ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 1istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-2004-1.pdf · istorija 20. veka ^asopis instituta za savremenu istoriju the history of the

ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 1

IZDAVA^ Institut za savremenu istoriju, Beograd

Institute of Contemporary History, Belgrade L’Institute de l’Histoire contemporaine, Belgrade Institut po sovremennoy istorii, Belgrad

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Kosta Nikoli}

URE\IVA^KI ODBOR Qubodrag Dimi}, Bojan B. Dimitrijevi} (sekretar),

\or|e Miki} (Bawaluka), Jan Pelikan (Prag),

Radoslav Raspopovi} (Podgorica),

Andrej [emjakin (Moskva), Nobuhiro [iba (Tokio),

Novica Veqanovski (Skopqe), Goran Miloradovi},

Miladin Milo{evi}, Mihailo Vojvodi}, Nikola @uti}

GRAFI^KI UREDNIK Mladen Ackovi}

LEKTOR Branka Kosanovi}

REZIMEA PREVELA Jelena Milo{evi}

Izlaze dva broja godi{we

Klasifikacija po UDC ura|ena u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

Institut za savremenu istoriju, Beograd, p. f. 689. Rukopisi se ne vra}aju. E-mail: [email protected]

UDC 94 YU ISSN 0352–3160

ISTORIJA 20. VEKA ÂSOPIS INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU

THE HISTORY OF THE 20 TH CENTURY THE YOURNAL OF THE INSTITUTE OF CONTEMPORARY HISTORY

L’HISTOIRE DU 20. SIÈCLE

REVUE DE L’INSTITUT POUR L’HISTOIRE CONTEMPORAINE

ISTORI� 20. VEKA @URNAL INSTITUTA SOVREMENNOY ISTORII

Godina XXII 2004. Beograd Broj 1 Ist. 20. veka, god. XXII br. 1, str. 198 Beograd 2004

5

SADR@AJ

RASPRAVE I ^LANCI Mile Bjelajac CRNOGORSKA KOMPONENTA U ORU@ANIM SNAGAMA JUGOSLAVIJE 1918–1991.......................................................9 Dalibor Denda TENKOVI I MODERNIZACIJA JUGOSLOVENSKE VOJSKE 1919–1931....................................................21 Dragan Cvetkovi} STRADALI PRIPADNICI VOJSKE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE SA TERITORIJE U@E SRBIJE U ZAROBQENI^KIM LOGORIMA...........................................................37 Veqko \uri} Mi{ina DELATNOST JUGOSLOVENSKE OBAVE[TAJNE, KONTRAOBAVE[TAJNE I DIPLOMATSKE SLU@BE 1945–1946.........................................................................................49 Vladimir Petrovi} POKU[AJ SKLAPAWA ANGLO-JUGOSLOVENSKOG UGOVORA I STAQINOVA SMRT..........................................................65

PRILOZI Slobodan Selini} BEOGRADSKE PIJACE [EZDESETIH GODINA 20. VEKA........81 Dimitrij K. Beznjuk RELIGIOZNA SITUACIJA U BELORUSIJI..................................97 Tamara Spasojevi} SLIKA DRUGOG SVETSKOG RATA U ÂSOPISU „ISTORIJA 20. VEKA“..............................................................................105 Bojan B. Dimitrijevi} SLUÂJ LIKVIDACIJE ZAROBQENIKA POSLE ZAUZIMAWA SREBRENICE JULA 1995...........................131

6

KRITIKE Savo Skoko NEZNAWE JE NAJSTRA[NIJE KADA JE AKTIVNO (Povodom kwige dr Petra Mandi}a Junski ustanak Srba u Hercegovini 1941. godine).............................................................157

PRIKAZI Miodrag Miti}, POETE U FRAKU (Ivana Dobrivojevi})...............179 Branislav Boòvi}, SPECIJALNA POLICIJA U BEOGRADU 1941–1944 (Miroqub Vasi})............................................180 Erik Hobsbaum, O ISTORIJI (Qubomir Petrovi})....................................................................................181 Ri~ard X. Krempton, BALKAN POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (Nata{a Mili}evi})..............................................183 Goran Nikoli}, KURS DINARA I DEVIZNA POLITIKA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE 1918–194 (Nata{a Mili}evi}).........187 Kosta Nikoli}, PRO[LOST BEZ ISTORIJE – Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 1961–1991 (Dragomir Bonxi})...........189 VLASOTINA^KI ZBORNIK 1 (Dragomir Bonxi}).........................................................................................193 Liz Lorejn, ODR@AVAWE TITA NA POVR[INI, AMERIKA, JUGOSLAVIJA I HLADNI RAT (Ivana Dobrivojevi}).....................194 THE BALKAN SOCIALIST TRADITION – Balkan Socialism and the Balkan Federation 1871–1915, Revolutionary History (Slavoqub Cvetkovi}).......195

7

CONTENTS

ARTICLES AND DEBATES Mile Bjelajac A MONTENEGRIN COMPONENT IN THE ARMED FORCES OF YUGOSLAVIA 1918-1991..............................................................................9

Dalibor Denda TANKS AND MODERNIZATION OF THE YUGOSLAV ARMY, 1919-1931............................................................................................................ 21 Dragan Cvetkovic KILLED MEMBERS OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA’S ARMY FROM THE TERRITORY OF SERBIA PROPER IN POW CAMPS................37 Veljko Djuric ACTIVITIES OF THE YUGOSLAV SECRET INTELLIGENCE SERVICE, COUNTERINTELLIGENCE SERVICE AND DIPLOMATIC SERVICE, 1945-1946.................................................................49 Vladimir Petrovic AN ATTEMPT OF REACHING THE ANGLO-YUGOSLAV AGREEMENT AND STALIN’S DEATH...........................................................65

SUPPLEMENTS Slobodan Selenic BELGRADE MARKETS IN THE 1960s............................................................81

Dimitrij K. Beznjuk RELIGIOUS SITUATION IN BELORUSSIA....................................................97 Tamara Spasojevic THE PICTURE OF THE SECOND WORLD WAR IN THE MAGAZINE “THE HISTORY OF THE 20TH CENTURY”....................................................105 Bojan Dimitrijevic LIQUIDATION OF PRISONERS AFTER SEIZING OF SREBRENICA IN JULY OF 1995..............................................................................................131

8

CRITIQUES

Savo Skoko IGNORANCE IS WORST WHEN IT’S ACTIVE (On the occasion of publishing the book “The rebellion of the Serbs in Herzegovina in Jun of 1941” by Dr Petar Mandic)............................................................................157

REVIEWS M. Mitic POETS IN TAILCOATS (Ivana Dobrivojevic).................................................179 Branislav Bozovic SPECIAL POLICE IN BELGRADE, 1941-1944 (Miroljub Vasic)................. 180 Erik Hobsbaum ON HISTORY (Ljubomir Petrovic)...................................................................181 Richard X. Crempton THE BALKANS AFTER THE SECOND WORLD WAR (Natasa Milicevic)...............................................................................................183 Goran Nikolic THE RATE OF DINAR AND EXCHANGE RATE POLICY OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA, 1918–1941, (Natasa Milicevic)........187 Kosta Nikolic THE PAST WITHOUT HISTORY - disputes in Yugoslav historiography, 1961–1991 (Dragomir Bonzic)...........................................................................189 VLASOTINA ANTHOLOGY, 1, Cultural centre of Vlasotinci, (Dragomir Bondzic)............................................................................................193 Liz Lorrein MAINTAINING TITO ON THE SURFACE, AMERICA, YUGOSLAVIA AND THE COLD WAR (Ivana Dobrivojevic)............................................................194 THE BALKAN SOCIALIST TRADITION – Balkan Socialism and the Balkan Federation 1871–1915, Revolutionary History (Slavoljub Cvetkovic)..............195

RASPRAVE I ^LANCI MILE BJELAJAC, nau~ni savetnik Institut za noviju istoriju Srbije UDC 355,02 (497,1) "1918/1991" Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 355,3 (497,16) "1918/1991"

CRNOGORSKA KOMPONENTA U ORU@ANIM

SNAGAMA JUGOSLAVIJE 1918–1991

APSTRAKT: Rad predstavqa poku{aj da se indikuju pogre{ne predstave o stvarnom poloàju Crnogoraca u zajedni~kim oru-ànim snagama jugoslovenske dràve. Nasuprot olakim tvrd-wama o op{toj zapostavqenosti, omalovaàvawu, nedovoqnoj zastupqenosti i sli~no, autor poku{ava da iznese minimum do sada u vi{e navrata istraìva~ki proverenih ~iwenica, koje u bitnome koriguju ovakve stavove ~ije je ishodi{te u politi~kom, pro{lom i savremenom.

Dve vojske, dva oficirska kora, Srbije i Crne Gore, tokom oslobodila~kih ratova u drugoj polovini 19. i po~etkom 20. veka ne-sporno su u duhovnom smislu predstavqale celinu. Visoka svest o po-reklu i celini etni~kog korpusa bila je osnovica koju niko ne moè osporiti. Uprkos dinasti~kim razmimoilaèwima koja su se reflek-tovala i na niìm nivoima ova bitna karakteristika nikada nije do-vedena u pitawe. Primera sumwi i podozrewa ima ali je vi{e onih koji ukazuju na solidarnost i nesebi~nu kooperaciju. Ovaj proces je jo{ vi{e osnaìlo gotovo permanentno, a ponekad i masovno useqa-vawe Crnogoraca i Hercegovaca na prostor Kneèvine/Kraqevine Srbije, posebno posle 1878. godine. Balkanski ratovi su bili veliko iskustvo me|usobnog ispoma-gawa, na jednoj strani pomo} Srbije u qudstvu i tehnici u operacija-ma oko Skadra, a na drugoj hitawe Crnogorske divizije u pomo} ugro-ènom srpskom rasporedu na Bregalnici 1913. godine. Epopeja Prvog svetskog rata je bila vi{estruko zna~ajna. Vi{e nego u prethodnim ratovima ostvarena je saradwa na nivou najvi{eg komandovawa. Gene-ral Boìdar Jankovi} i wegov pomo}nik pukovnik Petar Pe{i}, kao i nekoliko drugih oficira iz srpske vojske bili su poslati kao ispo-mo} Vrhovnoj komandi crnogorske vojske. Ta pomo} nije bila namet-nuta ve} upravo traèna od crnogorskog suverena. Tokom 1914. godine dve vojske vode zajedni~ke operacije u isto~noj Bosni i stiù na do-mak Pala. Mada je srpsko komandovawe imalo dosta prigovora na ne-savremen rad i takti~ko postupawe saveznika, dobri odnosi nisu bi-li dovo|eni u pitawe. Vaqa pomenuti u istoriografiji ~esto pre}ut-

Mile Bjelajac ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 10

kivanu ~iwenicu da je Srbija, i sama u te{koj finansijskoj i materi-jalnoj oskudici, potpuno bila preuzela izdràvawe crnogorske voj-ske od 40.000–50.000 qudi.1 Drama kapitulacije crnogorske vojske 1916. godine, ta~nije wena naknadna politizacija, ostavila je sumwe u dobre namere i meru uticaja pukovnika, kasnije generala Petra Pe{i}a na taj ~in i wego-vu politi~ku pozadinu. Me|u crnogorskom politi~kom emigracijom Pe{i}u se imputiralo izdajstvo i sprovo|ewe politike regenta Alek-sandra i Pa{i}a, a protiv interesa Crne Gore. Afera je izbila u jav-nosti posle jednog Pe{i}evog ~lanka u vojnom ~asopisu Ratnik, 1925. godine, u kome je opisao rad na du`nosti na~elnika {taba crnogorske Vrhovne komande. Slede}e godine agilni urednik Nove Evrope, bli-zak opozicionoj Demokratskoj stranci, Milan ]ur~in prozvao je Pe-{i}a da nije rekao punu istinu. Prethodno ]ur~in je napravio malu anketu me|u savremenicima ostaviv{i iza sebe i prepisku sa Petrom Plamencem (tada u Be~u), i Jankom Vukoti}em.2 U prepisci sa ]ur~i-nom Plamenac preti da ima dokaze koji kompromituju Pe{i}a zbog wegovog izdajstva. Uslovqava eventualno objavqivawe svog teksta sa „sve ili ni{ta“ i dodaje da bi on smatrao nedostojnim napasti samo Pe{i}a, a ne i glavu, tj. regenta a to, poru~uje on ]ur~inu, „ne smete ni vi da ostanete u zemqi“. S druge strane, general Janko Vukoti} u internoj prepisci o istom pitawu napisao je ]ur~inu slede}e:

„Nisam u stawu da pomognem oko razja{wewa jer sam u to vri-jeme komandovao Crnogorskom Sanxa~kom vojskom (...) Lov}en se te-{ko mogao braniti – 1. Lov}enske visove izloène paqbi stotina gr-la najve}ih kalibara (flota, forovi) napadnutih sa 100.000 austrou-garske odabrane vojske nisu bili u stawu odbraniti 10.000 namu~enih cr(nogorskih) vojnika, upravo i bez topova (...) Mo`da je ono Crnogo-raca moglo sa 2–3.000 svojih `rtava nanijeti toliko gubitaka nepri-jatequ, ali ni{ta vi{e“.3

Mawi broj crnogorskih oficira i vojnika povukao se sa srp-skom vojskom preko Albanije i aktivno u~estvovao u borbama na So-lunskom frontu i u osloba|awu zemqe.

U decembru 1917, posle dono{ewa Krfske deklaracije i izve-snosti ujediwewa, srpska Vrhovna komanda je propisala kako se imaju primati oficiri iz biv{e crnogorske i austrougarske vojske u redo-ve srpske. „Za prijem oficira iz biv{e crnogorske vojske nije bilo nikakvih smetwi. Oni su se stalno borili rame uz rame sa oficirima srpske vojske za veliki ideal Ujediwewa, i wima su posle izvesnih

1 Andrej Mitrovi}, Struktura ratnog finansiranja Srbije 1914–1915, „Tokovi“, 1–2/2000,

99, 101, 109. 2 Ratnik, 1925, sv. I, 74; \eneral Pe{i} manevri{e, „Nova Evropa“, knj. XIV, 3, 26. av-

gust 1926. 3 M. Bjelajac, Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije 1922–1935, Beograd 1994, 46; vidi i:

N. Rako~evi}, Politi~ki odnosi Srbije i Crne Gore 1903–1918, Cetinje 1981.

Crnogorska komponenta u oruànim snagama Jugoslavije 1918–1991 11

formalnosti vrata za ulazak u oficirski kor bila {irom otvorena“, pisao je posle rata (1920) nekada{wi na~elnik Op{tevojnog odeqewa Vrhovne komande Du{an Trifunovi}.4 Ovo uputstvo je bilo popra}e-no naredbom, koju je trebalo saop{titi svim trupama, kako se imaju odnositi Srbijanci prema svim ostalim Jugoslovenima:

„Naro~ito je od velikog zna~aja da Srbi iz kraqevine Srbije ne pokazuju nikakve ideje ni namere prevlasti nad ostalim elementi-ma, kako bi se iskorenila svaka zebwa i bojazan, koja mo`da postoji kod Hrvata, Slovenaca i Crnogoraca u ovom pogledu. U tom pravcu vr-{ena je od strane na{ih neprijateqa jaka propaganda koja nije bila bez uspeha i koja }e mo`da i na ma}edonskom frontu biti produèna. Razne prepirke, obja{wewa i zamerke na minule doga|aje, pa ~ak i po-jedine aluzije, mogu doneti vi{e {tete nego {to se to obi~no misli“.5

Posle oslobo|ewa, Op{tevojno odeqewe Vrhovne komande od-redilo je pukovnika biv{e crnogorske vojske Petra M. Martinovi}a (koji se povukao sa srpskom vojskom 1916. i komandovao pukom na So-lunskom frontu) i kapetana prve klase Milinka Vlahovi}a (u~esni-ka Topli~kog ustanka 1917) da pripreme spiskove sa predlozima za utvr|ivawe ranga biv{im crnogorskim oficirima, {to su ovi u~ini-li do 28. aprila 1920. Na wihovom spisku su se na{la 3 generala, 11 pu-kovnika (bez Martinovi}a), 2 potpukovnika, 42 majora, 146 kapetana prve klase, 169 kapetana, 41 poru~nik, 4 potporu~nika i 4 rezervna potpukovnika. Dakle, bez rezervnih oficira taj broj je bio 418. Broj se postepeno pove}avao na 469, a krajem 1922. na 472. Ukupan broj cr-nogorskih oficira koji je pretendovao na dràvnu slu`bu iznosio je 534 (1924. godine). U me|uvremenu, do kraja 1923. godine unapre|eno je za po jedan vi{i ~in wih 425, a 156 za po dva ~ina. Svega trojica ofici-ra sa liste nisu unapre|ena. Tako|e, jedan broj je ve} bio penzionisan.6

Da li su oficiri biv{e crnogorske vojske bili brutalno pen-zionisani? Sli~ne tvrdwe su postojale u politi~kom govoru kada su u pitawu bili biv{i oficiri austrougarske vojske. Odgovor moè da se potraì kroz upore|ivawe procenata penzionisanih iz sve tri komponente onda{weg oficirskog kora (srbijanske, crnogorske, k. u. k.). Tako na primer u toku 1925. i 1926. godine od 286 penzionisanih oficira, 58,74% bili su stari srpski oficiri, 34,6% biv{i austrou-garski i 5,94% crnogorski oficiri. Srpski oficiri su penzionisa-ni u ve}em procentu (za 5%) od svog u~e{}a u oficirskom koru po-

4 M. Bjelajac, P. Trifunovi}, Izme|u vojske i politike, Biografija generala Du{ana Trifu-

novi}a, Kru{evac – Beograd 1997, 177–178. 5 Naredba O. br. 20.776 generala Petra Bojovi}a, na~elnika [taba VK, svim

trupama i ustanovama 12. decembra 1917 (M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo s mul-tietni~kom armijom 1918—1991, Beograd 1999, 7).

6 M. Bjelajac, P. Trifunovi}, Izme|u vojske i politike. Biografija genera-la Du{ana Trifunovi}a 1880—1942, Beograd – Kru{evac 1997, 178; [erbo Rastoder, @ivotna pitawa Crne Gore 1918—1929, Bar 1995, 103–112; M. Bjelajac, Vojska Kraqe-vine SHS 1918—1921, Beograd 1988, 92–93.


~etkom 1920-ih, biv{i austrougarski oficiri u zna~ajno mawem pro-centu od svog u~e{}a u aktivnom koru (– 5,55%), tako|e i crnogorski oficiri u ne{to mawem procentu od svog u~e{}a u celokupnom koru (– 1,30%).7 U istom dvogodi{wem periodu iz vojske su svojom voqom istupila 23 oficira srpske, 5 crnogorske, 2 ruske i 11 biv{e austro-ugarske vojske. Ministar je zbog potreba slu`be reaktivirao ili primio u slu`bu 55 oficira srpske, 57 austrougarske, 13 crnogorske i 36 iz biv{e ruske vojske.8 U prvom masovnom penzionisawu oficira (10%) 1923. godine apsolutna ve}ina bila je iz ratne generacije biv-{e srpske vojske. Biv{i austrougarski oficiri u ve}em broju su pen-zionisani posle otkrivawa {pijunskih afera u pojedinim komandama gde su oni bili vinovnici. Pomenuli smo odlazak iz redova armije na vlastiti zahtev. Visokostru~ni profili kao {to su lekari, pravni-ci, farmaceuti, veterinari, inèweri, ali i finansijski pa i trup-ni oficiri rado su odlazili ako im se pruìla povoqnija prilika u civilstvu. Po~etkom 1930-ih u aktivnoj slu`bi ostalo je 50,71% biv-{ih oficira srpske i 38,6% austrougarske vojske.9

Pitawe crnogorskih oficira, utvr|ivawe wihovog ranga, una-pre|ivawe i postavqawe na odgovorne du`nosti imalo je stru~nu, ali i osetqivu politi~ku dimenziju. Kod ve}ine oficira obrazovawe je bilo skromno i nedovoqno za visoke poloàje u modernoj armiji. Do-datno usavr{avawe i upu}ivawe na te~ajeve otvaralo je pitawe wiho-ve osetqivosti (sujete), ugleda itd. Beleìmo da su neki otvoreno ne-godovali {to moraju da polaù ispite.

Poznavaju}i mentalitet i lokalne surevwivosti, kraq Alek-sandar i najvi{a vojna uprava svojim postupcima su pazili da se one ne provociraju i po mogu}stvu prevazilaze. Podela ratnih odlikova-wa i medaqa morala je da bude pa`qivo izbalansirana izme|u svih plemena i bratstava. Najve}i broj je odlikovan povodom 10-godi{wi-ce Mojkova~ke bitke. Prilikom prve kraqeve posete Crnoj Gori 1925. godine pa`qivo je odre|eno i to ko }e sve dobiti pi{toq sa po-svetom. Tako|e, uprava se trudila da pridobije biv{e pristalice kraqa Nikole promocijom i dodelom poloàja u vojsci, diplomatiji ili drugim dràvnim slu`bama. Na inicijativu kraqa, od samog for-mirawa gardijske divizije bilo je u raspisu za slawe regruta predvi-|eno da sva plemena budu ravnopravno zastupqena. Istori~ar Branko Petranovi} je zabeleìo da je kraq „voleo Crnogorce i di~io se {to

7 Od toga iz srpske vojske: 32 pukovnika, 25 potpukovnika, 4 majora, 107 ni-

ìh oficira; austrougarske: 9 pukovnika, 19 potpukovnika, 71 niì oficir; crnogor-ske: 7 potpukovnika, 3 majora, 7 kapetana (M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo, 26).

8 Isto, 27. 9 Od oko 3.500 aktivnih oficira srpske vojske 1919. godine u slu`bi je osta-

lo oko 1.700, a od 2.590 oficira austrougarske vojske oko 1.000. Crnogorsku kompo-nentu u svoje vreme nismo izra~unavali, ali kada se ponovo otvori Arhiv OS mogu}e je i to u~initi pra}ewem rang-lista na istom preseku.


wegovi poti~u iz Crne Gore, iz Vasojevi}a, i {to mu je majka – knegi-wa Zorka, iz stare postojbine“.10

U vojsku su 1919. bila primqena i dva generala istaknute pri-stalice kraqa Nikole, Radomir Ve{ovi} i Janko Vukoti}. Prvi je raspore|en u {tab 3. armijske oblasti, a drugi 1. armijske oblasti. Zbog nastavka tajnih veza sa kraqem i sumwi na subverzivne delatno-sti, Ve{ovi} je bio uklowen iz aktivnih redova 15. juna 1919. i sta-vqen pod sud. Kazne je oslobo|en zbog amnestije. Do kraja ìvota (1938) uìvao je sve privilegije, a wegova smrt je obeleèna dostoj-nim nekrologom u najva`nijem vojnom ~asopisu – Ratniku. Vukoti} je bio pristalica Boì}ne pobune, ali je do smrti bio na najvi{im po-loàjima u armiji i sa najvi{im ~inom – armijskog generala. Kraqe-va arbitrirawa u dodelu generalskih ~inova ~esto su izazivala nega-tivne komentare kako u pogledu „preskakawa zaslu`nih“, tako i pro-tiv „nedovoqno kvalifikovanih“ kako je smatralo javno mwewe sta-rijih srpskih generala i ratnika. Postavqawe Vukoti}a na mesto ko-mandanta armije i wegovo promovisawe u najvi{i ~in bilo je tako|e jedan od razloga za ogovarawa, negodovawa i qutwe. Svoju reakciju i motive kraq je obrazlagao mitropolitu Doì}u u Topoli, 1930. godi-ne. U prvom planu, on je smatrao da je Vukoti} li~no i kao simbol svih ratnika sa Mojkovca neprolazno zasluàn, te da je postavqewe wegovo i ~in ujedno i priznawe Crnogorcima koji su stigli do Jaho-rine i kasnije se hrabro borili na Mojkovcu. Tako|e, kraq je podvu-kao zna~aj ovog unapre|ewa za razvijawe bratskih odnosa Srbije i Crne Gore. Sve su to bili razlozi za wegovu srditost kada se mini-star general Trifunovi} usprotivio kraqevoj èqi, jer „nema zakon-skih mogu}nosti“. Kraq je isterao svoju voqu.11

Tokom me|uratnog perioda, pored nekoliko prihva}enih divi-zijara (generala) 1918. i 1919. u novu zajedni~ku vojsku, jedan mawi broj je tokom slu`be tako|e unapre|en u generalski ~in.12 Osim visokih vojnih du`nosti jedan od generala, Blaò \ukanovi}, bio je ban Zet-ske banovine.

10 Branko Petranovi}, Istori~ar i savremena epoha, Beograd 1997, 16, navo-

di i: „Nije se raèstio na Durmitorce koji su mu se suprotstavili da na ivicama Cr-nog jezera, pod Vizitorom, diè svoju vilu i kvari prirodnu okolinu. Dràvni~ko politi~ka svojstva Aleksandar je nasledio od svoga dede po majci i rade}i sa srpskim politi~arem Nikolom Pa{i}em. Cetiwe je smatrao svojim rodnim mestom“.

11 Vojska 1918—1921, 93–94; Ratnik, XII, 1938, 151–156; Vojska 1922—1935, 146; Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Beograd 1990, 45–46.

12 Primqeni u ~inu aktivnog ili rezervnog generala: Gojni} Luka, Martino-vi} Mitar, Ve{ovi} Radomir, Vojvodi} Laki}, Vukoti} Janko; unapre|eni u ~in ge-nerala do 1941: \ukanovi} M. Blaò, \ukanovi} @. Milo, Ili~kovi} P. Milo, Le-peti} M. Vuko, Martinovi} M. Petar, Novakovi} Qubo, Vrbica S. Blaò. Generali kao {to su Ilija @ugi} i neki drugi poreklom iz Crne Gore bili su prethodno pi-tomci i oficiri srpske vojske.


Nema nijednog izvora koji je nama poznat i koji bi ukazivao da je postojala tendencija da se mladi}ima iz Crne Gore onemogu}i pri-stup u Vojnu akademiju ili druge oficirske {kole. U ono vreme to se kao nacionalni problem nije ni postavqalo, niti je crnogorska zavi-~ajnost bila prepreka promociji i dobijawu lukrativnih poloàja. Primer moè da bude i karijera sina rano preminulog (1927) genera-la Janka Vukoti}a, pukovnika Vuka{ina. Crnogorska komponenta u stvarawu jugoslovenske vojske 1918–1920, wena uloga i zna~aj na prostoru Crne Gore vi{e puta su siste-mati~no izloèni, ali smo svedoci da se ponovo u delu struke i me|u analiti~arima savremenih politi~kih trendova na tlu Jugoslavije ovaj deo pro{losti mistifikuje i instrumentalizuje.13 Ponovimo za ovu priliku da se Crna Gora gotovo u potpunosti sama oslobodila i da su ustani~ke snage dostigle oko 10.000 boraca. Malobrojne snage 2. jugoslovenskog puka (oko 2.000 qudi), koje su ima-le zadatak da prevashodno stignu pre Italijana u Skadar i tamo mani-festuju srpsko prisustvo kao i da drugim delom snaga {to pre posed-nu Boku Kotorsku i obezbede jedinice flote i Arsenal pred nadira-wem italijanskih saveznika, nisu imale nare|ewe niti su bile u sta-wu da sa nekoliko malih ~eta nametnu politi~ko re{ewe naoruà-nim Crnogorcima. O~evidan spor dveju dinastija oko primata kod uje-diwewa, taktika izolacije uticaja kraqa Nikole i wegovih najbliìh pristalica pa i naredba o usporavawu povratka jednog broja crnogor-skih oficira iz austrijskog ropstva nisu mogli bitnije uticati na ma-sovno opredeqewe za neodlo`no jedinstvo dve srpske zemqe.14 Tokom „Boì}ne pobune“, podsticane i èqene od Italijana, oko 3.000 naoruànih pobuwenika krenulo je da zauzme Cetiwe, ali je odbijeno primarno crnogorskim jedinicama, dok su dve jugoslovenske ~ete stajale u rezervi. Crnogorske snage su se sastojale od omladinaca dobrovoqaca i ne{to vi{e od 2.000 naoruànih boraca iz Ku~a, Bjelo-pavli}a, Pipera i Vasojevi}a koje je doveo Marko Dakovi}. Rezervom

13 Navedimo najsveìji primer takve nekorektne insinuacije o zna~aju pri-

sustva srpskih trupa 1918. i navodne tanke ve}ine koja je u takvim uslovima optirala za ujediwewe. Ovde ne treba pomiwati da su i tzv. federalisti bili za ujediwewe: ¨The uneasy atmosphere has an extra edge of bitterness because Montenegrins are sharply divided about their future. Indeed, they have been divided over their relationship with Serbia since 1918, when, at the end of the First World War, with Serbian troops present in Montenegro, a slim majo-rity opted in a referendum for union with Serbia. This decision was followed by a long level civil war between pro-independence ¸Greens and pro-Serbian Whites, named after the colours of the bal-lot papers used in the referendum¨ (After Milosevic. Practical Agenda For Lasting Balkans Peace, International Crisis Group, Brusseles 2001, 65).

14 U politi~kom govoru i delu nauke uobi~ajilo se da se skup{tina koja je proglasila ujediwewe dve zemqe naziva „Podgori~ka skup{tina“ umesto wenog punog istorijskog naziva „Srpska velika narodna skup{tina u Crnoj Gori“ kako se sama de-fini{e u tekstu rezolucije ili „Velika narodna skup{tina srpskog naroda u Crnoj Gori“ kako stoji u preambuli Odluke o ujediwewu.


je komandovao major Boò Novakovi} (upravo stigao na odsustvo). U odbrani je palo 16 Crnogoraca, a 56 ih je bilo raweno. Iz 2. puka bila su samo 4 rawena. Rawene su i tri ène koje su nosile municiju na po-loàj.15 Zbog ukupne vojne i politi~ke situacije u Crnoj Gori, u de-cembru 1918. ministar vojni je naredio formirawe tri nova crnogor-ska bataqona pod komandom generala Laki}a Vojvodi}a, umesto sta-rih ustani~kih bataqona iz oktobra i novembra koji su morali biti raspu{teni jer im se u te{kim uslovima zime nije moglo doturati snabdevawe, u prvom redu hrana.16 Sli~no pozivawe obveznika ponovi-lo se u decembru 1919. kada je postojala pretwa da D’ Anuncio predu-zme prepad na Boku Kotorsku. Komandant Podgori~ke pukovske okru-`ne komande Ma{an Boòvi} dobio je nare|ewe iz {taba 2. armijske oblasti da pod oru`je pozove 400 Ku~a, 300 Pipera i 200 Bjelopavli-}a. Tada je za oja~awe odbrane Boke bio upu}en i 9. pe{adijski puk ko-me je za tu priliku bilo ukinuto staro ime „Kraq Nikola“ (ovo je za-ista bilo iz politi~kih obzira). Puk je stigao preko Dubrovnika. Kako je sve do Rapalskog ugovora Italija nastavila da podsti-~e pobuwenike i direktno organizuje wihove akcije ponovo se formi-raju omladinske ~ete „bjela{a“ na dobrovoqa~kom principu, koje su na inicijativu mesnih vlasti u~estvovale u borbama sa odmetnicima. U akcijama su delovale samostalno ili sa àndarmerijom. Da bi do-prineli {irem nezadovoqstvu stanovni{tva odmetnici su napadali transporte hrane brodovima koji su plovili Bojanom ka unutra{wo-sti. To je uslovilo da francuski komanduju}i general u Skadru De Fortou dozvoli posedawe i druge obale reke od strane jugoslovenskih jedinica.17 Vaqa re}i da su delegat kraqevske vlade na Cetiwu Milu-tinovi}, pojedini komandanti Srbijanci u Crnoj Gori i Metohiji prime}ivali da lokalna àndarmerija svojim ponekad grubim i ne-takti~nim postupawem provocira stanovni{tvo i da je treba mo`da zameniti onom iz Srbije ili nekih drugih krajeva.18

15 Vojska 1918—1921, 194–196. 16 Naredba od 5. decembra 1918, kojom je predvi|ena snaga od 66 oficira, 17

~inovnika, 122 podoficira, 1.400 boraca. U prole}e 1919. tri bataqona (Cetiwski, Nik{i}ki, Kola{inski) imala su 1.174 borca (Vojska 1918—1921, 54, 196).

17 Vidi detaqnije: Vojska 1918—1921, 189–197, 217. 18 Qubodrag Dimi}, \or|e Borozan, Jugoslovenska dràva i Albanci, tom 1,

Beograd 1998; M. Bjelajac, Djelatnost KPJ vi|ena o~ima vojske Kraqevine Jugosla-vije, „Tokovi“, 1/1990. Npr. iz jednog izve{taja iz oktobra 1940. ~itamo: „Vlast ve}i-nom u rukama Crnogoraca (Metohija – M. B.), vlast izvr{na i sudska nije na visini. Odlu~uju}u ulogu ne igra zakon, ve} bolesna crnogorska leèrnost, vezana plemen-skim, li~nim, politi~kim, duhovnim, krvnim i drugim vezama koje su potpuno sputale i paralisale vlast, a wen ugled srozale do nemogu}nosti. Jedino àndarmi primaju sve na svoja le|a. [to je najgore, wima se stavqaju na teret i svi neuspesi. Ta~no je, da su àndarmi ve}inom Crnogorci, ali, izgleda, kod wih jedino nema onog bolesnog, crnogorskog, u vr{ewu slu`be. Ipak u interesu le~ewa stawa, trebalo bi àndarme Crnogorce ukloniti iz Metohije, jer ba{ oni isuvi{e rigorozno izazivaju jo{ ve}e negodovawe“.


U na{im istraìvawima retko smo se susretali sa dokumenti-ma ili svedo~anstvima o me|usobnom odnosu oficira iz stare srpske vojske i onih iz crnogorske i uop{te prema Crnogorcima. U jednom poku{aju da se napi{e istorija jugoslovenskog kraqevskog generali-teta, uz biografiju samo jednog od (338) wih na{li smo navod: „Mrzeo je Crnogorce i tu mr`wu stra{no ispoqavao. Tako je jednog dana u svojoj kancelariji rekao potporu~niku Petru Martino-vi}u – Sve Crnogorce trebalo bi jednim metkom pobiti. [teta bi bi-la vi{e municije. Svi ste vi komunisti“.19 Kada se ~itaju brojni izve{taji jugoslovenske vojske o komuni-sti~koj delatnosti na prostoru Zetske banovine, {to je ukqu~ivalo i veoma osetqiv prostor Metohije, ova zabrinutost se moè razumeti. Kod pojedinaca je, kako vidimo, bila uzrok i izjavama u afektu.20

Crnogorstvo se pojavilo jo{ jedanput kao faktor podela i na-petosti tokom boravka oficira i vojnika u nema~kim logorima 1941. godine. Nemamo uvid u pismene tragove podela kod vojnika kada je po-~elo sprovo|ewe nema~ke naredbe o prijavqivawu i izdvajawu pri-padnika nacionalnih mawina i wihovom otpu{tawu ku}ama. Me|u-tim, postoji vi{e beleàka o drami me|u oficirima. U zarobqeni{tvu je prema nema~kim podacima 21. juna 1941. bi-lo 13.599 aktivnih i rezervnih oficira, prete`no Srba, ali jo{ uvek i jedan mawi broj Hrvata, Slovenaca, Jevreja i pripadnika drugih na-cionalnih mawina koji nisu odmah bili izdvojeni. Proces wihovog evidentirawa, podno{ewa molbi za odlazak i sli~no, logorske vla-sti su zapo~ele 28. juna, a dovr{ile 21. oktobra iste godine. Pored pravih pripadnika nacionalnih mawina onog vremena, javili su se poku{aji i me|u samim Srbima da se deklari{u kao „ma-winci“ . Neki su se prijavqivali kao Rumuni, neki kao Buwevci, ne-ki kao Bugari. Iz logora u Osnabriku prijavilo se i oti{lo 875 ofi-cira, od toga 27 Srba iz uè Srbije i nespornog porodi~nog porekla. No, kako beleì jedan savremenik, „najve}e iznena|ewe za Sr-be bilo je izdvajawe Crnogoraca kao nove nacije. Prijavilo se oko 300, ali je toliko isto bilo i neprijavqenih. Me|u wima je zbog toga nastao veliki razdor. Od prijavqenog broja jedna ~etvrtina nije pri-padala crnogorskoj naciji. Oni su imali veze sa Crnom Gorom samo utoliko ukoliko su se wihovi stari pre stotinu godina doselili otu-da u Srbiju. Crnogorci su bili izdvojeni u dve zasebne barake i wi-hov odlazak je, iz tada nepoznatih razloga, neprekidno odlagan, da na

19 Nikola N. Tomi}, Generali Kraqevine Jugoslavije, Holivud 1976, 36. Ovaj

iskaz koji se odnosi na divizijskog generala Dragi{u Pandurovi}a nismo u mogu}no-sti da proverimo, ali iz pomenutog konteksta se naslu}uje da se reakcija odnosi na komunizam. Pandurovi} je bio klasni stare{ina na Vojnoj akademiji, a od 1934. ko-mandant pe{adije Zetske divizijske oblasti. Iz navoda se ne moè rekonstruisati kada je to re~eno.

20 M. Bjelajac, Djelatnost, 232–235.


kraju nisu oti{li. Tek 11. decembra 1942. prozvano je na zbori{tu 25 Crnogoraca, koji su po re~ima tuma~a dobili domovnicu. Posle neko-liko dana oni su i zaista otputovali“.21 U svim logorima izdvajawe „mawinaca“ izazvalo je napetosti, a ti oficiri su bili izloèni mo-ralnom bojkotu i preziru ve}ine.22 U oba pokreta otpora koji su se razvili u okupiranoj Jugosla-viji, pa i na prostoru Srbije i Crne Gore, obe komponente su bile iz-me{ane. Crnogorski ~etnici prihvatili su da budu deo pokreta gene-rala Dragoquba Mihailovi}a, me|u wima kao najistaknutiji general Blaò \ukanovi}, kapetan Dobrosav Jev|evi}, kapetan Pavle \uri-{i}, major Petar Ba}ovi}, pukovnik Bajo Stani{i}, major \or|ije La{i}. U Vrhovnoj komandi to su bili oficiri koji su se vratili iz egzila, majori vazduhoplovci Mirko Lalatovi} i Zaharije Ostoji}. U po~etku otpora Draì se pridruìo i general Qubo Novakovi}. U partizanskom pokretu od prvih dana su se na{li pukovnik Savo Orovi}, major Jovo Vukoti}, kapetani Velimir Terzi}, Arso Jovanovi} i ve}i broj drugih niìh oficira rodom iz Crne Gore. U okviru partizanskog pokreta tokom NOR-a promovisa}e se ~itava jed-na generacija vojnih stare{ina, posebno politi~kih komesara koji }e posle 1945. godine imati istaknutu ulogu u generalitetu i visokom oficirskom koru. Dominantna grupa je pre Drugog svetskog rata pri-padala komunisti~kom pokretu na Beogradskom univerzitetu ili je bi-la organizovana u ilegalne }elije {irom Zetske banovine. Posle Beo-gradskog univerziteta, istaknuto mesto pripada Cetiwskoj gimnaziji. U toku NOR-a general{tabni kapetan, od 1943. godine general NOVJ, Velimir Terzi} bio je na~elnik u Vrhovnom {tabu. Arso Jo-vanovi}, Milo Kilibarda i nekoliko drugih najvi{ih oficira NOV bili su upu}eni od strane Vrhovnog {taba u Sloveniju da boqe orga-nizuju i rukovode tamo{wim pokretom 1942. godine. U Hrvatskoj, u Gorskom kotaru na ~elu partizanskog pokreta i kasnije kao komandant korpusa nalazio se Veqko Kova~evi} a na jugu u Makedoniji, sa poseb-nim ovla{}ewima, Svetozar Vukmanovi}-Tempo. U zavr{nim operaci-jama 1945. godine na ~elu 1. armije bio je Crnogorac Peko Dap~evi}, a na najistaknutijim mestima u Vrhovnom {tabu Velimir Terzi} (po-mo}nik na~elnika) i Arso Jovanovi} (na~elnik). Za razliku od istorije crnogorske komponente u vojsci Kraqevine Jugoslavije, koja se nije nacionalno iskazivala, u periodu socijalisti~ke Jugoslavije moèmo wenu veli~inu i trendove prati-ti statisti~ki. Ako se prati procentualno u~e{}e generala i oficira pore-klom iz Crne Gore u JNA, upore|uju}i ga sa procentom pripadnika

21 Miodrag J. \or|evi}, Izme|u crnog i crvenog fa{izma — U Osnabri~kom

logoru 1941—1945, Savez „Oslobo|ewe“, London 1962, 23–24. 22 Nikola Vujnovi}, Front u ìcama, Beograd 1979, 141; Izme|u vojske i po-

litike, 256–258.


crnogorske nacije u stanovni{tvu Jugoslavije, moglo bi se jezikom propagande re}i da se radilo o „velikocrnogorskoj hegemoniji“, po-sebno izraènoj u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata. Sre-dinom 1950-ih Crnogorci su ~inili 29,7% generaliteta i 10,8% celo-kupnog oficirskog kora. Procenat bi iz 1954. godine bio sigurno vi-{i da nije bilo prethodnih hap{ewa i ~i{}ewa po osnovu IB-a, od-nosno forsiranog smawivawa oficirskog kora.23

U periodu od 1948. do 1952. godine u JA je „po raznim osnovama“ zbog IB-a bilo osu|eno 2.440 vojnih lica, od toga 1.700 oficira JA i 300 iz UDB-e. Prema imenima najve}eg broja vi{ih oficira, sti~e se utisak da su Crnogorci bili najzastupqeniji. Ovu pretpostavku poja-~avaju i druge statistike uhap{enih i osu|enih.24 Nikad kasnije u prak-si JNA, ni posle Brionskog plenuma nije vi{e bilo takvog ~i{}ewa, pa ni Crnogoraca. Slu~ajevi generala Velimira Terzi}a, Radovana Vu-kanovi}a, Milije Stani{i}a i drugih bili su sporadi~nog karaktera. Procenat generala Crnogoraca spustio se do 1962. godine na 23,2, 1969. godine na 19,3 (od toga 8,3% najvi{ih funkcija), a 1985. na 11,1. Iste godine Crnogorci su ~inili 5,28% aktivnog oficirskog kora. Prema popisu stanovni{tva iz 1981. godine ova nacija je ~inila 2,58% stanovni{tva Jugoslavije. Godi{wi odaziv pitomaca iz Crne Gore u sve vrste vojnih {kola uvek je bio iznad proseka s obzirom na ukupnu crnogorsku populaciju. Ovde su od uticaja bili tradicija voj-nog poziva, slabe ekonomske mogu}nosti republike da ponudi egzi-stenciju, tradicionalna okrenutost Beogradu u traèwu perspektive, naj~e{}e kroz upo{qavawe na ~inovni~kim mestima. Ako se prethodni pokazateqi uporede sa Srbijom, proporcije su drasti~no u korist crnogorske komponente. Cela Srbija je na pre-seku 1970. godine davala 13,98% aktivnih generala, dakle kada je ve} na snazi bilo uspostavqawe pravilnijih pariteta. Do 1985. godine taj procenat se popeo na 28,47 {to je jo{ uvek bilo daleko niè od u~e-{}a Srbije u stanovni{tvu Jugoslavije. Kada je general-pukovnik Miloje Milojevi} postavio 1965. godine pitawe zapostavqawa i pot-cewivawa kadrova iz Srbije, otvorio se „slu~aj Milojevi}“. Na kole-gijumu generala kod Tita 13. novembra on je osu|en, a posle wegove àlbe 17. decembra Opunomo}stvu CK, oceweno je da „wegova akcija

23 M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo, 55. 24 Bojan Dimitrijevi}, Jugoslovenska armija 1948–1951. u isku{enju sukoba, „Jugoslo-

vensko-sovjetski sukob 1948. godine“, Beograd 1999, 120. General Arso Jovanovi} je ubijen, general Branko Petri~evi} osu|en, a general Popivoda je uspeo da emigrira. U ukup-nom broju uhap{enih (55.663) iz Crne Gore ih je bilo 8,99%, oni su ~inili 21,8% lo-gora{a na Golom otoku. U celom periodu borbe protiv IB uhap{eno je 6 generala, 43 pukovnika, 118 potpukovnika, 322 majora, 1.030 kapetana, 1.093 poru~nika i potporu~-nika, ukupno 2.612 (Zoran Laki}, Jugoslovenska 1948. u memoaristici, u: „Jugosloven-sko-sovjetski...“, 302–304). Vidi u istom zborniku: Ivan Matovi}, Tragom sudbine Arsa R. Jovanovi}a, 183–194.


predstavqa, sa stanovi{ta Krivi~nog zakona pobunu“.25 Ako se upore-de podaci o broju generala iz Crne Gore i Srbije za vreme Titovog ìvota, prvih je bilo oko 150, a drugih oko 140.26 Ako se prethodno izneti podaci izmeste iz realnog istorijskog konteksta onda se ne moè pravilno razumeti procentualna zastupqe-nost Crnogoraca i Srba van Srbije u oficirskom koru i generalitetu JNA. U prvom redu ona je uslovqena disproporcijama unutar starog ka-dra KPJ koji }e dati najve}i broj komesara i politi~kih rukovodilaca u NOVJ, kao i neravnomernom raspore|eno{}u i snagom partizanskog pokreta na teritoriji Jugoslavije. Po~etna rukovode}a partizanska struktura, mlada po godinama, dugo }e dràti najva`nije dràvne i voj-ne poloàje posle Drugog svetskog rata. Disproporcije }e unutar ofi-cirskog kora obnavqati i daqe naru{avati slabo interesovawe za voj-ni poziv kod nedovoqno predstavqenih nacija i nacionalnih mawina. Napori u okviru JNA da se posle 1967. striktno primewuje „kqu~“, prave rezultate su po~eli davati krajem 80-ih godina. U promovisawu Crnogoraca na visoke poloàje u Armiji, prvih posleratnih godina, najve}i uticaj je imao na~elnik Politi~ke uprave MNO, general Svetozar Vukmanovi}-Tempo. Savremenici konstatuju da u tome nije bilo {ovinisti~kih tendencija jer je on dovodio kadro-ve koje je dobro poznavao i u koje je imao poverewe. Sli~no }e raditi Go{wak kao ministar sa ratnim kadrovima iz Hrvatske. Wihovo jugo-slovenstvo i nacionalna nezainteresovanost bili su svima poznati. Do odlaska na {kolovawe u Moskvu septembra 1945, na~elnik Ge-neral{taba je bio Arso Jovanovi}. Iz redova Crnogoraca tu du`nost su jo{ obavqali Peko Dap~evi} i Qubo Vu~kovi}. Na du`nosti ministra odbrane u socijalisti~koj Jugoslaviji nije bilo Crnogoraca. Prvi mi-nistri Crnogorci pojavili su se tek u SR Jugoslaviji, Bulatovi} i Kra-povi}. Oba ministra su pripadala civilnim a ne vojnim strukturama. Pored naj~e{}ih komesarskih poloàja na svim nivoima (od armije do divizije), kod vidova i rodova, Crnogorci su komandovali armijama – armijskim oblastima (P. Dap~evi}, V. Terzi}, D. Leki}, R. Vukanovi}, Veq. Kova~evi}, \. Lon~arevi}), korpusima, vojnim pod-ru~jima i divizijama. Bili su na ~elu Vojne i Vi{e vojne akademije, uprava General{taba i Ministarstva narodne odbrane. Dugi niz go-dina bili su izuzetno zastupqeni u rukovo|ewu Vojnoistorijskim in-stitutom, redakciji Vojnog dela, projektu izdavawa Vojne enciklope-dije i uop{te vojnom izdava{tvu. Titogradskim vojnim podru~jem od wegovog ustanovqavawa po-~etkom 60-ih komanduju generali Crnogorci. Tako|e od ustanovqavawa

25 M. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo, 67. 26 Isto, 56. U Vojnom leksikonu, Beograd 1981, objavqeno je 825 biografija

generala JNA i oko 30 biografija visokih politi~kih rukovodilaca koji su imali taj ~in u rezervi. Navedene su 139 biografije onih iz Crne Gore i 134 iz Srbije. Ka-ko u tom izdawu nema politi~ki sklowenih (A. Jovanovi}, Popivoda, Petri~evi} i dr.) procewujemo da je ukupan broj ne{to ve}i.


nove koncepcije TO 1969. godine kako na ~elu {tabova tako i republi~-kog sekretarijata za narodnu odbranu poloàje zauzimaju Crnogorci.27 Posebno poglavqe o crnogorskoj komponenti u JNA predstavqa angaòvawe generala, aktivnih i rezervnih oficira, mobilisanih re-zervista svih kategorija na popri{tima gra|anskog rata 1991. i 1992. go-dine. Ovaj period, ~esto zastrt propagandom, jo{ nije adekvatno obra-|en. Nedostaje pregledna rekonstrukcija komandnih poloàja koje su po-jedinci zauzimali u tom vremenu, stepen wihove angaòvanosti, ocena uspe{nosti ili neuspe{nosti upotrebe JNA pod wihovom komandom. U svetskim medijima, ali i delu literature koja je nastala na Zapadu, cr-nogorska komponenta se naj~e{}e identifikovala kada su u pitawu ope-racije u zale|u grada Dubrovnika i isto~noj Hercegovini u leto i jesen 1991. godine. Posebno poglavqe predstavqa rad mornarice i vazduhoplov-stva, tako da ova problematika svakako zavre|uje jedan celovit rad. Mile Bjelajac

MONTENEGRIN ELEMENT WITHIN YUGOSLAV ARMED FORCES (1918–1991)

Summary

This paper has an aim to clarify historical prospective and position of Montenegrin com-ponent within mutual Yugoslav armed forces established after 1918. One can follow their position in the period of the Kingdom, in Yugoslav Homeland Army (general Mihailovitch) or in Partisan Liberation Movement (1941–1945), and in Yugoslav Peoples Army. In contrast to some old fashi-on myths and recent misleading interpretations in scholar literature, we offered systematic, verified data on distant and recent history. We laid out that in time „Montenegrin questing“ was not consi-dered as a „national question“, at least not before World War Two. Serbia and Montenegro had be-en viewed as „two Serbian Kingdoms“ even by ultimate Montenegrin monarch Nikola the 1st. Two countries and two Officer corps had close cooperation in 1878, 1912–13 and 1914–1916. Since 1914 Serbian Ministry of Finance financed not only Serbian but Montenegrin army, too. The career officers of Montenegrin origin were accepted in new Officer corps in full extent (some 550). Predo-minantly Serbian, new military authorities let to Montenegrins themselves to establish list for the rank and promotions. New king Alexander 1st, the grandson of Montenegrin king Nikola, did everything in his power to avoid any gesture that could offend Montenegrin sensitivity and vanity. Especially he emphasized on equal treatment of all local Montenegrin tribes (promotions, decorati-ons, admition into the Royal Guard etc.). Poor country and warrior tradition led many of Montene-grins in military schools. But young officers took opposite sides in the national uprising in 1941. Majority sided, actually led National forces that acknowledged general Mihailovic as supreme commander, minority were communist oriented. When that war turned into civil one they became bitter rivals. In Partisan led movement several of the former officers obtained the highest posts like chief of the Staff, deputy of the Chief and several Army commanders. In the mid of the 1950s Mon-tenegrins, now acknowledged as a „nation“ constituted almost one third of the General corps and 10.8 percent of the Officer corps. Their share steadily declined in 1970s (19.3 % Generals) and 1980s (11.1% Generals and 5.28% officers). But in the same time Montenegrins as a nation were only 2.58 percent of Yugoslav population after census.

27 [tab TO Crne Gore: Veqko Milatovi}, po poloàju (1968); Vidoje @arko-

vi} po poloàju kao predsednik Skup{tine (od 1969); generali Krsto Grozdani} (od 1971); \uro Vojvodi} (od 1975); Dragi{a Drqevi} (od 1984). Sekretarijat za narodnu odbranu Crne Gore: generali Krsto Grozdani}, Slavko Mari~evi} (M. Bjelajac, Jugo-slovensko iskustvo, 72–73).

DALIBOR DENDA, istraìva~ UDC 358,119 (497,1) "1919/1931" Vojnoistorijski institut Beograd, Bir~aninova 5

TENKOVI I MODERNIZACIJA JUGOSLOVENSKE VOJSKE 1919–1931*

APSTRAKT: Rad obra|uje problem nabavke tenkova za jugo-slovensku vojsku, obuku qudstva i formirawe prve tenkovske jedinice. Istaknuti su materijalni faktor i nedovoqna usa-vr{enost tenkovske tehnike kao glavne prepreke moderniza-ciji u ovoj oblasti. Tekst je pisan na osnovu gra|e iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta, Slu`benog vojnog lista Kra-qevine SHS i Jugoslavije i vojne {tampe iz istraìvanog pe-rioda. Tenkovi predstavqaju najsavremenije borbeno oru|e koje je dao

Prvi svetski rat. Wihova upotreba, prema mi{qewima nema~kih voj-nih stru~waka, bila je jedan od glavnih faktora poraza Centralnih sila u svetskom sukobu.

Do konstrukcije tenkova dovela je te`wa da se stvori novo borbeno sredstvo, koje bi omogu}ilo da se pod za{titom oklopa (pan-cira) oru|a maweg kalibra, kao mitraqezi, po potrebi i bez potpore artiqerijske vatre i van postoje}ih komunikacija, dovedu sasvim bli-zu protivni~kih poloàja za dejstvo. Spomenuta te`wa postala je ak-tuelna stabilizovawem frontova krajem 1914. i prelaskom na tzv. po-zicioni rat.1

Naziv tenk, novo borbeno sredstvo dobilo je po nazivu cister-ne na to~kovima (eng. tank) ~ije je ime upotrebqeno kao {ifra, da bi se wihova pojava, koja se ve} o~ekivala na frontu, prikrila i izazva-la iznena|ewe. Ovaj naziv je ostao jer je, zbog ~estog spomiwawa u voj-sci, na frontovima stekao pravo tehni~kog termina.2 Tenk kao oklop-no guseni~no vozilo na principu ameri~kog traktora Holt prvo se

* Rad je deo istraìva~kog projekta Vojnoistorijskog instituta „Jugosloven-ska vojska i modernizacija jugoslovenskog dru{tva 1919–1941”. Neke podatke o ovoj temi nalazimo u radovima Mila Bjelajca, Vojska Kraqevine SHS 1918—1921, Beograd 1988, str.110 gde se navodi da je u naoruàwu jugoslovenske vojske bilo i 8 tenkova do-bijenih od francuskih snaga iz Bugarske, i Vojska Kraqevine SHS/Jugoslavije 1922—1935, Beograd, 1994, 121–122, gde se na osnovu francuske gra|e daju zna~ajni podaci ko-ji }e posluìti kao siguran oslonac za daqe istraìvawe.

1 August Mari}, O tenkovima, „Ratnik“, I–III, Beograd 1921, 79. 2 Isto.

Dalibor Denda ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 22

pojavio u britanskoj, a ubrzo zatim u francuskoj i nema~koj vojsci. Posle prototipa Mark I pre{lo se na serijsku proizvodwu dva razli-~ito naoruàna modela: mu{ki (naoruàn sa dva topa 57 mm u bo~nim torwevima – sponsonima i 4 mitraqeza) i ènski (6 mitraqeza). Kod Engleza se javqaju te{ki tenkovi tipa Mark II, Mark III, Mark IV, Mark V, kao i laki tenk tipa Whippet za sadejstvo sa kowicom, a pred kraj rata i zajedni~ki anglo-ameri~ki projekat Mark VIII. Kod Francuza poznati su te{ki modeli Schneider i St. Chamond, a kod Nemaca tenkovi A7V, A7V-U, laki LK i superte{ki tenk tipa K. Na nesre}u po Nemce, wihova industrija uspela je da proizvede samo nekoliko desetina ovih naprava. Do kraja rata Francuzi se orijenti{u na proizvodwu lakih tenkova dok su se Britanci okrenuli proizvodwi te{kih. Francuski laki tenk Renault, koji je po svojim takti~ko-tehni~kim osobinama smatran najboqim tenkom u Prvom svetskom ratu, pojavqu-je se na boji{tu 1918. godine. Pred kraj Prvog svetskog rata, svoj prvi tenk Fiat 2000 konstruisali su i Italijani po ugledu na te{ka fran-cuska kola marke Schneider, a ubrzo posle rata po ugledu na Renault-ov model i laki tenk Fiat 3000.3 Svi ove naprave bile su daleko od savr-{enstva, budu}i da su se brzo i lako kvarile. Kada su prvi put upotre-bqene, u bici na Somi 15. septembra 1916, pokazale su mnoge takti~-ko-tehni~ke nedostatke. Od ukupno 49 angaòvanih tenkova u borbi je u~estvovalo samo 18, a ostali su zbog kvarova ispali iz stroja pre borbe. Vremenom, tehni~ki kvarovi su smaweni, tako da prilikom na-pada kod Amijena 1918. od 420 angaòvanih tenkova na poloàje nije stiglo samo pet. Ovi tenkovi bili su i prili~no spori. Kre}u}i se naj~e{}e prose~nom brzinom 1–5 km/~, dakle sporije nego borac pri mar{evskom koraku, predstavqali su odli~nu metu za artiqeriju. Ipak, wihova upotreba imala je na protivnika poraàvaju}e moralno (kurziv D. D.) dejstvo.

Najboqi stav o vrednosti tenkova izneli su Nemci, koji su u wima videli jedan od glavnih faktora svog poraza. Major Busche, de-legat nema~ke vrhovne komande, na zboru partijskih {efova u Raj-hstagu izjavio je 2. oktobra 1918: „Vojni~ka situacija koja je bila pre velikih skora{wih doga|aja, izloèna vam je od strane |enerala Vaj-berga. Za kratko vreme ona se iz osnova promenila. Vrhovna komanda mora da pribegne strahovitom re{ewu: da objavi da nema vi{e mogu}-nosti da se neprijateq pobedi. Najglavniji faktor, koji je postigao ovaj rezultat jesu kola. Neprijateq ih je upotrebio u znatnoj masi i za nas neo~ekivano. Na ta~kama gde su se ova kola iznenadno pojavila, na{e trupe nisu imale dovoqno jake nerve (kurziv D. D.) da bi se bo-rile protiv wih. Ona su probila na{e predwe linije, otvorila put svojoj pe{adiji, do{la su pozadi na{ih trupa, izazvala lokalnu pani-ku i onemogu}ila vo|ewe borbe. Veliki broj na{ih rawenika treba

3 Ratnik XI–XII, 1925, 273–276.

Tenkovi i modernizacija jugoslovenske vojske 1919 – 1931 23

pripisati uspehu borbenih kola, koja su toliko smawila na{u efek-tivu i izazvala utro{ak na{ih rezervi brè nego {to je to dotle bi-lo pravilima predvi|eno“. U istom tonu je i izjava generala Luden-dorfa od 9. oktobra 1918. data u Carevoj kancelariji: „Do osmog avgu-sta vojni~ka situacija bila je dobra. Ali ovog dana upotreba borbe-nih kola odbacila je za vrlo kratko vreme – 2 do 3 ~asa – {est ili se-dam divizija. [ta se upravo desilo? U najmawu ruku jedan àlostan dan za Nema~ko Carstvo.“ 4

Prvi poku{aji nabavke tenkova za jugoslovensku vojsku

Jugoslovenski vojni vrh, koji su u periodu primirja pred skla-

pawe mirovnih ugovora jo{ uvek sa~iwavali proslavqeni srpski ko-mandanti, bio je svestan ~iwenice da su tenkovi borbeno sredstvo pred kojim je stajala budu}nost.

Sa prvom ve{}u o ulasku jednog bataqona tenkova u sastav francuske Ugarske vojske, koju je jugoslovenska Vrhovna komanda do-bila 8. jula 1919. godine,5 otvarala se mogu}nost za upoznavawe na{ih qudi sa ovim savremenim borbenim sredstvima. Kao qudi sa moder-nom vizijom armije, a nesumwivo pod uticajem novina vi|enih kod sa-veznika, predstavnici jugoslovenskog vojnog vrha trudili su se od sa-mog po~etka da kroz pregovore sa Francuzima nabave barem nekoliko ovih aparata. Kako je francuska Ugarska vojska raspolagala sa dve ~e-te tenkova, 301. u Deski i 303. u Kawiì, u blizini jugoslovenskih trupa, u pregovorima koji su vo|eni po ovom pitawu, francuski ko-mandant, general De Lobit predloìo je na~elniku {taba Vrhovne komande vojske Kraqevine SHS, vojvodi @ivojinu Mi{i}u, da se po-stoje}a situacija iskoristi za obuku kadra za budu}u formaciju jugo-slovenskih tenkovskih jedinica. Planirano je da se u svaku od pome-nutih ~eta uputi na obuku po jedan vod od po jednog oficira i 30 podo-ficira i vojnika.6

Naredba u vezi s tim upu}ena je komandantu Prve armijske obla-sti vojvodi Petru Bojovi}u 6. avgusta 1919. U woj je precizirano da qudstvo treba odabrati od ovogodi{wih regruta iz pe{adije. Ofici-

4 Drag. V. Jeremi}, Budu}nost borbenih kola (tenkova), „Ratnik“ V, 1922,

100–109. 5 Radilo se o lakim tenkovima, chars d’assaut, iz 501. puka koji su ~inili 1 ba-

taqon sa tri ~ete od po 24 tenka (ukupno 72), od ~ega je do trenutka slawa izve{taja u Segedin stigla jedna ~eta koja se sastojala od tri borbena voda od po 5 kola, 1 rezer-vnog voda, 3 kola za snabdevawe i 1 kola komandira ~ete. Arhiv Vojnoistorijskog in-stituta, popisnik 4/1, kut. 114, f. 1, dokument br. 2/7(daqe: AVII, P-4/1, K-114, F-1, dok. 2/7).

6 AVII, P-4/1, k-113, F-4, dok. 6/1: Vojnike je trebalo obu~avati delom za vo-zare-{ofere, a delom za posluìoce na mitraqezima i topovima 37 mm, na tenkovima.


ri su trebali da budu aktivni, sa zavr{enom akademijom, ~ina potpo-ru~nika ili poru~nika, a vojnici inteligentniji i oni koji se po mo-gu}nosti razumeju u prakti~nu mehaniku. Iz navedene ~iwenice moè se zakqu~iti da se trezveno i znala~ki planiralo za budu}nost, jer se poverewe ukazivalo mla|em kadru. Naredba je 12. avgusta 1919. dosta-vqena komandantima divizijskih oblasti iz ~ijeg sastava je trebalo odabrati qudstvo za obuku. Francuske tenkovske ~ete preme{tene su u me|uvremenu u Novi Sad7 gde je trebalo da se odrì kurs8 za koji je qudstvo pristiglo po~etkom septembra.9 Me|utim, ovaj poku{aj se iz-jalovio jer su se francuske tenkovske jedinice zbog opasnosti od boq-{evika na rumunskom frontu u Besarabiji dobile nare|ewe za pokret ka Rumuniji.10 Kako obuka jugoslovenskog qudstva nije zapo~eta ni do 20. septembra 1919, a Francuzi je zbog pokreta nisu mogli izvoditi,11po nare|ewu vojvode @ivojina Mi{i}a qudstvo upu}eno na spomenuti kurs vratilo se posle 21. septembra u svoje jedinice.12

Da opremawe jugoslovenske vojske tenkovima nije dovo|eno u pitawe, svedo~i i ~iwenica da je jugoslovenska vrhovna komanda kra-jem oktobra traìla, i od francuskog Ministarstva rata sredinom novembra dobila, dva wihova pravilnika o upotrebi jedinica te{kih i lakih bornih kola,13a nastavqeni su i pregovori o nabavci ovih apa-rata. U fokusu interesovawa Jugoslovena nalazile su se i daqe dve pomenute ~ete sa pedesetak tenkova, koji su krajem septembra jo{ uvek bili me|u ratnim materijalom francuske Ugarske armije. Pre-ma obave{tewima dobijenim od francuskog komandanta 24 tenka iz wihovog sastava bilo je nameweno Rumunima, dok je ostalih 26 trebalo prebaciti u bugarsku prestonicu Sofiju.14 Sredinom oktobra preduzete su mere kod francuskog Ministarstva rata preko tehni~kog delegata u Parizu, pukovnika Vase Boìdarevi}a, da se tih 26 tenkova ustupi ju-goslovenskoj vojsci15 ali je ovo angaòvawe ostalo bez rezultata, jer

7 AVII, P-4/1, k-113,F-4, dok. 6/3. 8 U vezi sa ovim kursem bilo je nesuglasica. [tab Ugarske armije izvestio je

jugoslovensku Vrhovnu komandu da se qudstvo ne {aqe, ali je delegat kod Francuza kapetan Dimitrijevi} izdejstvovao da se qudi ipak po{aqu u Novi Sad i o tome ja-vio 21. avgusta 1919. AVII, P-3, K-207, F-22, dok. 10.

