Štaviše, pacijent,



korišćenje crteža i slika koje bolesnici stvaraju u toku

terapije.

Dok je za mnoge mislioce, naročito filozofske, ali i

brojne psihijatre, pripadnike starije škole, mašta pred-

stavljala nepoznanicu sumnjivog porekla i često negativ-

nog dejstva, Jung je preuzeo na sebe zadatak ponovnog

uspostavljanja vrednosti i važnosti mašte. U imagina-

ciji Jung vidi ništa manje nego snagu koja vodi svet i

prema tačnim rečim a Rolanda Kaena, najpoznatijeg

francuskog analitičara Jungove škole, Jungova psihote-

rapija mogla bi se valjano ^e finisa ti kao umetnost stav-

ljanja imaginacije u službu života i života u službu rea-

lizacije imaginacije.

Polazeći od ovakve opšte ocene vrednosti mašte Jung

je izradio svoju metodu aktivne imaginacije koja se sa-

stoji u sledećem: bolesnik treba da učini napor vo ljn e

nepažnje i potpunog opuštanja, fizičkog i mentalnog, sve

do dremeža, koji bi bio uvod u san. U ovakvoj maksi-

malno mogućoj relaksaciji pacijent treba da primeti i

saopšti sve percepcije, ideje, osećanja, intuicije, koji mu

posećuju duh, koji se spontano pojavljuju u misli, kao i

sve slike koje se projektuju na crnom ekranu zatvore-

nih očnih kapaka. Ovakva metoda sačinjena paradoksal-

no od aktivne pasivnosti čini velike usluge pacijentu i

terapeutu, i to naročito onda kada pacijent u toku psi-

hoterapeutskih seansi ne može da upamti snove ili do-

speva u stanje unutarnje prepreke kada nije u stanju



vrela intuicije, sa životnim iskustvom koje za sobom ima,

veoma

su poželjni kvaliteti za analitičkog psihoterapeu-

ta. Njegova sopstvena strast da postavlja egzistencijalna

pitanja i traži na njih odg ovor, em otivna otvorenost i

dublja empatična zainteresovanost za sudbinu drugog

čoveka, približila bi ovakvog psihoterapeuta već i samoj

ličnosti Karl Gustava Junga, ličnosti ko ja je nepoko -

lebljivo verovala u čoveka kao stvaraoca i u psihotera-

piju kao buduću široko rasprostranjenu metodu lečenja

u medicini.

K R I T I Č K I O S V R T

Iako je po našem mišljenju teško zamisliti bilo koju

oblast nauke, pa i filozofije, ο umetnosti da ne govorimo,

u kojima snažna ličnost stvaraoca, pronalazača ili tvorca

nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, prona-

lasku ili sistemu i sasvim lični pečat, neku vrstu manje

ili više primetnog otiska svoje ličnosti, kada se rasprav-

ljaju otkrića i načini kako se do ovih došlo u oblasti psi-

hijatrije i psihologije, čini nam se da je zaorana brazda

ličnosti u delu značajnog čoveka ovde još dublja. U sva-

kom slučaju ovo naše razmišljanje u priličnoj meri može

biti primenjeno na ličnost i delo Sigmunda Frojda, Al-

freda Adlera i Karl Gustava Junga. Mi možemo, doduše,

na različite načine procenjivati vrednost, tačnost i traj-



Možda je učenje Karl Gustava Junga jedno od naj-

subjek tivnijih učen ja u dinam ičkoj psiho logiji našeg

veka. Sledeći njegovu sopstvenu tipologiju ličnosti , mo-

žda bismo najpre mogli Junga da svrstamo u grupu ira-

cionalnih tipova. Iracionalnog u Jungu ima, zaista, na-

pretek i umnogome od našeg stava prema racionalnom i

iracionalnom u nama samima zavisi kako ćemo se odno-

siti prema Jungu i njegovoj analitičkoj i l i kompleksnoj

psihologi j i . Kada se bavimo Jungom, moramo bit i naro-

čito oprezni i budni. Može nam se desiti da poneti

nekim njeg ovim intuitivnim pogotk om do koga smo i

sami, došli ili ga naslutili izučavajući iracionalne delove

svoje l ičnosti nekritički prihvatimo i ostale, mnogobroj-

ne, nesumnjivo interesantne, ali često i problematične

Jungove ideje. I obratno. Već na početku odbijeni nekom

Jungovom nejasnom definici jom, preuranjenim poređe-

njem neke, na izgled, empirijske psihološke činjenice, sa

nekim simbolom u mitu il i religij i , i l i jednostavno, pošto

nemamo dovol jan i l i nikakav odnos prema iracionalnom

u sebi, olako i brzo proglasimo Junga nenaučnim zanese-

njakom, il i još gore, mističnim mračnjakom, pa da opet

nekritički (kao i u prvom primeru) prođemo pored Junga

slepi i gluvi za neke boje i tonove koje je bilo vredno,

čak neophodno videti i čuti.

Jungovu psihološku zgradu nije teško kritikovatL

Ono što je mnogo teže jeste odlučiti da li su temelji ove

zgrade čvrsti i solidni, a podignuti spratovi sum njive



Prvi utisak, i to negativan, kada završimo prouča-

va nje nekih osnova psihološkog učen ja K arl Gustava

Junga, jeste hermetička zatvorenost njegov og sistema.

Poređenje dinamičkih procesa libida sa zatvorenim siste-

mom međusobno komunicirajućih cevi, pri čemu ener-

gija biva terana samoregulatornim »motorom«, često na-

glašavanje ovoga principa samoregulacije koji kao neki

deus ex machina posreduje i neočekivano pomaže tamo

gde se najmanje nadamo, isticanje sna kao nekog svog

sopstvenog sveta sa sopstvenom realnošću, zagledanost u

prošlost čoveka i čovečanstva, u svim ovim primerima

Jung opisuje psihički život čoveka unutar jednog zatvo-

renog sistema u kome se sve dešava prema nekim pra-

starim zakonima i nekom dubokom smislu u koji treba

jednostavno imati poverenja ili čak u njega verovati, jer

to nepoznato u nama što vodi naš život »zna« sigurno

bolje od nas zašto je to tako kako jeste. Glover je dobro

primetio da Jung na osnovu izvesnih snova, vizija i mi-

stičkih iskustava stiče utisak da postoji neka vrsta sve-

sti u nesvesnom, još jednog ega u tome nesvesnom.

Čitav proces individu acije i približavan je Sop stve-

nosti (Jastvu), posle mnogih saplitanja ili trajnog

zaostajanja na granici nekog arhetipa koji nismo prepo-

znali, već smo postali njegova žrtva, Animusa i Anime,

od kojih se uzaludno branimo i stalno ih projiciramo,

Persone koja nas je progutala, jer se nismo na vreme

od nje dovoljno udaljili, kao da se odigrava mimo svih



ovog kolektivnog nasleđa važniji su od običnih emocija,

znakova i simptoma svakod nevnog života. Među tim,

upravo prihvatanje arhetipova koji su za Junga isto tako

značajni i trajni, kao i za Frojda Edipov kompleks, u

naučnoj psihologiji je danas najteže.

Kada Jung »prvobitnu sliku« il i arhetip sa prirod-

no-naučno-kauzalnog stanovišta shvata kao mnemički

talog, kao engram koji je nastao zgušnjavanjem bezbroj-

nih, jednog drugom sličnih zbivanja, onda se treba po-

zvati na Adolfa Portmana (Adolf Portmann), danas jed-

nog od najpoznatijih biologa, koji u ideji

ο arhetipovima

vidi

čistu spekulaciju koja je, po njegovim rečima, na-

stala iz po treb e da se zagonetne činjenice jo š danas

shvate.

Prihvatanje postojanja arhetipova, bar u onoj formi

kako to Jung predlaže, otežano je dal je još jednom nje-

govom rečenicom napisanom u radu

Ο

en er g e t i c i d u še.

Tamo stoji sledeće: »Iako se nasledna masa održava na

fiziološkim tračnicama, ipak su ova kv a pro kr čiva nja

staze stvorili duhovni procesi u nizu predaka.« U ovoj

rečenici nije toliko stavljen naglasak na »duhovne pro-

cese«, kol iko na prikriveno Jungovo prisvajanje lamar-

kističkog učenja, kako je ovo dobro primetio Hajnrih

Balmer (Heinrich Balmer) u svojoj knjizi T eo r i j a a r h e-

t i p o v a K .

G.

J u n g a .

Jung je bio svestan tako reći nepremostivih teškoća

u pokušaju konačnog naučnog dokazivanja postojanja



Zadržali smo se duže na učenju ο arhetipovima, jer

je ono, s jedne strane, možda najteže prihvatljivo, s dru-

ge strane arhetipovi predstavljaju za Junga osovinu nje-

govog učenja. Postoje, međutim, i neke druge Jungove

postavke koje se mogu kritikovati, na primer njegovo

shvatanje neuroza i psihoterapije.

U svome oštrom suprotstavljanju Frojdu, čijeg se

autoriteta d uticaja trebalo osloboditi po svaku cenu

y

Jung je otišao daleko ne samo u zapostavljanju značaja

seksualnog nagona, kao i Edipovog kompleksa, keji je

još uvek za našu kulturu znatno aktuelan, već i u negi-

ranju značaja uspomena iz detinjstva za sadašnju neu-

rozu u toku psihoterapije. Teško je složiti se sa Jungom

da je u psihoterapiji dovoljno zadržati se na aktuelnim

konfliktima i svesnom menjanju pacijentovog stava pre-

ma njegovim infantilnim afektima. Ako možemo s pra-

vom da kritikujemo nekog ortodoksnog psihoanalitačara

ko ji drži svoga pacijenta dv e i tri godine na kauču,

prepuštajući ga slobodnim asocijacijama koje treba da

otkriju traume iz ranog detinjstva, reduktivna terapeut-

ska metoda Frojdova, naročito u njenoj današnjoj ubla-

ženoj varijanti, b liža je em pirijskoj analizi pacijen tove

neuroze od Jungove amplifikatorske metode. Điskutujući

»na ravnoj nozi« sa pacijentom ο njegovim, pa i svojim

snovima i

mogućoj vezi snova sa simbolima u mitologiji

i religiji, proširujući i na druge načine konflikte iz pa-

cijentovog nesvesnog, jungovski terapeut dolazi u opa-

snost da razvodni konflikt kod svoga pacijenta, da zane-



Nije nam poznato koliko je Jung temeljno proučavao

političku ekonomiju, savremene teorije

ο

državi i mark-

sizam i koliko je ovome pridavao značaj za celokupni sa-

vremeni život i budućnost čovečanstva. Iako prvenstveno

psiholog i psihijatar u neutralnoj Švajcarskoj, Jung nije

bio nezainteresovan za politička zbivanja u njegovom

dobu (objavljen je intervju iz 1939. g. u kome je Jung

izneo svoja razmišljanja

ο diktatorima X X veka), mada

možda ne u onoj meri zainteresovan kao što bismo to

očekivali od nekoga koji je pisao

ο

životu i shvatanjima

naroda sa gotovo četiri kontinenta.

Veran svome osnovnom stavu po kome se sve krup-

ne promene u ljudskom društvu, kao što su one kada

neko društvo iz osnova menja svoj politički stav, ili kada

je jedno društvo u revoluciji, ili kada se pojavi neka

nova religija, ne m ogu objasniti samo nekim sp olja-

šnjim razlogom, zvao se on ekonomski, socijalni ili isto-

rijski, Jung u ovakvim pojavama traži pre svega psiho-

loški koren njihovom manifestovanju. »Pomoću opštih

socijalnih, političkih i religioznih uslova«, piše Jun g,

»uzbudi se kolektivno nesvesno i to u tom smislu Sto se

svi oni faktori ko ji su potisnuti pom oću dominantnog

gledanja na svet, odnosno životnog stava nekog naroda

postepeno prikupe u kolektivno nesvesnom i na taj na-

čin ožive njegove sadržaje. Tada obično jedna individua

ili više njih sa posebno jakom intuicijom opažaju ove

promene u kolektivno nesvesnom i prevode ih u saop-



je konkvistador, on čak ni u destrukciji nije bio stva-

ralac.

Dosta dugo je voden u laičkom i naučnom svetu spor

oko pitanja da li je Jung jedno vreme bio simpatizer

nacizma i antisemitski raspoložen psihijatar. Povod za

ovakvo gledište pružio je, na žalost, sam Jung najpre

time što je 1934. godine pristao da preuzme mesto pred-

sednika internacionalnog psihoterapeutskog društva po-

sle ostavke dotadašnjeg predsednika čuvenog nemačkog

psihijatra Ernsta Krečmera koji je podneo ostavku de-

monstrirajući ovako svoje neslaganje zbog sve bezočni-

jeg mešanja nacističke ideologije u nauku. Premda je

Jung ostao na ovom položaju kratko vreme i ubrzo iz-

javio da je »moj naučni program bez moje saradnje i

protiv moje želje podvrgnut jednom političkom manife-

stu«, mada nije učinio nijedan praktičan potez koji bi

mogao da opravda sumnju da je bio antisemita (jedan

deo njegovih bliskih učenika bili su Jevreji), senka je

do danas ostala na Jungovom političkom držanju.

4

Izgleda da se Jung jedno kratko vreme, upravo oko

1934. g., kolebao u pogledu značaja dolaska Hitlera na

vlast za nemački narod. On je tada prvi i poslednji put

pisao

ο potrebi razlikovanja jevrejske i arijske psiho-

logije i nije bio daleko od shvatanja ο

specifičnim rasnim

arhetipovima u kolektivno nesvesnom, što se u stvari ko-

silo sa njegovim sopstvenim shvatanjem ο arhetipovima

koji su prema jednoj njegovoj ranijoj definiciji mogući



od brojnih priznatih sociologa i objašnjena svestranije i

na složeniji način.

Posle ovde iznesenih zamerki Jungovim shvatanjima

arhetipova, neuroze i psihoterapije, kao i kritičkog osvr-

ta na njegove političke stavove, završićemo kritički pri-

kaz Junga sa nekoliko opštih primedaba.

Karl Gustav Jung je tip čoveka koji na intuitivan

način dolazi do svojih glavnih otkrića ostajući potom

više u oblasti spekulacija nego u empiriji, ili pokušava-

jući, ne uvek uspešno, da svoja intuitivna otkrića doka-

že u empirijskom materijalu. Dokazivati na objektivan,

empirijski način i naučno proverenim metodama ideje

do kojih se došlo intuitivno, i to ideje koje pripadaju

još uvek vrlo tamnoj i slabo ispitanoj oblasti ljudske

psihe, za svakog bi bio vrlo težak zadatak. Ovome za-

datku Jung nije dobro odgovorio, on je u mnogim svo-

jim definicijama ostao nejasan, neodređen i nedorečen.

Iako smo uvereni da nijedna ozbiljnija psihološka teo-

rija, pogotovo kada proizilazi od snažnog i originalnog

stvaraoca, ne može da bude lišena »pogleda na svet«,

Jungova analitička psihologija najviše je i na jdublje

prožeta ovim pogledom sa kojim se mi možemo složiti ili

ne. Kakav je to pogled na svet? Ako smemo tako da se

izrazimo, on je paradoksalan.

Jung hoće da bude i naučnik, i filozof, i umetnik, i

on to sve uspeva da bude, ali po koju cenu? Mešajući

naučne iskaze sa metafizikom, gnostiku sa psihologizira-



doba prehrišćanskih civilizacija), imali su svoje sledbe-

nike i nastavljače. Ovi su katkad kvarili i zatamnjivali,

katkad prosvetljavali i dalje unapređivali osnovnu mi-

sao svojih učitelja. Jedan od najuspelijih, zaista pre na-

stavljača nego sledbenika, bio je Karl Gustav Jung.

U Frojdovom delu bilo je neke genijalne jednostra-

nosti, samim tim nešto od dogme i fanatizma. Možda je

ovo slučaj sa svakim genijalnim pokretačem novog. Jed-

no vreme je izgledalo da je sve što je Frojd otkrio bilo

tačno; i tada, međutim, svako ko je i kritičnije, i intui-

tivnije posmatrao završeno delo Frojdovo, znao je i ose-

ćao da u njemu nedostaje nešto čoVeku imanentno, neka

dimenzija bez koje se čovek ne može zamisliti, a možda

ni podneti. Prolazeći kroz Frojdovu prizmu čovek je iza-

šao nekako ogoljen, pojednostavljen, bez spektra boja,

bez tajne i, kako Stefan Cvajg reče u svojoj studiji ο

Frojdu, »bez poleta«. Kroz Junga je zastrujao priliv sve-

žeg vazduha u psihoanalizu, u nju je ponovo ušla nada

i polet. Njene ispitivačke i radoznale oči bile su opet

okrenute unapred sa pitanjem: kuda, ne ostajući samo u

prošlosti, sa pitanjem: kada i otkuda.

Odnoseći se prema samoj suštini života različito, i

to Frojd sa sumnjom i nepoverenjem, Jung sa očuvanim

i dalje negovanim »prapoveren jem« (Erikson), oni su

morali imati drugačiji i različit razvoj kako naučne mi-

sli tako i životne filozofije. Udaljujući se u starijim go-

dinama od empirije u kojoj je bio nenadmašan, gubeći



znati i neupoznati smisao. U regresivnim fantazijama

bolesnika Jung je prepoznavao ne samo bekstva bolesni-

ka u sećanja iz detinjstva, već i zametke novih rešenja,

punih smisla, njihovih teških unutarnjih konflikata:

Posle Jun govog otkrića sadržaja njihovih psihoza,

duševni bolesnici su u očima psihijatara, a onda i osta-

log sveta, dobili ljudsku vrednost i ljudski smisao. Jung

je pomogao da dobar deo sveta radikalno promeni svoj

stav prema duševnim bolesnicima i to zauvek. Covek

čoveku postao je manje stran: duševno poremećeni tzv.

zdravom i zdravi duševno drukčijem. Dok je Frojd još

zazirao od duševnog bolesnika smatrajući da je psiho-

terapija kod ovoga neizvodljiva, pa je tako svoje glavno

interesovanje usmerio na neuroze, Jung je rano počeo

da vodi uspešnu psihoterapiju psihoza i tako otvorio put

drugim, još uvek retkim i smelim entuzijastima da se

sve do danas bave ovim teškim oblikom psihoterapije.

Značajno je da naglasimo da su gotovo sva otkrića

do kojih je Jung u toku svoga života dolazio bila ili plod

alhemijskog rada na samom sebi, ili, ako su podsticaji

dolazili spol ja, na primer, od azijskih filozofa i religija,

onda ih je primao kao istinita (pa i tada često mnogo

kasnije obja vljivao ), tek pošto ih je proverio na sebi,

svojim učenicima i pacijentima. Jung je nosio u sebi

upravo čudesnu sposobnost metamorfoze. Iz svakog do-

dira sa nekim značajnim snom, nekim drevnim spisom,

velikim savremenikom, ali i sa prirodom, običnim ljudi-



»Detinjast je«, piše Jung u P s i h o l o g i j i a l h em t j i , »ne

samo onaj koji ostaje suviše dugo dete, već i onaj koji

se od detinjstva odvaja i misli da ono što on ne vidi,

više i ne postoji.«

Fenom eni sinhroniciteta ko je je Ju ng otkrio jo š

dvadesetih godina ovog veka pri l ikom proučavanja stare

kineske knjige I Ging (Knjiga preobražaja), a svoje ot-

kriće saopštio javnosti tek 1952. godine, otkriće je akau-

zalnog principa, koje pored dobro poznatog i svakako

češćeg principa kauzaliteta otvara jednu novu dimen-

zi ju u l judskom saznanju, naročito u njegovom poimanju

prostora i vrem ena. N ov ija parapsihološka izučava nja,

naročito ona u SSSR-u, čine verovatnom Jungovu misao

»da sa vremenskom egzistenci jom našeg unutarnjeg bića

paralelno protiče i jedna vanvremenska, čak i jednovre-

meno egzistiranje oba sveta,

ο

čemu nas je do sada obu-

zimala samo po katkad slutnja«.

Posle plodnog podstreka koj i je Jung pružio para-

psihologiji svojim izučavanjima na pacijentima i samom

sebi ( jer je i sam posedovao neke neobične sposobnosti

koje su bile nasledne prirode), on se okrenuo neispita-

nom podru čju sredn joveko vne alhemije otkrivajući u

njoj , za modernog čoveka, vrlo aktuelan vid zbivanja.

Ne samo da je alhemija za Junga vel ičanstvena projek-

cija kolektivno nesvesnog, pa se zato može staviti u isti

red sa mitologi jom, folklorom, rel igi jom i dubljom sim-

bolikom u snovima, već Jung u alhemij i otkriva preko



tično, tako i teorijsko. Otud njegove formulacije deluju

jasn o i razum ljivo. Za Junga je religija univerzalni

ljudski fenomen, a slika nekog višeg bića koje na nevid-

ljiv način upravlja čitavim kosmosom i ima udela i u

ljudskim delanjima na zemlji, arhetip, znači svojina ko-

lektivno nesvesnog svakog od nas. Ovo je za Junga psi-

hička istina koju ne treba ceniti manje od bil o .ko je

istorijske ili fizičke istine. »Ideju boga treba svesno pri-

znati u čoveku jer inače, po pravilu, postaje bilo šta

dru go bog , najčešće neko ili nešto što je ned ovo ljno i

glupo i što na tek probuđenu svest tzv. prosvećenog sko-

rojevića deluje zarazno« Ljudska duša govori

ο bogovi-

ma ve ć eonima dugo i govoriće još eonima budućeg

vremena.«

I pored ove jasne Jungove formulacije, njegov lični

odnos prema bogu, koji je bio uvek, verovatno namerno,

neodređen i nedefinisan, kao i odnos prema postojećim

religijama i njihovim konfesijama, nervirao je i teologe

i ateiste. I jedni i drugi nisu znali šta bi počeli sa jed-

nom ovakvom Jungovom misli : »Ponovo moram da na-

glasim da nijedan moralni zakon, niti pojam boga, niti

bilo koja religija nije izvana, s neba spopala ljude, već

sve to ima čovek in nuce u sebi, zbog toga čovek sve to

i stvara iz sebe.« Ovakve misli Jungove, međutim, ako i

ne odgovaraju očekivanjima teologa ili naučnika, do-

sledno izražavaju osnovnu njegovu ideju.

Pošto preko oca, protestantskog sveštenika, nije mo-





njegovog samo »muškog« elementa), već je naglasio da

je ova »ženska strana«, »večno žensko« u nama, presud-

na u svakom većem umetničkom stvaralaštvu, kao i u ce-

lovitom religioznom doživljaju.

Protivnik svake vrste dogme i apstraktnog, odnosno

samo intelektualnog prihvatanja neke ideje od strane

modernog čoveka, Jung je tražio od njega, to smo već

vddeli iz prethodn og izlaganja, da proživi svako sv oje

iskustvo i da svaku svoju značajniju misao bez straha

propusti kroz osećanja ili imaginaciju.

Naslućujući istrošenost hiljadugodišnjih iskustava

Azije na introspektivno-religijskom planu bavljenja

samo svojim unutarnjim bićem, ali možda još veću istro-

šenost m aterijalističko-racionalnog um a čoveka Zapada

koji se bavi samo svojim spoljašnjim bićem, Jung je uka-

zao na buduće vreme velikog pretakanja iskustva sa

Istoka na Zapad i obratno , ističući izvesnu prednost

onog mišljenja koje se, tako reći, neposredno percipira

postajući povremeno na ovaj način slikovito, čovek Za-

pada uspeo je uz mnogo truda da odvoji svoj svesni um

od iracionalnog u sebi, ali time je izgubio totalnost indi-

vidualiteta. Krupan zadatak čoveka našeg doba jeste da

ponovo pronađe ovu celinu. »Seksualna i teorija ispunje-

nja želja«, piše Jung, »isto tako i teorija težnje za moći,

gledišta su vredna poštovanja koja ne udovoljavaju du-

bini i bogatstvu čovekove psihe.«

Jedan od načina otkrivanja svoga totaliteta jeste i



stabilizirana harm onija« niti neka bo žija ruka koja bi

svemu davala unapred smisleno obeležje. Dobro je po-

znato da se Jung nikada nije izjasnio ni u javnim istu-

panjima ni u intimnim razgovorima

ο nekom svom ve-

rovanju u egzistenciju Boga. I u poslednjem pismu pre

smrti,

upućenom prijatelju van der Postu, Jung je na-

pisao: »Ne mogu da vam kažem šta je Bog, sve što mogu

da vam kažem jeste da moje delo naučno dokazuje da

model Boga (pattern of God) postoji u svakom čoveku i

da ovaj model ima na svom raspolaganju veliku ener-

giju preobražavan ja.« A u pismu M iguelu Seranu, je d -

nom drugom prijatelju i čileanskom pesniku, nepunu

godinu dana pre smrti napisao je sledeće: »Da je Bog

unapred znao njegov svet, on bi bio potpuno besmislena

mašina, a egzistencija čovekova uzaludan ćef.«

Sudbina čoveka na zemlji za Junga, kao i za mnoge

druge mislioce koji se od njega u svemu razlikuju, pot-

puno je neizvesna i zavisi samo od čovekove slobodne

volje. I konačno, u ovakvom svom nimalo determini-

stičkom stavu, kakav su, međutim, stav imali njegovi

švajcarski prethodnici u 16. veku, Cvingli i Kalvin, Jung

je mnogo sličniji Piku od Mirandole koji je u 15. veku

napisao ο slobodi čovekovoj zadivljujuće reči koje je

Jung vrlo verovatno poznavao i sa kojima je mogao

mirno da se poistoveti. One glase:

»Nisam ti dao ni utvrđeno mesto, ni sopstveni lik,



Ο IZD AV AN JU O DA BR AN IH DEJLA Κ, G . JUNG A

Karl Gustav Jung je prvi put predstavljen

našoj či -

talačkoj javnosti knjigom P s i h o l ošk i i p o v i , u prevodu

Miloša Đurića i sa predgovorom Vladimira Vujića 1938.

godine u izdanju »Karijatida«. Iako se danas, posle sko-

ro četrdeset godina od ovog prvog izdanja, možemo upi-

tati da l i je upravo ova Jungova knjiga u njegovom do-

tadašnjem već zamašnom opusu stvaranja bila najrepre-

zentativnija za njegovo učenje, moramo priznati da je

njegova tipologija ličnosti, i onda kao i danas, šesnaest

godina posle njegove smrti, jedan od kamena temeljaca

celokupnog Jungovog stvaranja. Otud nije slučajnost da

je knjiga

P si h o l oš i t i p o v i

doživela svo je dru go izdan je

1963. godine sa opširnim i brižlj ivim predgovorom Bo-

rislava Stevanovića.

Pošto je interesovanje za celokupno stvaranje, kao i

za ličnost Karl Gustava Junga, naročito od ovog drugog

izdanja

P si h o l oš i h t i p o v a

lagano raslo, ne samo u k ru -

govima psihologa i psihijatara u našoj zemlji, već i u

krugovima stvaralaca u drugim oblastima kulture, na-

ročito među umetnicima, ali i sociolozima, etnolozima i

antropolozima, pisac ovog predgovora poduhvatio se te-

škog posla da u vrlo ograničenom obimu bibl ioteke Zo-

dijak (izdavačke kuće Vuk Karadžić u Beogradu), načini

skroman izbor iz, u međuvremenu izvanredno nabujalog

stvaranja Karl Gustava Junga. Snabdevena relativno



Pomenute činjenice koje su ukazivale na očigledan

i neprestani porast interesovanja, kako kod stručnjaka

u psihologiji i psihijatriji tako i kod mnogobrojnih kul-

turnih ljudi u našoj zemlji za originalnu stvaralačku mi-

sao Karl Gustava Junga, zatim uvid u rasprostranjenost

Jungove misli i njegovog učenja u gotovo svim evrop-

skim zemljama, kao i Americi, koje su već ranijih go-

dina bile pod robn o obaveštene

ο ovom

učenju prekomnogobrojnih prevoda Jungovih dela na gotovo sve ev-

ropske jezike (neka dela su prevedena i na vanevropske),

dali su za pravo dr Stevanu Vlajkoviću, psihijatru i pre-

davaču na Jungovom Institutu u Cirihu da uz saradnju

i razumevanje naših stručnjaka i Izdavačkog preduzeća

Matice srpske u Novom Sadu, napravi jedan nov i da-

leko obimniji izbor Jungovih dela. Smatramo da je ovaj

izbor, i pored teškoća koje su ga pratile a ο kojima

dr

Vlajković piše na kraju svoga Pristupa delu K. G.

Junga, uz još brojnije teškoće i prepreke na koje su na-

ilazili prevodioci izvanredno složenog teksta, Desanka i

dr Pavle Milekić i Tomislav Bekić, skoro u potpunosti

zadovoljio i da će ovaj višestruki trud naići na priznanje

i dobar prijem kod naših jugoslovenskih čitalaca.

Kao što smo to više puta u predgovoru isticali, uče-

nje Karl Gustava Junga nije bezuslovno prihvaćeno od

svih poznavalaca psihološke materije koja se u Jungo-

vom delu raspravlja. Jungova ličnost bila je izvanredno

dinamična, protivrečna i u svojoj originalnosti i nepred-



tanje i školov an je upu ćivalo. On se sa tih izleta u

nepoznato vraćao sa otkrićima koja su uznemiravala i

zbunjivala l jude oko njega, ostavljajući i njih i Aas u

nedoumici da li se radi

ο

otkrićima koje će tek bliska ili

dalja budućnost da potvrdi, i l i

ο

čisto subjektivnim sta-

vovima koji su imali značaja i vrednost samo za Jun-

govu ličnost. Podozrevamo i pretpostavljamo da među

Jungovim hipotezama vizionarskog porekla ima i jedne

i druge vrste otkrića.

Ovim predgovorom želel i smo da prikažemo čitao-

cima što je m ogu će obje ktiv nije i kritičnije Ju ngo vo

delo, ostavljajući, naravno, i samim čitaocima da donesu

svoj sud ο vrednosti i originalnosti ovog dela. Smatrali

smo da se

stvaralaštvo Ka rl G ustava' Junga, plodn og

stvaraoca jedne nove vrste psihologije, nazvane »anali-

tička« ili »kompleksna«, sa otkrićima i dostignućima u

njoj koja će ostati trajna baština psihologije i psihijatri-

je, danas ne može više da zaobiđe i da je zbog toga bilo

potrebno da se u jednom trenutku stvaralačkog uspona

i zrelosti naše kulture pojavi ovaj i ovakav izbor.

D r V l a d et a J er o t i ć





PRISTUP DELU Κ. G, JUNGA

Činjenica da je u psihologiji subjekt istovremeno i

objekt istraživanja, da psiha posmatra i istražuje samu

sebe, jedinstvena je i stavlja psihologiju kao nauku u

izuzetan položaj. Ona se za razliku od drugih nauka ne-

prekidno suočava sa problemom objektivnosti , uporno

nastojeći da u svom domenu nađe »Arhimedovu tačku«,

tj . ono objektivno uporište pomoću kojeg bi uspela da

sebe izdigne iz stalno prisutne subjektivnosti» B ez te

uporišne tačke ona je sapletena u vlastitoj mreži i s pra-

vom izvrgnuta kritici i rezervisanom stavu naučne jav-

nosti.

Jedan od psihologa koji se intenzivno ba vio ov im

problemom je K. G. Jung. Put k rešenju koje nam on

predlaže je isto toliko originalan koliko i iznenađujući:

on nam ukazuje na »o b j ek t i v n o n esv e sn o« na sferu ne-

svesnih psihičkih zbivanja, koja su kao i sama priroda





se gornje pitanje nužno menja i prvo traži objašnjenja

koja se odnose na nauku u celini, uključujući sve njene

discipline. Tek posle razrade ove

o p še

tendenci je, mo-

žemo preći na analizu s pec i j a l nog tj. na pitanje zašto

baš * psih ologija izaziva natprosečno jak interes.

E K S T E N Z I V N O S T N A U K E I A R H E T I P

Ko je uključen u ma koju oblast naučnog rada, slo-

žiće se sa konstatacijom da se broj naučnih publikacija u

zadnjim decenijama naglo povećao i da je on i dalje u

vrtoglavom porastu. Ovo ide do te mere da se čak i u

uskom području neke discipline, ne bitni ali najopse-

žniji deo posla sastoji u skupljanju i obrađivanju teško

preglednog materi jala već objavl jenih radova. U nauč-

nim časopisima može se stoga naići na publikacije čiji

opseg zauzima tek nešto više strana od onih koje su po-

trebne za citiranje već objavljenih radova na koje se

dotično delo poziva. Ilustracije radi dovoljno je navesti

brojke objavl jene od Arntza i Glassa

1

, po koj ima »Che-

mical Abstracts« referišu godišnje ο 216 000 pu blika cija

i patenata iz oblasti hernije, a čiji godišnji prirast iznosi

17 000. K ada bi h em ičar tri sata dnevno čitao sam o n a-

slove ovih referata, u godinu dana bi pročitao samo po-

lovinu objavljenih.

Čovek se dakle nalazi pred opasnošću da od silnih

stabala ne sagleda šumu . Čem u taj napred ak u širinu?



sti takozvan ih baz ičnih istraživanja (»Ba sic Research«,

»Grundlageforschung«). Zbog ove ekstenzivnosti stiče se

utisak kao da se kod mnogih naučnih radova radi

ο ne-

važnim, nebitnim, u najmanju ruku od prakse udalje-

nim stvarima. Ona dov odi do sve većeg nagomila van ja

informacija, do stalnog, neobuzdanog prirasta novih či-

njenica, či je nas mnoštvo pre zbunjuje negoli orijentiše.

Otkuda ova ekstenzivnost u nauci, ovo bavljenje i sa

na izgled nebitnim, nevažnim, marginalnim, sporednim?

— Pitanje je utol iko opravdan o, uk oliko od odgov ora

očekujemo sagledavanje čini laca, koj i su odgovorni z a

stanje u kome seme koje sejemo preti da nas uguši u

svom bujanju i rastu.

Nestručnjak dobija utisak kao da se ovde radi

ο ne-

koj vrsti Tart pour l 'art-izma u nauci, gde je

naučnik

gonjen samo nagonom za saznanjem, a ne rukovodi se u

svom radu pragmatičkim principima. U pojedinačnim

slučajevima ovo zaista može biti tako, tj . ovaj i l i onaj

naučnik m ože biti m otivisan sa m o tim hva levred nim

stremljenjem, međutim nastala situacija u nauci kao ce-

lini ne bi se mogla rastumačiti tim podsticajima. Jer, dok

pojedinac želi nove uvide, jasnoću i širenje horizonta,

rezultati njegovih nastojanja in toto prete suprotnim

efektim a. O va j p reokret, o va preteča en a n t i o d r om i j a

( izraz po Jungu) pruža dovoljno razloga da se pojava

osvetli i sa psihološkog, ne isključujući time i vrednost

kojeg drugog stanovišta.



dre u dublje psihičke sfere nesvesnog, koje su oslobo-

đene od subjektivnih implikacija ovog il i onog Ja i nje-

govih nesvesnih ličnih aspekata. Međutim ovo otkriće bi

bila slučajnost zavisna od momentalne konstelacije ne-

svesnog u analizantu. Osim toga ono nam ne bi demon-

striralo univerzalnost, tj. kolektivni karakter dominante.

Metoda koja sa sigurnošću pruža mogućnost sagledava-

nja svake dominante i koja istovremeno potvrđuje njen

kolektivni karakter bazira na dubinsko-psihološkoj po-

stavci koja glasi: sv e šo j e n esv esn o , i s t o v r em en o j e i

p r o j ek t o v a n o u sp o l j a šn j em r ea l i t e t u . Prihvatanje ove

postavke omogućuje da se sve ono što je nesvesno, uklju-

čujući i psihičke dominante, sagleda u psihičkom pro-

jekcionom pol ju. Kako ovo obuhvata sve oblasti kultur-

ne i duhovne delatnosti čoveka, to i metoda mora da

stavi pod analitičku lupu sve te oblasti.

U konkretnom slučaju to bi značilo: kada je se u

analizi pojedinca (ili kao ovde u području nauke) nazrela

neka dominanta (ovde je to spomenuti iracionalni fak-

tor), onda je potrebno uz pomoć jedne, u biti kompara-

tivne metode, tražiti istu i u drugim oblastima čovekove

kulturne i duhovne delatnosti. Psiha u delima ostavlja

otisak svoje strukture. Ako se ista dominanta sagleda

i u drugim oblastima, time nije učinjen nijedan korak

ka njenom kauzalnom objašnjenju, al i upoređivanjem

njenog značaja, uloge i dejstva u različitim oblastima,

dolazi se bliže spoznaji njenog smisla.



ci manifestacije l judskog duha — za razliku od savreme-

nih — prenašali kroz vekove i milenija isključivo usme-

nim predanjem. Na taj način,

st a l n i m on a v l j a n j em

sa

njih je otpalo sve lično i subjektivno α ostalo je samo

ono što je opšteljudsko, što je bilo od opšteg interesa,

što je odražavalo opšta stremljenja, nadanja, potrebe i

strahove. Usmenim predanjem oni su prošli neku vrstu

destilacionog procesa, tako da je u njima ostalo samo

ono što je suštinsko, što odražava ljudsku psihu u nje-

nim osnovnim, strukturnim elementima. Zato se u njima,

kao u koncentrisanim projekcionim pol j ima duše, naj-

lakše sagledava njena struktura i njeni osnovni deter-

minirajući elementi: psihičke dominante ili arhetipovi.