9 AVII, P-4/1, k-113,F-4, dok. 6/4. 10 AVII, P-4/1, k-105, F-5, dok. 10/73; kao i: Jevrem Topalovi}, Takti~ka

upotreba bornih kola, „Ratnik“, VII, 1923, 65. 11 AVII, P-4/1, k-105, F-5, dok. 10/73, i AVII, P-4/1, k-105, F-5, dok. 10/75. 12 AVII, P-4/1, k-107, F-6, dok. 19/48. 13 Vojni izaslanik u Francuskoj poslao je 14. novembra 1919. Vrhovnoj koman-

di Instructions proviso ire sur la maneuvre des unites de chars lagers i Instructions sur l’emploi des chars d’assaut, Francuske armije. AVII, P-3, k-434, F-1, dok. 1/1, list 233/948.

14 AVII, P-5, k-302, F-1, dok.2. Od ukupno tri tenkovske ~ete koje su Francu-zi imali na Balkanu, dve su bez posada ubrzo preba~ene u rumunski grad \ur|u na Du-navu i bile namewene za ustupawe rumunskoj vojsci, a jedna sa kompletnim qudstvom u Sofiju, sa namerom da se zbog potreba francuske vojske prebaci u Carigrad (AVII, P-5, k-302,F-1, dok. 55).

15 Isto, dok. 13.


francusko ministarstvo nije imalo dovoqno tenkova na raspolagawu da bi ih moglo prodati. Jugoslovenima se preporu~ivalo da sa~ekaju proizvodwu nove ture materijala.16 Posle ovog neuspeha zastupnik na-~elnika {taba Vrhovne komande general Petar Pe{i} obratio se li~no komandantu savezni~ke Isto~ne vojske generalu Fran{e d’ Epereu 14. novembra 1919, sa molbom da posreduje u Parizu i potpo-mogne kupovinu 26 tenkova za Jugoslovene.17 General D’ Epere odazvao se ovoj molbi.18 On je ubrzo potom stavio do znawa Vrhovnoj komandi vojske Kraqevine SHS da moè ra~unati na jednu ~etu od osam tenko-va koji su se tada nalazili u Sofiji i ~ije bi definitivno ustupawe trebalo da se izvr{i ne{to kasnije, po sre|ivawu prilika u Siriji.19 Na predlog Vrhovne komande od 10. decembra 1919, ministar vojni i mornarice general Stevan Haxi} doneo je 14. decembra 1919. re{ewe da se u naoruàwe jugoslovenske vojske od Francuza primi pomenuta ~eta od osam tenkova iz Sofije.20 Po preporuci generala d’ Eperea trebalo je odmah uputiti qudstvo u bugarsku prestonicu koje bi se ob-u~ilo u rukovawu tenkovima, a odre|eni oficiri bili bi docnije i ~lanovi komisije za prijem prilikom wihovog definitivnog ustupa-wa.21 O~ekivalo se da }e se dobiti ve} upotrebqavan, a ne nov tenkov-ski materijal. Prema planu Vrhovne komande, tenkove je po prijemu trebalo uputiti u Skopqe gde bi se organizovala obuka za qudstvo iz svih armijskih oblasti. Instruktori bi bili oficiri Tre}e armij-ske oblasti koji bi tenkove primili u Sofiji. Po zavr{enoj obuci planirano je raspore|ivawe aparata po svim armijama.22 Budu}i da se ra~unalo i sa mogu}no{}u da tenkovi budu preme{teni u me|uvreme-nu u Carigrad23, jugoslovensko qudstvo trebalo je da se u tom slu~aju uputi direktno tamo, {to samo svedo~i o velikoj èqi da se do tenko-va do|e. Me|utim, kako je komandant Tre}e armijske oblasti raspola-gao samo jednim pogodnim niìm artiqerijskim oficirom odlu~eno je da drugog oficira odredi komandant Prve armijske oblasti.24 Is-pred Tre}e armijske oblasti za obuku je odre|en artiqerijski kape-tan druge klase Dragoqub I. Lazarevi}, do tada vodnik 1. baterije, 2. diviziona, 3. haubi~kog puka.25 U isto vreme Ministarstvo vojno i mornarice nabavilo je, preko vojnog izaslanika u Londonu, poverqi-

16 Isto, dok. 30. 17 Isto, dok. 55. 18 Isto, dok. 35. 19 AVII, P-4/3,k-64,F-4, dok. 6/1, list 1. 20 Isto, list. 2. 21 Isto. Trebalo je uputiti dva nià artiqerijska oficira, ~etiri podofi-

cira i deset vojnika koji su po mogu}nosti trebali da se razumeju u ma{inske zanate iz Tre}e armijske oblasti, jednog ma{inbravara i dva montera iz vojnotehni~kih za-voda, te deset {ofera iz Automobilske komande.

22 Isto. 23 Isto. 24 AVII, P-5, k-302, F-2, dok. 2. 25 AVII, P-4/3, k-59, F-1, dok. 2/4.


va pravila britanskog General{taba koja se odnose na tenkove i wi-hovu upotrebu u sadejstvu sa drugim rodovima vojske,26 {to jo{ jednom svedo~i o ~iwenici da se problemu uvo|ewa tenkova u naoruàwe voj-ske pristupalo ozbiqno i planski.

Tenkovi nameweni jugoslovenskoj vojsci preba~eni su sredi-nom januara 1920. u Makrikej u blizini Carigrada. Komandant fran-cuske Isto~ne vojske general Fran{e d’ Epere obavestio je srpskog delegata u Carigradu pukovnika Nikolajevi}a da su tenkovi u slu`bi Isto~ne armije i da ne mogu biti objekat nikakvog ustupawa jer su trenutno bili neophodni francuskoj vojsci. Po wegovom mi{qewu, potrebno je da se po{aqe jedan jugoslovenski oficir u Makrikej u tenkovsku ~etu na obuku radi wihovog prijema,27 te je odlu~eno da se odre|eno qudstvo uputi tamo.28 Grupa je krenula 26. februara 1920. preko Sofije za Carigrad.29 Obuka je vr{ena u 303. ~eti bornih kola 17. kolonijalne divizije francuske Isto~ne vojske, a obu~eno qud-stvo se vratilo u zemqu do 1. jula 1920. godine.30

Krajem januara 1920. tehni~ki delegat Ministarstva vojnog i mornarice Kraqevine SHS u Parizu, pukovnik Vasa Boìdarevi}, obave{ten je da francusko Ministarstvo rata namerava da naredi iz-radu tenkova za svoje potrebe pa se tako otvorila mogu}nost poruxbi-ne novih aparata za jugoslovensku vojsku osim onih koji su se nalazili u okolini Carigrada. Po mi{qewu Vrhovne komande, trebalo je po-ru~iti u Francuskoj jo{ osam komada i od wih formirati ~etiri ~e-te od po ~etiri tenka (ukupno 16). Jugoslovenski vojni vrh opredelio se za lake modele (chars d’assaut leges), jer su se francuski te{ki ten-kovi pokazali r|avi, ali je pitawe o modelu ipak ostavqeno puk. Bo-ìdarevi}u da ga re{i uz savetovawe sa francuskim stru~wacima. Ako bi se pokazalo da su i teì modeli dovoqno usavr{eni smatralo se da bi bilo dobro da jedna ~eta bude od ovih modela radi upoznavawa i probe. Ovako mali broj predloèn je zbog visokih cena tenkova31 i trebalo je da se koristi samo za obuku. Isti plan je predvi|ao da se, u slu~aju da qudstvo iz Tre}e armije odre|eno za prijem prvih osam aparata ne bude dovoqno izve`bano, u Francusku po{aqe jedan ofi-cir radi obuke u rukovawu i tehni~kom poznavawu ovog, za jugoslo-vensku vojsku sasvim novog materijala. Ovde izneto mi{qewe je pri-hva}eno, a francusko Ministarstvo rata prihvatilo je pla}awe i u

26 AVII, P-3, k-174, F-5, dok. 6/1. 27 AVII, P-5, k-302, F-3, dok. 10 na francuskom jeziku. 28 Isto, dok. 15. 29 AVII, P-5, k-302, F-3, dok.6. Putovawe ove grupe pratili su mnogobrojni

problemi. Oficir iz Prve armijske oblasti se razboleo, a 10 {ofera iz Soluna i na nekoliko traèwa nisu poslati da se pridruè grupi.

30 AVII, Personalni podaci oficira biv{e jugoslovenske vojske (daqe: PPD), kutija 868/383, artiqerijski potpukovnik Lazarevi} Ilije Dragoqub.

31 Jedna laka juri{na kola (chars d’assaut) ko{tala su oko 80.000 onda{wih francuskih franaka.


naturi kao i za svu do tada ustupqenu robu, tako da je izgledalo da je pitawe nabavke 16 tenkova (8 polovnih i 8 novih) re{eno.32 Nove ~i-wenice, me|utim, ispre~ile su se povoqnom razre{ewu nabavke.

Jugoslovenski tehni~ki delegat u Parizu, puk. Boìdarevi}, obavestio je telegramom 19. marta 1920. Artiqerijsko-tehni~ko ode-qewe Ministarstva vojnog i mornarice da u francuskom ministar-stvu ne znaju ni{ta o ustupawu tenkova iz Carigrada niti veruju da }e se taj ustupak u~initi. Kad je re~ o nabavci novih tenkova, u istoj depe{i stoji da }e nova partija u}i u proizvodwu samo ako ceo broj potraìvawa bude dostigao bar 500 komada.33 I pored svih spomenutih te{ko}a Ministarstvo vojno i mornarice nije odustajalo od nabavke tenkova. Delegatu u Carigradu naloèno je po~etkom aprila da, uko-liko ne moè izdejstvovati svih osam tenkova, na svaki na~in traì bar dva koji treba da stignu u Beograd pre 1. maja teku}e godine. Za ovu svrhu trebalo je upotrebiti qudstvo-posadu koja je tamo poslata radi obuke.34 Razvoj doga|aja u Siriji u vezi sa arapskim ustankom i problemi oko jugoslovenskog kredita u Francuskoj35 osujetili su name-re jugoslovenske Vrhovne komande da do|e do spomenutih aparata.36

Jugoslovenska vojska i tenkovi 1921—1931 I pored spomenutih te{ko}a nije se odustajalo od izgradwe

sopstvenih tenkovskih jedinica, tako da je ve} u drugoj polovini jula 1920. godine iz Glavnog |eneral{taba traèno da vojni izaslanik u Parizu {to pre pribavi i po{aqe mirnodopsku formaciju tenkov-skih jedinica francuske armije kako bi se i u jugoslovenskoj vojsci mogli sastaviti propisi o tome i pristupiti nabavci materijala i wihovom formirawu.37 Tenkovi su bili realnost sa kojom je svaka mo-derna armija, pa i jugoslovenska, morala ra~unati pa je posebnu pa-`wu trebalo posvetiti i prou~avawu mogu}nosti odbrane od ovih na-prava. Po~etkom septembra 1920. iz Inìwerijske inspekcije Mini-starstva vojnog i mornarice poslato je komandama armijskih oblasti po 18 komada uputstava za borbu protiv tenkova i blindiranih auto-

32 AVII, P-5, k-302, F-3, dok. 11. 33 AVII, P-5, k-302, F-3, dok. 37. 34 AVII, P-5, k-303, F-1, dok. 16. 35 U ratu od 1914. do 1918. Srbija je od Francuske dobijala oru`je i finansij-

ska sredstva, a to je nastavqeno i ugovorima od 9. avgusta 1919. i 8. januara 1920. Dobi-jeno je ponovo oru`je od francuske Isto~ne armije u iznosu od 54 miliona franaka ali su daqe isporuke zaustavili francuski zahtevi za predajom obveznica na 490 mi-liona franaka iz jula 1920, {to je jugoslovenska vlada odbila u septembru iste godi-ne. Detaqnije vidi: Vuk Vinaver, Jugoslavija i Francuska izme|u dva rata, Beograd 1985, 439–441.

36 J. Topalovi}, n. d., 65. 37 AVII, P-3, k-434, F-1, dok. 1/1, list 233/948.


mobila, izradu i ru{ewe prepreka i razna ru{ewa eksplozivom.38 Sa tenkovskom tehnikom trebalo je upoznati i oficire po garnizonima, {to je ~iweno putem popularnih predavawa. U januaru i februaru 1921. pe{adijski pukovnik @ivan J. Rankovi}39 odrào je dva predava-wa oficirima {tipskog garnizona sa temama Tenk — tehnika tenka i prakti~na upotreba i Zna~aj juri{nih trupa, strojna obuka i na~e-la za vo|ewe borbe.40 Rankovi} je i autor prve doma}e kwige o ovoj te-mi Tenk (Borna kola) — istorijski razvoj, tehnika i takti~ka upo-treba (Sarajevo 1922). Po{to je kwiga bila napisana jasnim i konci-znim stilom, a tehni~ki i takti~ki deo vaqano obra|en, pojavilo se 1924. i drugo prera|eno i dopuweno izdawe,41 a 1927. i tre}e.42

Da je jugoslovenski vojni vrh bio ozbiqan u nameri da izgradi sopstvene tenkovske jedinice svedo~i i konkurs za vojno-dràvne pi-tomce u Francuskoj iz 1921. koji je bio otvoren do 15. oktobra te godi-ne. Konkursom je bilo predvi|eno da od 8 kandidata, dvojica budu upu-}ena u centar za obuku sa juri{nim kolima u Versaju.43 Prema podaci-ma kojim raspolaèmo na kurs koji je trajao od 1. marta do 20. avgusta 1922. upu}en je, me|utim, samo artiqerijski major Jevrem P. Topalo-vi}44 koji se pripremao da postane prvi komandant jedinica bornih

38 AVII, P-4/3, k-59, F-1, dok. 2/11. 39 @ivan J. Rankovi} je jedan od proslavqenih ratnika srpske vojske. Pro{ao

je u trupi sva boji{ta Balkanskih i Prvog svetskog rata u kome je te{ko rawen pri odstupawu 1915. i postao 80% invalid, te te{ko pisao desnom rukom. Po nare|ewu Vrhovne komande slikan je za Ratni panteon u Parizu za grupu najhrabrijih i najza-slu`nijih oficira. Ro|en 12. jula 1880. u Gruì, Niù i Vi{u {kolu Vojne akademi-je kao i mitraqeski kurs zavr{io je u srpskoj vojsci. Od 10. februara 1907. do 15. ja-nuara 1908. boravio je na odsustvu u Nema~koj radi u~ewa jezika. Govorio je i pisao na francuskom i nema~kom, a mogao da ~ita ruski, bugarski i italijanski jezik. Godi-ne 1909. izabran je za pripravnika |eneral{tabne struke, a 1910. bio je ~lan komisije za prijem municije u Francuskoj. Do Balkanskih ratova je na du`nostima pomo}nika klasnog stare{ine i klasni stare{ina pitomaca Vojne akademije. Posle rata nala-zio se na du`nostima komandanta 14. i 29. pe{adijskog puka, a od aprila 1921. nastav-nik je u Pe{adijskoj {koli ga|awa u Sarajevu, potom komandant 2. pe{ad. podofi-cirske {kole i honorarni nastavnik Pe{ad. {kole ga|awa. Bio je i vr{ilac du`no-sti komandanta Bosanske brigade i pomo}nik komandanta Bosanske divizijske obla-sti. Penzionisan je 28. juna 1927. sa du`nosti u {tabu komande 5. armijske oblasti u ~inu pe{ad. brigadnog generala (AVII, PPD, k-1509/122, @ivan J. Rankovi}).

40 Vojni Vesnik br. 5,1921, 29. 41 @ivan J. Rankovi}, Naoruàwe Pe{adije 1–8, Sarajevo 1923, kw. 5. 42 Vojni Vesnik br.4, april 1928, 117–118. 43 Slu`beni Vojni List Kraqevine SHS, 2044/1921 (daqe SVL). 44 Radilo se o sinu generala Petra Topalovi}a (komandant Moravske vojske

iz Srpsko-bugarskog rata 1885), proslavqenom ratniku, artiqercu iz Balkanskih i Prvog svetskog rata koji se nije odvajao od svoje 2. baterije krupovog diviziona Ti-mo~ke vojske koja je vi{e puta bila preimenovana i mewala poziv. S wom je pro{ao sve velike bojeve srpskog oru`ja i pored bolesti koja ga je ~esto pratila (Kumanov-ska i Bitoqska bitka u Prvom balkanskom ratu, poloàji-Zaje~ar-Kula-Belograd-~ik-Vidin u Drugom balkanskom ratu, Cersku i Kolubarsku bitku, poloàje prema Bugarima: Zaje~ar —Boqevac —Rtaw —Sokobawa, Albansku golgotu, te ~uvene opera-


kola jugoslovenske vojske.45 Topalovi} je bio na obuci u 501. puku bor-nih kola stacioniranom u Turu. Francusku je napustio 25. avgusta 1922. godine.46 Zahvaquju}i izme|u ostalog i ovome, u vojnoj termino-logiji Kraqevine SHS ustaqen je za ove naprave naziv borna kola koji je predstavqao prevod francuskog Char de combat nasuprot uobi-~ajenog engleskog tank. Ministarstvo vojske i mornarice Kraqevine SHS raspisalo je i tokom 1923. konkurs, ovoga puta za tri nià ofi-cira koji bi se u Francuskoj {kolovali za tenkiste. Kandidati su trebali da se upute u Francusku posledwih dana marta 1923.47 Da li je ovo putovawe realizovano ostalo nam je nepoznato.

Za nabavku tenkova presudan je ipak bio materijalni faktor. Kao glavni protivnik i ko~nica velikih izdataka za naoruàvawe ju-goslovenske vojske ~esto se spomiwe tada{wi ministar finansija dr Milan Stojadinovi}.48 Pitawe obveznica za ratne dugove koje je Jugo-slavija odbijala da izda Francuzima oteàvalo je zakqu~ivawe novog zajma kod wih.49 Posledice Stojadinovi}eve politike me|utim bile su te da je oslabqeni dinar50 od januara 1923. po~eo da se u~vr{}uje, postaju}i od 1925. do 1931. stabilna valuta. Stojadinovi} je ipak 1923. godine izdao obveznice za stare dugove da bi dobio zajam za naoruà- cije na Solunskom frontu). Major Topalovi} dokazao se i u pedago{kom radu: od 1. septembra 1913. do 19. jula 1914. pomo}nik je klasnog stare{ine u Vojnoj akademiji na koju se du`nost vra}a 22. novembra 1919. a od 10. novembra 1920. i odeqewski stare-{ina. Posle povratka iz Francuske i kratke slu`be u artiqerijsko-tehni~kom ode-qewu Ministarstva vojske i mornarice upu}en je u Artiqerijsku {kolu ga|awa u Sa-rajevo, 4. marta 1923. Iz ovog perioda datira i pojava prve tehni~ke kwige iz oblasti automobilizma na na{em jeziku pod nazivom Auto, ra|ene u koautorstvu sa inèwe-rijskim poru~nikom Svet. A. \or|evi}em. Posle godinu dana preba~en je na novu du-`nost, a 1925. zbog bolesti ogla{en za kancelarijsku slu`bu, pa ga nalazimo u {tabu Glavne auto-komande. Umro je 15. decembra 1926. u 41-oj godini ìvota. Prema nekro-logu ~iji je autor p. puk. Dragi{a D. Pandurovi}, potowi divizijski general, radilo se o ~oveku koji je teìo da bude svestrano obrazovan i marqivim radom postigao je ovaj ciq jer je „pokojnik imao sve osobine pravog, savremenog oficira: visok um, hladnokrvnost, svestrano obrazovawe, otmenost i skromnost“, Pandurovi} Dragi{a, Nekrolog artiqerijskom potpukovniku Jevremu P. Topalovi}u, „Ratnik“ III, 1927, 146–149 i AVII, PPD, K-1870/545).

45 D. Pandurovi}, isto. 46 AVII, P-3, k-435, F-1, dok. 10/1, list 12. 47 SVL Kraqevine SHS br.8 od 22. februara 1923 (SVL 318/1923). 48 AVII, P-17, k-14, F-1, dok.6/1. 49 V. Vinaver, n. d., 439. 50 Na po~etku perioda koji posmatramo na teritoriji Kraqevine u opticaju

su bile ~etiri valute: srpski dinar, austrijska kruna, bugarski lev i crnogorski per-per. Savla|ivawe valutne zbrke (zamena austrijske krune za dinar u odnosu 4:1) bilo je pra}eno inflacijom i finansijskim {pekulacijama. U odnosu na britansku funtu koja je u tom periodu smatrana za najstabilniju valutu, dinar je izgubio na vrednosti gotovo ~etiri puta. Januara 1921. pla}alo se za jednu funtu 139 a januara 1923. godine 507 dinara. Marta 1925, me|utim, za funtu se dobijalo 296 dinara. Britanci o Kra-qevini Jugoslaviji, godi{wi izve{taji Britanskog poslanstva u Beogradu 1921–1938 (priredio @ivko Avramovski), prva kwiga (1921–1930), Beograd–Zagreb 1986, 131, 198 i 339.


we na ~emu je naro~ito insistirao kraq Aleksandar koji je, prema re-~ima Stojadinovi}a, „veoma voleo vojsku i èleo da bude {to moder-nije naoruàna, dobro obu~ena i u svemu {to boqe opremqena’’.51 I po-red toga, u narednim godinama na stranicama Slu`benog vojnog lista ne nailazimo vi{e na konkurse za obuku tenkista, mada je nabavka ten-kova bila vezivana za ratni zajam u iznosu od 300.000.000 franaka odo-bren u Francuskoj krajem 1923. koji je trebalo da poboq{a tehni~ku opremqenost jugoslovenske vojske.52 Iako se u programu popune naoru-àwa nalazila nabavka tenkova, blindiranih automobila pa i mitra-qeza, za jugoslovensku vojsku najurgentnija je bila nabavka 100.000 pari vojni~kih uniformi. Nabavci vojne ode}e data je prednost u odnosu na potraìvawa Artiqerijsko-tehni~kog odeqewa Ministarstva vojske i mornarice koje je trebalo da odredi koji }e materijal izostaviti sa liste.53 Artiqerijsko-tehni~ko odeqewe redukovalo je listu svojih potraìvawa na ra~un blindiranih automobila, mitraqeza i tenkova, ~ija je nabavka stavqena iza nabavke vojne ode}e i {atorskih krila.54

Na opredeqewe za nabavku tenkova za jugoslovensku vojsku mo-gla je uticati i ~iwenica da su do 1925. ova borbena sredstva u{la u naoruàwe mnogih malih i sredwih evropskih dràva, dok su se Poq-ska55 i êhoslova~ka56 opredelile za sopstvenu proizvodwu. Izme|u ostalog, tenkovima se opremaju i armije tako malih zemaqa kakve su Litvanija, Estonija, Letonija i Finska57 pa i neke grani~ne dràve. Ovim savremenim borbenim sredstvom naoruàla se i Rumunija koja

51 Milan Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 175. O pritiscima Sto-

jadinovi} kaè: „Ipak, najvi{e problema zadavao mi je ministar vojske i mornarice sa svojim zahtevima, jer je iza wega stajao kraq Aleksandar. General Petar Pe{i} bio je li~ni prijateq kraqev, jo{ iz vremena rata, a wegovi zahtevi, koje je kraq uvek podupirao, stavqali su me ~esto pred te{ke probleme. O~igledno je bilo, da se za naoruàwe vojske, sad u novoj znatno pove}anoj dràvi, moraju tro{iti ogromne sume, koje nije bilo mogu}e nabaviti iz redovnih buxetskih sredstava. I pre toga ti su izdaci u Srbiji bili pokriveni zajmovima. Trebalo je dakle odnekud stvoriti za-jam za naoruàwe. Ali kako? Odakle? To se ni kraqa Aleksandra, ni ministra voj-nog, nije ticalo. Obojica su smatrali da je to stvar ministra finansija, ~ija je du-`nost da udovoqava wihovim zahtevima kako zna i ume“ (isto, 169).

52 Zajam od 300 miliona franaka koje je odobrio francuski Senat 17. decem-bra 1923, za nabavku oru`ja i neophodnih privrednih postrojewa od francuske drà-ve i francuskih firmi. Zajam je bio na deset godina uz 5% kamate, a wegova otplata je bila garantovana prihodom monopola i carina. U Kraqevini SHS je zatim donesen poseban zakon u vezi zajma, 8. januara 1924 (M. Bjelajac, Vojska Kraqevine SHS/Jugo-slavije 1922—1935, 26), AVII, P-17, k-196,F-1, dok.1, gde iz prepiske ministra vojnog generala Pe{i}a i vojnog izaslanika u Parizu oko nabavke vojni~kih odela posredno saznajemo da su se u planu naoruàwa jugoslovenske vojske po ratnom zajmu nalazili i tenkovi.

53 AVII, P-17, k-196,F-1, dok.4. 54 AVII, P-17, k-196,F-1, dok. 6. 55 Ratnik, VII, 1925, 123. 56 Isto, 125. 57 Ratnik, I–II, 1925., 328–329, Ratnik, XI–XII, 1925, 298–299.


je raspolagala sa 90 bornih kola od kojih je ve}ina bila marke Rena-ult.58 Italijani, kao najopasniji potencijalni protivnik u odmerava-wu snaga na budu}em bojnom poqu, prema saznawima ~asopisa Ratnik 1925. raspolagali su sa nekoliko te{kih i oko 100 lakih tenkova.59 Italijanski general{tab, me|utim, nije dovoqno prou~io ovo oru|e i nije imao dovoqno iskustva s wim, te je predvi|ao wegovu ograni~e-nu upotrebu i to u samoj zemqi. Dosta dugo je posmatrao tenkove kao oru|e sporednog zna~aja60 {to je jugoslovenskom vojnom vrhu ostavqa-lo mogu}nosti za kalkulacije.61 Doktrinarne postavke po kojima se tenkovi nisu mogli upotrebqavati na brdskoplaninskim terenima, koji su ~inili oko 70% jugoslovenske teritorije, i{le su tako|e na ruku leèrnosti Jugoslovena po pitawu nabavke ovog materijala. Ipak, zabriwavala je ~iwenica da su se Italijani bavili konstruk-cijom novog tenka koji je trebalo da ima sposobnost u savla|ivawu ve-likih uspona,62 a na~elnik jugoslovenskog \eneral{taba, general Pe-{i} u svetlu poreme}enih odnosa sa Italijom ra~unao je ve} od kraja 1927. i tokom 1928. i sa upotrebom italijanskih tenkova u mogu}oj ak-ciji protiv Jugoslavije.63 Po vestima Ratnika iz 1928. jedan tenkov-ski puk, sa dodu{e nedovoqnim brojem kola, formirala je i Gr~ka.64

Kako je jugoslovenska vojska bila bez sopstvenih tenkova, da se ne bi zaostajalo za okruèwem, moralo se pribe}i ve`bama sa impro-vizacijama kojim je predstavqano dejstvo tenkova. Jedna takva ve`ba izvedena je u Kalinoviku na poligonima Pe{adijske i Artiqerijske {kole ga|awa,65 verovatno 1927. ili 1928. godine. Prema re~ima sa-vremenika „ova ve`ba rasvetlila je izvesne nedovoqne pojmove o radu i dejstvu bornih kola, a posebno po vezi i potpomagawu od strane pe-{adije“.66

Nabavke po francuskom ratnom zajmu od kojih je zavisila is-poruka tenkova tekle su postepeno, tokom gotovo 10 godina. Prva is-poruka naoruàwa po ovom osnovu, 51.000 pu{aka, iskrcana je u Solu-nu 1924. godine. Naredne isporuke krenule su tek posledwih meseci 1927. preko Su{aka.67 Posledwa partija materijala po ode}noj grani na ra~un kredita od 300 miliona franaka poslata je u Jugoslaviju iz

58 Ratnik, VII, 1925, 130. 59 Ratnik, XI–XII, 1925, 274. 60 Drag. V. Jeremi}, n. d., Ratnik, V, 1922, 100. 61 Ratnik, VII- VIII, 1924, 174. 62 Ratnik, VII, 1925, 126. 63 Vuk Vinaver, Da li je Jugoslovensko- francuski pakt iz 1927. godine bio

vojni savez, „Vojnoistorijski glasnik“, I, 1970, 179. 64 „Ratnik“, III, 1928, 133. 65 Puk. Kosta Antonovi}, Borba pe{adije sa bornim kolima u novim francu-

skim egzercirnim pravilima, „Pe{adijski glasnik“, 25, sveska II, Sarajevo 1929, 20 (prvi tekst u kome se mogu}nost ovakve ve`be predvi|a pojavio se u „Vojnom vesniku“ juna 1926).

66 Isto. 67 M. Bjelajac, n. d., 26.


Marseja decembra 1929,68 ~ime se otvorila mogu}nost da na red do|e i nabavka tenkova. Kada se situacija sa isporukama poboq{ala, a u sve-tlu i{~ekivawa francusko-jugoslovenskog pakta,69 o~ekivalo se da }e se to odraziti i na pitawe tenkova. Budu}i da se isporuka odre|enog broja ovih naprava o~ekivala veoma brzo, ponovo se postavilo pitawe osposobqavawa qudstva za rukovawe i takti~ku upotrebu bornih ko-la. U referatu Ministarskom savetu od 13. oktobra 1927, koji je ubrzo i odobren, ministar vojni i mornarice armijski |eneral Stevan S. Haxi} predloìo je da se u francusku Aplikacionu {kolu za borna kola u Versaju, na kurs od 4. januara do 31. maja 1928. za oficire, i od 1. oktobra 1927. do 31. jula 1928. za podoficire, upute artiqerijski potpukovnik Radovan I. \ukni}, artiqerijski kapetan prve klase Borislav K. Kneèvi}, artiqerijski poru~nik Vladimir Q. Jovano-vi}, artiqerijski narednik Milutin J. Gruji~i}, pe{adijski podna-rednik Spasoje T. Popovi} i pe{adijski narednik Petar D. Naprta.70 Prema podacima kojim raspolaèmo, kurs za oficire odràn je izme-|u 1. novembra 1927. i 14. avgusta 1928.71 Posle grupe oficira u Fran-cusku su na kurs poslati pe{adijski poru~nici Danilo S. Zobenica i Blagoje D. Nebreklijevi}. Oba oficira pro{la su kroz detaqnu obu-ku i pored tada ve} pokojnog Jevrema Topalovi}a bili su prvi potpu-no obu~eni jugoslovenski tenkisti. Oni su posle po~etnog dela kursa od 1. decembra 1928. do 31. jula 1929. proveli deo obuke u 508. puku bor-nih kola u Linevilu od 1. avgusta do 1. oktobra, a zatim je obuka pono-vo nastavqena u Versaju do 31. jula 1930. godine.72

Prvi tenkovski materijal isporu~en je jugoslovenskoj vojsci pr-vih meseci 1930. godine.73 Prema Milu Bjelajcu radilo se o 21 tenku tipa Renault FT. Ovi tenkovi, poznatiji kao Reno-Kegres, imali su gumirani guseni~asti lanac i predstavqali su modifikovanu i pokretqiviju ver-ziju od ratnih modela. Razvijali su maksimalnu brzinu do 12 km/~as.74

68 AVII, P-17, k-196,F-7, dok. 15. 69Jugoslovensko-francuski pakt o prijateqstvu i konvencija o arbitra`nom

re{avawu sporova potpisani su 11. novembra 1927. godine u Parizu. Tom prilikom potpisana je i vojna konvencija po kojoj je trebalo da dva general{taba izmene gledi-{ta o tehni~koj saradwi u slu~aju prinudnog sporazuma o odbrani mira, a u vezi sa odlukama Dru{tva naroda. O paktu detaqnije vidi: V. Vinaver, Da li je Jugosloven-sko- francuski pakt iz 1927. godine bio vojni savez, „Vojnoistorijski glasnik“, I, 1970, 145–183; isti, Jugoslavija-Francuska izme|u dva rata, Beograd 1985, 116–127; Balkanski ugovorni odnosi 1876—1996, II tom, 1919–1945 (priredio Momir Stojkovi}), Beograd 1998, 271–278.

70 AVII, P-17, k-158, F-2, dok. 43. 71 AVII, PPD, k-738/802, Kneèvi} Koste Borislav. 72 AVII, PPD, k-2042/649, Zobenica Stevana Danilo. 73 Britanci o Kraqevini Jugoslaviji, godi{wi izve{taji Britanskog po-

slanstva u Beogradu 1921–1938 (priredio @ivko Avramovski), prva kwiga (1921–1930), Beograd–Zagreb 1986, 689.

74 O tipu tenka govori posredno uredba ministra vojnog i mornarice u SVL Kraqevine Jugoslavije, 549/1931. Francuska oznaka ovog tenka bila je R-24, a jugoslo-venska M-26.


Tenkovi su najpre stacionirani u Kragujevcu {to je bilo u skladu sa tada{wom doktrinom koja je predvi|ala da se prilikom kantonovawa ova borbena sredstva smeste u blizinu neke fabrike ili radionice, ~ijim bi se materijalima i alatom mogla posluìti wiho-va posada u slu~aju ~estih kvarova. U kragujeva~kom Vojnotehni~kom zavodu, od 5. februara do 8. aprila 1930. organizovan je kurs za obuku na bornim kolima ~iji je upravnik bio kapetan I klase Fridrih Re-ner,75 a zatim je po~etkom aprila formirana tenkovska ~eta na ~ijem se ~elu od 8. aprila tako|e nalazio Rener.76 Na poloàj vodnika u ~e-ti bornih kola postavqen je istim ukazom poru~nik Vladimir Q. Jo-vanovi}. Renera i Jovanovi}a su krajem novembra 1930. smenili kape-tan II klase Danilo Zobenica i poru~nik Blagoje Nebreklijevi} koji su se vratili sa obuke u Versaju.

Nabavka tenkova, i pored wihove nesavr{enosti, izazvala je odu{evqewe poglavito u jugoslovenskom javnom mwewu. Jugosloven-ski gra|ani mogli su da upoznaju najmodernije i najsavr{enije naoru-àwe svoje vojske prilikom defilea trupa na Bawici u Beogradu 6. septembra 1930. povodom podele zastava pe{adijskim i kowi~kim pu-kovima, a na sedmi ro|endan prestolonaslednika Petra. U defileu trupa u~estvovalo je 10 tenkova, pet naoruànih topovima i pet mi-traqezima.77 Od nabavqenih tenkova u upotrebi je do 1931. ostalo 10 komada.78 Brzo propadawe tenkovskog materijala svedo~i o veoma ma-lim mogu}nostima jugoslovenske industrije da zadovoqi potrebe ve-zane za izradu i reparaciju rezervnih delova kao i o jo{ uvek veoma lo{em kvalitetu tenkovskog materijala. Re{ewe ministra vojnog i mornarice od 23. marta 1931, kojim se propisuje utro{ak i rashodova-we potro{nog materijala za jedna borna kola marke Reno-Kegres, pokazuje da su tenkovi tro{ili neuobi~ajeno velike koli~ine goriva i maziva na koje nadle`ni u jugoslovenskoj vojsci stalno naviknutoj na restrikcije nisu gledali blagonaklono.79

75 Kapetan I klase automobilske struke, Rener Rajmunda Fridrih, pripadao je

malom broju oficira nema~ke nacionalnosti u jugoslovenskoj vojsci. Radilo se o re-zervnom artiqerijskom oficiru austrougarske vojske, ro|enom u Tar~inu kod Sara-jeva 1894, koji je preko vojske Narodnog vije}a dràve SHS pre{ao u jugoslovensku vojsku. U austrougarskoj vojsci Rener je 1917. zavr{io juri{ni kurs a u jugoslovenskoj automobilski oficirski kurs 1928. u Beogradu. Sa mesta upravnika radionice auto-komande Ministarstva vojnog i mornarice pre{ao je na spomenute du`nosti u Kragu-jevcu, da bi se po dolasku osposobqenog qudstva vratio na pre|a{wu du`nost. Drugi svetski rat do~ekao je u ~inu majora. Smatramo da na wegovo napredovawe nije utica-la nacionalnost ve} nedovoqno vojno obrazovawe. Izja{wavao se kao Jugosloven. (AVII, PPD, k-1523/473, Rener Rajmunda Fridrih).

76 Rener je na ovaj poloàj postavqen nesumwivo zbog ~iwenice da je potpu-kovnik \ukni} umro 1929. godine.

77 Vojni vesnik, 10, Beograd, oktobar 1930, 313–320. 78 M. Bjelajac, n. d., 121. 79 SVL Kraqevine Jugoslavije, 549/1931.


Tenkovi su krajem maja i po~etkom juna 1931. preba~eni u Ka-linovik, u sastav Pe{adijske i Artiqerijske oficirske {kole.80 Tenkovske gusenice su ve} bile dosta istro{ene a novih za zamenu ni-je bilo.81 Te 1931. godine i posledwi jugoslovenski sused kojem je bilo dozvoqeno dràwe tenkova, Albanija, nabavio je za svoj arsenal {est ovih naprava.82

îwenice da su tenkovi predstavqali veoma skupa borbena sredstva za tada{we uslove „koja ma bila i najskromnija ko{taju 150.000 franaka a teà do 2.000.000“83 kao i brzo propadawe tenkov-skog materijala84 morale su imati izuzetnu teìnu pri dono{ewu po-novne odluke o wihovoj nabavci. Poraàvaju}e je delovala i ocena stru~waka iz 1931. prema kojoj je Renoov tenk ve} izgubio ve}i deo borbenog zna~aja koji je imao 1918. Prema tada{wim zahtevima brzi-na ovog tenka ve} je bila premala, oklop nedovoqno jak a naoruàwe nedovoqnog dometa.85 Prvo naredno popuwavawe jugoslovenskih jedi-nica tenkovima ostvareno je po~etkom 1935. iz francuske besplatne isporuke vojne pomo}i. Tom prilikom dobijeno je 20 polovnih tenko-va Renault F. T.86 Ove ~iwenice svakako su uticale na to da se savreme-no naoruàne i opremqene tenkovske formacije u jugoslovenskoj voj-sci po~nu formirati tek u osvit Drugog svetskog rata, s prole}a 1940. godine.87

*

Tenkovi su se kao novo borbeno sredstvo pojavili u Prvom svetskom ratu u kome su, iako tehni~ki daleko od savr{enstva, odi-grali veoma zna~ajnu a po nekima i presudnu ulogu za pobedu sila An-tante. Od zna~aja je naglasiti i psiholo{ko-moralno dejstvo koje je ostavqala pojava novog oru|a na svest onda{weg ~oveka. Stav vojnog vrha o nabavci i uvo|ewu tenkova u naoruàwe jugoslovenske vojske bio je pozitivan i pravovremen. Plan o nabavci, sa osvrtom na mate-rijalne te{ko}e zemqe i tehni~ku nesavr{enost tenkova, usvojen je ubrzo po zavr{etku Prvog svetskog rata. Tada je bila predvi|ena na-

80 AVII, PPD, k-2042/649, Danilo S. Zobenica. 81 M. Bjelajac, n. d., 121. 82 Vojni vesnik, 7 i 8, 1931, 247. 83 Drag. V. Jeremi}, n. d., Ratnik, V, 1922, 101. 84 Prema onda{wem stawu tehnike, tenkovi su se pri obazrivoj upotrebi mo-

gli angaòvati u ~etiri boja, posle ~ega bi postajali neupotrebqivi (Milo{ \. Stankovi}, Borna kola u boju kod Kambrea, „Ratnik“, II —III, 1931, 107).

85 O bornim kolima Reno. Novosti i bele{ke, „Pe{adijski Glasnik“, 36, sve-ska 1, Sarajevo 1932, 161–162.

86 M. Bjelajac, n. d., 121. 87 Radi se o tzv. 2. bataqonu bornih kola u ~ije su naoruàwe ulazila 54, tada

savremena, tenka tipa Reno M. 35.


bavka 16 lakih Renoovih tenkova (8 polovnih i 8 novih) koji bi se ko-ristili prevashodno za obuku qudstva, ali zbog izvesnih te{ko}a do kojih je do{lo sa francuske strane, nabavka nije ostvarena. Presudan faktor za nabavku tenkova bio je materijalni. Zbog ekonomske nemo-}i zemqe jedinu mogu}nost osavremewivawa vojske pruào je francu-ski ratni zajam iz 1923, na osnovu koga su ozbiqnije isporuke po~ele tek krajem 1927. godine. Jugoslovenski vojni vrh ~inio je sve da do na-bavke do|e {to je mogu}e pre i da se osposobi qudstvo za prijem i upravqawe tenkovima, ali je prednost u nabavkama davana teku}im potrebama za vojnom ode}om i {atorskim krilima. Razloge tome tre-ba traìti u nedovoqnoj usavr{enosti tenkovske tehnike i veoma lo-{oj situaciji sa uniformama u jugoslovenskoj vojsci. Slawe jugoslo-venskog qudstva na obuku u francusku vojsku poklapalo se sa nagove-{tajima mogu}e nabavke tenkova, 1920, 1922. pred ratni zajam, i 1927 – 1930. kada su ponovo po~ele isporuke ratnog materijala po osnovu zaj-ma i jedna ~eta tenkova kona~no nabavqena po~etkom 1930. Prvo su na obuku slati artiqerijski, a potom pe{adijski oficiri u skladu sa promenom gledi{ta po kome su tenkovi, umesto u juri{nu artiqeriju, svrstavani u prate}a oru|a pe{adije.

Kada su tenkovi nabavqeni formirana je tenkovska ~eta u Kragujevcu, a potom su jula 1931. preba~eni u Kalinovik, u sastav Pe-{adijske i Artiqerijske oficirske {kole gde su kori{}eni uglav-nom za obuku. Ovi tenkovi, tehni~ki nesavr{eni i prevazi|eni, nala-zi}e se kao glavno borbeno sredstvo u naoruàwu oklopnih jedinica jugoslovenske vojske do pred Drugi svetski rat.


Dalibor Denda

TANKS AND MODERNIZATION OF THE YUGOSLAV ARMY, 1919 —1931

Summary

Tanks, as a new military weapon, appeared in the First World War. Even

though they were far from technical perfection, tanks played a very significant, and according to certain people even a crucial, part in the victory over the Entente powers. It is important to emphasize the psychological and moral effect that the appearance of this, at that time new, weapon had on the conscience of a man. The military establishment’s attitude on the provision and introduction of tanks in the armament of the Yugoslav Army was positive and timely. The plan on provision, with reference to material difficulties of the country and technical imperfection of tanks, was adopted soon after the First World War had ended.

Due to economic weakness of the country, the only way of the Army modernization was with the help of the French war loan from 1923 on the basis of which more serious delivery began at the end of 1927. The Yugoslav Army establishment tried everything in its power to carry out this provision as soon as possible and to train the personnel for operating these tanks. However, the advantage, as far as provision is concerned, was given to the needs for military uniforms and tents. The reasons for this can be found in bad conditions with uniforms in the Yugoslav Army. Sending Yugoslav men on training in the French Army coincided with the indication of the possible provision of tanks. First, the artillery and then the infantry officers were sent there in compliance with the change of views according to which tanks were classified as the weapons of infantry, instead of the weapons of assault troops.

While tanks were being provided, the tank company was formed in Kragujevac. In July of 1931, they were transferred to Kalinovnik as a part of Infantry and Artillery officer’s school where they were mostly used for training. These tanks, technically imperfect and outdated, were a main military weapon in armament of the Yugoslav Army armored units until the very beginning of the Second World War.

DRAGAN CVETKOVI], kustos UDC 355,257,7 (497,1) "1941/1945" Muzej `rtava genocida Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 STRADALI PRIPADNICI VOJSKE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE SA TERITORIJE U@E SRBIJE U

ZAROBQENI^KIM LOGORIMA

APSTRAKT: Rad predstavqa poku{aj da se analizira strada-we zarobqenih pripadnika vojske Kraqevine Jugoslavije iz Uè Srbije na osnovu dràvnog popisa @rtve rata 1941–1945, ura|enog 1964. godine, koji se gotovo 30 godina nalazio pod za-branom kori{}ewa.

Iako je istoriografska produkcija ostavila impozantan broj

naslova o istoriji Drugog svetskog rata na podru~ju Jugoslavije, osta-lo je dosta tema i problema koji nisu adekvatno obra|eni ili im pak uop{te nije pridavan zna~aj. Jedna od takvih tema se odnosi na zaro-bqene vojnike vojske Kraqevine Jugoslavije (KJ). Samim tim ni pi-tawe wenih stradalih pripadnika nije obra|eno na zadovoqavaju}i na~in. Jugoslovenska istoriografija danas, odnosno istoriografija Srbije i Crne Gore, kao ni istoriografija SFRJ u prethodnom pe-riodu, nije dala precizne podatke o broju vojnika vojske KJ koji su posle kratkotrajnog Aprilskog rata protiv sila Osovine odvedeni u zarobqeni{tvo. U literaturi se navode brojevi od 200.000 do sko-ro 400.000 zarobqenih, za koje je upori{te na|eno u razli~itim do-kumentima, kako doma}im tako i stranim.1 Gotovo svi autori navode

1 Branko Petranovi} je naveo da je zarobqeno 375.000 vojnika od kojih su na

slobodu pu{teni Makedonci (kao Bugari), Hrvati i pripadnici nacionalnih mawi-na, dok su u zarobqeni{tvo odvedeni Srbi, Crnogorci i Slovenci (B. Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992, 108–109); Jozo Toma{evi}, koriste}i nema~ke i ameri~ke dokumente, navodi broj od 181.258 zarobqenika u Nema~koj u junu 1941, a da je jo{ oko 10.000 u Italiji (J. Tomasevich, êtnici u Drugom svjetskom ratu, Za-greb 1979, 78); Velimir Terzi} iznosi podatak o 200.000 zarobqenika u Nema~koj i oko 10.000 u Italiji. Od ovog broja su oko 90% bili Srbi, a 10% pripadnici ostalih narodnosti (V. Terzi}, Slom Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1982, 472). Pozivaju}i se na nema~ke izvore Nikola @ivkovi} iznosi podatak o 268.395 zarobqenika u maju 1941 (234.721 vojnika i podoficira i 2.653 oficira u Nema~koj, zatim 27.195 vojnika i podoficira i 1.571 oficira u Srbiji, kao i 2.103 vojnika i podoficira i 152 ofi-cira na teritoriji Zagreba, Sarajeva i Bawaluke), zatim Hitlerov govor iz aprila,

Dragan Cvetkovi} ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 38

da su u zarobqeni{tvo odvedeni Srbi, Slovenci i Crnogorci, dok su zarobqenici ostalih nacionalnosti oslobo|eni.2 Osim nepreci-znosti u iznetim brojevima nisu pomenute ni teritorije sa kojih po-ti~u zarobqeni vojnici.

Ciq ovog rada jeste da druga~ijim pristupom pruì neke odgo-vore ili otvori nova pitawa u vezi sa zarobqenim vojnicima vojske KJ sa teritorije Uè Srbije. Na osnovu delimi~no revidiranog po-pisa @rtve rata 1941—1945, sa~iwenog 1964. godine,3 poku{a}emo da napravimo {to obuhvatniju analizu stradalih zarobqenika. Pored broja stradalih analiza obuhvata nacionalnu strukturu, godine i na-~in stradawa, po~inioce zlo~ina, geografsku odrednicu stradawa, ukoliko je poznata, kao i socijalno-ekonomsku strukturu stradalih.

Statisti~ke procene ra|ene na osnovu popisa 1921. i 1931. go-dine pokazuju da je nacionalnu strukturu stanovni{tva Uè Srbije4

koji je prenela Obnova u kome se pomiwe 337.846 vojnika i 6.298 oficira, Reviju me-|unarodnog Crvenog krsta iz maja 1942. u kojoj se govori o 207.000 zarobqenika i do-kumenta Jugoslovenskog crvenog krsta iz maja 1944. o 130.750 zarobqenika (N. @ivko-vi}, Ratna {teta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, Be-ograd 1975, 146–147). Analiziraju}i do sada objavqene podatke Dragan Aleksi} se opredelio za broj od oko 200.000 zarobqenika (D. Aleksi}, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, Beograd 2002, 313). U dokumentima Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u saop{tewu „Izdajni~ki rad generala biv{e jugoslovenske vojske u zarobqeni~kim logorima u Nema~koj“ zabeleèn je podatak o 12.000 oficira i 200.000 vojnika u Nema~koj. (AJ, F 110, 591, inv. br.14.637; M. Bjela-jac, Izme|u vojske i politike — biografija generala Du{ana Trifunovi}a, Beograd 1997, 272).

2 Velimir Terzi} navodi da je u ciqu razbijawa jedinstva zarobqenika vr-{eno wihovo selektirawe po nacionalnoj osnovi, pa su iz zarobqeni{tva osloba|a-ni i Srbi koji su imali porodice u Hrvatskoj, kao i na teritoriji okupiranoj od Italije, Bugarske i Ma|arske. Zatim su oslobo|eni oni koji su pristali da sara|uju sa kvislin{kim reìmima u Qubqani i Beogradu, te deo bolesnih i rawenih zaro-bqenika (V. Terzi}, n.d., 472).

3 Popisna komisija je utvrdila da je u~iwen ~itav niz propusta pri izradi popisnika, tako da je wime obuhva}eno 56–59% lica od onih koje je trebalo obuhvati-ti popisom (Savezni zavod za statistiku (SZS), @rtve rata 1941—1945 — Rezultati popisa, Beograd 1966 – reprint 1992, 7), pa je na kori{}ewe popisa stavqen embargo koji je potrajao skoro 30 godina (do 1992). Koriste}i se raznovrsnom arhivskom gra-|om, op{tinskim dokumentacijama, popisima SUBNOR-a (za pojedine op{tine), mo-nografijama i hronikama pojedinih oblasti, op{tina, naseqa, crkvenim kwigama, anketnim formularima u Muzeju `rtava genocida, otpo~eo je 1995. godine rad na re-viziji popisa po ugledu na muzej Jad Va{em (Yad Vashem) u Jerusalimu i Memorijalni muzej holokausta (USHMM) u Va{ingtonu. Revizijom popisa obuhva}ena su sva lica sa prostora SFRJ bez obzira na nacionalnu, versku, etni~ku, politi~ku i vojnu pri-padnost.

4 Prema popisu stanovni{tva iz 1921. godine ova teritorija pod nazivom Se-verna Srbija prostirala se na povr{ini od 49.950 km2, na kojoj ìvi 489.342 doma}in-

Stradali pripadnici vojske Kraqevine Jugoslavije sa teritorije uè Srbije... 39

(daqe u tekstu Srbija) neposredno pred rat ~inilo 90,43% Srba (3.664.000) i 9,57% ostalih nacionalnosti (388.000) od kojih ve}ina (oko 7,86%) nije imala interesa da se odazove mobilizacijskoj obave-zi, ve} su kasnije otvoreno stali na stranu okupatora.5 Popisom @rtve rata 1941—1945, na teritoriji Srbije regi-strovano je 68.413 osoba koje su kao pripadnici vojske KJ rat proveli u zarobqeni{tvu. Prema proceni popisne komisije o obuhvatnosti popisa od 56% do 59% proizilazi da je sa ove teritorije u zarobqe-ni{tvu boravilo izme|u 115.954 i 122.166 osoba. Zarobqeni pripad-nici vojske KJ sa teritorije Srbije ~ine 47,91% svih zarobqenika sa teritorije Jugoslavije (142.802),6 iako je weno stanovni{tvo ~inilo 25,60% stanovnika Jugoslavije.7 Na àlost, zbog surovog ìvota u za-robqeni{tvu kraj rata nije do~ekalo 2.530 pripadnika vojske KJ sa teritorije Srbije. Stradali vojnici ~ine 3,70% od svih registrova-nih zarobqenih pripadnika vojske KJ sa ove teritorije. Tako|e oni predstavqaju 45,48% svih u zarobqeni{tvu stradalih pripadnika voj-ske KJ i 1,77% svih vojnika vojske KJ koji su rat u mawim ili duèm vremenskom periodu proveli u zarobqeni{tvu.

U ukupnom broju stradalih stanovnika sa teritorije Srbije oni predstavqaju 2,59%.8 Najve}i deo me|u stradalima predstavqaju vojnici srpske nacionalnosti sa 94,90% (2.401), dok je me|u ostalim i nepoznatim nacionalnostima (ukupno 129 osoba – 5,10%) 1,38% Crno-goraca (35), 0,71% Slovenaca (18), 0,59% Hrvata (15), 0,55%, muslima-na (14). Iz procene popisne komisije o obuhvatnosti popisa proizi-lazi da je sa teritorije Srbije u zarobqeni{tvu ìvot izgubilo iz-me|u 4.288 i 4.518 osoba. Me|u wima je izme|u 4.069 i 4.288 pripadnika srpske nacionalnosti i izme|u 219 i 230 pripadnika ostalih i nepo-znatih nacionalnosti. Daqim radom na reviziji popisa potrebno je identifikovati izme|u 1.758 i 1.988 osoba stradalih kao zarobqeni

stava, 2.129.636 stanovnika (Prethodni rezultati popisa stanovni{tva u Kraqe-vini Srba, Hrvata i Slovenaca 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1924, 4).

5 Od ostalih nacionalnosti bilo je 2,09% muslimana, 1,72% Vlaha i Rumuna, 1,30% Bugara, 0,88% Hrvata, 0,66% Albanaca, 0,56% Nemaca, 0,41% Rusa i Ukrajina-ca, 0,24% Ma|ara i ne{to malo Italijana koji svakako nisu bili zainteresovani da se odazovu mobilizacijskom pozivu i ukqu~e u jedinice vojske KJ, dok se moglo ra~u-nati na 0,59% Cigana, 0,27% Slovenaca, 0,24% Jevreja, 0,17% Makedonaca, 0,17% ê-ha i Slovaka i ne{to malo Poqaka (B. Ko~ovi}, @rtve Drugog svetskog rata u Ju-goslaviji, London 1985, 178).

6 Popisom je registrovano 5.563 stradalih i 137.239 preìvelih zarobqenih pripadnika vojske KJ. Iz procene popisne komisije o obuhvatnosti popisa proizila-zi da je u zarobqeni{tvu stradalo izme|u 9.429 i 9.934 vojnika, dok je zarobqeni{tvo preìvelo izme|u 232.638 i 245.070 vojnika, {to ukupno predstavqa izme|u 242.067 i 255.004 pripadnika vojske KJ sa teritorije Jugoslavije (SZS, @rtve rata 1941—1945 — rezultati popisa, Beograd 1966, reprint 1992, 18, 59).

7 B. Ko~ovi}, @rtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, 164–178. 8 SZS, @rtve..., 23.


pripadnici vojske KJ. Me|u wima je izme|u 1.668 i 1.887 Srba, kao i izme|u 90 i 101 pripadnika ostalih i nepoznatih nacionalnosti. Promena metodolo{kog pristupa u reviziji popisa koja se sa-stojala u prelasku sa identifikacije trenutno prisutnog stanovni-{tva na po~etku rata na identifikaciju po mestima ro|ewa, uz ispra-vqawe podataka i brisawe duplikata, dovela je do smawewa broja stra-dalih sa teritorije Srbije sa 2.530 na 2.522 vojnika koji su ìvot iz-gubili u zarobqeni{tvu. Delimi~nom revizijom sa teritorije Srbije registrovane su 2.522 osobe9 koje su kao zarobqeni pripadnici vojske KJ tokom rata izgubili ìvot. Analiza ra|ena prema godinama stradawa pokazuje stalni rast u broju stradalih od prve godine zarobqeni{tva kada je ìvot izgubilo 12,81% zarobqenih vojnika, do posledwe godine rata kada je stradalo 23,87% zarobqenika. vojnici KJ 1941. 1942. 1943. 1944. 1945. ukupno Srbi 311 437 580 546 589 2.463 % 96,28 96,90 98,81 97,67 97,84 97,66

ostali 12 14 7 13 13 59

% 3,72 3,10 1,19 2,33 2,16 2,34

ukupno 323 451 587 559 602 2.522 % 12,81 17,88 23.28 22,16 23,87 100,00

Zarobqenici srpske nacionalnosti sa 97,66% ~ine apsolutnu ve}inu me|u stradalima. Wihovo u~e{}e se kre}e od najniìh 96,28% tokom 1941. godine, do najvi{ih 98,81% tokom 1943. godine. Analiza ra|ena prema godinama stradawa pokazuje gotovo konstantan rast u broju stradalih od 12,63% tokom prve, do 23,91% tokom posledwe go-dine zarobqeni{tva.10

Pripadnici ostalih i nepoznatih nacionalnosti predstavqaju 2,34% stradalih zarobqenika (59), a me|u wima su najbrojniji musli-mani sa 22,03% (13) i Crnogorci sa 11,86%.11 Najve}e u~e{}e me|u stradalima imali su 1941. godine 3,72%, dok je najniè bilo 1943. go-

9 AJ, fond 179 – Popis @rtve rata 1041—1945, iz 1964. godine. AM@G, fond

„@rtve rata“. 10 Tokom 1942. godine stradalo je 17,74% zarobqenih vojnika srpske nacio-

nalnosti, 1943 – 23,54% i 1944. godine 22,17%. 11 Me|u wima su registrovana jo{ 3 Ma|ara, 3 Jevreja, 2 Slovenca, po 1 Make-

donac i Albanac i 29 pripadnika drugih i nepoznatih nacionalnosti.


dine 1,19%. Najvi{e ih je ìvot izgubilo tokom 1942. godine 23,73%, a najmawe tokom 1943. godine 11,86%.12 Revizijom popisa do sada je u 2.160 slu~ajeva utvr|eno ko je od-govoran za stradawe zarobqenika {to je 85,65% stradalih, dok se u preostalih 362 slu~aja ili 14,35% utvr|uje odgovornost. Najve}i deo zarobqenih pripadnika vojske KJ na{ao se u nema~kom zarobqeni-{tvu i stoga su oni odgovorni za stradawe najve}eg dela zarobqenika. Pod wihovom jurisdikcijom ìvot je izgubilo 2.059 zarobqenih pri-padnika vojske KJ {to je 81,64% svih stradalih ratnih zarobqenika sa teritorije Srbije i ~ak 95,32% stradalih zarobqenika kod kojih je utvr|eno ko je odgovoran za stradawe. Ova ~iwenica nam daje za pravo da kada govorimo o stradawima u zarobqeni{tvu zapravo govorimo o stradawu u nema~kom zarobqeni{tvu.

Kod zarobqenih pripadnika vojske KJ za ~iju su smrt odgovor-ni Nemci utvr|eno je da je 98,59% (2.030) stradalo u nekom od logora, dok je za 1,41% ili 29 vojnika utvr|eno samo da su stradali u nema~-kom zarobqeni{tvu, verovatno tokom transporta iz sabirnih logora u Jugoslaviji ka logorima u Nema~koj ili pak na povratku ku}i po ot-pu{tawu (osloba|awu) iz logora zbog bolesti ili nesposobnosti za rad. Za najve}i deo identifikovanih zarobqenika koji su bili obi~-ni vojnici navedeno je da su stradali u nekom od Stalaga i wih je ukupno 1.425 {to je 69,21% stradalih od Nemaca i 70,20% stradalih u logorima.

Sa druge strane me|u zarobqenicima je registrovano 245 stra-dalih u nekom od Oflaga {to ukazuje da su bili pripadnici oficir-skog kora i oni predstavqaju 11,90% stradalih od Nemaca i 12,07% stradalih u nema~kim logorima. Odnos u broju stradalih oficira prema stradalim vojnicima je 1:5,82, {to ukazuje na jako veliku smrt-nost me|u oficirima. Me|u stradalim zarobqenicima je registrova-no 360 vojnika za koje je navedeno samo da su stradali u nema~kim lo-gorima tako da nije poznato da li se radi o vojnicima ili oficiri-ma.13 Oni ~ine 17,48% stradalih zarobqenika za ~iju su smrt odgovor-ni Nemci i 17,73% stradalih u nema~kim logorima. Daleko mawe pri-padnika vojske KJ sa teritorije Srbije na{lo se u italijanskom zaro-bqeni{tvu, tako da je i broj stradalih bio daleko mawi u pore|ewu sa stradawima kod Nemaca.

Pod italijanskom jurisdikcijom u zarobqeni{tvu su izgubila ìvot 73 pripadnika vojske KJ {to je 2,97% svih stradalih zarobqe-nika i 3,47% stradalih kod kojih je utvr|ena odgovorna strana za stradawe. Za 94,52% ili 69 vojnika utvr|eno je da su stradali u nekom

12 Tokom 1941. ìvot je izgubilo 20,34% pripadnika vojske KJ nesrpskih i

nepoznatih nacionalnosti, dok je posledwe dve godine rata stradalo po 22,03%. 13 Preliminarne analize kod ove grupe stradalih pokazuje da je dobar deo

wih stradao u sabirnim logorima na teritoriji Jugoslavije u prvim danima zarobqe-ni{tva pre transportovawa za Nema~ku.


od italijanskih logora, dok se za ~etiri stradala vojnika navodi da su stradali u italijanskom zarobqeni{tvu. Iako su se kasnije ukqu~ili u vojne operacije u Jugoslaviji odnosno Srbiji, mawi deo zarobqenih pripadnika vojske KJ na{ao se pod bugarskom jurisdikcijom. Oni su od-govorni za smrt 25 vojnika {to je 0,99% svih stradalih zarobqenika sa teritorije Srbije i 1,16% stradalih zarobqenika kod kojih je utvr|ena odgovorna strana.

Tako|e, mali deo zarobqenih vojnika na{ao se u ma|arskom zarobqeni{tvu me|u kojima je registrovano troje stradalih.

Surovost boravka u zarobqeni~kim logorima prouzrokovana nepo{tovawem ènevskih i ha{kih konvencija o postupku prema rat-nim zarobqenicima,14 zatim rigorozna disciplina i lo{ tretman od strane bahatog pobednika, povezano sa objektivnim okolnostima bom-bardovawa od strane savezni~ke avijacije za posledicu su imali pove-}anu smrtnost me|u ratnim zarobqenicima. voj-nici KJ

1941 % 1942 % 1943 % 1944 % 1945 %

ukup

no %

umr-li

182 12,32 331 22,41 410 27,76 304 20,58 250 16,93 1.477 58,56

ubije-ni

77 12,92 95 15,94 123 20,63 133 22,32 168 28,19 596 23,63

pogi-nuli

37 11,49 20 6,21 43 13,35 100 31,06 122 37,89 322 12,77

ne-stali

27 21,26 5 3,93 11 8,66 22 17,32 62 48,82 127 5,04

Analiza na~ina stradawa u logorima pokazuje da je 58,56 % za-robqenika umrlo usled lo{ih uslova boravka u logoru.15 Najve}i broj

14 Na posleratnim su|ewima neki od komandanata logora su izjavili da su

imali striktno nare|ewe OKW-a da se ne pridràvaju @enevske konvencije (N. @iv-kovi}, n. d., 150).

15 Vojnici su bili sme{teni u jako lo{im uslovima, posebno oni koji su bili u radnim komandama (sme{tani po {upama, ambarima, {talama, podrumima, sviwci-ma…), izuzetno lo{e hraweni prema tablicama sledovawa koje gotovo nikada nisu po{tovane {to je izazivalo iznurenost i nesposobnost za fizi~ki rad koji je trajao i po 16 ~asova, obu~eni uglavnom u uniforme u kojima su zarobqeni, bez medicinske nege i lekova koje su u malim koli~inama dobijali od Me|unarodnog crvenog krsta (N. @ivkovi}, n. d., 151–158).


umrlih, 27,76% zabeleèn je tokom 1943. godine, dok je najniì bio u prvoj godini zarobqeni{tva 12,32%.16

Slede}u grupu po broju stradalih predstavqaju ubijeni u logo-ru sa 23,63% od zarobqenika koji su ìvot izgubili u logoru. Kod ove grupe je primetan stalan godi{wi rast u broju stradalih, tako da ubi-jeni tokom 1941. godine predstavqaju 12,92% dok ubijeni 1945. godine ~ine 28,19% stradalih iz ove grupe.17

Tre}u grupu po brojnosti ~ine poginuli u logoru sa 12,77% stradalih.18 Kod ove grupe je karakteristi~no da je najve}i deo, 68,94%, stradao tokom posledwe dve godine rata, u periodu kada su sa-veznici vr{ili masovna bombardovawa Nema~ke.19 Najmawu grupu po brojnosti ~ine nestali sa 5,04%. Iz ove grupe je 48,82% zarobqenika nestalo posledwe godine rata.

Na~in na koji su zarobqeni pripadnici vojske KJ stradali u logorima varira iz godine u godinu. Prva ratna godina ujedno i prva godina zarobqeni{tva, prema na~inu stradawa pribli`na je ukupnom proseku, s time {to je ve}e u~e{}e nestalih (8,36 prema 5,04 %).

zarobqeni vojnici

umrli u %

ubijeni u %

poginuli u %

nestali u %

1941. 56,35 23,84 11,46 8,36 1942. 73,39 21,06 4,43 1,11 1943. 69,84 20,95 7,33 1,87 1944. 54,38 23,79 17,86 3,93 1945. 41,53 27,91 20,27 10,30 prose~no 58,56 23,63 12,77 5,04

Tokom druge i tre}e godine zarobqeni{tva umrli ~ine veliku

ve}inu onih koji su izgubili ìvot u logoru (73,39 i 69,84 %), u~e{}e ubijenih je ne{to mawe od prose~nog (21,06 i 20,95%) dok je u~e{}e poginulih i nestalih daleko ispod proseka. Posledwe dve godine ra-ta opada u~e{}e umrlih me|u stradalim zarobqenicima, a raste u~e-

16 Zna~ajno je napomenuti da je tokom 1945. godine samo za prva ~etiri i po

meseca do oslobo|ewa umrlo 16,93% zarobqenih vojnika {to je sigurno najve}a stopa godi{weg stradawa u okviru ove grupe.

17 U prvih ~etiri i po meseca 1945. ubijeno je 26,31% vi{e zarobqenika nego tokom 1944.

18 Prema podacima Me|unarodnog crvenog krsta vojnici koji su odvo|eni na rad nisu imali potrebnu za{titu pa su rawavawa i pogibije na radu bile ~este pojave (N. @ivkovi}, n. d., 152–153).

19 Kao zarobqeni rezervni oficir Nikola Vujanovi} je preìveo savezni~-ka bombardovawa i o wima stavio zapis u kome navodi da je samo tokom no}i 6. decem-bra 1944. u logoru Oflag VI-C u Osnabriku od bombardovawa poginulo 116 zarobqe-nika. Za wih je priloìo spisak koji je zvani~no objavio komandant logora gen. @iv-kovi}. (N. Vujanovi}, Front u ìcama, Beograd 1979, 375–380).


{}e ubijenih, poginulih i nestalih naro~ito tokom 1945. godine kada uveliko prelaze prosek (ubijenih 27,91%, poginulih 20,27% i nesta-lih 10,30%).

Potrebno je razmotriti i razlike u na~inu stradawa koje se javqaju me|u razli~itim logorima.20 Najve}i deo vojnika je izgubio ìvot u nekom od Stalaga (1.425). Me|u wima ve}ina spada u grupu umrlih sa 58,25% (830 vojnika), slede ubijeni sa 25,47% (363), poginu-li sa 12,28% (175) i nestali sa 3,65% (52). U nekom od Oflaga je stra-dalo 245 oficira i me|u wima je bila ne{to mawa smrtnost prouzro-kovana umirawem 54,29% (133 oficira), ubistvima 18,36% (43) i ma-we je registrovanih nestanaka 2,04% (5), dok je znatno ve}e u~e{}e poginulih 26,12% (64), uglavnom od savezni~kog bombardovawa.21 Kod registrovanih da su stradali u nekom od nema~kih logora22 (360) zapa-èno je veliko u~e{}e ubijenih 28,33% (102)23 i nestalih 9,17% (33), dok je u~e{}e umrlih 50,00% (180) i poginulih 12,50% (45). Van Ne-ma~ke pripadnici vojske KJ su stradali u logorima Italije (69), Bu-garske (25) i Ma|arske (3).

U italijanskim logorima u~e{}e umrlih me|u stradalima iz-nosi 47,83% (33), ubijenih 28,96% (20), poginulih 10,14% (7) i 13,04% nestalih (9). Me|u stradalima u bugarskim logorima nema registro-vanih poginulih vojnika, dok umrli predstavqaju 52,00% (13), ubijeni 40,00% (10) i nestalih je 8,00% (2). Od stradalih vojnika u ma|arskim logorima dvojica su umrla, a jedan je ubijen.

Da bismo problem stradawa pripadnika vojske KJ sagledali {to potpunije potrebno je utvrditi kakva je socijalno-ekonomska struktura stradalih. Ona se moè delom sagledati kroz strukturu za-nimawa koja je gotovo u potpunosti rekonstruisana, a ra|ena je prema

20 Me|u stradalima u zarobqeni{tvu nalazi se i 286 umrlih, 57 ubijenih, 31 poginulih i 26 nestalih za koje nije utvr|eno mesto stradawa ve} je navedeno samo da su stradali u nema~kom zarobqeni{tvu. Preliminarne analize pokazuju da se me|u wima nalaze stradali u periodu prikupqawa u sabirnim logorima i transportovawa za zarobqeni~ke logore, kao i oni koji su osloba|ani iz logora zbog bolesti pa su stradali tokom povratka u Srbiju ili su ìvot izgubili kod ku}e, kao {to je slu~aj sa 26 umrlih u Beogradu.

21 U Oflagu XIII-B u Nirnbergu bilo je oko 200 generala sme{tenih u veli-kim spavaonicama sa krevetima na sprat, sa tankim zidovima od dasaka koji su mesti-mi~no bili sa rupama, pokriveni sa dva tanka pamu~na }ebeta, izloèni svakodnev-nim maltretirawima od strane straàra, sa slabom hranom i bez adekvatne medicin-ske nege iako se radilo o starim osobama. Uslovi ìvota niìh oficira bili su jo{ gori (M. Bjelajac, n. d., 246–268).

22 Preliminarne analize pokazuju da se radi o prihvatnim logorima i za za-robqenike na teritoriji Jugoslavije pre transportovawa za Nema~ku, kao i o strada-lima u koncentracionim logorima u koje su po kazni prebacivani.

23 Prema podacima iz fonda Dràvne komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~i-na... u prihvatnim logorima u Kosovskoj Mitrovici, Ni{u, Kragujevcu i [apcu zaro-bqenici su ubijani bez ikakvog razloga (N. @ivkovi}, n. d., 149).


kategorizaciji koju je ustanovila popisna komisija. U 99,29% slu~aje-va (2.504) poznato je zanimawe stradalih vojnika, dok se za preostalih 0,71% (18) jo{ uvek traga u izvorima i literaturi.

socijalno-ekonomske kategorije stradali vojnici

%

poqoprivrednici 1.592 63,58 privrednici 171 6,83 radnici 217 8,67 pripadnici vojske, àndarmerije i policije 296 11,82 slu`benici, stru~waci, slobodne profesije 189 7,55 studenti i |aci 14 0,56 ostala zanimawa 1 0,04 nezaposleni 1 0,04 osobe sa li~nim primawima 23 0,92

Analiza strukture zanimawa pokazuje da 98,44% poti~e iz pet

kategorija, dok preostalih ~etiri daju svega 1,56% stradalih. Iako ne najbrojnija po broju stradalih kategorija koju ~ine pripadnici vojske, àndarmerije i policije izdvaja se po u~e{}u me|u stradali-ma sa 11,82%, dok su ukupnom broju zarobqenika iz Srbije u~estvova-li sa 5,62% (3.844).24 Tako veliko u~e{}e me|u stradalima moè se objasniti time {to jedino oficiri nisu odvo|eni na rad van logora gde bi se sa jedne strane sna{li za hranu, a sa druge imali povoqniji tretman. Najbrojniju grupu me|u stradalim zarobqenim vojnicima ~i-ne poqoprivrednici sa 63,58%, dok su u ukupnom broju zarobqenih vojnika iz Srbije predstavqali 69,90% (47.821).25 Po{to su uglavnom kori{}eni za rad na poqoprivrednim imawima bili su u ne{to po-voqnijem poloàju pa je smrtnost kod wih bila najmawa. Radnici sa 8,67% zauzimaju tre}e mesto po brojnosti me|u stradalima, a wihova zastupqenost me|u zarobqenicima je bila 9,75% (6.672).26

Neadekvatno svojoj zastupqenosti u populaciji Srbije, katego-rija koja obuhvata slu`benike, stru~wake, pripadnike slobodnih pro-fesija me|u zarobqenim vojnicima bila je zastupqena sa 6,59% (4.509),27 dok je iz we poticalo 7,55% stradalih vojnika. Slu`benici i stru~waci razli~itih profila predstavqaju 72,49% (137) ove kate-gorije i 5,47% svih stradalih sa poznatim zanimawem. Znatno malo-

24 Od pripadnika vojske, àndarmerije i policije popisom je registrovano me|u zarobqenicima 290 stradalih i 3.554 preìvelih (SZS, @rtve.., 24 i 61).

25 Popisom su na teritoriji Srbije me|u zarobqenim vojnicima registrova-na 1.592 stradala i 46.229 preìvelih poqoprivrednika (SZS, @rtve..., 24 i 61).

26 Popisom su me|u zarobqenicima registrovana 233 stradala i 6.439 preì-velih radnika (SZS, @rtve..., 24 i 61).

27 Iz ove kategorije me|u zarobqenicima su registrovana 182 stradala i 4.327 preìvelih pripadnika (SZS, @rtve..., 24 i 61).


brojniji su u~iteqi i profesori sa 18,52% (35) u okviru kategorije {to je ujedno 1,40% stradalih, dok pripadnici slobodnih profesija ~ine 8,99% (17) ove kategorije i 0,68% svih stradalih. Posledwu brojniju kategoriju predstavqaju privrednici sa 6,83% stradalih kod kojih je utvr|eno zanimawe, a wihova zastupqenost me|u zarobqenim vojnicima je bila 6,60% (4.510).28 Jo{ jedan aspekt koji ovde treba razmotriti je socijalno-eko-nomska struktura stradalih oficira vojske KJ. Od do sada popisanih stradalih zarobqenih pripadnika vojske KJ 245 izgubilo je ìvot u nekom od Oflaga {to upu}uje na to da se radi o stradalim oficiri-ma.29 Najve}i deo stradalih potpada pod kategoriju pripadnika vojske i policije 52,24% (128) {to ukazuje na to da se radi o profesional-nim oficirima.30 Preostalih 117 oficira pripada ostalim socijalno-ekonomskim kategorijama {to jasno ukazuje da se radi o rezervnim oficirima.

Od stradalih rezervnih oficira ve}ina od 63,25% pripada kategoriji slu`benika, stru~waka ili slobodnim profesijama (74). Me|u wima su najbrojniji slu`benici i stru~waci (55) koji predsta-vqaju 74,32% ove kategorije i 47,01% stradalih rezervnih ofici-ra.31 Slede u~iteqi i profesori (15) koji predstavqaju 20,27% stra-dalih u okviru kategorije i 12,82% stradalih rezervnih oficira,32 zatim pripadnici slobodnih profesija (4) koji predstavqaju 5,41% stradalih ove kategorije i 3,42% rezervnih oficira.33 Iz dve kate-gorije poti~e isti broj stradalih rezervnih oficira, po 13, a to su lica sa li~nim prihodima i poqoprivrednici sa po 11,11%.34 Od

28 Me|u zarobqenim vojnicima je registrovano 181 stradalih i 4.329 preì-

velih privrednika (SZS, @rtve..., 24 i 61). 29 Mogu}e je da je oficira bilo i me|u nekim drugim kategorijama stradalih

(navedenih da su stradali u nema~kom, italijanskom, bugarskom zarobqeni{tvu ili me|u nepoznatima).

30 Od 296 registrovanih pripadnika vojske i policije 43,24% (128) stradalo je u nekom od Oflaga {to ukazuje na to da se radi o oficirima. Za jo{ 39 ili 13,18% navedeno je samo da su stradali u nekom od nema~kih logora pa je mogu}e da je i me|u wima bilo stradalih aktivnih oficira, dok se kod prestalih 43,58% (129) stradalih verovatno radi o podoficirima vojske ili o pripadnicima policije i àndarmerije.

31 Slu`benici i stru~waci stradali kao rezervni oficiri (55) predstavqa-ju 40,15% svih registrovanih slu`benika i stru~waka (137) stradalih kao zarobqeni vojnici.

32 Od svih u~iteqa i profesora stradalih u zarobqeni{tvu (35) rezervni oficiri predstavqaju 42,86%.

33 Rezervni oficiri (4) predstavqaju 23,53% svih stradalih pripadnika slo-bodnih profesija .

34 Najve}i deo, 56,52%, pripadnika kategorije lica sa li~nim prihodima (13) stradali su kao rezervni oficiri vojske KJ {to upu}uje na mogu}nost da se radi o oficirima u penziji. Rezervni oficiri koji poti~u iz kategorije poqoprivrednika (13) predstavqaju samo 0,82% te kategorije.


stradalih rezervnih oficira 7,69% poti~e iz redova radnika (9), dok su privrednici dali 4,27% stradalih rezervnih oficira. Najma-we stradalih rezervnih oficira, 2,56%, dolazi iz kategorije stude-nata i |aka (3).35 Analiza popisa je pokazala da je sa teritorije Srbije u zaro-bqeni{tvo odvedeno 68.413 vojnika i oni predstavqaju 47,91% svih zarobqenika sa teritorije Jugoslavije. Zarobqeni{tvo nije preì-velo 3,70% vojnika i oni predstavqaju 45,48% svih u zarobqeni{tvu stradalih pripadnika vojske KJ i 1,77% svih vojnika vojske KJ koji su rat u mawem ili duèm vremenskom periodu proveli u zarobqeni-{tvu. U ukupnom broju stradalih stanovnika sa teritorije Srbije oni predstavqaju 2,59%. Zarobqenici srpske nacionalnosti sa 97,66% ~ine apsolutnu ve}inu me|u stradalima. Pod nema~kom jurisdikcijom ìvot je izgubilo 81,64% svih stradalih ratnih zarobqenika sa teri-torije Srbije i ~ak 95,32% stradalih zarobqenika kod kojih je utvr-|ena odgovorna strana za stradawe. Analiza na~ina stradawa u logo-rima pokazuje da je 58,56% zarobqenika umrlo usled lo{ih uslova bo-ravka u logoru, dok je 23,63% zarobqenika ubijeno. Najbrojniju grupu me|u stradalim zarobqenim vojnicima ~ine poqoprivrednici sa 63,58%, dok su najvi{e stradali pripadnici vojske i policije koji me|u stradalima u~estvuju sa 11,82% a ukupno su me|u zarobqenicima u~estvovali sa 5,62%.

35 Od svih stradalih radnika u zarobqeni{tvu 4,15% su stradali kao rezer-vni oficiri (9), kod privrednika u~e{}e rezervnih oficira je 2,92% (5), a kod stu-denata i u~enika 21,43% (3).


Dragan Cvetkovic

KILLED MEMBERS OF THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA’S ARMY FROM THE TERRITORY OF SERBIA PROPER IN POW CAMPS

Summary

One of the subjects to which historiography has not given enough attention is

captive soldiers of the Kingdom of Yugoslavia’s Army; thus, their sufferings have not be-en analyzed adequately either. In the historiographic works, published so far, mostly the approximate numbers of captive and killed soldiers were stated. The aim of this work is to show the sufferings of the soldiers of the Kingdom of Yugoslavia’s Army from the ter-ritory of Serbia on the basis of a partly revised register “war victims, 1941-1945”, done in 1964. Register analysis has shown that 68.413 soldiers from the territory of Serbia were taken to captivity and they represent 47,91% of all the captives from the territory of Yugoslavia. 3,70% of soldiers did not survive in captivity and they represent 45,48% of all the members of the Kingdom of Yugoslavia’s Army that had died in captivity and 1,77% of all the soldiers of the Kingdom of Yugoslavia’s Army that had spent a certain period of time in captivity during the war. In the altogether number of the citizens from the territory of Serbia who had died, they represent 2,59%. The captives of Serbian natio-nality make 97,66% which is the absolute majority among the victims. 81,64% of all the prisoners of war from the territory of Serbia lost their lives under German jurisdiction and for 95,32% of all the captives who had died, a person responsible for their death was esta-blished. The analysis of the type of death in POW camps shows that 58,56% of captives died due to bad living conditions in a POW camp, while 23,63% of captives were killed. The most numerous group among the captive soldiers who had died consisted of agricul-turalists (63,58%), while the army and police members were the ones who had been kil-led most frequently (they make 11,82% of the dead). As for the final number of captives, they make 5,62%.

VEQKO \URI] MI[INA, vanredni profesor Filozofski fakultet UDC 327,84 (497,1) "1945/1946" Kosovska Mitrovica, Filipa Vi{wi}a b. b.

DELATNOST JUGOSLOVENSKE OBAVE[TAJNE, KONTRAOBAVE[TAJNE I DIPLOMATSKE

SLU@BE 1945–1946

U potrazi za licima osumwi~enim i/ili progla{enim za ratne zlo~ince

APSTRAKT: Jugoslovenske komunisti~ke vlasti su posle zavr-

{etka Drugog svetskog rata, na osnovu rada Dràvne komisije za utvr-|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, ~inile sve da im se od-begli dràvqani, koji su optuèni za ratne zlo~ine, isporu~e radi da-qeg postupka. U tekstu se, na osnovu malog obima dostupne gra|e Po-liti~kog arhiva Ministarstva inostranih poslova, na nekoliko pri-mera govori o tragawu za ovim licima i wihovoj ekstradiciji.

Prva organizacija u posleratnoj komunisti~koj Jugoslaviji

(Demokratska Federativna Jugoslavija, Federativna Narodna Repu-blika Jugoslavija) koja je pratila rad svih dràvnih institucija i organizacija bilo je Odeqewe za{tite naroda (OZN – Ozna). U uput-stvu o organizacionoj {emi koje je potpisao Josip Broz, izme|u osta-log, pisalo da je Ozna jedna od garancija za o~uvawe demokratske vla-sti, izgradwu i osposobqavawe organa dràvne bezbednosti. Za tako planiran posao trebalo je da se obrati pa`wa podizawu u ratnim bor-bama proverenih kadrova i wihovom osposobqavawu za izvr{ewe svih zadataka. Pripadnici ove organizacije morali su da budu ~uvari tekovina partizanske borbe. U tome bi morali da budu neumoqivi prema neprijatequ a pravedni prema svakom po{tenom ~oveku kako bi ostali narodu u lepom se}awu.1

U prvim mesecima postojawa Ozna je imala ~etiri odseka sa po tri sekcije. Prvi se bavio obave{tajnim radom na okupiranim i tu|im prostorima, pa su iz wega kasnije stvorene Vojna obave{tajna slu`ba (VOS) i Slu`ba informacija i dokumentacije (SID) u Ministarstvu za inostrane poslove. Taj sektor je bio nadleàn da stvara obave{tajne iz-vore u drugim dràvama i wenim ustanovama, vrbuje poverenike, organi-

1 Marko Lopu{ina, Ubij bli`weg svog. Jugoslovenska tajna policija 1945—

1997, I, Beograd 1997, 35.

Veqko \uri} Mi{ina ISTORIJA 20. VEKA 1/2004

50

zuje wihovo prebacivawe u Jugoslaviju i prikupqa podatke o neprija-teqskoj agenturi, policiji, kvislin{kom dràvnom aparatu i vojnim formacijama. [ef tog odseka bio je Maksimilijan Maks Ba}e.

Ozna je reorganizovana posle dono{ewa Ustava marta 1946. go-dine i tada je preimenovana u Upravu dràvne bezbednosti (UDB — Udba), u narodu ozna~enu kao Udba.

Ova organizacija imala je zadatke da prikupqa podatke o na-merama i aktivnostima organa stranih dràva kojima se ugroàva bezbednost Jugoslavije, da otkriva i onemogu}ava delatnost stranih obave{tajaca u zemqi, da se suprotstavqa aktivnostima emigrant-skih organizacija, da preseca delovawa unutra{weg neprijateqa, da se obra~unava s ostacima zaostalih ratnih grupa i da otkriva antiso-cijalisti~ke pojave u dru{tvu.2

Savezna Udba imala je osam odeqewa. Prvo odeqewe organizo-valo je i koordiniralo obave{tajne aktivnosti prema inostranstvu posredstvom obave{tajaca ugra|enih u diplomatsko-konzularna pred-stavni{tva. Imalo je 35 obave{tajaca, a prvi na~elnik postao je Maksimilijan Ba}e. Wegov zamenik je bio Antun Vratu{a, koga je za-mewivao a potom i nasledio Edo Brajnik.

Drugo odeqewe bavilo se i daqe borbom protiv unutra{wih neprijateqa.

Tre}e odeqewe organizovalo je i neposredno obavqalo kon-traobave{tajne poslove: pratilo aktivnosti stranih diplomatsko-kon-zularnih i drugih predstavni{tava, otkrivalo agenturu inostranih obave{tajnih slu`bi i vodilo istragu protiv otkrivenih agenata.

êtvrto odeqewe objediwavalo je poslove veze i evidencije. Peto odeqewe staralo se o materijalnom obezbe|ivawu i fi-

nansijskom poslovawu. [esto odeqewe vr{ilo je agenturu i fizi~ku za{titu najvi-

{ih dràvnih i partijskih rukovodilaca. Sedmo odeqewe bavilo se kriptografskom za{titom tajnih

poruka i izra|ivalo {ifarska dokumenta. Osmo odeqewe bavilo se kadrovskim i personalnim pitawima.3 Prvi qudi jugoslovenske i srpske policije 1946. godine bili

su Aleksandar Rankovi} Marko i Slobodan Penezi} Krcun. Wihovi zamenici za dràvnu bezbednost bili su Svetislav Stefanovi} ]e}a i Miodrag Milatovi} Mile.

Uprava za emigraciju vodila je brigu o kompletnoj antikomuni-sti~koj delatnosti jugoslovenskih dràvqana u inostranstvu, {to je ~inila Slu`ba informacija i dokumentacije Ministarstva inostra-nih poslova, dok su republi~ke, odnosno pokrajinske slu`be brinule sa-mo o svojim nacionalnim emigrantima.

2 Isto, 60. 3 Isto, 35–38.

Delatnost jugoslovenske obave{tajne, kontraobave{. i diplomatske slu`be...

51

U Ministarstvu inostranih poslova (SMIP) emigraciji je bio posve}en tzv. tre}i sektor. U wemu su, prema svedo~ewu Antona Duha~eka, posle rata radili i Du{ko Lali~i}, Mladen Devide, Vese-lin Baki} i drugi.

Emigrante su posebno od 1945. godine pratili i o wima priku-pqali podatke obave{tajci i Slu`ba informacija i dokumentacije koji su bili rezidenti: Aleksandar Demajo, Feliks Gorski, Franc Kos, Anton Duha~ek i Joka{ Brajovi} u Londonu, Stipe Drndi}, Franc Kos, Drago Rafaj u Va{ingtonu, Gorjan Bogo i Zvonko Luci} u Trstu, Mate Horvati}, Rajko Kneèvi}, Drago Rafael, Vesko Marti-novi} i Gojko @arkovi} u Parizu.4

Potraga za li~nostima progla{enim za ratne zlo~ince

Partizanski ratni protivnici koji su uspeli da izbegnu zaro-

bqavawe i pre|u pod okriqe Anglo-Amerikanaca sme{teni su u vojne logore u Italiji i austrijskim delovima Nema~ke.

U emigraciji je ostao deo politi~ara s kraqem Petrom Kara-|or|evi}em i ~lanovima kraqevske porodice, kao i deo ratnih zaro-bqenika koji su se izjasnili protiv komunisti~ke Jugoslavije. Drà-vqanstvo je oduzimano samo onim zarobqenicima koji nisu iskori-stili {ansu povratka.

U emigraciji su se zadràli i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo (Doì}) i episkop ì~ki Nikolaj (Velimirovi}).

Logori jugoslovenskih kolaboracionista (~etnika, usta{a, zbora{a i drugih) nalazili su se u Italiji (Modeni, Fermu, Bawoli-ju, Forliju, Eboliju), u Austriji (Spitalu, Lincu, Celovcu/Klagen-furtu), u Nema~koj (zapravo zapadnim okupacionim zonama Nema~ke i Austrije) Pongau, Darm{tatu, Verdeu, Krembergu, Lonau.

Italija U Eboliju, gde je bio sme{ten ve}i broj ovih formacija, osno-

van je [tab isturenog dela Vrhovne komande, pod komandom generala Miodraga Damjanovi}a. Pod wegovom komandom bili su: [umadijska divizija (ranije Srpski dobrovoqa~ki korpus Dimitrija Qoti}a), Komanda li~kih ~etni~kih jedinica s vojvodom Dobrosavom Jev|evi-}em, Dinarska ~etni~ka divizija s vojvodom Mom~ilom \uji}em i Drinska brigada sastavqena od boraca iz Srbije.

U logoru Verde bio je sme{ten {tab tzv. Kraqevske jugoslo-venske vojske na ~elu s armijskim generalom Dimitrijem @ivkovi}em i generalima Uro{em Te{anovi}em, Toski}em i Tomi}em, kao wiho-

4 Isto, 233.


52

vim pomo}nicima. Ovoj komandi pot~iweni su logori ratnih zaro-bqenika koji nisu hteli da se vrate u Jugoslaviju sa sedi{tem u Osna-briku, Hanoveru i Verdeu. Komanda Kraqevske jugoslovenske vojske ozna~ila je ove ratne zarobqenike kao deo mobilisanih oruànih snaga Kraqevine Jugoslavije pod vrhovnom komandom kraqa Petra.5

Na osnovu Moskovske i Krimske deklaracije jugoslovenska vlada je, jo{ prvih dana aprila 1945. godine, zatraìla od Glavnog {taba savezni~kih snaga u Italiji (AFHQ) dozvolu za odlazak jedne jugoslovenske misije u Italiju da istraì zlo~ine protiv naroda Ju-goslavije. Glavni {tab savezni~kih snaga odgovorio je pismom od 5. aprila jugoslovenskom delegatu da je misija odobrena i molio je da ju-goslovenska vlada podnese skicu predloga i sugestije s obzirom na vo-|ewe postupka. Jugoslovenski delegat je 25. jula 1945. odgovorio da {to pre èli da po{aqe upitnu misiju. Kao odgovor na traène pred-loge i sugestije saop{tio je da ona treba da istraì arhive u kojima se mogu prona}i dokazi o ratnim zlo~inima protiv naroda Jugoslavi-je i logore gde su jugoslovenski internirci i zarobqenici bili sme-{teni, da ispita svedoke i sumwive Italijane i Jugoslovene o zlo~i-nima koje su po~inili Italijani i wihovi saradnici, da preduzme po-trebne korake za one za koje je dokazano da su zlo~inci i da ih preda jugoslovenskim sudovima, da pregleda logore i zatvore u kojima su sme{teni ratni zlo~inci i izdajnici jugoslovenskih naroda i da sa-kupi podatke o wihovim zlo~inima.

Jugoslovenska vlada je saop{tila da misija ima zadatak da is-traì vi{e hiqada slu~ajeva gde god se mogu prona}i arhive, logori, zatvori i lica koja treba da budu saslu{ana. Predloìla je da save-zni~ke vojne vlasti na predlog misije uhapse dokazane ratne zlo~ince dok ne bude doneta odluka o wihovom upisu u liste Komiteta Ujedi-wenih naroda, odnosno dok vlade Velike Britanije i Sjediwenih Ame-ri~kih Dràva ne donesu odluku o wihovom izru~ewu.

Jugoslovenski MIP intervenisao je notom 1. avgusta 1945. kod britanske ambasade u Beogradu da se donese re{ewe. Jugoslovenski de-legat pri Savetodavnom ve}u za Italiju u Rimu poùrivao je 9. i 15. av-gusta kod nadle`nog brigadira Ajrhona da se donese odluka. Kako odo-brewe nije stiglo, delegat je u Rimu ponovo poùrivao 2. septembra re-{ewe kod Savezne komisije. Savezni~ka komisija je odgovorila 8. sep-tembra pismom kojim je obavestila jugoslovenskog delegata da je vrhov-ni savezni~ki komandant Mediterana voqan da da svoj pristanak za do-lazak jedne misije radi istraìvawa odre|enih slu~ajeva po kojima ju-goslovenska vlada ima razloga da veruje da je po~iwen ratni zlo~in.

5 Branko Petranovi}, Jugoslavija na razme|u 1945—1950, Podgorica, 1998,

171–172.


53

Istovremeno je traèno da jugoslovenski delegat dostavi kratke podat-ke za svaki od navedenih zlo~ina koji treba istraìti.6

Na osnovu ovog izve{taja sekretar Dràvne komisije za utvr-|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a dr Ivan Grgi} 18. de-cembra 1945. poslao je pismo Jugoslovenskoj delegaciji u Savetodav-nom ve}u za Italiju u Rimu u kome je, osim ostalog, zahtevano da se od-mah zatraè izru~ewe lica za koje je britansko Ministarstvo ino-stranih poslova dalo saglasnost. U ovom pismu bili su navedeni \oko Slijep~evi}, Ratko Pareànin, obojica u logoru Eboli, Milorad Ne-deqkovi}, Mihailo Ol}an i Radan Gruji~i}, koji su se nalazili u Ri-mu. Na kraju je nagla{eno da preduzmu sve {to je potrebno da se ime-novani uhapse i pripreme za prebacivawe u Jugoslaviju.7

Radi posete jugoslovenske delegacije logoru Eboli, u kome su se nalazili vojnici Jugoslovenske vojske u otaxbini, zamenik delega-cije Slaven J. Smodlaka 13. februara 1946, pod naznakom hitno, po-slao je telegram Ministarstvu inostranih poslova u kome je zahtevao da se posredstvom ambasade u Londonu zatraì odobrewe za odlazak u pomenuti logor radi odvajawa zarobqenika. Kao razlog ùrbe naveo je da Anglo-Amerikanci izdvajaju pojedine ~ete i uzimaju ih u svoju slu`bu radi vr{ewa sporednih poslova {to ovi qudi koriste da iz-laze iz logora.8

S tim u vezi jugoslovenski ambasador u Londonu dr Qubo Leon-ti} izvestio je 12. marta 1946. MIP da britansko Ministarstvo ino-stranih poslova nije odobrilo zahtev obrazlaù}i da se zarobqenici mogu slobodno prijavqivati pa nema opravdanih razloga za dolazak jugoslovenskih predstavnika.9

Sredinom 1946. godine veliki broj izbeglica iz Jugoslavije poku{avao je da se domogne zemaqa Ju`ne i Severne Amerike o ~emu je obave{ten Vladimir Velebit, pomo}nik ministra inostranih po-slova. Stoga je on zatraìo na~elnu direktivu o tome kako se treba postaviti. Na samom po~etku pitao je da li je u interesu Jugoslavije da politi~ki emigranti i ostale izbeglice ne mogu da otputuju iz Italije u Ju`nu Ameriku. U slu~aju da treba spre~avati wihov odla-zak, potrebno je raditi kod predstavnika pojedinih dràva da ne odo-

6 Izve{taj Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovih

pomaga~a – Arhiv Ministarstva inostranih poslova, Politi~ka arhiva, 1946, 35–1–15586 (u daqem tekstu: A MIP/Pa).

7 Pismo dr Ivana Grgi}a, sekretara Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~i-na okupatora i wihovih pomaga~a, pov. br. 240/45 od 18. decembra 1945, jugoslovenskoj delegaciji u Savetodavnom ve}u za Italiju u Rimu – A MIP/Pa, 1946, 50–6–7185.

8 Telegram Slavena J. Smodlake, zamenika delegata jugoslovenske delegacije u Savetodavnom ve}u za Italiju u Rimu, pov. br. 232/46 od 13. februara 1946, Politi~-kom odeqewu Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 34–15–2628.

9 Pismo Qube Leonti}a, jugoslovenskog ambasadora u Londonu, pov. br. 444 od 12. marta 1946, Politi~kom odeqewu Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 34–15–2628.


54

bravaju vize. U suprotnom, odnosno da je potrebno da {to ve}i broj izbe-glica ode, onda ne treba traìti ni{ta.10 Odgovoreno mu je 11. jula da Jugoslaviji nije u interesu iseqavawe ratnih protivnika, kao {to su ~etnici, usta{e i ostali, s obzirom na to da bi na drugom mestu mogli nanositi mnogo vi{e {tete nego dok su u Italiji.11

Generalni konzulat u Napuqu obavestio je delegaciju u Save-todavnom ve}u za Italiju o tome da veliki broj jugoslovenskih sta-novnika, koji se nalazi u okolini Napuqa, u logorima ili izvan wih, odlazi u konzulate ju`noameri~kih dràva i traì dozvole za useqe-we. Naglasio je da oni poseduju legitimacije Me|unarodnog crvenog krsta, koje su izdaju svakom ko ih traì, u koje se moè da stavi viza posle ~ega vlasnik moè da otputuje. Kako se oko 2.000 lica do po~et-ka meseca prijavilo u konzulat Sjediwenih Ameri~kih Dràva, wen generalni konzul u Napuqu pozvao je predstavnika UNRRE radi razja-{wewa. Ne{to kasnije ameri~ki konzul obavestio je jugoslovenskog kolegu o temi razgovora.12

Slaven Smodlaka izvestio je 14. avgusta MIP da je primio akt od generalnog konzulata u Napuqu.13

Ivan Grgi}, sekretar Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~i-na okupatora i wihovih pomaga~a, 4. novembra 1946. obavestio je Pravno odeqewe MIP-a o odobrewu britanskog Ministarstva ino-stranih poslova da izru~i odre|eni broj doma}ih ratnih zlo~inaca koji se nalaze u Italiji. U tekstu je naveo imena, mesto boravka i slu-`beni broj dokumenta. Grgi} je pomenuo Jakova Ja{u Qoti}a, Jovana Kodemoa, Iliju Mi}a{evi}a, Ratka Pareànina, \oku Slijep~evi}a, Stevana Steri}a, Ivana Tkal~evi}a i Radoslava Tatalovi}a. Na kra-ju je naglasio da je potrebno protestovati kod Britanaca i Amerika-naca zato {to ne izru~uju imenovane li~nosti.14

U arhivi nema drugih dokumenata. Nema~ka Prva jugoslovenska misija kod Kontrolnog ve}a za Nema~ku

upu}ena je u Berlin sredinom 1945. godine. [ef vojne misije je bio general-lajtant Jaka Av{i~, koji je zapravo obavqao poslove na ni-

10 Telegram Slavena Smodlake, pov. br. 780/46 od 6. jula 1946, Vladimiru Ve-

lebitu, pomo}niku ministra inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 34–18–8008. 11 Telegram Vladimira Velebita, pov. br. 8008 od 11. jula 1946, jugoslovenskoj

delegaciji u Rimu – A SMIP/Pa, 1946, 34–18–8008. 12 Pismo generalnog konzula u Napuqu, pov. br. 365/46 od 10. avgusta 1946, de-

legaciji u Savetodavnom ve}u za Italiju u Rimu – A SMIP/Pa, 1946, 34–18–8008. 13 Pismo Slavena Smodlake, pov. br. 975/46 od 14. avgusta 1946, Politi~kom

odeqewu Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 34–18–8008. 14 Pismo sekretara Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i

wihovih pomaga~a Ivana Grgi}a, pov. br. 3789/46 od 4. novembra 1946, pravnom odeqe-wu Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 42–22–13052.


55

vou ambasadora. U telegramu Ministarstvu inostranih poslova od 21. juna 1946. Av{i~ je pisao da je obave{ten od Odeqewa za ratne zaro-bqenike i raseqena lica britanskog [taba da je poèqno da se ras-puste sve jedinice Jugoslovenske kraqevske vojske koje jo{ postoje u engleskoj zoni. Britanci su naglasili da }e raseqenim biti spre~ena svaka politi~ka i vojna aktivnost. Potom je pisao o svojim nastoja-wima za raspu{tawe vojnih logora iznetim na savezni~koj konferen-ciji odrànoj 9. juna. Naglasio je da Britanci ne otpu{taju zarobqe-nike koji su se zatekli u wihovim slu`bama. Izve{tavaju}i o ameri~-kim planovima pisao je da su wihovi najvi{i organi u Nema~koj nare-dili pot~iwenim komandantima da se sve jugoslovenske jedinice mo-raju raspustiti, da pripadnici tih jedinica ne smeju biti upotrebqe-ni ni u radnim ni u straàrskim jedinicama (kao {to je bio slu~aj kod Britanaca) niti od wih praviti neke nove jedinice. Istakao je da je to u skladu sa odricawem od svake situacije koja bi mogla da pruì povod mi{qewu da ameri~ka vlada dozvoqava opstanak ili formira-we jedinica Jugoslovenske kraqevske vojske.15

U arhivi nema drugih dokumenata. Francuska U Francuskoj se nalazilo prili~no jugoslovenskih dràvqa-

na, bilo starih iseqenika, bilo onih koji su za vreme rata stigli u Francusku preko Nema~ke i koji ranije nisu bili u toj zemqi. Najve-}i broj wih nove jugoslovenske vlasti kvalifikovale su kao narodne neprijateqe i ratne zlo~ince.

Krajem 1945. godine u francuskoj okupacionoj zoni u Austriji dogodio se niz incidenata u odnosima jugoslovenske vojne misije i francuske okupacione vlasti. O tim incidentima Dràvna komisija za utvr|ivawe zlo~ina pisala je 8. decembra 1945. MIP-u. Navedeno je da sumwaju da francuski general, komandant francuske okupacione zone, spre~ava i onemogu}ava rad jugoslovenskih organa. Poznat je slu~aj poru~nika Koste Kilibarde, oficira za vezu kod Prve fran-cuske armije, koji je imao pisana ovla{}ewa tog {taba da moè, uz pomo} francuskih oficira za bezbednost, da hapsi jugoslovenske dr-àvqane optuène za ratne zlo~ine i izdaju. Kilibarda je po~etkom avgusta, u prisustvu francuskih policajaca, uhapsio nekoliko lica, me|u kojima su zna~ajniji major Ne}ak, usta{ki pukovnik Lukac, ne-ma~ki general Fortner i poslao ih za Beograd. Me|u uhap{enima bi-li su i R. Stankovi} i Milorad Pe{i}. Oni, me|utim, nisu upu}eni za Beograd ve} su privremeno zadràni u francuskom zatvoru. Fran-cuzi su u me|uvremenu pustili na slobodu Stankovi}a i Pe{i}a za-jedno sa Bogoqubom Kujunxi}em, Ogwenom Kuzmanovi}em, Josipom

15 Telegram {efa vojne misije u Berlinu Jake Av{i~a, pov. br. 273 od 21. juna 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 66–11–7241.


56

Kosti}em i Nikolom Buli}em. Osloba|awe je usledilo po nare|ewu generala Betoira (Betoire). General je ugostio Kosti}a kao {to je ra-nije priredio i generalu Milutinu Nedi}u. Kako je u me|uvremenu ge-neral Nedi} otrovan, Francuz je naredio da se uhapsi Kilibarda.

Kilibarda je uhap{en, dràn tri dana u zatvoru i oslobo|en. Pri osloba|awu mu nije vra}eno ovla{}ewe da moè da hapsi i tom prilikom mu je izri~ito zabraweno da boravi u francuskoj okupacionoj zoni.

U me|uvremenu, general Betoir je za vojnog komandanta mesta Sulberg postavio pukovnika Bo{ka Pavlovi}a, biv{eg pomo}nika mi-nistra unutra{wih poslova u vladi Milana Nedi}a. To je bio povod da Dràvna komisija za ratne zlo~ine predloì MIP-u da, zbog generalo-vog postupka, protestuje kod francuske vlade radi pozivawa na odgovor-nost kako bi bio onemogu}en da spre~ava rad jugoslovenskih organa.16

Dr Josip Presburger, {ef Pravnog odseka Ministarstva ino-stranih poslova, poslao je 13. decembra 1945. jugoslovenskoj ambasadi u Parizu pismo sa prepisom akta Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a mole}i da se u~ini kod fran-cuske vlade sve {to je mogu}e.17

Ambasada u Parizu odgovorila je 2. januara 1946. Vladimiru Velebitu, prvom pomo}niku u Ministarstvu inostranih poslova i obja-snila slu~aj generala Betoira. U prvoj re~enici napisano je da takav ge-neral ne postoji ve} postoji general Betard (Bethouard). Potom je nagla-{eno da je funkcija ovog oficira toliko va`na za Francusku da je pogre-{no da se protiv wega pi{e francuskoj vladi. Na kraju je napomenuto da je poru~nik Kilibarda bio poneki put netakti~an i neelasti~an.18

U arhivu nema drugih dokumenata. Velika Britanija îtavo vreme rata u Londonu se nalazio kraq Petar s jugoslo-

venskom vladom. Posle rata wima se pridruìo i veliki broj politi~-kih emigranata iz Jugoslavije. Ministarstvo inostranih poslova pisalo je 22. avgusta 1945. ambasadi u Londonu o nekim aktivnostima ovih qudi koje su doznali od Britanaca. Tom prilikom pomenuta je poseta kraqa Petra repatrircima i zarobqenicima. Na kraju je nagla{eno da su pri-govorili Britancima zbog upotrebe raseqenih lica u svoje svrhe.19

16 Pismo predsednika Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i

wihovih pomaga~a, pov. br. 357/45 od 8. decembra 1945, Ministarstvu inostranih po-slova – A SMIP/Pa, 1946, 28–16–6792.

17 Pismo Josipa Presburgera, v. d. {efa pravnog odseka Ministarstva ino-stranih poslova, pov. br. 6792 od 13. decembra 1945, jugoslovenskoj ambasadi u Parizu – A SMIP/Pa, 1946, 28–16–6792.

18 Pismo Marka Risti}a, jugoslovenskog ambasadora u Parizu, str. pov. br. 2184 od 2. januara 1946, Vladimiru Velebitu, prvom pomo}niku ministra inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 28–16–6792.

19 Pismo Qube Leonti}a, ambasadora u Londonu, pov. br. 199 od 29. avgusta 1945, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1945, 8–12–3533.


57

O sli~noj aktivnosti emigracije ambasador Leonti} obave-stio je 7. decembra 1945. MIP i tom prilikom naveo da je skup Bri-tanske lige za evropsku slobodu odràn prethodnog dana. Skup je vo-dila vojvotkiwa od Astola koja je prvo pro~itala pismo kwièvnice Rebeke Vest, a potom govorila o @ivku Topalovi}u, progonima crkve i politi~ara u Jugoslaviji. Zatim su govorili jedan major, koji je na-padao reìm u Jugoslaviji, potom biv{i ~inovnik UNRRE, koji je go-vorio o predizbornim pritiscima na qude u Jugoslaviji. Wegove re~i je dopunio jedan narodni poslanik, koji se rugao parlamentarcima {to su boravili u Jugoslaviji u vreme izbora, branio kneza Pavla Kara|or|evi}a, àlio generala Dragoquba Draù Mihailovi}a itd. Ambasador Leonti} je na kraju pisao kako su protiv svih ovih govor-nika bila dva-tri Britanca i novinske agencije Tanjug.20

Dràvna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a pisala je i 12. februara 1946. MIP-u o izru~ewu ratnih zlo-~inaca. Tom prilikom ponovqeno je da je jugoslovenska vlada traìla izru~ewe Milana A}imovi}a, Milosava Vasiqevi}a, dr Stevana Iva-ni}a, Du{ana Panti}a, Borivoja Joni}a, dr Miroslava Spalajkovi}a, Jovana Popovi}a, Miodraga Mike \or|evi}a, \oke Slijep~evi}a, Rat-ka Pareànina, dr Milorada Nedeqkovi}a, Mihajla Ol}ana, Radosla-va Gruji~i}a, Vuka Rupnika, dr Lazara Kosti}a, Tanasija Dini}a, Stoj-mira Dobrosavqevi}a, Stevana Radovanovi}a, Vladimira Velmar Jan-kovi}a, \or|a Peri}a, Stevana Kuji}a, dr Danila Gregori}a, dr Bra-nimira Male{a, dr \ure Sarape, Marka Jako{a, Omiqena Mili}a, Strahiwe Jawi}a, Radoslava Topalovi}a, Marisava Petrovi}a, Simeo-na Sime Kere~kog i Ratka @ivadinovi}a.

U nastavku je navedeno da su Britanci i Amerikanci oktobra 1945. odobrili izru~ewa i naloìli svojim vojnim okupacionim vlasti-ma u Italiji da traène osobe prona|u, uhapse i isporu~e. Oni su pro-blem skinuli s dnevnog reda i ostalo je samo da to odradi Glavni {tab savezni~kih snaga u Italiji, koji je primio spisak. U me|uvremenu, jugo-slovenski delegat u Savetodavnom ve}u za Italiju obratio se Glavnom {tabu savezni~kih snaga sa zahtevom za izru~ewe po spisku. [tab je od-govorio 25. januara 1946. da pitawe ekstradicije treba re{iti diplo-matskim putem preko ameri~ke i britanske vlade. Ovakav odgovor je ocewen kao odbijawe izvr{ewa dogovorenog pa je Ministarstvo ino-stranih poslova zamoqeno da se posredstvom ambasada u Va{ingtonu i Londonu uputi protest tamo{wim vladama.21

Dràvna komisija za ratne zlo~ine dostavila je 29. marta 1946. Pravnom odseku MIP-a spisak li~nosti koja su traèna zbog zlo~ina a nalaze se u Eboliju. Na spisku su bili: Jovo Mari}, ~etni~ki vojvo-

20 Pismo ambasadora Qube Leonti}a, pov. br. 158 od 7. decembra 1945, Mini-starstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1945, 8–13–6732.

21 Pismo sekretara Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a Ivana Grgi}a, pov. br. 60/46 od 12. februara 1946, Pravnom odseku Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 49–9–1481.


58

da iz Skradinske brigade, Vojmir Mara{, Hrvat iz Biogradske ~etni~-ke brigade, Du{an Xakovi}, komandant ~etnika u Su{aku i Gorskom kotaru, Milivoje Vuksanovi}, komandant Prvog li~kog ~etni~kog kor-pusa, Milo Rako~evi}, oficir iz {taba Dragoquba Mihailovi}a, Ru-dolf Perhinek alijas Rade Peri{i}, Slovenac, major, Mihailovi}ev delegat kod ~etnika Crne Gore i Sanxaka, Vojislav Jev|enijevi}, re-zervni major i organizator radio-veze i slu`be veze na teritoriji Sr-bije pod komandom generala Miroslava Trifunovi}a, Mirko ili Voji-slav @ivanovi}, {ef Specijalne policije u Ni{u, Budimir Niki}, komandant Srpske dobrovoqa~ke komande, Pavle Nikoli}, policijski agent iz Kragujevca, Ugqe{a Spasi}, komandir jedne ~ete Qoti}evog Petog dobrovoqa~kog puka, Du{an Ili}, Vasa Eri} Dragoqub i Ste-van Zori}, Dragan Jugovi} i Mom~ilo Zdravkovi}, svi pripadnici Pe-tog dobrovoqa~kog puka, Milan Petrovi}, islednik Drugog dobrovo-qa~kog puka, Milan Dejanovi}, Vojislav Novakovi}, Jeremija Milan-kovi}, Milorad Gli{i}, Jovan Kurja~ki, Dobrosav E}imovi}, Dragan Novakovi}, Stevan Borovi}, Mila{in ûpi} i Sreten Strawakovi}.

Na kraju je zamoqeno da se ukaè ambasadoru da traì od Bri-tanaca nare|ewe za hap{ewe do definitivne odluke o predaji svih navedenih lica kako bi se spre~ilo wihovo beàwe i prikrivawe.22

Deset dana kasnije, 8. aprila 1946, Dràvna komisija dostavila je jo{ jedan spisak Ministarstvu inostranih poslova traè}i da se u~ini sve kako bi bili izru~eni. Tom prilikom navedeni su: Dragutin Ninko-vi}, komandant ~etni~kog Drugog zlatiborskog odreda, Vuka{in Pero-vi}, komandant sreza mostarskog, Todor To}an Stanisavqevi}, koman-dant puka Vo`d Kara|or|e, Milan Milakovi} Stude, na~elnik {taba Dinarske ~etni~ke divizije i komandant 502. korpusa, Kre{imir Samo-dol, zbora{, poru~nik Petog dobrovoqa~kog puka, Milorad Vida~i}, komandant ~etni~kog Trebiwskog korpusa, Tihomir Topalovi}, Nedi-}ev vojvoda qubotinski i komandant Srpske dràvne straè, Vojislav Risti}, sudija Srpske dràvne straè, Novak Mandi}, Dobrivoje Ili}, Milovan Prodanovi}, Nikola Joksimovi} i Daka Karanovi}, pripadni-ci odreda Srpske dràvne straè, Mitar Bukumira, a|utant Pavla \u-ri{i}a, Radoman i Boìdar ]erani}, Veqko Lazarevi}, Milorad Rajak, Milo Baki}, Miomir Cemovi}, Simo Deleti}, Vojin Vojvodi} i Radule Radovi}, ~etni~ki komandanti, \uro Kovijani}, Radivoje âbarkapa, Vojin Xogas, Mihailo, Rado{ i Toma Lacman, ~etnici.

Na kraju je zamoqeno da se ukaè ambasadoru da traì od Bri-tanaca nare|ewe za hap{ewe do definitivne odluke o predaji svih navedenih lica kako bi se spre~ilo wihovo beàwe i prikrivawe.23

U arhivi nema drugih dokumenata.

22 Pismo Ivana Grgi}a, pov. br. 178/46 od 29. marta 1946, Pravnom odseku Mi-

nistarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 49–12–3565. 23 Pismo Ivana Grgi}a, pov. br. 213/46 od 8. aprila 1946, Pravnom odseku Mi-

nistarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 49–12–3888.


59

Slu~aj vojvode Mom~ila R. \uji}a

Jugoslovenska diplomatija je posebno nastojala da prona|e i

uhapsi ~etni~kog vojvodu sve{tenika Mom~ila R. \uji}a, ratnog ko-mandanta Dinarske ~etni~ke divizije.

Prvi dostupan dokument u Politi~koj arhivi MIP-a jeste pismo Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wiho-vih pomaga~a upu}eno 18. januara 1946. ovom ministarstvu. To je, u stvari, spisak lica progla{enih za ratne zlo~ince, ina~e pripadni-ka Dinarske ~etni~ke divizije: Mom~ilo R. \uji}, komandant, Petar Ili}, na~elnik [taba komandanta divizije, Novak Mijovi}, na~el-nik [taba divizije, Daja Trbojevi}, ~etnik, @ika Mladenovi}, Mi-lan Cveti~anin, Jovan Sremac, Simo Radi}, Markica ]u}uz, Du{an Ili}, Ivo Jankov, Nikola ]uk, Veqko Karaxi} i Simo Popovi}, komandanti jedinica, Stevo Ra|enovi}, predsednik odbora u Kninu, Vojin Male{evi}, sreski na~elnik u Kistawu, Nikola [eat, agent u diviziji, Milka Radovi}, Milorad Dobrota, Ilija Bulovan i Nika-nor Kalik, sve{tenici u diviziji i Stevan Prostran, poverenik 502. korpusa.

Na kraju pisma su molili da se u~ini sve {to je mogu}e da se navedena lica uhapse i izru~e kako bi se spre~ilo ponavqawe slu~aja sa Marisavom Petrovi}em. Naime, Petrovi} je pobegao pre nego {to je britansko Ministarstvo inostranih poslova objavilo nalog za hap-{ewe i izru~ewe.24

Povodom ovog pisma Dràvne komisije, vr{ilac du`nosti {efa pravnog odseka MIP-a Dragutin \ur|ev 30. januara 1946. po-slao je jugoslovenskoj ambasadi u Londonu poruku istovetnog sadr-àja.25

Dràvna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a uputila je jo{ jedno pismo 4. oktobra 1946. MIP-u zahteva-ju}i da se kod Britanaca radi na hap{ewu i izru~ewu. Tom prilikom navedena su imena: Mom~ilo ]uji} (treba da stoji: \uji}), ~etni~ki vojvoda, Bo{ko Petri~evi}, komandant ~etni~kog puka „Kraq Petar II“ i Stevan Prostran, sve{tenik i poverenik [taba 502. korpusa. Nagla{eno je da je Prostran dobio paso{ za odlazak u Sjediwene Ameri~ke Dràve.26


24 Pismo Dràvne komisije, pov. br. 33/46 od 18. januara 1946, Pravnom odseku

Ministarstva inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 49–8–922. 25 Pismo Ministarstva inostranih poslova, pov. br. 922 od 30. januara 1946,

ambasadi u Londonu – A SMIP/Pa, 1946, 49–8–922. 26 Pismo Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga-

~a, pov. br. 3213/46 od 4. oktobra 1946, Ministarstvu inostranih poslova – ASMIP/Pa, 1946, 42–20–11770.


60

Slu~aj vojvode Dobrosava Jev|evi}a

Jugoslovenske komunisti~ke vlasti bile su veoma zaintereso-

vane za hap{ewe vojvode Dobrosava Jev|evi}a, o ~emu postoji sa~uva-no ne{to diplomatske prepiske u periodu 1945–1946. godine. Tako se u pismu Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wiho-vih pomaga~a upu}enom 8. decembra 1945. MIP-u moli da, posredstvom diplomatskih predstavni{tava, kod Britanaca izdejstvuje od britan-skog Ministarstva inostranih poslova hap{ewe Blaà Gojni}a, ko-mandanta Crne Gore, Boke i Staroga Rasa, Bo{ka Petri~evi}a, ko-mandanta Lov}enskog ~etni~kog odreda i Dobrosava Jev|evi}a, ~et-ni~kog vojvode. Nagla{eno je da se navedena lica nalaze u britanskim okupacionim zonama u Italiji, Austriji i Nema~koj. Na kraju je is-taknuto da su Britanci uhapsili Jev|evi}a u ]ezeni i da je on, najve-rovatnije, zato~en u Trstu. Stoga se zahtevalo da ambasador u Londo-nu pribavi prepis uputstva britanske vlade svojim okupacionim or-ganima i o tome obavesti nadle`ne u Beogradu i jugoslovenskog dele-gata u komisiji Ujediwenih nacija.27

Ambasador Qubo Leonti} izvestio je 13. jula 1946. MIP da ga je britansko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo 11. jula da je odobreno izru~ewe Jev|evi}a i da se i daqe ispituju slu-~ajevi Bo{ka Petri~evi}a, Vladimira \uki}a i Blaè Gojni}a. Naglasio je da Britanci nisu naveli da se sa izru~ewem Jev|evi}a saglasilo ameri~ko Ministarstvo inostranih poslova, mada su is-takli da su oni, Britanci, dali nalog za hap{ewe. Ambasador je procenio da postoji mogu}nost otezawa izru~ewa pa je preporu~io da jugoslovenski delegat interveni{e u Savetodavnom ve}u za Ita-liju.28

Postupaju}i po preporuci ambasadora Leonti}a, v. d. delegata u Savetodavnom ve}u za Italiju, Slaven Smodlaka, izvestio je 28. jula 1946. svoje Ministarstvo inostranih poslova da je 25. jula traìo od predsednika Savezni~ke komisije izru~ewe Jev|evi}a kako bi spre-~io wegovo bekstvo ili samoubistvo. Na kraju pisma zahtevao je in-formacije o mestu gde Jev|evi} boravi.29

Ministarstvo inostranih poslova odgovorilo je 1. avgusta 1946. savetniku ambasade u Londonu Francu Kosu. Tom prilikom po-

27 Pismo Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih poma-

ga~a, pov. br. 238 od 8. decembra 1946, Ministarstvu inostranih poslova – ASMIP/Pa, 1946, 50–10–6855.

28 Pismo ambasadora u Londonu Qube Leonti}a, pov. br. 1163 od 13. jula 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–8811.

29 Pismo delegata u Savetodavnom ve}u za Italiju Slavena Smodlake, pov. br. 864/46 od 28. jula 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–9171.


61

novili su britansku notu sa negativnim sadràjem o predmetima iz-ru~ewa Marisava Petrovi}a, Dobrosava Jev|evi}a, Milana A}imovi-}a, Radana Gruji~i}a i Mom~ila R. \uji}a s obrazloèwem da ti slu-~ajevi spadaju u nadle`nost italijanskih organa. Pisac odgovora sma-trao je da Italijani nisu voqni da tragaju i hapse. Na kraju je zakqu-~io da je potrebno da se preduzme sve kako bi do hap{ewa i izru~ewa onih za koje su Britanci dali saglasnost. Upozorio je da }e o britan-skoj odluci pre saznati osumwi~eni i pobe}i iz logora nego {to }e to doznati jugoslovenski predstavnici.30

Ambasada u Londonu izvestila je 10. septembra 1946. MIP da su weni ~inovnici direktno traìli od Britanaca obave{tewe o iz-ru~ewu Jev|evi}a ukazuju}i na mesto wegovog boravka. Britanci su odgovorili da su jo{ jula meseca naloìli to svojim vojnim vlastima u Italiji ali da nemaju odgovor.31

Ne{to kasnije, 19. septembra, britansko Ministarstvo inostranih poslova odgovorilo je da nije u stawu da prona|e Jev-|evi}a.32 Slu`benici jugoslovenske ambasade u Londonu obave-stili su tek 24. septembra o ovom pismu nadle`ne u Beogradu. Naveli su da su ih Britanci obavestili da je Jev|evi} pobegao iz bolnice i da se za wim traga pa }e u slu~aju da doznaju bilo {ta o wemu obavestiti Jugoslovene i, ako je mogu}e, uhapsiti ga i izru~iti ga.33

Slu`benici Dràvne komisije za ratne zlo~ine okupato-ra i wihovih pomaga~a obavestili su 4. oktobra 1946. MIP o najnovijim adresama na kojima se nalaze traèna lica. Naveli su podatke za Jakova Qoti}a, Dobrosava Jev|evi}a i Veqka An-dri}a.34

Savetnik ambasade u Londonu Franc Kos obavestio je 5. novem-bra 1946. MIP {ta je sve u~inio kod Britanaca po pitawu izru~ewa Jev|evi}a i ostalih.35


30 Pismo Franca Kosa, pov. br. 1246 od 1. avgusta 1946, Ministarstvu inostra-

nih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–6-10251. 31 Pismo Franca Kosa, saavetnika ambasade u Londonu, pov. br. 1388 od 10.

septembra 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–11405. 32 Pismo britanskog Ministarstva inostranih poslova, pov. br. 13712/58/92

od 19. septembra 1946, Francu Kosu – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–11834. 33 Pismo Franca Kosa, savetnika ambasade u Londonu, pov. br. 1457 od 24. sep-

tembra 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–11528. 34 Pismo Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih po-

maga~a, pov. br. 321/46 od 4. oktobra 1946, Pravnom odeqewu Ministarstva inostra-nih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 42–20–11769.

35 Pismo Franca Kosa, savetnika ambasade u Londonu, pov. br. 1557 od 5. no-vembra 1946, Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 50–10–13276.


62

Slu~aj vojvode Petra Ba}ovi}a

Petar Ba}evi} je bio jedan od ratnih komandanata hercegova~-

kih ~etnika. Prilikom povla~ewa ka Sloveniji u prole}e 1945. ubi-li su ga usta{e negde oko Jasenovca. Te{ko je objasniti kako to da za wegovu sudbinu partizani nisu znali. Isto tako, jo{ je teè objasni-ti da to nisu doznali ni u Dràvnoj komisiji za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u narednim godinama. Sa~uvano je ne-koliko dokumenata koji to pokazuju.

Prvo je pismo Franca Kosa iz ambasade u Londonu od 26. av-gusta 1946. svom Ministarstvu inostranih poslova. Kos je obave-stio nadle`ne da je podneo britanskom Ministarstvu inostranih poslova notu za izru~ewe Ba}ovi}a. Naglasio je da je, zbog verovat-no}e da se vojvoda nalazi u Italiji, prepis note dostavio ambasadi u Va{ingtonu da je preda ameri~kom Ministarstvu inostranih po-slova, kao i da je o svemu ovome obavestio delegata u Savetodavnom ve}u za Italiju kako bi i on zatraìo preventivno hap{ewe do od-luke o izru~ewu.36

Kos je 30. septembra izvestio MIP da je dobio odgovor od Bri-tanaca u kome ga izve{tavaju da je pokrenuto razmatrawe slu~aja Pe-tra Ba}ovi}a kao i da }e svoju odluku naknadno saop{titi.37


* Dobar deo delatnosti jugoslovenske diplomatije bio je pun

sukoba sa zemqama Zapadne Evrope i Sjediwenim Ameri~kim Dr-àvama, koje su po mi{qewu komunisti~kih vlasti pruàle uto-~i{ta i skrivale politi~ke emigrante, progla{ene za ratne zlo-~ince.

Jedan od va`nijih zadataka jugoslovenske diplomatije bio je da druge dràve ubedi da su weni ideolo{ki ratni protivnici bili ko-laborateri, izdajnici, saradnici neprijateqa, uzroci svih patwi i nesre}e naroda u Jugoslaviji itd. S druge strane ~esto su se ~ule druk-~ije pri~e.

U Politi~kom arhivu Ministarstva inostranih poslova sa~u-vano je ne{to arhivske gra|e o tim poslovima. Pa`qivim ~itawem vidi se dvostruka igra zapadnih dràva u hap{ewu i isporu~ivawu

36 Pismo savetnika ambasade u Londonu, od 26. avgusta 1946, Ministarstvu

inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 42–30–12792. 37 Pismo savetnika ambasade u Londonu, pov. br. 1473 od 30. septembra 1946,

Ministarstvu inostranih poslova – A SMIP/Pa, 1946, 42–20–12792.


63

Jugoslovena odbeglih iz svoje dràve ispred novih vlasti. Tako se, na primer, vidi da su hapsili i isporu~ivali li~nosti za koje nisu bili zainteresovani dok su odlagali ili perfidno odbijali hap-{ewa ostalih.

Vredno je pomena da u pregledanoj arhivi nema gotovo nijednog dokumenta koji se odnosi na pripadnike usta{ke vojske i dràvne funkcionere Nezavisne Dràve Hrvatske.


64

Veljko Djuric Misina

ACTIVITIES OF THE YUGOSLAV SECRET INTELLIGENCE SERVICE, COUNTERINTELLIGENCE SERVICE

AND DIPLOMATIC SERVICE, 1945-1946. – In search of persons suspected

and/or declared to be war criminals –

Summary

A great part of the activities of the Yugoslav diplomacy was filled with confrontations with the countries of Western Europe and the United States of America. According to the communist authorities, these countries provided asylum and hid political emigrants, accused of war crimes and declared to be war criminals.

One of the important tasks of the Yugoslav diplomacy was to explain other countries and convince them that its ideological war opponents were quislings, traitors and collaborators; that they were the causes of all the sufferings and misfortunes of people in Yugoslavia etc. On the other side, quite different stories could often be heard.

In the political archives of the Ministry of Foreign Affairs, certain archives on these activities have been preserved. Careful reading can reveal a double play of the Western countries in arresting and consigning the Yugoslavs who had fled their country and its authorities. For instance, it could be noticed that they arrested and cosigned the persons they had shown no interests in while their arrest had been delayed or perfidiously refused.

It is worth mentioning that barely a single document on the members of the Ustasha Army and state officials of the Independent State of Croatia could be found in the analyzed archives.

VLADIMIR PETROVI], istraìva~-stipendista Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDC 327 (497,1:410) "1953"

POKU[AJ SKLAPAWA ANGLO-JUGOSLOVENSKOG UGOVORA

I STAQINOVA SMRT∗

APSTRAKT: Tekst se bavi poku{ajem jugoslovenske diploma-tije da posetu Josipa Broza Londonu marta 1953. iskoristi u svrhe sklapawa politi~kog ugovora sa Velikom Britanijom. Britanski dràvnici su ovu zamisao ocenili negativno zbog wenih mogu}ih implikacija na anglo-italijanske, pa i anglo-ameri~ke odnose. Iznenadna Staqinova smrt je temeqno pro-menila Brozovu percepciju jugoslovenskog poloàja, pa svoju ideju o paktu nije ni izneo. Ovaj diplomatski nesporazum uka-zuje na ograni~ewa bliske, ali iznu|ene saradwe Jugoslavije i Zapada po~etkom pedesetih godina. Manir improvizacije, u kojem je ~itava ideja nastala i nestala, pokazateq je odsu-stva planskog usmerewa spoqne politike socijalisti~ke Ju-goslavije u periodu lutawa izme|u blokova.

Razlaz partijskog rukovodstva SKP(b) i KPJ koji se 1948–49. prelio u me|unarodni sukob Jugoslavije sa SSSR-om i zemqama lage-ra temeqno je uzdrmao spoqnopoliti~ku orijentaciju FNRJ. Prebro-div{i po~etnu, raskidom izazvanu konfuziju, izgubiv{i pri tom sva-ku nadu u mogu}nost izmirewa sa Moskvom, jugoslovenska komunisti~-ka elita je u{la u mu~an period definisawa novih spoqnopoliti~-kih ciqeva. Jugoslaviji su bile neophodne jasne bezbednosne garanci-je spram opasnosti od sovjetskog napada. Ne mawe va`na bila je potre-ba za novim trgovinskim partnerima i ekonomskom pomo}i. Imaju}i u vidu teìnu pritiska koja se nad Jugoslaviju nadvila, samo su joj za-padne dràve mogle pruìti adekvatnu za{titu i pomo}. Me|utim, dotada{we predwa~ewe Jugoslavije u antizapadnoj politici predsta-vqalo je r|avu osnovu za radikalan preokret koji je trebalo izvesti. Predstojalo je nevoqno prevrednovawe, u smislu hitnog poboq{awa odnosa sa Zapadom, pre svega Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Fran-cuskom i Velikom Britanijom.

∗ Rad je napisan u okviru projekta Srbija, Jugoslavija i velike sile u 20. veku,

br. 2160, koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine.