Kao najbliži primer mogu se uzeti narodne priče i

bajke. One su sve do bra će Grima i Vuk a Karadžića žive -

le i održavale se isključivo usmenim predanjem. Prepri-

čavane bezbroj puta, one su morale izgubiti svaku ličnu

subjektivnu crtu, jer bi inače izgubile slušaoce. Nikada

nije interesantan lični kompleks, ma kako on bio ver-

balizovan, već onaj sadržaj koji i nas dotiče, koji ima

opšte značenje, koji i u nama odzvanja. Makar da su i

postale iz fantazije i l i doživljaja pojedinca i time prvo-

bitno bile opterećene ličnim sadržajima i subjektivnom

obojenošću, one su tokom prepričavanja izgubile tu crtu

i poprimile samo one elemente koji su opšte l judski. Pri-

če i bajke bi se — uz ograničenja koja zahteva svaka pa-

ralela — mogle nazvati bestselerima stoleća. Poprimivši





je izvrgnut po život opasnim situacijama (zmije napada-

ju H erakla u kolevci ) . On je kao tanana m ladica, ko ju

bi svako mogao da zgazi kada je ne bi prevideo i koja

se skoro neprimetno razrasta u ponosni hrast da bi na

kraju vlastitom krunom krunisao samoga sebe.

»Heroj« može nastati samo od onog što se previđa,

što se drži kao nevažn o, sporedn o, ma rginalno, ne up o-

trebljivo, što se odbacuje. »Kamen koji odbaciše zidari,

onaj posta glava od ugla.« Na Istoku je to onaj koji je u

toj meri nezapažen da »je manji od najmanjega, a ipak

veći od najvećega«.

Kao što je gore spomenuto psihička dominanta se

može naći i u projekcionom pol ju savremene duhovne

delatnosti . Tako ovaj motiv nalazimo i u svakom krimi-

nalnom romanu i to kao crtu koja ga čini interesantnim

i privlačnim: dok isleđivanje predstavl ja logikom vođe-

ni i u najverovatnijem pravcu uspeha usmereni postu-

pak, na kraju romana nam jedan na oko nevažan, spore-

dan detalj otvara vrata pravom rešenju.

Vrativši se polaznom pitanju možemo reći:

Upravo ovo instinktivno saznanje, koje nije nikakva

ad hoc izmišljena postavka intelekta već prava mudrost,

gov ori nam da jedn a naučna inform acija, podatak ili

otkriće, ma koliko ono bilo malo, ma koliko stručna pu-

blikacija bila samo »prilog doprinosu« ovoj i l i onoj temi,

ma koliko ono sada izgledalo nevažno, sporedno, margi-

nalno, može možda već sutra da zauzme ključnu pozi-



nosti negoli u biološki orijentisanoj medicinskoj psiholo-

gi j i . On ne govori s m o ο duši koja se kao vonj širi iznad

gnojiva i koja u svakom novom detetu uvek iznova po-

činje da pati kod prvog uskraćivanja dojke, već i

ο

duši

koja je oduvek patila i sama nalazila rešenja, k o j a p a t -

n j u i r ešen j e n o si u seb i , a čiji tragovi stoje utisnuti u

spomenicima našeg kulturnog stvaralaštva. Kulturni

radnik stoji bliže Jungovoj psihologiji , jer se on bavi u

suštini istom problematikom, mada su jezik i aspekt po-

smatran ja n užn o drug i. Ilustrirajući ov o citiraćem o deo

članka K r i t i č k a sv i j e s t Predraga Matvejevića*:

U mnogim prilikama obično se »ne uviđa« da stvarni

poticaji obnove na razini historijskog procesa ne dolaze iz

ustaljenih i potvrđenih tokova, nego više iz onih, nazovimo

ih ipak tako, »marginalnih« područja u kojima se začin ju

inovativne, u prvi mah prividno »neupotrebljive« tendencije:

i marksizam prije sto godina

ili

lenjinizam na početku ovog

stoljeća bili su najprije »marginalni« u odnosu na dominant-

na stanja stvari. Spriječiti u ime potpune »monolitnosti* ili

»homogenosti« (društvene, državne, ideološke, nacionalne) da

se za duži period takve »marginalnosti« ne mogu — u dru-

štvu općenito i u kulturi posebno — kretati prema središnjici

i (kritički) stimulirati postojeće relacije na promjenu, znači

omogućiti prevlast duhovnog konformizma i društvene sta-

gnacije.

Isti je slučaj i u psihoterapiji. Gornji citat može se



sa nesvesnim sadržajima , za duži period takve m ar gi-

nalnosti ne mogu asimilisati i time omogućiti kretanje

prema središnjici l ičnosti stimulirajući postojeće odnose

psihičkih snaga na prom enu , znači om ogu ćiti prev last

jednostranog stava svesti pa tim i neuroze.

U psihoterapiji se arhetip neuglednosti heroja javlja

u snovima, vizijama, fantazijama, halucinacijama, crte-

žima i si . u onim konstelacijama nesvesnog, koje su ne-

čim »brem enite«. U psiho logiji svakida šnjice to m ože

biti neka nejasna misao, ideja, iskra, jedan sramežljivi,

jedva primetan osećaj i l i opažaj. Katkada on raste u

nama kao intuitivno naslućivanje, polako ali postojano

sve do izvesnosti. To može biti naša najveća patnja i naš

najhrabriji poduhvat. Ali on se najčešće ne vidi i l i neće

da se vidi. Naša svest je toliko mlada i slaba — ona je

najnovija tekovina evolucije — da se rado zabarikadira

iza trenutnih postignuća ne dozvoljavajući slobodan pri-

stup nesvesnim impulsima. Ako to ne plati neurozom,

onda se pod dejstvom spol jnih, društvenih faktora »odr-

žava na vodi« kao prividno zdrava, ali učaurena, ukoče-

na, sterilna. Bez spomenutih impulsa se i najpreciznija

savršenost svesne funkcije vrti u začaranom krugu. Zato

će, opšte rečen o, intuitivac nać i »h ero ja« u sitničavoj

preciznosti koju prezire, a najoštroumniji mislilac naći

će izvor kreativnosti u sv oj oj gluposti — ako je se

ne boj i .



glednom carevom sinu koji pobeđuje). Ali Jung je naila-

zio i na motive kod ljudi, gde je praktički bdio isklju-

čeno da bi se oni mogli sećati na nešto što nisu nikada

čuli. Tako se npr. jedan neuki pacijent ne može sećati

egipatskog mitologema,

ο kojem u ga njegov a lokalna

kulturna sredina (negde u

švajcarskim brdima) nikada

nije poučila. Teoretski međutim ne može se sa sigurno-

šću isključiti k r i p t omnezi j a pojava kod koje se ne se-

ćamo nečega što smo ipak nekada čuli ili videli, i zbog

toga držimo da je dat sadržaj sasvim nov.

Jedan od slučajeva koji isključu ju kriptomn eziju,

gde ni teoretski nije moguće da se radi ο uticaju od-

goja i

l ičnog iskustva, bio je onaj gde je Jungov paci-

jent halucinirao takozvani »motiv sunčanog penisa«: iz

sunca klateći se visio je penis iz koga je duvao vetar

naizmenično na jednu i na drugu stranu i to u istom

ritmu, kako je pacijent stereotipno okretao glavu levo

i desno. Isti motiv Jung je četiri godine kasnije našao u

tek tada otkrivenom i publikovanom starogrčkom papi-

rusu u kome je opisan jedan mitraistički ritual.

4

Motivi dakle mogu da i autohtono izrastaju u mana

bez uticaja ličnog iskustva. On i (tj. njim a pod ležuća d i-

spozicija za stvaranje sličnih i istih motiva: arhetipovi)

su apriorni faktori našeg psihičkog funkcionisan ja u

istom smislu kao i instinkti. O vi zad nji se ne m ora ju

prenositi poučavanjem niti sticati iskustvom. Ptica će

graditi gnezdo i kada je od rođenja izolovana od dru-

gih. Arhetipovi su determinante kao i instinkti, ali sa-



viđenja određen ne samo objektom već i tom naslednom

osnovom, tako je i npr. doživl jaj »majka« i njegov smi-

sao određen ne samo konkretnim objektom majke, već

i

arhetipom majke. I kao što bi oko, da ima svoju svest,

registrovanje talasnih dužina od 4000 do 7500 Angstre-

ma označilo kao akt najveće smislenosti i bilo svesno

toga tek iskustvom tame, a kad bi mu u procesu isku-

stva bile pružene frekvencije samo od 6000 do 7500 A

doživelo to kao izvor smetnji i »kompleksa«, tako

i

čovek

označava doživl jaj »majka« kao duboko smisaoni , biva

tog svestan tek zapažanjem »nermajke« (negativne maj-

ke, »maćehe«, »veštice«) , a »kompleks majke« doživl ja-

va tek kroz individualna neadekvatna iskustva sa kon-

kretnom majkom.

O vd e je izvršen poku šaj skiciran ja j e d n o g aspekta

arhetipa, i to onog koji je za psihologa još od najmanje

relevantnosti. koii međutim, tako nam izgleda, biološki

orijentisanima uključujući tu i samog autora kao lekara,

pruža najlakši pristup ovoj oblasti. Ne ulazeći u druge

aspekte ne možemo napustiti temu a da ne naglasimo da

pojam arhetipa uključuje u sebi i afektivnu komponen-

tu najveće snage i brizantnosti. Sa tom napomenom una-

pred se isključuje mogućnost da se u njima sagledavaju

neke vrste »čistih« kategorija mišljenja, što bi značilo

napuštanje domena empirijske psihologije.

Dok je pojam »kompleks« — uveden u moderrfU psi-

hologiju takođe od Junga — danas već opšte prihvaćen i



sves t već samim njihovim sagledavanjem unosi prame-

nu u ovom odnosu. Ona igra istu ulogu i u kontaktu sa

spoljašnjom stvarnošću, zbog čega se ovaj spoljni odnos

može uzeti kao paralela koja odražava i unutrašnji.

Covek je i u spol jašnjem svetu »određen« činjenica-

ma, pojavam a i prirodnim zakonima. Uo čavanjem i

otkrivanjem tih zakona on i ovladava njima. Izgleda nam

da on to čini na tri načina, da u tom ovladavanju ispo-

ljava tri tipa ponašanja:

Ako dh sagleda kao negativne (u njihovom negativ-

nom aspektu), a nije u mogućnosti da ih izmeni, on se

čuva i izbegava njihova destruktivna dejstva. U medi-

cini on otkriva uzročnike zaraznih bolesti i ukoliko ih ne

može savladati, on se ograničava na preventivu. Pred

spoljašnjim faktorima koji se momentalno prikazuju kao

nesavlad ivo zlo, on se ponaša kao prepreden i O d i s e j

pred sirenama preduzimajući sve mere da bi im izbegao.

U drugom slučaju, ako pojave i prirodne zakone uo-

čava u njihovom pozitivnom aspektu, on ih »otima« pri-

rodi i koristi ih za svoje dobro. Koristeći prvi zakon ter-

modinamike on stvara parnu mašinu, koristeći zakon

ο

prelamanju svetlosti on pronalazi mikroskop itd. Ovde

se

čovek ponaša kao P r o m et e j , ot im ajući on o što pr ipa-

da »bogovima«.

Potpuno ovladavanje prirode postiže se tek prime-

nom jednog zakona protiv drugog, korišćenjem jedne po-

jave protiv druge — a u svoju korist . Primenom fizič-



Ali kakav je naš odnos prema unutrašnjim, psihič-

kim snagama, faktorima i determinantama? Jung p o -

stavlja

zahtev da se oni prvo uoče, jer njihovo svesno

sagledavanje dovodi do izmena unutrašnje konstelacije

i do pozitivnog razvoja ličnosti . Ako je još kome dato

da kao Perzej savlada »negativni aspekt ženskog prin-

cipa«, koji sve živo fiksira u nepromenljive oblike, oslo-

bodiće u sebi Pegaza: upravo onu »krilatu« dinamičnu

snagu smisaonog elana, ko ja svak om neurotičaru n e-

dostaje.

Ovo uočavanje, svesno sagledavanje i »hvatanje

ukoštac« tj . doživljavanje unutrašnjih sadržaja ne može

se ograničiti samo na jednu dominantu izraženu u moti-

vu kral ja Edipa. Kao što biologi ja poznaje ne samo je-

dan već m noge instinkte, tako i u psihičkom delu ju

mnoge dominante. Nediferenciranoj svesti naših davnih

predaka ovo je izgledalo kao da je duša razapeta u pro-

storu dejstvovanja tih tajanstvenih sila, zbog čega je ona

ovu razapetost sagledavala napolju u isto tako tajan-

stvenom prostoru neba i nebeskih tela. Iz ovog stava pro-

izišla a s t r o l o g i j a može se danas definisati kao u nebo

projektovana psihologija naših predaka.

Sa ovom postavkom pribl ižujemo se pojmu projek-

cije, či ja će nas obrada dovesti do odgovora na napred

postavljeno pitanje zašto je interes za psihologiju na-

ročito velik.

rapija koja dolazi samo do te tačke mogla nazvati psiho-



terapijom dečijeg vrtića. U ovu vrstu psihološkog stava

bi spadalo i takozvano uočavanje i priznavanje vlasti-

tih mana. Projektovan je uvek nesvesni sadržaj i l i tač-

nije rečeno, nesvesni aspekt određenog sadržaja. Obič-

no je on negativan i sagledava se na drugoj osobi, što

ne znači da ga ova bar u nekoj meri ne poseduje. Naj-

češće su to naši bližnji: bračni drug, prijatelj, sused. Pri

tome — a to je siguran znak projekcije — stvar je, mada

na drugome, preko svake mere iritirajuća. Postavljaju

se zahtevi, preduzimaju se sve mere da se d r u g i izmeni

i popravi. Ukoliko je ovaj stav začinjen i dozom milo-

srđa, onda subjekt može lako zapasti u stanje koje bi se

moglo označiti kao furor educationis. Po svaku cenu ne-

što se mora poduzeti — kod drugoga.

Projektovani mogu biti svi nesvesni sadržaji, bili oni

relativno jednostavni i l i složene tvorevine intrapsihič-

kih konflikata, kao što su to kompleksi. Projektovani

kompleks zadržava svoju složenost i u spoljašnjem re-

alitetu i tera vlasnika da svoje nesvesne konflikte re-

šava na širem planu intrapersonalnih odnosa. Ova borba

sa vetrenjačama izgleda utoliko opravdana, ukoliko to i

drugi čini u obrnutom pravcu. Gola, skoro bezlična atmo-

sfera ordinacije psihoterapeuta pokušava da ovu slože-

nost svede na jedan jedini odnos, tj . odnos prema anali-

tičaru, kako bi se iskristalizovalo njeno jezgro i kroz do-

življaj otkrila njena pripadnost.



(koji su i pozitivni) i koji su kolektivni. U ovom kon-

ceptu projekci ja dobiva sasvim drugu dimenziju: projek-

tovano može bit i ne samo zlo već i dobro, ne samo po-

tisnuto, već i ono što nikada nije bilo svesno, ne samo

lično već i opšteljudsko, što pripada narodima, kultura-

ma. Projektovana može biti i sama kreativnost, sve za-

visno od stupnja svesti.

Kao što je rečeno, projektovan je uvek nesvesni sa-

držaj pojedinca. Međutim, ako je i s t i sadržaj i kod dru -

gog u i s t o j m er i nesvestan, on je u tom d vojn om odnosu

nezapažen. Moglo bi se reći da postoji uzajamna »šlepa

pega«. Iz ovog razloga Jung je još u počecima psihoana-

lize prvi postavio zahtev, koji je danas opšte prihvaćen,

da se svaki p sihoana litičar po dv rgn e vlas titoj analizi,

kako bi se u radu bar donekle oslobodio ovog učinka.

Ako je sadržaj nesvestan čitavoj grupi l judi, onda u tom

pogledu unutar grupe »vlada ničim neometana pr iro-

da«. Projekcija može da usledi samo na drugu grupu, na

»susedni kraj«, na susedne narode il i druge kulture.

Uzmimo kao primer jedan nadasve komplikovan sa-

držaj, kojeg ćemo jednostavnosti radi, mada na štetu

preciznosti prikaza, označiti kao »lenjost«, Ako je ovaj

sadržaj nesvestan u grupi (u jednom svom aspektu koji

je potisnut), on se sagledava kao projekcija u drugoj sre-

dini . Zato je vrednom

Svajcarcu

lenj — Itali jan (kako

su najnovije ankete statistički dokazale), a njima zajed-

no u određenoj meri lenji su oni sa Bliskog istoka. I ra-

regulativna celina zbog jednostran osti svesn og stava,



prisil java da doživi lenjost i da je lenjost isto toliko po-

trebna čoveku kao i radinost. Kako bi ovo sagledao, tre-

balo bi da on čita bajke — gde je utisnuta njegova ne-

svesna psiha — i u kojima bi našao da, za čudo, vredni

brat ima odjednom sve manje i manje dok ne padne na

prosijački štap, a lenjom ipak sve rodi i uspeva. (Kod nas

se ovaj motiv susreće u priči U su d ) .

Pošto bajke odbacuje kao besmislice, radini Evrope-

jac se mora susresti sa vlastitom k o l e k t i v n om sen k om ,

kako bi sagledao nesvesni aspekt svoje »lenjosti«. On se

mora suočiti sa kulturama Af rik e i Az ije, gd e lenjost

pred stavlja svestan, od društva prihva ćen, legitim an

»akt«. Tamo će moći da sagleda kako lenjost ima izvan-

redno pozitivnih, nadasve smisaonih strana i da se u p r a -

v o z a r a d i n og k r ea t i v n ost skriva u en j o s t i .

Suprotni je put i obrnuta projekcija senke domo-

roca iz Afrike ili budiste iz Azije, koji u radinosti vidi

ilegalno zadiranje u harmoniju prirode i izvor sveg zla«

Evropejac je za njega utoliko zao, ukoliko je uvek nečim

zaposlen, stalno se negde »gura«, uvek nešto radi, me-

uja, izmenjuje i izopačava prirodu — na vlastitu štetu.

Jer sav taj spoljašnji svet nije drugo do »Maja«, Čisti

privid, na kome nije vredno lomiti koplja. Njegova

kreativnost se krije u radinosti koju prezire.

Pro jektovanje n a j u d e izgleda da je vezano samo uz

Ako drvo predstavlja ne samo svrsishodan objekt od



koga se pravi građevinski materijal, gorivo, celuloza itd.,

čiji plodovi služe ishrani i koji poseduje određena bio-

hemijska i fizikalna svojstva, već i biće koje donosi ži-

vot, prožeto snagom jačom od čoveka, iz koga na tajan-

stveni način zrači i dejstvuje »Mana«, — ako je ono

»drvo života«, tada su zaključci primitivnog, koji iz ovih

premisa slede, besprekorno logični a ponašanje adekvat-

no. Ne zalazeći u pitan je zašto je baš određeno stablo

»drvo života«, a ne bilo koje, ne dodirujući mnoga druga

pitanja koja bi nas odvela u psihologiju primitivnih,

ostaćemo pri Jungovoj postavci da projektovanje psi-

hičkog u ranim fazama razvitka svesti daje utisak kao

da je duša razasuta po stvarima spoljašnjeg sveta. Psiha

se nalazi i sagledava u objektima spoljašnjeg realiteta,

počev od planeta i zvezda do zrna prosa, i od blistavog

ali »sterilnog« zrna bisera do prljavog ali »stvaralačkog«

blata i đubreta. (Aristotel je još držao da se pacovi mogu

rađati iz đubreta). Isto tako ne može se na ovom mestu

ući u analizu činjenice da projekcija obuhvata kako kon-

kretne tako i apstraktne sadržaje svesti.

Bitno u oVoj koncepciji je mogućnost da se razvoj

svesti sagleda u jednom posebnom aspektu, naime kao

vekovni proces »vraćanja«, skidanja projekcija, kao stal-

no nastojanje čoveka da prirodu očisti od primesa u njoj

projektovanog psihičkog i da je vidi u nje no j čistoj

objektivnosti. Astrologija se tada prikazuje kao u nebo

maćice. Jung se intenzivno bavio istraživanjem alhemi-



je

5

nalazeći upravo u njenim hemijskim i fizikalnim

apsurdnostima psihološke istine. Ako se isključi speci-

jalni odnos alhemije prema tada vladajućem stavu sve-

sti (crkva), mogla bi se postaviti pojednostavljena formu-

la prema kojoj bi alhemija minus hernija bila jednaka

psihologiji nesvesnog.

Skidanje projekcija, oslobađanje objektivno datog od

nesvesnih psihičkih primesa predstavlja sekularan pro-

ces koji ujedno reflektuje i istoriju razvoja svesti. On

postiže svoju kulminaciju u doba racionalizma i prosve-

titeljstva sa zahtevom da se iz stvarnosti istera sve nat-

prirodno, mistično, nestvarno i nepostojeće. Ono što je

ostalo i posle ovog zahteva uklonjeno je i temeljito pro-

čišćeno naglim razvojem prirodnih nauka i egzaktnošću

eksperimenta. Kao posle vekovnog magnovenja priroda

se najzad pojavila u svojoj goloj stvarnosti, objektivisa-

na, »obezdu hovijena «, očišćena od sveg subjektivnog .

Najzad smo sagledali objektivnu sliku sveta. Nebo ne

skriva više bogove, svece i anđele, konstelacije i tajan-

stvene sile koje utiču na sudbinu pojedinca, već stoji

gluvo i nemo kao slika rasutih atoma u prostoru. Po šu-

mama ne lutaju pano vi i vukodlaci, a vile, veštice i dr u-

ga bića nestali su bez traga. U kamen projektujemo ret-

ko

e

i to tek za trenutak, ako nam pod uticajem snažnog

afekta padne (za sekund) nivo svesti, kada se spotakne-

mo na njega i opsujemo ga. Na vrhovima brda ne vlada-

ju više bogovi i polubogovi, već određena tačno registro-

Prema jednom službenom popisu iz Vavilona oko



800. god. pre naše ere zabeleženo je da je broj bogova

i v iših bića iznosio 65 000, a Petronius

8

se još tužio da

neki gradovi Rimskog carstva imaju više bogova nego

stanovnika.

Šta je sa svim tim psihičkim sadržajima, koji su po-

stepeno u jednom dugom istorijskom procesu proterani

iz svesti?

J u n g z a k l j u č u j e da je nesvesno moralo b i t i otkrive-

no i to upravo u vremenu kada je u tako velikoj meri

izvršena objektivizacija prirode. S v i ti p r o j e k t o v a n i s a -

držaji vratili su se čoveku kao njegovo vlasništvo, da bi

ih u sebi počeo otkrivati kao psihičke faktore, tenden-

cije, porive, nagone, impulse, komplekse, arhetipove itd.

Dubinska psihologija se morala roditi. Neurotičar danas

ne može da govori

ο tome da mu je

veštica sela na gru-

di i ne da mu da diše, već saznaje od lekara da boluje od

»efort sindroma« i psihosomatskih smetnji. Pacijentki-

nja ako je »U obrazu bl'jeda i potmula«·, ne može se

danas tužiti da je noću »na meke dušeke« posećuje zmaj,

već će kroz analizu saznati sa kim to ona u nesvesnom

mesečine, može biti da on izgleda kao nazupčan hrbat neke

praživotinje, ali ja znam: to su stenovite mase verovatno vul-

kanskog porekla, to bi trebalo ispitati i ustanoviti. Od čega

da se bojim? Praživotinja više nema. Zašto da ih uobraža-

vam? žao mi je, ali ja ne vidim ni okamenjene andjele, niti

demone, ja vidim što vidim: erozione oblike kakvi se obično

provodi vreme na mekim dušecima, tj. koji je kompleks



unutrašnjih sadržaja muči.

Sa ovog stanovišta projekcija se ispostavlja kao nak-

nadno uočavan je stanja, koje se men ja procesom sukce-

sivnih akata introjekcije. Čovek vraća sebi sve ono što

je posudio prirodi. Ispunjen je zahtev Ničea

10

:

Ja zahtevam da se čoveku vrati sva lepota i dostojan-

stvo, koje smo posudili stvarnim i izmišljenim stvarima, kao

njegovo vlasništvo i njegov produkt: kao njegova najlepša

apologija. Čovek kao pesnik, kao mislilac, kao bog, kao moć:

o, kakve li kraljevske darežljivosti sa kojom je on darovao

stvari da bi sebe osiromašio i osetio se bednim.

a i reči:

Do sada se uvek postavljalo pitanje: šta je bog? — A

sada je nemačka filozofija dala ovakav odgovor: čovek je bog.

Još i više. Čoveku je vraćeno i svo zlo, »koje je po-

sudio stvarnim i izmišljenim stvarima« i koje je sagle-

davao izvan sebe. Sa bogom je vraćen i đavo, sa vilom

i veštica, sa Prometejom i Epimetej, sa Atinom i Hekata,

sa Olimpom i Had. Čovek je postao svoj vlastiti dobro-

t v o r ac i svo j jedini neprijatelj. Osim zem ljotresa, b ol e-

sti i nerodnih godina on nema više ničega čega bi se bo-

jao — do čoveka. On nema više ničega čemu bi se kla-

njao — do čoveka. On nema više ništa što bi mrzio — do

loški posmatrano, čisto imaginarne veze u kojima se na

drugog projek tu je vlastita psih ologija i ne vid i ono što



ovom uopšte omogućuje psihološku egzistenciju: njegova

jedinstvenost.

*

* *

Ovih pet knjiga predstavljaju izbor iz daleko opse-

žnijeg materijala Jungovih sveukupnih dela. Njegova sa-

brana dela (u nemačkom izdanju Walter Verlag, Olten)

obuh vata ju 18 knjiga ; a sk oro jo š toliko iznosili bi spisi

objavl jeni u drugim izdanjima a delom još i neobjav-

ljeni, koji kao stenografske beleške njegovih predavanja

služe internoj upotrebi K. G. Jung Instituta u Cirihu.

Kod ovako neobičnog opsega jednog životnog dela, ra-

zumljivo je da izvršni izbor ne može zadovoljiti sve kri-

terije i sva stanovišta. Tako će na primer poznavaocu

Jungovih spisa pasti u oči da nije prevedeno njegovo

prvo veće delo,

Simboli preobražaja

, koje ga je defini-

tivno odvojilo od Frojdove škole. Psihijatru može da ne-

dostaje njegova rasprava ο demenciji prekoks il i stu-

dije ο a socijacionom eksperimentu. Isto tako u izbor

nije

ušlo ni njegovo najvažnije delo,

Psihologija i alhe-

mija (dve knjige) kao i najveće i poslednje, Misterium

coniuctionis

(tri knjige).

Pri izboru smo se rukovodili nastajanjem da čitao-

cu pružimo ne samo spise koji najsažetije prikazuju nje-



DINAMIKA NESVESNOG





I

0 ENERGETICI DUŠE





1.

O P S T E Ο E N E R G E T S K O M N A Č I N U

P O S M A T R A N J A U P S I H O L O G I J I

A. UVOD

Pojam l ib ido ko j i sam predlož io

1

naišao je na

mnoge nesporazume pa čak i na str iktno odbacivanje .

Stoga ne b i b i lo suvišno ako b i se j oš j ednom razlo -

ž i l e osnove ovog po jma.

Opšte j e poznata č in jenica da se f i z i čka zbivanja

mogu posmatrat i sa dva gledišta, naime sa

m eh a n i -

c i s t i čk o g i en er g et s k o g gledišta.

2

Mehani c i s t i čko g l e -

d ište j e č i sto kauzalno i zb ivanje shvata kao posle -

d icu uzroka, naime na ta j način što nepromenl j ive

supstanc i j e svo j e međusobne odnose menja ju prema

teže. Energetski tok ima određeni pravac (ci l j) , pri

čemu ovaj nepromenl j ivo ( i reverz ibi lno) s ledi poten-



ci jski pad. Energi ja ni je predočena supstanci ja koja

se kreće u prostoru, već pojam apstrahovan iz odnosa

kretanja. Njene osnove, dakle, nisu sama supstanci ja,

već n jeni odnosi , dok su osnovi mehanic ist i čkog po j -

ma supstanci ja koja se kreće u prostoru.

Z a shvatanje f iz ičk og zbiv an ja oba gledišta su

neophodna i stoga uživaju opšte priznanje, pri čemu

se, zbog uporednog postojanja mehanicist ičkog i

energetskog nač ina posmatranja , postepeno o formi lo

treće gledište, koje je isto tako mehanicističko kao i

energetsko, iako, posmatrano č isto logički , prerasta-

nje uzroka u posledicu, progresivno uzročno dejstvo,

ne može istovremeno bit i i regresivni izbor sredstva

koje bi služilo svrsi .

4

Nemoguće nam je zamis l i t i da je

jedan te ist i spoj č injenica istovremeno f inalan i kau-

zalan, pošto jedna determinaci ja iskl jučuje drugu. To

su zapravo dva razl ič i ta načina posmatranja, od kojih

je jedan preokret drugog, pošto je princip f inalnosti

logički preokret principa kauzalnosti . Finalnost ni je

samo logički moguća, već je i neophodni pr inc ip obja-

šnjenja , pošto ni jedno objašnjenje pr irodnih po java

ne može bit i samo mehanicist ičko. Da, kada bi našoj

predstavi bi le date samo pokretl j ive supstanci je , onda

bi posto ja lo samo kauzalno tum ačenje . A l i našo j

predstavi su dati isto tako i kinetički odnosi , koji nas

prisi l javaju na energetski način posmatranja.

5

Kada



ne bi bi lo tako, onda se nikada ne bi pojavi la potreba

za stvaranjem pojma energi je .

Preva ga jed no g i li drugo g nač ina posm atranja

manje zavisi od objektivnog ponašanja stvari , kol iko

upravo od psihološkog stava istraživača i misli laca.

Uživl javanje vodi u mehanicist ički , apstrakci ja u

energetski način posmatranja. Oba pravca su sklona

da počine mislenu grešku i da svoje principe ostvare

pomoću takozvanih objekt ivnih i skustvenih predme-

ta i da prihvate da je subjektivno gledište identično

sa ponašanjem stvari , dakle da se, na primer, kauzal-

nost , onakva kakvu je nalazimo u nama, sreće i ob-

jektivno u ponašanju stvari . Ova zabluda je sasvim

uobičajena, i stoga dovodi do neprestanih konfl ikata

sa suprotnim principom, pošto, kao što je već rečeno,

ni je moguće zamis l i t i da determinaci ja može i s tovre-

meno bi t i kauzalna i f inalna. Međut im, ova nepodno-

š l j iva prot ivurečnost nastaje samo kroz nedozvol jenu

i besmis lenu pro jekc i ju samog nač ina posmatranja u

objekt . Načini posmatranja samo su onda bez prot i -

vurečnosti kada se drže psiholoških sfera a samo se

hipotet i čno pro jektuju u objekt ivno ponašanje stvar i .

Princip kauzalnosti podnosi bez protivurečnosti svoj

logički preobražaj , al i č injenice ne, zbog toga se f i -

nalnost i kauzalnost moraju iskl jučit i u objektu. Pre-

ma uobičajenom načinu anal iz iranja najčešće se pravi

kakvi teor i j ski mešovi t i produkt i ko j i međut im, to su

ne može poreć i , pruža ju re lat ivno vern i odraz s tvar -



nosti.

7

S ta lno moramo imat i pred oč ima da su , upr -

kos i zvanrednom s laganju č in j en i ca sa naš im g led i -

štem, pr inc ip i tumačenja samo način posmatranja , to

jest da su to fenomeni ps ihološkog stava i aprior ist i č -

k ih uslova miš l j enja uopšte .

B. MOGUĆNOSTI PSIHOLOŠKOG KVANTITATIVNOG

ODREĐIVANJA

Iz dosadašnjeg i z laganja j e bez dal jn jega jasno

da svako zb i van j e zah t eva kako m eh an i c i s t i čko - kau -

zalni tako i energetsko- f inalni način posmatranja . Da

l i će ovaj i l i onaj način posmatranja imat i prednost

od l u ču j e sam o o p o r t u n o st , m o g u ćn o st u sp eh a . K a d a

se , npr . postavi p i tanje kval i tat ivne strane zbivanja ,

tada će kraći kraj i zvući energetski način posmatra-

nja , pošto ono nema posla sa supstanci jama već samo

sa n j ihov im kvant i tat ivn im k inetsk im odnos ima.

V eć j e m n ogo rasprav l j an o ο tome da l i se psi -

hičko zb ivan je i s t o tako može podvrgnut i energet -

skom načinu posmatranja i l i ne . A pr ior i ne posto j i

n ikakav raz l og zbog koga ovo ne b i b i l o moguće , po -

š to nema n ikakve osnove da se ps ih i čko zb ivan je i z -

dvoj i od objekt ivnih predmeta i skustva, pošto i samo

guće, onda se postavl ja pitanje da l i bi se psiha smela

posmatrat i kao relat ivno zatvoren sistem.



Sto se t i če prve tačke , moram se sasvim prikl ju-

č i t i f on Grotu (von Grot ) , j ednom od prv ih ko j i j e za -

htevao po jam ps ih i čke energ i j e tvrdeć i : »Po jam ps i -

hičke energi je u nauci j e i s to to l iko opravdan kao i

po jam f i z i čke energi je ; ps ihička energi ja ima i sto ta-

kva kvantitat ivna meri la i razl ič i te obl ike kao i

fizička.«®

Sto se t i če druge tačke , raz l ikujem se od dosada-

šnj ih stručnjaka koj i su i stražival i ovaj problem uto-

l iko što se skoro uopšte ne bavim pi tanjem svrstava-

nja ps ihičkih energetskih procesa u f i z i čki s i stem. To

ne č inim stoga što u odnosu na ta j problem najv iše

što raspo lažem o su m aglov i ta naslućivan ja be z i j e d -

nog stvarnog os lonca. Iako sam siguran da je ps i -

h ička energi ja na neki način naj tešnje skopčana sa

f i z i čk im procesom, ipak su nam neophodna sasv im

drugači ja i skustva i znanja da b ismo sa određenom

k o m p e t e n c o m g o v o r i l i

ο ovoj povezanost i . Sto se

t i če

f i l ozofske strane ovog pi tanja , potpuno se s lažem sa

g led i š t ima ko ja j e na ovom područ ju razv io f on Buse

(von Busse) .

10

Moram da dam za pravo i K i lpeu (Ki i l -

pe ) kada u vez i sa ov im prob lemom tvrd i s l edeće :

»Potpuno j e sve j edno da l i se određeni kvantum du-

hovne energ i j e uk l juču je u t ok mater i j a ln ih procesa

i l i ne — t ime se ne narušava zakon ο o d r ž a n j u e n e r -

Grot ) i drugi , f enomeni svest i ne b i imal i međusobne

povezan ost i pošto su ov i sa m o ( ) »pojave, izrazi , znaci



i zvesn ih du bl j ih funk c iona ln ih odnosa . « M eđuso bna

povezanost ps ih i čk ih č in j en i ca , ko j e možemo zapaz i t i

u svako doba , p ro t i v reče ep i f en om en o l oškom sh vat a -

nju , ko je sadrži u sebi fatalnu s l i čnost sa mater i ja l i -

st i čkim tvrđenjem da je ps iha sekret mozga, kao što

j e žuč sekret j e t re . Ps iho log i j a , ko ja ps ih i čko posma-

tra kao epi fenomen, uč ini la b i bo l je ako b i sebe na-

zva la f i z i o l og i j om m ozg a i ako b i se zado vo l j i l a kra j -

n j e oskudnim rezu l tat ima, ko j e j o j donos i j edna ova-

kva psihof iz io logi ja . Psihičko zaslužuje da se i zdvoj i

kao f enomen za sebe , pošto uopšte nema raz l oga po

ko j ima b i se ono moglo posmatrat i kao č i s t ep i f eno -

men, i ako j e ps ih i čko vezano za funkc i ju mozga i s t o

onol iko malo kao što se ž ivot može shvat i t i kao epi -

f enomen hern i j e ug l j en ih h idrata .

Neposredno i skustvo ο ps ih i čk im kvant i tat ivn im

odnos ima, s j edne , i duboka tama j ednog j oš sasv im

neshvat l j i vog ps iho f i z i čkog spo ja , s druge s t rane ,

opra vda va j u m a kar i p rov i zorn o posm at ran j e ps ih e

ka o re lat ivno zatvor en, energ etski s i stem. Na ov aj

način stavl jam sebe u d irektnu suprotnost u odnosu

n a f on G ro t ovu ps i h o l ošku en erge t i ku . P o m om e m i -

š l j en ju on se kreće po sasv im nes igurnom t lu , zbog

čega i n j egov i da l j i navod i sadrže malo ubed l j i vost i .