Vladimir Petrovi} ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 66

Pribliàvawe Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, vode}oj za-padnoj sili, bilo je samorazumqiv prioritet. Me|utim, unapre|ewe odnosa sa Velikom Britanijom odvijalo se lak{e i brè.1 Tradicio-nalno prisutniji u regionu, suptilniji u diplomatskom pristupu, predvo|eni laburisti~kom vladom spremnom na levi~arske eksperi-mente, Britanci su predstavqali spremnije sagovornike. Oni su, u granicama svojih mogu}nosti, ubrzo prihvatili izazovnu saradwu sa otpadni~kom komunisti~kom dràvom, isprva na ekonomskoj osnovi. Dve godine posle raskida sa SSSR-om, februara 1951, laburisti~ka vlada je Jugoslaviji stavila u izgled i bezbednosne garancije.2 Stva-rawem Tripartitne komisije za pomo} Jugoslaviji aprila iste godi-ne, britanska politika je dovedena u sklad sa stavovima SAD i Fran-cuske. Novi spoqnopoliti~ki kurs je tako institucionalizovan, pa nije trpeo od pada laburista, koje je oktobra 1951. na vlasti zamenila konzervativna administracija. Povratak Vinstona êr~ila (Whinston Churchil) i Entonija Idna (Anthony Eden) na kormilo britanske spoq-ne politike umnogome je pogodovao jugoslovenskoj strani, budu}i da su wihova ratna slava i antifa{isti~ki oreol pruàli zahvalan okvir za legitimizaciju ideolo{ki kompromitantne saradwe. Uspo-stavqane su nove politi~ke, vojne, ekonomske i kulturne veze, u~vr-{}ivane izmenama formalnih i neformalnih poseta zvani~nika obe zemqe.3 Tako je septembra 1952. ministar spoqnih poslova Velike Britanije, Entoni Idn, posetio Jugoslaviju.4 Tom prilikom je uru~io Brozu êr~ilov uzvratni poziv. Prihvativ{i, Josip Broz se po~et-kom marta 1953. spremao za svoje prvo dràvni~ko putovawe u jednu zapadnu zemqu, ~ime su probijeni okviri dotada{we diplomatske prakse koja je izmene poseta najvi{eg ranga izme|u socijalisti~kih i kapitalisti~kih dràva predvi|ala samo kao izuzetan oblik komuni-kacije. Promena diplomatskog stila iziskivala je tuma~ewe, posebno

1 Razvoj anglo-britanskih odnosa u ovom periodu sistematizovano je opisan

u: \or|e Borozan, Jugoslovensko-britanski odnosi 1948–1952, „Istorija 20. veka“, 2, Beograd 2000, 67–82. Kontekstualizacija ovih odnosa u okvirima hladnog rata: Darko Beki}, Ju-goslavija u hladnom ratu, Zagreb 1988, 229–251, 368–382, 411–432.

2 Ministar rada Aneurin Bevan (Aneurin Bevan) izjavio je 15. februara 1951 u Dowem domu: „Bilo kakva opasnost za Jugoslaviju... prirodna je briga vlade W. Veli-~anstva i mi smo o ovome u vezi s drugim vladama“, cit. prema: \or|e Borozan, Jugoslo-vensko-britanski odnosi 1948–1952, „Istorija 20. veka“, 2, Beograd 2000, 69. Britance ova qu-baznost nije puno ko{tala, ako se ima u vidu da su dan pre ove izjave SAD zvani~no pruìle garanciju Jugoslaviji. Vidi: „Izjava A~ensona o stavu SAD prema agresiv-noj politici protiv Jugoslavije“, u: Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugosla-vija 1918—1984, zbirka dokumenata, Beograd 1985, 837.

3 Beograd je 1949–1952. razli~itim povodima ugostio istaknute ~lanove Atlijeve i êr~ilove administracije, a u London su tih godina putovali Aleksandar Rankovi}, Milovan \ilas, Ko~a Popovi}, Peko Dap~evi}, Petar Stamboli}, Ivan Ribar i drugi.

4 O detaqima posete: \or|e Borozan, Jugoslovensko-britanski razgovori u Beogradu 1952. i Londonu 1953. godine, „Istorija XX veka“, 2, Beograd 1997, 113–127.

Poku{aj sklapawa anglo-jugoslovenskog ugovora i Staqinova smrt 67

u ideologijom optere}enom jugoslovenskom dru{tvu. Opravdavawe ugroène komunisti~ke savesti osetno je u tonu kojim je o svojoj odlu-ci Broz obavestio kolege u Politbirou: „Tito iznosi da treba da ide u Englesku. Iznosi da je to postavio Idn kad je bio u Bgd. i nije se mo-glo odbiti (kurziv V. P.). Eng. Vlada je to slu`beno postavila i mi smo prihvatili. Misli da bi put mogao biti koristan.“5

Velika o~ekivawa

Korist od posete koju je Broz pomiwao i o~ekivao bila je po-liti~ka, ali ne samo politi~ka. êtiri godine izolacije posle ras-kida sa SSSR-om fizi~ki su ga uklonile sa svetske scene, a ovo je bi-la prilika da se na wu vrati u velikom stilu, za {ta nije bilo boqeg na~ina od sastanka sa Vinstonom êr~ilom, ìvom legendom me|una-rodne politike. Stoga nije imao nameru da propusti ponu|enu prili-ku koja bi mu omogu}ila da prvi put posle 1948. napusti zemqu, i da prvi put poseti jednu zapadnu zemqu u svojstvu {efa dràve (wegovi predratni boravci na Zapadu bili su ilegalnog i subverzivnog karak-tera). Naravno, ovakva vrsta promocije prevazilazila je pitawe Bro-zove ta{tine, jer je wegova li~na afirmacija predstavqala ujedno i priliku za izvla~ewe Jugoslavije iz diplomatske defanzive u kojoj se od 1948. nalazila.

Na politi~koj razini postojali su jasni razlozi za produbqi-vawe saradwe sa Zapadom, mahom vezani za pitawa bezbednosti. Prem-da opasnost od sovjetske intervencije 1952/3. nije izgledala tako ne-posredna kao u prethodnom periodu, ona je i daqe lebdela nad Jugosla-vijom i determinisala wenu spoqnu politiku. Broj grani~nih inci-denata je rastao, a glasila Kominforma su nesmawenom èstinom osu-|ivala jugoslovenski reìm. Sam Staqin nije davao nikakvog znaka da je spreman na ublaàvawe raskola. [tavi{e, on je stario, postajao sve iracionalniji, ujedno i opasniji. Niko nije mogao sa sigurno{}u re}i da je sasvim odustao od namere da podigne mali prst i u~ini da Tito padne6. U tom smislu, jugoslovensko rukovodstvo je sa izuzetnom zabrinuto{}u pratilo niz doga|aja u drugoj polovini 1952, koji su pretili da ugroze bezbednost dràve. Pre svega, Sjediwene Ameri~ke Dràve su bile sve mawe spremne na bezuslovno tolerantnu politiku spram FNRJ. O{trinu novog ameri~kog pristupa Jugosloveni su ose-tili na pregovorima sa generalom Tomasom Hendijem (Thomas Handy), zamenikom komandanta ameri~kih snaga za Evropu i predstavnikom vojne Tripartitne komisije, koji su se sredinom novembra 1952. okon-

5 Darko Beki}, Jugoslavija u hladnom ratu, 445. 6 Khruschev’s Secret Speech at the XX Congress of the CPU, www.home.mira.net/can-

du/bs/195nk.htm, 5.oktobar 2003.


~ali neuspehom.7 Hendi nije pokazivao nameru da se obaveè na pomo} u slu~aju da FNRJ bude napadnuta od strane SSSR-a ili sovjetskih sa-telita. Bio je vrlo rezervisan u pogledu namera Severnoatlantskog pakta, {tavi{e, nije raspolagao ni ovla{}ewima da jugoslovenskoj strani otkriva ratne planove.8 Time je produbio bojazan jugosloven-ske strane da bi u slu~aju napada sa Istoka bila ostavqena sama sebi. Krah ovih pregovora pokazao je da logika hladnog rata kojom se Jugo-slavija, odba~ena od Istoka, vrlo brzo na{la pod za{titom Zapada nije neupitna. Nere{eno tr{}ansko pitawe, koje je ugroàvalo odno-se sa Italijom i Zapadom uop{te, moglo je u svakom trenutku pomuti-ti mukom uspostavqene odnose, a upravo je re{ewe tog pitawa bilo visoko na skali prioriteta republikanske predsedni~ke administra-cije SAD, koja je 20. januara 1953. zamenila Trumanovu (Harry Troo-man). Sem toga, novi predsednik, Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower), delom je dugovao izbornu pobedu obe}awima da }e biti tvr|i prema komunizmu, a novi dràvni sekretar Xon Foster Dals (John Foster Dul-les) ~inio se ~ovekom koji je u stawu da ta obe}awa preto~i u real-nost. Nova realnost mogla je biti pogubna po pomo} Jugoslaviji, od koje je bila u najve}oj meri zavisna.9

Paradoksalno, mogu}nost detanta izme|u dva bloka tako|e je ugroàvala jugoslovenski poloàj. Jugoslavija nije bila u ugovornom odnosu sa zapadnim silama, i eventualna pogodba izme|u Zapada i SSSR-a mogla se podjednako r|avo odraziti na wen poloàj u svet-skom sistemu. A nije bilo garancija da je tako ne{to nemogu}e. Sta-qinova politika je po~etkom pedesetih godina bila protivre~na, ~e-sto nasilna, katkad oprezna, a svakako nepredvidiva. Smewivawe pe-rioda zatezawa sa pomirqivim inicijativama (poput sovjetske note od 10. marta 1952. koja je sadràla predlog o ujediwewu i demilitari-zaciji Nema~ke) ukazivalo je da lavirinti hladnog rata postaju zamr-{eniji i da su nagodbe na relaciji Istok – Zapad sasvim mogu}e.10 U tim igrama Jugoslavija je lako mogla postati pregovara~ki zalog. Wen poloàj bio je posebno opasan. Jo{ uvek se jugoslovenskom ruko-vodstvu mota po glavi strah da bi se mi mogli nagoditi sa Moskvom na wihovu {tetu, upozoravao je francuski ministar spoqnih poslo-va britanskog ambasadora u Parizu.11 Jugosloveni su ovu bojazan ~esto

7 D. Beki}, n. d.,439– 445. 8 The National Archives (TNA), Public Record Office (PRO), Kew, Prime Minister’s

Office (PREM) 11/576, 19. 9 Ne samo {to su SAD nosile glavni teret tripartitne pomo}i, ve} je uvoz

ameri~kog ìta ranih pedesetih bio od nezamenqive pomo}i Jugoslaviji u sanaciji posledica katastrofalno lo{ih prinosa. O{trija politika po ovom pitawu o~itovala se novembra 1952. u ameri~kom otezawu odobravawa hitne pomo}i, D. Beki}, n. d. 489.

10 Valter Laker, Istorija Evrope 1945—1992, Beograd 1999, 148. 11 TNA, PRO, Foreign Officee (FO) 371/107838, WY 1059/4.


iznosili zapadnim dràvnicima i ambasadorima, ali zauzvrat nisu dobili ~vrstu garanciju koja bi ih zadovoqila. Uhva}ena izme|u ove dve neugodne predikcije, FNRJ je razvila grozni~avu diplomatsku delatnost koja je kulminirala prole}a 1953. Wen najopipqiviji rezultat oli~en je u sklapawu Ugovora o prija-teqstvu sa Gr~kom i Turskom 28. februara 1953, kojim se Jugoslavija posredno na{la pod za{titom NATO-a (u kojem su se obe ove dràve od 1952. nalazile).12 Ugovor je zakqu~en neposredno pred Brozov odla-zak u Britaniju, a jugoslovensko rukovodstvo je bilo u velikoj meri zadovoqno kako samim ugovorom, tako i ~iwenicom da predsednik pu-tuje u London sa Balkanskim ugovorom u xepu.13 Broz je me|utim bio svestan da ovaj savez, iako jak pregovara~ki adut u razgovorima sa Za-padom, predstavqa mr{avu predohranu spram sovjetske opasnosti. Po-dr{ku koja mu je bila potrebna nije mogao dobiti u Atini i Ankari. Put je vodio u London i Pariz, a nadasve Va{ington. U Va{ington se stoga marta 1953. uputio na~elnik General{taba, Peko Dap~evi}, gde je o~ekivao kontakte sa ameri~kim vojnim strukturama i nastavak razgovora o vojnoj saradwi.14 U London je u isto vreme krenuo sam Broz. Obe misije, premda razli~ite u rangu i sadrìni, bile su ruko-vo|ene istom namerom – potragom za bezbedno{}u. Agenda za londonske pregovore nije bila fiksna, {to se vidi iz britanskih pripremnih dokumenata.15 Britanska strana je ovaj samit po-smatrala prevashodno kao priliku da se uspostave srda~ni li~ni odnosi i da se razmene mi{qewa o svetskim problemima. Akcenat je stavqan na ceremonijalni i simboli~ki aspekt posete, radije no na ostvarewe kon-kretnih politi~kih poena. Stoga nisu povedeni preliminarni razgovo-ri i nije bio napravqen konkretan i detaqan predmaterijal, mada je, na-ravno, postojala generalna svest o intencijama pregovara~a. Osnovna Brozova pregovara~ka namera bila je po oceni ser Ajva Maleta (Ivo Mal-let), britanskog ambasadora u Jugoslaviji, èqa da se uveri, da, ako bude rata, Kominformskom bloku ne}e biti dozvoqeno da ih pregazi u izo-laciji.16 êr~il je stoga bio instruiran od Forin ofisa (Foreign Office) da uveri Tita da je na{ obostrani interes u otporu agresiji i da je na-{e uverewe da bi napad na Jugoslaviju vodio op{tem ratu u koji bismo svi bili ume{ani.17 Tako|e je upu}en da obe}a Titu da }e pruìti podr-{ku obnovi razgovora sa generalom Hendijem. Britanci su smatrali da su to sasvim dovoqne garancije.

12 „Ugovor o prijateqstvu i saradwi izme|u FNRJ, Kraqevine Gr~ke i

Republike Turske“, Momir Stojkovi} (prir.), Balkanski ugovorni odnosi, Beograd 1999, III tom, str.235–237. Vi{e o ugovoru u: Dragan Bogeti}, Jugoslavija i Zapad 1952—1955, Beograd 2000, 36–44.

13 Vladimir Dedijer, Izgubqena bitka Josipa Visarionovi~a Staqina, Sarajevo 1969, 443.

14 O Dap~evi}evoj misiji: D. Bogeti}, n. d., 112–113. 15 TNA, PRO, FO 371/107835; PREM 11/577, 40–2. 16 TNA, PRO, PREM 11/578, 40. 17 TNA, PRO, PREM 11/577, 41.


Ideja o savezu

Britanska strana nije dobro procenila dubinu jugoslovenske

bezbednosne dileme, koju verbalne garancije nisu mogle da razre{e, tim pre {to one ne bi unele promenu u fakti~ko stawe. Jugosloven-ska o~ekivawa su po~etkom marta naglo postala daleko ve}a. Broz se zapravo uzdao da }e mu ova poseta pruìti priliku da u ime FNRJ sa Velikom Britanijom zakqu~i formalni politi~ki savez ili ugovor o prijateqstvu. Ovu neo~ekivanu nameru je obelodanio neposredno pred polazak u Britaniju, bez ikakvih prethodnih konsultacija bilo sa Londonom ili britanskom ambasadom u Beogradu. Kanal kojim se posluìo da svoje ideje komunicira sa britanskim vlastima i jugo-slovenskom javno{}u bio je jednako neuobi~ajen – koristio se inter-vjuima da pojasni svoja stanovi{ta. Po~elo je bezazleno. U intervjuu datom 3. marta novinarima Dejli ekspresa (Daily Express) i Kri{~en sajns monitora (Christian Science Monitor), upitan da li prièqkuje ne-ku vrstu garancije od mogu}ih napada, decidno je izjavio: [to se ti~e garancija, mi ih ne traìmo... Za nas je va`no da dobijemo naoruàwe i to nam je najboqa garancija.18 Me|utim, u istom razgovoru na di-rektno pitawe o mogu}nosti saveza sa Britanijom Tito je rekao da on stvarno misli na ovo, ali da je to jedan toliko skora{wi razvoj da o tome nije ~ak ni razgovarao sa svojim kolegama u vladi. Ono {to bi voleo da postigne, dodao je zatim, bila bi neka vrsta politi~ko-ekonomskog sporazuma sa Velikom Britanijom19. I daqe: Ja bih li~no èleo da do|e do ugovora koji bi se osnivao na politi~kom, privred-nom i kulturnom sporazumu. Me|utim, to zavisi od britanske vla-de... Moram da kaèm da to predstavqa stvar koju do nedavno nisam razmatrao.20 Da se nije radilo o slu~ajnoj izjavi iznu|enoj novinar-skom uporno{}u svedo~io je naredni intervju, dat pred sam polazak dopisniku Obzervera (Observer) Lajo{u Ledereru (Lajos Lederer) u ko-jem je ponovio svoju ponudu: Zato smo mi sada spremni da sa drugim ze-mqama zakqu~imo pojedina~ne sporazume sli~ne onom koji smo nedav-no potpisali sa Gr~kom i Turskom.21

Ovakve {ture i neprecizne izjave, koje su ipak imale radikal-no nov sadràj, neo~ekivano lansirane u posledwi ~as mogu se inter-pretirati u kqu~u pomenute bezbednosne dileme. U uvodu su izneseni razlozi zbog kojih je Broz teìo dubqem obavezivawu prema Zapadu. Izgleda da je traìo najpovoqniji put da to i uradi. Pri tom je bio svestan da ne moè uvesti Jugoslaviju u NATO. Ideolo{ki ovaj savez

18 Josip Broz Tito, Govori i ~lanci, Zagreb 1959, VII, 34. 19 Arhiv Jugoslavije (AJ), TANJUG, Dnevni informativni bilten — crveni

(Crveni bilten), 112–77–78, 4. mart 1953. 20 Isto, 112–77–78, 11. mart 1953. 21 Isto, 112–77–78, 9. mart 1953.


je bio inkompatibilan sa dru{tvenim ure|ewem FNRJ, a primawe za-padnih trupa na wenu teritoriju bi u budu}nosti moglo biti veliki izazov wegovoj svemo}i. Drugi put, jugoslovenska integracija u Evrop-sku odbrambenu zajednicu, koja se upravo u to vreme formirala, bio je iz istih razloga nepodesan, a postavqalo se i pitawe ima li ozbiqan vojni zna~aj savez zapadnih demokratija u kojem (izuzev verbalnom po-dr{kom) ne u~estvuju SAD i Velika Britanija.22 [tavi{e, nije samo jugoslovenska strana bila u dilemama da pristupi ovim integracija-ma. I arhitekte NATO-a i EOZ-a bile su podeqene po pitawu eventu-alnog kooptirawa FNRJ. Pored ideolo{kog problema, teritorijalne raspre izme|u Italije i Jugoslavije onemogu}avale su ovakvo re{ewe. Uo~i Brozove posete, generalni sekretar NATO-a, Lord Ismej (Ismey), upitan {ta misli o jugoslovenskim {ansama da pristupe NATO-u, is-takao je da prijem novih ~lanova mora biti odobren jednoglasno od svih trenutnih ~lanova organizacije. Ako bi se Jugoslavija kandido-vala, nije bio uop{te siguran da bi dobila nu`nu jednoglasnu podr-{ku..23 I Entoni Idn je bio mi{qewa da jo{ nije do{lo vreme za pri-jem Jugoslavije u NATO.24 Skupa uzev, izgledalo je da Jugoslavija ostaje na marginama evro-atlantskih vojnih integracija, a u to vreme se jo{ nisu videle prednosti koje su od ovog poloàja mogle nastati.

Stoga je Broz èleo da za Jugoslaviju obezbedi posrednu podr-{ku ovih struktura, {to je zapravo i poku{ao sklapawem Balkanskog ugovora. U trijumfalnoj atmosferi posle ovog zakqu~ewa izgledalo da je daqi diplomatski proboj i mogu} i potreban. Ponet uspe{nim sporazumom sa Gr~kom i Turskom, Broz je bio spreman na nove pakto-ve. Mo`da je ideja o ugovoru sa Britanijom za wega zna~ila mogu}nost da u doglednoj budu}nosti Britanija postane neka vrsta za{titnika Balkanskog saveza. Tako bi Jugoslavija dobila potrebno reosigurawe. Verovatno je ova logika stajala iza wegove inicijative o ugovoru. Te-{ko da je imao u planu nekakav vojni pakt, ili bilo kakav dubqi po-liti~ki savez. Da se u to uzdao on bi prethodno obavestio Britance, poveli bi se preliminarni pregovori nu`ni pri sklapawu takvih ugovora. Pre bi se moglo re}i da se pomiwawem ugovora pred sam po-lazak uzdao da }e zbrzati britansku stranu i da }e se iz londonskih razgovora izroditi neka vrsta ugovora o prijateqstvu, koji bi Jugo-slaviji bio od ogromne koristi, jer bi je oja~ao prema SSSR-u i tako re{io wen bezbednosni problem. Istovremeno, ona bi se na{la u mno-go boqoj pregovara~koj poziciji prema Italiji u pogledu tr{}anskog pitawa. Lansirawem izjave o mogu}nosti saveza Broz je mo`da hteo i da sondira stavove Britanaca po ovom pitawu, o ~emu govori i neoba-vezan manir u kojem je ponuda izneta.

22 O EOZ vi{e u: @or`-Anri Sutu, Neizvestan savez, Istorija Evropske

zajednice, Beograd 2001, 29–30. 23 The Times, 12. mart 1953. 24 TNA, PRO, PREM 11/577, 30.


Me|utim, Broz je bio glavni kreator jugoslovenske spoqne po-litike i wegove izjave, bez obzira na formu u kojoj su date, poprima-le su direktivni karakter. Iako se o novom razvoju Broz po sopstve-noj tvrdwi nije konsultovao sa SSIP-om, wegova inspiracija trenut-ka se preto~ila u spoqnopoliti~ku smernicu. U pogon je stavqena propagandna delatnost, ~iji je ciq bio priprema jugoslovenske javno-sti na mogu}nost saveza sa Britanijom. Informativna agencija Jugo-pres, ~iji je poluzvani~an karakter jugoslovenska diplomatija ~esto koristila za emitovawe politi~kih probnih balona, plasirala je 11. marta komentar takvog sadràja.25 Ovaj komentar je, razume se, preuze-la jugoslovenska {tampa, pa su ~itaoci bili u prilici da saznaju da „dosada{wa spoqna politika Jugoslavije ukazuje na to da je ona spremna da sa svakom zemqom s kojom ima dobre politi~ke i ekonom-ske odnose sklopi takav sporazum koji bi zna~io produbqivawe tih odnosa i bio u interesu mira.“26 Pomenuto je da bi takav ugovor bio u interesu o~uvawa mira, zasnovanog na na~elima Poveqe Ujediwenih nacija27. Autor ovih redova, \or|e Jankovi}, alijas Josip \er|a, bio je doskora{wi ambasador u Indiji i uticajan slu`benik SSIP-a, {to je ovim re~ima davalo posebnu teìnu. Ovu vest su narednog dana plasirale strane agencije, te je odmah izazvala veliko interesovawe i spekulacije o ishodu londonskih pregovora.28

Britanska konsternacija Na ovaj na~in iznesene Brozove namere ubrzo su do{le do Lon-

dona, izazvav{i u Forin ofisu neku vrstu zaprepa{}ewa. Brozova iz-java, pra}ena napisima jugoslovenske i svetske {tampe, o{tro je odu-darala od dotada{weg toka anglo-jugoslovenskih odnosa i iz britan-ske perspektive izgledala je prenagqeno, pa i prili~no nesuvislo. Britanci su smatrali da je pravi pristup institucionalnoj saradwi sa Jugoslavijom mogu} samo u tesnoj koordinaciji sa drugim zapadnim dràvama (u formi koju je odraàvala Tripartitna komisija), i nisu bili spremni na dubqe bilateralno obavezivawe.29 Iz vizure êr~i-lovih savetnika, sastanak sa Brozom bio je dobra prilika da se poboq-{aju odnosi, da se Jugoslaviji stavi do znawa da ne}e biti prepu{tena sama sebi u slu~aju sukoba sa SSSR-om, da se izglade neka bolna pita-wa, pre svega tr{}ansko. I ne mnogo vi{e od toga.30 Stoga je iznena-|ewe bilo potpuno, a beogradska ambasada nije mogla da pruì nika-

25 AJ, Crveni bilten, 112–77–78, 13. mart 1953. 26 Politika, 13. mart 1953. 27 Isto. 28 AJ, Crveni bilten, 112–78, 13. mart 1953. 29 Isto,112–77–78, 2. mart 1953. 30 TNA, PRO, PREM 11/577, 40–44.


kve podrobnije informacije jer ih nije imala. Brozova ideja je razma-trana veoma kratko. Idn je odlu~no pisao êr~ilu: Ima indicija da bi Tito pozdravio neku vrstu politi~kog pakta prijateqstva sa Ujediwenim kraqevstvom kao ishod wegove posete. Takav pakt bi nam doneo malo prakti~ne koristi. Mogao bi nas obrukati spram Amerikanaca i Francuza, sa kojima smo dosada sara|ivali u tripar-titnoj politici prema Jugoslaviji a svakako bi bio omrznut u sada-{woj situaciji u Italiji. Ako ga ne ohrabrimo, Tito verovatno ne-}e pokrenuti ovo pitawe iz straha od negativnog odgovora.31. U tom smislu, britanskoj ambasadi u Beogradu je poru~eno da se raspita o izvoru i razmeri glasina o savezu. Premda je Britancima nesumwivo laskalo {to Jugosloveni o~ito èle da sara|uju sa Britanijom, radi-je nego sa Sjediwenim Dràvama i premda su i sami èleli da pred-wa~e u ovoj saradwi, u Forin ofisu su bili svesni da je takva situa-cija nerealna, da se moè odràti dok je re~ o neobaveznim posetama, ali da ju je nemogu}e materijalizovati putem preuzimawa ugovornih obaveza.

[tavi{e, i sam Brozov pomen saveza ko{tao ih je dosta muka. Brozova izjava je u stranim prestonicama mogla biti protuma~ena kao signal da se ve} duè vreme vode tajni pregovori o takvom savezu, {to nije bilo ta~no, ali je bilo kompromitantno za Britance, poseb-no pred italijanskom vladom, sa kojom je Jugoslavija bila u o{trom konfliktu oko granica. Britanci su bili prinu|eni da se pravdaju pred Italijom. Britanski ambasador u Rimu je iz Forin ofisa dobio slede}u instrukciju: Namera nam je da demantujemo sugestije iz jugo-slovenskih izvora da bi moglo do}i do formalnog anglo-jugosloven-skog sporazuma. Za ovakve razgovore nije spremqena nikakva agenda, i ako Tito bude insistirao na ugovoru bi}emo vrlo rezervisani.32 Po-ruke sli~ne prirode su odaslane u Va{ington i Pariz, a interna in-strukcija za slu~aj da Broz pomene i{ta o savezu je bila da ovu temu treba zaobi}i. Potreban je bio koordinirani napor mo}ne diplomat-ske slu`be da se razveju glasine koje su velikom brzinom i uporno{}u cirkulisale u diplomatskim i novinarskim krugovima.

Nije te{ko odgonetnuti {ta je Britance ~inilo tako odboj-nim prema savezu. U jeku tr{}anske krize, ovakav korak bi italijan-ske vlasti sa pravom mogle protuma~iti kao neprijateqski.33 Wime bi bio nanet opasan udarac De Gasperijevoj vladi (Alcide de Gasperi), od ~ijeg je opstanka umnogome zavisila ratifikacija ugovora o Evropskoj odbrambenoj zajednici za ~ije su se sklapawe Britanci ta-

31 Isto, 30. 32 Isto, 28 33 Muke britanske diplomatije po ovom pitawu dobro je izrazio ambasador

Wenog Veli~anstva u Va{ingtonu: [ta god bi mogli da uradimo bilo bi nedovoqno da pomogne gospodinu de Gasperiju na izborima, ali dovoqno da uznemiri mar{ala Tita, TNA, PRO, FO 371/107369, WE 1015/76.


da zalagali.34 De Gasperi, kao i \uzepe Pela (Giuseppe Pella) posle we-ga, vezivali su ovu ratifikaciju za jasnu podr{ku u tr{}anskom pita-wu.35 Ishitreni potezi Velike Britanije prema Jugoslaviji upropa-stili bi pa`qivo sinhronizovanu politiku Sjediwenih Dràva, Ve-like Britanije i Francuske po ovom pitawu, i izvesno navukli gnev Ajzenhauerove administracije na britanske dràvnike. Sem toga, bi-lo kakav savez kompromitovao bi êr~ilovu vladu u britanskoj javno-sti, koja je ovim povodom ve} trpela te{ke kritike. Brojni glasovi su bili protiv poziva komunisti~kom vo|i, a najglasnija je bila Kato-li~ka unija Velike Britanije, budu}i da je krajem 1952. Jugoslavija prekinula odnose sa Vatikanom. Novinski napisi o mogu}em ugovoru sa Jugoslavijom su zainteresovali britansku javnost, koja je posta-vqala neugodna pitawa. Predstavnik Forin ofisa nije dao nikakvo obave{tewe o tome kakav }e biti stav Britanije ukoliko bi mar{al Tito ponudio zakqu~ewe pakta, prenosi Rojters (Reuters) 7. marta.36 Vlada je mogla da se izbori sa ovakvim pritiscima, ali je bilo malo verovatno da bi uspela da u parlamentu izbori ratifikaciju eventu-alnog ugovora sa Jugoslavijom. Stoga su bili odlu~ni u svojoj nameri da u Brozovu inicijativu proprate }utawem.

Staqinova smrt i wene implikacije Dugo o~ekivan, Josip Broz se 16. marta iskrcao na britansko

tle. Naredni dani bili su ispuweni razgovorima izme|u dve delega-cije, ~iji je sadràj ostao nedostupan javnosti. O wihovoj tajnosti svedo~i i odluka jugoslovenskih vlasti da se zabele{ke o wima komi-sijski spale, koja nekim sre}nim slu~ajem nije izvr{ena.37 U zapisni-cima koji su preìveli detaqno je opisan ovaj samit. Iz wih proizi-lazi da su pregovori u Londonu bili Brozov nesumwivi politi~ki trijumf. Lansirali su ga u orbitu svetskih dràvnika, predstavili su Jugoslaviju u povoqnom svetlu. Postignut je pomak po mnogim va-`nim pitawima bilateralnih odnosa.38 Ali, sem zajedni~kog komini-

34 Britanska podr{ka ovom planu nije bila bezrezervna. Idn je, kao i Bevan

(Ernest Bevin) pre wega, u ovom planu pronalazio francusku nameru potkopavawa NATO-a. Stoga su se Britanci od po~etka spremali za mogu}nost propasti ove inicijative, ali su u javnim istupima to pa`qivo krili, Alex May, Britain and Europe since 1945, London–New York 1999, 22–23, 104–105.

35 Dwight D. Eisenhower, The White House Years, Mandate for Change, London 1963, 413. 36 AJ, Crveni bilten, 112–77–78, 7. mart 1953, 19h. 37 D. Bogetić, Saradnja Jugoslavije sa zapadnim zemljama, „Istorija 20. veka“, 2,

Beograd 1995, 117. 38 O razgovorima u Londonu: Stenografske zabele{ke sa zvani~nih pregovora prilikom

posete Druga Pretsednika Londonu (16–21. marta 1953), „Jugoslovenski istorijski ~asopis“, 1–2, Beograd 2001, 183–204; \. Borozan, Jugoslovensko-britanski razgovori u Beogradu 1952. i Londonu 1953 godine, „Istorija 20. veka“, 2, Beograd 1997, 113–127.


kea, nikakav formalni dokument nije iz wih proizi{ao. Tokom ~i-tavog boravka u Londonu Broz nijednom nije pokrenuo pitawe ugo-vora. Nije sasvim jasno za{to. Mo`da je britanska strana, u èqi da izbegne mogu}e neprijatnosti, na diskretan na~in stavila do znawa Jugoslovenima da bi insistirawe na ugovoru bilo kakve vr-ste bilo nepoèqno. Me|utim, o tome nema dokaza u dokumentima, od kojih neka ~ak upu}uju na britansku pomirenost sa mogu}no{}u da Broz ovo pitawe otvori i re{enost da mu se reterira o{trim i negativnim odgovorom.39 Sem toga, pitawe je koliko je Idn bio u pravu u svom mi{qewu da je dovoqno nagovestiti Jugoslovenima da je pri~a o ugovoru nepoèqna, pa da Broz od tog predloga odustane. Jugoslovenski vo|a bi se mo`da i hotimice drào svoje namere, ako ni{ta drugo, barem da bi doveo Britance u neugodan poloàj.

Pre }e biti da je Britance neprijatnosti po{tedeo neobi~an sticaj okolnosti, koji je odsudno promenio jugoslovensku percepciju vlastitog bezbednosnog poloàja u svetskom sistemu. Naime, Josif Visarionovi~ Staqin je 1. marta doìveo mo`dani udar, a 5. marta je umro. Ove vesti su zatekle Broza u jeku priprema za put, sa odre|enim zaka{wewem uzrokovanim tajnovito{}u kojom je Kremq isprva oba-vio ovaj doga|aj. Prve vesti su izazvale u Beogradu grozni~ave kon-sultacije i nagle promene Brozovih putnih planova, {to je o{tro od-udaralo od smiruju}e izjave iz kancelarije Mar{alata u kojem je re-~eno da „ni Staqinova bolest, ni wegova eventualna smrt, ne}e uticati na plan mar{ala Tita da krajem ovog meseca poseti Bri-taniju“"40 Broz je sa pravom smatrao da Staqinova smrt moè uzro-kovati temeqno prevrednovawe jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Do-du{e, jo{ uvek je oskudevao u informacijama, oslowen mawe-vi{e na agencijske vesti i nekoliko mr{avih indicija. Naime, tokom uzbu-dqivih i doga|ajima bremenitih dana posle Staqinove smrti (6–8. marta) sovjetske diplomate su na{le vremena da naprave nekoliko sitnih gestova u otpravni{tvu poslova u Beogradu koji su ukazivali na mogu}nost otopqavawa odnosa. Sli~no je postupio i jugoslovenski otpravnik poslova Dragoje \uri} izjavquju}i sau~e{}e i prisustvu-ju}i sahrani, na kojoj mu je ministar inostranih poslova SSSR-a Jo-van Malik nagla{eno srda~no stegao ruku. Sitan i sme{an gest, ali u nedostatku boqih informacija dragocena sugestija da se odnosi raz-vedravaju.41 îni se da je ve} tih dana jugoslovensko rukovodstvo uze-lo u obzir mogu}nost poboq{avawa odnosa sa SSSR-om, premda u tom pravcu nije preduzeta nikakva aktivnost.42 îtava logika kojom se ju-goslovensko vo|stvo od pregovora sa Hendijem rukovodilo iziskivala

39 TNA, PRO, FO 371/107835. 40 AJ, TANJUG, Crveni bilten, 112–77–78, 5. mart 1953. 41 Jan Pelikan, Jugoslavija i Isto�ni blok 1953.godine, u:„Balkan posle Drugog svetskog

rata“, Beograd 1996, 98–100. 42 D. Beki}, Jugoslavija u hladnom ratu, 464–468.


je preispitivawe, potraga za bezbedno{}u vi{e nije bila tako visoko na listi prioriteta.

Sa ovim informacijama u ruci, Broz nije imao razloga da tugu-je zbog britanske nespremnosti za zakqu~ewe ugovora o prijateqstvu ili savezni{tvu, jer je potreba za wim na neki na~in opala. Otud i ja-sna promena tona u wegovoj izjavi o o~ekivawima od posete, izraèna u intervjuu na Galebu od 15. marta: Pitawe da li }e prilikom mog bo-ravka u Britaniji biti govora o kakvom formalnom sporazumu ne za-visi samo od nas ve} i od op{tih okolnosti u svetu. Osim toga, ja smatram da to nije bitno. Glavno je da izmewamo mi{qewa...43 Na-rednog dana, neposredno pred dolazak u London, Broz je ponovio Ta-njugu da pitawe formalnog sporazuma ne zavisi samo od Jugoslavije,44 premda je znao da }e ova inicijativa, ako se prepusti Britancima, ne-umitno pasti u vodu. Vest o Staqinovoj bolesti i smrti naknadno je umawila britansku spremnost za upu{tawe u avanturisti~ke obaveze. Idn je bio mi{qewa da je 5. mart (dan Staqinove smrti – prim. V. P) ozna~io kraj jedne ere.45 U novoj eri kojoj su se Britanci nadali o~e-kivalo se otopqewe na relaciji Zapad-Istok. Tranzicioni period koji je nastupio nije trebalo oteàvati, a ishitreno obavezivawe prema Brozu moglo je uticati na pregovara~ki poloàj britanskih dràvnika prema Staqinovim naslednicima.

Sticajem ovih okolnosti, londonski razgovori su ostali u granicama koje su Britanci èleli. Pitawa bezbednosti, zajedni~ke odbrane, lokalnog i globalnog rata bila su u glavnom fokusu, ali ra-dije u formi razmene mi{qewa nego preuzimawa formalnih obaveza. Lucidnom posmatra~u, Idnovom li~nom sekretaru, nije promaklo ovo izvrdavawe su{tine, umesto koje su se pregovara~i ~astili uop{te-nim tuma~ewima geostrategije: Tito i Vinston su se smewivali nad mapom, biju}i pro{le i budu}e bitke duga~kim {tapom.46 Ne samo {to Broz u ovako promewenoj situaciji nije bio sklon da moli ugovor od Britanaca, ve} je podvla~io da je Jugoslavija ...protiv formalnog pristupawa AP (Atlantskom paktu – prim. V. P.), jer smatramo da postoje druge podesnije forme za saradwu... Mogu uveriti gospodu da se ne radi o na{em izvrdavawu obaveza. Mi }emo svoje obaveze, koje se odnose na nas, rado primiti i ispuniti i bez formalnog stupawa u AP.47 Broz je o~ito ve} do{ao do zakqu~ka da bi eventualna normali-zacija odnosa sa SSSR-om za wegovu politiku bila povoqnija od ne-povratnog obavezivawa prema Zapadu. Neposredno po povratku u ze-mqu (krajem marta), na pitawe novinara da li se nada poboq{awu od-

43 Politika, 16. mart 1953. 44 AJ, Crveni bilten 112–78, 16. mart 1953. 45 Sir Anthony Eden, Full Circle, London 1960, 50. 46 Evelin Shuckburg, Descent to Suez, Diaries 1951–1956, London 1986, 80–81. 47 Stenografske zabele{ke sa zvani~nih pregovora prilikom posete druga pretsednika

Londonu (16–21. marta 1953), „Jugoslovenski istorijski ~asopis“, 1–2, Beograd 2001, 189.


nosa sa Sovjetskim Savezom, odgovorio je: Nas bi to obradovalo. Mi }emo ~ekati, mi }emo videti.48 I dok su Jugosloveni ~ekali, odlu~ni da inicijativu po ovom pitawu prepuste Sovjetima, imali su razloga za zadovoqstvo. Pozicija FNRJ je znatno oja~ana. Pretwa sa Istoka je bledela, a ostvareni kontakti sa Zapadom pove}ali su joj specifi~-nu teìnu. Ideja o savezu je potpuno potonula u poplavi ovih doga|a-ja. Wen posledwi pomen nalazimo u Brozovom govoru na mitingu u Be-ogradu, neposredno po povratku (30. mart), u kojem je sumirao rezulta-te posete. Izme|u ostalog, naveo je êr~ilove re~i: Mi smo va{i sa-veznici; ako na{a saveznica Jugoslavija bude napadnuta, mi }emo gi-nuti zajedno sa vama!49. Ekstati~nom auditorijumu Broz je tuma~io: Za mene i za sve nas to je bila jedna sve~ana zakletva i nama je to do-voqno, nama nisu potrebni potpisani ugovori.50

*

îwenica da se ideja o ugovoru izme|u Jugoslavije i Britanije nije ni primakla realizaciji svela bi pri~u o wemu na rang bizarnog diplomatskog kurioziteta, da nije pou~na kao pokazateq niza pogre-{nih procena jugoslovenske strane, delom i britanske. Ona oslikava neobi~no visok stepen nerazumevawa izme|u naizgled bliskih sarad-nika. Uprkos tome {to je od 1949. izme|u Beograda i Londona postoja-la vrlo ìva i neprekinuta komunikacija, o~igledno je da su obe strane gajile izvesno nepoverewe jedna prema drugoj. Ambasadori u Londonu (Vladimir Velebit) i Beogradu (Ajvo Malet) ~esto su osta-vqani u mraku po izvesnim pitawima, ili su imali samo ograni~ene instrukcije. Ovakva forma saobra}awa generisala je donekle iskri-vqenu percepciju namera i poloàja pregovara~a. U takvoj atmosfe-ri je jedino i bio mogu} jednostran razvoj ideje o savezni{tvu, same po sebi ~udne, pri tom izraène na jo{ ~udniji na~in. Na~in kojim je jugoslovenska strana stavila svoje stanovi{te na znawe britanskoj gotovo da izaziva sumwe u ozbiqnost ponude. Brozova namera da ugo-vor izbori sna`nim izjavama, datim tek nekoliko dana pred pregovo-re, bez ikakve konsultacije sa britanskom stranom bila je u najmawu ruku nespretna. Te{ko da se mogao nadati da }e uspeti da ubedi Bri-tance ne daju}i im vremena da se prestroje. Istr~av{i sa svojom ide-jom, upao je naposletku sam sebi u usta, budu}i da je, videv{i da od sa-veza nema ni{ta, morao da je demantuje. Ne samo {to nije ostvario svoje htewe, ve} je produbio nepoverewe britanske strane u stabil-nost jugoslovenske diplomatije.

48 D. Beki}, n. d., 83. 49 Josip Broz Tito, Govori i ~lanci, kw. VIII, 48. 50 Isto,.48–49.


âk i da je Broz bio suptilniji u pristupu, sama namera i daqe je izgledala daleko od realnosti pedesetih godina pro{log veka. Ve} tada je bilo prili~no jasno da su veliki dani Britanije pro{li i da se strate{ke odluke o odbrani Zapada donose u Va{ingtonu. Ako je imperijalni sjaj jo{ nekoga mogao da prevari, to sigurno ne bi tre-balo da bude Broz, ~ija je zemqa bila primalac tripartitne pomo}i. Ovla{an pogled na u~e{}e zapadnih dràva u woj govorio je da Bri-tanija donira 23% sredstava, nasuprot lavovskih 65% SAD.51 Moglo bi se dodu{e re}i da je Broz poku{ao da uzme ono {to je mogao, da se za Britaniju opredelio jer do ugovora sa SAD nije mogao do}i. Ali, nije mogao do}i ni do ugovora sa Britanijom, koja se ~uvala bilo ka-kvog energi~nijeg gesta bez ameri~ke podr{ke i odobravawa, {to je izmaklo wegovom rasu|ivawu.

Izmicalo je to dodu{e i britanskim dràvnicima, posebno êr~ilu koji je bio sasvim nespreman da britansku spoqnu politiku prilagodi umawenom posleratnom zna~aju imperije. On i wegovi sa-radnici bili su skloni da priznaju Sjediwenim Ameri~kim Dràva-ma mo}, ali su dovodili u pitawe sposobnost i iskustvo wihovih dr-àvnika u re{avawu sloènih me|unarodnih situacija, i nudili su se za savetnike Amerikancima. Smatrali su da im takav poloàj omogu-}ava odre|enu {irinu u povla~ewu diplomatskih poteza, daleko ve}u od realne vojne i ekonomske va`nosti Britanije. Stoga su se trudili da u pregovorima sa Jugoslavijom predwa~e. Me|utim, ograni~ewa ovakve politike jezgrovito je opisao u svojoj instrukciji Forin ofisu Harold Ka~a (Harold Cachia), tada britanski ambasador u Be~u: Imaju}i u vidu o~itu nameru Mar{ala Tita da razgovara sa nama radije no sa Amerikancima, ne sumwam da bi op{ti interes bio naj-boqe posluèn ako bi se to moglo tako obaviti. S druge strane, priznajem da bi bilo te{ko nagovoriti vladu SAD-a da nam dozvo-li da tako odigramo partiju.52 Bilo je jasno da bi Amerikanci bili nezadovoqni samostalnim britanskim istupawem u jugoslovenskom pitawu (vremenom }e se ispostaviti, i po drugim pitawima). Ukoli-ko je i izgledalo da Britanija moè i ho}e tako {togod, to je vi{e bio rezultat êr~ilovog majestati~nog nastupa nego geostrate{ke realnosti.

Ovakav pristup kqu~nih londonskih pregovara~a davao je ~i-tavom doga|aju izvesnu irealnu dimenziju, koju protagonisti ovih pregovora nisu mogli ili èleli priznati. Pa ipak su to morali priznati implicite, izbegavawem preuzimawa ugovorne odgovornosti. Trezveniji britanski politi~ki krugovi nisu bili iznena|eni {to se u kominikeu ni{ta ne spomiwe o eventualnom paktu prijateqstva izme|u dve zemqe, o kome se govorilo pre sastanka. Oni prime}uju da

51 D. Bogeti}, n. d., 15. 52 TNA, PRO, PREM 11/316, 5.


poloàj Velike Britanije prema Komonveltu i evropskim saveznici-ma onemogu}ava da preuzme takve obaveze bez prethodnog konsultova-wa sa svojim saveznicima i saradnicima.53 Kona~no su i jugoslovenski politi~ari bili u prilici da se nedvosmisleno uvere u isto, mada je te{ko oteti se utisku da su ostali skloni precewivawu britanskog uticaja. U ovoj pogre{noj proceni nisu bili usamqeni. Wihove za-blude delili su i najodgovorniji britanski politi~ari (êr~il, Idn, Makmilan), nespremni da se suo~e sa realnostima bipolarnog sveta. Iskrivqena percepcija obe strane, koja se osetila u nedostatku razumevawa po pitawu ugovora, optere}iva}e anglo-jugoslovenske od-nose u narednim godinama, sve do wihovog potpunog zao{travawa po-vodom suecke krize (jul-decembar 1956), posle koje su postavqeni na realnije i stabilnije osnove.

53 AJ, Crveni bilten, 112–78, 21. mart 1953, 11~.


Vladimir Petrovic

THE ATTEMPT TO REACH THE ANGLO-YUGOSLAV AGREEMENT AND STALIN’S DEATH

Summary

In March 1953, Josip Broz Tito was scheduled to visit Great Britain, on

invitation given to him by Winston Churchill. Due to the unfavorable internatio-nal position of Yugoslavia at the time, he contemplated the possibility of achie-ving an agreement or alliance with Britain. First signs of such intentions were very dismissively commented in Foreign Office, as a possible treath to Anglo-Ita-lian, and even Anglo-American relations. Eventually, Broz did not even make this offer, either due to the sudden coinciding death of Stalin or due to a discreet rejection from Foreign Office. Anyhow, the idea of such form of cooperation is an instructive example of misunderstandings, quite characteristic for that time of unwilling partnership between the Yugoslavia and the West.

PRILOZI SLOBODAN SELINI], istraìva~-saradnik Institut za noviju istoriju Srbije Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDC 725,27 (497,11)

BEOGRADSKE PIJACE [EZDESETIH GODINA 20. VEKA

APSTRAKT: Rad se bavi organizacijom, higijenskim prilikama i kulturnim navikama i mentalitetom na beogradskim pija-cama u deceniji u kojoj je grad ~inio velike napore da ishranu svojih stanovnika podigne na vi{i nivo u pogledu kvaliteta, koli~ina, higijene hrane i kulture postupawa sa wom. Pri~a o beogradskim pijacama nerazdvojna je ne samo od pita-

wa snabdevawa i ishrane gra|ana, ve} i od razvoja grada. Zna~aj pijaca za ìvot grada pokazuje i ~iwenica da se obnavqawe wihove funkcije nametalo kao jedan od prioriteta posle osloba|awa grada oktobra 1944. Prve vesti o obnavqawu prometa na Kaleni}a guvnu, na Cvet-nom trgu, na Jovanovoj i Bajlonijevoj pijaci, na Smederevskom |ermu i Zelenom vencu Politika je donela ve} u svom ~etvrtom broju posle oslobo|ewa Beograda, 31. oktobra 1944. Iz vesti se moè zakqu~iti da su beogradske pijace oìvele ve} devet dana po oslobo|ewu. Vest o vra}awu pijaca u funkciju ishrane grada pretekla je u tada{woj Politici informacije o obnovi rada pozori{ta, bioskopa, snabde-vawu grada vodom i strujom itd. Pri~a o gradskim pijacama bila je pr-va pri~a iz kruga komunalnih tema ispri~ana na stranicama posle-ratne Politike.1

Uskoro se i vlast pobrinula da organizuje rad ovih zna~ajnih mesta snabdevawa gra|ana. Odre|ene su takse za zapremawe zemqi{ta na pijacama, a sve pijace su podeqene u ~etiri kategorije prema ~emu je odre|ena i visina taksi. Prvoj kategoriji pripadala je samo pijaca Cvetni trg, u drugoj su bili Jovanova, Zeleni venac, Kaleni}a guvno, Bajlonijeva, Smedevski |eram, u tre}oj Sewak kod Probirnice, Bule-var oslobo|ewa, pijaca kod Cvetkove mehane, a u ~etvrtoj pijace na Du{anovcu, Banovom brdu, u nasequ Kneza Pavla, na ûkarici, Sew-ska na Avalskom drumu i pijaca Palilulski trg.2 M. Mitrovi} donosi podatke o u~e{}u pojedinih pijaca u ukupnom dovozu namirnica u av-gustu 1948. Predwa~ila je Kaleni} pijaca sa 30,8%, sledili su Zeleni

1 Politika, 31. oktobar 1944, 4. 2 Zapisnici Izvr{nog narodnooslobodila~kog odbora grada Beograda od 26.

X 1945. do 29. XII 1945, Zapisnik sa V sednice od 24. januara 1945.

Slobodan Selini} ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 82

venac sa 18,2%, Bajlonova 13,8%, Smederevski |eram 11,7%, Jovanova 6,5% itd.3

U junu 1953. godine ve}a Narodnog odbora Beograda usvojila su Odluku o redu na gradskim pijacama. Tom odlukom predvi|eno je da se na pijacama mogu prodavati samo poqoprivredni proizvodi na malo, a samo uz posebnu dozvolu i proizvodi doma}e radinosti i zanatski proizvodi. Mesta na pijacama izdavala je, prema ovoj odluci, Gradska pija~na uprava ugovorima o zakupu. Poqoprivredni proizvodi su, po pravilu, prodavani u neprera|enom stawu. Individualni proizvo|a-~i nisu smeli prodavati pekarske proizvode i sveè meso sem zaklane ìvine. Od odredbi koje su trebale da doprinesu higijeni na pijacama treba re}i da je bilo zabraweno svako izlagawe robe na zemqi, sem ìve stoke, ìvine, ze~eva i lubenica u ve}im koli~inama. Va`no je napomenuti i da je tada doneta odluka o osnivawu kvanta{ke pijace (posebna pijaca za prodaju poqoprivrednih proizvoda na veliko). Prema podacima iz 1953. godine u gradu su postojale slede}e stalne gradske pijace:

–za poqoprivredne proizvode: „Jovanova pijaca“ (izme|u ulica Gospodar Jovanove i Vi{wi~eve, malog parka prema ulici 7. jula i Gospodar Jevremove), „Zeleni venac“ (izme|u ulica Narodnog fronta, Kameni~ke, Lomine i Zeleni venac), „Skadarlija“ (izme|u ulica \or|a Jovanovi}a, Xorxa Va{ingtona, Skadarske, Drin~i}eve i No-vosadske), „Palilulska pijaca“ (izme|u ulica Georgi Dimitrova i Majora Ili}a), „Kaleni}eva“ (izme|u ulica Maksima Gorkog, Vi{ke i Wego{eve), „Smederevski |eram“ (izme|u ulica Pe}ske, Bulevara revolucije, \akovi~ke i Gajeve), „Zvezdara“ (izme|u Bulevara revo-lucije i Vu~i}evog prolaza), „Cvetni trg“ (izme|u ulica Mar{ala Tita i Wego{eve), „Du{anovac“ (izme|u ulica Stevana Prvoven~a-nog, Vojvode Skopqanca i Qubi}ske), „Sewak“ (izme|u Bulevara Voj-vode Mi{i}a i ulice Koste Glavini}a), „Banovo brdo“ (na mestu gde se zavr{ava Poè{ka ulica), „Bulevar JNA“ (izme|u Bulevara JNA i Fran{e Deperea), „Karaburma“ (na prostoru zvanom Karaburma), „Novi Beograd“ (izme|u ulice To{in bunar i druma Beograd-Zagreb);

– za stoku: „Sto~na pijaca“ (kod Gradske klanice na desnoj strani puta prema prilazu za Pan~eva~ki most).

– za alkohol: „Sto~na pijaca“, „Banovo brdo“ i „Zvezdara“.4 Godinu dana kasnije, u junu 1954. godine Gradsko ve}e Narodnog

odbora usvojilo je Odluku o prvoj izmeni i dopuni Odluke o redu na gradskim pijacama u Beogradu. Tom odlukom prodaja alkohola dozvo-qena je i na pijaci na Novom Beogradu. Ovome su se usprotivili od-bornici Du{an Stankovi} i Du{an \ur|i}. Tvrdili su da i ina~e

3 M. Mitrovi}, Beograd 1944—1950, neki aspekti dru{tvenog ìvota, „Istorija 20. veka“, 1, Beograd 2000, 95.

4 Istorijski arhiv Beograda (AB), Narodni odbor grada Beograda (NOGB) 1953, Sednice Ve}a proizvo|a~a od 13–17, XIV redovna sednica, 12. jun 1953.

Beogradske pijace {ezdesetih godina 20. veka 83

vlada „~itava anarhija u vezi problema alkohola“, da je potro{wa al-kohola u gradu velika i da se „proturaju“ pi}a lo{eg kvaliteta. Na-vo|en je primer Cvetkove mehane za koju su tvrdili da se pod imenom „malage“ prodaju {tetna i otrovna vina. O wihovom predlogu da se ova odluka ne usvoji glasano je dva puta, jer je prvi put razlika bila samo jedan glas. Prilikom ponovqenog glasawa dvojica odbornika ostala su u mawini za pet glasova (26 prema 21). Ovaj detaq govori da su i u jednopartijskom dru{tvu teme iz svakodnevnog ìvota gra|ana i grada mogle izazvati prili~na neslagawa.5 Nije bez zna~aja za dru-{tvenu istoriju socijalisti~kog Beograda napomenuti da je 1952. gradska vlast donela odluku o ru{ewu pijace „Cvetni trg“, a da je 1958. Beograd dobio svoju prvu samoposlugu i da je ona podignuta upra-vo na Cvetnom trgu (preduze}e „Vra~ar“).6 Ova epizoda govori o poku-{aju grada da tradicionalne vidove prodaje hrane zameni savremenim.

Tezge na pijacama dràle su privredne organizacije i indivi-dualni proizvo|a~i. Naknade za kori{}ewe usluga pijaca odre|ivao je Narodni odbor grada. Prema odluci iz 1960. godine privredne orga-nizacije su za kori{}ewe prodajnih mesta pla}ale naknadu od 2%, a individualni poqoprivredni proizvo|a~i od 5%, pri ~emu su pri-vredne organizacije taj iznos pla}ale od vrednosti prodate robe, a individualni proizvo|a~i od vrednosti iznete robe. U pogledu pla-}awa naknada za stoku, kola natovarena senom, detelinom i {a{om, za cve}e, mlevenu i tucanu papriku, kore za pitu i gibanicu i druge pro-izvode doma}e radinosti i zanatstva, vr{ewe o{tra~kih usluga i uslu`no mlevewe maka pijace su bile podeqene na pijace prve i druge kategorije. U prvu kategoriju spadali su Kaleni}, Zeleni venac, Ska-darlija, \eram, Palilula i Zemunska pijaca i na wima su naknade za usluge bile znatno skupqe od pijaca druge kategorije. Osim ovoga pla}ano je i kori{}ewe vage, sme{taj robe na otvorenom i kori{}e-we belih keceqa i rukavica. Na kraju decenije za kori{}ewe metra prodajnog prostora individualni proizvo|a~i, samostalne zanatlije i proizvo|a~i ku}ne radinosti pla}ali su 500 dinara za prodaju vo}a i povr}a, ìtarice, cve}a, lekovitog biqa i proizvoda doma}e radi-nosti i zanatstva, a 1.000 dinara za prodaju mle~nih proizvoda, zakla-ne ìvine, jaja, meda, qu{tenih oraha. Radne organizacije su isti prostor pla}ale 1.250 dinara za prodaju mesa i mesnih prera|evina u lokalima, 1.000 dinara za prodaju mleka i mle~nih proizvoda, vo}a i povr}a, hleba, peciva i ribe u lokalima i 2.000 dinara za prodaju po-qoprivrednih prehrambenih proizvoda u paviqonima i na tezgama.7

5 AB, NOGB 1954, Zapisnici Gradskog ve}a od 32–33, XXXII redovna sednica,

3. jun 1954. 6 Politika, 25. april 1952, 07, Beogradska nedeqa br. 83, 21. april 1963, 4. 7 AB, NOGB 1960, Gradsko ve}e, Odluka o izmenama i dopunama odluke o

odre|ivawu naknade za kori{}ewe prodajnih mesta i usluga na pijacama u Beogradu; AB, Skup{tina grada 1969, Gradsko ve}e i Privredno ve}e, 6. februar 1969, Izve{taj o raspodeli...


Da bi se obezbedila ispravnost namirnica na pijacama veterinari Gradskog veterinarskog centra i ovla{}eni inspektori su svakog ju-tra pregledali ìvinsko meso, jaja i mle~ne proizvode.8

Re{ewem iz 1963. godine na uèm podru~ju grada uprava nad pi-jacama poverena je Gradskoj pija~noj upravi, a do tada su taj posao vr-{ili narodni odbori op{tina. Wen zadatak bilo je starawe o izgrad-wi i rekonstrukciji, odràvawu pijaca, izdavawe objekata i prodaj-nih mesta na kori{}ewe i napla}ivawe naknade, odràvawe ~isto}e na pijacama, vo|ewe evidencije o dopremawu, prometu i cenama robe. Na wenom ~elu nalazili su se direktor i Upravni odbor sastavqen od 13 ~lanova od kojih pet imenuje Narodni odbor grada, tri narodni od-bori op{tina, jednog Poslovno udruèwe privrednih organizacija za proizvodwu, preradu i promet vo}a i povr}a, tri ~lana bira kolek-tiv, pri ~emu je i direktor ~lan odbora. Predlaù}i dono{ewe ove odluke Savet za trgovinu i snabdevawe nalazio je da upravqawe pija-cama od strane Narodnog odbora ima niz prednosti u odnosu na upra-vqawe pijacama preko „rascepkanih organizacija“ narodnih odbora op{tina (integrisala bi se sva raspoloìva sredstva sa pijaca i obezbedilo wihovo racionalno kori{}ewe, lak{e zadovoqewe hitne izgradwe krupnih objekata samoizbora i samoposluga na kojima bi gra|ani mogli da biraju poqoprivredne proizvode, ~vr{}a poveza-nost i sinhronizacija gradskih i op{tinskih organa snabdevawa i pi-ja~ne uprave, boqe kori{}ewe pija~ne opreme i ure|aja koji stoje ne-iskori{}eni na pojedinim pijacama, otklawawe mogu}nosti povezi-vawa pija~nih napla}iva~a i individualnih proizvo|a~a vr{ewem razme{taja prema ukazanoj potrebi napla}iva~a po pijacama).9

Krajem 1964. godine izvr{en je poku{aj uvo|ewa dvokratnog radnog vremena, od 5 do 12 i od 14 do 20 ~asova, a roba koja je bila o{te}ena, ali ne i pokvarena prodavala se na posebnim tezgama, po niìm cenama.10 Kako su u radu pijaca postojali problemi poput ne-po{tovawa higijenskih normi, pojave prekupaca i prodaje proizvoda van predvi|enog prostora, u januaru 1966. godine doneta je detaqnija Odluka o gradskim pijacama. Prema woj, proizvode na pijacama mogli su da kupuju samo individualni potro{a~i, a nu|ewe i prodavawe pro-izvoda po zgradama i na javnim mestima nije dozvoqeno. Prodavac je bio duàn da svakodnevno donosi na pijacu odre|enu minimalnu koli-~inu proizvoda. Propisano je da se proizvodi nameweni qudskoj is-hrani prodaju po pravilu u neprera|enom stawu, proizvodi se nisu smeli izlagati na zemqi, a individualni proizvo|a~i nisu mogli prodavati ukiseqeno povr}e, sveè meso, mesarske i pekarske proiz-

8 Politika, 26. avgust 1966, 10. 9 AB, NOGB 1962, Gradsko ve}e, Re{ewe o osnivawu gradske pija~ne uprave;

Isto, Ve}e proizvo|a~a 1962, f. 34, Predlog odluke o izmeni i dopuni odluke o gradskim pijacama.

10 Politika, 8. april 1964, 18. novembar 1964.


vode. Mle~ne proizvode i zaklanu ìvinu individualni proizvo|a~i mogli su prodavati samo na odre|enim prodajnim mestima ure|enim za prodaju ovih proizvoda, pri ~emu se zaklana ìvina mogla prodava-ti samo u celom komadu (osim gu{~ijeg i }ure}eg mesa) i sa o~i{}e-nom iznutricom. Dozvoqena je i prodaja odre|enih vrsta pe~urki, ali su one morale biti odvojene po vrstama i ubrane najranije 24 ~asa pre izno{ewa na pijacu. U odnosu na raniju praksu novost je bila da su in-dividualni proizvo|a~i du`ni da na izloènim proizvodima istaknu cenu, ali je {tampa pisala da su oni ovu odredbu po{tovali samo ne-koliko dana. Posebno su detaqne odredbe o odràvawu ~isto}e i hi-gijenskim uslovima, pa je bilo zabraweno bacawe otpadaka, pokvarene robe i drugog sme}a van sudova za sakupqawe sme}a, klawe stoke i ì-vine, prawe prodajnog mesta, ure|aja i sudova i osveàvawe proizvoda vodom koja nije upotrebqiva za pi}e, dodirivawe namirnica, pquva-we na tle, loèwe vatre na otvorenom prostoru, ostavqawe neza{ti-}enih i neobezbe|enih proizvoda po zatvarawu pijaca, dràwe amba-laè ispod i oko prodajnih mesta, sedewe na tezgama itd. Za nepo{to-vawe ovih odredbi najve}a nov~ana kazna iznosila je 1.000 dinara.11 U toku leta 1968. Gradska pija~na uprava je potro{ila 500.000 novih di-nara za preure|ewe i modernizaciju pijaca (postavqena postoqa za bostan na Kaleni} pijaci, novi sanitarni ~vor na \ermu, pro{irene pijace na Novoj Karaburmi i Banovom brdu i modernizovane tezge na svim pijacama).12 Prema navodima Gradske pija~ne uprave od 1964. do 1968. godine izvr{ena je nabavka preko 4.000 komada novih tezgi i za-mena starih, nabavqeno je 209 monta`nih prodavnica, izgra|eni su sa-moposluga na Karaburmi, Tr`ni centar u Krwa~i, nove pijace na Ka-raburmi, Banovom brdu, Rakovici, Ko{utwaku, Gorwoj varo{i, beto-nirani su skoro svi pija~ni platoi.13

Po~etkom 1969. godine Skup{tina grada je dobila izve{taj ko-misije koju je formirala radi ispitivawa na~ina raspodele dohotka u Gradskoj pija~noj upravi. U izve{taju stoji da se promet na pijacama obavqa i na tezgama i na prolaznim saobra}ajnicama, uz stvarawe gu-`vi koje uti~u na lo{e uslove i nehigijensko usluìvawe potro{a~a, na pojedinim pijacama rad se obavqa u toku celog dana, {to, osim po-godnosti za snabdevawe gra|ana, donosi probleme u odràvawu reda i higijene. Lica koja su obavqala naplatu i drugi radnici nisu imali uniforme, pija~ni prostor poprimao je karakter mesta za prodaju ba-zarske robe, pija~ni red nije po{tovan {to je omogu}avalo rad preku-paca, a komisija nije bila zadovoqna ni pa`wom poklowenoj rekon-strukciji i modernizaciji pijaca. Kvalifikaciona struktura zapo-

11 AB, Skup{tina grada, Zapisnici 1966, Odluka o izmenama i dopunama

odluke o gradskim pijacama; Politika, 8. januar 1966, 10. 12 Politika, 29. avgust 1968, 11. 13 AB, Skup{tina grada 1969, Gradsko ve}e i Privredno ve}e, 6. februar

1969, Izve{taj o raspodeli dohotka u Gradskoj pija~noj upravi.


slenih bila je jako nepovoqna. Od 181 zaposlenog, nekvalifikovanih radnika bilo je 32. Poseban problem predstavqalo je to {to je radi-lo 37 zaposlenih sa sredwom {kolom, a sistematizacijom radnih me-sta bilo je predvi|eno 101, pa je mawak bio o~igledan. Nasuprot tome, iako je bilo predvi|eno da sa niòm {kolom radi 10 radnika, wih je bilo 68. Stalnih radnika bilo je 157, a ostali su bili sezonski napla-}iva~i. Ipak, glavna zamerka komisije, a i odbornika Skup{tine gra-da, odnosila se na raspodelu dohotka. U preduze}u sa kvalifikacio-nom strukturom koja nije odgovarala rasporedu predvi|enom za predu-ze}e, koje nije ispuwavalo sve obaveze u pogledu reda, higijene, kvali-teta usluga na pijacama, za li~ne dohotke je odvajano 65%, a za fondo-ve 35% dohotka. Prose~an li~ni dohodak iznosio je 1.500 novih dina-ra po zaposlenom (914 za ~ista~icu i 3.328 za direktora). Komisija je optuìvala Gradsku pija~nu upravu da je svoje poslovawe tako organi-zovala da se ostvaruju {to ve}i li~ni dohoci, dok u fondove nisu iz-dvajana dovoqna sredstva. Posebno je zanimqiv podatak da je od nave-denog iznosa li~nih dohodaka u Gradskoj pija~noj upravi oko jedne tre}ine otpadalo na primawa na osnovu u~inka (za {ta su bili odre-|eni interni kriterijumi u preduze}u), a dve tre}ine su predstavqa-le startnu osnovu li~nog dohotka. To zna~i da je od 3.328 dinara koli-ko je primao direktor 2.100 predstavqalo startnu osnovu, a ~ak 1.228 nagradu po u~inku. „Samim tim politika raspodele dohotka u Grad-skoj pija~noj upravi u posmatranom periodu suprotna je i intencijama privredne reforme“.14

Uprkos svim propisima o higijeni na pijacama higijenske pri-like bile su prili~no nezadovoqavaju}e. Opis pijace na Du{anovcu iz 1952. godine daje slede}u sliku: pijaca je imala nekoliko zidanih zgrada i ve}i broj tezgi dràvnih preduze}a i seqaka, svuda je bio ne-red, „na sve strane razbacana burad, sanduci, otpaci“. Neure|ena je bila i okolina pijace, deo zemqi{ta uz pijacu bio je „xombast i nera-van“. Lokali u kojima su bile sme{tene prodavnice mesa i mleka su proki{wavali, „prodavnice ko zna od kad nisu kre~ene“.15 Izve{ta~ Politike pisao je leta 1962. godine da je roba koju su seqaci donosi-li bila ~ista i uredna, ali da se na tezgama „Jabuke“, „ûbure“, „Sr-bijanke“ i „Smederevke“ ose}a nedostatak ukusa, „cene su ispisane na izlomqenim da{~icama i na komadi}ima kesa, luk prqav sa bu|avim

14 Pore|ewe sa sli~nim preduze}ima u drugim gradovima pokazalo je da su ona za fondove odvajala u Ni{u 51%, Zrewaninu 50%, Osijeku 68%, Zagrebu 56%, Sarajevu 75%, Skopqu 50%, Qubqani 54% dohotka. Prosek li~nih dohodaka odudarao je od drugih komunalnih preduze}a u gradu. Dok je u Gradskoj pija~noj upravi iznosii 1.500 dinara, u Gradskom saobra}ajnom preduze}u iznosio je 892, Gradskoj ~isto}i 800, Gradskom vodovodu 972, Gradskom dimni~arskom preduze}u 1.382, „Smederavki“ 758. Ista razlika vaìla je i u pore|ewu plata ~ista~ica i direktora u ovim preduze}ima – AB, Skup{tina grada 1969, Gradsko ve}e i Privredno ve}e, 6. februar 1969, Izve{taj o raspodeli...