Ipak, že leo b ih da č i taocu sažeto i z lož im fon Grotove

luču e ο tome, ne da l i je energetski n ač i n posm at ra -

nja po sebi moguć, već da l i u praksi obećava uspeh.

1

*



M ogu ćn ošću egzakt n og kvan t i t a t i vn og određ i va -

n ja f i z ika lne energ i j e d o k a z a n a j e m ogu ćno st uspeha

energetskog nač ina posmatran ja za f i z i čka zb ivan ja .

A l i b i l o b i takođe moguće da se f i z i čko zb ivan je po -

smatra energetski , kada ne b i posto ja lo n ikakvo eg-

zaktno kvant i tat ivno određ ivan je , već samo moguć -

nost

p r o cen e k v a n t i t e t a

.

14

Kada b i , međut im, b i la sa -

sv im nemoguća i sama procena , onda b i se svakako

morao odbaci t i energetski način posmatranja , pošto

je energetsko g ledište potpuno suvišno, ako ne posto j i

bar mogućnost procene kvant i t e ta .

a.

S u b j ek t i v n i s i s t em v r ed n o st i

Mogućnost pr imene energetskog g l ed i š ta u ps i -

ho l og i j i i sk l juč ivo poč iva na p i tan ju da l i su moguće

kvant i tat ivne procene ps ih i čke energ i j e . Na ovo p i -

tan je bezu s lovn o t reba odg ovo r i t i potv rdn o , poš to

naša psiha poseduje čak i zvanredno f ino i zrađeni s i -

s t em procene , na ime s i s t em p s i h o l ošk i h v r ed n o st i .

Vrednost i su energetske kvant i tat ivne procene. Pr i

t om t reba napomenut i da mi ne raspo lažemo samo sa

ob jekt iv n im s i s temom vrednost i , ve ć i sa ob j e k t iv -

n i m m ern i m s i s t em om , n a i m e sa ko l ek t i vn i m m ora l -

nim i estetskim vrednost ima. Svakako da ovaj merni

cene po j ed inačne ind iv idue . Stvarno smo u s tan ju da

do i zvesn og s t epen a procen j u j em o su b j ek t i vn e v red -



nost i našeg psihološkog sadržaja , iako nam je katkad

izvanredno t eško da ove odmer imo i spravno , zapravo

i spravno u poređen ju sa opšte utvrđenim vrednost i -

ma. Ovo upoređ ivan je j e , kao š to j e rečeno , suv i šno

za n aše svrh e . N aše su b j ek t i vn e procen e m ožem o m e -

đusobno upored i t i i odred i t i n j ihovu r e l a t i v n u jač inu.

M era j e svakak o re lat ivna u odn osu na vrednost i

drugih sadržaja i s toga uopšte ni je apsolutna i ob jek-

t ivna, al i dovol jna za naše svrhe utol iko što se kao

ne jedn ak i intenzi tet vred nos t i sa s igurn ošću m ož e

prepoznat i u okvir ima i st ih kval i teta i š to i ste vred-

nost i pod i st im uslovima dokažl j ivo drže ravnotežu.

Teškoća poč in j e t ek tamo gde se rad i ο u p o r e đ i -

va n ju intenziteta vr ed no st i razl ič i t ih kva l i teta, na

pr i m er pr i l i kom u poređ i van j a v redn os t i m ere n au čn e

zamisl i i nekog osećajnog ut iska. Ovde bi subjekt ivna

procena bi la nesigurna i s toga nepouzdana. Isto tako

sub jekt ivna procena se ograni čava samo na svesne

sadrža j e ; s t oga j e ova n epodobn a u pog l edu vredn o -

st i nesvesnih ut icaja, gde se radi

ο procenam a ko j e

prevazi laze granice svest i .

Kod poznatog kompenzatornog odnosa svest i i

nesvesnog

1 5

od ve l i kog

znača ja j e pronać i mogućnost

određ ivan ja vrednost i za nesvesna zb ivan ja . Ako ho -

ćem o da sprov edem o en erge tsk i n ač i n posm at ran j a



menat, kao što je često slučaj, nesvestan

17

i l i bar ne-

svestan u svom psihološkom značenju, tada zakazuje



subjekt ivna ocena. Ovde se ukl jučuje indirektna me-

toda ocenjivanja. Ona se u principu zasniva na sle-

dećoj č injenici : jezgrovni elemenat automatski stvara

kompleks u onol iko j meri kol iko je a fekt ivno nagla-

šen, to jest u zavisnosti od energetske vrednosti , kao

17

Da kompleks ili njegovo suštinsko jezgro može biti

nesvestan, nije činjenica koja je razumljiva sama po sebi.

Kompleks uopšte ne bi bio kompleks, kada ne bi sadržao

izvestan, čak znatan afektivni intenzitet. Ova energetska

vrednost trebalo bi da ga — kako bi se zapravo moralo oče-

kivati — automatski izdigne u svest, tj. atraktivna snaga, sa-

držana u kompleksu, morala bi zapravo da privuče svesnu

pažnju. (Polja sile se međusobno privlače ) Kako ovo, kao

što nas uči iskustvo, često nije slučaj, to je stoga potrebno

posebno objašnjenje. Najbliže i najjednostavnije objašnjenje

pruža Frojdova

teorija potiskivan ja

. Ova teorija pretpostav-

lja suprotnu poziciju koja bi bila prisutna u svesti, tj. svesni

stav je tako reći neprijateljski naspram kompleksa i ne do-

zvoljava mu svesno razvijanje. Ova teorija stvarno objašnja-

va veliki broj slučajeva. Ali, na osnovu mog iskustva ima

slučajeva koji se ne mogu objasniti ovom teorijom. Teorija

potiskivanja ima na umu zapravo samo one slučajeve u ko-

jima je neki sadržaj sam po sebi pristupačan svesnoj obradi,

ili potisnut iz pune svesti i na taj način postao nesvestan,

ili se a limine onemogućuje da postane svestan. Međutim, ta

teorija ne uzima u obzir i one druge slučajeve gde se od ma-

terijala, koji sam po sebi nije pristupačan svesnoj obradi, u

nesvesnim područjima oblikuje sadržaj velikog energetskog

intenziteta, koji uopšte ne može ili samo uz ogromne teškoće

može da postane svestan. U jednom ovakvom slučaju svesni

što sam i scrpno pr ikazao u dru go m i t rećem po g la v l ju

m o j e k n j i g e P s i h o l o g i j a d em en c i j e p r ek o k s . J e z g r o v -



ni e l emenat ima, shodno n j egovo j energetsko j vred -

nosti , k o n s t e l i šu ću s n a g u . Iz n je ga proist i če sp ec i -

f i čna konste lac i ja ps ihičkih sadržaja . Odat le nastaje

kom pleks ko j i j e dakle energe tskom vred no šću d i -

namski uslovl jena konste lac i ja ps ihičkih sadržaja .

Proistekla konste lac i ja , međut im, ni je samo č i sta i ra-

d i j ac i j a uzbuđenja , već od

k v a l i t e t a

j e z g r o v n o g e l e -

menta us l ov l j en i z b o r uzbuđenih psihičkih sadržaja ,

ko j i se naravno ne može objasni t i energetski , pošto j e

energetsko ob jašn jen je kvant i tat ivno a ne kva l i tat iv -

no . Za kva l i tativno ob jašn jen je ne oph odn o na m j e

kauzalno gledište.

1 8

Dakle rečenica na kojo j se zasni -

va objekt ivna ocena psiholoških vrednost i intenzi teta

glasi : K o n st e l i šu ća sn a g a j e z g r o v n o g el em en t a o d g o -

v a r a n j eg o v om v r e d n o sn om i n t en z i t e t u o d n o sn o n j e-

g o v o j e n e r g i j i .

K ak v i m sredst v im a raspo lažem o da pro cen i m o

energetsku vrednost konste l i šuće snage, ko ja dovodi

do toga da se ko m ple ks obo gat i aso c i jac i jam a? M i

možemo da procen imo ova j energetsk i i znos :

1 . P r em a r el a t i v n o m b r o j u a s o c i j a c i j a p r o u z r o -

k o v a n i m p om o ću j ez g r o v n o g el em en t a . U t vrđ i van j e

se sprovod i pomoću d i rektnog posmatran ja , s j edne ,

i pomoću anal i t ičke selekci je , s druge strane, to jest

š to češće srećemo konste lac i j e ko j e su us l ov l j ene j ed -

hološkim procesima izvan uslova i spi t ivanja . Vel ik i

deo ov ih po java op i sao j e Fro jd , među ko j e spada ju



govorne omaške i omaške pr i p i san ju , zaborav l jan je ,

nesporazumi i druge s imptomat i čne radnje . Ovde se

ubra ja ju j oš i automat i zmi , »oduz imanje mis l i « , » sa -

petost « , »govoren je u s t ranu«

1 9

i td. Intenzitet ovih

fenomena može se de l om odred i t i d i rektno meren jem

vremena, kao š to sam pokazao u asoc i j a t i vnom eks -

per imentu . I s to j e moguće i kod s l obodnog ps iho lo -

škog procesa , i zvan eksperimenta gde lako sa satom

u ruci možemo odredi t i vrednost intenzi teta pomoću

m eren j a v rem en a ko j e j e po t rebn o pac i j en t u da go -

vor i ο određenim stvarima. Moglo b i se zameri t i da

pac i j ent i vr l o čes to g lavninu svog vremena ut roše go -

voreć i ο sporednim stvar ima, zaobišavši na taj način

glavnu stvar . Al i to pokazuje kol iko su n j ima znatno

važni j e takozvane sporedne s tvar i . Posmatrač mora

da se čuv a od toga da, p om oć u arbi trarn og suda,

stvarne interese pac i jenta oglašava spo red nim u

smislu neke subjekt ivne, teor i j ske postavke, već se

u određ ivan ju vrednost i mora držat i ob j ekt ivn ih kr i -

ter i j um a. K ada , na pr im er , nek a p aci je ntk inja t roš i

sate i sate na žalbe vezane za njenu služavku, umesto

da se usredsredi na g lavni konf l ikt ko j i j e l ekar sa-

sv im i spravno uoč i o , onda t o znač i da kompleks s lu -

žavke pos edu je energetske vredn ost i aktue lno ve će

nego možda još nesvesni konf l ikt , ko j i će tek u da-

l j e m terap i j skom toku i skrsnuti kao j ezgr ovn i e l e -

aktuelne afekte, imamo na raspolaganju sledeće po-

kazatel je :



a) krivulja pulsa;

20

b) krivulja disanja;

21

c) psihogalvanski fenomen.- -

Lako uoč l j ive promene ovih kr ivul ja dozvol ja -

vaju izvođenje zakl jučaka u odnosu na intenzitet uz-

roka smetnj i . Takođe je moguće , kao što je u dovol j -

noj meri pokazalo iskustvo, da se kod ispitanika na-

merno provoc ira ju afekt ivni fenomeni , pomoću ps i -

holoških draži za koje se zna da su kod ispitivane in-

div idue posebno afekt ivno obo jene u odnosu na ispi -

tivača.

23

Nezavisno od ovih eksperimentalnih metoda ra-

spolažemo i subjekt ivnim visoko izdi ferenciranim s i -

stemom za raspoznavanje i procenu aktuelnih afek-

t ivnih po jav a kod drugih — naime, za ov o postoj i

direktni inst inkt prepoznavanja, koj i u vel ikoj meri

imaju i ž ivot in je , ne samo u odnosu na svo j sopstve-

ni rod, već i naspram l judi i drugih životinja. Mi za-

pažamo već i najt i ša kolebanja emocionalne pr irode

kod drugih i imamo vrlo f ino osećanje za kval i tet i

kvantitet afekata naših bližnjih.



2

P R I M E N A E N E R G E T S K O G G L E D I Š T A

A. PSIHOLOSKI POJAM ENERGIJE

Izraz »psihička energi ja« kor ist i se već od dav-

nina. Nalazimo ga, na pr imer , j oš kod Si lera (Schi l -

ler).

24

Energetsko g ledište kor iste i f on Grot

2 5

i Lips.

2 6

Lips raz l iku je ps ih i čku energ i ju od f i z ika lne ener -

gi je, Stern

27

i s to tako ostavl ja otvoreno pi tanje ove

povezanost i . L ipsu imamo da zahval imo na razdva ja -

n j u p o j m a p s i h i č k e en er g i j e i p s i h i č k e sn a g e. Z a L i p -

sa ps ih i čka snaga j e mogućnost da u duševnom ž ivo -

tu nastanu određena zb ivan ja i da dospe ju do određe -

nog stupnja delatnost i . Nasuprot tome psihička ener-

g i j a j e »u samim zb ivan j ima sadržana mogućnost da

energi ja uvek spec i f i čna kao kretanje i snaga, ako je

aktuelna, kao si tuaci ja i l i uslov, ako je potenci jalna.



Psihička en erg i ja se po ja vl j u j e , ako j e aktuelna, u

spec i f i čn i m d i n am i čk i m ps i h ičk i m f en om en i m a kao

nagon, žel je , htenja, afekat , pažnja, učinak, što su

zapravo p s i h i č k e snage . A k o j e potenc i ja lna , en erg i -

j a se po j av l j u j e u spec i f i čn i m pos t i gn u ć i m a , m ogu ć -

nost ima, spremnost ima, stavovima i td. što su uslovi .

Raz l ikovanje posebnih energ i ja , kao energ i j e

pr i jatnost i , osećanje energi je , energi je kontrasta i td . ,

kako pretpostav l ja L ips , i zg l eda mi po jmovno nepr i -

hvat l j i vo , j e r su spec i f ikac i j e energ i j e zapravo snage

i us lovi . Energi ja j e kvant i tat ivni po jam, ko j i saž i -

m a snage i us love . Sa m o uslov i se m og u odre di t i i

kva l i tat ivno , pošto su t o po jmovi ko j i i z ražava ju kva-

l itete , ko j i se do vo d e do de jstv a p om oć u en erg i je .

Kvant i tat ivn i po jam n ikada ne sme b i t i i s t ovremeno

i kval i tat ivni , inače nikada neće omogući t i pr ikazi -

va n je odnosa snaga , š to j e zapravo n j eg ov o pra vo

oprede l j en j e .

Kako, na žalost , ne možemo naučno dokazat i da

posto j i ekvivalentni odnosi i zmeđu f i z i čke i ps ihičke

energi je ,

2

· ne preosta je nam ništa drugo nego da i l i

odbac imo energetsk i nač in posmatran ja i l i da pot ra -

ž imo posebnu psihičku energi ju , š to b i sasvim bi lo

m og uć e kao h ipotet ička operac i j a . Ps iho log i j a sme

sebi da dozvol i , sa i st im pravom kao i f i z ika, ovo

drže mogućnost i raspoznavanja , ko j e se ne mogu sa -

g l edat i samo kval i tat ivn im posmatran jem.



Kada bi se psiha sastojala, kako to žele psiholozi -

- svest i , samo od svesn ih zb ivan ja ( i ako se dozvo l java-

ju i nešto » tam ni j i « pre l iv i ), ond a bism o se m ogl i za -

dovo l j i t i sa postavkom »ps ih i čke energ i j e « . A l i kako

smo ubeđeni da i nesvesna zb ivan ja spada ju u ps iho -

logi ju a ne samo u f i z io logi ju mozga (kao č i sto sup-

stratski proces i ) , pr inuđeni smo da naš po jam ener-

g i je postavimo na nešto š i re osnove . Potpuno se s la-

žemo sa Vuntom da posto j e tamno-svesna zb ivan ja .

Mi i sto tako pr ihvatamo skalu osvet l j enost i svesnih

sadržaja ; a l i tamo gde poč in je crni lo , tamo za nas ps i -

ha ne presta je , već se nastavl ja u nesvesno. Takođe

f i z i o l og i j i mozga os tav l jamo n jen deo , pr i čemu pret -

postav l jamo da nesvesne funkc i j e konačno pre laze u

supstratske procese , ko j ima se ne može pr ip isat i s la -

va psihičkog kval i teta, pošto bi se na taj način ot išlo

na put f i l ozo f ske h ipoteze »produhov l javan ja« svega

posto j ećeg .

Razgrani čavanje po jma ps ih i čke energ i j e pruža

na m iz vesn e teškoće , zb og to ga što na m ne do staje ona

m ogu ćn os t da ps i h i čko odvo j i m o od b i o l ošk og z b i v a -

nja .f Bio loško j e i sto tako po go d no za energ etski n a -

č in posmatranja kao i ps ihičko , ukol iko b io log takav

nač in posmatran ja smatra kor i sn im i vrednim. Kao

i ps ihički , tako i ž ivotni proces i uopšte nemaju ni -

P o j a m ži v o t n e en er g i j e n em a n i č eg a za j ed n i č k o g

sa t a k o z v a n om ž i v o t n o m s i l om , j er ova kao snaga ne



bi b i la n išta drugo do spec i f ikaci ja univerzalne ener-

g i je , č ime bi se otkloni lo posebno pravo b ioenerget ike

u odnosu na f i z i čku energet iku , pre lažen jem preko

do sada j oš nep opu njen og pon ora i zm eđu f i z i čkog

procesa i ž ivotnog procesa . Predlož io sam da se hipo-

tet i čno pr ihv aćen a ž ivotna ener gi ja , s obz irom na

našu planiranu psihološku upotrebu, označi kao

l i b i -

d o i da se tako razl ikuje od univerzalnog p o j m a en er -

g i je , u važeć im okvir ima bio loškog i ps ihološkog na-

roč i tog prava stvaranja v last i t ih po jmova. Time ni u

kom s luča ju ne že l im da preduhi t r im b ioenerget i ča -

re , već da im otvoreno dodam da sam termin l ib ido

primenio imajući u v idu

n a š

način kor išćenja . Za

n j ihovu upot rebu b i oenerget i čar i mogu pred lož i t i

termine kao »bioenergi ja« i l i »v i ta lna energi ja« .

N a ov om m estu m oram da predu p red i m m ogu ć i

nesporazum. Naime, uopšte nemam nameru da se u

ovom pog lav l ju upuštam u d i skus i j e oko spornog p i -

tanja ps ihof iz i čkog parale l i zma i uzajamnog dejstva .

Ove teor i j e su spekulac i je oko mogućnost i parale lnog

i l i uzajamnog dejstva tela i psihe i odnose se upravo

na onu tačku , ko ju nam erno i zostav l jam u m om e

razmatranju, naime pitanje da l i psihički energetski

proces posto j i parale lno sa f i z i čkim procesom i l i j e

ukl juče n u n j ega . Za j ed no sa Buseom

3 0

pr ihvatam

ju pr istupačnu i skustvu. Iako nam do sada ni je uspe-

lo da psihički energetski proces ukl juč imo u f i z i čki



proce s , i sto tako ni je n i pro t ivnic im a usp ela takva

mogućnost da sa s igurnošću ps ih i čk i proces odvo j e od

f iz i čkog.

B. ODRŽANJE ENERGIJE

Ako pr ihvat imo da ps ih i čke ž ivotne procese po -

sm at ram o en erge t sk i , on da t i m e preu z i m am o obave -

zu da se ne og ran ič im o sam o na po jam , ve ć i da

i sprobam o n j egovu u po t reb l j i vos t u odn osu n a i sku -

stveni mater i ja l . Energetski način posmatranja j e su-

v i šan , ako se n j egovo g lavno tvrđen je , na ime ono ο

održan j u en erg i j e , pokaže n eu pot reb l j i v i m . P rem a

B u seovom pred l ogu ovde m oram o raz l i kovat i p r i n c i p

e k v i v a l e n c i j e i p r i n c i p k o n s t a n t n o s t i . P r i n c i p e k v i v a -

lenci je g las i »da za svaku energi ju , ko ja se b i lo gde

utroš i za pos t izan je ne ko g stani a , ne gd e dr ug de n a -

sta je is tove tan k va ntu m iste i li en erg i je ne ko g d ru -

gog obl ika« , nasuprot tome pr inc ip konstantnost i g la-

s i »da ce lokupna energi ja osta je uvek i sta , dakle ne

posto j e smanjen ja n i t i povećan ja« .

8 1

P r i n c i p k o n -

stantnost i j e doduše logično neophodna al i uopštena

posledičnost i z pr inc ipa ekvivalenci je i s toga nema

prem a ce loku pno j ps ihi , kako utrošku određ enog

kvantuma l ib ida s ledi javl janje odgovarajuće vred-



nosti u ne ko m dru gom obl iku. Na žalost, shv atl j ivo

precenjivanje seksualnosti Frojda je dovelo dotle da

i preobl i čavanja , ko ja odgovaraju drugim spec i f i č -

nim, seksualnosti koordinantnim snagama psihe, re-

dukuje na seksualnost , zbog čega mu se opravdano

zamerao panseksual izam. Nedostatak Frojdovih gle-

dišta sastoji se od jedno strano sti , k o jo j uv ek teži

mehanicist ičko-kauzalni način posmatranja, naime u

simpli f ic iranoj reductio ad causam, koja što je tac-

ni ja , jednostavni ja i obuhvatni ja , t im manje pogo-

duje značenju anal izovanih i redukovanih tvorevina.

O na j ko pa žl j ivo či ta F ro jdo ve radove, lako će uočit i

ko l iko znača jnu u logu u f ormiranju n jegovog shva-

tanja igra princip ekvivalenci je . Ovo se naročito ja-

sno vidi u njegovim kazuist ičkim istraživanjima, gde

opisuje potiskivanja i njihove zamenske tvorevine.

351

Onaj ko sam praktično radi na ovom području, taj

zna da princip ekvivalenci je i u terapi j i neuroza ima

vel iku heurist ičku vrednost ; ako ga čovek ne korist i

uvek svesno, onda ga ipak korist i vođen osećanjima

— ako se neka svesna vrednost , na primer prenoše-

nje , smanjuje i l i čak gubi , onda se odmah traže za-

m enske tvorev ine, u oček iva nju da će se bi lo gd e

spazit i izranjanje kakve ekvivalentne vrednosti . Na-

laženje zamene ni je teško ako je zamenska tvorevi -

toma, i l i javl janja novog s imptoma, i l i posebnih sno-

va, i l i svojstvenih, usputnih maštanih fragmenata i



mnogo čega drugog . Ako se anal i zom ov ih s imptoma

uspe da se u svest privedu oni skriveni sadržaj i , onda

se po pravi lu može dokazat i da je iznos l ibida, nestao

iz svest i , f ormirao određenu tvorevinu u nesvesnom

koja , uprkos sv im razl ikama, ima ne mal i bro j za-

jedničkih crta sa onim svesnim sadržaj ima, ko j i su

izgubi l i svo ju energi ju . Izgleda kao da je l ib ido i z -

vesne kval i tete poneo sa sobom u nesvesno, što j e če -

sto jasno u to l iko j meri da se na osnovu ovih karak-

ter ist ika može prepoznat i odakle pot i če l ib ido , ko j i

j e akt iv i rao nesvesne sadržaje .

Ovde posto je ubedl j iv i i opšte poznat i pr imeri :

ako dete u mis l ima poč in je da se odvaja od rodi te l ja ,

onda nastaju maštanja

ο zamenskim rod i te l j ima.

O v a k v a m aštanja sko ro po prav i lu se pr enos e na

stvarne l i čnost i . Prenošen ja ovakve vrs te vremenom

se pokazuju neodrživa uto l iko , š to čovek koj i sazre-

va mora da as imi lu j e kompleks rod i t e l j a , na ime auto -

ri tet , odgovornost i samostalnost . On mora i sam da

postane o tac i l i majka . Drugo područ j e , bogato dot i č -

n im pr imer im a j e hr i šćanska- re l i g ij ska ps iho log i j a .

Pot i sk ivan je nagona ( t j . zapravo pr imi t ivne p r i r o d e

n a g o n a ) do vo di do re l ig ioznih zam enskih tvore vina ,

do »bož j e l jubav i « u ko j o j samo s l epac ne može opa-

zit i seksualni karakter.

ekstenziteta daje dinamsku određenost energi je pri -

sutne u pojavi .

85



Tako postoji i psihološki faktor ekstenziteta, koji

ne može uć i u novu tvorevinu bez prenošenja delova

i l i karakterist ika rani je tvorevine. Na ovo svojstvo

preobražaja energi je iscrpno sam skrenuo pažnju u

jednom mom rani jem radu, gde sam pokazao da l ib i -

do ne napušta neku tvorevinu kao čist intenzitet i

prelazi bez ostatka, već da ovaj karakteristike sta-

r ih funkci ja prenosi na nove.

8e

Ova osobenost tol iko

štrči da čak daje povoda za pogrešne zakl jučke, ne

samo za pogrešne teori je već i za samoobmane sa te-

škim posledicama, npr. iznos l ibida izvesnog oblika

seksualnosti prelazi u neku drugu tvorevinu, pri tome

uzima sa sobo m iz vesne ' osobenosti sv oje rani je u p o-

trebe. U ovom slučaju lako je shvatit i tumačenje da

će dinamika nove tvorevine biti isto tako seksualna.

37

Il i iznos l ibida neke psihičke aktivnosti prelazi u bit-

no materi jalni interes, pri čemu individua pogrešno

veruje da je nova tvorevina isto tako duhovne pr i -

rode. O va j zakl juča k je u principu pogrešan, pošto

uzima u obzir samo relativnu sl ičnost dvaju tvorevi -

na, al i zapostavlja njihovu, isto tako bitnu različnost.

Praktično iskustvo uči nas sasvim uopšteno da se

neka psihička delatnost uvek može zameniti samo

ekvivalentno; tako patološko interesovanje, intenziv-

35

no pr ian jan je uz neki s imptom, može se zameni t i j e -

d ino i s t o tako intenz ivn im vez ivan jem za neko dru-



go interesovanje , zbog čega bez ovakve zamene n i -

kada i ne dolazi do od va ja nj a l ib ida od s im ptom a.

Ako j e energetska vrednost zamene manja , onda nam

je odmah jasno da se de l imičn i i znos energ i j e može

naći negde drugde, ako ne u svest i , onda u nesvesnim

maštanim ob l i č j im a i li u sm etn jam a »part ies su pe -

r ieures« f i z io loških funkci ja (da se poslužim spret -

n im Zaneov im i zrazom) .

Nezav i sno od ov og , dav no pozn atog i skustva ,

en erge t sko sh vat an j e om ogu ćava n am i j edn u dru gu

t eo r i j sk u f o r m u l a c i j u . P r e m a F r o j d o v o m k a u z al no m

shvatan ju po sred i su uvek j edne t e i s t e nepromen-

l j i ve supstanc i j e , seksualne komponente , na č i j e de j -

s t vo u kazu j e t u m ačen j e sa j edn o l i čn om ravn om ern o -

šću , š t o j ednom naglašava i sam Fro jd . Pr i rodno da

duh reduct i o ad causam i l i in pr imam f iguram ps iho -

l ošk i ne može n ikada da zadovo l j i preko svake mere

važn u

i d e j u f i n a l n o g r a z v i t k a ,

pošto svaka p rom ena

stan ja n i j e n i šta dru go do »sub l imac i ja« osn ovn e

supstanci je pa na ta j način vredi kol iko i nepodesan

izraz za jednu te istu staru stvar.

Ide ja razv i tka j e moguća samo onda kada se za -

misao nepromenl j i ve supstance ne h ipostaz i ra u ta -

kozvanu ob j ekt ivnu s tvarnost , kada se kauza lnost ne

postavi ka o ident i čna sa sam im po na ša nje m stvari ;



Prvo ob jašn jen je se i s crp l ju j e u značen ju causa

i po t pu n o prev i đa svrh ovn o zn ačen j e p rocesa regre -



s i j e . Na ovaj način stvaranje kul ture posta je puki su-

rogat , pošto j e incest nemoguć . Pos l edn je ob jašn je -

n j e , međut im, već os tav l ja mogućnost da se predv id i

sve ono što će proisteć i i z regresi je i i s tovremeno nam

om og uć u j e (Ja razu m em o š ta t reba da znače usp om en -

ske s l ike , ko je j e ponovo ož iveo regredirani l ib ido .

Pr i rodno da kauza l i s t ima ovo pos l edn je shvatan je i z -

g l eda neverovatno h ipotet i čno , međut im, f ina l i s t ima

» f iksac i j a za m ajk u« j e sa m ov o l jna pretpostavka ,

ko j o j zamera ju da potpuno prev iđa svrhu , ko ja se j oš

j ed i n o m ože sm at ra t i odgovorn om za pon ovn o ož i v -

l j avan je imaga majke . Adler , na pr imer , i znos i mno-

gobro jne zamerke ove vrs te prot iv Fro jdove t eor i j e .

Ja sam pokušao da oba g ledišta , svakako ne ekspl i -

c i tno , pomir im u mome radu P r eo b r a ž a j i i si m b o l i

l i b i d a W a n d l u n g en u n d S ym b o l e d e r L i b i d o ) , što je

imalo za posledicu da mi sa obe strane pr ip išu ne-

jasne i sumnj ive stavove . U tome sam del io sudbinu

neutralnih za vreme rata , ko j ima se često por i calo

čak i bona f ides.

Ono š to j e za kauza lno posmatran je č i n j en i c a j e -

ste za f inaln o s i m b o l i obrnuto . Sve ono š to j e j ednom

gledištu

i s t i n sk o ,

d r u g o m j e

n ei s t i n i t o

. S toga se mo-

ramo pomir i t i sa ant inomskim postulatom i svet ta-

k o d e posmatrat i kao psihički f enomen. Sigurno da je

suprotnost razvitku, ona f iksira l ibido za elementar-

ne č in jenice . Sa g ledišta rac ional izma ovo j e j edino

dobro, sa gledišta psihe 'međutim, ono je beživotno i



beznadežno dosadno, č ime naravno se ne por i če da

je pr ianjanje l ib ida za osnovne č in jenice za mnoge

l jude bezuslovno potrebno. Al i , ukol iko j e i spunjen

ovaj zahtev , ps iha ne može da zauvek ostane na ovo-

m e ve ć m ora da l je da se razvi ja , pošto se u n jo j

causa preobraća u sredstvo svrhe, u s imbol i čke i zraze

puta koj i j oš t reba da se pređe . Iskl juč ivo značenje

kauze, dakle , n jena energetska vrednost , t ime nesta-

je i ponovo se javl ja kao s imbol , č i ja pr iv lačna snaga

predstav l ja odgovara juć i kvantum l ib ida . Vrednost

kauze n ikada se ne može ukinut i postav l jan jem vo l j -

nog i rac ionalnog c i l ja . To j e uvek samo pripomoć

iz nužde.

Psihički razvi tak ne može da se odvi ja samo kroz

nameru i vo l ju , već mu j e pot reban at rakt ivan s im-

bol , č i j i kvantum vrednost i prevazi laz i vrednost kau-

ze . Formiranje s imbola ne može da usledi pre nego

što j e ps iha dovo l jno dugo proborav i la uz e l ementar -

ne č in jenice , š to znači to l iko dugo dok unutrašnje i l i

spo l j ašn je neminovnost i ž i votn ih procesa ne dovedu

do pre obr aža ja ene rgi je . K ad a bi čo ve k ž iveo č i sto

inst inkt ivno i automatski , onda bi preobraćanje mo-

glo da usledi prema č isto b io loškim zakonima. Nešto

od t oga v id im o j oš u duš evn om ž ivotu pr im i t ivnog

C. ENTROPIJA

Princ ip ekv iva lenc i j e j e prakt i čk i važno nače l o



energet ike , dru go ne op ho dn o dop un sko na če l o j'e

p r i n c i p en t r o p i j e . P reobraćan j a en erg i j e su m ogu ća

samo uz pr i sustvo raz l ike intenz i t e ta . Prema Karno-

ovom (Carnot ) načelu toplota se može preobrat i t i u

rad samo onda kada prelazi sa topl i j eg na hladni je

te l o . Međut im, mehani čk i rad se neprestano preobra -

žava u toplotu , ko ja se zbog svog niskog intenzi teta

v i še ne može ponovno preobrat i t i u rad . Tako zatvo -

reni energetski s i stem svoje razl ike u intenzi tetu po-

s tepeno i z j ednača va u rav nom ern u temperaturu ,

č ime j e i sk l jučena svaka da l ja promena. To j e tako -

zvan o

u m i r a n j e t o p l o t e .

P rinc ip en tro pi je j e u našem iskustvu pozn at

samo kao pr inc ip de l imičn ih procesa , ko j i predstav -

l ja ju re lat ivno zatvoren s i stem» Kao tako re lat ivno

zatvoren sistem može se posmatrat i i psiha. I njeni

en erge t sk i p reobraća j i dovode do i z j edn ačavan j a raz -

l i ka , ko j e p rem a B o l cm an ovo j f o rm u l ac i j i ,

4 0

n e v e r o -

vatno s tan je prevode u verovatno , č ime se , među-

t im, sve v i še ograni čava mogućnost da l j ih promena.

O va j p roces v i d i m o , n a pr i m er , kod f o rm i ran j a t ra j -

nog i re lat ivno nepromenl j i vog s tava . Pos l e početn ih

žestok ih ko lebanja u j ednačava ju se suprotnost i i po -

stepe no na staje n o v stav, č i ja j e ka sni ja stabi lnos t

utol iko veća što su b i le veće početne razl ike . Što j e

skrhanost , ko j i j edva da još smetaju , odnosno da se

mogu prebo le t i , i obrnuto , upravo na jveće suprotno -

st i i n j ihova konf lagraci ja potrebne su u stvaranju



vre dn ih i t ra jnih uspeha. Po što su našem iskustvu

pristupačni samo re lat ivno zatvoreni s i stemi , n ismo

nigde u s i tuaci j i da posmatramo apsolutno psihološku

entropi ju . Al i , š to j e jače zatvaranje ps ihološkog s i -

stema, t im se v iše dokazuje fenomen entropi je .

4 1

O vo

v id imo naroč i t o kod on ih ps ih i čk ih poremeća ja , ko j e

karakter iše intenzivno i skl juč ivanje spol jn jeg sveta .

Takozvana »a fekt ivna o tupe lost « demenc i j e prekoks

i l i š i zo f ren i j e zapravo podseća na f enomen entrop i j e .

Na i st i način t reba razumet i sve one takozvane de-

generat ivne promene , ko j e se razv i ja ju u znaku tak-

vih psiholoških stavova koj i t ra jno i skl jučuju vezu

sa spo l jn im svetom. Ovakvi re lat ivno i zdvo j en i , ps i -

hološki s istemi su i v o l j n o u sm er en i p r o ces i , kao

u sm eren o m i š l j en j e i u sm eren o o sećan j e . O ve f u n k -

c i j e se ba? i ra ju na i sk l juč iva n ju svega nep odesn og

što b i moglo da dovede do skretanja od i zabranog

pravca . »Pr ipad a juć i « e l ement i se prepu šta ju su pro t -

nom iz jednačavanju i na ta j način št i te od spol jn jeg

remetnog de j s tva . Tako ov i pos l e nekog vremena do -

s t i žu svo j e na jverovatn i j e s tan je , ko j e svo ju čvrst i -

nu poka zu je , na pr im er , u »u tvrđ en om « po jm u i li

»uhodanom« nač inu posmatran ja i td . Ko l iko su čvr -

ste ove stvari može odmeri t i onaj ko pokuša da raš-

č lani ovakve tvorevine , da otkloni kakvu zabludu i l i

ravnanju unutrašnj ih napetost i « i td . To j e nevol jn i

energetsk i nač in posmatran ja , ko j i j e svo j s tven sva-

kom čoveku . Z a n au čn og ps i h o l oga ova j n ač i n po -

smatran ja j e u , svakom s luča ju , bezvredan sve dot l e



dok n e o seća n eoph odn os t p rocen e ps i h o l ošk i h v red -

nost i . Ova j prob lem uopšte ne do laz i u okv i re raz -

m atranja f i z io lošk e psih olog i je , po što se o va bavi

f i z i o l oškom st ranom ps iho log i j e , kako j o j već samo

im e ka zuje . Ps ihi jatr i ja j e , ka o što j e pozn ato , na -

spram ps iho log i j e č i s t o deskr ipt ivna i sve do nedav-

no uopšte se ni je br inula

ο

ps ihološkoj kauzalnost i ,

čak j e ovu osporavala . Anal i t i čko j ps iho log i j i j e , me-

đut im , osta vl jen o da m or a razm otr i t i i ene rgets ko

g led i š te , pošto kauza lmehani c i s t i čko g l ed i š te Fro jdo -

ve ps ihoanal i ze n i j e dovo l jno da obuhvat i č in j en i cu

psiholoških v r e d n o s t i . V redn os t zah t eva kvan t i t a t i v -

n i po jam raz jašn jen ja , ko j i n ikada ne može zameni t i

kva l i tat ivn i po jam, kao na pr imer seksualnost . Kva-

l i ta t ivn i po jam j e obe lež j e neke s tvar i , neke supstan-

c i j e , nasuprpt t ome kvant i tat ivn i po jam j e obe lež j e

re lac i je intenziteta a nika da su ps tan ci je i l i stvari .

K va l i t a t i vn i po j am , ko j i n e obe l ežava n i kakvu su p -

stanci ju i l i s tvar i l i č in jenicu , j e v i še i l i manje arbi -

t rarni i zuzetak; uz to moram uvek da uračunam i

kva l i tat ivn i , h ipostaz i ran i energetsk i po jam. Nauč-

n o m kau za l n om ob j a šn j e n j u su ka t kad po t rebn e

ovakve pretpostavke , i pak ove se ne smeju pr ihvat i t i

D. ENERGETIZAM I DINAMIZAM

Do sada rečeno

ο energi j i odnosi se na

č i s t i p o -

j am energ i j e . Energ i ja j e , kao i n j en kore lat — po jam



vre m ena , s j e dn e strane nep osred ni , a pr ior i dat i

ob l ik posmatran ja ,

4 2

al i s druge k o n k r et a n , p r i m en j e n

i l i em p i r i j sk i p o j a m , koj i je apstrahovan iz iskustva,

kao i sv i naučni po jmovi .

4 8

P r i m e n j e n i p o j a m e n e r g i -

j e odnosi se uvek na ponašanje snaga, na pokrenute

supstanc i j e , pošto ene rg i ja dru ga č i j e i n i j e pr i s tu -

pačna i skustvu do zapravo preko posmatran ja pona-

šan ja pokrenut ih supstanc i ja . Stoga mi prakt i čk i go -

v o r i m o ο e lektr i čnoj energi j i i td . , naime tako kao da

je energ i ja svakako određena snaga . Iz ovog meša-

n ja empir i j skog , i l i pr imenjenog po jma, sa ob l i c ima

posmatran ja zb ivan ja , nasta ju ona konstantna brka-

nja »energi je« i »snage« . Na i st i način psihološki po-

jam energ i j e n i j e č i s t , već takođe konkretan i pr i -

menjen po jam, ko j i se u naš im razmatran j ima jav l ja

ka o seksua lna, vi talna, intelektu alna, m or aln a i td.

»energ i ja« , drug im reč ima u ob l iku nagona , č i j a nam

oč ig l edna , d inamička pr i roda da je za pravo s tvaran je

po jmovnog para le l i zma sa f i z i čk im snagama.

Zbog toga je njena ideja stara koliko i čovečanstvo>

Nju srećemo već u osnovnim gledištima primitivnih naroda.

Up, F. R. Lehmann,

Mana,

i moje navode u:

Ober die Psy-

chologie des Un bewussten

(Ges. Werke VII). Hubert et Mauss

P r i m en om č i s t o g p o j m a n a m a t e r i j a l e i s k u s t v a

n u žn o d o l a z i d o k o n k r et i z a c i j e i l i p r ed o ča v a n j a p o j -

m a ,

č ime dolazi i do pr iv ida kao da je i neka sup-

s tanc i j a i z ražena po jmom. Ovo j e s luča j , na pr imer ,



kod po jma f i z i čkog nebeskog prostora , ko j im se , i ako

j e e ter po jam, ipak kor i s t imo kao supstanc i j om. Ova

obmana j e ne i zbežna , pošto smo nesposobni da oče -

v idno predoč imo kvantum, i t o kvantum nečega . Ovo

nešto j e supstanci ja . Stoga se neizbežno hipostazira

svaki pr imenjen i po jam, i prot iv naše vo l j e , pr i čemu

uosta lom n ikada ne smemo zaborav i t i da ipak ima-

m o pos l a sam o sa po j m om .

Pred lož i o sam da po jam energ i j e , ko j i kor i s t imo

u anal i t ičko j ps iho log i j i , obe l ež im o r eč ju » l i b ido « .

Izbor reč i u nekim odnosima ne mora bi t i idealan,

ipak mi i zg l eda da ova j po jam već i z raz l oga i s t o -

r i j ske pravičnost i zas lužuje ime l ib ido . Fro jd j e po

prvi put stvarno prat io d inamičke psihološke veze i

povezano i z l ož i o a pr i t om se s luž i o komotnim i zra -

zom l ib ido , uosta l om sa spec i f i čno seksualnom de f i -

n i c i j om , sh odn o n j egovom opš t em i sh odn om g l ed i š t u ,

ko j e j e u pravo seksu a l n os t . P ored» l i b i da« F ro j d ko -

r i st i i i zraze »nagon« ( »nagoni v last i tog ja« ) i »ps i -

h i čka ene rg i ja« (na pr im er u T u m a č e n j u s n o v a ) .

K ak o se F ro jd ogran i čava tako reć i i sk l ju č ivo na

seksualnost i n j ene bro jne i zdanke , n j egovo j namer i

s toga i odg ova ra seksualna de f in i c i j a en erg i j e ka o

spec i f i čne nagonske snage . Nasuprot t ome, s obz i rom

v o » h t e n j e « , ό ρμ ή A r is to te la , P l a t o n o v » e r o s « , E m -

p e d o k l o v a » l j u b a v i (mržnja e lemenata« i l i Bergso-

n ov »e lan v i ta l « . I z ov ih po jm ov a uzeo sam sam o

očevidnost oznake, a l i ne i def in ic i ju ppjma. Izostav-



l j an j e i s c rpn i jeg ob j aš n j en j a ο o v o m p r o b l e m u u

m no g i m ran i j i m kn j i gam a svakako da j e k r i vo za

m noge nesporazum e , p r i

čemu mi se skoro sa sv ih

strana pr eb ac uje stvara nje ne ke vrste v i ta l i st ičkog

po j m a .

Sa reč ju » l ib ido« , kao što j e već rečeno, uopšte

ne povezu jem seksualnu de f in i c i ju ,

4 4

č i m e se , m eđu -

t im, pr isustvo seksualne d ina m ike i sto tako m alo

osporava kao b i l o ko j e druge d inamike , na pr imer

nagona g ladi . Već sam 1912. godine ukazao da to

m oj e shvatan je opšteg . ž i votnog nagona , nazva nog

l ib ido , s t o j i umesto po jma »ps ih i čke energ i j e « ko j i

sam korist io u knj iz i P s i h o l o g i j a d em en c i j e p r ek o k s .

Pri t om sam poč in io grešku , propust , j e r sam po jam

predstav io samo u n j egovo j ps iho loško j očev idnost i ,

p r i č em u sam pren ebregn u o n j egovu m et a f i z i ku , ko j a

je već b i la i z ložena u samom početku. Al i kada sam

po j am l i b i da sasv i m pos t av i o u n j egovo j o čev i dn o -

st i , korist io sam ga kao da je hipostaziran. Utol iko

snos im kr iv i cu za nesporazume. Zbog t oga sam nak-

n adn o u m o j o j kn j i z i P r i k a z p s i h o a n a l i t i čk e t eo r i j e

1913. god. izrič i to objasnio

»d a l i b i d o , sa k o j i m o p er i -

šem o , n e sa m o d a n i j e k o n k r et a n i l i p o z n a t v eć d a j e

z a p r a v o j ed n o X , č i s t a h i p o t ez a , s l i k a i l i žet o n , i s t o

uv ek autom atski h ipostazirat i zb og m ater i ja la k o j e

pruža i skustvo .

Potrebno je pr iset i t i se j oš j edne nejasnost i ko ja

pro i s t i če i z očev idnog kor i šćen ja po jma l i b ida i po j -



ma energ i j e uopšte ; t o j e u s f er i očev idnost i ne i z -

b e ž n o m e š a n j e e n e r g i j e s a k a u z a l n i m p o j m o m d e j -

stva , ko j i j e d inamski a ne energetski po jam.

Kauzalno mehani c i s t i čko g l ed i š te v id i č in j en i čn i

n i z a -b - c -d na s l edeć i nač in : a de j s tvu je na b , b de j -

s tvu je na c , i td . Ovde j e po jam de j s tva kva l i tat ivna

oznaka, dakle v i rtus uzroka, i l i drugim reč ima dina-

mika. Nasuprot tome f inal i st i čko energetsko g ledište

v id i ovo na s l edeć i nač in : a -b - c su sredstva energet -

skog preobraćan j a , ko j e bezu zročn o od a , od n evero -

vatnog s tan ja , preko b - c ent ropsk i prot i če ka vero -

va tnom stan ju . O vd e j e sasv im zao b iđen o uz roč no

dejstvo tako da su uzet i u obzir samo intenzi tet i de j -

stva. Ukol iko su intenzitet i istovetni , onda se umesto

a - b - c - d m ože pos t av i t i t akođe i w - x - y - z .

Mater i ja l i skustva u oba puta je n iz a -b-c -d , ipak

sa razl ikom da mehanic ist i čko g ledište i zvodi d ina-

mizam na svo j nač in posmatranog uzročnog de j s tva ,

dok en erge t sko posm at ran j e u m est o u zročn og d e j -

s tva posmatra ekv iva lenc i ju preobraćenog de j s tva .

T o znač i da oba posmatra ju n i z a - b - c -d , m eđu t im,

jedno g ledište j e kval i tat ivno, drugo kvant i tat ivno.

Kauzalno posmatran je i z mater i j a la i skustva apst ra -



3.

O S N O V N I P O J M O V I T E O R I J E L I B I D A

A. PROGRESIJA I REGRESIJA

Jedan od na jvažni j ih f enomena duševnog ž ivota

je progresi ja i regresi ja l ib ida. Pod progresi jom pre

svega t reba shvat i t i svakodnevno napredovanje ps i -

ho l oškog procesa pr i lagođ ivan ja . Kao š to j e poznato ,

pr i lagođavanje n i j e post ignuto j ednom zauvek , i ako

je čovek sklon da veruje u tako nešto , pošto često

meša post ignut i stav sa stvarnim pri lagođavanjem.

Z ah t ev i m a pr i l agođavan j a m ožem o u dovo l j i t i sam o

pom oću odgovara j u ćeg u sm eren og s t ava . P rem a t om e

ispu njen je pr i lagođa van ja od v i ja se u dv e e tape :

1 . Post i zan je s tava . 2 . I spunjen je pr i lagođavanja po -

104

nih u slova, k o j i zah teva ju nek i dru gi , a ne po sto jeć i

s tav . Tako može oseća jn i s tav , ko j i pokušava da po -

moću saosećanja udovol j i zahtevima stvarnost i , lako

da se sretne sa uslovima koj i se mogu i spuni t i samo



pomoću mis l enog s tava , t o j es t pomoću prethodnog ,

misaonog shvatan ja . U ovom s luča ju zakazu je ose -

ća jni stav . Time presta je i progresi ja l ib ida. Prethod-

no pr isutno ž ivotno osećanje se gasi , mesto toga ne-

pr i jatn o se p o v iša va psihička vre dn ost i zvesnih sv e-

snih sadržaja , nadiru subjekt ivni sadržaj i i reakci je ,

stanje posta je afekt ivno i sklono eksploz i j i . Ovi s imp-

tomi znače u st a v u , stazu l i b i d a . S tan je zastoja k a -

rakteriše r a sp a d p r o t i v u r ečn i h p a r o v a . Z a v r e m e p r o -

gres i j e l i b ida prot ivurečn i parov i su s j ed in j en i u ko -

ord in i ranom toku ps iho lošk ih zb ivan ja . N j ihovo uza-

j a m n o d e j s t v o o m o g u ć u j e u r a v n o te ž e n u r a v n o m e r -

nost procesa , ko j i b i bez unutrašnjeg prot ivdejstva

bio j edno stran i besm islen. Stog a se sv e ek strav a-

gantnost i i preteranost i s pravom smatraju gubi tkom

ravnoteže , pošto u takv im s luča j ev ima oč ig l edno ne -

dosta j e usag lašeno de j s tvo suprotn ih impulsa . Zbog

toga se sušt inom progresi je , ko ja j e uspešni produkt

pri lagođavanja , može smatrat i svo jstvo da impuls i

prot iv impuls , da i ne , dospe ju do ravnomernog uza-

j am n og de j s t va . O vo i z j edn ačavan j e i s j ed i n j avan j e

prot ivurečn ih parova v id imo , na pr imer , u procesu

razmišl janja pre neke teške odluke. U ustavi l ib ida,

novi delom normalno determinisani , ipak se s druge

strane bazira ju na pot i snuto j suprotnost i , ko ja , me-

đut im, za raz l iku od progres ivnog zb ivan ja , ne de lu -

j e uravnotežu juće već prot ivurečno , č ime se e f ekat



ne podst i če već ometa.

Borba suprotnost i b i se nekorisno stalno odvi ja la

kada se već sa i zb i j an jem konf l ikta ne b i uspostav -

l j ao proces r eg r es i j e , kretanja l ib ida unazad. Preko

međusobnog sudara suprotnost i do laz i do postepenog

obezvređ i van j a p ro t i vu rečn i h parova . G u b i t ak v red -

nost i stalno se povećava, i taj gubitak je jedino što

opaža svest . On znači isto što i regresi ju. Naime, u

to j mer i u ko j o j napreduje gubi tak vrednost i svesn ih

suprotnost i , povećava se vrednost sv ih onih psihičkih

procesa ko j i , s obz i rom na pr i lagođavanje , ne do laze

u obzir i s toga retko i l i n ikada ne dospevaju do sve-

sne pr imene. Kod ovih psihičkih e lemenata, ko j i ne

do laze u obz i r u pog ledu pr i lagođavanja na sred inu ,

rad i se ug lavnom

ο nesvesn im e lement ima. Zbog toga

raste vrednost pozadine svest i i nesvesnog, s ledstve-

n o čemu treba očekivat i da će porast i n j ihov ut i ca j

na svest . Zbog inh ib i c i j a , ko j e svesno upražn java nad

nesvesn im, nes vesne vrednost i p r iba v l ja ju seb i va ž -

nost na jpre samo ind i rektno . Inhib i c i j a , ko j o j pod le -

žu , j e pos ledica ekskluzivne usmerenost i svesnih sa-

držaja . ( Inhibic i ja j e ident i čno sa onim što Fro jd na-

z iva »cenzura« ) . Ind i rektna mani f es tac i j a nesvesnog

već uopšte inkompat ib i ln i sadrža j i i t endenc i j e , de -

l om nemora lne , de l om neestet ske , de l om i rac i onalne

odnosno imaginarne pr i rode . Ova j , u odnosu na pr i -

l agođavan j e o čev i dn o m an j e v redan karakt er , pos t ao

j e povod on om , u ps i h oan a l i t i čk i m sp i s i m a u ob i ča j e -



n om obezvređ i van j u du b i n a du še .

4 6

P r i p o v r š n o m p o -

smatran ju do laz i se do zak l jučka da j e uosta lom du-

b insk i mul j ono š to regres i j a obe lodanju je . A l i ako

se čovek n e zadrž i n a površn om posm at ran j u i po -

v ršn o j p rocen i obe l odan j en og m at er i j a l a , i ako odu -

s t an e da n a o sn ovu i zg l eda i svog predu beđen j a do -

nosi sud, on da će otkr i t i da se tu ne sag leda va ju

samo inkompat ib i ln i , pa s toga odbačeni os tac i svako-

dn evn og ž ivota i li nez god ne , ne pr ih va t l j i ve pra ten -

denc i j e an imalnog čoveka , već da tu l eže i k l i ce no -

v ih ž ivotn ih mogućnost i .

4 7

U ovome se sasto j i j edna

ed najveć ih vrednost i ps ihoanal ize , š to bez ženiranja

izvlač i na svet io dana inkompat ibi lne sadržaje , š to b i

b i o sasv im nekor i san , čak odbac i

ν podu hvat , kada za -

pravo u pot i snut im

sadrža j i m a n e b i l e ža l e m ogu ćn o -

st i obnavl janja ž ivota . Da je to tako i da tako mora

bi t i , n i j e poznato samo i z bogatog prakt i čkog i sku-

stva, već se može zakl juč i t i i z s ledećeg i z laganja .

P roces p r i l agođavan j a zah t eva u sm eren u svesn u

f u n kc i j u , ko j u karakt er i šu u n u t rašn j a kon sekven t -

nost i l og i čka čvrst ina. Kao što smo već v idel i , usme-

ren os t f u n kc i j e m ora da i sk l j u č i sve n eodgovara j u će ,

da b i m og l a da održ i p ravac . N eodgovara j u će p r i pa -





nužnu fazu u razv i tku , u kome, međut im, čoveku ne -

dostaje svest razvitka, pošto se nalazi u prisi lnoj s i -

tuaci j i , ko ja se tako predstavl ja kao da se sam na-

laz i u rano in fant i lnom , čak em br ion alno m stan ju



u maj č ino j u t rob i . Kada čovek os tane u t om stan ju ,

tek tada se može govor i t i

ο unazadnom razvo j u , i nvo -

luc i j i i l i degeneraci j i .

Isto tako ni p r o g r e s i j u ne treba mešati sa r a z v i t -

k o m ,

pošto stalni tok i l i protok ž ivota ni je obavezno

razvi tak i l i d i ferenciranje , budući da su i zvesne ž i -

vot in jske i b i l jne vrste od pamtiveka tako reć i za-

s ta l e na i s t om stupnju d i f erenc i ran ja i uprkos t ome

dal je nastavl ja ju ž ivot . Tako i čovekov duševni ž ivot

može b i t i progres ivan bez evo luc i j e i regres ivan bez

invo luc i j e . Evo luc i j a i invo luc i j a pre svega nemaju

ni čega za j edni čkog sa progres i j om i regres i j om, pr i

čemu su progresi ja i regresi ja zapravo č i sta ž ivotna

kretan ja ko ja , uprkos svog kretan ja imaju s tac i ona-

ran karakter . One odgovara ju onome š to j e Gete vr l o

lepo označio kao sistola i di jastola.

4 9

Pr ot iv ov ak vo g shvatan ja mi ta , na im e da m i t

pred stav l ja ps iho loške č in j en i ce , pod ign ute su ve ć

mnoge zamerke . Kao š to j e poznato čovek se t eško

može os l obod i t i i de j e da j e mi t u i zvesno j mer i a l e -

gor i j sko tumačen je ast ronomskih , metereo l ošk ih i l i

veg etat ivnih zbiva nja . Je dv a da se m ož e ospo ri t i

koegz i s tenc i j a tumačeć ih t endenc i ja , pošto posto j i

j e odakle pr imi t ivn i čovek uz ima ova j mater i j a l po -

t reban tum ačen ju . Uz pu t se ne s m e pr ev id e ti č i n j e -

n i ca da pot reba za kauza lnošću pr imi t ivnog čoveka

ni u kom slučaju ni je tako vel ika kao naša. Njemu je

u i zvesn o j m er i znatno m an je s ta lo do tum ače n ja



nego do prepr i čavanja fabule . Kod naš ih pac i j enata

t ako re ć i svakodn evn o m ožem o v i de t i kako n as t a j u

mi tske fantaz i j e — one se ne smiš l j a ju , već se pred -

stavl ja ju kao s l ike i l i n izovi predstava, ko je se na-

meću i z nesvesnog , a kada se verba l i zu ju , onda ove

ne retko im aju kara kter pov eza nos t i epiz oda i stih

vrednost i kao i mitska i z laganja . Na ovaj način na-

sta ju mitovi , zbog toga su i fantazi je ko je pot i ču i z

nesvesnog t o l iko srodn e sa p r im i t ivn im m i tov ima .

Ukol iko mi t n i j e n i š ta drugo do pro j ekc i j a i z nesve -

snog , a n i u kom s luča ju svesn i i zum, n i j e samo ra -

zuml j i va č in j en i ca da se svuda susrećemo sa i s t im

mitskim mot iv ima, već i da mit predstavl ja t ip i čne

ps i h i čke f en om en e .

Sada se nameće p i tan je kako energetsk i razu-

met i proces pro gres i j e i regres i j e . B ez da l jn j e g j e

jasno da se kod progres i j e i regres i j e rad i ο e n e r g e t -

sk i m p r o c es i m a .

t

Pr ogre s i ja b i se m og la up ored i t i sa

vodenim tokom, koj i se sa brda s l iva u dol inu. Staza

o d g o v a r a spec i f i čno j preprec i u pravcu t oka , rec imo

brani , ko ja k inet i čku energ i ju protoka preobraća u

po t en c i j a l n u s t a ti čku en erg i j u . N a do l ažen j em vod a

dati l ibido, već samo da se moraju dati ekvivalentne

transformaci je , pošto energetika vidi samo quantum,

al i nikada ne objašnjava quale. Tako su progresi ja i

regresi ja speci f ična zbivanja, koja se moraju shvatit i

kao dinamski procesi i da su

t

kao takvi, uslovl jeni



kval itet ima supstanci je . Stoga se progresi ja i regre-

si ja nikada ne mogu izvesti iz suštine pojma energi -

je , već se oye mogu energetski razumeti samo u nji -

hovim prot ivurečnim re lac i jama. Zašto posto j i pro-

gresi ja i regresi ja može se razumeti samo iz kvaliteta

supstanci je , dakle mehanicist ički kauzalno.

Progresi ja, kao neprestani proces pri lagođavanja

na uslove sredine, zasnovana je u vitalnoj neophod-

nosti pri lagođavanja. Nužda iznudava apsolutnu ori -

jentaci ju na uslove sredine i pot iskivanje svih onih

tendenci ja i mogućnosti koje s luže individuaci j i .

Nasu prot o v o m regresi ja je pri lago đav an je na

uslove vlastitog unutrašnjeg sveta i zasnovana je u

vi talnoj neophodnost i udovol javanja zahtevima indi -

viduaci je . Čovek ni je mašina u tom smislu da nepre-

kid no m ože postići isti radni učinak, već on m ož e

zahtevima sredine na idealan način potpuno odgo-

vorit i samo onda, kada je pri lagođen i svom vlasti -

tom unutrašnjem svetu, drugim reč ima ka da je

usklađen sa samim sobom. I obrnuto, na svoj vlastiti

unutrašnji svet može se prilagoditi i postići sklad sa

samim sobom samo onda kada se pr i lagodio us lovi -

hteo da kupi ove umetničke produkte tako da je taj

čovek bankrot irao pos le nekol iko godina. Njegova je

greška bi la što je ono što pripada unutrašnjem, in-

t imnom svetu preneo u sredinu, u spol jni svet , pri

čemu je pogrešno shvat io zahteve indiv iduaci je . Tako



up adl j ivo iznevera van je jedn e, do tada pog odn e

funkci je pr i lagođavanja , nalaz i svo je objašnjenje iz

tog t ip ičnog pogrešn og razu m evan je unutrašnj ih

zahteva.

Iako su progresi ja i regresi ja kauzalno zasnova-

ne u prirodi ž ivotnih procesa, s jedne, i uslova sredi -

ne, s druge strane, ipak ih moramo, pri energetskom

načinu posmatranja, shvatiti samo kao sredstvo i l i

prolazne tačke energetskog protoka. Sa te tačke gle-

dišta progresi ja i učinak pri lagođavanja koji proist i -

če iz nje s lede kao sredstvo regresi je , naime kao ma-

nifestaci ja unutrašnjeg sveta u spol jni svet , č ime je

stvoreno novo sredstvo za progres i ju promenjene

vrste , ko ja predstavl ja bo l je pr i lagođavanje na us lo -

ve sredine.

B. EKSTRAVEHZIJA I INTROVERZIJA

Progresi ja i regresi ja mogu se stavit i u vezu sa

ekstraverz i jom i introv erz i jom l ib ida. Progres i ja ,

ili e k s t r a v e r t n o , kada objekt i , to j est us lovi sredine

pretežno upl iv išu na vrstu i način progresi je , i l i in -

t r o v e r t n o , kada progres i j a mora da se pov inu je us l o -

v im a v lasti tog j a ( tačn ij e »su b jek t ivn om fakto ru« ) .

Isto tako regresi ja može usledit i na dva načina, i l i



kao uzmican je pred sred inom ( int r ο ve rzi ja ) i l i ka o

bekstvo u

čudan , ekstravagantan spo l jn i do živ l ja j

(ekstraverzi ja ) . Neuspeh premešta j ednog čoveka u

stan je turobnog razmiš l j an ja , dok drugog t era u ka-

fansko ski tanje . Ova dva razl i č i ta načina reagovanja ,

ko ja sam označio kao ekstraverzi ja i introverz i ja ,

5 0

odgo vara j u dvam a su pro t n im t ipov i m a zau z i m an j a

stava.

Libido se ne kreće samo napred i nazad, već ta-

kođe napo l j e i unutra . Ps iho log i ju ovog drugog kre -

tanja i scrpno sam iz lož io u mojo j t ipologi j i i zbog

toga ću se na ovom mestu uzdržat i od dal j ih navoda

u vez i sa ovom prob lemat ikom.

C. PREMEŠTANJE LIBIDA

U knj i z i P r eo b r a ža j i i s i m b o l i l i b i d a , dru gi deo ,

I I I pog lav l j e , upot reb io sam i zraz »premeštan je l i b i -

da « , da b ih t ime ozn ačio energe tski pre ob raž aj i li

p reobraćan j e . P od ov i m i z razom m i s l i m n a pom era -

nje ps ihičkog intenzi teta i l i vrednost i sa j ednog sa-

drža ja na drug i , shod no tako zvan om pre tvar an ju

Tako čovek, prepušten samome sebi , živi tako reći

kao pr irodni fenomen i ne stvara rad u pravom smi-

slu te reči . A l i kultura pred stavl ja mašinu po m oć u

koje se prirodni energetski potenci jal korist i za rad-

ni učinak. Sto je čovek uopšte došao do otkrića ove



mašine , m ora da je du bok o zasnovano u n jeg ov oj

prirodi , čak u prirodi živih bića uopšte, gde je već

sama živa m ateri ja energetski transform ator, pri

čemu život nekako, na još nepoznat način, učestvuje

u procesu pretvaranja. Život se odvi ja na taj način

što f izič ke i he m ijsk e uslov e koristi tako reći ka o

sredstvo za sv oju egzistenci ju. Z iv o telo je m ašina

koja primljeni energetski iznos ekvivalentno pretva-

ra u druge dinamičke manifestaci je . Ne može se reći

da se f iz ička energi ja pretvara u život , već samo da

je pretvaranje izraz života.

Isto kao što je živo telo mašina, tako i druga pri-

lagođavanja f i z i čkim i hem i jskim uslovima imaju

vrednost mašina, ko je omogućuju druge obl ike pre-

tvaranja. Tak o su sva sredstva ko ja su, i ia prim er,

životinji (nezavisno od direktnog hranjenja tela) po-

trebna za osiguranje i održanje egzistenci je , mašine

koje prirodni energetski potenci jal koriste za radni

učinak. Kad a daba r obara dr ve će i na taj način

ustavl ja vod ene toko ve, ond a je to radni učinak,

us lov l jen n jegovom d i ferenc i jac i jom. Njegova d i f e -

renci jaci ja je prirodna kultura, koja funkcioniše kao



sualnih analogi ja . »Bračni l ežaj na n j iv i « j e j edna

t akva ce rem on i j a : s e l j ak u z i m a svo j u žen u j edn e pro -

lećne noć i , vodi j e na n j ivu i tamo se pari sa n jom da

bi zeml ja b i la p lodni ja . Na ta j način se stvara b l i ska

veza i analogi ja , ko ja delu je kao kanal , ko j i se račva



i z kor i ta reke i odvodi vodu u centralu . Nagonska

energ i ja se usko asoc i ra sa n j i vom, tako da obde la -

van je zeml j e tako reć i dob i ja vrednost seksualne rad-

n je . Ova asoc i j ac i j a os igurava t ra jno presmeravanje

i n teresovan ja n a n j i vu . Z b og ovo ga n j i va p r i v l a č i

obrađivača , ova j se s t oga bav i n j i vom što , razuml j i -

vo , kor ist i p lodnost i zeml je .

Kao š to Mer inger vr l o l epo ukazu je , asoc i j ac i j a

l ib ida ( takođe i u seksualnom smislu) i zeml joradnje

izražava se i u jeziku.

5 3

P resm eravan j e l i b i da n a n j i -

vu pr i rodno da se ne vrš i samo preko seksualne ana-

l og i j e , već i pomoću d i rektne mađi j e dod i ra , na pr i -

mer kor i šćen jem »va lena« na n j i v i .

5 4

P r i m i t i vn i č o -

vek oseća preusmeravanje l i b ida tako konkretno , da

čak i zamor od rada tumači na ta j način što smatra

da ga je i scedio pol j ski demon.

5 5

Sv i već i poduhvat i

i radovi , kao oranje , l ov , rat i td . kod pr imit ivnog čo-

veka su praćen i u vodn i m m ag i j sk i m radn j am a an a -

l og i j e pom oću pr i prem l j en i h čaro l i j a , ko j e o č i g l edn o

im aju ps iho lošku svrhu , da preu sm ere l i b id o na

nužno nasta lu de latnost . U b ivo l sk im igrama p leme-

na Taos -Pueblos i grač i predstav l ja ju i s t ovremeno i

č i j a j e namena da mlade i na jmlađe pr iv ikne na l ov

i d a ih n a to ps ihičk i pr ipre m i . P re m a iz ves ta im a

s l i čn i » r i t es d ' ent ree« posto j e kod mnogih pr imi t iv -

nih p lemena.

5 6

K las i čn i pr imer j e Atn inga ceremoni ja

plemena Arunta. Ona se sasto j i u tome što se pr ipad-



nik p l em ena , odr eđe n da sprov ede u de l o osvetu ,

prvo mora »rasrdi t i « . To se č in i na ta j način što po-

g lavica kosu mrtvaca koga treba osvet i t i spaja sa pe-

n i som čoveka koga t reba »rasrd i t i « . Pr i t om pog lav i -

ca kleč i i obuhvata čoveka tako kao da nad nj im vrš i

seksualni čin.

5 7

V er u je se da se na ov aj na čin delu j e

da »se utr ob a čo ve ka zapal i od žu dn je d a osvet i

sm rt « . C ere m on i j a o č i g l edn o d ovo d i do i n t im n og

upoznavanja sv ih sa ub i j en im. T ime se kod svakog

rađa sklonost da osvet i mrtvog.

Cesto p r e k o m e r n a k o m p l ik o v a n o s t o v a k v i h c e r e -

moni ja pokazu je ko l iko j e pot rebno da se l i b ido i z

sv o j e pr i rod ne s t ru je , na ime svak odn evn ih nav ika ,

odvrat i i pr ivede , pr idoda neko j neob i čno j de latnost i .

M od ern o shvatan je ve ru e d a se ov o m ož e post i ći

j edn os t avn om vo l j n om od l u kom i da se t ako m ogu

odgonetnut i sve magi čne ceremoni j e , zbog čega se i

du go čeka l o n a odgovara j u će razu m evan j e p r i m i t i v -

n ih ceremoni ja . Međut im, ako se uzme u obz i r da j e

pr i m i t i vn i č ovek , u poređen j u sa n am a u m n ogo ve -

ćo j meri nesvestan, to j est da j e č i st pr i rodni feno-

men, i da stoga ono što mi nazivamo »vol ja« tako



M a g i j a j e prv i radni uč inak ko j eg pr imi t ivn i čo -

vek , pomoću s tvaran ja analog i j e , o t ima od nagonske

energ i j e . Ceremoni ja j e magi čna kada se ne vrš i zbog

efekt ivnog radnog učinka, već kada zastane na nivou

oček ivan ja . U ovom s luča ju energ i ja se prevod i na



nov objekt , pr i čemu se stvara nov dinamizam koj i .

m eđ ut im , osta je m agičan sve dot le d ok ne i zvrš i

e f ekt ivan rad . Prednost ko ja pro i s t i če i z magi čne ce -

remoni je sasto j i se u tome što novoposednut i ob jekat

sadrž i de j s tvene mogućnost i u odnosu na ps ihu . Po -

moću svo j e vrednost i de lu j e determini ra juće na up l iv

pr i f ormiran ju predstava , tako da j e duh dugo pr ivu-

čen ov im no v im ob je kto m i bav i se n j im e . Na ta j

nač in nasta ju radnje , ko j e se nad magi čn im ob jektom

izvode t obože kao i gra a na j češće imaju r i tmičk i ka -

rakter . Dobar pr imer za ovo su južnoamerički crtež i

na stenju koj i se sasto je od brazda, duboko ut isnut ih

u naj tvrđem kamenu. Oni su nastal i na ta j način , što

su s to l eć ima Ind i janc i t okom igre uvek i znova ka-

menom pov lač i l i brazde . Sadrža j c r teža j edva da se

može tumači t i , a l i s n j ima skopčana delatnost j e ne-

sr av n j iv o zn ača j ni ja .*

8

D et erm i n ac i j a du h a kroz ob j ek t e ko j i i m a j u m a-

g i čno de j s tvo ima za pos l ed i cu mogućnost da čovek ,

preko n eprek i dn og bav l j en j a ob j ek t om , t okom i g re

dolazi do svakakvih otkri ća ko ja b i mu inače pro-

makla . Kao što j e poznato upravo na ovaj način već

gi j ska era . Ostvario se čak i san alhemi je ο m o g u ć -

nost i pretvaran ja j ednog e l ementa u drug i . Magi j sko

de lovan je na da l j inu rea l i zova lo se kroz o tkr i će e l ek -

tr i c i teta . Mi imamo dakle dovol jno razloga da cenimo

stvaran je s imbola i da s imbolu posvet imo pažn ju kao



n eprocen j i vom sreds t vu , ko j e n am da j e m ogu ćn os t

da č i s t o nagonski protok energetskog procesa kor i -

s t imo za e f ekt ivn i radni uč inak . S igurno da j e vodo -

pad lepši od centrale, al i dira necessitas nas uči da

e lekt r i čno osvet l j en j e i e l ekt ro indust r i ju cen imo v i se

od l epe nekor i snost i vodopada , ko ja nam tokom šet -

n j e za vreme odmora omoguću je če tvr t sata už ivan ja .

Na i st i način kao što smo u stanju da u f i z i čkoj

pr i rod i samo ograni čen i deo pr i rodne energ i j e preve -

demo u prakt i čki upotrebl j iv i obl ik , tako i u našoj

ps i h i čko j p r i r od i m ožem o sam o m al i deo en erg i j e od -

vo j i t i od pr i rodnog t oka . Nesravn j ivo već i deo ne

m ože m o dohvat i ti , ve ć ov a j održava zak ono m ern o

prot i can je ž ivota . U ov im funkc i jama l i b ido j e i n v e -

s t i r a n

kao n j ih ov a nep rom en l j i va , spec i f i čn a snaga .

Samo tamo gde j e s luča j da s imbol nudi veću usmer-

l j i vost nego pr i roda , moguće j e l i b ido prevest i u dru-

ge ob l ike . Kul turna i s t or i j a j e dovo l jno pokaza la da

čovek poseduje re lat ivni v išak energi je , sposobne i za

drugač i j e kor i šćen je nego š to j e ono u č i s t o pr i rod -

n i m t okov i m a . Č i n j en i ca da s i m bo l om ogu ću j e ovo

skretanje dokazuje da ni je čvrsto f iks i ran sav l ib ido

va su rel igi jske ideje , s imbol i radnj i su ri tual i i l i ce-

remoni je . Oni su mani festac i j e i i zraz v iška l ib ida.

On i su i stovr em en o prelazi ka n ov im delatnost ima,

ko j e se mora ju spec i f i čno obe lež i t i kao kul turne de -

la tnost i , nasuprot zakonomernom prot i can ju inst ink-



t i vn ih funkc i ja .

Ja sam s imbol ko j i preobraća energ i ju obe leža -

vao i kao analogi ja l ibida

6 0

i pod t i m podrazu m evao

predstave ko j e su pogodne da ekv iva lentno i zraze l i -

b ido i da ga na ta j način i z prvobi tnog prevedu u

neki drug i ob l ik . Mi to l og i j a pruža bezbro jna poređe -

n ja ove vrs te , počev od svet ih predmeta , hur inga , f e -

t i ša , sve do f igure bogova. Ri tual i , ko j i su prat i l i sve-

t e predmete , čes to omoguću ju da se vr l o j asno pre -

pozna n j ihova pr i roda energetskog t rans formatora ;

tako, na pr imer , pr imit ivni čovek r i tmički t r l ja svo ju

huringu, na ta j način upi ja u sebe magičnu snagu

fet i ša a i s t ovremeno dode l ju j e i f e t i šu »nabo j « .

6 1

Viši

stupanj na i sto j l in i j i j e ide ja totema, ko ja j e naj te -

šn je povezana sa počec ima s tvaran ja za j edni ce i d i -

rektno vod i do ide j e pa lad i juma, zašt i tnog i p l emen-

skog božanstva , i i de j e organizac i j e l judskog društva

uopšte . Proces pretvaran ja l i b ida kroz s imbol odv i ja

se o d početka, čov eča nstv a i de lu je j oš uv ek . Sim bo l i

nikada nisu sv esn o sm i š j a n i , v eć su stvarani od stra-

ne nesvesnog putem takozvanog o tkroven ja i l i in tu -

ici je.

6 2

Zbog b l i ske povezanost i mito loških s imbola sa

s imbol ima snova i uz imajuć i u obz i r č in j en i cu da j e



se , naravno, ad inf ini tum mogu redukovat i na nj iho-

ve elemente.