15 Politika, 10. mart 1952, 4.


perima, krompiri}i sa zemqom, kupus kao de~ja pesnica, boranija uve-la, zelen – pola se moè odmah baciti, o~i prodavaca stroge, ~ela na-mr{tena“.16 Higijenu glavne gradske pijace, Kaleni} pijace, naru{a-vala je krajem decenije i pojava oko 300 fizi~kih radnika koji su se svakodnevno okupqali oko pijace u potrazi za poslom. Wihovo „{eta-we“ oko tezgi sa prehrambenom robom predstavqalo je mogu}nost za-ga|ewa ìvotnih namirnica. Spavali su na klupama, a stanari okol-nih zgrada àlili su se da su hodnike pretvorili u klozete.

Problem preprodaje robe ostajao je iz godine u godinu nere-{en. Godine 1962. za mesto skupqawa preprodavaca vaìo je ugao ka-fane „Tebor“. Pijace su bile mesto na kome je prodavano dosta robe van kategorije prehrambenih proizvoda uprkos propisima koji su to branili. Ova pojava karakteristi~na je za sve delove grada. Razmere ove pojave bile su tolike da je na Kaleni} pijaci na ovaj na~in stva-rana prava „buvqa“ pijaca izme|u tezgi sa ìvotnim namirnicama. Za Kaleni} pijacu bio je aktuelan opis prodaje mesa prekrivenog pra{i-nom od vozila koja se kre}u ulicom Maksima Gorkog. Ovom i Wego{e-vom ulicom prolazilo je hiqade vozila dnevno, u okolini pijace pro-lazile u i linije gradskog saobra}aja, pa je ~esto bilo nemogu}e pri-}i pija~nom platou sa kamionima koji dovoze robu. Kao problem je is-ticana i higijena individualnih proizvo|a~a koji dolaze „sa raznih strana i sa razli~itim higijenskim navikama“. Kaleni} pijaca ni 1968. godine nije imala nijedan objekat za „higijenske usluge“ (prawe ruku, iznajmqivawe belih mantila, hartija za pakovawe) iako je sve to stajalo u propisima koje je vlast donosila. Kako nije postojao do-voqan skladi{ni prostor seqaci su robu „lagerovali“ po okolnim podrumima, „koji su neuslovni i opasni po zdravqe“. Iznajmqivawe ovih podruma postalo je unosan posao. âk se i znalo gde su najve}i privatni magacinski punktovi u Beogradu (Kursulina 44, Mutapova 66). Tarifa za dnevno magacirawe kilograma robe bila je 1966. godi-ne tri do pet dinara. Izlagawe i prodaja kabaste robe (bostan, kupus, paprika) vr{eno je na samoj podlozi, asfaltu ili betonskim plo~ama, „prilikom prawa ulica prqav{tina se nanosi i zadràva na ovim proizvodima, a trotoar ispod wih ostaje neopran“. Kako se slivnici na pijaci ~esto „zagu{e“ prqava voda razlivala se po ulici. Pijaca nije imala ni prostor za prawe praznih kaca i druge ambalaè, „niti uop{te ima makar ijedna ~a{a sa toplom vodom“. Potrebno je nagla-siti da je na najve}oj beogradskoj pijaci samo veterinarska inspekci-ja imala stalnu slu`bu, dok su ostale inspekcije kontrolu vr{ile svakodnevnim obilascima. Tokom leta na Kaleni} pijaci ose}ao se nedostatak prodajnog i skladi{nog prostora, kao i prostora za pri-vremeno skladi{tewe ambalaè. Roba je zato morala biti prodavana i na trotoaru pored pijace {to je smawivalo prostor za saobra}aj i

16 Politika, 27. jun 1962, 9.


dovodilo do „zagu{ewa“. Roba je na pijacu dovoèna u ambalaì ra-znih oblika i veli~ina, a nije postojalo mesto za bacawe materijala za pakovawe i odlagawe praznih sanduka, ko{eva, korpi.17

Problemi sa prodajom mesa oko pijaca, po okolnim ku}ama posto-jali su i na Zelenom vencu. Za ove potrebe kori{}ene su zgrade ispod restorana „Triglav“. Tu su u „xegerima“ leàli ispresovani i zaklani „prasci koji su mimoi{li veterinarsku kontrolu“ i koje vlasnici kad ih ne prodaju odmah nose sa sobom „po zagu{qivim stani~nim ~ekaonica-ma, pa ih nude sutra, prekosutra... “.18 Pijaca poqoprivrednih i sto~ar-skih proizvoda u Barajevu bila je puna preprodavaca, a bila je raspro-strawena i pojava nezakonitog klawa stoke i prodaje sveèg mesa poseb-no vikendom kada inspekcija ne radi. Op{te mesto u pri~i o pijacama i 1967. godine bila je pojava prodavawa neprehrambenih proizvoda (gumene ~izme, {tenad) ili proizvoda koji se nisu smeli prodavati na pijacama (prasad). Izgleda da je Gradska pija~na uprava snosila ne mali deo odgo-vornosti za prodaju neprehrambenih proizvoda na pijacama. Iz Skup-{tine grada stizala su 1968. godine upozorewa da Uprava, da bi ostvari-la {to ve}i dohodak kroz prodaju prostora i drugih usluga na pijacama, „stvara posebne pogodnosti za prodaju neprehrambenih proizvoda“. [ta-vi{e, prodajni prostor neprehrambenih proizvoda se pove}avao na ra-~un poqoprivredno-prehrambenih. Otuda su se ~uli stavovi da pijace vi-{e li~e na „va{ari{ta“, jer imaju i industrijsku i konfekcijsku robu.19 Septembra 1967. Politika je pisala da na obrenova~koj pijaci prqav-{tina nije ~i{}ena danima, da se {iri zadah iz zapu{ene kanalizacije.20

Slika beogradskih pijaca bila bi nepotpuna bez pri~e o „na-kupcima, prekupcima, piqarima“. Politika je 1962. godine pisala o 120 piqara koji su se pojavili na pijacama, qudima koji ìvot provo-de „na to~kovima“, koji su „velike {teto~ine u trgovini“, ~ija su imena ili nadimci bili op{te poznati (Boris, Arsa, Giga...). Krivi-ca za ovaj „iznenadni pohod ilegalnih piqara na pijace“ svaqena je na zemqoradni~ke zadruge iz Makedonije i Srbije koje su za robu otku-pqenu od proizvo|a~a i preprodavanu snabdeva~kim preduze}ima uzi-mali visoke marè (~esto zara|uju}i na jednom kilogramu vi{e nego {to su uloìli), pa su individualni proizvo|a~i po~eli da „zaobi-laze“ zadruge i da svoju robu dovoze direktno na pijace {irom zemqe. Za robu ovako plasiranu na trì{te odre|ivali su cenu koja im je omogu}avala da zarade, ali i da „ubiju“ cenu u prodavnicama snabde-

17 AB, Skup{tina grada 1968, Zapisnici, 23. maj 1968, izlagawe Cvete Mari};

AB, Skup{tina grada 1968, Gradsko ve}e i SO Vra~ar, 23. maj 1968, Aktuelni problemi i perspektiva Kaleni}a pijace.

18 Politika, 09. mart 1966, 10. 19 AB, Skup{tina grada 1967, Zapisnici, 2. novembar 1967, diskusija

odbornika Radomira Marinkovi}a i Radomira Milatovi}a; AB, Skup{tina grada 1968, Gradsko ve}e i Privredno ve}e, fascikla 74, 12. septembar 1968, Izve{taj o snabdevawu grada...; Politika, 15. septembar 1968, 12.

20 Politika, 10. septembar 1967, 13.


va~kih preduze}a koja, zbog visokih cena po kojima su od zadruga dobi-jala robu, nisu bila konkurentna. Situaciju su iskoristili prepro-davci pa su proizvo|a~ima ponudili niè cene od zadruga, tako da su se na pijacama pojavili qudi koji prodaju robu za wih, a i ne znaju ko im je gazda, koji za to vreme „tumara“ po Srbiji i Makedoniji, „zaobi-laze zadruge, konkuri{u im povezuju}i se sa svim onim proizvo|a~i-ma koji su se od zadruge otu|ili zbog visoke marè“. Sli~no je bilo i sa proizvodima iz Grocke, koje je „nekoliko {ofera privatnika“ pre-vozilo svojim „taksi kamionima“ u Rijeku, Pulu, Tuzlu, Qubqanu.21 Isti izvor govori o pojavi ve}eg broja preprodavaca na Kaleni} pija-ci novembra 1966, kada je bilo malo prodavaca, jer je temperatura bi-la ispod nule. Proceweno je da su 80% prodavaca preprodavali robu, najvi{e jaja i ìvinu. Iz istog izvora saznajemo da su trì{ni in-spektori „nemo}ni“ jer im sudije za prekr{aje traè i ime lica od koga je preprodavac kupio robu.22

Pre zabrane kretawa zapre`nih vozila kroz grad23 roba je na pijace dopremana zapregama. Tako je 1960. godine na gradskim pijaca-ma prodato 51.731 tona robe. Beogra|ani su najvi{e kupovali povr}e (25.194 tone), zatim vo}e (14.219 tona), ìtarice i sto~nu hranu (8.558 tona), mle~ne proizvode (1.678 tona), ìvu i zaklanu ìvinu (1.116 to-na), jaja (867 tona) i med (9 tona).24

Ukupan prihod op{tinskih pija~nih uprava u 1961. godini (u

milionima dinara).

17

58.246.3

35.4 29.69.6

249.1

77.9

0102030405060708090

Izvori: AB, NOGB 1962, Ve}e proizvo|a~a, f. 34, Predlog

odluke o izmeni i dopuni odluke o gradskim pijacama.

21 Politika, 14. jul 1961, 9. 22 Politika, 1. novembar 1966, 11. 23 Odluku o zabrani kretawa zaprega kroz grad doneo je Narodni odbor grada

21. aprila 1961. s tim da se ona primeni od 1. januara slede}e godine, AB, NOGB 1961, Ve}e proizvo|a~a, f. 23, Gradsko ve}e, Stenografske bele{ke XVI sednice, 21. april 1961.

24 AB, NOGB 1961, Ve}e proizvo|a~a, f. 23.


U 1961. godini na deset pijaca za koje je Narodni odbor imao po-datke individualni proizvo|a~i ostvarili su promet od 4.646.323.000 dinara, najvi{e na Kaleni} pijaci na kojoj je ostvarena skoro ~etvrti-na ukupnog prometa. Veliki promet imao je i Zeleni venac (907.373.000 dinara), dok su ostale pijace imale znatno mawi promet (Smederevski |eram 579.858.000, Banovo brdo 255.045.000, Palilula 240.779.000, Ska-darlija 539.678.000, Jovanova pijaca 169.540.000, Novi Beograd 95.863.000, Du{anovac 163.268.000 i Zemunska pijaca 596.974.000 dinara). Ukupan prihod od pija~ne naknade iznosio je 234.629.000 dinara. U 1961. godini, kada je uprava nad pijacama bila u rukama op{tinskih pija~nih uprava, pija~ne uprave Vra~ara, ûkarice, Savskog venca, Starog grada, Pali-lule, Zemuna, Novog Beograda, Zvezdare i Vo`dovca ostvarile su uku-pan prihod od 307.457.000 dinara. Od toga je na tro{kove poslovawa od-lazilo 85.859.000, a ~ist prihod iznosio je 221.598.000 dinara. Visoko u~e{}e prihoda pija~ne uprave Vra~ara u ukupnom prihodu samo je je-dan od pokazateqa velikog zna~aja Kaleni} pijace za snabdevawe Beo-gra|ana.25

Kako je varirala ponuda na pijacama mewala se i visina pro-meta. U leto 1964. snabdevenost i promet bili su ve}i nego prethodne godine, pa je u junu na pijaci Kaleni} promet porastao sa 126 na 150, a na Zelenom vencu sa 81 na 95 vagona robe.26 Promet na Kaleni} pijaci bio je 1966. godine za 70% ve}i nego prethodne, a wu je svaki dan pose-}ivalo oko 35.000 potro{a~a.27

Prema broju pijaca, povr{ini pija~nog prostora, broju pro-davnica i tezgi na wima Beograd je nadma{ivao ostale jugoslovenske gradove. Godine 1961. u gradu je postojalo 15 pijaca. Najbliì jugoslo-venski grad bio je Zagreb sa 14, a sledili su Subotica sa 11 i Split sa 10. Sarajevo je imalo 7, Skopqe 6, a Qubqana 4 pijace. Povr{ina u Beogradu je iznosila 98.000 m2. Iza Beograda bili su Sombor, pa Osi-jek i â~ak. Me|utim, Beograd nije imao pokrivenih pijaca, za razli-ku od, na primer, Rijeke koja je imala 6 pokrivenih pijaca, ili Zagre-ba i Sarajeva sa po 4. Na beogradskim pijacama nalazila se 371 pro-davnica (najbliì je Zagreb sa 226, Novi Sad 153, Skopqe 119, a svi ostali gradovi mnogo mawe) i 2.840 tezgi (Split 1.836, Zagreb 1.654 i Skopqe 1.464).28

U 1966. godini na uèm podru~ju grada nalazile su se 22 pijace. Ukupna povr{ina otvorenog i zatvorenog prostora na wima iznosila je 65.000 m2. Od toga je najvi{e bilo slobodnog prostora (31.000) i prostora pod tezgama (24.300). Pod lokalima se nalazilo 9.300, pavi-qonima 1.800, dok je magacinskog prostora bilo 2.500 m2. Na ovim pi-

25 AB, NOGB 1962, Ve}e proizvo|a~a, fascikla 34, Predlog odluke o izmeni

i dopuni odluke o gradskim pijacama. 26 Politika, 31. jul 1964. 27 Politika, 15. oktobar 1966, 10. 28 Statisti~ki godi{wak Beograda 1962, 295.


jacama za prvih deset meseci iste godine promet je prema{io 63.000 tona. Naseqa sa ve}im mehani~kim prilivom stanovnika (Novi Beo-grad, Karaburma, naseqe „Bra}a Jerkovi}" i drugi delovi grada) ima-la su najmawu povr{inu za prodaju prehrambenih proizvoda, {to va-ì kako za prodajni prostor uli~nih prodavnica, tako i za pija~ni prostor.29 Na {irem podru~ju grada postojale su 32 pijace. Ukupna po-vr{ina bila je 89.000 m2 (pokriveni prostor zauzimao je 11.000 m2). Ukupni promet u 1967. procewen je na 120.000 tona razne robe. To je ~inilo tri ~etvrtine prometa vo}a i povr}a u gradu. Dve tre}ine ro-be na pijace iznosili su individualni proizvo|a~i. Sa 202 paviqona, 283 prodavnice i oko 5.000 tezgi beogradske pijace predstavqale su vaàn deo trgovine prehrambenom robom u gradu.30 Na kraju decenije pija~na povr{ina u Beogradu iznosila je 81.000m2, od ~ega je pokrive-no bilo oko 10.000m2.31 Najzna~ajnija pijaca u gradu nesumwivo je bila Kaleni} pijaca. Zauzimala je 13,7% ukupnih pija~nih povr{ina u gra-du. U ukupnom prometu na gradskim pijacama Kaleni} pijaca je u~e-stvovala sa 21%. Zna~aj ove pijace uve}avala je ~iwenica da su se na woj snabdevali i gra|ani iz drugih delova grada. Prili~na zapu{te-nost ove pijace, ali i wen veliki zna~aj u~inili su da ona postane op-{tegradski problem krajem decenije. Re~ je o nere{enom saobra}aj-nom, higijenskom, tehni~kom, organizacionom pitawu. Bila je sme-{tena na platou od 11.374m2, izme|u ulica Maksima Gorkog, Wego{e-ve i Vi{ke. U 1968. imala je 31 lokal (najvi{e za meso 18), 56 paviqo-na (28 svojina Gradske pija~ne uprave, 5 preduze}a i 23 individualnih proizvo|a~a) i 992 tezge (847 su koristili seqaci). Za vo}e i povr}e bilo je 515 tezgi, mle~ne proizvode 97, doma}u radinost 111, ostale proizvode 269. Zidani objekti na ovoj pijaci bili su stari oko pola veka, pa je wihovo odràvawe zahtevalo sve ve}e tro{kove.32

Cene i snabdevenost na pijacama bili su podlo`ni skoro sva-kodnevnim promenama, pa je wihovo me|usobno pore|ewe veoma te-{ko. Ipak, u pojedinim periodima postojale su neke osobine koje su savremenici uo~avali. Posle praznika ova mesta susreta gra|ana i seqaka uglavnom bi opustela, jer je u doma}instvima bilo zaliha hra-

29 AB, Skup{tina grada 1966, f. 46, 8. decembar 1966, Informacija o snabde-

venosti grada... 30 AB, Skup{tina grada 1967, Privredno ve}e, f. 55, 15. decembar 1967, In-

formacija o snabdevenosti grada... 31 Statisti~ki godi{wak Beograda 1970, 251. Prema podatku kojim je ras-

polagala Skup{tina grada u 1969. godini u gradu su postojale 32 pijace, na wima je bi-lo 283 prodavnice, 209 paviqona, 4.520 tezgi i 6 magacina. Ukupna povr{ina iznosila je 82.858 m2 (pod lokalima je bilo 9.858, paviqonima 2.115, tezgama 24.394, magacin-skog prostora 2.408, slobodni plato 27.800, prolaza izme|u tezgi 10.448, a ostalih po-vr{ina 5.592 m2), AB, Skup{tina grada 1969, GV i PV, 6. februar 1969, Izve{taj o raspodeli...

32 AB, Skup{tina grada 1968, Gradsko ve}e i SO Vra~ar, 23. maj 1968, Aktuel-ni problemi i perspektive Kaleni}a pijace.


ne od prazni~nih dana. Podatak iz leta 1968. godine govori o tome da je pijaca u Obrenovcu bila jeftinija od onih u Beogradu i da su stoti-ne Beogra|ana svake subote pose}ivali ovu pijacu, jer su neki proiz-vodi bili i vi{e nego dvostruko jeftiniji. No, za ovu pijacu je vaì-lo da nije dovoqno ~ista, kao ni mnogi prodavci mle~nih proizvoda i da se sir ~esto prodaje na betonu. U leto 1966. pijaca u Zemunu bila je skupqa od onih u centru grada, jer su glavni dobavqa~i robe bili sa-mi Zemunci, koji nisu imali konkurenciju ni probleme sa sme{tajem neprodate robe, pa su drè}i monopol dràli i visoke cene.33 Pri-rodno, niè cene vladale su na pijacama u centru grada. Ali, vi{e ce-ne nisu bile jedini problem stanovnika periferije. Kao i u slu~aju prodajne mreè trgovinskih organizacija, periferni delovi imali su problema i sa nedovoqnim brojem pijaca. Na Novom Beogradu, koji je tokom decenije dostigao oko 80.000 stanovnika, postojala je samo jedna pijaca. Veliki broj doma}ica iz ovog dela grada snabdevao se na pijacama na Zelenom vencu ili u Zemunu. [irewe gradske teritorije pratilo je i {irewe mreè pijaca, ali je prolazilo dosta vremena dok bi nova naseqa dobila nekoliko desetina tezgi. Tako je 1964. go-dine novo naseqe na Karaburmi dobilo pijacu koja se svodila na dva-desetak tezgi i nekoliko prodavnica.34

U socijalisti~kom dru{tvu kakvo je u Jugoslaviji izgra|ivano posle rata pijace su ostale neka vrsta oaza privatnosti. Pro{le su put od sumwi~ewa i tolerisawa iz nu`de neposredno posle rata do prihvatawa za partnera i konkurenta dru{tvenom sektoru u procesu snabdevawa gradova hranom. U prvom trenutku posle rata pijace su, poput privatne trgovine, bile tretirane kao nu`no zlo; bilo je to je-dino mesto na koje su seqaci mogli izneti robu i prodavati je po ko-liko toliko trì{nim cenama. Me|utim, to {to je obnovqen rad pi-jaca ne zna~i da je nestalo nepoverewa vlasti prema wima i seqacima koji svoju robu iznose na pijacu umesto da je prodaju po vezanim cena-ma. Obnova rada pijaca proticala je u znaku borbe vlasti protiv „seo-skih me{etara“. O odnosu vlasti prema pijacama govori i to {to je u prole}e 1946. godine za „neoprostivu ~iwenicu“ smatran neuspeh Gradskog snabdeva~kog preduze}a „Granap“ da sistemom otkupa vo}a i povr}a potisne seqake sa pijaca. Na pijacama je tada vo}a i povr}a bilo dovoqno, ali je vlast negodovala zbog toga {to su to „privatne ruke“.35 Sa druge strane, seqaci koji su uspevali da iznesu robu na pi-jacu àlili su se da ih markiraju odre|eni qudi, da im je pre}eno da }e kasnije imati ve}i porez, da im milicija brani da iznesu robu iz sela i odnesu je na pijacu i da im ~ak i oduzima robu. Iako je pijaca bila vrsta privatne trgovine vlast nije mogla da je zabrani, jer bi to

33 Politika, 2. jul 1968, 10; 27. avgust 1966, 10. 34 Politika, 1. oktobar 1965, 10; 24. jul 1965, 9. 35 AB, „Granap“, inventarni broj 62, 63, 64, 1946. godina, Akta bez broja.


dovelo do poreme}aja u ionako nestabilnom snabdevawu, s obzirom na to da su svi bili svesni da koli~ina hrane koju gra|ani dobijaju kon-trolisanim i obezbe|enim snabdevawem ni pribli`no ne zadovoqava potrebe. Bez jakog dràvnog trgovinskog sektora, koji je bio tek u osnivawu, sa smawenim brojem privatnih radwi, u prvim posleratnim godinama vlast nije smela ukinuti i prodaju na pijacama.36 Re{ewe o osnivawu Gradske pija~ne uprave 1963. godine doneto je u vreme kada su se u javnosti istovremeno javqala dva razli~ita mi{qewa (da se-qa~ku pijacu treba ukinuti i da se bez we ne moè), pa je time na od-re|eni na~in dat i odgovor na ovu dilemu. Iako nevoqno, prihva}ena je neminovnost postojawa pijaca, bar za jo{ neko vreme. âk je i sam direktor Pija~ne uprave in`. Ivan Risti}, smatrao da }e se pijace „ukinuti mirnim putem“, ali ga je vreme demantovalo. Beograd je i po-red napretka dru{tvene trgovine i poqoprivrede zavisio od pija~-nih tezgi i seqaka na wima. Na koji je na~in direktor Gradske pija~-ne uprave mislio da „mirnim putem“ ukine seqa~ku pijacu pokazuje wegova izjava iz koje proizilazi da su 1963. godine predstavnici snab-deva~kih preduze}a obi{li Zeleni venac, Palilulsku pijacu, Ska-darliju, Kaleni} pijacu i Stari |eram i izabrali 80 tezgi koje su im se svidele, a zatim „smo oterali privatnike koji su prodavali prvo-klasnu robu i koji su nam pla}ali ve}u pija~ninu“. I pored toga, od ovih 80 tezgi koje su sama izabrala dru{tvena preduze}a su koristila samo polovinu. Zanimqivo je da Pija~na uprava sa wima nije sklopi-la nikakav ugovor, ve} se smatralo da je dovoqno da snabdeva~ka pred-uze}a jave dan ranije koliko im tezgi treba. Ni ovakva politika Pi-ja~ne uprave, kao ni ve}a pija~nina za seqake nego za snabdeva~ka preduze}a nije mogla ukinuti seqa~ku pijacu u glavnom gradu Jugo-slavije.37

Uprkos svim poku{ajima ja~awa dru{tvenog dela trgovine i poqoprivrede Beograda, stanovnici glavnog grada su na pijacama za-dovoqavali bar 40% svojih potreba u vo}u i povr}u. [to zbog navike, mentaliteta, kvaliteta ili cena Beogra|ani su vrlo ~esto pazarili na pijacama, ~ak i u vreme kada je grad dobio ve}i broj modernih samo-posluga {ezdesetih godina. Uostalom, ideja da se samoposlugama poti-snu pijace nije prolazila bez velikih problema. To su me|u prvima osetili stanovnici Karaburme, gde je ukidawe pijace uz istovremeno otvarawe samoposluge izazvalo probleme u snabdevawu gra|ana, pa i sukob predstavnika lokalne samouprave sa predstavnicima Pija~ne uprave koja je ukinula pijacu. Tada{wa {tampa je pisala o nezadovoq-stvu gra|ana i doma}icama koje odlaze u druge delove grada da bi na tamo{wim pijacama nabavile zimnicu, jer su nezadovoqne mogu}no-stima koje im pruà samoposluga, bez obzira na lep izgled ovog tek

36 AB, Gradski Komitet SKS Beograd 1945–1964, kutija 401, Kako se u Beo-

gradu sprovode u ìvot uredbe o snabdevawu stanovni{tva. 37 Beogradska nedeqa, br. 93, 30. jun 1963, 4.


otvorenog objekta.38 Zna~aju pijaca i seqaka na wima morala je dopri-nositi i ~iwenica da su povr{ine pod vo}em i povr}em na imawima poqoprivrednih kombinata i zadruga beogradskog kraja obi~no izno-sile svega oko 600 hektara, a na imawima seqaka oko 12.000 hektara. Smatraju}i da je uzgajawe vo}a i povr}a za wih rizi~an posao, zbog ne-garantovanih cena, nemehanizovanosti proizvodwe, velike zavisno-sti od vremenskih (ne)prilika i promenqivih }udi trì{ta, dru-{tvene poqoprivredne organizacije su se ustezale od gajewa ve}ih koli~ina vo}a i povr}a. Iz takvog stawa nije mogla proiza}i toliko èqena dominacija dru{tvenog sektora u snabdevawu grada vo}em i povr}em, {to se na pijacama itekako videlo.

Na beogradskim pijacama skupqao se najraznovrsniji svet. Treba samo zamisliti Zeleni venac, sa oko 2.000 seqaka i 100.000 ku-paca, koliko je procewivano da kroz ovu pijacu pro|e nedeqom, pa shvatiti kakvo je to va{ari{te moralo biti. Po mnogo ~emu, one su u gradu predstavqale oaze negradskog, nebeogradskog, seoskog, patrijar-halnog i tradicionalnog. To je svet koji se druga~ije obla~io, govo-rio, razmi{qao, ìveo, poku{avao da ne bude na gubitku, ponekad i spavao na svojim proizvodima ~ekaju}i rano jutro da zauzme mesto na pijacama ili polazio na put usred no}i kako bi u gradu bio ve} u osvit zore i svojim kolicima po beogradskoj kaldrmi ili dovikiva-wem budio Beogra|ane koji su ìveli u ulicama oko pijaca. To je svet koji je nudio svoje ili tu|e proizvode, umeo da se poga|a sa beograd-skim damama, da diè i spu{ta cenu, ponekad da rasprodaje robu (po-stojala je kalkulacija po kojoj su cene ujutru visoke, a po~iwu da pada-ju posle 11 sati), odmeravao mu{terije, znao da se izmigoqi ionako neaùrnoj inspekciji, da sakrije robu, da zakida na meri, ali i da po-nekad poklawa koji kilogram ili stotinu grama vo}a i povr}a, da sklapa prijateqstva sa stalnim kupcima, da oseti kada je vreme da se roba iznese i da se dobro zaradi. To je svet koji je komunicirao svo-jim jezikom, nekad na srpskom, nekad na polusrpskom, zavisno iz kog je kraja dolazio, svet koji je umeo da nudi („Kupi, grabi, nosi, najlon ro-ba, qubi te tetka, @ika iz Lozovika“), da se hvali, da preti, da se sva-|a, da opomiwe („Lak{e bre drugare... Nema birawa, redom. Saka{, uzmi go-ne saka{, odabijaj“).39 Qudi koji su dopremali robu na pijace predstavqali su svet za sebe u Beogradu, kako po poreklu, tako i po ìvotu u gradu, odnosno na pijaci. Neka kao primer posluì Bajloni-jeva pijaca iz avgusta 1966. godine. Svake no}i na ve} zakr~ene prila-ze pijaci stizali su kamioni puni lubenica oko kojih bi se odmah oku-pqali oni koji nude radnu snagu za istovarivawe kamiona. Sledila bi

38 Gra|ani su se àlili da u samoposlugama mogu da kupuju povr}e i vo}e samo

u pakovawa od 2 i 1 kilogram, a oni su hteli da kupuju i na meru. Vrlo o{tru kritiku ukidawa pijace na Karaburmi i pona{awa Pija~ne uprave dao je predsednik mesne or-ganizacije SSRN-a Novica Sto{evi}, Beogradska nedeqa, br. 120, 5. januar 1964, 01.

39 Beogradska nedeqa, br. 206, 29. avgust 1965, 9; br. 249, 26. jun 1949, 8.


poga|awa oko cene (najpre 800 dinara, pa 600 i dve osredwe lubenice, pa 500 i jedna pove}a lubenica). Iza svake gomile lubenica, vre}e pa-prika, sanduka gro`|a ili paradajza, spavao je po neki seqak ili se-qanka ogrnuti guwem i okrenuti ka robi. Pri~a seqaka iz Starog Ba-novca svodi se na to da svake druge no}i kre}u za Beograd i da ne pam-te kad su spavali. @ale se na skupe pija~nine, tvrde da znaju da posto-ji more i da neki qudi idu na odmor, ali da do seqaka jo{ nije stigao takav obi~aj. Na pijaci krevet zamewuju slama i beton. Ako ne{to {u{ne, seqaci brzo ska~u, jer na betonu nema dubokog sna. Sliku bde-wa nad robom upotpuwuje i pojava deùrnog pozornika. Posmatra~u sa strane pijaca je u tim no}nim satima li~ila na ~ekaonicu – prqava, mra~na i prenaseqena, samo {to se umesto voza i{~ekivalo jutro. Ka-da se razdani, znao se daqi ritual. Protrqaju se o~i, na brzinu se po-pije kafa, i dok ène vade iz torbi ~iste marame da bi bile lep{e, mu{karci obilaze tezge da bi videli kako se kre}u cene. Kada se pro-da roba, sledi kupovawe onoga ~ega na selu nema (salama, kobasica, keks, bombone), tek da se ne vrate praznih ruku, i povratak ku}i.40

Me|utim osim seqaka koji su na pijaci prodavali svoje proiz-vode, Beograd je poznavao i druge grupe „qudi sa pijace“. Re~ je o maga-cionerima i prodavcima dru{tvenih preduze}a i napla}iva~ima Gradske pija~ne uprave. Za wih je vaìlo da se u svom kraju bude me|u prvima, da na poslu provode 10 do 14 sati, bez obzira na temperaturu i vreme. Re~ je o qudima koji od oko dva sata ujutru po~iwu da obavqaju posao koji zapravo niko ne vidi, kako bi prodavnice bile na vreme snabdevene i otvorene. To su qudi koji tokom no}i prenose robu iz magacina u prodavnice, klasiraju je i odre|uju cene prema kvalitetu. [tampa je u leto 1953. godine donela podatak da za dva sata kroz ruke poslovo|e i tri radnika magacina preduze}a „Prole}e“ na Kaleni} pijaci pro}e oko 300 korpi teìne od 30 do 35 kilograma. Drugi poda-tak govori da prodavac u jednoj od prodavnica na pijacama svaki dan najmawe hiqadu i po puta stavqa robu na kantar. Za prodavca „Meso-prometove“ prodavnice na Kaleni} pijaci vaìo je podatak da svaki dan mora da zamahne 2.000 puta satarom te{kom 3,3 kilograma. Kona~-no, na pijacama su i napla}iva~i pija~nih taksi u ~ijem je opisu rad-nog mesta i to da se ponekad posva|aju sa seqacima koji izbegavaju pla}awe, ali i da sre}u seqake koji mole da se sa pla}awem pija~ari-ne sa~eka dok ne prodaju robu.41

*

[ezdesetih godina 20. veka Beograd je ~inio velike napore da

potrebe svog narastaju}eg grada zadovoqi hranom industrijskog pore-kla. U takvoj situaciji seqa~ka pijaca pokazala je visok stepen vi-

40 Beogradska nedeqa, br. 258, 20. avgust 1966, 10. 41 Politika, 10. jul 1953, 07.


talnosti opstav{i kao jedno od mesta privatnosti i jedino mesto na kome su seqaci mogli legalno da direktno prodaju robu kupcima. Za dve i po posleratne decenije pijace su pre{le put od sumwi~ewa pre-ko ideja o ukidawu do prihvatawa i poku{aja vlasti da wihov rad ure-di nizom propisa. [irewe mreè pijaca u gradu pratilo je prostorno i demografsko {irewe grada, pa je umesto petnaestak pijaca koliko je imao po~etkom {este decenije, Beograd kraj sedme decenije do~ekao sa vi{e od 30 pijaca. I pored ve}eg broja propisa o higijeni i redu na pijacama, wihov rad karakterisalo je prili~no odsustvo higijene i slabo po{tovawe odluka vlasti. Najva`nija gradska pijaca bila je Kaleni} pijaca koja je zauzimala 13,7% pija~nog prostora u gradu i na kojoj je ostvarivana petina prometa beogradskih pijaca.

Slobodan Selinic

BELGRADE MARKETS IN THE 1960s

Summary In the 1960s, Belgrade put great efforts into satisfying its growing city’s

needs with food of industrial origin. In a condition such was that, a peasants’ market showed great vitality, surviving as one of the places of privacy and the only place where peasants were able to sell their products to buyers directly and legally. During two and a half of the post-war decades, markets passed a long ro-ad – from skepticism, through the ideas of cancellation, to acceptance and autho-rities’ efforts to organize their work by a number of regulations. Broadening the market network in the city infallibly followed the spatial and demographic broa-dening of the city. As a result, the number of Belgrade markets grew from about 15 at the beginning of the 1960s to more than 20 at the end of the 1970s. In spite of the great number of regulations on hygiene and order at markets, their work was characterized by lack of hygiene and weak respect of the authorities’ decisi-ons. The most important city market was Kalenic market that covered 13,7% of market space in the city and where one fifth of the Belgrade markets turnover was made.

DIMITRIJ K. BEZNJUK, docent UDC 316,75:2 (476) Beloruski dràvni univerzitet Filozofski fakultet Minsk, Belorusija

RELIGIOZNA SITUACIJA U BELORUSIJI*

Poku{aj kompleksnog opisa

Interesovawe sociologa za religioznu situaciju u Belorusiji

bez preuveli~avawa moèmo nazvati blagovremenim, neophodnim i u skladu sa formiranom savremenom kulturnom i politi~kom realno-{}u. Posledwe nalaè da se dva aspekta religioznosti u na{oj zemqi posebno opi{u i istraè. Prvo, imamo u vidu unutra{we kvalitativ-no-kvantitativne karakteristike religiozne situacije Belorusije: nivo i stepen religioznosti stanovni{tva, wihov karakter (konfe-sionalna struktura, polna struktura i socijalne karakteristike ver-skih zajednica i dr.), dinamika i sl. Kod druge osnovne karakteristi-ke odraàvaju se osobenosti religioznosti u dràvi u kontekstu op-{teevropske i op{tesvetske situacije. Osvrt na op{tu socio-kultur-nu osnovu omogu}ava istraìva~u da stekne {iri uvid u ocene i shva-tawa nekih uè postavqenih standarda i karakteristika religiozno-sti u Belorusiji. Poja{wewe ova dva aspekta daje vi{e-mawe ade-kvatnu predstavu o religioznom sadràju, a samim tim mogu}nost su-bjektu u socijalnom upravqawu (u datoj situaciji) da planira neke od svojih aktivnosti.

Moramo jo{ ista}i da su neki podaci o savremenoj religioznoj situaciji u Belorusiji, koji se nalaze u nacionalnoj nau~noj litera-turi, rezultati istraìvawa Instituta sociologije i socijalne teh-nologije NAN Belorusije (1993–1995, 1998. i 2000–2001) i Centra so-ciolo{kih i politikolo{kih istraìvawa Beloruskog dràvnog univerziteta (1994. i 1997/98). Istraìvawa su ra|ena paralelno, {to omogu}ava upore|ivawa rezultata. Dopunska panorama ~iwenica data je na osnovu (mno{tva materijala lokalnih izdawa), znawa obla-snih centara.

Ovo je poku{aj uop{tavawa nivoa religioznosti stanovni-{tva Belorusije, {to rezultira iz znawa ste~enog istraìvawem od-govora ispitanika koji veruju u Boga, {to ~ini skoro polovina ispi-tanika: 37, 5–49% 1997. godine; 47, 5% 1998. godine; 44,3% 2001. godi-ne. Broj neveruju}ih od 1994. godine do sada{weg vremena koleba se od 14 do 20%. Relativna stabilnost grupe neveruju}ih posledica je toga

* Д. К. Безнюк, Религиозная ситуация в Беларуси (Опыт комплексного описания),

Социология, Минск, No 2, 2003, 72 – 78.

Dimitrij K. Beznjuk ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 98

{to se veruju}i popuwavaju iz sredine kolebqivih (izme|u vere i neve-re) i qudi sa kvazireligioznim ube|ewima (vera ne u Boga, ve} u wego-vu depersonifikovanu su{tinu). Ova situacija potvr|uje pretpostavke o nali~ju stabilnosti broja (10 do 15%) qudi svrstanih izme|u vere i nevere.

Radi ve}e ta~nosti kategorije vere i nevere specijalisti su predloìli da urade jo{ nekoliko karakteristi~nih grupa. Ovim na-~inom ceo spektar religioznog poqa Belorusije moè biti opisan uz pomo} spomenutih grupa stanovni{tva – nosilaca specifi~nog tipa znawa. Uzmimo dve varijante.

Prva varijanta se odnosi na nali~je nosilaca religioznog zna-wa (vera u Boga) – 47,5%; kvazireligioznog (mistika, okultizam) – 8, 1; nereligioznog – 13,2; grupu kolebqivaca (neoformqen stav prema religiji) – 31,2% (svi podaci se odnose na 1998. godinu).1

U drugu varijantu ubrajamo pristalice tradicionalnih reli-gija (pravoslavqe, rimokatolicizam, neka protestantska u~ewa, islam, judaizam), strana netradicionalna verou~ewa (kri{naisti, bahaisti, zen-budisti itd.), etnokonfesionalne grupe (etni~ke zajed-nice, razdvojene od svoje matice i veroispovednih sadràja – Jevreji, Tatari – muslimani, Nemci – luterani, Poqaci – rimokatolici, ru-ski staroverci i dr.), ateisti, neveruju}i (kolebqivi) i nosioci su-jevernog znawa (oni koji ne veruju u Boga, ve} u sveprisutnu silu, ostaci neznabo{tva).2

Stepen religioznosti dopu{ta da se odredi dubina religio-znih ose}awa, odre|ivawe forme wene materijalizacije u motivaciji pona{awa i ocene qudi. îwenice potvr|uju tendenciju koja je bila opisana u zapadnim saznawima {ezdesetih godina 20. veka: rast seku-larizma ne toliko u smeru potiskivawa religije iz svesti qudi, ko-liko wene transformacije ka mutaciji tradicionalnih formi pona-{awa veruju}ih. U religioznom tkivu Belorusije mogu}e je govoriti o pojavi novog tipa religioznog ~oveka – sekularnog (partikularnog) vernika koji sebe opredequje kao vernika (skoro polovina ispitani-ka), visoko vrednuje ulogu religije u o~uvawu tradicije i kulture (vi-{e od tre}ine ispitanika), priznaje prirodne funkcije religije (vi-{e od 40% ispitanika), pri tom, ne ìvi crkvenim ìvotom. Ovo naj-boqe ilustruje pravoslavno stanovni{tvo: u crkvu redovno ide (u~e-stvuje na bogosluèwima) iz ove grupe samo 19,5%, dok uop{te ne po-se}uje crkvu 14,8%; u svetim tajnama i obredima u~estvuje 18,1%, dok ne u~estvuje 24,1%. Kod rimokatolika situacija je slede}a: stalno u~estvuje u misi 44,7%, ne u~estvuje 9,3%. Najodgovornije se prema svojim religioznim obavezama odnose protestanti: stalno odlaze na

1 См. Новикова Л. Г. „Религиозный бум“ а Беларуси: миф или реалность // Социоло-гия, 1999, Nо 2, С. 31.

2 См.: Бабосаў Я. М. Сацыядынаміка рэлігійі і рэлігійнай сітуацы і ў постсацыялі-стычнай Беларусі // Весці АН Беларусі. 1995. Но 3. С. 8.

Religiozna situacija u Belorusiji 99

slu`bu 93,6%, ne pose}uje 0,0%; u~estvuje u obredima i svetim tajnama 87,3, ne u~estvuje 3,5%. Interesantno je uporediti ove ~iwenice s ne velikom, ali tradicionalnom grupom muslimana u Belorusiji: stalno pose}uje xamiju 28,3%; ne pose}uje 5,1%; u~estvuje u obredima 33,3%; ne u~estvuje 9,1%.

Ovakvu situaciju neki analiti~ari obja{wavaju time {to pra-voslavqe wegovi sledbenici usvajaju kao ideologiju ({to umawuje zna~aj rituala), a veruju}im drugih konfesija i religija iskazuje se kao sposobno za duhovnu samorealizaciju, kao sinteza ideja i prakse. Kao duboko veruju}e sebe je smatralo 4,2% pravoslavnih, 10,2% rimo-katolika i 75% baptista. Stalno se moli 13% pravoslavnih, oko 18% rimokatolika i 85,7% protestanata.

Od op{teg broja ispitanika 12% ne dozvoqava mogu}nost is-kazivawa svoje religioznosti, pri ~emu ne odlazi u crkvu i ne u~e-stvuje u obredima. Za to vreme 79% vernika do 30 godina ìvota pri-druùju se pozitivnoj ta~ki zrewa.

Neophodno je primetiti da je zna~ajan procenat veruju}ih veo-ma slabo usvojio verska u~ewa svoje religije, ~ak im uop{te ne prida-je poseban zna~aj. U drugi Hristov dolazak veruje mawe od 25% pravo-slavnih i 38% rimokatolika, dok 90% protestanata veruje u to. Oko tre}ine hri{}ana veruje u preseqewe du{e.

Jedan od va`nih indikatora religioznosti jeste stepen moli-tvenosti, kao i ocena ~oveka i wegovo versko ube|ewe (na ovo je uka-zivao ^. Glok, predlaù}i sistem parametra izu~avawa religiozno-sti). Metodologiju ovog pristupa mogu}e je na}i u delu M. Vebera. Analiza podataka iz ove oblasti usmerena je na nekoliko aspekata.

1. Duhovno — moralna sfera. Ve}ina ispitanika nezavisno od veroispovesti uverena je u pozitivan uticaj religije na li~nost i dru{tvo. Vi{e od polovine studentske omladine smatra da religija doprinosi moralnom savr{enstvu li~nosti, pomaè u odre|ivawu smisla ìvota, a vi{e od tre}ine je uvereno da religija doprinosi o~uvawu kulture i tradicije. Za neke etni~ke grupe (na primer, Po-qake) religija se javqa kao vaàn faktor kulturne samoidentifika-cije.

2. Me|ureligijski odnosi. Ovde postoje dva osnovna problema: verska tolerancija i fobije. Visok stepen verske tolerancije u Belo-rusiji predstavqa vaàn deo dostojanstva na{eg naroda; ovo saznawe je zna~ajno i za istraìva~e i politi~are da bi sagledali uzroke tole-rancije i okolnosti koje mogu uticati na naru{avawe ovog stawa. Prema istraìvawima s kraja 1990. godine u Belorusiji su najve}u uzajamnu simpatiju ispoqavali pravoslavni i rimokatolici, pri ~e-mu pozitivniji odnos prema pravoslavnima imaju rimokatolici (87,4% prema 61%). Kod pravoslavnih je posle pore|ewa sa rimokatolicima, odnos prema veri po ro|ewu ve}i – 23,9 i 10,7%, dok protestanti i mu-slimani prema obe ove hri{}anske crkve imaju jednak stav. Za musli-


mane je karakteristi~an ujedna~en odnos prema drugim konfesijama, odnosno odsustvo bilo kakvog znawa o wima. Kod pravoslavnih je nivo informisanosti o drugim konfesijama veoma nizak, {to je skoro u potpunosti povezano sa socijalno-demografskim karakteristikama. Pravoslavni i rimokatolici se ~e{}e negativno odnose prema bap-tizmu i skoro isto prema islamu i unijatstvu. Najve}u netrpeqivost prema inovercima pokazuju protestanti, mnogo vi{e u odnosu na osta-le veruju}e Beloruse i skoro se potpuno negativno odnose prema svim konfesijama, osim sopstvenoj. Najve}u versku toleranciju iskazuju pri-padnici islama. Nivo verske tolerancije ve}ine stanovni{tva, tj. pra-voslavnih i rimokatolika, veoma je visok i skoro istovetan, mada je kod rimokatolika ne{to mawi nego kod pravoslavnih kada je u pitawu islam, a isto tako i prema nekim protestantskim denominacijama.3

Sa problemom tolerancije povezano je i izu~avawe stawa u dru{tvu o pitawu tobo`wih i realnih opasnosti. Ovakvim strahovi-ma doprinosi uverenost da dràvne vlasti ne postupaju isto prema razli~itim konfesijama (tako misli 15,5% pravoslavnih, 30,7 %ri-mokatolika i 64% protestanata). Konfesionalne mawine strahuju od toga da pravoslavna crkva pretenduje na status dràvne. Stare, tradi-cionalne konfesije odnose se sa oprezom, a nekada i neprijateqski prema novim (netradicionalnim) grupama. Neki svetski stru~waci i istraìva~i tradicionalnih konfesija prebacuju dràvnim organi-ma nepa`wu kada su u pitawu neo-kultovi i popustqivost prema wi-hovoj destruktivnoj delatnosti. Ovi istraìva~i savetuju oprez, a kao argumente navode to {to se ogromna ve}ina protestantskih kon-fesija i netradicionalnih religija finansira iz inostranstva, dok su mnoge neoprotestantske zajednice samo filijale inostranih misi-ja. Istovremeno, neke vo|e kultova nisu ~ak ni gra|ani Belorusije (rimokatoli~kih poqskih sve{tenika sa ovakvim statusom je polovi-na, a jevrejskih rabina pribli`no 100%).

3. Socijalno — politi~ka sfera (data za 1999). Spremnost da u~estvuje u nedozvoqenim demonstracijama izrazilo je 8,6% rimoka-tolika i 4,1% pravoslavnih; u {trajku 13,6% i 7,1%, protesnim mi-tinzima 13,6% i 9,8%. Podr{ku predsedniku dràve dalo bi 49,9% pravoslavnih i 27,2% rimokatolika. Za vreme predsedni~kih izbora protiv svih kandidata izjasnilo se 28,2% protestanata, 27,2% rimo-katolika i 23,8% pravoslavnih. Pojedini istraìva~i zakqu~uju da se rimokatolici mnogo negativnije odnose prema mnogim ekonomskim i politi~kim doga|ajima u beloruskom dru{tvu, strukturama vlasti, te aktivno podràvaju opoziciju.4 Od ukupnog broja ispitanika (1998–2000) 22% je uvereno u neophodnost postojawa dràvne religije u Be-

3 См.: Гурко А. В. Конфессиональная ситуация в Республике Беларусь: этнический и исторический аспекты. Мн., 2001. С. 74 – 75.

4 Государственно-конфессионалъные отношения в Республике Беларусь: материа-лы заседания „круглого стола“, Мн., 1999. С. 55 – 56.


lorusiji, dok je 45% protiv. Da je vrlina, ako je glava dràve crkven ~ovek, smatra 11,4% ispitanika, 43,7% odnosi se prema ovoj ~iweni-ci negativno, a 44,9% smatra da nema neki zna~aj. Prema mi{qewu 28% ispitanih na poloàju {efa dràve treba da se nalazi veruju}i ~ovek, a 57% smatra da religioznost {efa dràve nije obavezna. Pre-ma u~e{}u crkve u politi~kom ìvotu stanovni{tvo se u ve}ini odnosi negativno: politi~ku propoved u crkvi prihvata 10%, a protiv je 62,2%.

Karakter religioznosti stanovni{tva Belorusije opisuje se nizom pokazateqa, pre svega, daje se slika konfesionalnog {arenila u zemqi. U ove indikatore ubrajaju se i osobenosti ispoqavawa reli-gioznog ìvota stanovni{tva u zavisnosti od nacionalnih, regional-nih i istorijskih faktora.

Po~etkom 2002. u Belorusiji je registrovano 26 konfesija (ovaj broj nije se mewao u posledwih {est godina). Apsolutna ve}ina vernika (iz bilo koje konfesije) ispoveda veru oformqenu u institu-cionalnim shemama. Prema uop{tenim podacima pravoslavnoj veroi-spovesti pripada oko 80% vernika, rimokatoli~koj (ukqu~uju}i i gr-ko-katolike i rimokatolike latinskog obreda) 10–15%, a protestant-skoj (ukqu~uju}i „hri{}ane u celom“) – 2, 5%. Ostalim veroispove-stima – oko 4% (ukqu~uju}i 0,3% Jevreja i 0,1 – 0,3% muslimana).

Grupa druge veroispovesti je krajwe {arolika, ali ju je mogu}e podeliti na dve grupe: tradicionalne u na{oj dràvi (Jevreji, musli-mani), i nova (netradicionalna) religiozna i pseudoreligiozna u~e-wa i kultove, ~iji je broj u 1998. godini iznosio 0,53% od op{teg bro-ja religioznih organizacija u Belorusiji.

Nove religije karakteri{e postojawe odre|enog broja tzv. to-talitarnih (destruktivnih) sekti (sa oko 600 pripadnika, wihova broj-nost govori da su skoro bezna~ajni). Ekspertski savet pri Dràvnom (GAS) – komitetu za pitawe religije i nacionalnosti pri Savetu mi-nistara Republike Belorusije, u destruktivne kultove (sekte) ubraja: Veliko belo bratstvo, Bogorodi~ni centar, Crkvu u~enika Isusa Hri-sta, Porodicu (Deca Boga), Unifikacionu crkvu (munisti), Crkvu po-sledweg zaveta (visarionovci), Aum [inrikjo, Sajentolo{ku crkvu, Ahmadia, Ligu duhovnog vaskrsewa, Sanatana Darma, sataniste, Dru-{tvo jedinstva duhovnih struktura Vaskrsewe i Dru{tvo vedske kultu-re Huaranga. Registracija je odbijena organizacijama religioznog i pseudoreligioznog tipa, poput „Centra mira [ri înmoja“, Vaseqen-ski duhovni univerzitet Brahma Kumaris, Sahaxa Joga, Beloruski cen-tar misije [ri Ram ândra, Satja Sai, „Univerzalna energija i ~o-vek“, „Humanost“ (pokret Metra Danga), Dru{tvo ujediwewa Beloru-ski centar humana zemqa Reiki, Dru{tveno jedinstvo Me|unarodni fond ’Duhovno vaskrsewe’ (sledbenici u~ewa Agni Joge), Dru{tveno ujediwewe Institut duhovnih istina i nekim drugim (svega 14).5

5 См.: Скугаревская Е., Скугаревский О. Деструкивные культы: женщина, семья,

фактор риска // Женщина. Образование. Демократия. Мн., 2001. С. 410 – 411.


Da bismo shvatili karakter religioznosti neophodno je ukaza-ti na wene najzna~ajnije osobenosti:

1. U teritorijalnom pogledu religiznost u Belorusiji ima preciznu granicu. Stanovni{tvo zapadnih oblasti je religioznije (vernika je oko 75% od broja ispitanih) od onog na istoku. U rejonima koji se grani~e sa Poqskom, religija u svakodnevnom ìvotu stanov-ni{tva ima za ~etvrtinu ve}u ulogu nego u isto~nim oblastima. U uticaju na sudbinu ~oveka u zapadnim regionima Belorusije religija za 2 – 3 puta ima zna~ajniju ulogu nego {to pokazuje stanovni{tvo u wenim isto~nim rejonima.6

2. Prema nacionalnom sastavu kod vernika najva`nijih konfe-sija (pravoslavqe, rimokatolicizam, protestantizam) preovla|uju Belorusi (83,3%; 56,4% i 73,8%). Kod rimokatolika se pojavquje et-ni~ko-konfesionalna grupa Poqaka (vi{e od 40%).

3. Socijalno- demografske karakeristike vernika mogu}e je svesti na ovaj opis: ...pravoslavne i rimokatoli~ke vernike ~ine u ve-}ini ène, lica sredweg i starijeg uzrasta (starosti 45 godina). Obe grupe su veoma siroma{ne u materijalnom smislu. Rimokatolici svoje dohotke dopuwuju najamnim radom, a pravoslavni primaju pomo} od srodnika. Nasuprot tome, protestante ~ine starija deca i lica eko-nomski aktivnog uzrasta, sa visokim nivoom obrazovawa i boqeg ma-terijalnog stawa.7 Kao veruju}e sebe smatra vi{e od 30% ispitanika uzrasta do 30 godina; 28,5% uzrasta od 39 do 49 godina; oko 40% uzra-sta od 50 do 60 godina: 65,3% starijih od 65 godina, a broj èna me|u vernicima prema{uje dva puta vi{e broj mu{karaca (dato za avgust – septembar 1998). Primetan je rast religioznosti studentske omladi-ne. Krajem 1990-ih sebe je smatralo religioznim 44,6% studenata, a isto toliko je kolebqivih (na Grodenskom dràvnom univerzitetu veruju}im sebe smatra 63,3% studenata).

4. Kulturno sebe identifikuje sa pravoslavqem (nezavisno od vere) vi{e od 60% stanovnika Belorusije, a svaki peti ne identifi-kuje sebe ni sa jednom konfesijom (13% svih ispitanika smatra sebe ube|enim ateistima).

5. U religiznoj karti Belorusije postoji, u neznatnom stepenu, tzv. pojava ~udnih elemenata – ~udnih tradicionalnim kulturnim po-zicajama naroda. Ovo se odnosi pre svega na neke nove religije (naro-~ito isto~wa~kih kultova i neoprotestantskih sinkreti~kih u~ewa). I pored sve na{e tolerantnosti, neophodno je jasno predstaviti re-alne pojave ugroàvawa istorijski formirane duhovne i moralne tradicije i ne dozvoliti da beloruski etnos i{~ezne kao samobitan i samostalan (samodovoqan) subjekt svetske istorije.

6 Авсиевич М. Т., Земляков Л. Е., Савостенок П. Н. Религия в условиях социалъных

перемен в Беларуси. Мн., 1999. С. 16. 7 Гурко А. В., Указ. соч. С. 76.


6. Dinamika religioznosti je jo{ jedan vaàn pokazateq reli-giozne situacije. Svi su istraìva~i, bez razlike, u drugoj polovini 1980-ih godina konstatovali sna`nu aktivizaciju religioznog ìvo-ta u Belorusiji, ~emu je doprinelo slabqewe, a zatim i slom ideolo-{kog monopola u SSSR. Zabeleèni su porast vernika (1989 – 22%, 1998 – 37,5%) i smawewe neveruju}ih i ateista (1989 – 65%, u 1998 – 25,4%), rast broja konfesija (od osam u 1986. na 26 u 1997. godini). Po-red toga, prime}uje se uzajamno sadejstvo religioznih institucija sa dràvnim organima i svetskim organizacijama. Raste i broj slu`beno registrovanih religioznih organizacija i institucija: u 1992. godini bilo ih je 1340, u 1999. godini 2427, u 2001. godini 2664, u 2002. godini 2774 (u ovoj dinamici neophodno je obratiti pa`wu na promenu broja organizacija registrovanih na godinu dana i na wihovu konfesional-nu pripadnost).

U periodu 1991 – 2001. prose~an broj registrovanih organiza-cija na godinu dana kolebao se izme|u 140 i 160. Vrhunac je dostignut 1992. kada su formirane 252 parohije, a minimum je zabeleèn 1997 – mawe od 100. Najve}i porast broja religioznih op{tina dogodio se u Minsku i minskoj oblasti, dok je u zapadnoj Belorusiji bio bezna~a-jan, {to je povezano sa o~uvawem religioznih organizacija u prethod-nim decenijama.8

Konfesionalna pripadnost novoformiranih op{tina (spomi-wemo samo neke konfesije po stawu od 1. januara 1999. i 2002): pravo-slavni (1081, 1224); rimokatolici (339, 482), unijati (13, 14); staroo-brednici (36, 35); pedesetnici (414, 491); baptisti iz Saveza EHB (233, 270); baptisti iz Saveta crkava EHB (31, 29); hri{}ani punog Jevan|e-qa (47, 58); Novoapostolska crkva (20, 20); Jevreji tradicionalni i progresivni (21,27); bahaisti (5, 6); mormoni (3, 3) i Hare Kri{na (7, 7). Kako se vidi prose~ni nivo razvoja pravoslavnih parohija je 44,5%; protestanata 36,4% i rimokatolika 16,4%. Najdinami~nije se razvijaju protestantske parohije (sa izuzetkom pedesetnika).

Dolazimo do pitawa o sadrìni otaxbinske religiozne slike i wenim osobinama, strukturi, osobenostima, dinamici itd.

Naro~itu pa`wu posveti}emo osnovnim karakteristikama koje omogu}avaju oboga}ivawa spektra ocena religiozne situacije u Belorusiji. Ovome treba pridodati: tendencije na svetskom religi-oznom poqu; va`nost religioznog faktora Belorusije u uslovima globalizacije (svetski sistem transformacije) i kulturne tradici-je Belorusije u kontekstu evropskog kontinenta i op{teevropske kulture. Oboje }emo predstaviti samo u osnovim crtama.

1. Prema prognozama eksperata u nastupaju}im decenijama (do 2025) broj pripadnika uve}a}e hri{}anstvo (u tom kontekstu treba uzeti u obzir aktivan misionarski rad neoprotestantske veroispove-

8 См.: Посткоммунистическая Беларусъ в процессе религиозных трансформаций. Мн., 2002. С. 7.


sti), islam (pre svega na osnovu velikog nataliteta svojih sledbenika) i korpus novih religija (zbog daqe liberalizacije pogleda na svet i krize tradicionalnih crkava). Pove}a}e uticaj i hinduizam. Klasi~ni (tradicionalni) protestantizam zadrà}e pozicije. U tom smislu re-ligiozna situacija u Belorusiji moè doìveti promene prema prog-nozama, a {to je vidqivo i sada kao karakeristika za Belorusiju (ovde moè biti re~i i o specifi~nostima postsovjetskog dru{tva) ili kao proces vaspitnog rada sa stanovni{tvom: imamo u vidu rast broja prote-stantskih i neoprotestantskih parohija i tendenciju {irewa novih kul-tova sa ideologijama apsolutno netradicionalnim u na{oj kulturi.

2. Proces globalizacije, koji je postao sastavni deo savremene istorije, otvara pitawe uloge i vrednosti religiozne tradicije, ne za li~nost, ve} za etnos u o~uvawu kulture i naroda. Principijelno de-mokratsko insistirawe na jedinstvu potrebno je sagledati kroz ve-kovno ustrojstvo ìvota (pre svega, vrednosno-normativno) datog na-roda, treba uzeti u obzir zna~aj religioznih sistema u procesima we-govog formirawa, samoobnavqawa i razvoja ({to produkuje sna`ne, neprijatne kritike zbog nedavnih izmena Zakona o slobodi veroispo-vesti i religioznih organizacija). Inkorporirana u sve modele demo-kratskog postindustrijskog razvoja globalizacija nagove{tava ne samo politi~ku i ekonomsku unifikaciju ({to je samo po sebi sumwivo), ne-go i duhovnu, a poznato je da }e se socijalne grupe Zapada i Istoka, ako i savladaju spoqne sukobe, su{tinski razlikovati po unutra{wim.9

3. Konfesionalna struktura Belorusije sledi, prema standardi-ma evropskog nasle|a, dvojni model: prvi – dominiraju}e hri{}anstvo (s dinami~nim neoprotestantskim elementom) i drugi – {iroki spektar stranih konfesija (s mawim brojem pristalica netradicionalnih reli-gija). Stepen religioznosti stanovni{tva, wegova crkvenost, tako|e pri-bliàva Belorusiju Evropi. Stawe potvr|uje da principi otaxbinskog zakonodavstva o slobodi savesti prakti~no ne odstupaju od evropskih.

4. Iskustva s kraja 20. i po~etka 21. veka dozvoqavaju razmatra-we o tome da religiozni interesi malih naroda u dràvama koje ispo-qavaju antizapadnu poziciju mogu dati povod mo}nim dràvama da is-konstrui{u humanitarnu intervenciju, prekrajawe sveta prema vla-stitim interesima, a sve pod izgovorom za{tite ugroènih. U tom slu~aju javqa se problem o~uvawa me|ukonfesionalnog mira u Belo-rusiji i razra|ivawa osnova integri{u}e ideologije.

Analiziraju}i specifi~nosti otaxbinske religiozne slike moèmo konstatovati da je Belorusija deo savremenih svetskih i evropskih religioznih procesa, a kod analiti~ara iz nauke i politi-ke javqa se kao jo{ jedan instrument za prognozirawa i konstrukcije budu}nosti.

9 Данилов А. Н. Переходное общество: Проблемы системной трансформации. Мн.,

1997. С. 140 – 141.

TAMARA SPASOJEVI], diplomirani istori~ar Beograd, Bulevar JNA 162 UDC 94 (100)"1939/1945":050,488 ISTORIJA 20. VEKA

SLIKA DRUGOG SVETSKOG RATA

U ÂSOPISU„ISTORIJA 20. VEKA“

APSTRAKT: Rad prati razli~ite aspekte Drugog svetskog rata kroz ~asopis „Istorija 20. veka“ u periodu od 1983. do 2001. Osnovni izvor je ~asopis „Istorija 20. veka“, a kori-{}ena je i relevantna literatura. U metodolo{kom smislu primewena je komparativna i kvantitativna analiza sadr-àja. Naro~ita pa`wa je posve}ena radovima koji su tipi~ni za odre|en vremenski period.