Covek ne može i neće b i t i zadovol jan sa pr irod-

nim tok om stvari pošto uv ek ima višak en ergi je ,

kome se uvek može ponudit i energetski tok povol jni j i

od prirodnog, zbog čega nepogrešivo stalno teži za



ovim, ma kako ga često redukci jom pr inudno vraćal i

u prirodan energetski tok. Zbog toga smo došl i do

uverenja da, kada se redukuju necel ishodnosti , po-

novo uspostavi prirodni tok stvari i na taj način omo-

gući normalan život , redukci ju ne treba nastavl jat i ,

već naprotiv, potpomagati stvaranje s imbola tako da

ishod bude stvaranje pogodnog energetskog toka za

višak. Redukci ja na prirodno stanje za čoveka ni je

idealno stanje nit i čudotvorni lek. Kada bi prirodno

stanje bi lo ono stvarno, korisno, onda bi moral i zavi -

det i pr imi t ivnom čoveku na n jegovom nač inu ž iv l je -

nja. Al i to ni izdaleka ni je tako, jer primitivnog čo-

veka muče praznoverice, strahovi i pris i le , pored svih

drugih bolova i muka čovekovog života, i to u tol ikoj

meri da bi ga, kada bi ž iveo u našoj c ivi l izaci j i , pro-

glasil i teško neurotičnim ako ne i sumanutim. Sta bi

se reklo za jednog Evropejca koji bi se ponašao na

sledeći način: jedan Crnac je sanjao da su ga nepri -

jatel ji progonil i , zarobil i i živog spali l i . Sledećeg dana

naredio je rođacima da zapale vatru a on je položio

noge u vatru da bi , pomoću ove apotropejske cere-

primit ivnost i , kao sklonost ka igr i , mist i c i , »hero j -

s tvu« i td . , a l i pre svega dominantne č in j en i ce pr imi -

t i vne ps ihe : n j ena prepuštenost »s i l ama« ko j e su i z -

nad čovekove l i čnost i , b i lo da su to nagoni , a fekt i ,

su j ever ja , uobraz i l j e , čaro l i j e , vešt i ce , duhov i , de -

m on i i l i bogov i . R edu kc i j a vod i u po t pu n u prepu š t e -



nost pr imi t ivnog čoveka , ko j o j c i v i l i zovani čovek

smatra da j e umakao . I s to kao š to redukc i ja upozna-

j e č oveka sa n j egovom pod l ožn ošću » s i l am a« i t i m e

mu postav l ja j edan , skoro opasan prob lem, tako ga i

s intezno t re t i ran je s imbola dovod i do re l i g i j sk ih p i -

tanja , a li ne d o »problem a sada šnj ih re l ig i j sk ih i sp o-

vedan j a , ve ć do r e l i g i j sk i h prob l em a pr i m i t i vn og čo -

veka . Naspram s i la ko j e vr l o rea lno gospodare n j ima

čoveku mogu jamči t i zašt i tu i pomoć j ed ino i s t o tako

realne č in jenice ; n ikakav misaoni s i stem, već samo

neposredno i skustvo može da drž i prot iv težu s l epo j

si l i nagona.

P o l i m or f i zm u pr i m i t i vn e pr i rode n agon a kao re -

gu lator se suprots tav l ja

p r i n c i p i n d i v i d u a c i j e;

m n o -

gostruka i prot ivurečna rastrzanost susreće se sa kon-

t rakt ivn im j ed instvom, č i j a j e snaga i s t o t o l iko ve l i -

ka kao i ona nagonska. Đa, čak obe strane stvaraju za

samoregulac i ju neophodni par suprotnost i , ko j i j e već

često označavan kao pr i roda i duh . Osnovu ov ih po j -

mova č ine ps ih i čka s tan ja , i zmeđu ko j ih se čovekova

svest koleba kao kazal jka na vagi .



pa čak ne retko j e u najoštr i j em kontrastu sa inst ink-

t ima. Treba samo pomisl i t i na sve one užasne ri tuale

i običa je pr imit ivnih l judi , prot iv ko j ih se uzdiže sva-

ko pr i rodno osećan je , ko j i su u nesav lad ivo j suprot -

nost i sa oč ig lednošću stvari . Ove č in jenice prosto pr i -

s i l java ju na pretp ostavk u, da duh ovn i pr in c ip (pa



bi lo šta da se pod t im podrazumeva) sa strahovi tom

si l inom nadvladava č i sto pr i rodni . Može se reć i da

je i ovaj »pr i rodan« , i da oba pot i ču i z j edne te i ste

»pr i rode« . Ja uopšte ne sumnjam u ovo porek lo , a l i

moram da i s taknem, da se ova »pr i rodna« s tvar sa -

s to j i od konf l ikta dva ju pr inc ipa , ko j ima se , već pre -

ma sub jekt ivnom ukusu , može dat i ova j i l i ona j na -

ziv, i da je o v a su p r o t n o st i z r a z ,

α

m o žd a i o sn o va

o n o g n a p o n a , k o g a n a z i v a m o p s i h i č k om en er g i j o m .

I i z teor i j skih razloga mora u detetu posto jat i

j edan ovakav prot ivurečn i napon , j er bez n j ega ne

bi b i la moguća bi lo kakva energi ja , kao što j e već

Herakl i t rekao : πτό λεμ ο ς - πατή ρ πά νωγ.

6 5

K a o što sam

već naglasio ovaj konf l ikt se može shvat i t i i kao su-

pro t n os t i zm eđu j o š du boko pr i m i t i vn og b i ća n ovo -

rođen og čoveka i n j egove v i soko i zd i f e ren c i ran e n a -

s l eđene mase . Pr i rod no b i će karakter iše neskrhan

nagonski ž i vot zbog potpune prepuštenost i nagonima.

Ovom stan ju suprots tav l j ena j e nas l eđena masa sa -

stavl jena od m ne m skih ta loga svih i skustava niza

predaka. Ovoj pretpostavci se pr i laz i sa najrazl i č i -

dete duboko nesvesno . Najpre posta j e svesno samo

nagona i eventualno onog što se suprotstavl ja ovim

nagonima. To su vidl j ivi roditel j i . Stoga dete i ne

slut i da bi se kočnice mogle nalazit i i u njemu sa-

mom. Pravedno i l i nepravedno inh ib i c i j e se prenose

na rodi te l j e . Ova infant i lna predrasuda je tako čvrsto



ukoren jena , da l ekar i čes to u lažu ogromne napore

da paci jent ima privedu u svest da se zl i dtac koj i sve

zabranjuje nalazi mnogo manje i zvan nj ih već da se ,

naprot iv , kr i j e u n j ima samima. Sve što de jstvuje i z

nesvesnog , po jav l ju j e se pro j ektovano na drug ima.

Ne da bi drugi u ovome bi l i sasvim nevini , j er i naj -

gora pro jekci ja j e zakačena na kuku, pa ma kako

malu, ko ju j e ipak i sporučio neko drugi .

Iako se nasledna masa sastoj i od f iz iološki utrt ih

staza, ipak su intelektualni procesi predaka stvori l i

ove puteve . Ako ove staze dospeju u svest indiv idui ,

onda se to može zbi t i opet samo u obl iku inte lektual -

nih procesa; ako oyi procesi mogu postat i svesni samo

kroz indiv idualno i skustvo i s toga delu ju kao indi -

vidualna tekovina, ipak su to prapostojeće staze, koje

se sam o »popu n j av a j u « p om oću i n d i v idu a l n og i sku -

stva. Svako » izrazi to« i skustvo j e ovakav prodor u

staro, al i do tada nesvesno rečno korito .

Praposto jeće staze su čvrste č in jenice , tako ne-

porec ive kao i s t or i j ska č in j en i ca da j e čovek i z prvo -

bi tne pe ć ine u k o jo j j e stanov ao sazidao gra do ve .

F iloz ofs ki p o j aim d u h a j oš n i j e uspeo da svo j so p -

s tven i j ez i čk i t ermin os l obod i od nadmoćnih okova

i den t if ikac i j e sa d ru gač i j i m p o j m om du h a , n a i m e

»avet i « . Nasuprot t ome re l i g i j sk im g led i š t ima uspe lo

se da se govorno vez ivan je za duhove prevaz iđe na

taj način što se ist i duhovni autori tet obeležio kao



B o g . Tokom mi len i juma ovo g l ed i š te se razv i l o u f or -

mulac i ju onog duhovnog pr inc ipa , ko j i se postav l ja

inhib i t orno u odn osu na pu ke n agone . Izvan redn o

zn ača j n o u ovom po j m u j e oko l n os t da j e B og i s t o -

vremeno zamiš l j en kao tvorac pr i rode . On se sma-

t ra tvorcem on ih nepotpunih s tvoren ja , ko ja b lude

i greše , a i s t ovremeno i n j ihov im sudi j om i s t raža -

rom. Jednostavna l og ika b i rek la : ako sam pro i zveo

stvoren je ko j e b lud i i greš i a ko j e j e zbog svo j ih s l e -

p ih nagona bezvredno , onda sam oč ig l edno l oš tvorac

i n isam po lož io n i ka l fensk i i spi t. (O va j argu m ent ,

kao š to j e poznato , i grao j e znača jnu u logu u gnost i -

c i zmu) . A l i re l i g i ozno shvatan je se ne zbunju je ovom

kri t ikom, već tvrdi da su nepoznat i putevi i namere

Gospodnje . I s tvarno u i s t or i j i j e imao malog od j eka

gnost i čk i argument , pr i čemu oč ig l edno neop ip l j i -

vost predstave Boga odgovara v i ta lno j pot reb i pred

k o jo m b led i svaka l og ika . (Ov de se , razu m l j i vo , ne

rad i

ο Bogu kao stvari po sebi ,

v e ć s a m o

ο l judsko j

predstavi , ko ja j e kao takva legi t imni objekt nauke) .

Iako j e , dakle , po jam Boga duhovni pr inc ip par

razloga ona zadovol java po sebi nemoguće paradoks-

no sagledavanje Boga, saobraženo l judskim potreba-

ma i to tako, da se tome ne može suprotstaviti ma

kako na izgled ispravna logika. Stvarno i najf ini j im

traganjem jedva da bi se uspelo da se nađe pogod-

ni ja formula za ovu osnovnu činjenicu unutrašnjeg



viđenja.

Verujem da nisam rekao ništa suvišno kada sam

nešto detal jni je dotakao pr irodu osnovnih suprotno-

sti psihičke energije.

68

Frfc jdova teori ja podržava ka-

uzalno objašnjenje ps ihologi je nagona. Sa ovog g le -

dišta duhovni princip mora izgledati samo kao pri -

vesak, kao sporedni produkt nagona. Ukol iko se ovo-

me ne osporava inhibitorna i potiskujuća snaga, onda

se ova pripisuje utioaju vaspitanja, običajnim auto-

ritetima, konvencijama i tradici ji . Ove instancije sa

svoje strane crpu (po ovoj teori j i ) svoju snagu opet

iz potiskivanja, na putu circulus vitiosusa. Međutim,

duhovno se ne priznaje za ekvivalentnu protivtežu

nagonu.

Nasuprot ovome duhovno g ledište je ote lotvore-

no u rel igioznom saznanju, koje mogu da pretposta-

v im kao dovol jno poznato . Ovom gledištu Fro jdovu

psiholog i ja izgleda kao pretnja. M eđutim , ona ni je

nimalo drugači ja pretnja nego materi jal izam uopšte,

bi lo da je ovaj naučne i l i praktične prirode. Teori jska

jednostranost Frojdove seksualne teori je je bar s im-

svih vrsta , ipak posto j i takozvano sek su a l n o p i t a n j e .

Ne govori se ο p i tanju ubistva i l i p i tanju

srdžbe . Ne

preduz imaju se soc i j a lne mere prot iv on ih ko j i svo j e

loše raspoloženje prazne na drugima. A ipak sve su to

mani f es tac i j e nagona , a l i n j ihovo pot i sk ivan je i zg l eda

nam samo po sebi razuml j ivo . Jedino se seksualnost i



postav l ja znak p i tan ja . Ova j znak ukazu je na sumnju ,

na ime na sumnju da l i su dovo l jn i i podesn i naš i do -

sadašn j i mora ln i po jmovi i na n j ima zasnovane za -

konske inst i tuc i j e . Svako ko ima uvida neće ospori t i

da u odn osu n a ovo podru č j e v l ada j u v r l o pode l j en a

miš l j en ja . Prob lem ovakve vrs te ne b i posto jao , kada

u ovom pog l edu n e b i pos t o j a l a raz j ed i n j en os t j av -

nog mnenja . Očev idno da se rad i ο reakci j i prot iv

i suv i še r igorozne pr imene mora ln ih normi . Pr i t om

ni j e u p i tan ju rec imo prova la pr imi t ivn ih nagonskih

prohteva . Kao š to j e poznato ο ovakv i m prova l am a

n a g o n a j oš n ikad a se nisu br inu la ob iča jn a pra vi la

ni t i moralni kodeksi . Radi se ο ozb i l jno j nedoumic i

da li je

naše dosadašn je o b i ča jno shva tan je pr i ro de

seksualnost i i spravno i l i ne . Iz ove sumnje , pr i rodno,

pro i s t i če l eg i t imno interesovanje da se bo l j e i dub l j e

razume pr i roda seksualnost i . Ovom interesovanju ne

i z laz i u susret samo Fro jdova ps iho log i j a , već i mno-

gi drugi poduhvat i . Sto Fro jd s tav l ja poseban akcenat

na seksualnost , mogao bi da bude v iše i l i manje sve-

sn i odgovor na savremeno p i tan je , i obrnuto , pr i j em





I jeg razvi tka. Put ko j i vodi i z redukovanog stanja j e

stvaranje re l ig i j e indiv idualne pr i rode . Na ta j način i

indiv idualnost probi ja veo kolekt ivne l i čnost i , š to b i

u s tan ju redukc i j e b i lp nemoguće , pošto j e pr i roda

nagon a p o sv om e t ipu sasv im ko lekt ivna . Razv i tak

individualnost i j e i s to tako nemoguć i l i bar ozbi l jno



ometen , kada i z redukt ivnog s tan ja pro i s teknu subl i -

maci je i z nužde u i zvesne kul turne delatnost i , ko je su

po svome t ipu opet ko l ekt ivne . Ukol iko j e već ina l ju -

di kolekt ivna, onda su subl imaci je i z nužde uspesi l e -

čen ja ko j e ne t reba pot cen j i vat i , pošto ove mnogim

l j u d i m a om ogu ću j u da l j u egz i s t en c i j u u kor i sn o j de -

latnost i . U ove »kul turne delatnost i « spadaju i re l i -

g i j ske vežbe u okv i ru posto j eće ko l ekt ivne re l i g i j e .

Za d iv l ju j uć a š ir ina kato l i čke s imb ol ike pruža duš i

t u m ačen j a ko j a zadovo l j ava j u ve l i k i b ro j l j u d i odre -

đene narav i . Neposrednost odnosa prema Bogu , ko ja

karakter i še protestant i zam, udovo l java mist i čno j t e -

žn j i za samosta lnošću , a t eozo f i j a sa n j en im beskra j -

nim mogućnost ima predstava i z laz i u susret gnost i c i -

s t i čk im pog led ima i t romost i miš l j en ja .

Ove organizaci je i l i s i stemi su s i m b o l i σύ μ βοχον

— vero ispovest ) , ko j i om ogu ću j u čoveku da i zgrad i

du h ovn u pro t i vpoz i c i j u n aspram pr i m i t i vn e pr i rode

nagona , ku l turn i s tav naspram č i s to nagonskog ž iv -

l j en ja . To j e b i la odva jkada funkc i ja sv ih re l i g i j a . U

du g i m vrem en sk i m razdob l j i m a i za da l eko n a j već i

raz l i čnost i . Uko l iko mu uspe da svo ju proš i renu sve -

sn os t dovede do ko l ek t i vn og u važavan j a i p r i h vaća -

n j a , on pom oću n apon a su pro t n os t i p ru ža on a j pod -

st i ca j , ko j i j e potreban kul turi za n jen dal j i napredak.

Time ni je rečeno da je razvi tak indiv idualnost i

po svaku cenu neophodan i l i makar oportun , i ako



n ekom m ože i zg l edat i da , p rem a t vrđen j u da j e »n a j -

veća sreća dece ove zeml j e samo l i čnost « , posto j i re -

la t ivno mnogo l jud i ko j ima b i razv i tak ind iv idualno -

s t i b i o neophodan , naroč i t o u našo j ko l ekt ivno n ive l i -

sano j ku l turno j epohi , gde zapravo nov ine v lada ju

z e m a l j s k o m k u g l o m . P r e m a m o m , n a r a v n o o g r a n i č e -

nom i skustvu , među l jud ima zre l og doba posto j e

mnogi ko j ima bi upravo razvi tak indiv idualnost i b io

neophodna potreba; tako sam sebi stvor io pr ivatno

i ne oba vez no g ledište da je up rav o čov ek u zre log

doba našeg vremena neophodno da se vasp i ta j oš

korak napred u indiv idualnoj kul turi , pošto j e preko

školskog vaspi tanja , tokom mladost i i eventualno na

univerz i tetu , f ormiran i skl juč ivo kolekt ivno, tako da

je f ormalno prožet ko l ekt ivn im menta l i t e tom. Pr i -

l i čno često sam iskusio da su l judi zre log doba u ovom

pog ledu prek o svak og oček ivan ja sposobni da se

obrazuju , iako se upravo l judi , sazrel i i očvrs l i kroz

ž iv otn o i skustvo , na jv i še op i ru i sk l juč ivo redu kt iv -

nom gledištu .

Pr i rodn o da m ladalačko razd ob l j e ž i vota m ože

i unutrašnju sabranost, dakle individualnu kulturu.

Covek biološki ori jentisane prve polovine života, za-

hval ju juć i mladost i n jegovog ce log organizma, ima

mogućnosti da podnese proširenje ž ivota i da iz toga

načini nešto val ja no. Co vek drug e po lovin e života

prirodno da je ori jentisan na kulturu, dok mu sma-



nj ivanje snaga n jegovog organizma omogućuje po -

dre điv an je nagona kulturnim gledišt ima. Ne mali

broj propada na ovom prelazu iz biološke u kulturnu

sferu . Naše ko lek tivn o vaspitanje prak tički ništa

nema pr ipreml jeno za ovaj pre lazak. Kol iko mnogo

se ono brine ο vaspitanju mladih, toliko malo misli na

vaspitanje odraslog čoveka, za koga se uvek pretpo-

stavl ja — ne zna se s kakvim pravom — da mu više

ni je potrebno vaspitanje. Za ovaj izvanredno važan

prelaz od biološkog na kulturni stav. za preobraćanje

energi je iz biološkog obl ika u kulturni obl ik nedo-

staje mu tako reći bi lo kakvo uputstvo. Ovaj proces

preobračanja je individualno zbivanje i ne može se

iznudit i opštim pravi l ima i propisima. Preobraćanje

l ibida nastaje kroz s imbole. Stvaranje s imbola je fun-

damentalan problem, koji ne spada u okvire ovog

rada. Z b og toga moram da uputim na V po gla vl je

m o je kn j i ge Psihološki i ipori , gde sam iscrpno ob ra -

dio to pitanje.



4.

P R I M I T I V N I P O J A M L I B I D A

K ol ik o su po čec i re l ig i j skih stvara nja s im bola

u pravo vezan i za en erge t sk i po j am , pokazu j u n a j -

pr imi t ivn i j e predstave

ο

magi čno j potenc i j i , ko ja se

i s to tako može posmatrat i kao ob j ekt ivna snaga ko -

l iko i kao subjekt ivno stanje intenzi teta .

I lust rac i j e rad i navešću neko l iko pr imera . Prema

izvešta ju Mek Džia (McGee) Dakota Ind i janc i imaju

s l edeću predstavu ο to j » snazi« : sunce je v a k a n d a i

to ne o d r eđ en a vakanda i l i n ek a v a k a n d a, v e ć j e d n o -

s tavno v a k a n d a . M ese c j e vaka nda, i sto tako gr om .

munja , zvezde, vetar i td . Isto tako su i l judi , posebno

šam ani , vak and a, ka o i de m on i elem ena ta, fet iši i

ostal i predmet i r i tuala , ve l ik i bro j ž ivot in ja a takođe

i predel i sa upadl j iv im odl ikama. Mek Dži kaže : »Iz -

res ima vrt i se tako reć i oko t oga da u dovo l jno j men

poseduje ovu snagu .

Naroč i t o dragoceno j e zapažanje da se po jam kao

m a n i t u

s r e će kao u zv i k pr i l ikom b i l o kak vog ču dn o -

vatog opažaja . Isto i zveštava Hetervik (Hetherwick)

7

*

ο p l emenu Jaos , ko j i uzv iku ju m u l u n g u kada spaze

nešto čudnovato i l i neshvat l j i vo . Pr i t om mulungu



znači :

1 . duša čoveka koja se za ž ivota zove l i soka a u

smrt i posta j e mulungu ;

2 . ce lokupni svet duhova;

3 . j ednom predmetu na neki nač in inherentno ,

magi j ski de jstveno svo jstvo i l i snaga, kao na

primer ž ivot i zdravl je te la ;

4 . akt ivn i pr inc ip u svemu magi j skom, mister i -

o zn om , n esh vat l j i vom i n eoček i van om ;

5. ve l ika , duhovna snaga, i z ko je pot i če svet i

sve živo.

Sl i čan je

v o n g

po ja m sa Z latne O bale . V on g

može b i t i reka, drvo , amaj l i ja , i s to tako jezera , i zvo-

r i , pokraj ine , termitski brežul j c i , drveće , krokodi l i ,

majmuni , zmi je , pt i ce i td . Taj lor (Tylor )

7 4

vong snagu

tum ači po gr eš no anim ist ički ka o »d uh « i li »duša-<.

Međut im, t o j e , kako pokazu je upot reba reč i vong d i -

namska veza i zmeđu čoveka i n j egov ih ob j ekata .

P o j a m h i r u n g a

75

k od Au stral i janac a je i sto tak o

1. r i tual f l i predmet ;

2 . te lo indiv idualnog pretka (od koga pot i če ž i -

votna snaga) ;

β

3.

mis t i čno svo j s tvo nekih predmeta .

Sasvim s l i čan je c o g o po j am sa au s t ra l i j sko - gv i -

nejskog moreuza^Tores , ko j i se kor ist i kako imenično,



tako i pr idevno . Aust ra l i j sko a r u n k v i l t a j e par ale lni

po jam s l i čnog značen ja , samo j e on oznaka za z l e

magi j ske s i l e , i za z l og duha , ko j i za vreme pomra-

čen ja hoće da proguta sunce .

7 6

Iste je vrste i malajski

p o j a m b a d i , ko j i takođ e podraz um eva i z l e m ag i j ske

odnose .

Istraživanja Lumholca (Lurnhol tz )

7 7

su pokazala

da meksički huihol i s to tako sadrži osnovno shvata-

n j e ο snazi , koja kruži kroz l jude i r i tualne ž ivot in je

i bi l je ( jelen, riba, žito, perad itd. ) .

78

Iz i st raživanja Al i se Flečer (Fletcher) kod sever-

noam er i čk ih Ind i janaca pro i s t iče da po ja m vakan

obe ležava s l i čnu energetsku povezanost kao prethod-

no op i sani po jmovi . Oruž j e mladog čoveka j e vakan ,

n j eg a n e sm e d a d o d i r n e žen a

( j er će inače l ib ido i ste -

ć i ) . Zbog toga se pre borbe č i ta mol i tva oružju (da

b i s e o j a ča l o pom oću i spu n j avan j a l i b i dom ) . P om oću

vakana uspostav l ja se veza i zmeđu v id l j i vog i nev id -

l j ivog , i zmeđu ž ivog i mrtvog, i zmeđu dela i ce l ine

n ekog predm et a .

paja uz l i ca i stvari , i ogleda se u del ima koja se mogu

pripisat i samo njo j . — To je snaga i l i ut i ca j ko j i n i j e

f i z i čke , već takoreć i natpri rodne vrste , a l i se p o k a -

z u j e u f i z i čk o j sn a z i i l i b i l o k a k v o j s i l i i l i k v a l i t e t u ,

k o j i p o sed u j e n ek i čo v ek . M a n a n i j e n i g d e f i k s i r a n a

m o že se p r ev est i sk o r o sv u d a ; n j u posedu j u i m ogu j e

prenet i samo duhovi , b i lo da su to duše odvojene od



te la i l i natpri rodna bića ; s tvaraju j e zapravo indiv i -

dualna b i ća , i ako de j s tvu je kroz medi jume — vodu ,

kamen ili kost.«

7

®

Ovo i z lagan je j asno ukazu je da se kod mane kao

i kod drug ih po jmova rad i ο energetskoj predstavi ,

ko ja j ed ino

ob jašn java čudnovato č in j en i čno s tan je

ovih pr imit ivnih g ledišta . Naravno da nema ni govo-

ra

ο tome da je pr imit ivnom

čoveku data apstraktna

ideja energi je ; a l i nesumnj ivo da je n jegovo g ledište

konkret ist ieki predstadi jum apstraktne ide je .

S l i čna shvatan ja srećemo u po jmu

tondi

B a t a -

ka ,^ u po jmu atua Maora, u ant ili han Ponapa, u ka-

zinge

ili

kalit:

Peleva, u

anut

Kusaja , u

jaris

Tob i ja ,

u

ngač

M asai - lenda, u

andriamanitra

M alagasa, u

njom Eko ja i td . Skoro potpuni preg led da je Zeder -

b l om (Soderb lom) u svo j o j kn j i z i

Nastajanje vere

u

Boga (Das Werden des Gottesglaubens).

Lavdžoj (Lovejoy) zastupa g ledište — sa koj im

se sasvim slažem — da ovi pojmovi »nisu imena zai

nadnormalno i l i čudnovato , a s igurno i ne za ono što

pr inc ip j e »verovanje u snagu , za ko ju se pretpostav -

l j a da de j s t vu j e p rem a određen i m prav i l i m a i razu m -

l j i v im zakonima, snaga ko ja se može dokuč i t i i po -

dredit i« .

8 1

La vd žo j za ov o shva tan je pred laže naz iv

»pr imi t ive energet i cs« .

Mnogo toga što su istraživači animist ički shvat i l i

kao duh i l i demon i l i numen, spada u okv i re pr imi t iv -



n og po j m a en erg i j e . K ao š t o sam već pom en u o , zapra -

vo j e ne i spravno govor i t i

ο » po j m u« . » A concept ο ί

pr im i t ive ph i l osop hy « , ka ko se i zraz io

L a v d ž o j , n a r a v -

n o da j e pote ka o i z našeg m ental i teta . K o d nas b i to b i o

p s i h o l o šk i p o j a m en er g i j e , međut im kod pr imi t ivnog

čoveka t o j e

p s i h i č k i f en om en ,

koj i se opaža vezan sa

ob j ek t om . K od pr i m i t i vn og čoveka n em a aps t rakt n e

ide j e , po prav i lu nema čak n i j ednostavnih konkret -

n i h po j m ova , ve ć pos t o j e sam o preds t ave . Z a ovo bo -

gate dokaze pruža svaki pr imit ivni j ez ik . Tako i mana

ni je po jam, već predstava, ko ja se temel j i na opažaju

fenomenološk ih odnosa . Ona j e esenc i j a , »part i c ipa -

t i on myst ique« ko ju j e op i sao Lev i -Br i l (Levy-Bruhl ) .

U pr imi t ivnom govoru obe ležava se samo č in j en i ca

odnosa i osećanja ko je ova i zaziva , kao što pokazuju

neki od prethodnih pr imera, a l i ne pr i rodu i l i sušt inu

odnosa odnosno pr inc ip povezanost i . Nalažen je po -

godne oznake za vrstu i sušt inu vezivne snage b i lo j e

rezervisano za kasni je stupnjeve kul ture , ko j i su za

to uvel i s imbol i čne nazive .

U svom k l as i čn om radu »M a n a «* L e m a n ( L e h -

Osnovno shvatanje mane ponovo se , na animi -

st ičkom stupnju, vraća u personif ic iranom obl iku.

86

Ovde su duše, duhovi , demoni , bogovi , t i koj i vrše

i zvanredna de js tva . Ka ko Lem an s prav om pod vla -

č i , mani se još ne pripisuje ništa »božansko«, stoga

se u mani ne sme sagledavati prvobitni obl ic i ideje

ο Bogu. Al i uprkos tome jedva se

može osporit i da je

mana nužan i l i bar vrlo važan preduslov za nastaja-



nje ide je

ο Bogu, iako

možda ne i najpr imit ivni ja od

svih preduslova. Drugi neosporni preduslov je faktor

personi f ikac i je , za č i je ob jašnjenje se moraju razmo-

triti i drugi psihološki momenti .

Skoro univerzalna raš irenost pr imit ivnog shva-

tanja energi je je jasan izraz č injenice da je čovekova

svest još na ranom stupnju osećala potrebu da oči -

gledno označi opažene dinamizme psihičkih zbivanja.

Stoga, kada u našoj psihologi j i stavl jamo poseban na-

glasak na energetski način posmatranja, onda se to

odvi ja u skladu sa psihičkim činjenicama, koje su još

od iskona urezane u čovekovom duhu.









T R A N S C E N D E N T N A F U N K C I J A

Pod naz ivom » t ranscendentna funkc i ja« ne t reba

podrazumevat i n išta ta janstveno, tako reć i nadčulno

i l i metaf iz i čko , već ps ihološku funkci ju , ko ja se po

svom t ipu može upored i t i sa i s t o imenom matemat i č -

kom f u n kc i j om ko j a p reds t av l j a f u n kc i j u i m ag i n ar -

nih i realnih bro jeva . Psihološka »transcen dentn a

fun kc i ja« proist i če i z spa janja

svesnih i nesvesnih

sadržaja.

Iskustvo j e svakog, ko se bavi anal i t i čkom psi -

ho log i jom , bo ga to po du či lo da se svest i nes vesn o

retko s lažu in puncto sadržaja i tendenci je . Ovaj ne-

dostatak parale lnost i , kako i skustvo uč i , n i j e s luča-

jan i l i neplanski , već se temel j i na tome što se nesve-

sn o prem a svesn om odn os i kom pen zat orn o i l i kom -

plementarno. Ovo se može i obrnuto formul isat i i reć i

da se svesn o odn os i kom pl em en t arn o prem a n esve -

Iz ovog sklopa sam po sebi proist iče komplemen-

tarni stav nesvesnog prema svesti .

O dređeno st i usm erenost svesnih sadržaja je

svojstvo koje je vrlo kasno stečeno u istori j i pleme-

na, ko je u ve l iko j meri nedostaje današnj im pr imi -

t ivnim narodima. Isto tako ono je mnogostruko pro-

bi jeno kod neurotičara, koji se na taj način razlikuju



od normalnih utol iko što im je prag svesti pomični j i ,

i l i , drugim rečima, što im je prozirniji pregradni zid

između svesti i nesvesnog. Psihotičar se sasvim

nalazi

pod direktnim uticajem nesvesnog.

Određenost i usmerenost svesti je nadasve važna

tekovina, koju je čovečanstvo iskupi lo po cenu teških

žrtava a koja je , sa svoje strane, učini la čovečanstva

najveće usluge. Bez njih nauka, tehnika i c ivi l izaci ja

bi b i le jednostavno nemoguće , jer ove pretpostavl ja ju

pouzdanu trajnost , ravnomernost i c i l jnu usmerenost

psihičkih procesa. Ove osobine se za sve smatraju kao

neophodne, poče ν od najviših državnih č inovn ika,

preko lekara, inženjera sve do nadničara. Soci jalna

obezvređenost raste u onoj meri , u kojoj nesvesno

ovu osobinu iskl jučuje . Svakako da ima i ovde izu-

zetaka, naime stvaralačke nadarenosti . Takvim l ju-

dima predstavl ja prednost upravo ta prozirnost nj i -

hovog pregradnog zida između svesti i nesvesnog. Al i

soc i ja lnim organizac i jama, ko je upravo zahtevaju

ravnomernost i pouzdanost, po pravilu ovi izuzetni

pristrasno i ia predubeđenjem, jer ono izbira jednu

jedinu na račun svih ostal ih mogućnosti . Sa svoje

strane rasu điva nje uvek proističe iz iskustva, što

znači iz onog što već postoji kao poznato. Ono se.

dakle, po pravi lu nikada ne bazira na nečem novom

što je još nepoznato a što bi , pod izvesnim uslovima,

moglo bitno da obogati usmereni proces. Prirodno da



se ono ne može bazirati na tome, ukoliko nesvesni

sadržaji ne mogu da dopru do svesti .

K roz ovak av č in rasuđivanja usmereni proces

nužno postaje jednostran, takođe i kada je racionalan

sud mnogostran i na izgled bez predubeđenja. Naj-

zad, čak i racionalnost suda može biti prejudici jum;

pošto je razumno ono što nam izgleda kao razumno.

Dakle, ono što nam izgleda nerazumno, potpada is-

kl ju čiva nju i to zapravo· zbog s vog iraciona lnog ka -

raktera, koji je stvarno iracionalan, al i isto tako može

samo izgledati iracionalan, a da to u višem smislu

nije.

Jednostranost je neminovno, neophodno svo jstvo

usmerenog procesa, pošto je smer jednostranost . Jed-

nostranost je istovre m eno pred no st i nedostatak . I

kada izgleda da ne postoji nedostatak koji se površno

da primetiti , ipak uvek postoji u nesvesnom izrazita

protiv-pozici ja, ako se baš ne radi ο idealnom s lučaju

potpunog susreta svih psihičkih komponenti u jed-

nom te i s tom pravcu; s lučaju č i ja se mogućnost teo-



ma bol je pr i lagođeni stav može bi t i određeno vreme

vrlo koristan, al i postoj i vrlo malo s lučajeva gde je

jednokratna »kura« imala takav tra jan uspeh. Lekar-

ski optimizam, koji nikada ni je oskudevao u reklami,

zna da izveštava

ο def ini t ivnom

i z lečenju. Međut im,

čoveka ne »me da zavede l judska slabost praktičara,

već uvek mora imati pred očima činjenicu da se ž ivot

„nesvesnog nastavl ja i stalno dovodi do problematič-



nih situaci ja. Ne moramo bit i ni pesimist i ; jer smo

ipak svedoci mnogih dobrih uspeha, koj i su produkt

sreće i temeljnog rada. Ali to nas neće sprečiti u

tom e da raču nam o sa č in jen icom da anal iza ni je

»kura« jednom za uvek, već da je najpre samo više

i l i m an je tem el jno preudešavan je . Uostalom, nem a

ni jedne promene koja b i važi la bezuslovno i za dugo

vreme. Život se mora uvek iznova osvajat i . Posto je

dodu še izvan redn o trajni ko lektivn i stavovi , ko j i

om og u ću ju t ip ična ko nf l iktna rešenja . Kolekt ivni

stav ist ina glatko uvodi jedinku u društvo, pri čemu

on deluje na jedinku kao bi lo koji drugi ž ivotni uslov.

Ali teškoća paci jenata sastoji se upravo u tome što

se njegova indiv idualna datost ne može g latko uve-

st i u t ip ičnu normu, već zahteva indiv idualno kon-

f l iktno rešenje da bi se celokupnost l ičnosti održala

i ostala sposobna za život. Ovom zadatku nije doraslo

ni jedno rac ionalno rešenje a ne posto j i n i jedna ko-

lektivna norma, koja bi bez gubitka mogla da zameni

ne. Zbog toga dolazi do toga da se i oni paci jent i ,

ko j i su proš l i kroz temel jnu terapi ju , kasni je često

pon ovo obraća j u svom n ekadašn j em l ekaru , m o l e ć i

za pom oć . U poređen j u sa opš t om l ekarskom prak -

som ovo n i j e tako neob i čno , a l i t o ne demantu je samo

izvesni nepri jatni terapi j ski entuzi jazam, već i shva-

tan je da anal i za predstav l ja j ednokratnu »kuru« . Na

kra ju kra j eva j e vr l o neverovatno da b i mogla posto -



jat i takva terapi ja , ko ja b i uklanjala sve teškoće . Čo-

veku su pot rebne t eškoće , one spada ju u okv i re n j e -

govog zdrav l ja . Samo n j ihova nedo l i čna mera j e ono

što nekom izgleda suvišno.

Osnovno t erap i j sko p i tan je n i j e samo to , kako

otkloni t i t renutnu teškoću, već kako se uspešno mogu

sres t i bu du će t e škoće . P i t an j e j e : kakav du h ovn o - m o -

ra ln i s tav j e pot reban u odnosu na ometa juće ut i ca j e

nesvesnog , i kako se ova j može prenet i pac i j entu?

Odgovor se oč ig l edno sasto j i u t ome da j e po -

t rebno o tk lon i t i razdva jan je i zmeđu svest i i nesve -

snog. To se ne može post ić i t ime što će se sadržaj i

nesvesnog osudi t i j ednost rano i pomoću svesne pro -

cene, već naprot iv na ta j način što će se n j ihov smi -

sao prepoznat i kao kompenzac i j a j ednost ranost i sve -

st i i s tavi t i j o j i to na račun. Tendenci ja nesvesnog i

t endenc i ja svest i su ona dva faktora ko ja grade t rans -

c e n d e n t n u f u n k c i j u .

O n a se n a z i v a t r a n sc en d e n t n om ,

z b o g t o g a šo o r g a n sk i o m o gu ću j e p r e l a z a k i z j ed n o g



mel j za uv id u ona j proces , ko j i j a označavam kao

t ranscendentna funkc i ja .

Ni j e suv i šno ovde ubac i t i pr imedbu

ο

č e s t o p o -

m i n j an o j zam erc i da kon s t ru kt i vn a m et oda preds t av -

l ja sugest i ju . Metoda se naime zasniva na tome, da

se simbol (naime sl ika sna i l i fantazi ja) više ne pro-

c e n j u j e s e m i o t s k i , ka o znak i zvesn ih e l emen tarn ih

nagonskih zb ivan ja , već si m b o l i čk i , pr i čemu se pod



»s imbolom« shvata i zraz ko j i na na jbo l j i nač in i zra -

žava kom pleks no i od svesti j oš ne jas no shv aćen o

č in j en i čno s tan je . Pomoću anal i t i čkog rašč lan javanja

ovog i zraza ne dobi ja se ništa drugo do raz jašnjenje

e l em en t arn i h kom pon en t i i s t og , od ko j i h j e p rvob i t -

no s tvoren . T ime se ne por i če da povećani uv id u

e leme nte do i zvesno g s tepena im a sv o j e predn ost i .

A l i takav uv id vo d i m im o p i tan ja svrhe . Stoga se

mora odbac i t i rašč lan javanje s imbola u ovom stad i -

ju m u anal ize . M etod a razrad e smisla , ko j i j e k ro z

s imbol naznačen svakako je i sta kao i kod anal i t i č -

kog rašč lan javanja : sakupl ja ju se asoc i j ac i j e pac i j en -

ta ko je su po pravi lu čak dovol jne da se s intetski pr i -

mene . Nj ihovo kor i šćen je se opet ne odv i ja u semiot -

skom, već u s imbol i čkom pog ledu . P i tan je g las i , na

koj i smisao ukazuju dosećanja A, B, C, i td . , sagledani

za j edno sa mani f es tn im sadrža jem sna?

Jedna neudata paci jentkinja j e sanjala da jo j j e

germ an sko pism o) , znaci stare m udrosti , prastare

kulture, nasleđe čovečanstva, iz groba ponovo izneti

na svetlost dana.

Analitičko tumačenje

Pacijent kin ja ima izraženi kom pleks oca i bogatu erot-

sku maštu vezanu za oca koga je rano izgubila. Ona se uvek



stavljala na mesto majke, u svakom slučaju sa velikim otpo-

rom protiv oca. Ona nikada nije mogla da prihvati muškarca

sličnog ocu i stoga je protiv volje birala slabašne, neuro-

tične muškarce. I tokom analize žestoki otpori protiv lekara-

-oca. San iskopava njenu želju za očevim »oružjem«. Teorij-

sko razmatranje ovde bi bez daljnjega ukazivalo na falusnu

fantaziju.

Konstruktivno tumačenje

Izgleda kao da je pacijentkinji neophodno ovakvo oru-

žje. Njen otac je imao oružje. On je bio aktivan, i tako je

živeo računajući i sa teškoćama koje mu donosi njegov tem-

peramenat, zbog čega je doduše proživeo strasno buran život,

ali nije bio neurotičan. Ovo oružje je staro nasledno dobro

čovečanstva, koje je zakopano ležalo u pacijentkinji a došlo

na svetlost dana pomoću »iskopavanja« (analiza). Oružje ima

neke veze sa uvidom i sa mudrošću. Ono je sredstvo napada

i odbrane. Očevo oružje bila je strasna, nesavitljiva volja,

kojom je on krčio put kroz život. U tom pogledu pacijentki-

na ovaj postupak pr i tumačenju sna može se stavi t i

zamerka da je sugest ivan. Pri tome se , međut im, pot -

puno zaboravl ja da se nikada ne pr ima sugest i ja za

koju ne posto j i unutrašnja spremnost i l i da se brzo

rasprši ako se ipak pr ihvat i zbog posebnog insist i ra-

n ja . Sugest i j a ko ja se t ra jno pr ihvata uvek odgovara

j ako j p s i h o l oško j sprem n os t i , ko j a j e sam o provoc i -

rana sugest i j om. Stoga je ova zamerka besmislena i



pripisuje sugest i j i magičnu snagu, ko ju ona uopšte

nema, pošto b i inače u takvom s luča ju sugest ivna t e -

rapi ja imala fantast i čno de jstvo , š to b i dovelo do pot -

pune suvišnost i anal i t i čkih procedura. Al i , n i u kom

slučaju ni je tako. Osim toga zamerka da se radi

ο s u -

gest i j i

prev iđa č in j en i cu da pac i j entk in j ine asoc i j a -

c i j e ukazu ju na kul turno značen je mača .

Posle ove ekskurzi je vrat imo se p i tanju t rans-

cen den t n e f u n kc i j e . V i d i m o da t ran scen den t n a f u n k -

ci ja u terapi j i izgleda kao da je tako reći veštački

podst reknuta , pošto j e znatno podržava l ekareva po -

moć . Ako paci jent t reba da dođe do toga da sto j i na

sopstvenim nogam a, on da ne b i t reba lo da t ra jno

bude upućen na pomoć sa s t rane . Interpretac i j a sno -

va bi la bi , doduše, idealna, idealno sredstvo sinteze

nes vesn ih i svesn ih pod ataka , al i je isu više ve l ik a

prakt i čka teškoća sopstvene anal ize snova.

Z a u spos t av l j an j e t ran scen den t n e f u n kc i j e p o -

t rebni su nam podac i nesvesnog . Ovde nam se na jpre

kont inui tet , f ragmentarnost , s tvaranje analogi ja , po-

vršne asoc i j ac i j e po govorno j , zvučno j i l i s l ikovno j

s l i čnost i , kontaminaci je , i rac ionalnost i zraza, zbrka-

nost i i td . Sa po jačanim energetskim naponom snovi

dob i ja ju sređeni j i karakter , on i se dramat i čno kom-

ponuju , pokazu ju j asn i ju smisaonu povezanost a po -

većava se i vrednost n j ihovih asoc i jac i ja .

Kako j e energetsk i napon pr i spavanju po pra -



vi lu vr lo mal i , tako su snovi , u poređenju sa svesnim

sad ržaj im a, manje· vre dn i izrazi nesvesn ih sad ržaja ,

ko j i su vr l o t eško razuml j i v i u konst rukt ivnom po -

g l edu , nasuprot t ome na j češće l akše razuml j i v i u re -

dukt ivnom pog ledu . Stoga su snov i uopšte nepr ik la -

dan , odnosno t eško upot reb l j i v mater i j a l za t ranscen-

dentnu funkc i ju , pošto ova ob i čno postav l ja sub jektu

isuviše v isoke zahteve .

Zbog t oga moramo pot raž i t i druge i zvore :

Po sto je , na pr im er , nes vesn e inte rfere nci je u

budnom stan ju ,^ takozvane »s l obodno na i š l e asoc i j a -

c i j e« , nesv esne sm etn je delan ja , fa ls if ikat i sećan ja ,

zaboravnost , s imptomske radnje i td . Ovi mater i ja l i

su ob i čno kor i sn i j i u redukt ivnom nego u konst ruk-

t i vnom pog ledu ; on i su i suv i še f ragmentarn i i nedo -

s ta j e im duža vremenska povezanost , neophodna za

sm isaono razum e van je .

Drugač i j e j e sa sp o n t a n i m m a ša n j em . Fantazi je

no da ovo ni je uvek i svuda s lučaj . Gde ovo ni je s lu-

ča j , potrebne su posebne mere .

Pre nego š to pređem na ob jašn jen je ove posebne

metode , moram popust i t i pred l i čnim osećanjem, ko je

mi govori da se č i talac sumnjičavo pita, za što je za-

pravo korisna jedna ovakva priprema i zašto se na

svaki način moraju uzneti nesvesni sadržaji . Zar ni je

dovol jno , š to ovi s vremena na vreme vlast i t im sred-



stvima, najčešće nepri jatno, skrenu na sebe pažnju?

Za r se nesv esno m ora si lom izvlačit i na površin u?

C il j anal it ičke terap i je bio bi up rav o suprotn o, t j . da

se nesvesno oslobodi fantazi ja i na taj način ne-

utralise.

Ne izg leda mi suvišno da ovim pr igovor ima na

ovom mestu posvet im više pažnje , pošto metode pr i -

vođenja u svest nesvesnih sadržaja mogu izgledati

nove i neobične , pa čak i čudnovate . Zbog toga prvo

moramo da rašč ist imo sa ovim pr irodnim zamerka-

ma, da nam ne bi postale smetnja kada počnemo sa

demonstr i ran jem pomenut ih metoda .

Kao što je rečeno, nesvesni sadržaji su nam po-

trebni radi dopune svesnih. Kada bi stav svesti bio

samo u nešto manjo j mer i »usmeren« , onda b i nesve -

sno moglo da pritiče samo od sebe, što je i slučaj kod

svih onih l judi , kod kojih napon svesti na izgled ne

dost iže v iše stupnjeve , kao na pr imer kod pr imit iv -

nog čoveka . Kod n jega n i su potrebne n ikakve poseb-

psihe, al i uskoro se pokazuje da svesna asimilaci ja

komada koj i je reprodukovao san ni u kom s lučaju

ne dovodi do nestanka potresa kojim je determinisan

san. San »reprod uk uje« m irno dal je a auton om no

postal i sadržaj traume dejstvuje sa svojih pozic i ja i

to tol iko dugo dok se traumatska draž sasvim ne uga-

si. D o tog termina ništa ne koristi svesno »u oč a-

vanje« .



U praktičnim slučajevima ni je lako odlučit i da

l i je san uglavnom reakt ivan i l i samo s imbol i čno re -

produku5e traumatizirajuću situaci ju. Al i anal iza

može res i t i problem t ime što se u pos lednjem s luča-

ju reprodukci ja traumatske scene pomoću tačnog tu-

mačenja odmah dovodi do prestanka, dok reakt ivnu

reprodukci ju ne ometa anal iza sna.

Sa m o p o sebi je raz um ljivo da iste reaktivn e

snove srećemo.naroč i to kod bolesnih som atskih sta-

nja,

gde na odvi janje sna odlučujuć i ut i ca j ima npr .

jak bol . Po mome miš l jenju somatske draži samo izu-

zetno im aju determinirajuć i značaj . O ve se obič no

utapaju u simbolični izraz nesvesnog sadržaja sna, to

jest one se iskorišćavaju kao izražajno sredstvo. Ne

retko snovi pokazuju čudnovatu unutrašnju poveza-

nost i zmeđu nesumnjivo somatskog obolenja i odre-

đenog ps ih i čkog prob lema, pr i čemu f i z i čk i poreme-

ćaj zapravo izgleda kao mimički izraz psihičkog sta-

nja . Ovu značajnost pominjem više zbog potpunost i



ski, gde, dakle, don ekle l judska važnost dog ađ aja

(npr. smrtni s lučaj) objašnjava i l i bar pribl ižava ra-

zum evan ju nje gov u proročk u s lutnju il i ud al jenu

percepci ju. Telepatski snovi , koje sam posmatrao, u

već ini odgovaraju ovom obrascu. Nasuprot tome

m an ji br o j se odl iku je čudn ovatom č inje nico m da

manifestni sadržaj sna sadrži u sebi telepatsku kon-

stataci ju koja se odnosi na nešto sasvim beznačajno,



na prim er l ice nepo znatog i l i sasvim ind i ferentn og

čoveka, i l i izvestan razmeštaj nameštaja na indi fe-

rentnom mestu pod indi ferentnim uslovima, pr ispe-

će bezn ačajn og pisma, i td. Sa o vo m kon stataci jom

beznačajnosti , naravno, želeo bih samo da kažem da

se nisam nit i uobičajenim ispit ivanjem nit i anal izom

sukobio sa sadržajem či j i bi značaj »opravdavao« te-

lepatski fenomen. U takvim slučajevima može se, pre

nego u prvo pomenutim, mis l i t i na takozvanu s lučaj -

nost. Na žalost, hipoteza slučajnosti uvek mi izgleda

kao asylum ignorantiae. Sigurno da niko neće ospo-

ravat i da se dešavaju izvanredno neobične s lučajno-

st i , al i nj ihovu slučajnu prirodu iskl jučuje to što se

sa verovatnoćom može računat i sa nj ihovim ponav-

l janjem. Naravno da nikada neću tvrdit i da se u toj

zakonomernosti kri je nešto »natprirodno«, već samo

nešto što se još tačno ne uklapa u naša školska zna-

nja. Tako i sporni telepatski sadržaji imaju karakter

stvarnost i , ko j i prkosi svakom očekivanju verovatno-

će. Iako ni na koji način ne bih želeo da odmeravam

Zilberera (Silberer) .

10

S laganje sa Zi lbererom je uto-

l iko pr i jatni je š to je rezul tat međusobno nezavi -

snog rada.

O vo shvatanje prot i vureč i F ro jd ov om obrasou

utol iko što se odr iče od stvaranja određenog iz jašnje -

n ja

ο smislu sna.

Naš obrazac pre svega ukazuje na

to da je san s imbol i čno pr ikazivanje nesvesnog sadr-

žaja. On ne ispituje podrobni je da l i su ovi sadržaji



uvek i ispunjenje žel ja . Dal ja istraživanja, na što je

izriči to ukazao M eder, ja sno su na m pokazala da sek -

sualni govor snova ni u kom slučaju ne treba uvek

shvatiti na konkretistički način,

11

to jest da se radi

ο arhaičnom jez iku, ko j i je i spun jen svim bl iskim

analogi jama tako da ni je potrebno da se ovim sadr-

žajima prekriva stvarna seksualna sadržina. Zbog

toga ni je opravdano da se seksualni jezik sna smatra

konkretnim u svim pri l ikama, dok se ostal i sadržaji

tumače kao simbol ički . Međutim, č im se seksualne

fo rm e snenog jezika shvate ka o sim bol i nepozna tih

stvar i , tada se odmah produbl ju je sagledavanje b iv-

stva sna. O vo je M ede r podesn o iz lož io na jed no m

prakt i čnom Fro jdovom pr imeru .

12

Sv e dok se sek -

sualni jezik snova shvata konkretist ički , dot le će po-

stojat i samo neposredna, površna i konkretna rešenja

i l i odgovarajuća pasivnost , to jest oportunist ička re-

zignaci ja i l i uobičajeni kukavičluk i l i lenost . Al i tu

se neće stvorit i nikakvo shvatanje problema nit i od-

gućnost obmane mnogostruko veća nego kod čulnih

opažaj a , ipak sm elo i naivno p ro jek tuje m o našu sop -

stvenu ps ihologi ju u druge l jude . Na ovaj nač in sva-

k o stvara niz više i li m an je imaginarnih veza. k oje

su, uglavn om , zasnovane na ovak vim pro jekc i jam a.

Među neurotičarima čak često ima slučajeva gde je

fantast i čna pro jekc i ja tako reć i jedina l judska mo-

gućnost odnosa. Čovek, koga uglavnom opažam po-

m oć u m o j i h pr o jekc i ja j e

imago,

ili

nosilac imaga

ili



nosilac simbola

. Svi sadržaji našeg nesvesnog sveta

konstantno su projektovani u našu okol inu i samo

ukol iko izvesne svojstvenosti našeg objekta prozre-

mo kao pro jekc i je , kao imaginaci je , uspeće nam da

ove razl ikujemo od stvarnih svojstava objekta. Al i

ako nam ne prist igne u svest projektovani karakter

nekog svo jstva objekta , onda ne možemo drugači je

do da bezazleno smatram o da ov o svo jstvo stvarno

pripada ob jek tu. Sv i naši l judsk i odnosi vr ve od

ovakvih pro jekc i ja ; onome kome to u odnosu na l i č -

nosti n i je jasno, obrati l i bi pa žnju na psih ologi ju

štampe u zemljama koje vode rat . Cum grano sal is u

protivniku se vide sopstvene nepriznate greške. Iz-

vanredn e pr im ere srećem o u svim l i čnim polemikam a.

Ko nema u izvanrednoj meri sposobnost unutrašnjeg

krit ičn og stava prem a sam om sebi , taj ne će stajati

iznad sv ojih pro jek ci ja, već će se o bič no nalazit i

i spod nj ih , pošto pr irodno duh ovno stanje pre tpo-

s tav l ja posto jan je ov ih pro jekc i ja . Pro jekc i je nesve -

nog karaktera ovih veza »dok je sve u redu«. Al i kada

se razvi je paranoidni duševni poremećaj , tada se ove

nesvesne spojnice pojavl juju kao isto tol iko prisi lnih

spona, po pravi lu ukrašenih nesvesnim m ateri jalom

koj i je , nota bene, još za vreme normalnog stanja for -

mirao sadržaj ovih projekci ja. Dakle, sve dok životni

interes, l ibido, korist i ove projekci je kao pri jatne i

kor isne mostove sa svetom, dot le i pro jekc i je pred-

stavl ja ju pozit ivno olakša nje ž ivota. A l i č im l ibido



hoće da krene drugim putem i stoga započne da se

vraća preko rani j ih pro jekc ionih mostova, tada pro-

jekc i je de luju kao najveće prepreke, pošto e f ikasno

sprečavaju svako stvarno os lobo đen je od rani jeg

objekta. Tada se javl ja karakterist ičan fenomen da se

čovek trudi da po mogućstvu obezwedi i sniz i rani j i

objekt , da bi mogao da oslobodi l ibido. Al i kako se

rani j i identitet zasniva na projekci j i subjektivnih sa-

držaja, potpuno i konačno oslobađanje može usledit i

samo onda, kada se im ago, pre dsta vl jen u obje ktu ,

skupa sa svo j im značenjem vrat i subjektu. Ovo vra-

ćanje se odvi ja kroz svesnu spoznaju pro jektovanog

sadržaja , t j . pomoću pr iznavanja »s imbol i čke vred-

nosti« rani jeg objekta.

Učestalost ovakvih projekci ja je isto tol iko s i -

gurna kao i č injenica da se nikada ne st iče uvid u

nj ihov karakter . U ovakvoj s i tuac i j i uopšte ni je čud-

no što naivni čovek unapred prihvata kao samo po

se razumemo. Ono što u nama ne razumemo, ne ra-

zumemo ni u drugima. Tako se priroda obi lato po-

brinula da je s l ika drugog po pravi lu većinom sub-

jektivna. Kao što je poznato ni int imno poznanstvo niu kom slučaju ne mož e garantovati* ob jek tivn o p o-

znavanje drugog.

Ako se, kao što je to učini la Frojdova škola, jed-

nom započne sa tim da se izvesni manifestni sadržaji

sna prihvataju kao »ne-sebi -svojstveni« i l i »s imbo-



l ični« i da se objašnjava kako san, doduše, govori

ο »tornju« ali misli »falus«, onda je to samo sledeći

korak do onoga kada kažemo da san često priča ο

>seksualnosti«, ali ni u kom slučaju ne misli uvek

na seksualnost, isto tako da san često priča ο ocu ali

da zapravo misli na — samog

snevača. Naše imagi-

n ac ije su sastavni de lo vi n ašeg um a i kada naš san

reprodukuje nekakve predstave, onda su to u prvoj

liniji

naše

predstave , u či j em je stvara nju utkana

celokupnost našeg bića; to su subjektivni faktori koii

se u snu, ne iz spoljnih razloga već iz najintimnijih

podsticaja naše duše, ovako i l i onako grupišu i na taj

način izražavaju ovaj i l i onaj smisao. Čitavo istraži-

van je snova je uglavnom sub jektivn o a san je on o

pozorište gde je snevač scena, glumac, sufler, reži-

ser, autor, publika i kritičar. Ova jednostavna istina

je osnova on og shva tanja smisla sna ko je sam ja

označio kao tumačenje na subjektivnom stupnju. Ovo

teor i jske verov atnoće subjek t ivnog stupnja stvarno

ne bih m ogao da smis l im ni jed nu pr ihv at l j ivu za -

merku. Nasuprot tome drugi problem je znatno teži .

Ma kako da je s l ika objekta s jedne strane subjek-

t ivno sastavl jena, ona je , s druge strane, uslovl jena

objekt ivno . Kada ja u sebi reprodukujem, onda t ime

stvaram nešto us lo vl jen o kak o sub jekt ivn o tako i

objektivno. Da bi se odluči lo koja strana preteže u

danom slučaju, mora se prvo dokazati da l i se s l ika



reprodukuje zbog svog subjekt ivnog i l i ob jekt ivnog

značenja . Dakle , ako sanjam nekog čoveka sa ko j im

me povezuje vitalni interes, tada će s igurno tumače-

n je b i t i b l i že ob jekt ivnom stupnju nego drugom. Na-

suprot tome, ako sanjam indi ferentnog čoveka koj i

m i je dalek i stran u stvarnosti , tada j e tu m ač en je

bl iže subjekt ivnom stupnju. Al i je moguće — a takvi

slučajevi se praktički često sreću — da se snevač

iz indi feren tnog čov eka odm ah priseća nek oga za

koga je a fekt ivno vezan. Rani je b i se reklo — indi -

ferentno obl i č je je u snu namerno pomaknuto da bi

se prekri la nepri jatnost druge f igure. U ovom slučaju

preporučio bih da se s ledi prirodni put i da se kaže:

u snu je oč ig ledno ono afektom nabi jeno ne jasno se-

ćan je zamenjeno ind i ferentnim gospodinom X, č ime

bi se tumačenje pr ib l iž i lo subjekt ivnom stupnju. Ova

zamena predstavl ja učinak sna, koj i je svakako isto

što i pot iskivanje nepri jatnih sećanja. Al i ako se ovo

zum em ko l iko je ova j i sk l juč ivo sub jekt ivni k on -

f l ikt . Zbog razuml j ivost i že leo b ih da ovo pr ikažem

na jednom pr imeru :

Jednom sam imao l i čni konf l ikt sa gospodinom

A, pr i čemu sam postepeno stekao ubeđenje da je on

mnogo manje u pravu nego ja . U to vreme usnio sam

sledeć i san: »Zbog nekog problema konsultovao sam

advokata; na moje bezgranično zaprepašćenje on mi



je za konsultaci ju zatražio ništa manje od 5000 fra-

naka, čemu sam se energično usprotivio .«

A dv oka t je bezvredn a f igura iz sećanja m oj ih

studentskih dana. A l i pe riod studi ja je važan, je r

sam tada doživeo mnogo diskusi ja i rasprava. Među-

t im, uz osorni t ip advokata sećanje mi sa afektom

prinosi l ičnost gospodina A kao i još uvek prisutni

kon f l ikt . M ogu dakle da nastavim na obje kt iv no m

stupnju i da zakl juč im: Gospodin A se kr i je i za advo-

kata, dakle gospodin A postavl ja preterane zahteve.

On nema pravo. Tih dana ®ni je jedan siromašni stu-

dent tražio pozajmicu od 5000 franaka. Gospodin A

je, dakle, s iromašni student kome je potrebna pomoć,

pošto se nalazi tek na poč etku studi ja. Tak av čov ek

uopšte ne može imati neke zahteve nit i svog mišl je-

nja . Ispunjenje že l je b i lo b i : moj prot ivnik je t iho

obezvređen, sklonjen u stranu a meni je ostao za-

jamčeni mir . Međutim, u stvarnosti ja se na ovom

ka o i ond a, sva đala čki na dv lada va , t j . h oć e isuviše

l ibida da ist isne iz mene. Tako znam da spor sa A

neće da odumre zbog toga što parničar u meni j oš

uvek br ine za »pravičan« i shod.

Ovakvo razmatran je j e dove lo do rezu l tata ko j i

mi i zg l eda smisaon , dok j e tumačen je na ob j ekt ivnom

stupnju bi lo bez i shoda, pošto mi ni je n i najmanje

stal o do dokaza da su snov i i s p u n je n je že l j a . A k o mi



san ukazu je kakvu sam naprav io grešku , onda mi na

ta j nač in pruža m ogu ćno st da po pra v im m oj s tav ,

što j e uvek kor isno . Do ovakvog rezul tata , naravno,

dospev a se sam o p r im en om sub jekt ivn og s tupnja .

M a kako o č i g l ed n o b i l o t u m ačen j e n a s u b j ek t i v -

nom stupnju j ednog ovakvog s luča ja ono može b i t i

bezvredn o u n ekom dru gom , gde j edan po ž i vo t va -

žan odnos stvara sadržaj i osnovu konf l ikta . U tak-

vom s luča ju snenu f i guru naravno da t reba dovest i

u vezu sa rea ln im ob jektom. Kr i t er ium se uvek može

dokuči t i i z svesnog mater i ja la , i zuzev onih s lučajeva

gde dolazi u obzir prenos . Prenos lako dovodi do kr i -

vog zakl juč ivanja , tako da lekar i zg leda kao apso-

lutno neophodan deus ex machina i l i kao i sto tako

neophodan rekv iz i t s tvarnost i . Po pac i j entovom za -

kl jučku on to i j e st e. U ovakv i m s l u ča j ev i m a l ekarev

samokri t i čni stav mora odluči t i u kom stepenu je on

sam pac i j entov rea ln i prob lem. C im ob jekt ivn i s tu -

projekci ja u prenosu nalazi se u mome spisu O d n o s

i z m eđ u J a n esv esn o g .

1 5

Razuml j ivo mi j e samo po sebi da se onome ko

sam ni je anal i t i čar-prakt i čar neć e po seb no svide ti

ova razlaganja

ο » sub j ek t i vnom s tupn j u« i » ob j ek -

t i vnom s tupn j u« . A l i

š t o s e du b l j e bav i m o prob l em om

snova, t im više dolaze u obzir tehnička gledišta prak-

t i čnog lečenja . Za gornj i postupak potrebna je ona

ne um ol j iva pr inuda ko ju lekaru donosi svaki tež i



slučaj , pošto se uvek mora nastojat i da se sredstva

tako usav rše da se m ož e pružit i p o m o ć i u teškim

sluča jev ima. Imamo da zahval imo teškoćama u sva -

kodnevnom lečenju bolesnika da su nas pr is i l i l e da

f o rm i ram o sh vat an j a ko j a de l i m i čn o u zdrm ava j u t e -

mel j e našeg svakodnevnog menta l i t e ta . Iako sub jek-

t ivnost imaga spada u takozvanu samu po sebi ra-

zuml j ivu i st inu, ipak takav zakl jučak zvuči nešto f i -

lozofski , što je nepri jatno izvesnim ušima. Zašto je

to tako, bez dal jn jega proist i če i z napred pomenute

č in j en i ce da na ivna pretpostavka imago bez da l jn j e -

ga ident i f iku je sa ob j ektom. Svaki poremeća j ovakve

pretpostavke deluje na ovu vrstu l judi i r i t i ra juće . Iz

i stog razloga delu je nesimpat ično ide ja

ο sub j ek t i v -

nom stupnju ,

pošto ova ometa naivnu pretpostavku

ident i teta svesnog sadržaja sa objektom. Naš menta-

l i tet karakteriše to — kako su jasno pokazal i doga-

đaj i iz vremena rata

16

— da sa besram n om n a i vn o -

šću da jemo sud ο protivniku, a u krit ic i , koju iska-

se tek u izvesnim funkci jama i područ j ima os lobodio

od pr imarnog mist i čnog ident i teta sa objektom. Pr i -

m it ivni čovek ima, pr i minim um u samosvesnost i,

maksimum vezanost i za objekat , š to na njega može

vršit i čak i direktnu magičnu prisi lu. Čitava primi-

t ivna magi ja i re l ig i ja poč iva na ovom magi jskom od-

nosu prem a obje ktu , k oj i se ne sastoji ni od čega

drugog do od pro jekc i ja nesvesnih sadržaja u objekt .

Iz ovog početnog stanja identiteta postepeno se raz-



vi la samosvesnost , koja ide ruku pod ruku sa razl i -

kovanjem subjekta i ob jekta . Ovo raz l ikovanje ima

za posledicu uvid u to da su izvesna, rani je naivno

objektu pripisivana svojstva, u stvari subjektivni sa-

držaj i . L judi ant ičkih vremena, doduše , v iše nisu ve-

roval i da su papagaji i l i krokodi lova braća, al i su još

uve k bi l i ob avi jeni m agi jsk om m režom . U vez i sa

ov im tek je prep orod u X V II I vek u nač inio korak

napred. Al i kao *to je svima poznato, još smo vrlo

daleko od samosvesnosti koja bi odgovarala našem

znanju. Kada se zbog nečega sekiramo do besvesti ,

onda nas niko ne može ubedi t i da uzrok naše l jutnje

ne leži sasvim izvan nas, u onoj nepri jatnoj stvari

i l i čoveku. Dakle , verujemo da te stvar i mogu da

nas dovedu do l jutnje , eventualno čak da nam pore-

m ete san i li pro bav u. Stoga sm elo i neo gra niče no

osuđujemo predmet prepreke a t ime grdimo nesvesni

deo u nama samima, ko j i je pro jektovan u omrznut i



na pr imer ratova i revoluci ja . Realno posto janje ne-

pr i jate l ja , kome se mogu natovari t i sva z la znači oče-

v idno o lakšanje savest i . Čovek bar može smelo da

kaže ko je đavo, to jest postaje jasno da se uzrok

nesreće nalazi negde izvan a ne u sopstvenom stavt i .

Č im j e čovek s tekao uv id u donekle nepr i j a tne kon-

sekvence shvatan ja na sub jekt ivnom stupnju , j av l j a

se zamerka da je ipak nemoguće da svaka loša osobi -

na koja nas l jut i kod drugih l judi , pripada nama sa-



mima. Na ovaj način b i naime vel ik i moral i sta , fana-

t ički pedagog i popravi lac sveta ispal i kao najgori .

Ne bi imalo malo da se kaže ni ο bl iskosti dobrog i

zla, ο neposrednoj vezi para suprotnosti uopšte ah

ipak bi nas to isu više u da lj i lo od naše tem e.

Naravno da ne t reba preter ivat i sa shvatanjem

na subjekt ivnom stupnju. Radi se samo ο

nešto kr i -

t i čn i j em odmeravanju va l janost i . Ono š to mi pada u

oči na objektu, to će bi t i i stvarno svojstvo objekta.

Al i što je subjekt ivni j i i afekt ivni j i ovaj ut isak, t im

pr e to svo jstvo t reba shvat it i kao pr o je kc i ju . Pr i

tom, međut im, moramo sprovest i sušt insko razl iko-

van je i zmeđu osob ine s tvarno posto j eće na ob j ektu ,

bez ko je ne b i b i la verovatna pro jekci ja na objekt , i

vrednost i i l i značaja , odnosno energi je ovog svo jstva .

N i j e i sk l jučen o da se nek o svo j s tvo pr o j ek tu je na

objekt od koga u stvarnost i j edva da posto j i t rag kod

ob jek ta (npr . pr o je kc i ja m agi j sk ih kval i teta u n e-

ž ive objekte) . Drugači je stvar sto j i sa običnim pro-

svrhovan i smisaono i l i ometajući kao i paci jentov

prenos, pošto i on teži da uspostavi onaj bol j i raport,

ko j i j e neophodan za uočavanje izvesnih nesvesnih

sadržaja . Prot iv-prenos je kao i prenos nešto pris i l -

no, prinudno, pošto predstavl ja »mist ični« , t j . nesve-

sni identitet sa obje kt om . Pro tiv ov ak ve nesvesn e

veze katkad posto je

o t p o r i

, svesni, kada je stav su b -

jekta takav da svo j l ib ido da je jed ino dobrovo l jno no

dozvol javajući da se ovaj namami i l i otme; nesvesni ,



kad a sub jekt na jviše vol i da mu se l ib ido od uzm e.

Zbog toga prenos i prot iv -prenos s tvara ju , ukol iko

nj ihovi sadržaj i ostanu nesvesni , nenormalne i neo-

držive veze, koje imaju za c i l j sopstveno uništenje .

Takođe i kada se u objektu može naći trag pro-

jek tov an og svojstv a, i tada je praktični znača j p ro -

jekci je ipak č isto subjektivan i pada na teret subjek-

ta , pr i čemu je n jegova pro jekc i ja dodel i la pretera-

nu vrednost tom tračku svojstva.

A k o pro jekc i ja odgovara svo j s tvu ko je s tvarno

postoj i u objektu, to ipak projektovani sadržaj po-

sto j i i kod subjekta, gde on stvara jedan deo imago-

-ob jek ta . Sam im ag o-o b je kt je raz li č ite ps iho loške

vel ič ine koja zavis i od opažanja objekta; on je i po-

red svih opa žaj a a ipak na osn ovu svih opa žaj a po -

stojeća sl ika,

18

č i j e samosta lno ž iv l jen je osta je ne-

svesno sve dotle dok se sasvim ne stopi sa stvarnim

živ l jen jem ob jekta . Stoga svest ne pr iznaje samosta l -







t ivni stupanj tumačenja, Ja i Sopstvenost (Selbst ) ,

znak i s imbol , kauzalnost i f inalnost i td. predstavl ja-

ju i suviše vel ik i zahtev za funkci ju miš l j enja . Ovom

teškoćom se može objasni t i ž i lavo zadržavanje na-

zadnih shvatan ja ko j ima j e odavno pot rebna rev i z i -

j a . Da ovo n i j e samo moje sub jekt ivno shvatan je po -

tvrđuje i fanat i čka jednostranost i sekt inska i skl ju-

č ivos t i zvesnih »psihoan al i t ičkih« organ izaci ja . O va j

stav je , kao što je poznato, s i m p t o m i znači n a d k o m -



p en z o v a n u su m n j u

. A l i , ko p r im en ju je ps iho loške

kri ter i j um e na — sebe sam og?

Shvatan je snova kao in fant i lno i spunjen je že l j a

i l i kad f inalno ori jent isani aranžman u službi infan-

t i lnih htenja isuviše je usko i ni je u skladu sa biv-

stvom sna. San je , kao i svaki deo ps ihičkog jedin-

stva, rezul tanta ce lovi tost i ps ihe . Zbog toga možemo

očekivat i da se u snovima nađe sve ono što j e u ž i -

votu čovečanstva od davnina imalo znača ja . Kao god

što se čovekov ž ivot vr lo malo ograničava na ovaj i l i

onaj osnovni nagon, već se gradi na mnoštvu nagona,

pot reba , neophodnost i , f iz i čk ih i ps ih i čk ih us l ov l j e -

nost i isto tako malo se i san može objasnit i ovim i l i

on im e l ementom, pa ma kako j ednostavno pr ihvat l j i -

vo b i lo to tumačenje . Možemo bi t i s igurni da je ono

netačn o, pošto ni jed na jedn ostav na teor i ja nag ona

neće nikada bi t i u stanju da obuhvat i čovekovu dušu,

tu moćnu i tajanstvenu stvar, pa stoga ni njen izraz,

san. Da bismo bar donekle udovol j i l i onome što za-

K ada pr i t om u pot reb i m po j am B oga i l i i s t o t ako m e -

ta f i z i čk i po jam energ i j e

r

on da t o m oram da u č i n i m ,

pošto su t o s l ike ko j e se od prapočetka na laze u čove -

ko vo j du š i. P on ov o m ora m da n ag l asi m da n i j edan

moraln i zakon , n i t i po jam Boga , n i t i b i l o ko ja re l i -

g i j a n i j e spo l j a , s neba spopala l jude v eć sv e t o i m a

čo vek i n n u c e u seb i , zbog toga čovek sve to i s tvara

i z sebe . Stoga j e za ludna ide ja da j e pot rebno j ed i -

n o pr os ve ć iv an je da b i se rasterale ov e avet i . Id e je



moralnih zakona i božanstva spadaju u neuništ iv i sa-

s to jak čovekove duše . Zbog t oga svaka i skrena ps iho -

l og i j a , ko j a n i j e zas l ep l j en a du h ovn o sku čen i m , n ad -

m en i m prosveć i van j em , i m a da rasprav i ove č i n j en i -

ce . One se ne mogu odst rani t i ob jašn jen j ima i i sme-

javan j ima. U f i z i c i možemo b i t i bez s l ike bož j e , me-

đu t im , u ps iholo gi j i j e on a de f in i t ivn a ve l i č ina sa

ko jom ima da se računa i s t o kao sa ve l i č inama kao

što su : »a f ek at « , »n ag on « , »m ajk a« , i td . Na ravno ,

zb og več i t og m ešan ja ob j ek ta i ima ga ne m ože se

zamisl i t i raz l ika i zmeđu »bog« i » imago boga« i s to -

ga se mis l i da čovek , govoreć i

ο B o g u , ob j ašn j ava

»teo lošk i « ako govor i ο slici B ož j o j . P s i h o l og i j i kao

n au c i n e p r i pada da po t pom aže opredm et l j i van j e

Bož j eg imaga . A l i ona mora da , shodno č in j en i cama,

računa sa posto jan jem s l ike ο Bogu . I s to tako ps iho -

l og i j a ra ču n a sa n a gon om i n e p reu z i m a k om p e -

tenci ju da ustanovi šta j e to »nagon« u sušt ini . Sva-

kome j e j asno ko j e se ps iho loško č in j en i čno s tan je

st i . To se mora prepust i t i kazuist i čkom radu. Razla-

gan je opšt ih s tanov i š ta dove lo nas j e do da l j ih pro -

b l ema č i j e se pomin jan je ne može ob i ć i kada j e reč

ο snovima. Naravno da bi se imalo j oš m no go š ta

reć i

ο ci l ju ana l ize sno va , al i ka ko je anal iza sn ov a

i ns t rum ent anal i t i čkog postupka uopšte , ovo se može

uč in i t i samo u sk lopu sa i z lagan jem ce l okupnog po -

stupka. Al i da b i se temel jno i z lož i la sušt ina postup-

ka, potrebni su razl i č i t i predradovi , ko j i obuhvataju



problem sa razl i č i t ih strana. Pi tanje anal i t i čkog po-

s tupka j e i zvanre dno kom pleksn o , i ako se i zvesn i

autor i na dm eću u s imp l i fikac i j am a ve ru juć i da će

moć i da dovedu dot l e da se poznat i »koren i « obo l j e -

n ja vr l o j ednostavno i ščupa ju . Upozoravam na sve

lakomis l enost i u ovom pog ledu . V i še b i me radovalo

kada bi ozbi l jne g lave temel jno i savesno raspravi le

vel ike probleme koj i su i skrs l i zahval ju juć i anal iz i .