âsopis Istorija 20. veka izdaje Institut za savremenu isto-riju. Po~eo je da izlazi 1983. godine, periodi~no, dva puta godi{we. Osnovna tematika prati poqe interesovawa Instituta, noviju isto-riju, odnosno istoriju 20. veka. âsopis sam na{la u Narodnoj bibli-oteci i u biblioteci katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu. Narodna biblioteka ne poseduje brojeve za 1989, 1991. i 1992. godinu, a posledwi broj koji poseduje je za 1999. godinu. U biblioteci katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu mogu se na}i svi brojevi od 1983. do 2001. godine. âsopis izlazi i danas. Inicijativu za pokretawe ~asopisa dao je Branislav Gligorije-vi} 1978. godine, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava prvi broj je iza{ao tek posle pet godina. U periodu koji ovde obra|ujemo, 1983–2001. godina iza{lo je 29 svesaka: 20 brojeva i 9 dvobroja. âsopis je ta-da objavqivan na latinici, jer je izlazio za celu tada{wu Jugoslaviju. Stalne rubrike u ~asopisu su: Rasprave i ~lanci, Prilozi, Osvrti i Prikazi; a povremene: Dokumenti, Svedo~anstva, Istorio-grafija, Hronologija, Kritike i polemike i dr. âsopis je okupio veliki broj istori~ara i nau~nih radnika iz drugih oblasti. Objavqivani su i radovi stranih autora, ali wi-hov broj nije veliki. ^lanci u ~asopisu bave se uglavnom periodom od stvarawa Ju-goslavije pa do 90-ih godina 20. veka. Pa`wa autora uglavnom je usme-rena na me|uratni period i Drugi svetski rat, naro~ito 80-ih i po-~etkom 90-ih godina. U tom periodu moèmo, bez dubqe analize, da vi-dimo da se u vezi sa Drugim svetskim ratom autori najvi{e interesuju za NOR. Tokom 90-ih godina pogledi i prilazi NOR-u se mewaju. Za to je pre svega zaslu`na nova generacija istori~ara, ~iji je doprinos

Tamara Spasojevi} ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 106

razvoju istorijske nauke veliki. Napredak je o~igledan, ali se kod ne-kih autora moè zapaziti nova krajnost, potpuno omalovaàvawe NOB-a. Krajem 90-ih i po~etkom 2000. godine u ~asopisu su primetne teme koje se odnose na savremena doga|awa. Milan Vesovi}, glavni i odgovorni urednik od 1995. do 1999. godine, pi{e da u ~asopisu nije bilo otvorene cenzure, ali se sa si-gurno{}u moè re}i da je bilo pre}utkivawa i da su neke teme dugo vremena ostale netaknute.1 Tabu tema je bilo mnogo. Istori~ari su ih ve{to zaobilazili bave}i se poznatim ~iwenicama ili temama koje nisu predstavqale opasnost po nedodirqivu tradiciju. Od Ure|iva~-kog odbora nije bilo cenzure, ali se pouzdano znalo {ta se sme, a {ta ne sme pisati. Postojala je neka vrsta samocenzure, samo ne znamo da li je ona bila svesna ili nesvesna. Ipak, i pored nedostataka ~asopis je imao veliku ulogu u raz-voju istorijske nauke. Od osnivawa pa do danas negovao je kriti~ki duh, koji je osnov za razvoj svake nauke. To je jedna od najzna~ajnijih karak-teristika ovog ~asopisa koji nesumwivo poseduje visok nau~ni nivo.

Drugi svetski rat u tri slike

Da bismo pokazali kako se predstava o Drugom svetskom ratu mewala tokom ovih godina, podelili smo je u tri slike. Prva slika obuhvata period od 1983. do 1991, druga od 1992. do 1997, a tre}a od 1998. do 2001. godine. Svaka od ovih slika ~ini celinu i jasno se mogu uvideti razlike izme|u wih. U okviru ovih slika obra|ene su posebne teme, koje sam smatrala kqu~nim kada se govori o Drugom svetskom ratu. Te teme su: NOB i revolucija, ravnogorski pokret, genocid nad Srbima u NDH, li~nost Josipa Broza i Draè Mihailovi}a. U prvoj slici dominiraju teme iz NOR-a. To se mewa po~etkom rata u biv{oj Jugoslaviji, kada su ~esti ~lanci o stradawu Srba u Drugom svetskom ratu u NDH. Me|utim, jo{ nema pomena o ravnogor-skom pokretu, niti o Draì Mihailovi}u, osim u negativnom kontek-stu. U ovoj slici kao jedan od druga~ijih radova moèmo izdvojiti ~lanak Koste Nikoli}a, objavqen u broju za 1991. godinu.2 U drugoj slici pokre}u se tabu teme i pojavquje se ve}i broj no-vih istori~ara, koji poku{avaju da na nov na~in sagledavaju pro{lost. Osim toga, 1993. godine objavqen je ~lanak Branka Petranovi}a, koji se bavi pojmom izdaje u Jugoslaviji.3 Od tada postoji sve ve}i broj radova

1 M. Vesovi}, Petnaest godina ~asopisa „Istorija 20. veka“ 1983–1997, „Istorija 20. ve-

ka“, 2/1997, 211–219. 2 K. Nikoli}, Prilog prou~avanju karaktera ustanka u Srbiji 1941, „Istorija 20. veka“, 1–

2/1991, 91–125. 3 B. Petranovi}, Pojam izdaje u Jugoslaviji – izme|u proizvoljnosti, realizacije i nau~ne

analize, „Istorija 20. veka“, 1–2/1993, 207–215.

Slika Drugog svetskog rata u ~asopisu Istorija 20. veka 107

koji na nov na~in pristupaju sukobima suprotstavqenih pokreta u Dru-gom svetskom ratu. U tre}oj slici dolazi do zati{ja. Broj radova koji se bave Drugim svetskim ratom znatno se smawio u odnosu na drugu sliku. Ove tri slike se mawe ili vi{e poklapaju sa dru{tvenim i po-liti~kim doga|awima, {to nas navodi na zakqu~ak da ta doga|awa ne-minovno uti~u na radove istori~ara. Prva slika je vreme kada je vaì-la parola „I posle Tita – Tito“; druga vreme najve}e mo}i novog vo|e – Slobodana Milo{evi}a; tre}a kada ta mo} slabi i kada na politi~ku scenu stupaju novi qudi. Interesantno }e biti videti kako }e kroz ko-ju godinu izgledati ~etvrta slika, jer u na{oj zemqi jo{ uvek ne posto-ji prosta promena vlasti, ona neminovno sobom nosi ne{to vi{e.

Prva slika — „I posle Tita — Tito“

U okviru prvih devet godina rada, kroz ~asopis je pro{ao ve-liki broj autora, a wih tridesetak se bavilo Drugim svetskim ratom. Ve}ina autora bila je sa prostora SFRJ, ali se mogu na}i i radovi stranih autora. Moèmo izdvojiti neka imena: Nikola Popovi}, Branko Petranovi}, Milan Koqanin, Slobodan Milo{evi}, Petar Ka~avenda, Venceslav Gli{i}, Branislav Gligorijevi}, a jedno novo ime u istorijskoj nauci je Kosta Nikoli}. U ovom periodu objavqen je i rad jednog stranog autora, kineskog istori~ara Ma Sipua. U periodu od 1983. do 1992. godine u ~asopisu je objavqeno 44 rasprave, 4 polemike, 19 priloga, 28 osvrta, 12 dokumenata, 87 prikaza i 4 rubrike informacije o novim kwigama. U ovim rubrikama moè-mo na}i radove posve}ene Drugom svetskom ratu. Wihov broj~ani od-nos prema radovima koji se bave drugim temama prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1 Broj ~asopisa Ukupan broj ra-

dova u ~asopisu Broj radova o Dru-gom svetskom ratu

%

1/1983. 18 6 33,33 2/1983. 13 5 38,46 1–2/1984. 22 8 27,27 1/1985. 15 5 33,33 2/1985. 14 4 28,57 1–2/1986. 17 7 41,17 1/1987. 16 5 31,25 2/1987. 14 4 30,78 1–2/1988. 15 3 20,00 1–2/1989. 20 3 15,00 1–2/1990. 23 4 17,39 1–2/1991. 31 15 46,87

Ukupno 218 69 31,65


Od ukupno 218 radova 69 se bavi Drugom svetskim ratom, odno-sno 31,65%. Do 1988. godine procenat takvih radova ve}i je od onih posle te godine. To svakako ne moèmo re}i za 1991. godinu, gde je ve-liki broj radova o Drugom svetskom ratu uslovqen posve}ivawu tog broja 50-godi{wici po~etka rata u Jugoslaviji. Po{to je najvi{e pa`we posve}eno suprotstavqenim pokreti-ma na teritoriji Jugoslavije u daqoj analizi bavi}emo se pre svega takvim radovima i wihovim me|usobnim odnosom. Kao prvo potrebno je analizirati teme koje su u tim radovima obra|ivane. Prilikom to-ga kori{}eni su brojni citati, ali da bi se stekla prava slika oni su bili neophodni. Me|u naj~e{}im temama o Drugom svetskom ratu 80-tih godina dominiraju teme o razli~itim aspektima NOR-a, o KPJ, revoluciji, kao i o delatnosti Josipa Broza. Po~etak sukoba u dràvi dovodi do ve}eg interesovawa za stradawe Srba u NDH, {to je godinama bila zabrawena tema. Srbi su bili osu|eni da o tim stradawima }ute radi o~uvawa „bratstva i jedinstva“, a osim toga bili su optere}eni bre-menom „velike izdaje“ od strane svog kraqa i wegovog ministra voj-nog Draè Mihailovi}a. Pitawe genocida nad Srbima pokrenuo je Branko Petranovi} u prikazu dela Radomira Bulatovi}a o stradawu u Jasenovcu u broju za 1990. godinu.4 Me|utim, jo{ nema nekih ozbiqni-jih poku{aja rasvetqavawa odnosa partizanskog i ravnogorskog po-kreta. U tabeli 2 prikazan je odnos nekih tema koje se odnose na Dru-gi svetski rat.

Tabela 2 Broj ~asopisa NOR i KPJ

u vreme rata êtni~ki

pokret Genocid nad

Srbima u NDH Josip Broz

1/1983. - - - 3 2/1983. 3 - - - 1–2/1984. 3 - - 2 1/1985. 2 - - 1 2/1985. 6 - 1 - 1–2/1986. 5 - - - 1/1987. 3 - - 2 2/1987. 4 1 - - 1–2/1988. 5 - - - 1–2/1989. 3 - - - 1–2/1990. 1 - 3 - 1–2/1991. 11 - 4 -

Ukupno 46 1 8 8

4 B. Petranovi}: R. Bulatovi}, Koncentracioni logor Jasenovac s posebnim osvrtom na

Donju Gradinu (istorijska-sociolo{ko i antropolo{ka studija), „Istorija 20. veka“, 1–2/1991, 213–218.


Od ukupno 63 rada, najve}i broj posve}en je NOR-u i KPJ u vre-me Drugog svetskog rata 46, (73,01%); o ~etnicima i to o ~etnicima u Hrvatskoj govori 1 ~lanak (1,59%); o stradawu Srba u NDH 8 (12,7%); o delatnosti Josipa Broza 8 (12,7%); Draì Mihailovi}u nije posve-}en nijedan rad. Posle prvog broja za 1987. godinu nema vi{e radova o Josipu Brozu.

Iz tabele vidimo za koje su teme autori zainteresovani, ali da bismo sveobuhvatnije razmotrili ovu temu potrebno je istraìti na koji na~in se pri{lo problematici Drugog svetskog rata. Iz tog raz-loga odabrani su radovi koji predstavqaju primer kako se prilazilo pojedinim temama vezanim za Drugi svetski rat u na{oj zemqi. Na osnovu takve analize mo}i }emo videti i kako su autori u tom vreme-nu pre}utkivali tabu teme. Pra}en je i hronolo{ki red izlaèwa ra-dova, da bi se mogao pratiti razvoj istorijske nauke.

O NOB i revoluciji Pristup NOB-u i revoluciji je uglavnom afirmativan. Sve {to se doti~e ove teme prikazuje se na pozitivan na~in, bez bilo kakve kri-tike, naro~ito do po~etka 90-ih godina. Po{to je kori{}en veliki broj citata, moèmo zapaziti ~ak i sli~nost re~enica koje autori koriste. Kineski istori~ar Ma Sipu pi{e: „U ratnom vihoru rodila se Narodnooslobodila~ka vojska, pove}avala se slobodna teritorija i po~ela se osnivati narodna vlast. Takav razvoj doga|aja u Jugoslaviji privukao je pa`wu svetske javnosti. Kineski narod je hvalio borbu ju-goslovenskih naroda, koja je sluìla za primer drugim narodima.“5 Pozitivan odnos kineske {tampe prema NOB-u i revoluciji Ma Sipu obja{wava sli~no{}u situacije u Kini i Jugoslaviji. Kao i ve}ina na{ih autora, on ima samo re~i hvale za NOB i revoluciju. Osnovni izvor koji Ma Sipu koristi je kineska {tampa i to pre svega dnevni listovi „Sinhua @ibao“ i „Xefan @ibao“.

Neki na{i autori poku{avaju da dokaù kako KPJ nije delo-vala po direktivama SSSR u podizawu ustanka. '„To {to je KPJ, kao sekcija Kominterne, otpo~ela oruànu borbu posle napada Nemaca na SSSR i poziva Kominterne da se i KPJ pridruì borbi sovjetskih naroda, nikako ne zna~i ni sluganstvo, ni satelitstvo, nego realnu procenu doga|aja u datom trenutku. Pozvati svoje ~lanstvo i narode na borbu protiv okupatora u trenutku kada je on bio na vrhuncu mo}i, a wegove trupe trijumfalno {etale po Evropi, zna~ilo bi ne samo avanturu nego i zlo~in prema svom ~lanstvu i prema narodu.“6

5 M. Sipu, Kineska progresivna {tampa o narodnooslobodila~koj borbi i revoluciji u Ju-

goslaviji, „Istorija 20. veka“, 2/1983, 39. Rad govori o tome kako je kineska {tampa izve-{tavala o NOB i revoluciji u Jugoslaviji.

6 D. @ivkovi}, KPJ i pitanje vlasti u revoluciji sa posebnim osvrtom na odluke u Jajcu, „Istorija 20. veka“, 1–2/1984, 9.


Du{an @ivkovi} u svom radu veli~a i delatnost KPJ u ratu. „Prvo, smatramo da je istorijska zasluga KPJ {to je nasuprot svim na-cionalistima i ostalim neprijateqima Jugoslavije, koji su pored oku-patora u mnogome doprineli razbijawu Jugoslavije kao zajedni~ke dr-àve – istakla lozinku: borba svih naroda Jugoslavije protiv okupato-ra i borba za kontinuitet Jugoslavije u novim uslovima i na novim osno-vama. Upravo ta misao bila je jedina alternativa za uspe{no organizo-vawe borbe protiv okupatora za nacionalno i socijalno oslobo|ewe.“7 Du{an @ivkovi}, kao izvore, koristi pre svega razne odluke i izve{taje KPJ (akt o podizawu ustanka, izve{taje pojedinih NOO, prepiske Tita i êr~ila). Du{an Miqani} se bavi pre svega pre}utkivawem, ocewuju}i da: „Glorifikovawe, uqep{avawe i zata{kavawe proma{aja bilo ka-kvo i bilo koga ne doprinosi ugledu NOR-a i revolucije, vrijednosti wihove ratne vje{tine ni ugledu wenih stvaralaca.“8 „Dug je genera-cija koje su vodile jedan pravedan i progresivan rat kao i wihovih sqedbenika, da mla|im nara{tajima daju puno istinito vi|ewe i onih tamnih i tragi~nih strana doga|aja i pona{awa u redovima svih naro-da i narodnosti.“9 Autor pre svega misli na pre}utkivawe zlo~ina u NDH. Zlo-~ini koje su po~inile snage kontrarevolucije, po autoru, nisu dovoq-no iskazani, ali iako smatra da glorifikovawe NOR-a ne doprinosi wegovom ugledu, on se ne bavi pitawem nekih pogre{aka koje su u~i-nili wegovi pripadnici. U svom radu koristi uglavnom objavqenu li-teraturu. U slede}im godinama pogledi na NOR i revoluciju nisu se bit-nije izmenili. Jo{ uvek vlada mi{qewe o nepogre{ivosti qudi koji su vodili NOR i revoluciju. I ako postoje, zamerke su vrlo blage i pa`qivo izre~ene, uglavnom vezane za nejednako u~e{}e pojedinih na-roda u borbi. „Rukovodstvo NOR-a se trudilo da se oslobodila~ka bor-ba razvija {to ravnomernije, pa je u tu svrhu upu}ivalo delegate u sve krajeve Jugoslavije. Me|utim, najraspoloèniji za borbu je bio srpski narod, naro~ito u krajevima gde je bio ugroèn od usta{kog genocida i gde su spontano po~ele borbe po~etkom juna 1941, na primer u Her-cegovini.“10 Na drugom mestu se kaè: „Ustanak 1941. godine pripisan je svakom narodu Jugoslavije, iako objektivno nije postojao.“11

7 Isto, 22. 8 D. Miljani}, Za vi{i stepen nau~ne obrade NOR-a i revolucije u Jugoslaviji (povodom

nau~nog skupa „Strategijska prekretnica na jugoslovenskom rati{tu – ratna 1943. godina), „Istorija 20. veka“, 1/1985, 187.

9 Isto, 180. 10 V. ûbrilovi}, Osnovni tokovi i razvitak socijalisti~ke revolucije u Jugoslaviji od 1937.

do 1987. i njeno rukovodstvo, „Istorija 20. veka“, 1–2/1988, 138. V. ûbrilovi} smatra da se u ranijim godinama afirmativno pisalo o KPJ, ali da se sada ide u drugu krajnost i obezvre|uje sve {to je u vezi sa NOB-om i revolucijom.

11 N. B. Popovi}, Socijalna revolucija ili oslobodila~ki rat, „Istorija 20. veka“, 1–2/1991, 144.


Doprinos pojedinih naroda NOB-u vi{e nije pre}utkivan, ali nije se puno toga izmenilo u pogledu na ravnogorski pokret. Pomak po pitawu da li su komunisti podigli ustanak radi oslobo|ewa od okupatora ili svojih li~nih interesa dali su Kosta Nikoli} i Bra-nislav Gligorijevi}. „Sada{we stawe izvorne gra|e omogu}ava nam da zakqu~imo da je KPJ povela akciju pre svega za izvo|ewe socijalne revolucije i da je, samim tim, provocirala gra|anski rat. Svakako da je u wenim dej-stvima bio neobilazan i oslobodila~ki karakter, ali ne moè se pre-videti, pre svega tokom 1941. godine, sekta{ko insistirawe na revo-luciji i weno konkretno sprovo|ewe, sa elementima revolucionar-nog terora, uz sve posledice koje su iz toga proistekle.“12 „Ali posve je o~igledno bilo da su komunisti koristili na-rodnooslobodila~ku borbu, otaxbinski rat, kao sredstvo za osvajawe vlasti. “13 Koriste}i nema~ka dokumenta, Kosta Nikoli} navodi da su okupatori u ustanku videli delovawe oba antifa{isti~ka pokreta, i ~etni~kog i partizanskog.14 U okviru prve slike o NOR-u i revoluciji do po~etka 90-ih go-dina ni{ta se nije mewalo u odnosu na prethodna tuma~ewa. Verovawe u nepogre{ivost politike KPJ, koja je vodila NOB, bilo je decenijama vrlo sna`no. To nije ni{ta ~udno, ako se ima u vidu da se i zvani~na politika dràve zasnivala na za{titi tekovina NOB-a i revolucije. A da li je trebalo da nau~ni radnici, naro~ito istori~ari, ne{to prome-ne to je ve} drugo pitawe. I da li se uop{te i smelo ne{to mewati? Kada se govori o NOB-i i revoluciji koriste se najvi{e doku-menta centralnih organa KPJ. Autori se nisu preterano interesova-li za {tampu koja je izlazila u vreme Drugog svetskog rata, a ona mo-è biti koristan i vaàn izvor. Jedini pomak po pitawu izvora na-~iwen je u pomenutom radu Koste Nikoli}a, koji je koristio nema~ka dokumenta, ali i poverqiva dokumenta KPJ.

O ~etni~kom pokretu Po ustaqenoj tradiciji kontrarevoluciju su predstavqale snage koje su bile protiv revolucionarnih promena, a u isto vreme su bile i saradnici okupatora, ~ine}i stravi~ne zlo~ine nad svojim na-rodom. Me|utim, Branko Petranovi} u delu Revolucija i kontrare-

12 K. Nikoli}, Prilog prou~avanju karaktera ustanka, 143. 13 B. Gligorijevi}, Kominternovsko nasle|e i jugoslovenska revolucija, „Istorija 20. ve-

ka“, 1–2/1991, 143. 14 K. Nikoli}, Prilog prou~avanju karaktera ustanka, „Istorija 20. veka“, 1–2/1991, 99.

Nema~ka dokumenta koja koristi Kosta Nikoli} su vrlo korisna jer nisu politi~ki i ideolo{ki obojena.


volucija u Jugoslaviji (1941—1945), druk~ije pristupa ovom kqu~nom problemu. Kwiga je iza{la 1983. godine i pravo je ~udo {to nije iza-zvala nikakvu reakciju me|u autorima koji su objavqivali radove u ~asopisu. Reakcije su se javile tek 90-ih godina. Branko Petranovi} na slede}i na~in ocewuje ~etni~ki pokret: „Najzna~ajnija antifa{isti~ka pojava u srpskom gra|anstvu vezana je za ~etni~ku organizaciju Dragoquba – Draè Mihailovi}a, koja je po~ela da se izgra|uje u Srbiji, gde joj je bio tradicionalni centar, u wenom zapadnom delu, na Ravnoj gori, da bi se kasnije {iri-la i u nekim drugim krajevima Jugoslavije.“15 Za razliku od wega pojedini autori su imali sasvim druge po-glede na ~etni~ki pokret i na snage kontrarevolucije uop{te. „Jo{ od samog po~etka antifa{isti~ke borbe jugoslovenski narodi su mo-rali da se bore na dva fronta: protiv okupatora i protiv doma}ih iz-dajnika, saradnika okupatora. Kineski narod duboko saose}a s tim jer se u antijapanskom ratu pojavilo vi{e takvih izdajnika kakvi su bili mihailovi}evci u licu ~ankaj{ekovaca i jo{ opasnija marionetska vlast nego {to je bila Nezavisna Dràva Hrvatska u licu vansinvej-kovske vlasti. Wihova op{ta karakteristika je bila u tome {to su odràvali veze s neprijateqima, ne vode}i borbu protiv zavojeva~a, ve} ubijaju}i svoje qude.“16 Na sli~an na~in na ~etnike gleda i Du{an @ivkovi} u pome-nutom radu. Za wega oni predstavqaju izdajnike, ali ono {to wega najvi{e brine je {to postoje qudi koji èle promeniti to vi|ewe i to upravo u momentu kada se zemqa nalazi u te{kom poloàju.17 Strah od aktuelne kontrarevolucije moèmo videti i kod Du-{ana Miqani}a. „Ako se uvaàva mudrost da je istorija u~iteqica ìvota, onda je dobro da se budu}im generacijama i istraìva~ima ostavi {to potpunija istina o NOR-u i revoluciji. Da se zlodjela i tragedije koje su nanijele izdaja, kontrarevolucija i kolaboracija svakom narodu nikad ne ponove.“18 Ta~no je da je istorija u~iteqica ìvota, ali isto tako ona od nas traì istraìvawe u ciqu dolaèwa do istine, bez obzira na sve drugo. Pomenuti autor se u ovom svom radu dosta bavio pitawem kon-trarevolucije. Iznosi podatke o broj~anom stawu kontrarevolucije u Jugoslaviji, smatraju}i da je wihovo skrivawe pogre{no. Krajem 1943. godine snage kontrarevolucije brojale su 390.000 qudi, dok je NOVJ imala 320.000 pripadnika.19 Osim toga, nezadovoqan je skrivawem po-dataka o kontrarevolucionarnoj i kolaboracionisti~koj delatnosti pojedinih naroda Jugoslavije. U snage kontrarevolucije ubraja usta-

15 B. Petranovi}, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941–1945), Beograd 1983, 129. 16 M. Sipu, Kineska progresivna {tampa o narodnooslobodila~koj borbi, 43. 17 D. @ivkovi}, KPJ i pitanje vlasti u revoluciji, 9. 18 D. Miljani}, Za vi{i stepen nau~ne obrade NOR-a i revolucije u Jugoslaviji, 184. 19 Isto, 177.


{e, ~etnike, belogardejce, baliste, domobrane. I za wih kaè da su to zlo~ina~ke divizije i juri{no-koqa~ke horde, koje su ~inile stra-vi~ne zlo~ine nad svojim narodom.20 Smatram da je autor morao da odvoji jedne snage kontrarevolucije od drugih, jer me|u wima postoje duboka razmimoilaèwa. U ve}ini radova iz tog perioda postoji ista tvrdwa za ~etni-ke, a to je da su oni izdajnici, koji su sara|ivali sa okupatorom. Pi-tawe je, me|utim, kada je ta saradwa zapo~ela i ko je po~eo sukob. Op-{teprihva}eno mi{qewe je bilo da je sukob izme|u ~etnika i parti-zana po~eo ubistvom komandanta 1. {umadijskog odreda Milana Bla-gojevi}a. Do tada je postojala voqa za saradwom i zajedni~kim anti-fa{isti~kim akcijama.

Do pojave rada Koste Nikoli}a u ~asopisu se niko nije ozbiq-nije bavio ovim pitawem. Uop{te se malo i pomiwe ~etni~ki pokret, verovatno jer je to bila tamna strana srpske istorije. Gde postoji po-men ~etnika, on je uvek u negativnom kontekstu. Kosta Nikoli}, na osnovu nema~kih dokumenata, poku{ava da objektivnije pri|e ovom pitawu. Na osnovu ovih dokumenata K. Nikoli} je zakqu~io da Nemci nisu mogli da veruju nijednom Srbinu, pa ni Draì Mihailovi}u. I da je hteo, Draà nikada nije mogao uspostaviti naro~ito bliske od-nose sa Nemcima. U po~etku Nemci su se vi{e pla{ili ~etni~kog ne-go partizanskog pokreta, jer su smatrali da komunisti~ki elemenat ne moè preovladati nad nacionalnim. Nemci su pokret Draè Miha-ilovi}a smatrali opasnim nacionalnim pokretom. Kosta Nikoli}, navode}i izve{taj Aleksandra Rankovi}a posle pregovora iz septem-bra 1941. godine Brozu,21 kaè da su tada ~etnici osudili kolaboraci-ju Milana Nedi}a i Koste Pe}anca, ali da smatraju da je za velike ak-cije rano. Me|utim, za KPJ je svako ~ekawe bilo ravno kolaboraciji sa neprijateqem.

Po{to partizanski izvori za po~etak sukoba okrivquju ~et-nike, a ~etni~ki partizane, Kosta Nikoli} se nije posebno bavio pi-tawem krivice. Ono {to je istakao i u ~emu se ve}ina istori~ara sla-è jeste da je osnovni uzrok wihovog sukoba razli~itost politi~kih ciqeva. Dok su ~etnici traìli vra}awe na staro, komunisti su teìli potpunoj promeni politi~kog sistema. „Gra|anski rat je bio vi{edimenzionalan, odigravao se u najosetqivijem trenutku ustanka, u krajwoj liniji je za rezultat imao wegov slom i uspostavio je pode-le sa trajnim istorijskim obele`jem. On nije imao samo odlike vojno-politi~kog konfrontirawa i borbe za vlast, ve} je ostavio i psiho-lo{ke posledice kod naroda. Svojom iskqu~ivo{}u, netolerancijom i nesagledavawem krajwih reperkusija, sukobqene strane su instru-mentizovale svest razdora i potpunog uni{tewa protivnika.“22

20 Isto, 179. 21 K. Nikoli}, Prilog prou~avanju karaktera ustanka, 106. 22 Isto, 116.


Sloènost ovog problema zahteva mnogo dubqu analizu. Ve}i-na autora u ovom periodu nije se mnogo trudila da pre}utane ili ne-dokazane „vladaju}e istine“ opovrgne.

O genocidu nad Srbima u NDH

Ova tema je dugo vremena bila zabrawena. Srbi su bili osu|e-ni da }ute o svojim `rtvama, ali kada je izbio rat na prostoru biv{e Jugoslavije ta tema je postala vrlo aktuelna. Jedan od autora koji se bavio ovim pitawem, Slobodan D. Mi-lo{evi}, objavio je 1985. rad o prekr{tavawu pravoslavnog stanovni-{tva u NDH.23 Autor iznosi i broj~ane podatke o broju prekr{tenih Srba. Do kraja 1943. godine prekr{teno je oko 310.000 Srba, ali nije utvr|en ta~an broj do kraja rata.24 U pojedinim ~lancima moè se na}i nezadovoqstvo zbog pre-}utkivawa zlo~ina nad Srbima u NDH ili minimizirawa `rtava stradalih u usta{kim logorima, ali do 1990. godine nema zna~ajnijih radova o toj temi. Pitawe Jasenovca pokrenuo je 1990. godine Branko Petrano-vi} prikazom studije Radomira Bulatovi}a.25 Petranovi} isti~e da je politika }utawa radi o~uvawa „bratstva i jedinstva“ bila potpuno po-gre{na. Antropolo{ka istraìvawa obavqena su 1964, 1965. i 1976. ali wihovi rezultati nisu objavqeni. Petranovi} je ovu studiju po-hvalio kao novinu u istoriografiji, ali i zbog kori{}ewa brojnih izvora i izjava preìvelih svedoka. Radomir Bulatovi} poku{ava da do|e do broja `rtava, ali najbitnije je {to „Bulatovi}eva kwiga svo-jom dokumentovano{}u bar malo doprinosi kao opomena, govori u ime stra{nog nezaborava, ali i istovremeno opomiwe sve nacionalisti~-ki uzavrle glave da se ne igraju nad sudbinom srpskog i drugih naroda u ovoj zemqi. Vilder je u NDH video „zapaqivu bombu“, ne daj boè da se danas aktiviraju sli~ne nacionalisti~ke bombe.“26 Petranovi} je naslutio {ta }e se desiti na tlu Jugoslavije. Nacionalni zanos preplavio je i nau~ne radnike. Dugo skrivane tajne postale su jedno od najva`nijih pitawa. Pitawe genocida nad Srbima u NDH vrlo je aktuelno i 1991. godine. êtiri rada u toj godini po-sve}ena su stradawima Srba, a postoji i jedan rad o genocidu nad mu-slimanima.

23 S. D. Milo{evi}, O prekr{tavanju pravoslavnog stanovni{tva u NDH u vreme Drugog svetskog rata, „Istorija 20. veka“, 2/1985, 71–92. Autor navodi zakone koje je donela NDH: Za-kon o zabrani }irilice, Zakonska odredba o dràvqanstvu, Zakonska odredba o rasnoj pripadnosti. Bavi se i odnosom usta{ke vlasti i katoli~kog visokog sve{tenstva.

24 Isto, 86. 25 B. Petranovi}, R. Bulatovi}, Koncentracioni logor Jasenovac s posebnim osvrtom na Do-

nju Gradinu, istorijsko-sociolo{ka i antropolo{ka studija, „Istorija 20. veka“, 1–2/1990, 213–218. 26 Isto, 218.


Milorad P. Radusinovi} objavio je 1991. godine prikaz dela Milka Per{ena Usta{ki logori.27 Nezadovoqan prilazom autora de-la pitawu za{to NOVJ nije u~inila ni{ta da oslobodi logora{e u Jasenovcu, ocewuje tako|e da je M. Per{en neobjektivan u proceni da je u svim usta{kim logorima ubijeno izme|u 80.000 i 120.000 qudi, smatraju}i da je dowa cifra blià istini.28 Milorad Radusinovi} smatra da se taj broj ne moè prihvatiti i da je on daleko ve}i. Najve}i broj radova o ovoj temi bavi se brojem stradalih. Me-|utim, taj broj se ne moè sa sigurno{}u odrediti, pa sam mi{qewa da su autori vi{e pa`we mogli da posvete drugim pitawima kao {to su: za{to Josip Broz nije izdao naredbu za osloba|awe Jasenovca; za-{to NOVJ nije poku{ala da za{titi narod od usta{ke vlasti; za{to su ~etnici na teritoriji NDH uglavnom usmerili napade na partiza-ne, a ne na usta{e; da li je Draà Mihailovi} u~inio ne{to po tom pitawu, pogotovo ako se uzme u obzir da se zalagao za za{titu srpskog ìvqa na teritoriji NDH.

O Titu Osam radova se bavi ìvotom i delom Josipa Broza (tabela 2). Osim toga, u svim radovima koji se bave NOB-om i revolucijom Josip Broz ima zna~ajno, ako ne i najzna~ajnije masto. Podnaslov je naslo-vqen nadimkom Broza, jer se vo|a NOB-a naj~e{}e navodi kao Tito ili mar{al Tito, a mnogo re|e kao Josip Broz. Osamdesetih godina iza{ao je i veliki broj radova o Josipu Brozu, ali je pitawe koliku nau~nu vrednost imaju ta dela. Josip Broz se 80-ih godina uvek pomiwe u pozitivnom smi-slu. Pristup autora je afirmativan i subjektivan. Oni koji su mi-slili druk~ije, a sigurno ih je bilo, o wemu i wegovom ìvotu nisu ni pisali. Do kraja 80-ih godina Titov lik je neprikosnoven, a we-gova uloga kao vo|e NOB-a i revolucije nije se podvrgavala nika-kvoj kritici. Kada se govori o sukobu sa Draòm Mihailovi}em, uvek se tvrdi da je Tito poku{ao da napravi sa wim sporazum, ali da ga je prekr{ila druga strana. Nigde me|utim, nije spomenuto da nijedan ni drugi nisu, radi op{teg interesa, èleli da naprave kompromis. Tito, iako iz skromne porodice, sa skromnim obrazovawem (imao je samo osnovnu {kolu), mogao je da se poredi sa svakim visoko-{kolcem; govorio je vi{e stranih jezika, bio je vrsan pregovara~ i znao je kako da pripremi zemqu za revoluciju.29

27 M. P. Radusinovi}: M. Per{en, Usta{ki logori, „Istorija 20. veka“, 1–2/1991, 231–232. 28 Isto, 231. 29 V. ûbrilovi}, Osnovni tokovi i razvitak socijalisti~ke revolucije u Jugoslaviji od 1937.

do 1987. i njeno rukovodstvo, „Istorija 20. veka“, 1–2/1988, 18.


Druk~iji odnos prema Josipu Brozu, u ovoj slici, ima Kosta Nikoli} koji smatra da je Broz poku{avao da na sve na~ine prikaè Draù Mihailovi}a i ~etnike kao izdajnike.30

Ono {to se mi moèmo zapitati, a {to je trebalo da urade i istori-~ari tog vremena jeste to da li je izdaja misliti da nije vreme za ustanak ili da li je izdaja misliti na civilne `rtve. Josip Broz i wegovi istomi{qeni-ci smatrali su izdajom sve ono {to se kosi za zvani~nom politikom partije. Klaudio Salmone, predstavnik italijanske liberalne omladine, boravio je u maju 1944. na Drvaru, gde je upoznao Josipa Broza. On je u svojim zapaàwima izneo mi{qewe da Josip Broz nema mentalitet diktatora, ali da sve ukazuje da }e to postati, zbog slepe poslu{nosti masa koje ga slede.31 Mo`da i nije imao mentalitet diktatora, ali je vrlo dobro znao da se obra~una i da neutrali{e sve svoje protivnike. Svako ko se nije slagao sa wim bio je neprijateq dràve i naroda.

O Draì Mihailovi}u Radovi iz ovog perioda ne pomiwu mnogo generala Mihailovi-}a. Ako se wegovo ime i pomene ono je uvek dato u negativnom smislu. To je period crno-bele istorije, partizani su oli~ewe svega dobrog, a ~etnici lo{eg, Tito je nepogre{ivi mar{al, Draà je izdajnik. Ne-ma ni~eg izme|u. Sli~nih ocena bilo je i u vezi sa na{om ranijom, a i kasnijom istorijom. Uvek je postojao neko ko se svim silama borio za ~ast i slobodu dràve i naroda i neko ko je bio izdajnik i svojim dr-àwem olak{avao posao neprijatequ. To je slu~aj sa knezom Lazarom i Vukom Brankovi}em ili Kara|or|em i Milo{em Obrenovi}em. Oko junaka kao {to su bili knez Lazar, Kara|or|e ili Tito stvarao se oreol nepobedivosti i nepogre{ivosti, a te li~nosti su postajale uzor slede}im generacijama. U ~asopisu su autori uglavnom pomiwali izdaju Draè Mihai-lovi}a posle wegovih sastanaka sa Josipom Brozom u Struganiku i Braji}ima. Svoju pri~u su zasnivali na komunisti~kim izvorima, po-navqaju}i ve} re~eno. Ne postoji nikakav poku{aj druk~ijeg pristupa. êtni~kim pokretom u Hrvatskoj bavi se Milorad P. Radusi-novi} u prikazu dela Fikrete Jeli}-Buti} êtnici u Hrvatskoj. On navodi da su Draìni ~etnici uz pomo} Italijana izvr{ili niz zlo-~ina prema stanovni{tvu Hrvatske i Dalmacije, „pravdaju}i to bor-bom protiv partizana. To je bila wihova reakcija na te{ka zlodela usta{a 1941. godine.“32

30 K. Nikoli}, Prilog prou~avanju karaktera ustanka, 115. 31 E. Milak, Jedno italijansko vi|enje jugoslovenske ratne situacije, „Istorija 20. veka“,

1–2/1991, 165–166. 32 M. P. Radusinovi}, F. Jeli}-Buti}, êtnici u Hrvatskoj, „Istorija 20. veka“, 1/1987,

229–230.


Draà Mihailovi} je uvek nazivan izdajnikom i kolaboracio-nistom. Wegova politika ~ekawa bila je izdajni~ka, a wegovo tzv. ~u-vawe srpskog biolo{kog bi}a ~ista prevara. Me|utim, moramo se upitati da li se moè biti toliko iskqu~iv. Poznato je da su civili mnogo stradali, a sem toga tokom prvih godina rata bilo je nemogu}e organizovati bilo kakav ozbiqniji otpor nadmo}nijem neprijatequ. Da li je Draà zaista mislio na o~uvawe srpskog stanovni{tva, dru-go je pitawe. Kosta Nikoli} ima druk~iji pristup. On smatra da se Draì-ni i Titovi pogledi razlikuju i politi~ki i po pitawu vo|ewa rata. Josip Broz je mislio na promenu politi~kog sistema, dok je Draà Mihailovi} do kraja ostao odan kraqevini. U vojnom pogledu, Draà je bio za gerilsko vo|ewe rata uz vo|ewe ra~una o eventualnim qud-skim `rtvama.33

Kosta Nikoli}, na osnovu nema~kih dokumenata, rekonstrui-{e i sastanak u Divcima. General Mihailovi} je tada od Nemaca za-traìo izvesnu koli~inu oru`ja, kako bi za{titio narod od komuni-sti~kog terora koji je bio stravi~an koliko i nema~ki 34. Draà Mi-hailovi} je smatrao da komunisti ne brinu za srpski narod, jer ih vo-de stranci. Kao {to moèmo videti prva slika je prili~no jednostrana. U periodu od 1983. do 1991. u pogledu na zvani~nu istoriju ni{ta bitni-je se nije promenilo. Negovala se postoje}a pri~a o dobrom i lo{em. Druga slika promenila je mnogo toga.

Druga slika — istorija se mewa

Druga slika obuhvata period od {est godina, od 1992. do 1997. âsopis za 1992. godinu posve}en je granicama Jugoslavije i za na{u temu nije bio od velike koristi. Oko 20 autora pisalo je o Drugom svetskom ratu. Svi su sa prostora Jugoslavije i u ovoj slici ne}emo se sresti ni sa jednim radom stranog autora. Moèmo pome-nuti neka imena: Branko Petranovi}, Venceslav Gli{i}, Milan Koqanin, Kosta Nikoli}, Mom~ilo Pavlovi}, a novo ime je Bojan Dimitrijevi}. U tom vremenskom periodu, u ~asopisu je iza{lo 88 ~lanaka i rasprava, 80 prikaza, 23 priloga, 6 dokumenata, 2 metodologije, 6 kri-tika i polemika i jo{ nekoliko drugih rubrika. U tabeli 3 prikazan je broj~ani odnos radova iz oblasti Drugog svetskog rata sa radovima iz drugih oblasti.

33 K. Nikoli}, Prilog prou~avanja karaktera ustanka, 111. 34 Isto, 119.


Tabela 3 Broj

~asopisa Broj radova u

~asopisu Broj radova o

Drugom svetskom ratu

%

1–2/1992. 24 5 20,83 1–2/1993. 36 5 13,88 1/1994. 28 5 17,86 2/1994. 24 6 25,00 1/1995. 25 7 28,00 2/1995. 21 4 19,05 1/1996. 21 4 19,05 2/1996. 18 4 22,22 1/1997. 20 7 35,00 2/1997. 22 3 13,64

Ukupno 239 50 20,92 Procenat radova o Drugom svetskom ratu smawio se u odnosu na prvu sliku za skoro 11%. Najve}i broj radova o ovoj problematici je u 1. broju za 1997, a najmawi u 2. broju za istu godinu. U odnosu na pr-vu sliku ne postoji samo razlika u broju radova o Drugom svetskom ra-tu, ve} i u temama. Hvalospevi o Titu vi{e ne postoje, ali je poraslo interesovawe za Draù Mihailovi}a i ~etni~ki pokret, za sukobe ~etnika i partizana, kao i za Srbiju u vreme rata. Naj~e{}e teme i wihov me|usobni odnos prikazani su u tabeli 4.

Tabela 4 Broj

~asopisa NOR i KPJ u

vreme rata Ravnogorskipokret i gra-

|anski rat

Genocid nad Srbima u NDH

Josip Broz

Draà Mihailovi}

1–2/1992. 1 - - - - 1–2/1993. 3 1 - - - 1/1994. 3 - 1 - - 2/1994. 2 - 1 - - 1/1995. 5 1 - - - 2/1995. 2 2 - - - 1/1996. 2 - - - 1 2/1996. 3 1 - - - 1/1997. 3 2 - - - 2/1997. 1 - - 1 1 Ukupno 25 7 2 1 2

Od 37 ~lanaka, NOR-om i KPJ se bavi 67,57%; ~etnicima i wi-hovim sukobima sa partizanima 18,92%; genocidom nad srpskim naro-dom u NDH 5,405%; Josipom Brozom 2,70%; Draòm Mihailovi}em 5,405%. I daqe su aktuelne teme iz oblasti NOR-a, ali sada postoje i


razli~ita tuma~ewa. U gotovo svim ~lancima koji se bave NOR-om do-ti~e se i sukob partizana i ~etnika. Smawuje se broj ~lanaka koji se bave genocidom, a posle rata nijedan ~lanak se ne bavi tim pitawem. O ravnogorskom pokretu ima znatno vi{e ~lanaka, autori se vi{e in-teresuju za Srbiju u vreme rata (razli~iti aspekti). Naro~itu pa`wu privla~i rad Branka Petranovi}a Pojam iz-daje u Jugoslaviji — izme|u proizvoqnosti, relativizacije i nau~ne analize, objavqen 1993,35 koji daje nau~nu analizu pojma „izdaje“. Za izdaju u Drugom svetskom ratu autor kaè: „Jugoslavija je imala ma-sovnu narodnooslobodila~ku borbu, kao sui generis revolucionarni (gra|anski) rat u okvirima svetskog antifa{isti~kog rata i okupa-cije zemqe, sa svim posledicama koje traju do na{eg vremena, ali i najmasovniju izdaju i kolaboraciju (ili kontrarevoluciju) u pore|e-wu sa bilo kojom drugom zemqom u Evropi u Drugom svetskom ratu. U tom smislu ona je bila upravo {ampion.“36 „U pro{lom ratu ova kategorija se krije u izvorima pod najra-zli~itijim nazivima: petokolona{i, izdajnici, narodni izdajnici, slu-ge okupatora, ratni zlo~inci, itd. Jugoslovenska ratna situacija 1941–1945. ne poznaje paralelizam antiokupatorskih pokreta kao {to je to bio slu~aj u drugim okupiranim evropskim zemqama. Zapravo pokreta koji bi se sukobqavali sa okupatorima, a zadràvali svoju autonomiju, pa i me|usobnu toleranciju, kao deo fronta Ujediwenih naroda. Oni su nasuprot tome u Jugoslaviji u konfliktnosti od novembra 1941. godine, gledaju}i jedan u drugome glavnog sutra{weg neprijateqa. Obloènost ideologijama koje su se me|usobno iskqu~ivale i opijenost sobom terale su ih u gra|anski rat. Otuda i su~eqavawa samo preko mu{ice pu{aka.“37

O NOB i revoluciji

NOB je i ovde naj~e{}a tema u vezi sa Drugim svetskim ratom. Autori se sve vi{e interesuju za qudske `rtve tokom rata, kao i wi-hov odnos prema savezni~kim `rtvama. U istoriji nema „{ta bi bilo kad bi bilo“, ali moèmo se za trenutak samo zapitati da li je boqe bilo ~ekati mo}nije saveznike da ne{to urade, pa onda stupiti u or-ganizovanu borbu i da li bi to smawilo broj `rtava. Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu izgubila 1.706.000 qudi, odnosno 10,8% ukupnog broja stanovnika, a to je 34% svih savezni~kih snaga.38 Sve se vi{e is-

35 B. Petranovi}, Pojam izdaje u Jugoslaviji – izme|u proizvoljnosti, relativizacije i nau~-

ne analize, „Istorija 20. veka“, 1–2/1993, 207–215. Autor kriti~ki analizira pojam „izda-je“ od nastanka do kona~ne propasti jugoslovenske dràve.

36 Isto, 210. 37 Isto. 38 N. @ivkovi}, Ljudske `rtve i materijalni gubici Jugoslavije u Drugom svetskom ratu,

„Istorija 20. veka“, 1–2/1993, 84.


ti~e doprinos pojedinih naroda u ratu. Ta tema na~eta je u prvoj sli-ci, ali je sada pro{irena. Srpski i crnogorski narod je pretrpeo naj-vi{e gubitaka u ratu i dao najvi{e boraca.39 Jo{ uvek postoje autori koji ustanak smatraju delom „herojske riznice i slobodarske riznice wenih naroda,40 ali ve}i broj wih pot-puno druga~ije pristupa ovoj temi. „KPJ je odlu~ila da pozove narode Jugoslavije u borbu tek po napadu Nema~ke na Sovjetski Savez, ali i posle jedne bespo{tedne kritike iz Moskve zbog neaktivnosti jugo-slovenskih komunista“.41 Tuma~ewa odluka AVNOJ-a razlikuju se od onih 80-ih godina. Verovatno je na promenu mi{qewa uticao i raspad Jugoslavije. AVNOJ-ske odluke su se pokazale kao potpuni proma{aj. „Odlukama Avnoj-a ubrzo je dat oreol neprikosnovenih tekovina NOB-e u koje se nije smelo dirati niti o wima diskutovati.“42 Istori~ari i ostali nau~ni radnici po~iwu da ispituju i do-ga|aje o kojima ranije nije bilo re~i, kao {to je povezanost savezni~-kog bombardovawa pojedinih gradova sa rukovodstvom NOP-a. „Ko~a Popovi} je vi{e puta traìo bombardovawe Leskovca i to ne“, kako isti~e M. Pavlovi}, „odre|enih ciqeva u gradu, ve} je jednostavno traìo bombardovawe Leskovca, zbog te{kog poloàja svojih jedini-ca. Bilo kako bilo, grad je morao biti napadnut iz vazduha izme|u 1. i 7. septembra 1944. Te{ko je utvrditi da li je 6. septembar izabran zbog ro|endana kraqa Petra II. Tako|e indikativno je i to da tog dana u gradu nije bilo bugarskih trupa, a broj nema~kih vojnika (u {irokoj okolini grada) nije prelazio 5.000, dok su partizanski informatori govorili i o 20.000.''43 Dokazuje se politi~ka pozadina savezni~kog bombardovawa, a navode se i sumwe da su birani i posebni datumi za bombardovawe. „Simptomati~no je da su bombardovawa vr{ena na praznike: Uskrs (Beograd), Cveti (Nik{i}), ro|endan kraqa Petra II (Leskovac).“ 44 U ovoj slici se pokre}u mnoge nove teme. Postoji duh jednog novog vremena, vremena poja~anog interesovawa za nacionalna pitawa. Koristi se i ve}i broj izvora. I daqe se koriste dokumenta centralnih organa KPJ, prepiske rukovode}ih qudi NOP-a kao i razne odluke i naredbe, ali sve vi{e i dokumenta rukovode}ih qudi ravnogorskog pokreta i wegova {tampa.

39 S. Vuk~evi}, Doprinos srpskog i crnogorskog naroda pobjedi nad fa{izmom, „Istorija

20. veka“, 1/1995, 7–16; M. Vasi}, Ustanak u Jugoslaviji 1941. godine i Kominterna, „Istorija 20. veka“, 2/1996, 143–151.

40 M. Vasi}, Ustanak u Jugoslaviji 1941. godine i Kominterna, „Istorija 20. veka“, 2/1996, 150. Autor smatra da je ustanak u Jugoslaviji putokaz koji smo du`ni da prati-mo i obeleàvamo.

41 K. Nikoli}, O uzrocima izbijanja gra|anskog rata u Srbiji, „Istorija 20. veka“, 1/1995, 44. 42 M. Pavlovi}, Srbija u nacionalnoj politici KPJ na kraju rata, „Istorija 20. veka“,

2/1997, 87. 43 K. Nikoli}: M. Pavlovi} – V. Trajkovi}, Savezni~ko bombardovanje Leskovca, „Istorija

20. veka“, 2/1995, 167. 44 Isto, 167.


O ravnogorskom pokretu i gra|anskom ratu

U odnosu na prvu sliku, broj radova o ovoj temi je mnogo ve}i, a i

pristup je druga~iji. Me|u istori~arima vlada ve|e interesovawe za su-kob izme|u partizanskog i ~etni~kog pokreta. Kosta Nikoli} je glavne uzroke sukoba svrstao u dve grupe: ideolo{ko-politi~ki i vojno-egzisten-cijalni.45 Ideolo{ko-politi~ki uzroci polaze od toga da je KPJ traìla u isto vreme i oslobo|ewe i revoluciju, a ~etni~ki pokret se zalagao za homogenu Srbiju sa monarhom na ~elu. Kad je re~ o vojno-egzistencijalnim uzrocima, Draà Mihailovi} se umesto ustanka zalaè za taktiku ~eka-wa i gerilski rat, ali uz vo|ewe ra~una o eventualnim civilnim `rtva-ma. S tim u vezi „Mihailovi} je ukazivao da treba izbegavati akcije koje nemaju izgleda da zadaju ozbiqnije udarce okupacionoj vojsci“46 „Mihailo-vi} je svoj pokret organizovao prevashodno kao vojni, za razliku od supar-ni~kog koji je vojnu organizaciju stavqao u funkciju politi~kih ciqeva.“47 Posle neuspe{nog poku{aja saradwe, sukob ~etnika i partiza-na postao je neizbeàn. „Jedni za druge postali su najva`niji protiv-nici, ozna~avaju}i svoje suparnike kao najve}e unutra{we neprijate-qe. Ideolo{ki raskol je bio najdubqi: u me|usobnim optuìvawima, ~etnici su postali doma}i izdajnici, sluge okupatora, velikosrpski reakcionari, a partizani izdajnici srpstva, usta{ki zlotvori i ko-munisti~ki bezumnici.''48 Prilikom analize uzroka izbijawa gra|an-skog rata, Kosta Nikoli} koristi i ~etni~ke i komunisti~ke izvore. Po~iwe i interesovawe za nacionalni program ravnogorskog po-kreta i wegovu {tampu. Nacionalni program ~etni~kog programa ko-na~no je usvojen na kongresu u selu Ba januara 1944, kao odgovor na odlu-ke AVNOJ-a. Tada je prihva}en koncept jugoslovenske dràve kao fede-racije na ~elu sa monarhom. Svi Srbi bi bili okupqeni u jednu federal-nu jedinicu. Me|utim, „Sledbenici Draè Mihailovi}a prevarili su se u svojim o~ekivawima da }e u novoj Jugoslaviji biti okupqeni svi Srbi na svom etni~kom prostoru, da }e se sve srpske zemqe ujediniti u jednu dràvu i ona postati hegemon u toj jugoslovenskoj zajednici. To ~etni-ci nisu mogli posti}i i da su iza{li iz rata kao pobednici.“49 Branislav Gligorijevi} smatra da su ~etnici „svojom pasivno-{}u najvi{e gubili, pre svega podr{ku svojih zapadwa~kih saveznika, jer je diplomatska ve{tina od slabe koristi ako se ne oslawa na voj-ni~ke pobede ili bar aktivnosti; drugo gubili su ugled u o~ima sop-

45 K. Nikoli}, O uzrocima izbijanja gra|anskog rata, 44. 46 Isto, 47. Sa ovakvim pogledima Koste Nikoli}a mogli smo se upoznati jo{ u

prvoj slici. 47 Isto, 48. 48 Isto, 56. 49 B. Gligorijevi}, Nacionalni program ~etni~kog pokreta Draè Mihailovi}a. Povodom

knjige Milana Vesovi}a i Koste Nikoli}a Ujedinjene srpske zemlje, Ravnogorski nacionalni pro-gram, „Istorija 20. veka“, 2/1996, 182.


stvenog naroda. Ve}i broj Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini opredelio se za borbu u partizanskim jedinicama, umesto da ~eka na-knadnu osvetu ~etnika za usta{ke zlo~ine.“50 Bojan Dimitrijevi} u prikazu dela Milana B. Mati}a Ravno-gorska ideja u {tampi i propagandi51 isti~e zna~aj ratne {tampe, koja u principu predstavqa deo ma{inerije ratne propagande. Na te-ritoriji Srbije u vreme rata izlazilo je vi{e od 100 naslova ravno-gorske {tampe. Ve}ina su bili bilteni, uglavnom pod nazivom „Vi-dovdan“, ali tu su i brojni listovi: „Nova Jugoslavija“, „Odjek Ravne gore“, „Borba [umadije“, „Svi}e zora“ i dr. Naj~e{}e teme u ravno-gorskoj {tampi su antikomunizam, borba protiv neprijateqa i posle-ratno ure|ewe Kraqevine.

Veliki zna~aj za istorijsku javnost u ovom periodu ima objavqivawe dela Dimitrija \or|evi}a Oìqci i opomene, 1994, ~iji je prikaz u ~asopisu dao Kosta Nikoli}. Povodom ovog dela Ni-koli} je napisao: „Najve}i deo srpske istorijske nauke nikada nije priznao postojawe nacionalnog antifa{isti~kog pokreta srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, oli~enog u Ravnogorskom pokretu i generalu Dragoqubu Mihailovi}u. Na taj pokret, u ime neprikosno-venog bratstva i jedinstva, stavqena je trajna ideolo{ka hipoteka koja opstojava i do danas. Izdaja i kolaboracija – kvalifikativi su koji se ne mewaju i granica preko koje ve}ina srpskih istori~ara ni-kad nije pre{la.“52

O Josipu Brozu Interesovawe za li~nost Josipa Broza je opalo. Wegova delat-nost sada se uglavnom prati kroz NOR i KPJ, a najvi{e pa`we se obra}a na wegovu spoqnu politiku i odnose sa zapadnim saveznicima i SSSR-om. Na po~etku rata Josip Broz nije bio u zavidnoj situaciji. Britanija je podràvala ~etni~ki pokret Draè Mihailovi}a i mo-narhiju, a Sovjetski Savez je savetovao da se ne radi ni{ta po pitawu uvo|ewa republike. Me|utim, kako se rat bliìo kraju sve se prome-nilo. Zapadni saveznici gubili su poverewe u ~etni~ki pokret, a i diplomatska ve{tina Josipa Broza imala je veliku ulogu. Tito je stalno izve{tavao o izdaji Draè Mihailovi}a i wegovoj saradwi sa neprijateqem. Veliku ulogu u tome odigrala je i radio stanica „Slo-bodna Evropa“. Josip Broz je ve{to izbegavao susret sa kraqem Pe-trom II iako je bio pod êr~ilovim pritiskom. „Tito je odugovla~io

50 Isto, 181. 51 B. Dimitrijevi}: M. B. Mati}, Ravnogorska ideja u {tampi i propagandi, „Istorija 20.

veka“, 2/1995, 163–165. 52 Nikoli} Kosta: \or|evi} Dimitrije, Oìljci i opomene, 1, „Istorija 20. veka“, br. 2,

1995, 167.


razgovor sa [uba{i}em i Britancima o formirawu jedinstvene vla-de sve dok dovoqno ne oja~a da moè da diktira svoje uslove.“53 To {to je Broz obe}ao êr~ilu da ne}e komunizam u Jugoslaviji, ni{ta nije zna~ilo. êr~il se odrekao Draè Mihailovi}a, a Broz je tajno sa Visa avionom odleteo na sastanak sa Staqinom. „Za razliku od êr-~ila, Staqin se nije cewkao, {krtario u obe}awima i ucewivao sa kraqem. Davao je i vi{e nego {to je traèno. Nije priznao NKOJ kao privremenu vladu iz obzira prema zapadnim saveznicima, ali je jasno stavio do znawa da NOVJ priznaje kao regularnu vojsku Jugoslavije i ravnopravnog saveznika Crvene armije.“54 To je bio veliki diplomat-ski uspeh Josipa Broza i wegovog pokreta, ali i u isto vreme po~etak kraja monarhije. Autori u ovoj slici, kao svoj izvor, ~esto koriste prepiske Josipa Broza sa êr~ilom i Kominternom. Josip Broz vi{e nije nepogre{ivi mar{al, koji je u ratnom vihoru hrabro vodio svoj pokret radi oslobo|ewa svih naroda u Jugo-slaviji od tu|inske vlasti. Wegova delatnost sada je podvrgnuta kri-tici, a najvi{e pa`we je posve}eno wegovom odnosu prema Srbiji i srpskom narodu. Srpskim komunistima, Josip Broz je dao zadatak da se bore protiv „velikosrpskog hegemonizma“. Da ne bi, kao u Kraqevi-ni, do{lo do prevlasti srpskog nacionalnog elementa federacija je „zami{qena kao nacionalna federacija, po principu koliko nacija toliko federalnih jedinica, sa izuzetkom Bosne i Hercegovine. Po-jedini narodi dobili su nacionalne dràve, dok je srpski narod ostao u tri federalne jedinice (Hrvati u dve, ali u mawem broju).''55

O Draì Mihailovi}u

Slika o Draì Mihailovi}u se bitno promenila. Vlada veli-ko interesovawe za wegove stavove i politiku. Draà Mihailovi} je jedna od najkontraverznijih li~nosti na{e istorije i stoga smo du-`ni da pomo}u svih raspoloìvih izvora na objektivan na~in pri|e-mo izu~avawu ove li~nosti. Ne smemo da se stavqamo u ulogu tuìoca ili branioca, ve} treba da objektivnim i svestranim istraìvawem do|emo do istine. Krug interesovawa za ovu li~nost se pro{iruje 1996. godine.. Mladi istori~ar Bojan Dimitrijevi} je, na osnovu svog diplomskog rada, napisao kwigu \eneral Mihailovi}, biografija (1996). U pri-kazu ovog dela Kosta Nikoli}56 isti~e wegovu veliku nau~nu vred-

53 V. Gli{i}, Saveznici i Jugoslavija u Drugom svetskom ratu, „Istorija 20. veka“, 1/1995, 23. 54 Isto, 25. 55 M. Pavlovi}, Srbija u nacionalnoj politici KPJ na kraju rata, „Istorija 20. veka“,

2/1997, 87. 56 K. Nikoli}, B. Dimitrijevi}, \eneral Mihailovi}, biografija, I deo (do maja 1941),

„Istorija 20. veka“, 1/1996, 177–178.


nost ocewuju}i da zna~aj kwige leì u tome {to je Dimitrijevi} opi-sao ìvot Draè Mihailovi}a pre Drugog svetskog rata. Draà Mihailovi} je bio vojnik i te{ko je mogao da se meri sa diplomatskom ve{tinom Josipa Broza. „Oslowen na filozofiju srpskog sela, monarhizma, tradicionalnih pogleda, arhai~nih verova-wa, {to ga je sna`no vezivalo za to tlo, Draà Mihailovi} je bio protiv toga da se prenagli sa borbom, kako bi se narod sa~uvao od da-qih gubitaka.“57 Me|utim, takva politika ga je na kraju ko{tala i ìvota. Ono {to je mo`da najbitnije ista}i za ovu sliku jeste to da se li~nosti Draè Mihailovi}a mnogo ozbiqnije pristupa. Za razliku od kwièvnih dela o generalu Mihailovi}u, koja su brojna u tom pe-riodu, ve}ina istorijskih dela i radova kriti~ki prilaze pitawima vezanim za vo|u ~etni~kog pokreta. U periodu od 1992. do 1997. godine istraìva~i se sve vi{e in-teresuju za pitawa koja su bila zabrawena u prethodnim godinama. Sve vi{e se obra|uju teme vezane za ~etni~ki pokret i wihov sukob sa partizanima. U prvoj slici niko nije pomenuo delo Branka Petrano-vi}a Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941—1945) iako je izdato 1983. godine. Sada su wegove re~i ~esto citirane. Osim ovog, jo{ jedno Petranovi}evo delo izazvalo je veliku pa`wu – Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Kosta Nikoli} je tako|e dao zna~ajan doprinos u rasvetqavawu tamnih strana na{e istorije. Ve-}ina autora prihvata da su i partizanski i ~etni~ki pokret bili an-tifa{isti~ki pokreti, koji su se u jednom trenutku potpuno odvojili i postali jedan drugome najve}i neprijateqi, a osnovni uzrok tome su wihove suprotne ideologije. Autori koriste izvornu gra|u koja nije kori{}ena u prethod-noj slici, a dosta pa`we posve}uju {tampi. Postoje autori koji sada na tron, koji je pripadao Josipu Brozu, stavqaju Draù Mihailovi}a i tako prave istu gre{ku kao i wihovi prethodnici. Me|utim, to nije ~est primer me|u istori~arima.

Tre}a slika — U susret novim izazovima

Tre}a slika obuhvata period od 1998. do 2001. godine. Te ~eti-ri godine bile su ispuwene krupnim doga|ajima u dràvi, koji su ostavili trag i na radove u ~asopisu. Brojni radovi su posve}eni „ko-sovskom pitawu“ i jugoslovensko-albanskim odnosima kao i bombar-dovawu. Drugim svetskim ratom bavili su se pomenuti istori~ari: Kosta Nikoli}, Milan Koqanin i Bojan Dimitrijevi}.

57 K. Nikoli}, O uzrocima izbijanja gra|anskog rata, 48.


U ~asopisu je u ovom periodu iza{lo: 37 rasprava, 25 priloga, 23 osvrta, 55 prikaza, 2 kritike i dr. U tabeli 5 prikazan je odnos ukupnog broja radova prema onima koji su se bavili Drugim svetskim ratom.

Tabela 5 Broj ~asopisa Broj radova u

~asopisu Broj radova o Dru-gom svetskom ratu

%

1/1998. 23 6 26,09 2/1998. 21 1 4,76 1–2/1999. 21 2 9,52 1/2000. 25 6 24,00 2/2000. 27 2 7,41 1/2001. 26 4 15,38 2/2001. 29 5 17,24 Ukupno 172 26 15,21

U ovoj slici procenat radova koji se bave Drugim svetskim ra-tom iznosi 15,21%. Najve}i broj radova o Drugom svetskom ratu nalazi se u broju 1 za 1998. i u broju 1 za 2000. U broju 2 za 1998. godinu postoji samo jedan rad o Drugom svetskom ratu. Tabelom 6 prikaza}e-mo odnos naj~e{}ih tema u vezi sa Drugim svetskim ratom na prostoru Jugoslavije.

Tabela 6 Broj

~asopisa NOR i KPJ u vreme rata

Ravnogorski pokret

Genocid nad Srbima u NDH

Josip Broz

Draà Mihailovi}

1/1998. - 1 - - - 2/1998. 3 1 2 - - 1–2/1999. 1 - - 1 1 1/2000. - 1 1 - - 2/2000. - - - - 1 1/2001. 1 - 2 - - 2/2001. 1 1 - 1 1 Ukupno 6 4 5 2 3

O ovim temama govori 20 ~lanaka, s tim {to se NOR-om i KPJ bavi 30%; ravnogorskim pokretom 20%; genocidom nad srpskim stanovni-{tvom u NDH 25%; Josipom Brozom 10% i Draòm Mihailovi}em 15%.

O NOB i revoluciji

Kao {to se vidi iz tabele, interesovawe za Drugi svetski rat je opalo. U prvoj slici veliki broj radova veli~a NOR, u drugoj NOR se prikazuje u sasvim druga~ijem svetlu, a u tre}oj jedva se i pomiwe. Verovatno je do smawenog interesovawa za NOB-u i Drugi svetski


rat dovela sloèna i te{ka spoqnopoliti~ka situacija. U vremenu sukoba na Kosovu i bombardovawa od strane NATO pakta, pa`wa is-traìva~a usmerena je na savremena zbivawa mada su i tokom prethod-nih godina u~iweni krupni koraci u rasvetqavawu tamnih strana na-{e istorije. Zato u ovoj slici ne}emo na}i radove koji zavre|uju po-sebnu pa`wu. Novina je rad koji se bavi ratnim zlo~inima tokom rata i na~ini na koje je to pitawe re{ila KPJ. Naime, 1943. godine od-liukom skup{tine u Jajcu formirana je Dràvna komisija za utvr|i-vawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a.58 Komisija je zlo~ince svrstala u: ratne zlo~ince, narodne neprijateqe i one koji su se ogre-{ili o nacionalnu ~ast nekog naroda. Kada su postojale nedoumice oslawalo se na partizansku samoinicijativu, koja je dolazila naro~i-to do izraàja prilikom oduzimawa imovine.59 Pomo}u ove komisije KPJ je uspela da se obra~una sa svojim najve}im neprijateqem – ~et-ni~kim pokretom. „Od strane NOP-a ogla{eni su izdajnicima i sa-radnicima okupatora sa kojima uporedo vr{e zlo~ine nad na{im na-rodima ili ih odobravaju. Pri tome optuèni su i da sara|uju sa naj-ve}im srpskim neprijateqem, usta{ama. Tada ustanovqena simetrija usta{e-~etnici ugra|ena je u temeqe nove ideologije i iz we izvede-nih politi~kih odluka.“60 KPJ i weno rukovodstvo uspeli su na kraju rata da nesmetano sprovedu revoluciju.

O ravnogorskom pokretu

Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi} nastavili su da se bave ovom temom. Radovi u ovoj slici ne bave se toliko sukobom partizana i ~etnika koliko op{tom istorijom ravnogorskog pokreta, wegovim razvojem i delovawem.

Bojan Dimitrijevi} isti~e da je delo Koste Nikoli}a Isto-rija Ravnogorskog pokreta 1—3 definitivno potvrdilo da je ravno-gorski pokret bio antifa{isti~ki, ali zamera {to kwiga ne donosi odgovore na slede}a pitawa: „Da li je Kalabi} izdao svog |enerala i gde je posle egzekucije sahrawen |eneral Mihailovi}. Ali ona nosi saznawe o tragi~noj srpskoj nacionalnoj neslozi u kriti~nom vreme-nu i razvejava tradicionalne srpske magle o pojmu i shvatawu save-zni{tva.“61

58 M. Koljanin, Ratni zlo~ini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, „Istorija 20. veka“,

2/1998, 88. 59 Isto, 99. 60 Isto, 89. Kao osnovni izvor autor koristi dokumenta Dràvne komisije za

utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a. 61 B. Dimitrijevi}: K. Nikoli}, Istorija Ravnogorskog pokreta 1–3, „Istorija 20. veka“,

1/2000, 158.


Sve ~e{}e se za pokret Draè Mihailovi}a koristi wegov pravi naziv JVUO – Jugoslovenska vojska u otaxbini, ~emu su neki autori pridavali veliki zna~aj. U prvoj slici naj~e{}e je kori{}en naziv ~etnici, u drugoj, a naro~ito u tre}oj ili ravnogorski pokret ili JVUO.

U pomenutom radu Milana Koqanina, koji se bavi ratnim zlo-~inima u Drugom svetskom ratu, isti~e se da pokret D. Mihailovi}a nije bio mawe iskqu~iv prema NOB-u nego {to su weni pripadnici bili prema wemu. Ozna~ili su NOP „za avanturisti~ki pokret vo|en od komunista-stranaca, u svakom slu~aju ne od Srba, ~iji je glavni ciq osvajawe vlasti po svaku cenu, bez obzira na srpske `rtve.“62

Slika ravnogorskog pokreta nije se promenila u odnosu na pr-vu sliku, a ne nalazimo nijednog novog istori~ara koji se bavi ovom temom. U principu, sve se svodi na ve} re~ano.

O genocidu nad Srbima u NDH

NDH je odmah posle uspostavqawa po~ela sa proterivawem

srpskog ìvqa. Za istraìva~e ove teme neprelazan bedem i daqe predstavqa nedostatak dokumenata. Izbeglice iz NDH su beàle u Srbiju gde su se wihovim pitawem bavili Komeserijat za izbeglice i preseqenike i Komisija za prikupqawe materijala o stradawu srpske crkve i naroda (radila pri SPC). Ove ustanove sakupile su va`ne po-datke, ali to nije smelo biti objavqeno, jer su usta{e bile nema~ki saveznici.'63 Posle proterivawa usledila su i svirepa ubistva, koji-ma je pogotovo te{ko u}i u trag zbog poznatog sistema ubijawa. Milan Koqanin razmatra i problematiku logora Jasenovac. Za dokumente nastale radom organa NDH autor koristi termine „usta{ki“, „NDH provenijencije“, ili oba uporedo, {to je ve} polu-vekovna praksa. Nema razloga da se ne koristi termin „hrvatski“, kao i {to se koriste termini „nema~ki“, „italijanski“, „ma|arski“. To je ve} davno praksa u stranoj istoriografiji. îwenica da je me|u Hr-vatima postojao antifa{isti~ki pokret predvo|en komunistima, sve ja~i kako se kraj rata pribliàvao, ne moè da ospori ~iwenicu da je postojala hrvatska fa{isti~ka (usta{ka) dràva. Prigovor da bi to zna~ilo izjednwa~avawe usta{tva i hrvatskog naroda je neosnovan jer NDH i usta{e su deo hrvatske (naàlost i srpske) istorije kojoj tre-ba pri}i na nau~ni, zna~i i racionalan na~in.“64

62 M. Koljanin, Ratni zlo~ini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, „Istorija 20. veka“,

2/1998, 89. 63 Isto, 92. 64 M. Koljanin: J. Mirkovi}, Objavljeni izvori i literatura o jasenova~kim logorima, „Isto-

rija 20. veka“, 1/2000, 155.


U svakom slu~aju, deo hrvatskog naroda u~inio je stravi~ne zlo~ine nad Srbima. Do danas se ne zna ta~an broj `rtava, ali nikada ne smemo da generalizujemo i da ceo hrvatski narod smatramo genoci-dnim. Srbi su u prethodnoj deceniji od mnogih bili progla{eni za ge-nocidan narod, {to je itekako poga|alo sve nas. Zato sam mi{qewa da nijedan narod nije zasluìo takvu kvalifikaciju. Kao {to autor ka-è, svakom pitawu treba pri}i na nau~an na~in. Najve}i problem ba-vqewa ovom temom predstavqa nedostatak izvora, tako da se ponekad sve svodi na izjave svedoka.

O Josipu Brozu

U ovoj slici nijedan rad nije posve}en delatnosti Josipa Bro-za u vreme rata. Sve se svodi na ve} re~eno. „Mihailovi} se borio za „kraqa i Otaxbinu, za „spas srpstva“, a Tito za temeqne promene po-liti~kog sistema, za sovjetsku republiku. Mihailovi}eva strategija podrazumevala je gerilske akcije, pripreme za „odsudni momenat“, za o~uvawe naroda od represalija. NOP na ~elu ima komunisti~ku par-tiju, sa 20 godina iskustva ilegalnog rada, sa komandantom iskusnim ilegalcem, {kolovanim u Kominterni, koji nema sentimentalnosti prema qudskim `rtvama.“65

O Draì Mihailovi}u

Mnoga pitawa o Draì Mihailovi}u dobila su odgovor, mada je ostalo nedore~eno ko je izdao ~etni~kog vo|u i gde je on sahrawen. Za odgovore na ova pitawa potrebni su izvori. Kosta Nikoli} je 1999. objavio rad povodom dela Vojislava Pavlovi}a Od monarhije do republike. SAD i Jugoslavija 1941—1945, u kojem autor ru{i stereotipe. Jedan od tih stereotipa je i taj da je Ve-lika Britanija bila odlu~uju}i faktor u prihvatawu partizanskog i odbacivawa ravnogorskog pokreta. Vojislav Pavlovi} smatra da je sudbina Jugoslavije zavisila od sporazuma izme|u SAD i Sovjetskog Saveza. SAD je imala veliku, pre svega, ekonomsku mo}, koja je bila presudna. Osim toga, jugoslovenska vlada nije mogla da se bori protiv hrvatske emigracije jer je stalno bila pod hipotekom „velikosrpskog hegemonizma“.66

To je jedina novina u odnosu na drugu sliku, tako da tre}a sli-ka uglavnom ponavqa ono {to je postignuto u prethodnoj.

65 M. Vesovi}, B. Dimitrijevi}, K. Nikoli}, \eneral Mihailovi} – Biografija, „Istorija 20. veka“, 2/2000, 163.

66 K. Nikoli}, Ko je izdao generala Mihailovi}a? Povodom knjige Vojislava Pavlovi}a, Od monarhije do republike. SAD i Jugoslavija 1941–1945, „Istorija 20. veka“, 1–2/1999, 185–189.


Kritike i polemike

âsopis je od osnivawa do dana{wih dana negovao kriti~ki duh, drè}i se latinske izreke Audiatur et altera pars – Neka se ~uje i druga strana. Istorija je nauka koja se razvija i napreduje su~eqava-wem mi{qewa. Zato je ~asopis posvetio prostora i rubrici Kritike i polemike. U periodu od 1983. do 2001. godine u ovoj rubrici je iza-{lo 12 radova: u prvoj slici 4, u drugoj 6, a u tre}oj 2. Ovde }emo pome-nuti kritike i polemike vezane za Drugi svetski rat. Prvo je objavqena polemika izme|u Du{ana Bibera i Nikole B. Popovi}a. Polemiku je izazvala kritika Nikole Popovi}a na zbirku dokumenata Tito — êr~il, strogo tajno od Du{ana Bibera, koja se odnosila pre svega na metod prire|ivawa zbornika. Sti~e se utisak da je Biber kritiku shvatio previ{e li~no, pa su kori{}ene i grube re~i, pa ~ak i diskvalifikacija Popovi}a kao recenzenta i is-traìva~a. U svom odgovoru Nikola Popovi} je ostao pri svojoj prvoj kvalifikaciji zbornika. Za razliku od Du{ana Bibera, postoje istori~ari koji su od-branu svoga rada zasnivali na argumentima, a ne na diskvalifikaciji radova kriti~ara. Dragoqub S. Petrovi} je 1993. objavio kritiku dela Branka Petranovi}a Srbija u Drugom svetskom ratu 1941—1945, zameriv{i mu {to zastupa srpsku stranu u hrvatsko-srpskim odnosima. Zamerke se odnose i na pokretawe pitawa datuma ustanka: „Ukazivati na akci-je van ustani~kog jedinstvenog pokreta ne izgleda logi~no, a poduhva-ti pojedinih grupa, konkretno jednog vojno-~etni~kog odreda tek kra-jem avgusta, ostaju usamqene pojave. Ne tvrdim da je metak @ikice [panca pravi po~etak ustanka, ali opovrgavati posle pola veka jedan jubilej bez dovoqno argumenata, {to se ~ini u na{oj uzavrloj javno-sti nema potrebe.“67 Branko Petranovi} se kritikuje i zato {to se nedovoqno bavio terorom koji su sprovodili pripadnici ravnogor-skog pokreta, a isticao teror komunista. Po Dragoqubu Petrovi}u za polemiku je i tvrdwa da je ~etni~ki pokret bio antifa{isti~ki.

U svom reagovawu Petranovi} je prvo ukazao na zna~aj istorij-ske kritike, a zatim odgovorio na svaku kritiku na ra~un wegovog ra-da. Mo`da su najinteresantniji wegovi argumenti o tome da je ~etni~-ki pokret bio antifa{isti~ki: „Mihailovi} je bio blizak snagama koje su izvele prevrat 27. marta 1941; nije prihvatio kapitulaciju Kraqevine Jugoslavije i maja 1941. na Ravnoj gori je organizovao an-tiokupatorsku organizaciju, u stvari pokret; aktivno je u~estvovao u borbama protiv okupatora do novembra 1941. godine, nezavisno od mo-tivacije i nekih prinudnih okolnosti; pored legalizovanih odreda

67 D. S. Petrovi}, B. Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, „Istorija 20. veka“, 1–2/1993, 240.


Mihailovi}a u strukturi okupatorskog sistema, postojali su i ile-galni odredi Mihailovi}a; u ~etni~koj propagandi slavili su se sa-veznici i kritikovala Nema~ka; Nemci su primewivali odmazdu pro-tiv ~etnika i partizana (vodili logore, organizovali racije itd.); za Nemce oni su do kraja bili velikosrpski i probritanski pokret, jed-no vreme nema~ki neprijateq br. 1; Nemci im nikada nisu verovali; od januara 1942. Mihailovi} je ~lan vlade koja je pri{la saveznicima u Londonu juna 1941, prihvatila Atlantsku povequ septembra 1941. u palati Sent Xems, potpisala Va{ingtonsku deklaraciju januara 1942. kojom je Jugoslavija pri{la koaliciji Ujediwenih naroda.“68 Pomenu}emo jo{ dve kritike na koje nije bilo odgovora. Prva je kritika Bojana Dimitrijevi}a o delu Miloslava Sa-marxi}a General Draà Mihailovi} sa op{tom istorijom ~etni~-kog pokreta. Kriti~ar zamera autoru kori{}ewe termina ~etnici-~etni~ki, a pri tom nikad ne koristi JVUO. Dimitrijevi} smatra da je autoru previ{e mrzak termin „jugoslovenska“, pa ga zato i ne kori-sti. „Termini ~etnici i ~etni~ki u{li su u upotrebu preko parti-zanske terminologije i propagande.“69 Koriste}i okupacijsku {tampu Dimitrijevi} isti~e da su se ti termini tokom 1942. i 1943. vezivali pre svega za odrede Koste Pe}anca. Autor gre{i jer ne koristi komu-nisti~ke izvore, jer ma koliko bili tendenciozni mogu dosta pomo}i. Neki autori, me|utim, pi{u samo o onome {to se slaè sa wihovim stavovima. I sami smo svedoci da su u to vreme kwiàre bile pune kwiga o D. Mihailovi}u i wegovom pokretu koje su, sli~no nekada-{wim delima o Josipu Brozu, imale krajwe afirmativan pristup. Kosta Nikoli} u kriti~kom osvrtu na kwigu @arka Jovanovi-}a Neostvareni ratni ciqevi Draè Mihailovi}a ocewuje da je ovo delo samo kompilacija, a o stavovima @arka Jovanovi}a kaè: „Na-ravno da @arko Jovanovi} zauzima negativan stav prema nacionalnoj politici Ravnogorskog pokreta i opravdava partizansku politiku „bratstva i jedinstva“, stvarawa novih nacija i raspar~avawa srpskog etni~kog prostora.“70 Svaka kritika je korisna za razvoj nauke. Ona nas tera ne da se opredequjemo za jednu ili drugu stranu, ve} da kriti~ki pri|emo sva-kom pitawu. Pored toga „smatramo da nema ni{ta nepovoqnije po ob-javqenu kwigu nego da se wena pojava pre}uti, da je jednostavno pre-krije zaborav, da se niko na wu ne osvrne.“71

68 B. Petranovi}, Izme|u povr{nosti i nerazumevanja. Povodom osvrta dr Dragoljuba Pe-

trovi}a na studiju Branka Petranovi}a, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, „Istorija 20. ve-ka“, 1/1994, 235.

69 B. Dimitrijevi}, Jo{ jedna no} |enerala. Povodom knjige M. Samardì}a „General Draà Mihailovi} sa op{tom istorijom ~etni~kog pokreta, „Istorija 20. veka“, 2/1997, 177.

70 K. Nikoli}, Jo{ jednom o usudu generala Mihailovi}a, „Istorija 20. veka“, 2/2001, 139. 71 B. Petranovi}, Izme|u povr{nosti i nerazumevanja, „Istorija 20. veka“, 1/1994, 224.

BOJAN B. DIMITRIJEVI], nau~ni saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDC 355,426 (497,15) "1991/1955"

SLUÂJ LIKVIDACIJE ZAROBQENIKA POSLE ZAUZIMAWA SREBRENICE JULA 1995

– Problemska pitawa – U veoma polarizovanoj javnosti o pitawu likvidacije musli-manskih zarobqenika po zauzimawu Srebrenice od strane Vojske Re-publike Srpske (VRS) 11. jula 1995. mnoga kqu~na pitawa za razume-vawe ovog specifi~nog ekscesa u ratu u BiH 1992–1995. kao da su pot-puno sakrivena od realisti~kog fokusa, toliko potrebnog za razume-vawe ovog zlo~ina, koji je dodatno opteretio lo{e odnose Srba i bo-sanskih muslimana. Do pred kraj 2000. godine u Srbiji je dominirala slika koja je ili negirala doga|aj ili davala iskqu~ive tonove o we-mu. Druga je slika koju su promovisale odre|ene beogradske nevladine organizacije, a koja je prost nastavak zvani~ne muslimanske verzije doga|aja, odnosno verzije prisutne u zapadnoj javnosti. Druga verzija bila je posebno poja~ana anacionalnim tonom, negativnim odre|ewem prema reìmu Slobodana Milo{evi}a i posebnom li~nom tipologi-jom i vokabularom nekih wenih istaknutih javnih promotera. U naj-skorijem vremenu, u medijima i javnosti doìveli smo punu ekspanzi-ju ove druge interpretacije doga|aja. Sa èqom da ubedi Srbe da je od wih skriven zlo~in po~iwen od pripadnika srpskog naroda prema mu-slimanima zagovornici ove druge verzije nastavili su sa agresivnim tuma~ewem doga|aja iz rata 1991–1995, po ranije ustaqenoj {emi doga-|aja, ne uzimaju}i u obzir da je pored „katarze“, „odgovornosti“ i „po-mirewa“ potrebna i detaqna lokacija i verifikacija svih spornih pitawa uz prili~no odsustvo strasti.

Na drugoj strani, vrlo detaqna istraga Ha{kog tribunala ukqu~ila je ispitivawe niza razli~itih svedoka, zarobqenu doku-mentaciju VRS, trake sa prislu{kivanim razgovorima koje je snimila Armija BiH, satelitske i druge snimke od strane NATO do hap{ewa, istrage, suo~avawa i osu|ivawa qudi koji su vr{ili egzekucije ili su, po takozvanoj komandnoj odgovornosti, vezani za ovaj slu~aj. Kako je do sada su|eno odre|enim li~nostima za wihovo u~e{}e u ovom do-ga|aju, a nije na bazi prikupqenih rezultata stvorena celovita slika sa svim spornim mestima problem ovog zlo~ina i daqe zahteva punu pa`wu. Nenaklowenost suda, nedostatak zaista odgovornih lica za zlo~in i ponekad nerazumevawe pojedinih okolnosti, dovodi do toga

Bojan B. Dimitrijevi} ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 132

da je i slika koja stiè iz Haga po ovom pitawu vrlo kompleksna, sa mnogo detaqa, ali i daqe bez odgovora na neka kqu~na pitawa, ~iji se obrisi naziru i pukim uvidom u materijale Ha{kog tribunala (ovde u presudi protiv generala VRS Radislava Krsti}a).

U ovom tekstu poku{a}emo da na bazi detaqnog preispitivawa dostupnog materijala ukaèmo na, ~ini nam se, kqu~na pitawa u (ne)razumevawu ovog doga|aja, koja su se nametnula iz {ireg zahvata u problematiku rata i ratnih doga|aja 1991–1999. na ovom prostoru. Ni-smo se upu{tali u stalno optere}uju}e pitawe o broju likvidiranih zarobqenika, zbog postojawa dugog diskursa o tom pitawu, koji se prime}uje i u materijalima Ha{kog tribunala.1

Pad Srebrenice

Kakva je uloga takozvanog me|unarodnog faktora u padu Sre-brenice? Ovo pitawe kao da se vi{e ti~e muslimanske javnosti i po-litike, kao i nevoqnih svedoka Holan|ana, ~iji je bataqon poneo naj-vi{e odgovornosti od stranaca upletenih u ovaj slu~aj. îwenica da je holandska vlada pala 16. aprila 2002 (upravo dok pi{emo ovaj rad!), zbog izve{taja wihove komisije govori sama za sebe. Upadqivo je da je posle vrhunca prve krize oko Srebrenice 1993, zainteresovanost UN splasla. U Srebrenicu niko nije hteo da po{aqe snage. Holandski ba-taqon Unprofora kao da je bio ostavqen po strani i od svoje vlade i od komande UN za BiH. Holan|ani su to kasnije detaqno razmatrali i ustanovili da postoje osnove za sopstvenu odgovornost.2 Pitawe je na kom nivou je spre~ena vazdu{na intervencija protiv srpskih snaga koje su polagano ulazile u varo{. Alija Izetbegovi} navodi da se britanski general Rupert Smit (komandant Unprofora za BiH) zala-gao za odlu~nu intervenciju, ali da je ona izostala „Ko~io je neko iz-nad wega, general Janvier (k-t UNPROFOR-a) ili Akashi, a mogu}e i generalni sekretar UN-a Boutrhos Ghali“. Izetbegovi} kasnije dodaje da je „krivica generala Janviera i Akashija van sumwe.“ Odnosno “Wima je poznata ta igra koja se iza kulisa odvijala 8, 9, 10. i 11. jula 1995.”3 Da li je na vi{em me|unarodnom nivou dogovoreno da se na raz-

1 Ekshumirano najmawe 2028 tela, {to se uzima kao minimalan broj. Po pro-

cenama za lokacije koje su otvarane 2000–2001, optu`ba (u slu~aju generala Krsti}a) procenila je otkriveni broj na 4805 tela. „Ukupan broj pogubqenih kre}e se vrlo vje-rovatno izme|u 7.000 i 8.000 mu{karaca.“ Materijal: Tuìlac protiv Radislava Kr-sti}a, Presuda, paragrafi 80–84, 30–32, (dokument dobijen posredstvom Komisije za istinu i pomirewe).

2 Autor je ovaj rad prodiskutovao 10. juna 2002. na sastanku sa dvojicom ho-landskih eksperata koji su tada bili u poseti jugoslovenskoj Komisiji za istinu i pomirewe.

3 Alija Izetbegovi}, Sje}awa—Autobiografski zapis, Sarajevo 2001, 211, 214, 219.

Slu~aj likvidacije zarobqenika posle zauzimawa Srebrenice... 133

ne na~ine arbitrira u kona~noj preraspodeli teritorija pred zausta-vqawe rata 1995?

– Da li je postignut pre}utan politi~ki dogovor sa vladom u Sarajevu o tome da se Srebrenica prepusti srpskoj strani, u periodu pred weno zauzimawe? Da li je re~ o dogovoru ili pre}utnom stavu vlade u Sarajevu da svoje enklave na istoku Bosne prosto pusti da is-kopne? Istaknuti muslimanski komandant Sefer Halilovi} navodi da se jo{ od 1993. kalkulisalo Izetbegovi}evim i Silajxi}evim pred-logom za razmenu teritorija: „Srebrenica i @epa za Vogo{}u i druga sarajevska predgra|a“. Halilovi} navodi da je bio dva puta prisutan „kad je Izetbegovi} u Sarajevu, u rano proqe}e 1993. godine nudio predstavnicima Srebrenice i @epe u Sarajevu da se napravi ovakva zamjena: Srebrenica i @epa za Sarajevska predgra|a. Prijedlog je na-kon konsultacija sa narodom i borcima rezolutno odbijen. Isto pita-we Izetbegovi} i Silajxi} su postavili delegaciji koja je do{la iz Srebrenice na zasjedawe Bo{wa~kog sabora u sarajevskom hotelu Ho-liday Inn. I oni su bili kategori~ni: „Ne dolazi u obzir. Ako ste nas zato zvali, niste nas trebali zvati.“ Ovaj dijalog prepri~avali su ka-snije dugo svjedoci ovog razgovora.“4 Mirovni dogovor u Dejtonu poka-zao je da je upravo izvedena takva razmena: Srebrenicu i @epu zauzela je VRS i one su postale srpske, a Slobodan Milo{evi} je ugovorio predaju srpskih sarajevskih naseqa muslimanskoj strani.

Mimo ove politi~ke kombinatorike, Halilovi} ukazuje i na vojni aspekt ovog problema. On smatra da je posle wegovog „udaqava-wa“ iz armije BiH usledio „prvi udar na branioce Srebrenice i @e-pe – reorganizacija vojske i stvarawe 28. divizije u kojoj je polovina boraca progla{ena vi{kom. Brojno stawe je sa 12.000 svedeno na oko 6.000 vojnika. Drugi udar je bio: doturawe municije... Tre}i neshva-tqiv potez za mene, bio je izvla~ewe 18 kqu~nih qudi na ~elu sa Na-serom Ori}em. Oni su upu}eni na {kolovawe u Zenicu, umjesto da su iz Sarajeva, Zenice i Tuzle u Srebrenicu i @epu poslani oficiri i starje{ine, stru~waci koji bi pomogli oja~avawe linija odbrane5. Dio politi~kog i op}inskog rukovodstva ve} je bio iza{ao iz regio-na. Narod i vojska su ostali obezglavqeni. Kada je po~ela akcija de-blokade Sarajeva, General{tab i komanda Drugog korpusa naredili su

4 Sefer Halilovi}, Lukava strategija, Sarajevo 1997, 109 (zahvaqujemo se

Aleksandru Radi}u na ustupqenoj kwizi). U svojim memoarima Alija Izetbegovi} pomiwe samo dolazak „delegata iz opkoqenih dijelova teritorije...podriwskih en-klava Srebrenice, @epe i Gora`da“. A. Izetbegovi}, n. d., 146.

5 Alija Izetbegovi}, ~ini se, poku{ava da se opravda: „Zbog pada helikopte-ra u maju 1995. jedna grupa vojnih starje{ina nije se mogla vratiti u Srebenicu, me|u wima i tada{wi komandant na{ih jedinica u Srebrenici Naser Ori}. U oborenom helikopteru nalazio se Ori}ev zamjenik Ramiz Be}irovi} i ~etiri lije~nika. Troji-ca lije~nika su poginuli, Be}irovi} te{ko rawen. Upu}ivawe zamjenika komandanta Divizije i ~etiri vojna lije~nika svjedo~i o na{oj ~vrstoj namjeri da branimo grad“. A. Izetbegovi}, n. d., 208–209.


jedinicama u Srebrenici i @epi izvo|ewe diverzantskih akcija kako bi se odvukle snage od Sarajeva. Umjesto da se prvo obezbijede i qudi-ma i oru`jem najugroènije ta~ke na rati{tu BiH, a to su svakako bi-le Srebrenica i @epa. I kada je uslijedio napad na ove prostore, ni-{ta nije poduzeto da im se pomogne ve} su jednostavno ostavqeni sami sebi. âk je komanda Drugog korpusa odbila zahtjev Nasera Ori}a da se organizovano otvori prolaz.“6 Halilovi} se daqe pita: „Za{to od-mah po napadu na Srebrenicu General{tab nije obustavio operacije oko Sarajeva, kad je ve} bilo jasno da i pored velikih gubitaka deblo-kada nije uspjela? Za{to snage Armije BiH nisu upotrebqene da se otvori prolaz ka Srebrenici i @epi?“7

Sli~ne napise donosila je i sarajevska nedeqna {tampa u nizu posleratnih godina. Kakva je, stoga, stvarna uloga vlade u Sarajevu u celom slu~aju? Halilovi} navodi imena slede}ih muslimanskih voj-nih i politi~kih rukovodilaca koji bi trebalo da daju „jasne odgovo-re o politi~kim i vojnim kalkulacijama oko Srebrenice“, a to su Izetbegovi}, Silajxi}, Rasim Deli}, Enver Haxihasanovi} i Sead Deli}.8 U jednom intervjuu 1999. godine Izetbegovi} je rekao „da ni-kada prije Dejtona niti se mislilo niti govorilo o tome da se Sre-brenica prepusti Srbima.“9 U ovom smeru moè da bude indikativna izjava generala Mladi}a jednoj grupi muslimanskih zarobqenika u Sandi}ima 13. jula: „Eto, va{a vlada vas ne èli pa se ja moram za vas pobrinuti.“10 Za{to i na ~iju inicijativu dolazi do odvajawa mu{kog od ostalog stanovni{tva u Srebrenici, po{to su srpske snage zauzele varo{? Evo kako to opisuje svedok: „Oko 22:00 sata uve~er 11. jula 1995. „komanda divizije“ je zajedno sa bosansko-muslimanskim op-{tinskim vlastima Srebrenice donijela odluku da se organizuje ko-lona“11 îja je ideja bila da se pored snaga 28. divizije i svo ostalo mu{ko stanovni{tvo, koje bi moglo da dokaè da nije bilo ume{ano u ratna dejstva (de~aci tinejxeri, stariji qudi, sve{tenstvo12, vojno ne-sposobni mu{karci), povede van grada? „Mla|i mu{karci bojali su se da }e ih ubiti ako padnu u ruke bosanskih Srba u Poto~arima i vjero-vali da su im {anse ve}e ako kroz {ume poku{aju pobje}i do Tuzle“.13 Kako su i za{to na milost i nemilost Srbima ostavili ènsko sta-novni{tvo i decu, ako su se ve} pla{ili masovne likvidacije od stra-

6 S. Halilovi}, n. d., 108–109. 7 Isto, 109–110. 8 Isto, 110. 9 A. Izetbegovi}, Sje}awa — Autobiografski zapis, 218. 10 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 220, 92. 11 Isto, paragraf 60, str. 21 (izjave svedoka). 12 O nestalim/ubijenim muslimanskim sve{tenicima videti Muharem Omer-

di}, Prilozi izu~avawu genocida nad Bo{wacima (1992—1995), Sarajevo 1999, 319–393. 13Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 60, 21 (izjave sve-

doka).


ne Srba14. Za{to van grada nije krenula i ostala populacija, kao {to je to bio slu~aj kada su, recimo, druge varo{i bile napu{tane od Sr-ba ili Hrvata? Da li postoji jo{ neki razlog da je komandni kadar 28. divizije izbegao likvidaciju osim ~iwenice da se kretao na ~elu ko-lone koja se probila ka Tuzli? Istaknuti komandant ABiH Halilovi} problematizuje ovo izvla~ewe pitaju}i se za{to snage ABiH nisu dejstvovale iz Tuzle u pravcu Srebrenice. On daqe navodi: „Za{to se kolona nije izvla~ila prema @epi? Za{to se, zapravo, narod nije organizovano usmjerio prema @epi: vojni stratezi moraju znati, da bi u toj varijanti, u sadej-stvu sa @epanskom brigadom, odbrana bila vi{e nego izvjesna. U me-|uvremenu, trebalo je uputiti svjeè snage koje bi, onda, napravile koridor. Umjesto svega toga- nad jo{ neohla|enim le{evima organi-zirana je sve~ana smotra 28. divizije. Da ironija bude potpuna potru-dio se komandant General{taba Rasim Deli} i u svom obra}awu ~et-ni~ki zlo~in stavio u drugi plan u odnosu na „uspje{an proboj iz okruèwa.“15

Odluka o likvidaciji zarobqenika U delu presude generalu Krsti}u dobro se uo~ava problem: „(U) VRS-u su u po~etku na meti za pogubqewe mo`da bili samo vojno sposobni mu{karci... Nije sigurno da je VRS isprva namjeravao da po-bije sve zarobqene muslimanske mu{karce. ukqu~uju}i i civile iz kolone. Dokazi, me|utim, pokazuju da je u jednom momentu donesena od-luka da se uhvate i pobiju svi bosansko-muslimanski mu{karci bez razlike.“16 Pitawe koje mi postavqamo je: kada je doneta odluka o li-kvidaciji (svih) muslimanskih zarobqenika? îni se da je u susreti-ma sa muslimanskim nazovi predstavnicima i holandskim komandan-tom, u hotelu „Fontana“ u 20, odnosno 23 ~asa, general Mladi} jo{ uvek nije bio na~isto {ta da ~ini po ovom pitawu. U toku ve~eri 11. jula, komanda VRS nije raspolagala podacima o tome gde se nalaze snage 28. divizije, na koje nisu nai{li po ulasku u Srebrenicu. „VRS jo{ nije shvatio da se vojnici ABiH okupqaju u kolonu kako bi se probili prema Tuzli.“17 Na drugom sastanku, Mladi} je obavestio predstavnike Unprofora o tome da }e se obezbediti transport civi-la iz baze u Poto~arima, a da je kqu~ni uslov za opstanak muslimana vojna predaja. Mladi} je o{tro rekao muslimanskim nezvani~nim predstavnicima: „Za va{ opstanak traìm: da svi va{i mu{karci ko-

14 Na ovo isto pitawe ukazuje i Qiqana Bulatovi} u delu General Mladi},

Beograd 1996, 246. 15 S. Halilovi}, n. d., 110. 16 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 547, 225. 17 Isto, paragraf 127, 51.


ji su pod oru`jem napali, da su zlo~ine pravili, a i jesu mnogi, protiv na{eg naroda, predaju oru`je Vojski Republike Srpske... nakon preda-je oru`ja moète... birati, da ostanete na teritoriji... ili ako vam to odgovara, da idete tamo gde èlite“.18 Me|utim, kada je oko 03,00 ~asa 12. jula dobijena prva vest o lokaciji muslimanskih snaga (a onda i ~itav niz potvrda tokom jutra), odnosno po saznawu da se snage 28. divizije ABiH probijaju prema muslimanskoj teritoriji i da se ne predaju bezuslovno kako je to Mladi} zahtevao, da li tada (u rano ju-tro 12. jula) on re{ava da se likvidiraju wihovi zarobqenici, {to se vidi iz wegovog stava na sastanku u hotelu „Fontana“ 12. jula u 10 ~asova. – Da li se uop{te ili sa kim se konsultovao general Mladi} oko odluke da se likvidiraju zarobqenici tokom no}i 11/12. jula? Po-red eventualne zakulisne inicijacije zlo~ina, da li se general Mla-di} odlu~io da naredi likvidacije po{to je izgleda bio iznerviran izvla~ewem snaga 28. divizije i odbijawem da predaju oru`je? Da li je to prouzrokovalo kod wega nesigurnost u pogledu daqih operacija, neizvesnost u mogu}nost spajawa tih snaga sa snagama 2. korpusa iz pravca Tuzle? Da li je imao li~ne razloge da kao osvetu naredi ma-sovnu likvidaciju zarobqenika? Bez sumwe ova odluka pala je na plodno tle mr`we, koja se u ovom podru~ju razvijala do krajwih gra-nica od 1991. godine. U takvoj realnosti mogu}e je da je general sma-trao da bi masa od nekoliko hiqada zarobqenika sasvim opteretila situaciju za VRS na ovom prostoru, i te{ko da je razmi{qao o wima kao mogu}em faktoru u pregovorima sa muslimanskom stranom. Za{to je u slu~aju @epe VRS postupila sasvim druga~ije? Ka-ko su i za{to do 2.000 tamo{wih pripadnika Armije BiH po{te|eni i ~ak preba~eni u Srbiju, u nastavni centar Mitrovo poqe na Tari (ako se izuzmu nejasne sudbine komandanata i pregovara~a sa genera-lom Mladi}em)? Da li su muslimani bili brì u kontaktu sa Slobo-danom Milo{evi}em od akcije VRS? Da li je iz Beograda stigla in-tervencija u vidu pritiska na generala Mladi}a da popusti?

Uloga Slu`be bezbednosti VRS

Kako je mogu}e da ~itav lanac Slu`be bezbednosti VRS ostane po{te|en od optu`be za u~e{}e u ovom slu~aju? Materijal sa su|ewa generalu Krsti}u upadqivo svedo~i o tome da je ~itav posao likvida-cije bio u nadle`nosti Slu`be bezbednosti VRS, odnosno da je posto-jao paralelni komandni lanac. Na toj ~iwenici je insistirala i od-brana u tom procesu. Kao glavni izvr{ioci ({to se ogleda u davawu nare|ewa, tehni~kim pripremama i prisustvu na mestima egzekucije)

18 Isto, paragraf 132, 53.


mogu se locirati slede}i pripadnici te slu`be: pukovnik Beara, na-~elnik bezbednosti G[, pukovnik Popovi}, na~elnik bezbednosti Drinskog korpusa, kao i dvojica na~elnika bezbednosti na brigadnom nivou: kapetan I klase Nikoli} (Bratuna~ka brigada) – koji je nedav-no uhap{en i priveden u Hag i kapetan I klase Trpi} (Zvorni~ka bri-gada). Oni ~ine vertikalni lanac komandovawa za koji moè da se ka-è da je radio na likvidaciji zarobqenika19 direktno po nare|ewu ge-nerala Mladi}a, mimo komandanata na terenu: generala Krsti}a (Drinski korpus) i potpukovnika Pandurevi}a (Zvorni~ka brigada). To se vi{e puta i konstatuje: „Postoje indikacije da jedinice Drin-skog korpusa nisu uvijek bile informisane niti konsultovane u vezi s onim {to je u sedmici nakon 11. jula 1995. u wihovoj zoni radio Glavni {tab“, odnosno: „Dakako, dokazi ne pokazuju da je Drinski kor-pus znao za sve aspekte plana egzekucija od samog po~etka.“20

Fascinantna je ~iwenica da sud u Hagu na procesu generalu Krsti}u konstatuje wihov udeo u zlo~inu, ali ne razumeva da je dece-nijska praksa JNA (odatle i kod VJ, SVK i VRS) da u razli~itim si-tuacijama komandant nema mnogo uticaja na svog pomo}nika za bezbed-nost, koji moè potpuno mimo wega da radi, oslawaju}i se na verti-kalnu hijerarhiju i nare|ewa vi{ih instanci wegove slu`be. Kao {to se i najverovatnije desilo u slu~aju generala Krsti}a. U toku po-menutog procesa konstatuje se da je bilo „ne~uveno da se komandant Glavnog {taba umije{a u komandni lanac i preuzme direktno koman-dovawe pot~iwenim jedinicama. Tako postupawe bilo bi dokaz lo{e i nedisciplinovane vojske, a po mi{qewu g Butlera (vojnog eksperta tribunala), VRS je bio veoma organizovana vojska“. Zato je u slu~aju generala Krsti}a ova ~iwenica odba~ena u smislu wegove odgovorno-sti.21 Mogu}e je da je Ha{ki tribunal u pitawu komandne odgovorno-sti generala Krsti}a odbacio ~iwenicu o paralelnom lancu rada slu-`be bezbednosti VRS, ali ona je potpuno ta~na kada je arhitektura izvr{ewa likvidacija u pitawu. Da li je zame{ateqstvo oko preuzimawa komande (koja se „mo-`da nije odvijala uz strogo po{tovawe procedure“22) nad Drinskim korpusom izme|u dotada{weg dugogodi{weg komandanta @ivanovi}a i tek promovisanog generala Krsti}a, i zatim odsustvo generala Kr-sti}a ~itavih nedequ dana iz zone Srebrenice i severnije, bilo pro-izvedeno namerno, da bi se ~itava likvidacija odigrala u zamr{enim hijerarhijskim odnosima, u svojevrsnoj vi{ednevnoj dvostrukosti i paralelizmu komandovawa, koje je trajalo u vremenu kada se otpo~elo sa likvidacijama?

19 Isto, paragrafi 391 i 397, 175 i 178. 20 Isto, 111–145. 21 Isto, paragraf 268, 115. 22 Isto, paragraf 329, 144.


Sam general Krsti} najverovatnije je tokom doga|aja saznavao za likvidacije, („ne postoje dokazi iz kojih bi se vidjelo da je on u~e-stvovao u organizaciji pogubqewa“23), pa ~ak je pukovniku Beari izra-àvao svoje neraspoloèwe („Qubo, ti mene razumi, vi ste meni ura-dili sva{ta, u pi~ku materinu“, 15. jul, oko 10 ~asova24) ali zbog svoje-vrsnog oportunizma koji je tako|e karakterisao vi{i oficirski ka-dar JNA (VRS, SVK i VJ), mogu}e nastalog iz ~iwenice da je bio pro-movisan u generala 28. juna 1995, da je preuzeo komandu nad korpusom (13.-15.-20. 7.), da je imao u tom trenutku drugo zaduèwe (napad na @e-pu) i kona~no da nije èleo da protivre~i svom komandantu generalu Mladi}u, ~itav doga|aj pustio da ide mimo wega, smatraju}i se do mo-menta hap{ewa potpuno neukqu~enim u ~itav doga|aj.25

Ostali skriveni akteri

Za{to u periodu doga|aja celokupnu regiju snimaju iz vazduha (satelitsko ili aero-foto snimawe) NATO i ameri~ko vazduhoplov-stvo? Interesantno je da je snimawe, verovatno iz satelita, vr{eno 5. i 27. jula uz dodatna snimawa (aero-foto) 13. i 17. jula, a zatim 7. i 27. septembra kao i 2. oktobra, {to koincidira sa tokom operacije i ka-snijim likvidacijama, odnosno naknadnim preme{tawem ostataka po-bijenih na alternativne lokacije. U nekim slu~ajevima fotografisa-ne su i same scene likvidacije, ili strati{ta neposredno posle ubi-stava, {to je svakako najmawe interesantna koincidencija.26

Kakva je uloga Slobodana Milo{evi}a i Resora Dràvne bez-bednosti (Jovice Stani{i}a, kao wenog na~elnika) u celom slu~aju: a) da li je RDB imala svoje qude u jedinicama koje su izvr{avale li-kvidacije kao {to su: 10. diverzantski odred, izvi|a~ki vod Bratu-na~ke brigade „Crvene beretke“27 (sic!) i specijalna jedinica „Vuko-vi sa Drine“ Zvorni~ke brigade; b) da li je muslimanski komandant Naser Ori}, biv{i pripadnik uprave SDB Srbije koja je obezbe|iva-

23 Isto, paragraf 361, 161. 24 Isto, paragraf 380, 170. 25 Isto, paragrafi 307–309, 134–135. 26 „Fotografije iz zraka pokazuju da je izme|u 5. i 27. jula 1995, tlo na tom

mjestu bilo prekopavano“ (Cerska dolina). Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Pre-suda, paragraf 202, 84. „Izvi|a~ke fotografije snimqene iz zraka, koje je kao doka-zni predmet ponudila optu`ba, potvr|uju prisustvo velikog broja qudi na tim loka-cijama 13. jula 1995.” Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 64, 23. „Na fotografijama podru~ja oko vojne ekonomije Brawevo snimqenim iz zraka 17. ju-la 1995. vidi se veliki broj le{eva u poqu pored Vojne ekonomije, kao i tragovi ro-vokopa~a”... Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 235, 99. Isto i u slu~aju skladi{ta u Kravici, isto, paragraf 208, str 87. Tako|e i za Orahovicu para-graf 221, 92.

27 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, paragraf 382, 171.


la Slobodana Milo{evi}a, prekinuo sve svoje veze sa biv{im poslo-davcima u toku svih ratnih doga|aja; v) na koji su na~in u posed Jedi-nice za specijalne operacije RDB do{li oklopni transporteri tipa YPR 765 iz sastava holandskog bataqona, a koji su kasnije prime}eni tokom antiteroristi~ke operacije u Drenici februara – marta 1998. i tokom pobune JSO novembra 2001. u Kuli. Da li ova ~iwenica upu-}uje na eventualnu prisutnost qudi iz RDB u toku i posle zauzimawa Srebrenice; g) kako su i preko koga muslimanske snage iz okruèwa u @epi kontaktirale sa vlastima u Srbiji i na koji je na~in u ovom slu~aju izvr{en transfer do nastavnog centra MUP-a na Tari. Ovo posledwe je svakako indikacija funkcionisawa paralelnih veza ra-ti{te – Beograd; d) kona~no, materijali Ha{kog tribunala, odnosno izjave nekih holandskih i muslimanskih svedoka, pomiwu prisustvo (vrlo uslovno) „Arkanovih Tigrova“ (Poto~ari), odnosno snaga koje nisu sa lokalnog podru~ja.28

Kakva je saznawa o celom doga|aju imala Slu`ba bezbednosti VJ, poznata kao sveprisutna, pa ~ak i na neprijateqskoj strani, kako se pokazalo poslovi~no dobro obave{tena? Ova slu`ba je morala da ima neke podatke zbog tada{we prirodne vezanosti sa Slu`bom bezbedno-sti VRS koja je vodila posao likvidacije, kao i zbog ~iwenice da je do-bar deo stare{ina VRS formacijski i platno vo|en kroz kadrovski centar VJ. Kona~no, i zbog blizine mesta doga|aja SR Jugoslaviji.

Kontekst doga|aja Da li ~itav slu~aj Srebrenice, odnosno likvidacija musli-

manskih zarobqenika, moè da se posmatra kao izdvojeni slu~aj iz ce-log konteksta rata u isto~noj Bosni, odnosno kao svojevrsni eksces? îwenica da je u slu~aju zauzimawa @epe, nedequ dana kasnije, postu-pqeno sasvim druga~ije iz raznih razloga, kao i da egzekucije nije na-redila i izvr{ila lokalna komanda, govori u prilog ove teze. Na procesu generalu Krsti}u u Ha{kom tribunalu ustanovqeno je da je plan o likvidaciji zarobqenika razra|en na nivou Glavnog {taba VRS i bez konsultovawa lokalnog korpusa, zatim da je smi{qen kao operacija koju nije trebalo da izvede Drinski korpus, ve} su za tu priliku dovedene i jedinice sa strane (10. diverzantski odred, 65. za-{titni puk, itd.), odnosno da je Drinski korpus konsultovan samo po nu`di i konkretnim potrebama. Slu~aj likvidacije zarobqenika bio je u funkciji slede}ih doga|aja: – zakulisnih politi~kih igara o podeli teritorija pred ko-na~ni zavr{etak rata;

28 Isto, paragrafi 150, 151, 59–61.


– kompromitacije VRS i traèwa povoda zapadnih saveznika za intervenciju protiv Republike Srpske, kao {to je to bilo mesec i po dana kasnije u slu~aju Sarajeva, posle ~ega je otpo~ela vazdu{na opera-cija „Deliberate Force“ protiv Republike Srpske. Kao da je i ovde prime-wen ustaqeni recept: iznenadan teàk incident, posle koga sledi kazna (intervencija, sankcije i sl.) O tome svedo~i i Alija Izetbegovi} kada komentari{e NATO vazdu{nu operaciju: „Neposredni povod bila je granata ispaqena 28. avgusta na sarajevsku tr`nicu Markale, ali mi-slim da je pravi razlog bila Srebrenica.“29 Optu`ba za „presudni zlo-~in“ posle koga sledi vazdu{na odmazda je u trenutku izostala, zbog ne-slagawa evropskih saveznika {ta ~initi, iako je u Tuzli vrlo visoka ameri~ka delegacija o{tro zahtevala intervenciju od Va{ingtona;30

– produbqavawa podele izme|u predsednika RS Karaxi}a i ko-mandanta VRS generala Mladi}a, i wihove kompromitacije, za {ta je Slobodan Milo{evi} mogao da bude zainteresovan u vremenu kada je rat trebalo okon~ati, a u ~emu }e on imati kqu~nu politi~ku ulogu slede}ih meseci.

Kako god bilo, moè se zakqu~iti da su Srebrenicu sredinom 1995. godine, sopstvena vlada i me|unarodna zajednica na mnogo na~i-na ve} bili prepustili da je VRS lako osvoji. Po{to je varo{ zauze-ta, muslimanske snage nisu ~ekale predaju ve} su, no{ene strahom od odmazde, krenule u proboj. Ovo je sigurno u~vrstilo generala Mladi-}a u odluci o odmazdi. Ubijawe je naredila i po~inila mawa grupa po-jedinaca, vezanih za slu`bu bezbednosti VRS, u kratkom vremenskom periodu, {to je bila odmazda zbog odbijawa zahteva generala Mladi}a da se jedinice Armije BiH u Srebrenici predaju VRS. I pored svega, me|utim, nisu sasvim jasne neke skrivene uloge aktera ovog doga|aja u ~itavom kontekstu zavr{etka rata na kome se intenzivno radilo i u Beogradu, i u Sarajevu i u me|unarodnoj zajednici.

Mogu}e je da }e dokumenti iz pojedinih eks-jugoslovenskih i svetskih vojno-politi~kih arhiva ili se}awa jo{ nekih, sada }u-tqivih aktera odgonetnuti neka od ovih pitawa. Iako je u posled-woj deceniji 20. veka istorija dobila obrise pokretne medijske trake, koja bri{e istorijsku distancu, svakako da }e svi delovi mo-zaika srebreni~kog slu~aja biti otvoreni za daqe spekulacije i podsticati strasno zastupawe ili osporavawe. Kao i u nekim dru-gim istorijskim kontroverzama sa ovog prostora – li~ni stav poje-dinca i emocije }e i u ovom slu~aju zna~iti mnogo vi{e nego ~iwe-nice.

29 A. Izetbegovi}, n. d., 216. 30 Tu su bili predsednik Refjuxi interne{nela Lajonel Rozenblat; sin Ri-

~arda Holbruka, Entoni, koji je radio u Stejt departmentu i pomo}nici dràvnog se-kretara (za humanitarna pitawa) Xon [atak i (za izbeglice) Filis Oukli. Oni su vr{ili ispitivawe preìvelih pripadnika ABiH iz Srebrenice. Ri~ard Holburk, Put u Dejton, Beograd 1998. 73–75.


HRONOLOGIJA RATNIH DOGA\AJA NA

PODRU^JU SREBRENICE 1991–1995

1991. Tokom leta – Rast tenzije u ovom delu isto~ne Bosne: „Siste-

matski su Srbi vre|ani i poniàvani u autobusima, po kafanama, na javnim mestima...” izdvajawe po {kolama, provokacije, ~arke i tu~e, prve barikade u muslimanskim selima Pervani, Hrn~i}i i Glogova. Eksces, kada se pripadnici JNA iz Tuzle pojavquju u Bratuncu sa za-datkom da preuzmu vojnu dokumentaciju iz lokalnog {taba Teritori-jalne odbrane. Zbog meteà vojnici su se vratili neobavqenog po-sla. Rast tenzije i okupqawa u muslimanskim selima Kowevi} Po-qe, Glogova i Poto~ari. Iz ovih mesta, muslimani se u kolonama automobila, sa zastavama i uz vrisku i pucwavu, voze kroz srpska se-la, posebno Kravicu koja se nalazi na putu Kowevi} Poqe – Bratu-nac. Istovremeno i Srbi iz Kravice i drugih mesta se povezuju i or-ganizuju; tako|e organizuju vo`we sa zastavama do Mili}a i sl. Ba-rikade i no}ne straè postaju praksa.

3. septembar – Incident na drumu Kowevi} Poqe – Bratunac, kod srpskog sela Kravica, u kome su stradala dvojica muslimana. Po-sle sulude vo`we ~etvorice muslimana kroz Kravicu, sa srpske strane je otvorena vatra na automobil. I u srpskoj i muslimanskoj literaturi, ozna~eno je da je to bio prvi me|unacionalni sukob sa `rtvama u BiH. Na obe strane se razlikuje opis sukoba i aktera koji u wemu u~estvuju. Ono {to je ta~no jeste da je me|unacionalna tenzi-ja u ovoj zoni porasla.

Sredina septembra – Registrovana ilegalna nabavka i di-stribucija oru`ja na podru~ju op{tina Srebrenica i Bratunac od strane muslimana (navedena imena). Jedna grupa kretala se po musli-manskim selima no}u „zamaskirana ~etni~kim obiqe`jima“ i izazi-vala uzbu|ewa. U Poto~arima je registrovana grupa, jednoobrazno uniformisana i naoruàna poluautomatskim pu{kama, koja je poku-{ala provalu u fabriku akumulatora gde je bila municija i jedan top od 20 mm.

28. septembar – Pismo op{tinskog odbora Srpske demokratske stranke u Srebrenici Vladi BiH i MUP-u o te{ko}ama za rad ove stranke u op{tini kao i pogor{anoj bezbednosnoj situaciji – koja je prouzrokovala postavqawe straà po selima.

Decembar 1991. i mart 1992 – Zbog muslimanske dominacije u op{tinama ovog kraja, Srbi formiraju svoje op{tine u Skelanima, srebreni~koj op{tini i Mili}ima u vlaseni~koj.


1992.31 4. april – Sukob dve patrole oko Cerske; posle ultimatuma pr-

ve ~arke u ovoj zoni. 14. april – Vlasenicu preuzeo srpski krizni {tab. Predstav-

nici SDA i istaknuti muslimanski gra|ani oti{li iz tog mesta. Polovina aprila – Formiran krizni {tab u srpskom selu Kra-

vica; deca prestala da idu u {kolu, koja je pretvorena u kasarnu. Sti-ù i prvi dobrovoqci (povratnici) u ovaj kraj.

20. april – Pet Srba stradalo u rejonu Poto~ara (nejasne okolnosti, jedan, izgleda, dobrovoqac).

6. maj – Napad muslimanskih snaga na srpski zaselak Gniona (Srebrenica) i Bqe~eva (Bratunac). Napad vodi Naser Ori}, docniji komandant Srebrenice i wene 28. divizije. Ukupno petoro mrtvih u napadima koji su ostavili potpuno opqa~kane i spaqene srpske ku}e. (termin „napad“ u ovom periodu zna~i upad muslimanskih snaga, ubija-we onih koji su zate~eni, pqa~ka i paqevina svih objekata).

7. maj – Kod muslimanskog sela Osma~e, na putu Srebrenica–Ske-lani, u muslimanskoj zasedi na jedan kamion gine sedmoro srpskih civila.

Prva nedeqa maja (do 9. maja) – Bekstvo najve}eg broja srpskih porodica iz Srebrenice. Neposredan povod ubistvo Gorana Zeki}a, 8. maja, narodnog poslanika, sudije i predsednika SDS za Srebrenicu. Od tada ova varo{ je potpuno muslimanska.

„U po~etku je bilo vi{e vojski, tako da je jednu vodio Usti} Akif iz Srebrenice, jednu Hakija Mehoqi}, milicioner iz Srebre-nice, jednu Naser, milicioner iz Poto~ara, jednu Zulfo Tursunovi} robija{ iz Su}eske; na Karaxi}ima je bio glavni oficir Bekti} Ne-xad, u Skelanima Tihi} Ahmo, na Osma~ama je bio glavni Karaxi} Atif, milicioner, u [u{warima Ademovi} Sadik, milicioner, u Ostaci Aqkanovi} Behajia. Kada je stiglo nare|ewe iz Sarajeva da se postavi Naser Ori} za komandanta, on je preuzeo komandu nad svim je-dinicama, ja ne znam vrijeme, ali mislim da je bilo pro{lo nekoliko mjeseci od po~etka rata... Do tada svako od wih je samovoqno organi-zovao akcije sa svojom vojskom, nekad su se dogovarali i i{li zajedno. Prvo su napadali mawa sela i palili ih, a gra|ane u wima ubijali, za-robqavali i protjeravali... Ve}inu ovih mawih sela popalile su voj-ske sa tih podru~ja pod komandom wihovog komandanta. Jedino kada su napadali ve}a sela udruìvali su snage i na wih napadali sa dobro-voqcima. U vojsku su i{li i civili koji su palili i pqa~kali sela.“

31 Materijali Ha{kog tribunala navode pod odrednicom „po~etak 1992” sle-

de}i potpuno proizvoqan i neta~an navod: „Srpska paravojska nekoliko sedmica dr-ì Srebrenicu pod svojom kontrolom“. U nastavku pod vremenskom odrednicom „maj-septembar 1992” tako|e vrlo proizvoqno: „Grupa muslimanskih boraca pod vo|stvom Nasera Ori}a uspijeva ponovo osvojiti Srebrenicu. Narednih mjeseci, muslimanske snage organizuju niz iznenadnih napada. U septembru su se muslimanske snage u Sre-brenici povezale sa muslimanskim snagama u @epi.“


10. maj – U Bratuncu muslimansko stanovni{tvo zato~eno na stadionu kluba „Bratstvo“ i u osnovnoj {koli. Usledilo je proteri-vawe ka [ekovi}ima i Tuzli, a muslimanski izvori navode i likvida-cije nekih mla|ih mu{karaca. Mu{karci (420) preko zatvora na Pa-lama, kasnije razmeweni za zarobqene Srbe.

12. maj – Formirana Bir~anska brigada (VRS) koja obuhvata veliki deo srpskih snaga u sedam op{tina isto~ne Bosne. Komandant potpukovnik S. Andri}.

15. maj – Zaseda u selu Glogova, na putu Bratunac–Kravica, ima stradalih. Napad na Ratkovi}e, ima poginulih. Napad na selo Maga-{i}e (Kravica).

18. maj – Zaseda u selu Vitez, ima poginulih. 21. maj – Zaseda na drumu Mili}i – Srebrenica na kamion u ko-

me strada osmoro Srba. 26. maj – Napad na rubna sela Kravice: Dowe i Gorwe Mratin-

ce, Dolove i Jerkovi}e. Ima stradalih u odbrani. Muslimani se utvr-dili na zauzetim linijama. Kravi~ki front u okruèwu prostire se na 43 km unaokolo.

27. maj – Zaseda kod Kowevi} Poqa na kolonu kamiona DD Bok-sit iz Mili}a, strada pet voza~a srpske nacionalnosti.

28. maj – Zaseda u selu Toqevi}i, ima poginulih. 29. maj – Napad na jedinicu milicije iz Bratunca koja je u mu-

slimanskom selu Sandi}ima, na putu za Sarajevo, postavila barikadu. Ubijeno 10 qudi, me|u kojima na~elnik SUP-a Bratunac.

Tokom maja – Vi{e srpskih napada na Cersku gde je formiran Prvi cerski odred (muslimanske snage). Ova zona osta}e u {irem srp-skom okruèwu do decembra 1992. Srpski krizni {tab preuzeo vlast u Bratuncu (uni{tena xamija i ubijen wen imam).

1. jun – Napad na Oparce, srpski zaselak muslimanskog sela Brezovice (Srebrenica), 6 mrtvih.

2. jun – Napad na srpsko selo Metaqka (Vlasenica), bez `rtava jer je 15 doma}instava uspelo prethodno da pobegne.

10. jun – Napad na srpsko selo Rupovo Brdo (Mili}i), 5 mrtvih. 12. jun – U napadu na rudnik Sase u muslimanskom selu Biqa~a

(Bratunac) u zasedi gine 13 Srba koji su i{li u pomo} iz Bratunca. 21. jun – Napad na srpsko selo Ratkovi} (Srebrenica), 8 mr-

tvih. 22. jun – Zaseda na putu Baki}i –Buqevi}i, ima stradalih. 28. jun – Napad na prete`no srpsko selo Loznica (Bratunac). 30. jun – Napad na srpsko selo Breàni (Srebrenica), 19 mr-

tvih. 5. i 12. jul – Napad na srpsko selo Zagoni (Bratunac), vi{e od

20 mrtvih. 5. jul – Napad na srpsko selo Krwi}i (Srebrenica), ubijeno 16

me{tana.


12. jul – Napad na Zalazje, srpski zaselak u neposrednoj blizi-ni Srebrenice. Ubijeno 39 lica. Istog dana po~iwe ve}a ofanziva ka Kravici, borbe na Sasama i [iqkovi}ima. Namera je bila elimina-cija ove zone i stvarawe slobodnog pravca Srebrenica – Kowevi} Poqe – Cerska i daqe na zapad. Ofanziva je ozbiqno uzdrmala odbra-nu srpske strane severno od Srebrenice. Stabilizacija vojnih prili-ka u Bratuncu, (aktivnost komandanta Bir~anske brigade potpukovni-ka Svetozara Andri}a), tako da ova varo{ ostaje u srpskim rukama.

20, 22. i 25. jul – Napad na Maga{i}e (Bratunac) selo sa rela-tivno ujedna~enim stanovni{tvom po nacionalnoj strukturi, 12 stra-dalih.

24. jul i 2. avgust – Zaseda u selu Glogova, na putu Bratunac – Kravica, ima stradalih.

8. avgust – Napad muslimanskih snaga na liniji [iqkovi}i – Bawevi}i – Jeèstica. Napad na selo Jeèstica (Bratunac), poginulo 9 stanovnika. Poraz muslimana na [iqkovi}ima, vi{e od 30 mrtvih.

Neutvr|en datum – Napad i zauzimawe sela Hran~e i Kravica koji su bili blokirani tri dana. Potom u kontranapadu zauzeta Glo-gova i povra}ena teritorija Hran~e (ka Bratuncu).

13. avgust – Prva razmena za Srbe iz srebreni~kog zatvora (uglavnom me{tani sela Karno).

21. avgust – Ru{ewe xamije u Vlasenici. 28. avgust – Zaseda u selu @ivkovi}i, ima stradalih. Zaseda u

Glogovoj... 14. septembar – Progon posledwih muslimana iz Vlasenice. 24. septembar – Muslimanska kontraofanziva. Najve}i napad u

odnosu na nekoliko prethodnih na selo Podravawe (Mili}i, ranije Srebrenica). Ovom prilikom poginulo 31 lice. Mnogi od wih pobije-ni na najsvirepiji na~in.

24. septembar – Prvi napad na povr{inski kop Bra}an, rudnika boksita Mili}i 25 km ka Srebrenici. Ubijeno 7 radnika obezbe|ewa.

26. septembar – Kontraofanziva iz Cerske, borba oko Hoxinog brda. Muslimani navodno izbrojali 82 ubijena srpska vojnika, a pro-cewuju srpske gubitke na oko 130.

5. oktobar – Napad na prete`no srpsko selo Fakovi}i (Bratu-nac). Ubijeno 19 me{tana. Napad na srpsko selo Boqevi}i (Bratu-nac). Stradalo 7 me{tana

16. oktobar – Razmena mawe grupe zatvorenika iz Srebrenice. 30. oktobar – Formiran Drinski korpus VRS, koji svojom zo-

nom pokriva isto~nu Bosnu u prostoru od Zvornika do Gora`da. 17. novembar – Naredba [VK OS BiH da Isto~no-bosanska

operativna grupa uspostavi kontakt sa snagama u Srebrenici. 28. novembar – Konvoj UN od 22 kamiona uspeva da stigne do

blokirane Srebrenice. Kako javqa Rojters, „To je tre}i poku{aj UN da dopreme pomo} od kada je grad odse~en zbog borbi, posle aprila“.


3. decembar – Drugi napad na povr{inski kop Bra}an. 6. decembar – Naredba [VK OS BiH da se sve snage odbrane

Srebrenice uveù u jedinstven sistem i tesno sara|uju sa 2. korpusom. 10. decembar – Drugi konvoj stiè u Srebrenicu. Sve kasnije

konvoje srpska strana je zaustavqala zbog napada koji su dolazili iz tog grada na okolne srpske naseobine. Posle ovoga srpska strana za-brawuje dolaske konvoja u Srebrenicu.

14. decembar – Nova muslimanska ofanziva. Drugi napad na prete`no srpsko selo Loznica (Bratunac). Sa prvim napadom od 28. juna ukupno 31 ubijeno lice;

– napad na Lozni~ku Rijeku; – najteì napad na selo Bjelovac (Bratunac), ubijena 24 me{tana;

– napad na srpski deo sela Sikiri} (Bratunac), ubijeno 21 lice. 24. decembar – U napadu za preuzimawe muslimanskog sela Glo-

gova (Bratunac) na putu ka Kravici, gine 16 Srba. Posledica ove de-setodnevne ofanzive bila je zatvoren obru~ oko Kravice, kao i spremnost muslimanskih snaga za novu akciju.

1993. 7. januar i daqe – Velika muslimanska ofanziva na srpska pod-

ru~ja (Kravica, Skelani – ranije deo op{tine Srebrenica), koju predvodi Naser Ori}.„kad se ra~unalo da }e ~etnici biti u pripitom stawu“. U rano jutro 7. januara napadnuto je ranije okruèno srpsko selo Kravica, (re~ je o selu koje ~ini vi{e zaselaka i mawih sela – Kravica, Brana Ba~i}i, Popovi}i, Mandi}i, Opravdi}i, i dr. gde je pred rat ìvelo oko 2.300 Srba). Istog dana napadnuto selo [iqko-vi}i (Bratunac) u kome strada 13 lica. Stanovni{tvo beì ka Drini. U rano jutro 8. januara, {iri prostor Kravice zauzimaju muslimanske snage. Tu je stradalo 39 srpskih stanovnika i vojnika.

13—15. januar – Prvi znaci kontraofanzive VRS u rejonu Cer-ske, koja }e se kasnije zahuktati i trajati 56 dana.

16. januar – Napad na selo ]osi}i – Kostolomci (Skelani), gde je ubijeno 15 lica. Istog dana izvr{en napad na Ku{i}e – @abokovi-ca (Skelani) gde ukupno strada 20 lica. Napad na selo Skelani, sedi-{te op{tine (ve}insko muslimansko selo, ali okruèno srpskim se-lima). Strada 13 lica. Srpsko stanovni{tvo i ovde beì ka Drini i preko u Srbiju. Muslimanska ofanziva kulminira napadom na ovo podru~je.