Stva rno b i b i l o vr em e da se akadem ska ps iho log i j a

jednom vrat i stvarnost i i nešto sasluša

ο stvarnoj

čovekovo j du š i a n e sam o ο laborator i j sk im eksper i -

m ent i m a .

V iše n e t reba da bu de tako da pro feso r i

sv o j im đac im a zab ran ju ju ba v l j e n j e sa anal i ti čkom

psiho log i j om i l i da im uskraću ju kor i šćen je anal i t i č -

k ih po jmova, i l i da se našoj ps ihologi j i zamera da na

nenaučni nač in »razmatra svakodnevna i skustva« .

Z n am da opš t a ps i h o l og i j a m ože i zvu ć i n a j veću ko -

r i s t i z ozb i l jnog bav l j en ja prob lemom sna , samo kada

a j a m o zg a n i k a d a n i j e r ea l i z o v a n , a neće se ni naći

T

inače b i se moglo i dokazat i da čovek ovako i l i ona-

ko misl i i l i dela zbog toga što su se u ovoj i l i onoj

će l i j i s jedini la i li razgra di la ov a i li ona je d in je n ja



be lančev ina . Ovakav nazor d i rektno vod i ka mate -

r i j a l i s t i čkom j evanđe l ju : »Ono š to čovek j e d e , to je

on. « Ova or i j entac i ja hoće da duševni ž ivot razume

kao asimi lac ione i d is imi lac ione procese u moždanim

ćel i jama, pr i čemu su ovi uvek zamišl jeni samo kao

laborator i j ske s inteze i dez integraci je , pošto j e odav-

no sasvim iskl jučeno da se ta zbivanja zamisle onako

kakp ih stvara život , kao da nism o u stan ju da sebi

predstavimo sam životni proces . Al i tako se moraju

zamisl it i ćel i j ski pro cesi ak o se prihva t i va žno st m a -

ter i ja l i st i čkog g ledišta . Time je , međut im, već pre-

vaziđen materi jal izam, ako se život ne može zamisl i t i

kao funkc i ja mater i j e , već samo kao po seb i samom

posto jeć i proces , ko m e su su bord inirane m ater i ja i

energ i ja . Ž ivot kao funkc i ja mater i j e zahteva gene-

rat io aequivoca . Na ovaj dokaz moraće j oš dugo da

se čeka. Al i kao što nemamo prava da život uopšte

shva t imo m ater i ja l i sti čki j edn ostra no i pr o iz vo l jno ,



χ

Ο BIVSTVU SNOVA



Ο B I V S T V U S N O V A



Od svih drugih

pr irodno-naučnih disc ip l ina me-

dic inska psihologi ja se odl ikuje t ime što raspravl ja

ο na jkompleksni j im problemima bez

mogućnost i

os lonca

ο sigurne eksperim entalne odre dbe , ek sp eri -

mentalne seri je i logično shvatl j iva č injenična stanja.

Nap rot iv , ona je suočena sa b ezb ro j pro m enl j iv ih

iracionalnih datost i ; duša je najneprozirni ja i najne-

pristupačn i ja tvor evin a sa k oj om se ikada bav i la

naučna misao. Doduše, mora se pretpostavit i da se

sve ps ihičke po jave nekako nalaze u kauzalnom nizu

u najš irem smis lu tog po jma, iako je uputno upravo

ovde ne smetnut i sa uma da je kauzalnost u krajnjo j

l in i ji sam o statistička istina. Stog a, m ožda , u iz v e-

snim s lučajevima ni je sasvim neumesno da se apso-

lutnoj iracionalnosti bar ostave otvorena vrata, iako

se u svim slučajevim a, ve ć iz heurist ičkih razloga,

jagnozu i prognozu bolesnih stanja . San se stvarno

bav i sa zdrav l j em i bo l ešću i kako on , zahval ju juć i

sv om nes vesn om por ek lu , grad i i s tvara i z r i znice

podpragovnih opažanja , u s tan ju j e da ponekad pro -

dukuje značajne stvari . Ovo mi j e često b i la pomoć

u s luča j ev ima otežane d i f erenc i j a lne d i j agnost ike kod

organ skih i ps ihog enih s im ptom a. Izvesni sno vi su

značajni i za prognozu.

2

A l i n a o v o m p o d r u č j u n e d o -

s ta ju sv i neophodni predradov i , kao br i ž l j i ve kazui -

st i čke zbirke i mnogo šta s l i čno . Zadatak budućnost i



j e da psihološki školovani l ekari s i stematski zapisu-

ju snove , pošto čovek često ima pr i l ike da stekne uvid

u sneni m ater i ja l k o j i se odn osi na ka sni je ja vl je n o

i zb i jan je po ž ivot opasnog akutnog obo l j en ja i l i čak

na letalni i shod, dakle na događaje ko j i se n isu mogl i

predv idet i u vreme uz imanja protoko la . I s t raž ivan je

snova uopšte j e već po sebi ž ivotno delo . Međut im, za

razradu u po j ed i n os t i m a po t rebn a j e saradn j a m n o -

g ih . Zbog t oga sam smatrao da j e bo l j e da u ovom

kratkom preg ledu fundamenta lne aspekte ps iho log i j e

i interpretac i j e snova iz lož im tako da i neiskusan na

ovom podru č j u m ože s t e ć i s l i ku

ο prob l em at i c i i m e -

tod i c i . Poznavalac ove mater i j e će mi dat i za pravo

što poznavanje nače lnost i smatram važni j im od go -

mi lan ja kazui s t ike , ko ja ipak ne može da zameni ne -

dostatak iskustva.

San j e deo

n ev o l j n e

ps ihičke delatnost i , ko j i ima

s l om. Stoga se snov i rado odbacu ju kao g lup i , besmi -

sleni i bezvredni .

Svako tumačenje sna je ps ihološki i skaz

ο i zve -

snim ps ihičkim sadržaj ima sna. Stoga tumačenje ni je

bezop asno, poš to snevač. po prav i lu često po ka zu je

čudnovatu oset l j ivost u odnosu ne samo na netačne,

već pre svega na i spravne pr imedbe . Kako j e samo

pod sasv i m posebn i m pre t pos t avkam a m ogu će obra -

di t i san bez saučestvovanja snevača, obično j e potre-

ban nesvakodnevan napor da b i se sačuvala takt i č -



nost , ukol iko se ne že l i da se nepotrebno oz lede tuđa

oseća nja . Sta t reba, na pr im er , reć i kad a pa ći jen t

ispriča niz nimalo pristojnih snova i na to postavi

p i tan je : »Zašto upravo - ja san jam takve snove?« Na

takvo pi tan je n aj bo l je j e ne dat i od go vo r , pošto j e

iz v iše razloga teško odgovori t i , naroč i to početniku,

dok se i suviše lako u takvoj s i tuaci j i kaže nešto neu-

mesno, i to upravo onda kada se smatra da se može

odgovor i t i na p i tan je . Razumevanje snova j e na ime

nešto tako teško , da sam odavno samom sebi stvor io

pravi lo da kada mi neko i spr i ča svo j san i potom za-

p i ta za m oj e m iš l j en j e , kaž em pre svega sam om e

sebi : »Nemam pojma šta znači ta j san. « Posle ovog

zakl jučka mogu započet i sa i spi t ivanjem sna.

Ovde će č i talac svakako postavit i pi tanje da l i se

uopšte i splat i u po jedinačnom slučaju t ragat i za smi -

s l om sna , pod pretpostavkom da snov i uopšte imaju

su vr lo česti , a li n i u k o m slu čaju nisu d ov ol jn i za

i zv lače n je odre đen e z akon om ernost i u sastavu sna .

Im a l j u d i ko j i povrem en o u vek i zn ova san j a j u

ist i san. Ovo se naroč i to sreće u mladalačkom dobu,

pon ek ad se ov ak vo pon av l j an j e p ro t eže decen i j am a .

Pri tom se ne retko radi ο vr l o u peča t l j i v i m sn ov i m a

tako da se neminovno oseća da on i » ipak mora da

nešto znače« . Ovo osećan je j e opravdano uto l iko š to

se i p r i n a j većem oprezu n e m ože zaob i ć i p re t pos t av -

ka da s v rem en a n a v rem e do l az i do određen e ps i -

h i čke s i tuac i j e ko ja da j e povoda snu . »Ps ih i čka s i tua-



c i j a« j e , međut im, nešto š t o j e , ako se može f ormul i -

sat i , ident i čno sa određenim sm i s l o m — ovo svakako

sam o ako se č ovek u porn o n e drž i po t pu n o n edoka -

zane hipoteze da se sv i snovi mogu dovest i u vezu

sa poremeća j ima že luca , l eđnim po loža j em spavača i

s l i čno . Ovakvi snovi u stvari daju podloge da se bar

naslut i izvesni kauzalni smisaoni sadržaj . Isto važi i

za takozvane t ip i čne mot ive , ko j i se mnogo puta po -

nav l ja ju u dug im ser i j ama snova . I ovde se t eško mo-

že m o otet i ut i sku da se »p od t im m isl i na ne što« .

A l i kako dospet i do verodosto jnog smis la i kako

b i se , u t om s luča ju , mogla potvrd i t i tačnost tuma-

čen ja? Prva , svakako nenaučna metoda , sasto ja la b i

se u tome što b i se na osnovu knj iga snova iz t ih sno-

va pror i ca l i buduć i događa j i , t ako da b i se pomoću

n j i h ovog kasn i j eg dešavan j a m og l o ver i f i kovat i t u -

i snev S isto tako do br o m og ao svesno da nas o b a ve -

sti ο tome. Na žalost , t ime su iscrpl jene mogućnost i

direktnog dokazivanja smisla.

Ve l ika je Fr ojd ov a zasluga što j e istraživanje

snova izveo na pravi put . · On je pre svega spoznao

da se tumačenje ne može preduzet i bez snevača. Reči

od koj ih je sastavl jen izveštaj

ο snu nemaju samo

j e d a n smisao ve ć su višesmislene. A k o ne ko sanja

sto, onda se još ni izdaleka ne zna šta znači snevačev

»sto«, iako reč »sto« izgleda nedvosmisleno dovol jna.



M i naim e ne zna m o jed no , i to da l i je taj »sto «

upravo onaj sto za koj im je sedeo otac kada je sne-

vaču otkazao svaku dal ju f inansi jsku pomoć i kao

nikogovića izbacio iz kuće. Glatka površina ovog sto-

la sa svoj im hladnim odsjajem izgledala mu je kao

simbol njegove katastrofalne nesposobnost i u svest i

dana kao i u snu noći . To je ono što naš snevač pod-

razumeva pod reč ju »sto« . Zb og toga nam je p o -

trebna snevačeva pomoć da b i mnoštvo značenja reč i

ograniči l i na bitno i uverl j ivo. Da »sto« označava ne-

pri jatni , glavni momenat u snevačevom životu, u to

bi mogao svako da sumnja ko ni je b io pr isutan. Me-

đutim, u to ne sumnja snevač, takođe ni ja . Jasno je

da je tumačenje snova u prvoj l in i j i dož iv l ja j ko j i

j e , pre svega pouzdano bez zamerke pr ihvaćen samo

od dva l ica.

Ako, dakle, dospemo do zakl jučka da »sto« u

Nema n ikakvog osnova pretpostavc i da b i nesvesna

zb ivan ja , ko ja č ine osnovu snova , po f ormi i sadr -

ž im b i la ograni čen i ja i j ednoznačni ja od svesn ih zb i -

vanja . Pre b i se za svesna zbivanja moglo pomisl i t i

da se ograničavaju na poznate t ipove , što se odražava

na pravi lnost i i l i čak monotoni j i svesnog ž ivota .

Da bi se utvrdio smisao sna, razradio sam jedan

postupak na osn ovu gor e nav eden ih saznanja , ko j i

sam označ io kao sn i m a n j e k o n t ek s t a , a koj i se sastoj i

u t ome da se za svaku važni ju po j ed inost sna pomoću



pr i sećan ja snevača utvrd i n j e na n i jansa značen ja .

Dakle , moj postupak ni je n išta drugači j i od onog pr i

deš i f rovan ju t eško č i t l j i vog t eksta . Rezul tat ove me-

tode uopšte n i j e uve k nep osred no raz um l j i v t ekst,

već pre svega često sam o zna ča jno up uć ivan je na

m n o g o b r o j n e m o g u ć n o s ti . J e d n o m s a m i m a o p a c i -

j enta , mlađeg čoveka , ko j i mi j e u anamnez i dao po -

datak da j e svečano veren i t o sa devo jkom i z »do -

bre « porod i ce . U n j egov i m sn ov i m a čes t o se po j av l j i -

va lo n j eno ob l i č j e na vr l o nepr i s to jan nač in . Iz kon-

teksta j e pro iz i š lo da nesvesno snevača i z sasvim dru-

gog i zvora kombinuje svakakve skandalozne pr i če sa

n j egovom veren i com , š t o m u j e b i l o sasv i m n epo j -

m l j i v o a , naravn o , i m eni . I z s ta lnog po na vl ja n ja

ovakv i h kom bi n ac i j a m orao sam da zak l j u č i m da

uprkos n j egovog svesnog o tpora posto j i nesvesna

tendenc i ja da se n j egova veren i ca može po jav i t i u

stavan. Su višn o je naglašavati da se sam o za vr lo

mal i bro j snova može nać i tako j ednostavno rešen je .

Sn iman je konteksta j e svakako j ednostava n ,

skoro mehani čk i rad , ko j i ima samo p r i p r em n i z n a -

ča j . Posledična izrada č i t l j ivog teksta , naime

i n t er -

p r et a c i j e sn a j e , nasuprot t ome, p o prav i lu am bi -

c iozni zadatak. On pretpostavl ja ps ihološko uživ l ja -

vanje , intuic i ju , poznavanje sveta i l judi , a pre svega

sp ec i f i čn a zn a n j a , ko ja zav i se kako od š ir ine ob ra zo -

vanja tako i od i zvesne » inte l l igence du coeur« . Sve

ove pre t pos t avke , u k l j u ču j u ć i čak i pos l edn j e pom e-



nutu, važe za v eši n u l e k a r sk e d i j a g n o st i k e uopšte .

Uopšte ni je potrebno šesto čulo da b i se mogl i ra-

zumet i snov i . A l i pot rebno j e v i še od šema bez t run-

ke duha, ko je se sreću u vulgarnim sanovnic ima i

od m i š l j en j a zasn ovan og n a predu beđen j u . T reba od -

bac i t i s t ereot ipno i z lagan je snenih mot iva ; opravda-

na su samo spec i f i čna značen ja do ko j ih se može doć i

br i ž l j i v im sn imanjem konteksta . I kada se poseduje

ve l iko i skustvo na ovom područ ju . Covek j e uvek i z -

n ov a pr i n u đen - da pred svak i m sn om pr izn a svo j e

neznanje i da se , odr i čući se sv ih predubeđenja , pr i -

pravi na nešto sasvim neočekivano.

Ma kako se snovi odnosi l i na određenu tako stvo-

renu svest i na određenu psihičku si tuaci ju, isto tako

duboko l eže n j ihov i koren i u nesazna jno j , tamnoj po -

zadini fenomena svest i . Usled nedostatka bol jeg i z -

đut im, n i j e uvek tako i zražena ; ponekad san može da

donese modi f ikac i j e i l i da samo neznatno odstupa od

svesnog s tava i l i t endenc i ja ; ponekad čak može i da

koincidira sa sadržaj ima i tendenci jom svest i . Da bi

se f o rm u l i sa l o ovo pon ašan j e kao j ed i n i m ogu ć i po -

jam nudio mi se k o m p en za c i j a , ko j i j e , kako mi i z -

g leda, j edini u stanju da smisaono sažme sve načine

ponašanja sna . Kompenzac i ju t reba s t rogo raz l ikovat i

od k om p l em en t i r a n j a . K om pl em en t j e sku čen i og ra -

n i čen po j am , n edovo l j an da odgovara j u će ob j asn i

fu nk c i ju sna , pošto ozna čava dop un ski o dn os ko j i



prot i če tako reć i pr is i lno .

4

N asu pro t t om e k om p en za -

c i j a j e , ka o što to sam term in kaže , sr av n j iva nj e i

up or eđ iva nje razl i č i tih pod atak a i li g ledišta , us led

čega nasta j e i z j ed n a čen j e ili i s p r a v l j a n j e .

U ovom pog l edu pos t o j e t r i m ogu ćn os t i . K ada j e

stav svest i prema ž ivotnoj s i tuaci j i u ve l iko j meri

jedn ostran , san se sta vl ja na sup rotn u stranu. A k o

svest zauz ima po loža j re lat ivno b l i zak oznac i »sred -

n je« , san se zadovo l java var i j antama. Međut im, ako

je po loža j svest i »ko rek tan « (adekva tan) on da san

ko inc id i ra sa svešću i t ime podv lač i n j ene t endenc i j e ,

bez gubl j en ja snu svo j s tvene autonomi j e . Kako se pr i

t om n ikada s igurno ne zna kako t reba vrednovat i s i -

tuac i ju svest i nekog pac i j enta , t ime j e već unapred

i sk l jučeno tumačen je snova bez i sp i t i van ja snevača .

Al i i kada pozna jemo svesnu s i tuac i ju , t ime j oš uvek

n e zn am o ο stavu nesvesno g . K ak o nes vesn o n i j e

kva usaglašenost . Međutim, č injenica je da često ne

posto j i i stoga je o v o osno va nesa gledivo g m noštv a

psihogenih nezgoda, od teških nesrećnih slučajeva i

obol jenja do bezazlenog lapsus l inguae. Fro jdova je

zasluga što je ukazano na ove odnose.

5

Iako je kod znatno veće g bro ja s lučajeva c i l j

kompenzaci je uspostavl janje normalne ps ihičke rav-

noteže , č ime se posvedočava da je kompenzaci ja neka

vrsta samoregulaci je psihičkog sistema, ipak se ne

smemo zadovol j i t i sa ovim saznanjem, pošto u izve-

snim uslovima i kod izvesnih slučajeva (npr. kod la-



tentnih psihoza) kom pen zaci ja do vo di do fatalnog

ishoda (prevaga destruk tivnih težn ji ) , na p rim er sa -

moubistva i l i drugih nenormalnih radnj i , ko je su »pi -

sane« u životnom planu izvesnih opterećenih osoba.

U terapi j i neu roza p ostavl ja se zadatak p o n o v -

nog, pr ib l ižnog uspostavl janja sklada izmeđ u »s ve -

snog« i »nesvesnog«. Kao što je poznato, ovo se može

postići na različite načine, poče

ν od »pr i rodnog na -

čina života« , racionalnpg ubeđivanja, jačanja vol je

sve do »anal ize nesvesnog«.

Pošto jednostavni je metode tako često otkazuju

da, u tom slučaju, lekar više ne zna kako dal je da

postupa sa pac i jentom, kompenzatorna funkci ja sno-

va pruža dobrodošlu pomoć . Ovo ne stoga što b i sno-

v i modernog čoveka neposredno dal i pogodni lek , kao

što se tvrdi za inkubacijske snove koji su se snevali u

Ask l ep i jadovom hr am u;

6

snov i osvet l java ju pac i jen-

S a p o j m o m k om p en z a c i j a svakako da je data

sam o jed na od opšt ih karak ter ist ika fu n k ci j e sna.

Ako se , kao što j e to s lučaj sa dužim i tež im terapi j -

skim postupkom, ima pr i l ika da prat i č i tava ser i ja od

nekol iko stot ina snova, tada se posmatraču postepeno

n am eće f en om en ko j i j e skr i ven i za kom pen zac i j e po -

jedinačnog sna. To j e neka vrsta p r o c esa r a z v i t k a u

l i čnost i . Na jpre kompenzac i j e i zg l eda ju kao svagda-

šn je i z j ednačavanje j ednost ranost i i l i regu l i san je po -

rem ećen e ravn oteže . Pr i d ub j em uv idu i iskustvu ov i

na i zg l ed j ednokratn i kompenzac ion i akt i se sređu ju



u određen i p l a n . O n i izg l eda da su m eđu sobn o p ov e -

zani i da su u dubl j em smis lu podređeni za j edni čkom

ci l ju , tako da dugačka ser i ja v iše ne i zg leda kao be-

sm i s l en o redan j e i n koh eren t n i h i n epon ov l j en i h do -

gađaja , već kao razvojni i l i sređeni proces ko j i kao

da prot i če u p lan i ranim stupnjev ima. Ova j nesvesn i

proces ko j i se spontano i zražava kroz s imbol iku

dugih ser i j a snova ozna č io sam kao p r o c es i n d i v i -

d u a c i j e .

Ovde b i v i še nego i gde u okv i r ima i z lagan ja t e -

rap i j skog postupka ps iho log i j e snova b i l o mesto da

se navedu pogodni pr imer i . To j e , na ža los t , nemogu-

će i z t ehni čk ih raz l oga . Stoga up uć u je m na m oj u

k n j i g u P s i h o l o g i j a i a l h em i j a

7

ko ja , i zm eđ u ostalog ,

sadrži opise i st raživanja strukture ser i j e snova sa po-

sebnim osvrtom na proces ind iv iduac i j e .

rova tno sreću samo u znatno ve ć im vre m en skim

razmac ima.

P re t h o dn o sam pom en u o da t u m ačen j e sn ova ,

pored ostalog , zahteva i spec i f i čna znanja . Dok u in-

te l igentnog la ika sa nekim psihološkim znanj ima, i z -

vesn i m ž i vo t n i m i sku s tvom i ve žb om i m a m be zr e -

zervn og poveren j a da prakt i čk i i spravn o m ože d i j a -

gnost ikovat i snenu kompenzac i ju , dot l e smatram da

je i sk l jučen o da ne ko bez pozn ava nja m i to l og i j e i

f o lk l ora , bez poznavanja ps iho log i j e pr imi t ivnog čo -

veka i uporedne re l i g i j e , može razumet i proces ind i -



vid ua ci je ko j i , prema- sv em u što na m je p ozna to , l ež i

u osnov i kompenzac i j e . .

Svi snovi n isu od i ste važnost i . Već pr imit ivni

l jud i raz l iku ju »male« i »ve l ike« snove . Mi b i smo

rekl i »beznača jne« i »znača jne« snove . Tačn i j e sag le -

dano »mal i « snovi su f ragment i noćnih fantazi ja , ko j i

pot i ču i z subjekt ivne i l i čne s fere i u odnosu na svo je

značen je i s crp l ju ju se u svakodnevni c i . S toga se

ovakvi snov i l ako zaborav l ja ju , pošto n j ihova važnost

ne dop i re da l j e od dnevnih ko lebanja ps ih i čke ravno^

teže . Nasuprot tome značajni snovi se često č

μ v a j u

u

sećan ju č i tavog ž ivota a ne re tko predstav l ja ju cen-

t ra ln i dož iv l j a j u r i zn i c i ps ih i čkog dož iv l j avan ja . Ko-

l iko sam sreo l jud i ko j i , pr i prvom susretu , n i su mo-

g l i a da ne kažu : »J ed no m sam usnio j eda n san «

Obično b i to b io prvi san koga se moglo set i t i , a ko j i

j am a . N j i h ovo čes t o j av l j an j e u i n d i v i du a l n i m s l u ča -

j ev ima kao i n j ihova e tn i čka ub ikv i tarnost dokazu je

da j e č ovekova du ša sam o j edn i m de l om j ed i n s t ven a

i subjekt ivna i l i l i čna, dok je drugim k o l ek t i v n a i o b -

j e k t i v n a *

S t oga s j edn e s t ran e govor i m o

ο

l i č n o m , a s d ru -

g e ο k o l ek t i v n o n e s v e s n o m , k o j e i s t o v r e m e n o p r e d -

stavl ja dubl j i s lo j nego svest i b l i že l i čno nesvesno.

»Ve l ik i « , odnosno znača jn i snov i pot i ču i z ov ih dub-

l j ih s l o j eva . N j ihov znača j oda je se , ne uz imajuć i u

obz i r sub jekt ivn i ut i sak , već kroz n j ihovu p last i čnu



uobl i čenost , ko ja ne re tko pokazu je pesn i čku snagu

i l epotu . Ovakvi snov i se na j češće od igrava ju u od -

sudn im ž ivotn im dob ima , tako u p rv o j mladost i , u

doba puberteta , oko srednjeg doba ž ivota (36 do 40

god . ž i vota ) i in conspectu mort i s . N j ihovo tumačen je

j e čes to skopčano sa znatn im teškoćama, pošto j e ma-

ter i j a l , ko j i može da pruž i snevač , vr l o oskudan . Na-

ime, kod arhet ipskih tvorevina se v iše ne radi

ο

l i č -

n om i sku s t vu , ve ć don ek l e

ο

opšt im ide jama, č i j e se

g lavno značen je sasto j i u n j ima svo j s tvenom smis lu

a n e u n ekakv i m l i čn i m dož i v l j a j n i m vezam a . N a pr i -

mer , j edan mladi čovek san jao j e ve l iku zmi ju , ko ja

j e u podzemnom svodu čuvala z la tnu zde lu . On j e ,

dodu še , j edn om u zoo l o škom vr t u v i deo dž i n ovsku

zmi ju , a l i inače ni je mogao ništa da navede što b i

moglo da mu da povoda za takav san , os im sećan ja

radi ο

opšte l judskom prob lemu, ko j i se sub jekt ivno

previđa i s toga se ob jekt ivno probi ja do svest i . ·

Covek sredn jeg ž ivotnog doba oseća se j oš mlad ,

još su mu daleko starost i smrt . Međut im, oko t r ide-

set šeste godine prekoračuje zeni t ž ivota , a da ni je

svestan t e č in j en i ce . Ako j e t o čovek ko j i po č i tavom

svom sk lopu i nadarenost i ne podnos i i suv i še ve l iku

nesvesnost , tada će mu prodret i spozna ja ovog mo-

menta možda u ob l iku arhet ipskog sna . B i će uza ludno

pokušavat i da se san razume pomoću br i ž l j i vo uzetog

konteksta , pošto se ova j i z ražava u s t ranim mi to l o -



škim obl i c ima, ko j i n isu poznat i snevaču. San kor ist i

ko l ekt ivn e f i gu re pošto i zražava več i t i, besk ona čno

pon av l j an i l j u dsk i p rob l em a n e l i čn i porem eća j rav -

noteže .

Sv i on i t renuc i ind iv idualnog ž ivota gde opšte -

važ eće zakon om ern os t i č ovek ov e su db i n e p rob i j a j u

namere , oček ivan ja i nazore l i čne svest i , i s t ovremeno

su s t a n i c e p r o c esa i n d i v i d u a c i j e . O va j p roce s j e , n a -

ime , spontano o st v a r en j e c e l o g čo v ek a . Covek svestan

svoga ja predstav l ja samo deo ž ive ce l ine , n j egov ž i -

v o t j o š n e pr ed sta vl ja ostv are nje ce l ine . Sto. j e on

v i še samo Ja , t im v i še se odva ja od ko lekt ivnog čo -

veka, što j e i on , i posta je čak suprotnost kolekt iv -

nom čoveku . A l i kako sve ž ivo s t remi svo j o j ce l in i ,

tako se naspram ne i zbežne j ednost ranost i svesnog ž i -

vota u nama odv i ja s ta lna korektura i kompenzac i j a ,

sa c i l j em konačne integrac i j e nesvesnog u svest i l i

ko j e n em aj u n i čeg za j edn i čkog sa ban a l n os t i m a sva -

kodnevni ce . Raz log za ovo j e da se rad i

ο os tvar i va -

n ju de la l i čnost i ko j i j oš n i je formiran, nego se tek

sprema da postane.

Nač in na ko j i se mi to l ogemi , međusobno se sa -

ž imajuć i i modi f iku juć i , j av l j a ju u snu , pokazu je s l i -

ka N avu h odon osorovog sn a (D a n i l o , IV, 7) . Iako, na

izgled, s l ika ni je ništa drugo do prikaz tog sna, ipak

izg leda kao da ju j e umetn ik j oš j ednom snevao , š t o

se odmah zapaža č im se paž l j i v i j e razg leda ju po j e -

dinost i .

D r v o

raste (neistor i j ski ) i z kral jevog pupka



— on j e dakle on o rod os l o v l j e Hr i s tov ih predaka ,

k oj e i zrasta i z pu pk a pr ao ca Ada ma .

1 0

Stoga on u

kruni nosi p e l i k a n a , ko j i sv o j o m kr v l j u h ran i m l ade ,

kao u poznato j »a l legor ia Christ i « . Osim toga pel ikan

gradi qu incunx sa t e t ramorfozom — čet i r i p t i ce ko j e

sto je umesto čet i r i evangel i sta . Ist i quincunx se na-

lazi i dole , je len kao simbol Hrista

11

i čet ir i ž ivot inje

u i šček ivan ju , pog leda uprta nav i še . Oba ova kvater -

ni teta su u b l i skoj vez i sa a lhemi jskim predstavama:

gore volat i l ia , do le terrena, prva (kao obično) pred-

stavl jena kao pt i ca , druga kao quadrupeda. Dakle , u

predstavu snene s l ike ni je prodrla samo hrišćanska

predstava rodoslovl ja i kvaterni teta evangel i sta , već i

(a lhemi jska) zamisao dvostrukog kvaterni teta ( su-

per ius est s i cut qu od infer ius) . O va ko nta m ina ci ja

10

Drvo je isto tako alhemijski simbol, up. Psychologie

i zvan red no i oč ig ledn o i lustruje ka ko indiv idua lni

snov i po stu pa ju sa arhet ipovim a. O vi se ne sam o

među sobom (kao ovde ) , već se saž imaju , prep l i ću i

meša ju sa j ed instvenim ind iv idualn im e l ement ima.*

2

Kada snovi i znose tako sušt inske kompenzaci je ,

zašto onda nisu i razuml j iv i ? Ovo pi tanje često mi

postav l ja ju . Na ovo se mora odgovor i t i da j e san pr i -

rodni događa j a da pr i roda uopšte n i j e sk lona da svo -

je p l odove s tav l ja grat i s na raspo laganje shodno čo -

v e k o v i m o č e k i v a n j i m a . Cesto s e zam era da će kom -

penzaci ja b i t i neuspešna ako se san ne razume. Me-



đut im, to baš ni je tako s igurno, pošto mnogo šta de-

lu j e i ako n i j e razuml j i vo . Neosporno da se razume-

va n je m m ože znatno pov ećat i de js tvo , š to j e često

neo ph odn o , pošto se nesvesno m ože prečut i . »Q uo d

natura re l inqu i t im pe rfec tum , ars pe rf i c i t « O no što

pri ro da ostavl ja ned ovrš enim , dov ršav a vešt ina g las i

alhemijska izreka.

Najzad, što se t iče obl ič ja snova tu se uopšte sve

sreće , od munjev i t og ut i ska do beskra jno dugog pre -

diva sna. Ipak, na jve ć i b ro j snov a je »pr oseč an « u

ko j im a se zapaža i zvesna struktura k oja j e s l ična

on o j u

d r a m i

. San p oč in je , na pr im er , sa

n a z n a čen j er h

m est a kao: »Nalazim se na ul ic i , to je aleja« (1) , i l i :

»Nalazim se u vel iko j zgradi , kao hote l « (2 ) i td . Tome

se često pr idružu je obavešten je ο a k t u e l n i m l i c i m a

na pr im er : »Sa pr i j a te l j em X

še tam po gradskom

parku i na j ednom srećemo gospođu Y« (3 ) ; i l i : »Sa

pri jate l j X« (3 ) . S i tuaci ja se nekako kompl ikuje , na-

i lazi izvesna napetost tako da se ne zna šta će

se desiti.

Treća faza je

k u l m i n a c i j a

ili

p er i p et i j a .

Ovde se

dešava nešto od luč uju će i l i se nešto na glo m en a,

n pr . : »O d j edn om j a sam u t im kol ima i kao da sam ja

taj pi jani vozač. Ja svakako nisam pi jan, već čudno

nesiguran i kao da sam bez volana. Više nisam u sta-

nju da zaustavim zahuktala kola i sa treskom udaram

ο zid.« (1). Ili:

»G ospođa

Υ na jedn om postaje b leda

kao

kreč i ruši se na pod.« (3)



Četvrta i poslednja faza je l i z a , ešen j e ili r ez u l -

t a t nastao na osn ovu sne ne obra de ( ima izvesnih sn o-

va ko d koj ih nedostaje četvrta faza , što pon eka d m ože

stvarat i poseban problem,

ο kome se ovde ne

može

diskutovat i ) , na pr imer : »Primećujem da je prednj i

kraj kola smrskan. Ja sam neozleđen. Sa strepnjom

razmišl jam

ο mojo j odgovornost i « . (1 ) I l i : »Misl imo

da je gospođa Υ mrtva. Al i oč ig ledno u p i tanju je

sam o nesvest ica . P r i jate l j X v i č e : »M ora m pozvat i

lekara« . (3 ) Poslednja faza daje konačno č in jenično

stanje, koje je istovremeno i »traženi« rezultat . U

snu 1 oč ig ledn o je pos le i zvesnog hao t i čnog darma ra

došlo do nov og pr ib i ranja , odn osno t reba lo j e da d ođe,

po$to je san kompenzatoran. U snu 3 rezultat je ide-

ja da b i b i la potrebna po m oć t rećeg kom petentn og

lica;

kinja iz aristokratskih krugova, koja je ο sebi imala

neopravdani utisak da se beskrajno razl ikuje od dru-

gih, u snovima je seri jski sretala prl jave prodavačice

riba i pi jane prostitutke. U ekstremnim slučajevima

kompenzaci je postaju tol iko preteče da iz tog straha

naiđe nesanica.

San, dakle , može da čoveka najnepri jatni je deza-

vuiše i l i da ga na izgled vrlo blagonaklono moralno

obodri . Prvo se rado javl ja kod l judi ko j i imaju isu-

v iše dobro miš l jenje

ο sebi , kao gore pomenuta paci -

jentkinja, drugo kod onih koj i se smatraju suviše s i t -



nim. Ponekad, međutim, u snu se oholost ne samo

ponižava, već se povećava do neverovatnog stepena

tako da postaje smešna, što isto tako neverovatno po-

nižava (»to rub it in«, kako Englezi kažu).

Kod mnogih l judi , ko j i znaju nešto , a l i nedovol j -

no ο snovima i n j ihovom značenju, pod ut iskom raf i -

nirane i kao nam erno javl jan e kom pen zaci je , rado

nastaje zabluda da san stvarno ima moralne namere.

da on op om inje , kori , teši, predska zuje. i td. ćo v e k a

lako zavede ubeđenje da nesvesno sve zna bol je tako

da počne da snovima pr ipisuje neophodne odluke i

zakl jučke, da bi se potom razočarao kad snovi počnu

da kazuju sve manje. Iskustvo mi je pokazalo da pri

određenom poznavanju ps ihologi je snova lako dolaz i

do precenj ivanja nesvesnog, š to onda upl iv iše na sve-

sne odluke. Nesvesno, međut im, funkcioniše zadovo-

protno ) . O vo pitan je spada u pod ru čje m etaf iz ike, u

kom područ ju nema kr i ter i juma ist ine . Al i t ime ni u

kom s lučaju ne treba potceni t i č in jenicu da su meta-

f iz ička stanovišta od najveće važnosti za dobrobit čo-

vekove duše .

U istraživanju psihologi je snova sudaramo se sa

najudal jeni j im f i lozofskim pa čak i re l ig i jskim pro-

b lemima, č i jem razumevanju je upravo f enomen sno -

va pružio odlu čuju će dopr inose . A l i ne m ože m o se

pohval i t i da posedujemo opšte zadovol javajuću teo-

r i ju i l i ob jašnjenje ove teško shvat l j ive po jave . Za to

nam je bivstvo nesvesne psihe još isuviše nepoznato.



Na ovom područ ju treba izvrš i t i još beskrajno mnogo

strpl j ivih radova l išenih predrasuda u kojima se niko

ne sme prepustit i i luzi jama. Namera istraživanja se

ne sastoj i u tome da se čovek smatra u posedu jedino

tačne teori je , već da se, sumnjajući u sve teori je , po-

stepeno približi istini .







lner) i mnogih drugih izvanrednih autora simbol izuju

ovo ponovno rađanje i obnavl jan je verovanja u du-

hove. Iako se može raspravl jat i ο prirodi posmatra-

nja, iako se ovim

i s traž ivač ima mogu prebaci t i zablu-

de i samoobmane, ipak im se ne može osporit i besmrt-

na moralna zasluga za napore da u tamu unesu novo

svetio , po cenu svog celokupnog autoriteta i vel ikog

naučničkog imena, zanemarujući sopstveni strah. Oni

nisu bi l i pošteđeni akademskih predrasuda ni isme-

javanja gomi le , a ukazival i su na fenomene ps ihičke

proveni jenci je , koj i izgleda da se nalaze u najoštri jo j

protivurečnosti prema materi jal izmu sadašnjice i to



upravo u vreme kada je miš l jenje obrazovanih v iše

nego ikada rani je bi lo pod upl ivom materi jal ist ičkih

strujanja.

Stoga ovi l judi obeležavaju reakci ju čovekovog

duha protiv materi jal ist ičkog gledanja na svet . Po-

smatrano sa gledišta istori je, uopšte ni je čudno što

su se upravo verovanjem u duhove pos luži l i kao naj -

delotvorni j im oružjem prot iv samo mater i ja lno

uslovl jene ist ine, pošto verovanje u duhove i za pri -

mit ivnog čoveka ima istovetno funkcionalno znače-

nje . Strahovi ta zavisnost pr imit ivnog čoveka od okol -

nih us lova, mnogostruka ugroženost i teškoće njego-

vog života zbog nepri jatel jskih suseda i opasnih zve-

r i , česta prepuštenost nemilosrdnoj prirodi , njegova

izoštrena čula, nje go va čulna poh otl j ivost , n jeg ov i



ma ima vel iki bro j l judi ko j i pr idaju ve l iki značaj

izvesnim snovim a i to up ravo zbog nj i ho vo g često

stranog i upečat l j ivog karaktera . Ova osobenost i zve-

snih snova č ini raz um l j ivom pretpostavku da ovi

predsta vl ja ju nadahnuća. Inspirac ij i , međ ut im , im -

plicite pripada i inspirator, spiritus i l i duh, iako se

malo govor i

ο o v o m

l og i čnom zakl jučku . Naroč i to

pogodan s luča j j e ne re tko jav l jan je umrl ih u snov i -

ma. Naivni razum ovo smatra ponovnim jav l jan jem

mrtvih.

Dal j i i zvor i verovanja u duhove su ps ihogena

obol jenja , neurotski poremećaj i , naroč i to hister ičnog



t ipa, koj i izgleda da se češće javl jaju kod primitivnih

l judi . K ak o ov a ob ol je nj a pro ist i ču iz ps iholoških

konf l ikata , ko j i su najveć im delom nesvesni , ima se

ut isak kao da ova obol jenja prouzrokuju oni ž iv i i l i

umrl i , ko j i

si x

na neki način suštinski povezani sa su-

b jekt ivnim konf l iktom. Ako se rad i ο umrlom, onda

se lako nameće pretpostavka da je n jegov duh ono

što vrši štetan uticaj . Kako patogeni konfl ikt i često

dopiru unazad sve do detinjstva, tako da su na ovaj

nač in sažet i u sećanj ima na rodi te l je , onda je razum-

l j i vo da su pr imi t ivnom čoveku posebno važni upra-

vo duhov i umrl ih rođaka . Ovim odnosom ob jašn java

se tako rasprostranjen kult predaka i rođaka. Kult

mrtvih u prvom redu znači zaštitu od zlonamernosti

umrl ih . Onaj ko se bavi lečenjem nervnih bolesnika

Z a n a s t a j a n j e v e r o v a n j a u d u h o v e o d n e s u m n j i -

vog znača ja su duševne bo l es t i . Kod pr imi t ivn ih na-

roda, kol iko posto je b l i ž i podaci , najčešće se radi ο

obo l j en j ima de l i rantne , ha luc inatorne i katatone vr -

s te, ko ja na jver ov atn i j e spa da ju u

š i r oko po dr u č j e

š i zo f ren i j e , obo l j en j a n a ko j e o t pada n a j već i p roce -

nat hron i čn ih duševnih bo l esn ika . Uvek i svuda se

smatra lo da su duševni bo l esn i c i opsednut i z l im du-

hov ima. Svo j im haluc inac i j ama bo lesn ik i z laz i u su -

s re t ovom verovan j u . B o l esn i c i ove v rs t e m an j e pa t e

od v iz i ja , već znatno v iše od s lušnih halucinaci ja —

oni ču ju »g lasove« . Ovi g lasov i su često g lasov i ro -



đak a il i l i ca k o j a su na nek i na čin Sk opč an a sa s u b -

j ek t i vn i m kon f l i k t om bo l esn i ka . N a i vn i razu m , pr i -

rodno , ima ut i sak kao da ove ha luc inac i j e pot i ču od

du h ova .

Ο v e r o v a n j u u d u h o v e n e može se govor i t i a da

se i s t ovrem en o n e u zm e u obz i r verovan j e u pos t o -

j an j e du še . V erovan j e u pos t o j an j e du še j e kore l a t

verovan j a u du h ove . K ao š t o j e po p r i m i t i vn om u be -

đen ju duh na j češće duh nekog od mrtv ih , tako i s t o

se smatra da j e ta j duh prethodno b i o duša nekog

ž ivog . To j e , na ime , s luča j tamo gde v lada uveren je

da čovek i m a sam o j ed n u du šu . M eđu t i m , ova pre t po -

stavka uopšte ni je svuda raši rena, već se često sma-

tra da čovek ima dve i l i v i še duša, od ko j ih j edna

i l i druga prež iv l j ava smrt , posedujuć i re lat ivnu be -

svakako da ne posto je samo duhovi mrtvih , već i de-

moni elementarnih si la, za koje se ne smatra da su

prethodno bi l i l judske duše i l i nj ini delovi . Stoga za

ovu grupu duhova dolaz i u obzir drugo izvođenje .

Pre nego što pređemo na bl iže razmatranje ps i -

holoških osnova verovanja u duše, samo se kratko

osvrnimo na prethodno pomenute č in jen i ce . Uglav -

nom sam istakao tr i izvora, koj i verovanju u duhove

priprem aju tako reć i s tvarnu osno vu: v iz i je duhov a,

san i bo lesni pore m ećaj i duševn og ž ivota . N ajn or-

m aln iji i najčešći« sluč aj je san, či j i je v elik i zna čaj

za prim itivnu psih olog i ju opšte priznat. Sta je da -



kle san?

San je psihička tvorevina, koja nastaje za vreme

spavanja bez svesne mot ivac i je . U snenom spavanju

svest svakako ni je potpuno ugašena, već posto j i ne-

znatna svesnost . Tako u većini snova još postoj i rela-

tivna svest

ο svome Ja, u svakom

s lučaju

ο vrlo ogra-

ničenom i svo js tveno promenjenom Ja , ko je se ozna-

čava kao sneno Ja. To je samo fragment i l i nagove-

štaj budnog Ja. Svest postoj i jedino utol iko što je

psihički sadržaj asociran sa Ja. Ja predstavl ja psi -

hički kompleks ko j i je posebno čvrsto unutrašnje po-

vezan. K ak o je spa van je retko sasvim be z snova,

može se pretpostavi t i da se Ja-kompleks kao delat -

nost retko sasvim gasi . Po pravi lu njegovu delatnost

spavanje samo ograničava. Na ovo se u snu asoci -

stalnih psihičkih kompleksa, ko j i i zmiču našoj sve-

sno j kontro l i , j av l j a ju se i nesta ju prema n j ihov im

sopstvenim zakonima. B lago dareć i našem bu dn om

posto jan ju , veru jemo da znamo zašto i zbog čega ne -

š to određeno mis l imo kao i porek lo t e mis l i . Ako nam

se neka misao po javi i l i nas ophrva prot iv naše vol je ,

i l i ako i znenada nestane prot iv naše vol je , onda takav

slučaj osećamo kao i zuzetak i l i čak kao nešto bolesno.

Zbog toga i zg leda da je značajna razl ika psihičke ak-

t i vnost i u budnom stan ju i t okom spavanja . U bud-

nom stan ju ps iha j e na i zg l ed podređena svesno j vo -

l j i , nasuprot t om e tok om spavanja ps iha pro i zvo d i



sad ržaje ko j i , strani i ne ra zu m lj ivi , u na šoj svest i

štrče kao da su iz nekog drugog sveta.

Ist i je s lučaj sa vizi jom. Ona je kao san, al i u

budnom stan ju . Ona i z laz i i z nesvesnog pored sve -

snog opažanja i n i j e n išta drugo do t renutni prodor

nesvesnog sadržaja u kont inui tet svest i . Ist i f eno-

men sreće se i kod duševnog poremeća ja . Na i zg l ed

sasv im neposredno ču je uvo ne samo oko lne šumove ,

spo l jašn je zvučne ta lase , već j e uvo nadraženo i znu-

tra i ču je ps ihičke sadržaje , ko j i n isu b i l i neposredni

sadržaj i svest i subjekta.

3

Pored suda , ko j i se f ormira

pomoću inte lekta i osećanja i z premisa, javl ja ju se

miš l j en ja i ubeđen ja ko ja se nameću sub jektu na i z -

g led i z stvarnih opažanja , a u stvari pot i ču i z unu-

trašnj ih nesvesnih uslova. To su sumanute ide je .



surdnih zakl jučaka, ko j ima se ne opire samo razum

već i osećanja.

U snovima, v iz i jama, bolesnim halucinaci jama i

suma nut im ide jam a na j jasn i j e se i st iču auton om ni

kompleksi ps ihe . Pošto su ovi Ja nesvesni , javl ja ju se

prvenstveno uvek kao pro j ekc i j a . U snu su predstav -

l j eni kroz druge osobe , u v iz i j i su donekle pro jekto-

vani u pro storu , kao g lasovi k od du ševn ih bolesti ,

ukol iko ih bolesnik d irektno ne pr ip isuje l i c ima iz

n jegove oko l ine . Sumanute ide j e se čes to usmerava ju

na određene osobe , ko j e se onda ukrašava ju kva l i t e -

t ima nesvesnog kompleksa . N j ih bo l esn ik oseća kao



nep r i ja te l j ske , pošto j e n j e g ov o Ja nep r i j a te l j sk i

u sm eren o prem a n esvesn om kom pl eksu , n eš to kao

S av l e n aspram n j egovog n epr i zn at og kom pl eksa H r i -

s ta . On j e progonio hr i šćane kao reprezentante u n j e -

mu posto j ećeg , a l i od n j ega nepr i znatog kompleksa

Hri s ta . Ova j s luča j se neprestano ponavl ja u svako-

dn evn om ž i vo t u — bez u s t ezan j a čovek j e sprem an

da pro j ek t u j e b i l o kakvu preds t avu ο l jud ima i s tva -

r ima i da ove , shodno tome, mrzi i l i vo l i . Kako su

razmiš l j an je i proveravanje zamršeni i t ešk i , rad i j e

se prosuđuje o lako i n i š ta ne pr imeću je , tako da čo -

vek samo pro j ektu je i sam posta j e žr tva budalastog

i luzionist i čkog t r ika. On ne polaže sebi računa zbog

nepra v i čnost i i nem i los t i ov ak vo g postupka , a pre

svega nikada ne mis l i na znatne štete po l i čnost , od

P ret h odn o sam n aveo da j e verovan j e u pos t o j a -

n j e du še n eoph odn i kore l a t verovan j a u du h ove . D ok

se duhovi osećaju kao strani i kao da ne pr ipadaju

sopstvenom Ja, ovo ni je s lučaj kod jedne i l i v i še duša.

Primit ivni čovek oseća b l i z inu i l i ut i ca j duha kao ne-

što nepri jatno i l i opasno i oseća o lakšanje ako še duh

može ukrot i t i . Međut im obrnuto , on oseća gubi tak

duše kao tešku bolest i tešku te lesnu bolest dovodi u

vezu sa gubi tkom duše . Posto j e mnogobro jn i r i tua l i

da se pt i ca -duša ponovo namami u bo l esn ika . Deca ne

smeju b i t i tučena pošto se inače n j ihova uvređena

duša može povuć i . Dakle , duša j e za pr imi t ivnog čo -

veka nešto š t o normalno t reba da bude kod n j ega ;



međut im, i zg leda da su za n jega duhovi nešto drugo,

š to normalno ne b i t reba lo da bude u n j egovo j b l i z i -

n i . S toga on i zbegava mesta gde se zadržava ju duho-

vi . On ih posećuje samo sa zazorom, u re l ig i j ske i l i

magi j ske svrhe.

Mnoštvo duša ukazu je na mnoštvo kompleksa sa

re lat ivnom autonomi j om, ko j i se mogu ponašat i kao

duhov i . Kompleks i duše se j av l j a ju kao nešto š t o pr i -

pada sopstvenom Ja a n j ihov gubi tak se oseća kao

bo lest , nasuprot kompleksu duhova č i j i odnos prema

Ja i zaz iva bo l es t a č i j e odva jan je znač i ozdrav l j en je .

To j e raz l og zb og čega se u pr im i t ivno j pa to l og i j i

uzrokom bolest i ne smatra samo gubi tak duše , već i

opsednutost duhom. Obe ove t eor i j e drže se u pr i l i č -

nisu mogle da dopru do svest i . Uz to dolaze j oš i ne-

svesne kombinac i j e predstava ko j e su j oš i suviše s la-

be i suviše nejasne da b i mogle da prekorače prag

svest i . Najzad, u l i čno nesvesnom nalaze se i svi oni

sadržaj i ko j i su se pokazal i kao inkompat ibi ln i sa sve-

snim stavom. Pre svih stvari zbog inkompat ibi lnost i

pod ležu pot i sk ivan ju on i sadrža j i ko j i nam mora lno ,

estetski i li inte lektualno i zg led aju ned opu st iv i . K ao

što j e pozn ato čo ve k nikada ne m is li i oseća sam o

lepo , dobro i i skreno. Al i ako čovek stremi tome da

post igne mogući idealan stav , onda automatski pot i -

sku je sve ono š to ne odgovara ovom stavu . Kada j e .

kao što j e to kod i zdi ferenciranih l judi skoro uvek



s luča j , j edna funkc i ja , kao npr . miš l j en j e , razv i j en i ja

od drugih i s toga dominira u svest i , onda se t im pu-

tem osećan ja pot i sku ju u pozadinu tako da već im de -

l om dospeva ju u nesvesno .

Iz ovog mater i ja la sastavl jeno je l i čno nesvesno.

D ru g i deo n esvesn og ozn ačavam kao b ez l i čn o i l i k o -

l ek t i v n o n esv esn o . K ao š t o i m e pokazu j e , ovo n esve -

sno ne sadrži l i čne sadržaje, već kolekt ivne, to jest

takve ko j i ne pr ipada ju samo j edno j ind iv idu i , već

ob i čno će l om narodu , pa čak č i tavom čovečanstvu .

Ovi sadržaj i n isu tekovina indiv idualne egzistenci je ,

ve ć p lo do vi uro đen ih for m i i instinkata . I ak o dete

nema urođene predstave , ono ipak ima v i soko razv i -

j en m ozak sa sasv i m određen i m f u n kc i on i m m ogu ć -

s n o v i m a s v r e m e n a na v r e m e s e j a v l j a j u m i t o l o š k e

p r e d s t a v e . O v a k v i s a d r ž a j i s e n a j j a s n i j e v i d e u s l u -

č a j e v i m a d u š e v n i h p o r e m e ć a j a , p o s e b n o u š i z o f r e n i j i

T u s e č e s t o r a z v i j a j u m i t o l o š k e s l i k e u n e s l u ć e n o j ra -

z n o l ik o s t i . D u š e v n i b o l e s n i c i č e s t o p r o d u k u j u s p o j e v e

i d e j a i s i m b o l e , š t o s e n e m o ž e d o v e s t i u v e z u sa i s k u -

s t v o m n j i h o v o g i n d i v i d u a l n o g p o s t o j a n j a , v e ć sa i s t o -

r i j o m l j u d s k o g d u h a . T o j e p r i m i t i v n o m i t o l o š k o m i -

š l j e n j e k o j e r e p r e d u k u j e s v o j e p r a s l i k e , a n e r e p r o -

d u k c i j a s v e s n o g i s k u s t v a .

7

Lično nesvesno

s a d r ž i, d a k l e , k o m p l e k s e k o j i p r i -

p a d a j u in d i v i d u i i s t v a r a j u n e o p h o d a n d e o n j e g o v o g

p s i h i č k o g ž i v o t a . A k o n e k i k o m p l e k s i , k o j i t r e b a d a



s e a s o c i r a j u sa J a p o s t a n u n e s v e s n i k r o z p o t i s k i v a n j e

i l i k r o z p o t o n u ć e , o n d a t o i n d i v i d u a d o ž i v l j a v a k a >

g u b i t a k . K a d a m u s e , n a p r i m e r , p o m o ć u p s i h o t e r a -

p i j s k o g p o s t u p k a i z g u b l j e n i k o m p l e k s p o n o v o v r a t i i ,

s v e s t , o n d a s e t o o s e ć a k a o p r i l i v s n a g e . * O v i m p u t e m

s e p o s t i ž e i z i e č e n j e m n o g i h n e u r o z a . N a s u p r o t t o m e .

a k o s e k o m p l e k s kolektivno nesvesnog a s o c i r a s o p -

s t v e n o m J a , t j . p o s t a n e s v e s t a n , o v a j s a d r ž a j i n d i v i -

d u a o s e ć a k a o s t r a n , n e p r i j a t a n a i s t o v r e m e n o k a o

m a g i č a n ; u s v a k o m s l u č a j u o v o z n a t n o u p l i v i š e n a

s v e s t , b i l o z b o g t o g a š t o s e k o m p l e k s o s e ć a k a o n e š t o

b o l e s n o , i li š t o s e z b o g t o g a j a v l j a n e š t o s t r a n o n o r -

m a l n o m ž i v o t u . K r o z a s o c i j a c i j u k o l e k t i v n o g s a d r -

ž a j a z a s o p s t v e n o J a n a s t a j e s t a n j e » o t u đ e n j a « , p o š t o

p a d a j u s t r a n e i n e č u v e n e m i s l i, s v e t i z g l e d a p r o m e -

n j e n , l j u d i i m a j u s t r a n a , i z o b l i č e n a l i c a , i t d / '

S a d r ž a j i l i č n o n e s v e s n o g o s e ć a j u s e k a o d a p r i -

p a d a j u s o p s t v e n o j d u š i , s a d r ž a j i k o l e k t i v n o n e s v e -

s n o g p o j a v l j u j u s e k a o s t r a n i i k a o d a d o l a z e s p o l j a .

R e i n t e g r a c i j a l i č n o g k o m p l e k s a d e l u j e o l a k š a v a j u ć e

a č e s t o i k a o d i r e k t n o i z J e č e n j e , n a s u p r o t t o m e p r o d o r

k o l e k t i v n o n e s v e s n o g k o m p l e k s a j e v r l o n e p r i j a t a n ,

č a k o p a s a n z n a k . J a s a n j e p a r a l e l i z a m sa p r i m i t i v n i m

v e r o v a n j e m u d u š u i d u h o v e . Duše primitivnog čove-

ka odgovaraju autonomnim kompleksima lično ne-

svesnog, nasuprot tome duhovi kompleksima kolek-

tivno nesvesnog. S a s t a n o v i š t a n a u k e o n o š t o p r i m i -



t i v n i č o v e k s h v a t a k a o d u š e i li d u h o v e p r o z a i č n u

o z n a č a v a m o k a o p s i h i č k i k o m p l e k s i . S o b z i r o m na

i z v a n r e d n u u l o g u k o j u v e r o v a n j e u d u š e i d u h o v e

i g r a u i s t o r i j i i u s a d a š n j o s t i , n e s m e r n o s e z a d o v o -

l ji ti s a m o s a k o n s t a t a c i j o m o v a k v i h k o m p l e k s a , v e c

m o r a m o p r o d r e t i n e š t o d u b l j e u n j i h o v u s u š t i n u .

O v i k o m p l e k s i lć?ko s e m o g u e k s p e r i m e n t a l n o

d e m o n s t r i r a t i p o m o ć u a s o c i j a c i j s k o g t e s t a .

1 0

E k s p e -

r i m e n a t s e s a s t o j i k a o š t o j e p o z n a t o u t o m e š t o s ?

i s p i t a n i k u k a z u j e j e d n a r e č , n a š t o i s p i t a n i k š t o j t

m o g u ć e b r ž e r e a g u j e sa o d g o v a r a j u ć o m r e č i . M e r i se

r e a k c i j s k o v r e m e . P r e m a o p š t e m o č e k i v a n j u n a svl

p r o s t e r e č i m o r a s e o d g o v o r i t i s a i s t o m b r z i n o m , d o k

s a m o » t e š k e « r e č i p r o u z r o k u j u d u ž e r e a k c i j s k o v r e -

sadrža j , ko j i j e j ako oseća jno nag lašen . Os im produ-

žen ja reakc i j skog vremena jav l ja ju se j oš nek i karak-

ter i s t i čn i poremeća j i , u č i j e po j ed inost i ne mogu u la -

z it i na o vo m m estu. O seć ajn o naglašen i sadržaj i

obično pogađaju stvari za ko ju b i i sp i tanik že leo da

ostanu drugima nepoznate . Po pravi lu se radi

ο

nešto

nepri jatni j im i s toga pot i snut im sadržaj ima, nekad

čak

ο takvima koje su nepoznate i samom ispi taniku.

Ako s t imulusna

reč napada ovakav kompleks , onda

ispi taniku i l i ne pada na pamet nikakav odgovor i l i

mu navire tako mnogo stvari , tako da zbog toga ne

zna š ta da odgovor i , i l i mehani čk i ponavl ja s t imulu-

sn u re č , i l i da j e odgovor i odm ah po t om ga zam en j u -



j e dru g im i td . A k o se po zavr šeno m eksper im entu

i sp i tan ik j oš j ednom zapi ta š ta j e odgovor i o na po j e -

d ine st imulusne reč i , on se obično dobro seća onih

na obične reakci je , a l oše na reč i vezane za kompleks ·

Ove osobenost i j asno ukazu ju na svo j s tva auto -

n om n og kom pl eksa : on u s l ov l j ava porem eća j u r eak -

c i j sko j spremnost i , on oduz ima odgovor i l i bar do -

vod i do nesrazm ernog zakašn jen ja , i li pro uz rok uje

nepr ik ladnu reakc i ju a naknadno često odv lač i seća -

n j e na odgovor . On , dakle , prob i ja svesnu vo l ju , re -

m et eć i s t av . Z bog t oga govor i m o

ο

a u t o n o m i j i k o m -

p l e k s a .

A k o

neurot i čara i l i duševnog bo l esn ika pod-

vrgn em o ovom eksper i m en t u , o t kr i vam o da i s t i kom -

p leks i ko j i ometa ju reakc i j e i s t ovremeno predstav -

Parale lu možemo povući j oš dal je . Izvesni kom-

pleksi nastaju kroz bolna i l i nepri jatna iskustva in-

dividualnog života. To su životna iskustva prepuna

afekta, k oj a osta vl jaju du gotra jne psihičke ozlede.

Loše iskustvo može, na primer, pot isnuti plemenite

osobine nekog čoveka. Iz toga nastaju nesvesni kom-

pleksi l i čne prirode. U ovom slučaju primit ivni čovek

će govorit i ο gubitku duše — tačno, jer su stvarno

na izgled nestali izvesni delovi psihe. Jedan deo auto-

nomnih kompleksa nastaje iz ovakvih l ičnih iskusta-

va. Drugi deo, pak, pot iče iz sasvim drugači jeg izvo-

ra. Kol iko je lako uočl j iv prvi izvor — pošto se odnosi

na svakome vicUj ivi spol jni ž ivot — tol iko je mračan



i teško razumljiv drugi , pošto se odnosi na opažanja

ili utiske

ο

sadržaj ima kolekt ivno nesvesnog. Covek

obično bezuspešno pokušava da ove unutrašnje opa-

žaje racional izuje pomoću spol jnih uzroka. U osnovi

uzev radi se

ο iracionalnim

sadržaj ima, ko j ih indiv i -

dua prethodno nikada ni je bi la svesna, zbog čega se

uzaludno trudi da ih negde smest i . Primit ivno shva-

tanje ovo pr ikladno i zražava svo j im ubeđenjem da je

u to umešan neki strani duh. Prema mom iskustvu

ovi unutrašnj i doživl jaj i nastaju i l i onda kada je spo-

l jašnje iskustvo potreslo individuu u tol ikoj meri da

je došlo do sloma dotadašnjeg pogleda na život , i l i

kada sadržaj i kolekt ivno nesvesnog iz nekog razloga

steknu tako vel iku energi ju, da su u stanju da upl i -

višu na svest . Ovo drugo po mome mišl jenju nastaje

n a r o d a , p o s t e p e n o p r i k u p e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i

n a t a j n a č i n o ž i v e n j e g o v e s a d r ž a j e . T a d a o b i č n o j e d -

n a i n d i v i d u a i l i v i š e n j i h s a p o s e b n o j a k o m i n t u i c i -

j o m o p a ž a j u o v e p r o m e n e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i

p r e v o d e i h u s a o p š t l j i v e i d e j e . T e i d e j e s e b r z o š i r e ,

p o š t o j e i k o d d r u g i h l j u d i d o š l o d o p a r a l e l n i h p r o -

m e n a u n e s v e s n o m . V l a d a o p š t a s p r e m n o s t d a s e p r i -

h v a t e n o v e i d e j e , i a k o s d r u g e ^ str an e p r o t i v n j i h p o -

s t o j i ž e s t o k o t p o r . N o v e i d e j e n i s u s a m o p r o t i v n i c i

s t a r i h , v e ć s e o n e n a j č e š ć e j a v l j a j u u t a k v o m o b l i k u ,

k o j i s t a r o m s t a v u i z g l e d a v i š e i l i m a n j e n e p r i h v a t l j i v .

U v e k k a d a o ž i v e s a d r ž a j i k o l e k t i v n o n e s v e s n o g ,

o v a j d o g a đ a j v r l o s i l n o d e l u j e n a s v e s t . U v e k d o l a z i



d o i z v e s n e z b u n j e n o s t i . A k o d o o ž i v l j a v a n j a k o l e k -

t i v n o n e s v e s n o g d o đ e u t o k u s l o m a ž i v o t n i h n a d a n j a

i o č e k i v a n j a , o n d a p o s t o j i o p a s n o s t d a s e n e s v e s n o

p o s t a v i u m e s t o s t v a r n o s t i . O v a k v o s t a n j e b i l o ^ b i b o -

l e s n o . N a p r o t i v , a k o o ž i v l j a v a n j e n a i đ e k r o z p s i h o -

l o š k e p r o c e s e u n e s v e s n o m j e d n o g n a r o d a , o n d a s e ,

d o d u š e , p o j e d i n a c o s e ć a u g r o ž e n i m i l i b a r d e z o r i j e n -

t i s a n i m , a l i i z o v o g p r o i s t e k l o s t a n j e n i j e b o l e s n o , b a r

n e z a i n d i v i d u u . I p a k , t a d a s e d u š e v n o s t a n j e c e l o g

n a r o d a m o ž e u p o r e d i t i s a p s i h o z o m . A k o p r e v o đ e n j e

n e s v e s n o g u s a o p š t l j i v j e z i k u s p e , o n d a d o l a z i d o s p a -

s o n o s n o g d e j s t v a . N a g o n s k e s n a g e , p r i s u t n e u n e s v e -

s n i m s a d r ž a j i m a , p o m o ć u p r e v o đ e n j a p r i v o d e s e s v e -

s ti i f o r m i r a j u n o v i e n e r g e t s k i i z v o r , k o j i m o ž e p r o -

b u d i t i k o b a n e n t u z i j a z a m .

1 1

sa n i zr a z , l a k o d a s e sa z a č u đ u j u ć o m b r z i n o m p r o š i -

r i l o p o ć e l o m R i m s k o m c a r s t v u .

D u h o v i .su k o m p l e k s i k o l e k t i v n o n e s v e s n o g , k o j i

: l i s tupa ju na mes to i zgub l j ene pr i lagođenos t i i l i t eže

d a z a m e n e n o v i m s t a v j e d n o g n a r o d a , k o j i s e p o k a -

z a o n e d o v o l j n i m . D u h o v i su . d a k l e , ili b o l e s n e n i s i i

i l i j o š n e po z n a t e n o v e i de j e .

I zg leda mi da duhov i umr l ih nas ta ju na ta j nač in

s t o o n a j i z n o s a f e k t i v n e p r i p a d n o s t i , k o j i j e u m r l o g

v e z i v a o sa n j e g o v i m r o đ a c i m a , sa s m r ć u g u b i r e a l n u

pr i m e n u i z b o g t o g a do s p e v a u n e s v e s n o . g d e o v a j

o ž i v l j a v a k o l e k t i v n i s a d r ž a j , k o j i c e s t o v r s i n e p o v o -

. j a n u t i c a j n a s v e s t . S t o g a p l e m e B a t a k a i m n o g i d r u -



g i pr imi t ivn i narod i tv rde da se i odmah pos le smrt i

k a r a k t e r u m r l o g po g o r š a v a i t a k o s t a l n e te ž i d c ž i -

v i ma n a n e k i n a č i n n a š k o d i . O n i o v o o č i g l e d n o t v r d e

n a o s n o v u m n o g o s t r u k o g i s k u s tv a d a n e r a z r e š e n a

v e z a s a u mr l i m o n e s po s o b l j a v a l j u de z a ž i v o t , pa č a k

u z r o k u j e d u š e v n a o b o l j e n j a . N e p o v o l j n o d e j s t v o

m o ž e s e n e p o s r e d n o j a v i t i u o b l i k u g u b i t k a l i b id a ,

d e p r e s i j e i t e l e s n o g o b o l j e n j a . O d p o s t m o r t a l n i h d o -

g a d a j a p o m i n j u se i p a r a p s i h o l o š k i f e n o m e n i . P r i t o m

.se, u prvoj l ini j i , radi

ο

p s i h i č k i m č i n j e n i c a m a k o j e

s e n e m o g u o s p o r i t i . F o b i j a o d p r a z n o v e r j a , č u d n o v a -

to s k o p č a n a sa t a k o z v a n o m o p š t o m p r o s v e ć e n e š ć u ,

č e s t o do v o d i do t o g a da s e i z v a n r e dn o i n t e r e s a n t n i

č i n j e n i č n i i z v e s t a j

i

b r z o o d s t r a n j u j u i n a t a j n a č i n

l j i t i kroz materi jalna dejstva. Ovo ne stoga što bih

bio mišl jenja da je takvo pitanje besmisleno, već zato

što nisam u stanju da navedem nekakav dokazni is -

kustveni materi jal . Moj č i talac je , s igurno, zajedno

sa mnom svestan kako je izvanredno teško naći do-

kaze za nezavisno posto janje duhova, pošto uobiča-

jen e spiri tističke kom un ika ci je ve ćin om nisu ništa

drugo do svakodnevne mani festac i je l i čno nesvesnog.

Ipak ima izuzetaka vrednih pomena. Tako bih skre-

nuo pažnju na čudnovat s lučaj ko j i St juart E. Vajt

(Stewart

Ε. White) opisuje u nizu knj iga. Ovde ko-

munikaci je imaju

neobičan sadržaj , dubl j i nego bi lo

gde drugde. Tako se produkuje niz arhetipskih ideja,



među njima, na primer, arhetip Sopstvenosti (Selbst) .

tako da se skoro može pomisl i t i da se radi ο poza j -

mljivanju iz mojih spisa. Kao i svesni plagijat, tako

i kr iptomnest i čku reprodukc i ju smatram neverovat -

nom. Stvarno bi moglo da se radi ο genuinom, spon-

tanom prod uk ova nju kolekt ivn og arhetipa. To po

sebi nije ništa neobično, pošto se upravo t ip Sopstve-

nosti može srest i svuda u mitologi j i , kao i u individu-

alnim prod uk tima fantazi je . Spontan a svesnost k o -

lektivnih sadržaja, či je je prisustvo u svesti odavno

ispitala psihologi ja, spada u opštu tendenci ju medi-

jumist i čkih komunikaci ja , ko je sadržaje nesvesnog

prevode u svest . U većem delu spir i t ist ičke l i terature



t r a m d a n a u k a m o r a s e b i n a m e t n u t i o v a o g r a n i č e n j a .

M e đ u t i m , n e t r e b a n i k a d a z a b o r a v l j a t i d a j e n a u k a

s a m o d e l o i n t e l e k t a . I n t e l e k t j e j e d n a m e đ u b r o j n i m

f u n d a m e n t a l n i m f u n k c i j a m a i s t o g a n i j e d o v o l j a n z a

s t v a r a n j e o pš t e s l i k e s v e t a . Z a t o s u p o t r e b n a b a r j o š

o s e ć a n j a . O s e ć a n j e i m a n a j r a z l i č i t i j a u b e đ e n j a d r u -

g a č i j a n e g o i n t e l e k t , a n e m o ž e s e u v e k d o k a z a t i da

s u u b e đ e n j a o s e ć a n j a m a n j e v r e d n a u p o r e d e n j u s a

u b e đ e n j i m a i n t e le k t a . D a l j e , p o s t o j e s u b l i m i n a l n a

o p a ž a n j a n e s v e s n o g , k o j a n e s t o j e n a r a s p o l a g a n j u

s v e s n o m i n t e l e k t u i s t o g a n e do l a z e u o b z i r k o d i n -

t e l e k t u a l n e s l i k e s v e t a . S t o g a i m a m o s v a k o g o s n o v a

d a n a š e m i n t e l e k t u p r i p i š e m o s a m o o g r a n i č e n u v a -

ž n o s t . A l i t a m o g d e r a d i m o s a i n t e l e k t o m , m o r a m o



n a s t u p a ti n a u č n o i o st a ti v e r n i i s k u s t v e n i m p o s t a v -

k a m a s v e d o k o v e p o s t a v k e n e p o n i š t e n e s u m n j i v i

do k a z i .

S A D R Ž A J

Dr V l a d e t a J e r o t ić , Predgovor — — — 7



Dr S t e v a n V l a j k o v i ć , Pristup delu K. G.

Junga — — — — — — — — — — 45

I. Ο ENERGETICI DUSE — — — — — — 69

1.

Opšte

ο energetskom načinu posmatranja u

psihologiji — — — — — — — — — 71

A) Uvod — — — — — — — — — 71

B) Mogućnosti psihološkog kvantitativnog od-

ređivanja — — — — — — — — 74

a. Subjektivni sistem vrednosti — — — 77

b. Objektivna ocena kvantiteta — — — 79

II. TRANSCENDENTNA FUNKCIJA — — — — 145

III. OPSTE Ο TEORIJI KOMPLEKSA — — — 173

IV. ZNAČAJ KONSTITUCIJE I NASLEĐA ZA PSI-

HOLOGIJU — — — — — — — — — 189

V. PSIHOLOŠKE DETERMINANTE ČOVEKOVOG

PONAŠANJA — — — — — — — — 199

A) Opšta fenomenologija — — — — — 200

B) Specijalna fenomenologija — — — — 205

VI. INSTINKT I NESVESNO — — — — — — 215



VII. STRUKTURA DUSE — — — — — — — 229

VIII. TEORIJSKA RAZMIŠLJANJA

Ο

SUŠTINI PSI-

HIČKOG — — — — — — — — — — 253

A) Istorijski pristup pitanju nesvesnog — — 253

B) Značaj nesvesnog za psihologiju — — — 261

C) Disocijalnost psihe — — — — — — 268

D) Nagon i volja — — — — — — — 271

E) Svest i nesvesno — — — — — — 280

F) Nesvesno kao multipla svest — — — — 286

G) Pattern of behaviour i arhetip — — — 296

Η) Opšta razmišljanja i izgledi — — — — 314

Pogovor — — — — — — — — — 325





O D A B R A N A D E L A Κ . G . J U N G A

D I N A M I K A N E S V E S N O G

III izdanje

Glavni urednik

RASA POPOV

τ ekior

MILICA BUJAŠ

worice

M I L A N 2 A R K O V I Ć





























































































































































































































































































































































































































Documents

K. G. Jung~Dinamika nesvesnog.pdf