U ovoj ofanzivi muslimanske snage zauzele su oko 90% bratu-na~ke teritorije, probile koridor do Srebrenice, zauzele Kravicu, Glogovu, Hran~u, podru~je Kamenice i druga sela. Prese~ena je komu-nikacija ka Mili}ima i iz Cerske izbijeno 4 km ka tuzlanskoj slo-bodnoj teritoriji. Pod muslimanskom kontrolom u tom trenutku se nalazi zona Drine od Bajine Ba{te do Divi~a na severu.


26. januar – Nare|ewe [VK OS BiH 2. korpusu da se sve mane-varske snage na prostoru ove nove muslimanske slobodne teritorije objedine pod jednu komandu.

29. januar – Nare|ewe [VK OS BiH 2. korpusu da se na pod-ru~je Srebrenica – Bratunac uputi hitna pomo} u qudstvu i materija-lu, kao i da se planiraju napadi radi skretawa pa`we sa Srebrenice.

31. januar — 1. februar – Nare|ewe iz [taba VK OS BiH da 2. korpus planira, organizuje i izvede borbena dejstva u smislu probija-wa i spajawa sa snagama kod Srebrenice i Bratunca i spre~avawa wi-hovog uni{tewa, kao i za organizovawe dobrovoqaca koje }e sti}i u Srebrenicu.

2. februar – Muslimanske snage iz Srebrenice granatiraju Bratunac.

3. februar – Nare|ewe [VK OS BiH 2. korpusu da organizuje slawe dobrovoqaca i preduzme druge mere za olak{awe poloàja sna-ga u Srebrenici i okolnoj zoni.

5. februar – naredba [VK OS BiH 2. korpusu za akciju prema Kamnici i daqe prema Srebrenici i spajawe sa tamo{wim snagama.

8. februar – Ratno predsedni{tvo subregije Srebrenica izra-àva nezadovoqstvo dotada{wim akcijama sa ciqem da se olak{a po-loàj, traì samostalno vojni~ko i politi~ko delovawe. Ponovno nare|ewe [VK OS BiH da wen 2. korpus prese~e koridor kod Kame-nice i spoji se sa Srebrenicom. Napad na srpsko selo Vanxi}i (Mi-li}i), strada dvoje lica.

20. februar – Razmena zatvorenika. Iz srebreni~kog zatvora oslobo|eno 25 lica.

23. februar – Ratni op{tinski {tab Srebrenice objavquje da je 2.149 qudi umrlo od bolesti i gladi; 2.562 stradalo je od posledica borbi a 14.350 je povre|eno.

Krajem februara – Drinski korpus VRS kre}e u sna`nu kon-traofanzivu na prostoru sredweg Podriwa. Sa raznih strana na ovo podru~je dejstvuju Zvorni~ka, Bratuna~ka i Vlaseni~ko-mili}ka bri-gada. Padaju muslimanska upori{ta Cerska, zatim i Kowevi} Poqe. Muslimani iz Cerske ukazuju na to da je, po dostignu}u najve}eg pro-{irewa, iz Kowevi} Poqa trebalo krenuti ka Tuzli, a snage wihovog 2. korpusa prema wima da bi se napravio koridor, koji bi se pro{i-rio u celovitu teritoriju. Taj zadatak nije bio izvr{en, a za to se okrivquju komanda 2. korpusa sa komandantom @eqkom Knezom i we-govi nadre|eni u Sarajevu.

1. mart – Tri transportna aviona ameri~kog vazduhoplovstva po~eli su da izbacuju pakete sa medicinskom pomo}i i hranom u ovoj zoni. Opkoqena muslimanska Cerska.

2. mart – Borbe oko Cerske. „Linije su popustile i ~etnici su pro{li i popalili 10-tak muslimanskih sela“. Do muslimanske strane stiù vesti o pobijenim muslimanima i zahtevi da UN izvu~e rawene.


3. mart – Naredba [VK OS BiH 2. korpusu da se hitno izvr{i proboj i pomognu snage u zoni Cerske, Kowevi} Poqa i Srebrenice.

4. mart – Ameri~ka pomo} izba~ena oko Kowevi} Poqa. 6. mart — Dr Simon Mardel iz Svetske zdravstvene organizaci-

je (WHO) koji je proputovao isto~nu Bosnu, saop{tava da qudi u Sre-brenici umiru „po 20–30 na dan“.

6. mart – U okviru akcije „Padobran“ {est ameri~kih aviona izbacuje 27 tona hrane oko Srebrenice i Kowevi} Poqa, {to je prva konkretna humanitarna pomo} za ovu varo{ od decembra 1992.

Mart – Intenzivne borbe u isto~noj Bosni, posebno oko Sre-brenice. Napadi srpskih, kako je ozna~eno „paravojnih“ snaga „rezul-tirali su velikim gubicima kod civilnog stanovni{tva i ozbiqno poremetili napore UN na dostavi humanitarne pomo}i u tom podru~-ju.“. Sredinom marta UNHCR je izvestio da su hiqade muslimana iz-begli u Srebrenicu iz okolnih podru~ja koja su bila „napadnuta i okupirana od srpskih snaga, kao i da 30 ili 40 lica umire dnevno kao posledica vojnih akcija, gladi, izloènosti hladno}i i nedostatku medicinske pomo}i“.

8. mart – Pod pritiskom VRS i gladi, muslimanske snage i ci-vili se povla~e iz Cerske. Deo ide i ranije ka Tuzli, a deo u Srebre-nicu.

9. mart – U Kowevi} Poqu jo{ uvek se ~eka na evakuaciju. Na-padi VRS traju.

11. mart – Gu`va u Kowevi} Poqu oko dva britanska vozila Unprofora. Snage VRS uni{tavaju jedno od wih i tom prilikom stra-daju muslimani koji su se okupili oko vozila UN.

12. mart – Francuski general Morijon u Srebrenici; pomo} iz vazduha i tog dana nad ovim gradom.

Do 15. marta – Potpuno proterane muslimanske snage iz kraje-va zvorni~ke op{tine, a zatim i bratuna~ke i delova ranije srebre-ni~ke op{tine (srpska op{tina Skelani). Kowevi} Poqe je palo oko 15. marta. Deo stanovnika, oko 5.000, oti{ao je ranije ka Tuzli, a ostali ka Srebrenici. Kravica je povra}ena 15. marta. Snage VRS za-okruùju linije oko Srebrenice. U ovo mesto stiù muslimanske iz-beglice iz sela u koja ulaze srpske snage.

16. mart – Naredba [VK OS BiH 2. korpusu da nastavi dejstva i pomogne snage u zoni Cerske, Kowevi} Poqa i Srebrenice.

17. mart — Nastavak pritiska VRS na Srebrenicu. Prema pro-cenama muslimanskih vlasti u varo{i u tom trenutku ima oko 60.000 qudi. To su stanovnici Vlasenice, Cerske (Kamenice) i Kowevi} Po-qa, kao i sela Osma~e, Zeleni Jadar i drugih ju`no od grada.

18. mart – Naredba [VK OS BiH 2. korpusu da vr{i neprekid-na dejstva prema jedinicama koje napadaju muslimanske snage u zoni Srebrenice. Ovo nare|ewe bilo je izdato i Operativnoj grupi 3 u Kladwu, sa zadatkom da probije linije VRS na pravcu Vlasenica –


Mili}i i da bez obzira na te{ko}e produì dejstva do sela Kravice i zone severozapadno od Srebrenice.

19. mart – Konvoj UN predvo|en generalom Filipom Morijo-nom, komandantom Unprofora za Bosnu i Hercegovinu, posle devet dana peripetija stiè u Srebrenicu.

20. mart – Isti konvoj napu{ta grad sa oko 700 izbeglica, pre-bacuju}i ih do Tuzle. Prvobitna namera bila je da se evakui{u rawe-nici, ali je konvoj bio opsednut muslimanskim stanovni{tvom koje se u potpunom haosu utovarilo na kamione, Od ukupno 673 lica odveze-nih tom prilikom iz Srebrenice krcano je samo oko 100 rawenika.

21. mart – Ameri~ki avioni izbacuju pomo} nad Srebrenicom. 28. mart – Jo{ jedan konvoj, odlagan vi{e od dve nedeqe, stiè

u varo{. 29. mart – Na povratku ovog konvoja evakui{e se vi{e od 2.000

muslimanskih civila. Nekoliko wih umire u tim trenucima. 31. mart – Evakuacija civila od strane UN se zaustavqa, jer u

gu`vama oko vozila strada petoro dece i dve ène. April – „Uprkos jakom politi~kom pritisku od strane me|u-

narodne zajednice i Saveta bezbednosti, i naporima od strane Unpro-fora i UNHCR-a na terenu, borbe su nastavqene i humanitarna situ-acija u tom podru~ju se i daqe pogor{ava“.

2. april – U Srebrenicu iz vazduha ba~eno 47 tona hrane. 4. april – Konvoj od 8 kamiona stiè u Srebrenicu sa 47 tona

hrane („dakle bar nisu gladni“ – konstatuje muslimanski borac u Go-ra`du).

5. april – UN objavquju plan o evakuaciji do 15.000 lica iz Srebrenice. Na~elnik [taba VK OS BiH zbog kriti~ne situacije oko i u Srebrenici nare|uje ubacivawe dva bataqona u rejon Cerske, da bi presekli komunikaciju Mili}i – Nova Kasaba i spojili se sa snagama u Srebrenici. Nare|uje i ubacivawe 5–6 oficira helikopte-rom radi oja~avawa odbrane. Srpske snage su na liniji Zeleni Jadar – Srebrenica. Izdata je naredba da se iz @epe u podru~je Srebrenice uputi 100 – 150 qudi za pomo}.

6. april – Napadi VRS na Srebrnicu i daqe traju, nove po-{iqke hrane ba~ene avionima.

7. april – Lokalne muslimanske vlasti dozvoqavaju da se eva-kui{e samo oko 1,600 èna i dece.

8. april – Evakuisani civili stiù do Tuzle. Kamione UN ga-|aju srpske ène i dece uz put.

9. april – Komandant VRS general Mladi}, izjavquje da ka-nadskim trupama iz Unprofora ne}e biti dozvoqeno da u|u u Sre-brenicu.

10. april – Lokalne vlasti u Srebrenici ne dozvoqavaju da konvoj UN evakui{e izbeglice iz grada. Konvoj odlazi potpuno pra-zan.


12. april – Artiqerijski napad na grad. Za 56 postradalih li-ca i vi{e od 100 rawenih optuùje se srpska strana.

13. april – Konvoj UN uspeva da evakui{e vi{e od 800 lica iz grada.

15. april – Snage VRS nastavqaju napad, stiù na gotovo 2km od grada. (u borbama identifikujemo Zvorni~ku brigadu, 65. za{titni puk, 1. gardijsku brigadu VRS).

16. april – Savet bezbednosti, deluju}i prema ta~ki VII Pove-qe UN, usvaja rezoluciju 819 u kojoj se zahteva da sve strane tretiraju Srebrenicu i wenu okolinu kao „sigurnosnu zonu“ (safe area), bez bilo kakvih oruànih napada i drugih neprijateqskih akata. Zahtevano je neizostavno povla~ewe snaga VRS (interpretirano kao „Bosnian Serb paramilitary units“) iz podru~ja oko Srebrenice i prestanak oruànih napada na grad. Savet bezbednosti je zahtevao od generalnog sekretara UN da pove}a prisustvo Unprofora u Srebrenici i omogu}i bezbedan transfer bolesnih i rawenih, kao i da zahteva neometano doturawe humanitarne pomo}i u sve delove Bosne i Hercegovine, a posebno ci-vilnom stanovni{tvu Srebrenice. Savet bezbednosti je u ovoj rezolu-ciji osudio i odbacio akcije bosanskih Srba ~iji je ciq prisilna evakuacija civila iz Srebrenice (i drugih delova Bosne i Hercegovi-ne), kako je navedeno „u wihovoj kampawi etni~kog ~i{}ewa“.

17. april – Generali Mladi} i Halilovi} u prisustvu genera-la Valgrena, komandanta Unprofora za Jugoslaviju, sloìli su se o slede}em:

1. Totalni prekid vatre u zoni Srebrenice stupa na snagu u 04,59 ~asova 18. aprila 1993. Zamrzavawe svih borbenih akcija na do-stignutim linijama sukobqavawa ukqu~uju}i i artiqeriju za podr-{ku i rakete.

2. Raspore|ivawe jedne ~ete Unprofora u Srebrenicu do 11,00 ~asova 18. aprila 1993. Obe strane garantuju ovoj ~eti siguran i neo-metan prolaz iz Tuzle u Srebrenicu.

3. Otvarawe vazdu{nog koridora izme|u Tuzle i Srebrenice preko Zvornika za evakuaciju te{ko rawenih i bolesnih. Vazdu{ni koridor se otvara u 12,00 ~asova 18. aprila 1993. i nastavqa se 19. aprila 1993. zavisno od vremenskih prilika, sve dok se svi te{ko ra-weni i bolesni ne evakui{u. Helikopteri }e leteti iz Tuzle za Sre-brenicu sa sletawem u Zvorniku zbog kontrole koja ne}e izazivati nepotrebno odlagawe evakuacije. Unprofor }e, u prisustvu po dva le-kara sa obe strane i predstavnika Me|unarodnog crvenog krsta, izvr-{iti identifikaciju te{ko rawenih i bolesnih koje treba evakuisa-ti. Sve kategorije te{ko rawenih i te{ko bolesnih }e biti, nesmeta-no od obe strane, evakuisane vazdu{nim putem. Veruje se da te{ko ra-wenih i bolesnih ima pribli`no 500. Ovo }e biti potvr|eno 18. aprila od strane Unprofora, a kona~an broj }e biti poznat obema stranama.


4. Demilitarizacija Srebrenice }e se zavr{iti u roku od 72 ~asa po dolasku ~ete Unprofora u Srebrenicu (11,00 ~asova 18. apri-la 1993, ako stigne kasnije vreme se pomera). Svo oru`je, municija, mine, eksplozivi i borbene zalihe (osim lekova) unutar Srebrenice }e biti prikupqeno i predato Unproforu uz nadgledawe po tri ofi-cira sa obe strane dok }e Unprofor vr{iti kontrolu. Posle zavr-{etka procesa demilitarizacije u gradu ne}e ostati nijedna naoru-àna osoba ni jedinica, osim snaga Unprofora. Odgovornost za pro-ces demilitarizacije snosi Unprofor.

5. Osnova}e se radna grupa koja }e odlu~ivati o detaqima de-militarizacije Srebrenice. Grupa }e posebno razmatrati: kakva }e se akcija preduzeti ukoliko se demilitarizacija ne zavr{i u roku od 72 ~asa i korektnost tretmana za sve osobe koje predaju svoje oru`je Unproforu. Radna grupa }e izve{tavati generale Valgrena, Mladi}a i Halilovi}a. Prvi izve{taj }e biti podnesen na sastanku koji treba da se odrì na sarajevskom aerodromu u ponedeqak 19. aprila 1993. u 12,00 ~asova.

6. Obe strane treba da predaju Unproforu izve{taje o min-skim poqima i eksplozivnim preprekama na podru~ju Srebrenice. Svaka strana treba da o~isti svoja minska poqa uz nadgledawe Unpro-fora.

7. Nijedna strana ne treba da spre~ava slobodu kretawa. Viso-ki komesarijat UN za izbeglice i Me|unarodni crveni krst treba po-sebno da istraè tvrdwe o spre~avawu slobode kretawa u Srebrenici i Tuzli.

8. Dozvoli}e se dopremawe humanitarne pomo}i u grad po planu.

9. Oficiri i lekari koji }e nadgledati proces demilitariza-cije su pod zastavom Unprofora, wihovu bezbednost treba da garantu-ju obe strane u sukobu.

10. Radna grupa treba da preporu~i na~in razmene zarobqeni-ka, poginulih i rawenih na podru~ju Srebrenice, po principu „svi za sve“ u roku od 10 dana. Ovo }e kontrolisati Me|unarodni crveni krst.

11. Sva sporna pitawa treba da re{i me{ovita vojna radna grupa ili da se re{e na sastancima delegacija na najvi{em nivou u kojima posreduje general Valgren.

18. april – 04,59 ~asova (izve{taj Tanjuga iz Bratunca): „Srp-ska strana na svim poloàjima oko Srebrenice obustavila je sva bor-bena dejstva jutros u 4 sata i 59 minuta, dosledno po{tuju}i dogovor o primirju koji je protekle no}i potpisan na sarajevskom aerodromu... Me|utim, mada je primirje na snazi, muslimanske oruàne formacije i danas su tokom prepodneva sa vi{e mesta i u nekoliko navrata otva-rale vatru iz streqa~kog oru`ja prema srpskim poloàjima. Kako na-vode srpski vojni izvori, naro~ito èstoki napadi muslimanskih


formacija bili su tokom protekle no}i i to celom linijom fronta, jer je to bio poku{aj da muslimanska strana, kako se procewuje, popra-vi svoj takti~ki poloàj. O èstini tih napada govori ~iwenica da je srpska strana protekle no}i imala 6 poginulih i 17 rawenih boraca“.

18. april – Dva helikoptera sa oznakama UN sa te{kim rawe-nicima iz Srebrenice stigla su danas po podne u Tuzlu (Rojters).

18—19. april – Sastanak na sarajevskom aerodromu. Ispred VRS general Ratko Mladi}, ispred ARBiH general Sefer Halilovi}. Sa-stanak se vodi u odvojenim prostorijama. Muslimanski zahtevi za po-vla~ewe snaga VRS oko Srebrenice. Srpski zahtevi za predaju musli-manskih snaga. Ishod mukotrpnog i dugog sastanka bila je odluka o de-militarizaciji Srebrenice.

21. april – Komanda Unprofora izvestila je da je 170 pripad-nika Unprofora, civilne policije i vojnih posmatra~a stiglo u Sre-brenicu sa zadatkom da prikupe oru`je, municiju, mine, eksplozive i borbene zalihe, kao i da su do podneva tog dana oni „uspe{no demili-tarizovali grad“.

22—27. april – Posebna misija za utvr|ivawe ~iweni~nog sta-wa na terenu (fact-finding mission) sastavqena od predstavnika Francu-ske, Ma|arske, Novog Zelanda, Pakistana, Ruske Federacije i Vene-cuele, posetila je region. Prema izve{taju i preporukama ove misije, Savet bezbednosti je 6. maja usvojio rezoluciju 824, u kojoj su pored Srebrenice i Sarajeva za za{ti}ene zone (safe area) progla{eni Tu-zla, Gora`de, @epa i Biha}. Prema ovoj rezoluciji snage VRS (all Bo-snian Serb military or paramilitary units) morale su da obustave napade, da se povuku iz zahvata ovih mesta i dozvole pristup Unproforu i osta-lim humanitarnim organizacijama u navedene za{ti}ene zone.

U periodu april 1992 – april 1993, na prostoru {ire zone Sre-brenice i Bratunca stradalo je blizu 950 lica srpske nacionalnosti. Najve}i broj su civilne `rtve u napadu na srpska naseqa. Najkriti~-niji meseci po `rtvama bili su jul 1992. sa 148 i januar 1993. sa 139 ubijenih lica. Oko jedne desetine od ukupnog broja masakrirano je na najsvirepije na~ine.

Posle smirivawa krize oko Srebrenice je ostalo oko 1.000 – 2.000 vojnika iz tri brigade VRS; u samoj enklavi 28. divizija ARBiH sa brojnim stawem 6.000 – 10.000, ali slabije naoruànim.

Avgust – Do ovog meseca muslimanskim enklavama padobrani-ma je isporu~eno oko 7.500 tona pomo}i.

1994. 10—11. januar – [efovi dràva NATO na samitu u Briselu za-

traìli su, izme|u ostalog, od Unprofora da izradi hitne planove i osiguraju da se „blokirana rotacija snaga UNPROFOR-a u Srebreni-ci“ prevazi|e.


17. januar – Novi specijalni predstavnik UN za biv{u Jugosla-viju Jasu{i Aka{i izvestio je generalnog sekretara UN o urgentnoj potrebi rotacije kontingenta Unprofora u Srebrenici.

18. januar – Na relaciji generalni sekretar UN – Savet bez-bednosti razmatrawe upotrebe vazdu{ne sile radi postizawa ovih ciqeva (rotacija kontingenta u Srebrenici i deblokada aerodroma u Tuzli). Predstavnik Aka{i dobio je instrukcije da u saradwi sa ko-mandantom Unprofora pripremi detaqne planove, ukqu~uju}i i upo-trebu vazdu{ne sile da bi se osigurala rotacija snaga u Srebrenici (i otvorio aerodrom kod Tuzle).

28. januar – Aka{ijevi predlozi o postepenom politi~kom pristupu i naknadnoj upotrebi razli~itih oblika vojne sile sa odo-brewem Saveta bezbednosti. Generalni sekretar je naveo da ne}e oklevati u primeni vojne sile (vazdu{nih napada) ukoliko do|e do napada na snage Unprofora u sprovo|ewu wihove rotacije u Srebre-nici i @epi.

10. mart – Rotacija snaga Unprofora u Srebrenici izvr{ena posle pregovora za srpskom stranom; holandski bataqon zamenio je kanadski kontingent.

9. maj – Posle sukoba oko Gora`da, generalni sekretar UN iz-vestio je Savet bezbednosti da prema dotada{wim iskustvima kon-cept „safe area“- za{ti}enih zona, zahteva uzimawe u obzir slede}ih ~iwenica: da su za{ti}ene zone primarno formirane za za{titu po-pulacije a ne odbranu teritorije, da za{tita ovih teritorija od stra-ne snaga Unprofora ne zna~i da se od wega pravi zara}ena strana; da se na~ini za{tite ovih zona ne razlikuju ukoliko je to mogu}e, od pr-vobitnog mandata Unprofora, a to su pomo} humanitarnim operacija-ma i po{tovawe primene primirja; kao i da mandat snaga Unprofora mora uzeti ograni~ewa wegovih resursa i prioritete koje konflikt moè doneti. U celom ovom periodu muslimanska strana je nastavila da iz-begava striktnu demilitarizaciju. Vr{ila je pokrete unutar i izvan zone, a otvorila je i vatru na srpske poloàje. 28. divizija je prisvo-jila i deo humanitarne pomo}i za svoje svrhe. Helikopterima se odr-àva veza i {aqe naoruàwe unutar ove zone.

1995. Januar – Nova smena pripadnika Unprofora holandskog bata-

qona stiè na smenu u Srebrenicu (ha{ka hronologija konstatuje da se „humanitarna situacija u srebreni~koj enklavi pogor{ava“).

Mart – Snage Armije BiH napadaju sa podru~ja enklave Sre-brenica.

8. mart – Predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} izda-je direktivu br. 7 za dugoro~nu strategiju snaga VRS prema Srebreni-


ci. U ovom dokumentu navodi se da VRS treba da „izvr{i fizi~ko odvajawe Srebrenice od @epe“, kao i da blokira konvoje koji se upu-}uju u Srebrenicu.

31. mart – Glavni {tab VRS donosi direktivu br. 7.1, u stvari naredbu generala Mladi}a da se pristupi sprovo|ewu direktive br. 7.

Mart-april – Prime}eno ja~awe snaga VRS oko osmatra~kih punktova Romeo i Kvebek.

Maj – stare{ine iz komande 28. divizije sa Naserom Ori}em na ~elu upu}ene na kurs u Tuzlu.

31. maj – VRS zauzima osmatra~ki punkt „OP Echo“. 26. jun – Snage ARBiH napadaju i spaquju srpska sela Vi{wica

i Bawa Lu~ica, ima poginulih stanovnika. 2. jul – Komandant Drinskog korpusa general @ivanovi} pot-

pisuje plan napada na srebreni~ku enklavu i nalaè delovima svog korpusa da pre|u u stawe borbene gotovosti. Operacija nosi naziv „Krivaja 95”.

6. jul –Po~etni dan operacije Krivaja 95 – napad na Srebre-nicu.

9. jul – Snage VRS opkolile varo{; predsednik RS Karaxi} iz-daje novo nare|ewe kojim se odobrava zauzimawe grada. Alija Izetbe-govi} razgovara sa komandantom Unprofora generalom Rupertom Smitom oko vojne akcije na srpske snage.

10. jul – Nastavak napadnih operacija VRS. Stanovnici Sre-brenice beè prema Poto~arima u bazu UN. Komandant holandskog bataqona pukovnik Karemans traì hitnu vazdu{nu podr{ku.

11. jul – Nastavak prodora u gradsku zonu; 14,30 – Kratak napad avijacije NATO na tenkove VRS. Posle srpske pretwe da }e likvidirati zarobqene holandske vojnike i gra-natirati bazu u Poto~arima, vazdu{na podr{ka je obustavqena. Po podne – General Ratko Mladi}, sa komandom Drinskom kor-pusa ulazi u grad. 17–18,00 Okupqawe snaga 28. divizije u [u{warima, sledilo je postrojavawe po brigadama oko 2 sata. 20,00 – Prvi sastanak u hotelu „Fontana“ u Bratuncu, kome prisustvuju general Mladi} i komandant Dutchbata-a. Na sastanku se razmatra pitawe izbeglica. Zatim – Komandant VRS postavqa generala R. Krsti}a (tada jo{ uvek na~elnika {taba Drinskog korpusa) za komandanta snaga ko-je se usmeravaju u napad na @epu. Operacija nosi naziv Stupa~nica 95. 22,00 – Komanda 28. divizije ARBiH i op{tinske vlasti Sre-brenice donose odluku da se formira kolona, sastavqena od pripad-nika divizije i ostalog mu{kog stanovni{tva. Namera je proboj pre-ma Tuzli.

23,00 – Drugi sastanak u hotelu „Fontana“, kojim predsedava general Mladi}. Pored komandanta Dutchbat-a prisutan je i civil, ne-


zvani~ni predstavnik muslimanske strane. Na drugom sastanku, Mla-di} je obavestio predstavnike Unprofora o tome da }e se obezbediti transport civila iz baze u Poto~arima, a da je kqu~ni uslov za opsta-nak muslimana vojna predaja. Mladi} je o{tro rekao muslimanskim nezvani~nim predstavnicima: „Za va{ opstanak traìm: da svi va{i mu{karci koji su pod oru`jem napali, da su zlo~ine pravili, a i jesu mnogi, protiv na{eg naroda, predaju oru`je Vojski Republike Srp-ske... nakon predaje oru`ja moète... birati, da ostanete na teritori-ji... ili ako vam to odgovara, da idete tamo gde èlite“.

Oko pono}i – Kolona 28. divizije ARBiH i ostali mu{ki ci-vili kre}u iz sela Jagli}i i [u{wari u proboj slede}i drum ka Ko-wevi} Poqu i daqe na severozapad. Po drugim podacima pokret je po-~eo u 21 ~as, a predvodila ga 284. brigada (qudstvo iz Cerske, Kameni-ce i Kowevi} Poqa).

12. jul Oko 03,00~ dobijena prva vest o lokaciji muslimanskih snaga (a onda i ~itav niz potvrda tokom jutra): saznawe da se snage 28. divi-zije ABiH probijaju prema muslimanskoj teritoriji i da se ne predaju bezuslovno kako je to general Mladi} zahtevao. 10,00 sati – Tre}i sastanak u hotelu „Fontana“, kojem predse-dava general Mladi}; on nare|uje da se muslimanske izbeglice evaku-i{u autobusima na teritoriju pod kontrolom ARBiH. Obave{tava prisutne da }e se odvojiti svi mu{karci od 16 do 65 godina radi pro-nalaèwa „ratnih zlo~inaca“. 13,00 ~asova – Desetine autobusa stiù u bazu UN u Poto~ari-ma. @ene, deca i starci se ukrcavaju, dok se prona|eni mu{karci od-vode na stranu, a kasnije prevoze u Bratunac. Tokom popodneva – Snage VRS i MUP-a RS sukobqavaju se sa kolonom 28. divizije ARBiH. Artiqerijska vatra po snagama ove gru-pe ~ije ~elo prelazi put Kowevi} Poqe – Nova Kasaba. Prvi zaro-bqenici iz ove kolone.

13. jul Nastavqena evakuacija èna, staraca i dece autobusima, uz trijaù mu{karaca u Poto~arima. Odvojeni se prebacuju u Bratunac. Zarobqavawe sredine i za~eqa muslimanske kolone. Nekoli-ko hiqada wih je odvedeno na sabirna mesta na poqanama kod Sandi}a i na fudbalskom stadionu u Novoj Kasabi. Po podne – Po~iwu masovne likvidacije: reka Jadar, Cerska dolina i skladi{te u Kravici. Tako|e i na lokaciji kod Ti{}a, gde se proveravaju autobusi pre prelaska na muslimansku stranu. 20 ~asova – Zavr{eno je odvo|ewe muslimanskog civilnog sta-novni{tva iz baze UN u Poto~arima.

14. jul Po~iwe operacija Stupa~nica 95, napad na @epu, koju predvo-di general R. Krsti}, u svojstvu komandanta Drinskog korpusa VRS.


Likvidacije zarobqenika u Orahovcu. Savet bezbednosti UN izraàva zabrinutost zbog prisilnog raseqavawa civila iz Srebrenice, kao i zabrinutost za nestale mu-slimane.

14—15. jul – Likvidacije na Petkova~koj brani. 15. jul – Ukazom predsednika Karaxi}a smewen sa du`nosti ko-

mandanta Drinskog korpusa general M. @ivanovi}, a postavqen gene-ral R. Krsti}. Period 13–15. jul moè se smatrati vremenom dvo-ko-mandovawa ovom formacijom, {to }e naknadno izazvati diskusije na Ha{kom tribunalu u smislu komandne odgovornosti za likvidaciju. Deo Dutchbata evakuisan iz Bratunca preko SRJ.

16. jul – Likvidacije na Vojnoj ekonomiji u Brawevu i u Domu kulture u Pilici. Predwi delovi kolone 28. divizije ARBiH probijaju se na musli-mansku teritoriju, odnosno spajaju se sa delovima 2. korpusa, koji dej-stvuju oko 1–2km u dubinu srpske teritorije radi prihvata ove kolone.

17—18. jul – Likvidacije „maweg obima“ na lokaciji kod Kozluka. 15- 20. jula – Operacije oko @epe. 23. jul – Prve izjave pripadnika Dutchbat-a o nekim pogubqewi-

ma u Srebrenici. 25. jul – Snage VRS u{le u @epu, iz koje su prema dogovoru

prethodno iza{le snage AR BiH i povukle se (u Srbiju).Savet bezbed-nosti UN pozvao Srbe u Bosni da napuste zauzete za{ti}ene zone, Srebrenicu i @epu.

Septembar-oktobar – Tajno otvarawe nekih primarnih masov-nih grobnica, va|ewe ostataka i prenos na druge lokacije (sekundarne grobnice). Me|unarodna zajednica dobija pristup podru~ju.


IZVORI I LITERATURA Materijal Ha{kog tribunala:

IT-98–33-T, 2. avgust 2001, Pred pretresnim vije}em; Tuìlac protiv Radislava Krsti}a — Presuda.

Srpska vojska Qiqan, 149, Sarajevo, 24. novembar 1995. Qiqana Bulatovi}, General Mladi}, drugo izdawe, Beograd 1996.

Milivoje Ivani{evi}, Hronika na{eg Grobqa (ili slovo o stradawu srpskog naroda Bratunca, Mili}a, Skelana i Srebrenice), Beograd –Bratunac 1994. Alija Izetbegovi}, Sje}awa, autobiografski zapis, Sarajevo 2001.

Boro Miqanovi}, Krvavi Boì} sela Kravice, Beograd 1999. Tarik Sarajli}, Ratni dnevnik, Gora`de 1992—1995, Sarajevo 1998. Sefer Halilovi}, Lukava strategija, Sarajevo 1996. [efko Hoxi}, Vitezovi i Huni, Sarajevo 1996. Materijal sa Interneta: United Nations Protection Force (hro-

nologija, posledwi put dopuwena 30. novembra 1994). How the siege of Srebrenica unfolded, (The Reuters Library Report, april 16.1993). Ratni zlo~ini br. 6/2: Cerska – Kowevi} Poqe –@epa.

KRITIKE SAVO SKOKO

NEZNAWE JE NAJSTRA[NIJE KADA JE AKTIVNO

(Povodom kwige dr Petra Mandi}a Junski ustanak Srba

u Hercegovini 1941. godine) „Op{ta kriza, ~iji smo svedoci ve} dugi niz godina, a koja je

za posledicu imala i sveop{tu pometwu duha, proizvela je jednu ne-voqu koja se veoma razmahala. Utisak je da je posledwih godina isto-rijska nauka vi{e nego ikada ranije izloèna napadima isuvi{e samo-uverenih i povr{nih diletanata. Ina~e, tako|e se ~ini da nijedna humanisti~ka nauka nije toliko zloupotrebqavana i postala po-pri{te agresivnih amatera kao {to je to bio slu~aj sa istorijom. Samozvani sveznadari, razmetqivi kvazinau~nici i umi{qeni po-znavaoci pro{losti svoga naroda kojima je sve jasno, neoptere}eni znawem i bez poznavawa elementarnih na~ela istorijske metodolo-gije, neutemeqeno i nadmeno vr{qaju po istinama proisteklim iz jednostoletnih napora srpske kriti~ke istoriografije koja je iz-borila zavidni ugled u okviru evropske i svetske medievistike“.

Citirali smo uvodni deo ~lanka Istoriografija na udaru „neomanti~ara“, autora Radivoja Radi}a, koji je nedavno objavqen u „Politici“, da bismo upozorili {iru javnost da nije samo medievi-stika nego i na{a novija istorija izloèna vr{qawu umi{qenih po-znavalaca istorijske pro{losti na{eg naroda. U tekstu koji sledi govori}emo o jednom takvom sveznadaru, koji bi mogao da zauzme po~a-sno mesto u kwizi koju Radi} pi{e o wima. Re~ je o „profesoru“ dr Petru B. Mandi}u koji je pod naslovom Junski ustanak Srba u Herce-govini 1941, nedavno objavio skribomanski kola`, u kome se èstoko obru{io ne samo na moju kwigu Krvavo kolo hercegova~ko nego i na moju li~nost, pa i na li~nost akademika Milorada Ekme~i}a i o~i-tao nam golemu moralnu i metodolo{ku lekciju. îtaoci koji pa`qi-vo pro~itaju ovu wegovu „studiju“ lako }e uo~iti da on ne zna ili, pak, hotimi~no ne po{tuje najelementarnije principe te metodologije.

Na naslovnoj strani kwige o kojoj je re~ pi{e: „profesor dr Petar B. Mandi}“. Dobro mi je poznato da se zvawe profesora sti~e samo na fakultetima i to tek kada se odradi sta` asistenta, docenta i vanrednog profesora i kada Savet doti~nog fakulteta i Savet uni-verziteta odobre predlog kadrovske komisije o dodeli tog visokog na-u~nog zvawa predloènom kandidatu. (Ovo pouzdano znam jer sam u pe-riodu od 15. jula do 12. decembra 1985. bio ~lan Saveta Filozofskog

Savo Skoko ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 158

fakulteta, kada sam, pod pritiskom ideolo{kih ku}epaziteqa, bio prinu|en da podnesem ostavku zbog recenzije koju sam dao na kwigu Veselina \ureti}a Saveznici i jugoslovenska ratna drama). Tako|e mi je dobro poznato da je Petar Mandi} iz Osnovne {kole sela Sutje-ske, gde je jedno vreme bio i direktor te {kole, do{ao u Politi~ku {kolu koja je tada bila u Beogradu, i da je posle zavr{etka te {kole radio u Gradskom komitetu Saveza komunista Srbije sve do raspada druge Jugoslavije. U tom komitetu mogao je ste}i partijsko, ali ne i nau~no zvawe. Zvu~nim nau~nim titulama (stvarnim i la`nim) kite se samo oni koji malo {ta drugo imaju da ponude svojim ~itaocima. Ivo Andri} nikada nije stavqao doktorsku titulu ispred svog imena, o~evidno zbog toga {to je smatrao da bi, zaklawawem iza te titule, kompromitovao svoj ogroman stvarala~ki potencijal.

Op{te je poznato da su istori~ari najboqi stru~waci iz onog perioda iz koga su odbranili svoju doktorsku disertaciju. îtaoci ne znaju na kojoj temi je doktorirao P. Mandi}, jer ih on, u kratkoj bele-{ci na kraju kwige, o tome nije obavestio. Za{to? Verovatno zato da se iz te bele{ke ne bi videlo da on nije istori~ar po struci, nego po-litikolog, jer naslov wegove doktorske disertacije glasi: Uloga i metod delovawa SKJ u uslovima socijalisti~kog samoupravqawa. Kao {to se vidi, „profesor“ P. Mandi} nije doktorirao na temi iz srpske nacionalne istorije, ve} na Kardeqevom samoupravqawu. Da wegova preokupacije nije bila srpska nacionalna istorija nego u to doba unosne ideolo{ke magle, nedvosmisleno se vidi iz naslova wego-ve prve kwige (ukupno 182 stranice – to je verovatno wegova dora|ena doktorska disertacija), objavqene 1983, koji glasi: Savez komunista Jugoslavije i demokratski centralizam. Vaqa, dodu{e, re}i da je on poku{ao da upi{e postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu (grupi za istoriju), ali mu nije po{lo za rukom da poloì prijemni ispit. Potom je poha|ao politi~ku {kolu u Beogradu, koja je 1968. go-dine prerasla u Fakultet politi~kih nauka i iz osnova izmenila svo-ju programsku orijentaciju. Nije mi poznato da li je P. Mandi} pre ili posle toga zavr{io tu {kolu, ali pouzdano znam da posle toga ni-je daleko dogurao: ceo radni vek proveo je kao apar~ik u Gradskom ko-mitetu SKS u Beogradu. Pripadao je onoj vrsti ideolo{kih ku}epa-ziteqa koji su uvek bili na liniji i koji su vazda nekoga napadali. Zamalo i ja nisam skupo platio tu wegovu ideolo{ku revnost, ali ovoga puta o tome ne}u govoriti. Neko }e ionako re}i da nije lepo u ovakvu polemiku unositi li~nu notu. Ja, {tavi{e, mislim da je to ru-`no, ali sam duboko uveren da }e svi oni koji pa`qivo pro~itaju ovaj tekst uvideti da se {to je re~eno moralo re}i.

A sada da vidimo {ta je ovaj politikolog napisao u kwizi o kojoj je re~. O wenom uvodnom delu koji nosi naslov „Koreni Junskog ustanka“, re}i }u samo toliko da sam - ~itaju}i stranice na kojima autor samouvereno daje meritorne sudove o sloènim istorijskim

Kritike 159

procesima druge polovine 19. veka za koje najblaè re~eno nema do-voqno stru~ne spreme – vi{e puta pocrveneo od stida i do{ao do ~vr-stog uverewa da bi ma kakva rasprava o tome delu bila samo bespo-trebno gubqewe vremena, jer to {to je tamo napisano nijedan obrazo-van ~ovek ne}e ozbiqno uzeti niti mu pokloniti ma kakvu pa`wu. Drugi deo kwige koji govori o Junskom ustanku hercegova~kih Srba 1941. godine (taj ustanak autor neprestano me{a sa nepostoje}im „{e-stojunskim“, tako da ~italac ne zna o kom je ustanku re~), napisan je sa ciqem da se krivotvorewem egzaktno utvr|enih istorijskih ~iweni-ca i falsifikovawem usta{ko-domobranskih dokumenata locira u wegovo rodno selo, a wegovi bliski ro|aci promovi{u u pokreta~e i vo|e toga ustanka. Oceniv{i da je najve}a prepreka za postizawe toga ciqa moja kwiga Krvavo kolo hercegova~ko, obru{io se na wu na kraj-we prizeman na~in: tu ima zlobe, pakosti, podmetawa, nekorektnog preuzimawa tu|ih tekstova i fusnota, nesuvislog hiperbolisawa, po-liti~ki i kulturno ru`nog etiketirawa itd.

Na{oj javnosti je dobro poznato da su prvi masovni pokoqi Srba u tradicionalno buntovnoj Hercegovini izazvali oruàni ot-por „zato~enika mrijet naviknutih“. Do prvog takvog oruànog otpo-ra do{lo je 3. juna 1941. u Dowem Dre`wu (Nevesiwe). Bio je to odgo-vor Nevesiwaca na pokoq 27 nedu`nih qudi u selu Udre`wu, koji je 2. juna u osvit izvr{ila usta{ka horda natporu~nika Frawe Sudara. Tom prilikom do{lo je do o{tre vi{e~asovne borbe u kojoj je u~e-stvovalo oko 300 „za{titnih lovaca“, usta{a, oru`nika i naoruà-nih me{tana iz Nevesiwa i okoline, koja se zavr{ila spaqivawem celoga sela (Doweg Dre`wa) i masakrirawem pet osoba. Na vest o survavawu 140 qudi iz sela Korita u jamu Golubinku na Kobiqoj gla-vi, Ga~ani su odgovorili napadom na tri oru`ni~ke postaje: u Kazan-cima, Stepenu i Jaseniku, koje su tokom 7. juna 1941. zauzete i razore-ne. Te stanice su se nalazile u grani~nom pojasu, ~ije je stanovni{tvo od samog po~etka uspostavqawa usta{ke vlasti bilo u svojevrsnom stawu pobune protiv te vlasti, jer grani~na linija jo{ nije bila de-finitivno obeleèna (to je u~iweno tek 27. oktobra 1941).

Hrvatska vlast u Bosni i Hercegovini, uverena da je re~ o lo-kalnom otporu srpskog naroda usta{kim zlodelima, reagovala je na oba slu~aja na isti na~in: za otpor u Dowem Dre`wu masakrirala je, na stravi~no svirep na~in, 20 talaca koji su bili zatvoreni u neve-siwskom Vojnom logoru, a za napad na pomenute oru}ni~ke postaje u isto~nom delu onda{weg gata~kog sreza 19 uglednih qudi (dvadeseti je pukim slu~ajem preìveo pokoq) iz gata~kog i avtova~kog zatvora. Me|utim, P. Mandi} boqe zna od usta{kih vlasti o kakvim je otpori-ma re~, pa prvi ozna~ava kao „meru odvra}awa“, a drugi kao masovni i to organizovani oruàni ustanak protiv usta{ke vlasti. Da bi to svoje zakasnelo otkri}e nametnuo ~itaocima kao neospornu istorij-sku istinu, napravio je pravi haos u hronolo{koj koncepciji svoje


„studije“ (tako on naziva ovaj skribomanski kola`): obradio je doga-|aje koji su se odigrali 6. juna pre onih od 3. juna. Tu nelogi~nu hrono-logiju primenio je i pri opisu zbivawa u isto~nom delu gata~kog sreza.

Budu}i da je oru}ni~ku postaju na Stepenu zauzela ustani~ka grupa ~iju su okosnicu ~inili borci iz wegovog sela Duli}a, potru-dio se da po svaku cenu dokaè kako je ta postaja zauzeta pre one u Ka-zancima (na Brqevu): falsifikovao je izve{taj zapovjednika Oru-`ni~kog krila Bile}a potpukovnika Muharema Aganovi}a i pred-stojnika kotarske oblasti Gacko Josipa Roma i na{timovao ih tako da posluè kao „neoboriv dokaz“ wegovog mita o „{estojunskom ustanku“. U pomenutom izve{taju potpukovnika Aganovi}a, ~iju fo-tokopiju posedujem, pi{e da je 7. juna u dva sata no}u grupa Crnogora-ca pre{la granicu kod sela Kazanaca i, uz pomo} me{tana toga sela, napala i zauzela oru`ni~ku postaju na Brqevu; da oru`nici nisu pru-ìli nikakav otpor, ve} su se iz kasarne sklonili u obli`we ìto i ~ekali dok talas napada~a pro|e prema zapadu, pa se tek onda povukli u Gacko; da je prilikom tog povla~ewa zarobqen oru`ni~ki kaplar Frawo Frankovi}, koji je, posle obe}awa da se ne}e boriti protiv buntovnika, „sa cjelokupnom wegovom spremom pu{ten na slobodu“. U nastavku toga izve{taja doslovno pi{e:

„Istoga dana u 5 sati bila je napadnuta oru`ni~ka postaja Ste-pen, na kojoj su se nalazila tri oru`nika (podvukao S. S.), jer su osta-li bili na slu`bi. Napad je izvr{en mitraqeskom i pu{~anom va-trom sa jedne kose... Zapovjednik oru`ni~ke postaje Mujo Obad je u tom vremenu bio kod telefona i traìo pomo}, pa je tako od napada bio zarobqen, dok su ostala dva oru`nika uspjela da se povuku i da ne padnu napada~ima u ruke...“.

Evo kako je taj deo izve{taja potpukovnika Aganovi}a falsi-fikovao Petar Mandi}:

„[estog juna 1941. godine u 5 sati je napadnuta oru`ni~ka po-staja Stepen...“

Kao {to se vidi, on je umesto „istoga dana“ (re~ je o 7. junu) slovima napisao „{estog juna“, uveren da tu podvalu ne}e zapaziti ni profesionalni istori~ari a kamoli obi~an svet. Nije obratio pa-`wu ni na terminologiju pisca citiranog izve{taja, koji za mesec jun striktno upotrebqava hrvatski naziv „lipaw“.

Falsifikovao je i re~enicu toga izve{taja, koja glasi: „U 15,30 sati prispjela je jedna satnija domobrana sa 6 oru`nika iz Bile-}e i Korita...“ i, umesto toga, napisao: „U 15,30 sati prispjela je jedna satnija oru`nika iz Bile}e i Korita...“ O~evidno je da ovde nije re~ o lapsusu, ve} o elementarnom nepoznavawu organizacijsko-formacij-ske strukture oruànih snaga NDH o kojima pi{e, pa falsifikatima preformira domobrane u oru`nike (iz citiranog teksta se vidi da je sa pomenutom satnijom domobrana do{lo samo {est oru`nika, {to je autor hotimi~no ispustio da bi celu satniju mogao nazvati oru`ni-

Kritike 161

cima). On o~evidno smatra oru`nike elitnim jedinicama NDH, pa za-to domobrane pretvara u oru`nike i na strani 185 isti~e da su brani-oci Avtovca „uporno traìli da im se iz Bile}e po{aqe znatno poja-~awe i to najmawe dva bataqona oru`nika“. U to vreme u celoj isto~-noj Hercegovini nalazila se jedna ~eta oru`nika. Branioci Avtovca su to znali, pa nisu mogli traìti da im se po{aqu u pomo} „dva ba-taqona oru`nika“, pogotovu zato {to takva formacijska jedinica u oru`ni{tvu nije postojala; oru`ni{tvo je imalo pukovnije, krila, vodove i oru`ni~ke postaje. Ovo nedvosmisleno pokazuje da P. Man-di} nije ni zavirio u istorijske arhive na koje se poziva.

Ovaj tobo`wi istraìva~ „oplemenio“ je i izve{taj predstoj-nika kotarske oblasti Gacko Josipa Roma od 7. juna 1941. godine. Taj izve{taj glasi: „Danas dne 7. ovog mjeseca oko jedan pol sat ujutro, Crnogorci sa Srbima kotara Gata~kog koji grani~i sa Crnom Gorom sa oru`jem napali oru`ni~ke postaje Kazanci, Stepen i Jasenik te ih opqa~kali i produqili napredovawe prema Avtovcu...“

Prilago|avaju}i ovaj dokumenat „poèqnoj istini“, autor je, umesto „danas dne 7. ovog mjeseca“, napisao brojem „6. juna“, da bi tim dokumentom potkrepio svoje „otkri}e“ koje demantuju ne samo doku-menti hrvatske provenijencije nego i memoarska gra|a na koju se on neprestano poziva, pa ~ak i ona koja poti~e od wegovih Mandi}a. Ta-ko, na primer, u izjavi Nikole Mandi}a, jednog od najuglednijih qudi iz ove porodice, izri~ito se kaè da su oru`ni~ku postaju na Brqevu napali „Vratkovi}i i Kazanci, a mi smo“ – podvla~i on – „napravili zasjedu od Duli}a klanca do Gata“. Ovo je bez svake sumwe istina; wu potvr|uju i se}awa i drugih neposrednih u~esnika doga|aja o kojima je re~. Tek posle zauzimawa kasarne na Brqevu, odnosno kada je „talas pobuwenika“, o kome se govori u pomenutom izve{taju potpukovnika Aganovi}a stigao do Gale{ine i Gata, duli}ka i dani}ka grupa krenu-le su sa linije Duli}ki klanac – Gat, prema Stepenu. To se nedvosmi-sleno vidi i iz kwige Novaka Mandi}a Studa Male{evski Mandi}i, u kojoj pi{e da je napad na oru`ni~ku postaju na Brqevu izvr{en u no-}i izme|u 6. i 7. juna, i da se, „u petak 7. juna, sa ra|awem sunca“, oku-pilo oko ~etrdesetak Mandi}a i krenulo prema Stepenu. Ovim je izo-krenuta hronologija {estojunskih doga|aja u kwizi P. Mandi}a vra-}ena na noge, a wegova teza da je {estojunski napad na hrvatske oru-`ni~ke postaje u pograni~nom pojasu pokrenut iz Novih Duli}a, pod „Mandi}a barjakom“, koji je navodno donet iz bitke na Grahovcu, u ko-joj, uzgred budi re~eno, Hercegovci nisu u~estvovali, stavqena pod veliki znak pitawa.

Iz citiranog izve{taja potpukovnika Aganovi}a videli smo da su oru`ni~ku postaju na Stepenu branila samo tri oru`nika. Me-|utim, u ma{tovitoj vizuri ovog skribomana taj napad je poprimio di-menzije Vu~edolske bitke. Opisuju}i zauzimawe te stanice, autor is-ti~e da su „mnogi oru`nici pobegli ~im su videli kako se u borbenom


juri{nom stroju ustanici nezadrìvo pribliàvaju postaji“, da je tom prilikom neprijateq imao „vi{e poginulih i rawenih“. Ujedno je, ko zna po koji put, prekorio mene {to, navodno, vi{e verujem usta-{kim dokumentima, koji su „uglavnom neta~ni i politi~ki tendenci-ozni“, nego posleratnim pri~ama svojih ratnih drugova, kao da ja uop-{te nisam vr{io nikakvu kritiku izvora. Na drugoj strani, on pro-movi{e sekundarne izvore, izvore rekla-kazala, u izvore prvoga reda, a „politi~ki tendenciozne neprijateqske izvore“, falsifikuje i prilago|ava svojim stavovima, osloba|aju}i ih na taj na~in politi~-ke tendencioznosti. To nije sme{no nego skaradno.

Govore}i o intervenciji 2. satnije 7. domobranskog bataqona i pogibiji Du{ana Mandi}a i Blagoja Boqanovi}a, autor izri~ito kaè da su oni, primetiv{i kolonu kamiona koja se od Kobiqe glave kretala prema Stepenu, mislili da su to Italijani, pa su im krenuli u susret s namerom da im objasne za{to su se Srbi digli na ustanak, ali su ubrzo videli da to nisu Italijani nego oru`nici, pa su se svo-jim ~etama hrabro suprotstavili neprijatequ, „koji je brojao oko 400 oru`nika“ (u toj domobranskoj satniji je, u stvari, bilo 180 domobra-na i 6 oru`nika) i tom prilikom obojica poginuli. Me|utim, general Milinko Okiqevi}, ~ovek koji je 20 godina radio na svojoj kwizi Ka-zivawe o mojoj generaciji, izri~ito kaè da su D. Mandi} i B. Boqa-novi} po{li da komandiru te domobranske satnije objasne „da se po-buweni narod ne èli boriti protiv wih (redovne hrvatske vojske – prim. S. S.), ve} samo protiv usta{ke strahovlade i ubica srpskog naroda“ (pu{tawe na slobodu zarobqenog kaplara Frawe Frankovi-}a, sa celokupnom opremom, i komandira postaje na Stepenu Muje Obada, ubedqivo potvr|uje ovaj navod). Domobrani su ih, me|utim, pu-stili da se primaknu na pedesetak metara, a potom ih plotunskom va-trom mu~ki ubili. Ovaj slu~aj ubedqivo pokazuje da nije re~ o op-{tem ustanku ve} o buntu protiv usta{kih zlodela u selu Koritima.

Niko ne moè osporiti ~iwenicu da su 7. juna 1941. godine, a ne 6. kako uporno ponavqa P. Mandi}, zauzete u isto~nom delu gata~-kog sreza tri oru`ni~ke postaje NDH: na Brqevu bez ikakvog otpora; na Stepenu posle kra}eg pu{karawa sa trojicom oru`nika i u Jaseni-ku bez `rtava bilo na jednoj ili drugoj strani. O tome sam pisao u svim svojim radovima o Junskom ustanku, pisali su i neki drugi isto-ri~ari i neposredni u~esnici tih burnih doga|aja, ali ne kao o {e-stojunskom ustanku (to otkri}e iskqu~ivo pripada P. Mandi}u), ve} kao o jednoj u nizu odbrambenih oruànih akcija srpskog naroda pro-tiv usta{kih zlodela. Iz tih akcija, P. Mandi} je mehani~ki izdvojio one koje su se odigrale 6. juna u pograni~nom pojasu gata~kog sreza, proglasio ih {estojunskim ustankom, koji je „zadivio ~itav antifa-{isti~ki svet“ i koji je, preko radio Moskve i radio Londona, „po-zdravila antifa{isti~ka Evropa“, isti~u}i „da se patriotski srp-ski narod diè protiv fa{izma“. U fusnoti broj 1 naveo je kako je

Kritike 163

citirane hiperbole preuzeo iz kwige Bogdana Krizmana Hitlerov pothvat 25. Duboko uveren da tako ne{to Krizman nije napisao i da se ovde radi o amoralnoj manipulaciji i poku{ajima autora da svoju klimavu {estojunsku konstrukciju podupre imenom jednog uglednog istori~ara, pa`qivo sam pregledao tu kwigu i uverio se da sam bio u pravu: tamo nema ni traga od teksta koji je autor pripisao Krizmanu.

Moè se postaviti pitawe da li je Junski ustanak po~eo 3. ili 24. juna, jer je 3. juna pukla prva ustani~ka pu{ka u Hercegovini, dok je 24. juna dignut op{ti ustanak srpskog naroda u gorwoj Hercegovini, sa centralnim àri{tem u onda{wem nevesiwskom srezu. O 6. junu kao danu po~etka toga ustanka ne moè se govoriti, jer taj datum ne ozna~ava ni jedno ni drugo. Da bi uverio ~itaoce u opravdanost neo-pravdanog zaobilaèwa otpora koji je 3. juna pruèn hrvatskim „za-{titnim lovcima“ u Dowem Dre`wu, autor se upustio u lamentirawe o razlikama izme|u napada i odbrane, odnosno u polemiku o vojnoj ve-{tini o kojoj nema ni najelementarnije pojmove. U protivnom, znao bi bar ono {to zna svaki vojni obveznik koji je odsluìo kadrovski rok, znao bi da je prema jednom od osnovnih na~ela te ve{tine napad najboqa i najsvrsishodnija odbrana. Ako ostavimo po strani tu ~iwe-nicu i prihvatimo „stru~no“ gledi{te autora prema kome se samo na-pad moè okvalifikovati kao ustanak, onda se otvara pitawe za{to je ovaj „vojni teoreti~ar“ zaobi{ao napad naoruànih seqaka iz op-{tine Meqak na hrvatsku oru`ni~ku postaju u êlebi}ima kod Fo~e; ta postaja se nalazila u grani~nom pojasu ba{ kao i one u isto~nom delu gata~kog sreza. U tom napadu, koji je izvr{en 29. maja 1941. godi-ne, zarobqeno je 13 oru`nika i zapleweno 18 pu{aka i 1 pu{komitra-qez. Re~ je, dakle, o akciji znatno uspe{nijoj od akcija koje su izvede-ne 7. juna na teritoriji Gacka. Odgovor na ovo pitawe name}e se sam po sebi: zato {to poku{ava da od svog sela po svaku cenu napravi her-cegova~ki Ora{ac.

Ako se uzme u obzir ~iwenica da hrvatske, italijanske i ne-ma~ke vlasti najboqe znaju ko je kada i gde podigao ustanak protiv wih, onda je i osnovcu jasno da je Junski ustanak planuo 24. juna u Ne-vesiwu, pod uticajem napada nacisti~ke Nema~ke na Sovjetski Savez. Oruàni otpori koji su se tu i tamo pojavqivali pre toga (u Kijevu i Trami{qi – Bosanska krajina, u êlebi}u kod Fo~e, u Dowem Dre-`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseniku), bili su, u stvari, najsna`nija manifestacija antiokupatorskog raspoloèwa srpskog naroda, ~iji je ciq bio zaustaviti usta{ku kamu, spre~iti paqevine i pqa~ku i staviti do znawa okupatorskim i usta{kim vlastima da se moraju po-na{ati u skladu sa me|unarodnim konvencijama, ukoliko èle mir na okupiranim srpskim teritorijama. Na op{ti ustanak se pre ulaska Rusije u rat nije ni pomi{qalo, jer trezveni hercegova~ki seqaci nisu bili voqni da zagaze u tu pogibeqnu avanturu, ve} su nastojali da privremeno uspostave kakav-takav modus vivendi sa okupatorskim i


kvislin{kim vlastima. Za razliku od prvih oruànih sukoba, usta-nak od 24. juna predstavqa dijalekti~ko prerastawe kvantiteta u kva-litet, jer nije imao ciq odbranu golih ìvota, ve} kona~an obra~un sa genocidnom usta{kom vla{}u i okupacionim sistemom uop{te. Bi-la je to spontana erupcija srpskog naroda u gorwoj Hercegovini, pod-staknuta nagonom samoodràwa, s jedne, i ulaskom SSSR-a u rat pro-tiv sila Osovine, s druge strane. O kakvoj je erupciji re~ ubedqivo govori ~iwenica da je ve} prvoga dana ustanka poginulo preko 40 hr-vatskih i muslimanskih fa{ista; u izmi{qenom „{estojunskom ustanku“ poginula su samo dvojica: Frawo Polugan i Fekim Selimo-vi}. Su{tinska razlika izme|u izmi{qenog i stvarnog ustanka najre-qefnije je izraèna u reagovawu nacisti~kih, fa{isti~kih i usta-{kih vlasti na te doga|aje. Kao {to smo videli, na prve oruàne bor-be do kojih je do{lo u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseni-ku, reagovale su samo vlasti NDH iz Bosne i Hercegovine streqawem po 20 talaca u Nevesiwu i Gacku; o tim prvim oruànim sukobima, ko-je P. Mandi} naziva ustankom, onda{wa hrvatska {tampa nije objavi-la nijednu re~.

Me|utim, na ustanak koji je 24. juna buknuo u Nevesiwu reago-vali su najvi{i nacisti~ki funkcioneri u NDH: poslanik Tre}eg rajha u Hrvatskoj Zigfrid Ka{e i opunomo}eni nema~ki general u Zagrebu Gleze fon Horstenau, kao i vrhovno vojno i dràvno ruko-vodstvo NDH. Oceniv{i da se ovoga puta ne radi o odbrani od usta-{kog terora ve} o oruànom ustanku podstaknutom napadom Nema~ke na Sovjetski Savez, pomenuti nacisti~ki funkcioneri su uputili u Hercegovinu jednog nema~kog oficira, li~nim avionom generala Horstenua, sa zadatkom da se na licu mesta upozna sa situacijom u toj pokrajini. U isto vreme, stavili su na raspolagawe vojnom rukovod-stvu NDH 25 tenkova zaplewenih od biv{e jugoslovenske vojske radi {to brèg i efikasnijeg ugu{ewa ustanka. Ministarstvo hrvatskog domobranstva je uùrbano transportovalo tek formirane domobran-ske bataqone u Hercegovini, da bi ubrzo tamo uputilo i svog na~el-nika General{taba podmar{ala Vladimira Laksu. Poglavnik Pave-li} je 26. juna izdao Izvanrednu zakonsku odredbu, kojom je svim gra-|anima NDH, bez razlike u odnosu na wihovu, versku i nacionalnu pripadnost, obe}ao imovinsku i pravnu sigurnost. Posebno je istakao da }e sve one koji se ogre{e o tu odredbu staviti pod preki vojni sud. Komandant italijanske 2. armije general Ambrozio izdao je nare|ewe da se trupe 6. armijskog korpusa stacionirane u Hercegovini stave u bojnu gotovost prvog stepena.

Stav da oruàni sukobi koji su tu i tamo izbijali pre napada Nema~ke na SSSR nisu imali karakter ustanka, potkrepio sam u kwizi Krvavo kolo hercegova~ko, pored ostalog, i citirawem pisma koje su seqaci iz Samobora i Lipnika, kada su ~uli da je redovna hr-vatska vojska u{la u Avtovac, uputili komandantu domobranskog Ja-

Kritike 165

dranskog divizijskog podru~ja generalu \uri Izeru. To pismo u ce-lini glasi:

„Gospodine |enerale! Mi koji smo se sklonili iz svojih domova, neko u pe}ine neko u

{ume, sklonili smo se od naoruànog olo{a, zvijeri koji prave i po-{tene qude mu~e, na zvjerski na~in ubijaju i onda polumrtve bacaju u jame; sklonili smo se zato da nam ne oduzmu ìvote prije nego {to do-|e vlast i zakon do nas; nadamo se da }ete vi stati na put pomenutim zvjerstvima.

Mi smo ìveli pod nekoliko dràvnih uprava i uvijek smo bi-li lojalni i po{teni gra|ani. Gospodine |enerale, molimo vas da nam garantujete slobodu ìvota i kretawa, da pu{tite mirne qude iz zatvora, a ako je koji od wih krivac neka (po) zakonu odgovara, da raz-oruàte olo{ i pqa~ka{ku bandu da ne kaqaju ~ast po{tenih Hrvata, a mi od kada postasmo ìvjesmo s Hrvatima i do danas neznadosmo da su zvijeri.

Gospodine |enerale, mi svi koji smo se sklonili, garantujemo da }emo se povratiti i predati dràvi sve {to imamo, samo molimo i prekliwemo da dozvolite jedan rok, jer je narod prepla{en i zastra-{en, pa treba da se pribere, da pu{tite prave i po{tene qude iz zatvo-ra, da razoruàte olo{ i pqa~ka{e. Ina~e smo mi primorani postati gorske zvijeri i dok nas ne na|e sudbina ne|e da izgubimo ìvote.

Nadamo se da }ete imati srca i du{e, te spasiti (ovaj) narod od propasti. Bratski pozdrav“.

Iz prethodnog teksta videli smo da su Du{an Mandi} i Blago-je Boqanovi} poku{ali da stupe u pregovore sa komandirom domo-branske ~ete koja je stigla iz Bile}e da bi ga obavestili da se srpski narod nije pobunio protiv hrvatske vlasti ve} protiv usta{kih zlo-~inaca „ubica nedu`nih qudi“. Vi{e je nego o~evidno da su u narodu postojale iluzije da zvani~na hrvatska vlast ne stoji iz usta{kih zlo~ina.

Stav da je op{ti ustanak u gorwoj Hercegovini dignut 24. juna, sa epicentrom u slobodarskom Nevesiwu, kolevci buna i ustanaka protiv ropstva, nasiqa i nepravde, potkrepio sam arhivskim izvori-ma prvoga reda: direktivama, zapovestima i izve{tajima visokih ne-ma~kih, italijanskih i hrvatskih vojnih i dràvnih funkcionera. Nema~kog opunomo}enog generala u NDH Gleze fon Horstenaua, {e-fa ispostave Abvera u Zagrebu Artura Hefnera, komandanta itali-janske 2. armije generala Vitorija Ambrozija, zapovednika vojske i ministra hrvatskog domobranstva Slavka Kvaternika, zapovednika kopnene vojske (na~elnika General{taba) podmar{ala Vladimira Lakse, poglavnog pobo~nika i {efa obave{tajne slu`be NDH Mije Babi}a, komandanata Jadranskog i Bosanskog divizijskog podru~ja \ure Izela i Petra Bla{kovi}a, ùpana velikih ùpa Huma i Du-


brave Ante Bu}a i Josipa Trajera, zapovednika Oru`ni~kog krila Bile}a potpukovnika Muharema Aganovi}a, zapovednika oru`ni~kih vodova u Nevesiwu i Gacku Rodolfa Ku~are i Josipa Markusa, pred-stojnika kotarskih oblasti u Nevesiwu, Gacku i Bile}i Nikole Mla-|enovi}a, Josipa Roma i Marka [aki}a, pa ~ak i komandanta Glavnog {taba NOPO Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Mada pomenuti izvori ne ostavqaju nikakve sumwe u to kada i gde je do{lo do op{teg ustanka hercegova~kih Srba protiv fa{izma, Petar Mandi} jednim ekskluzivnim „izvorom“ anulira sve te doku-mente. Re~ je o pri~i biv{eg novinara Blaà [arovi}a prema kojoj je Literaturnaja Rosija (izviwavam se ~itaocima {to pogre{no transkribujem naziv toga lista uzet iz pomenute kwige P. Mandi}a, povodom 50-godi{wice pobede nad fa{izmom, na pitawe gde je po~eo otpor, „decidirano govorila o 5/6. juna kao prvom organizovanom ot-poru u Evropi – kada je no}u izme|u 6. i 7. juna (u prethodnoj re~enici pi{e izme|u 5. i 6. juna, prim. S. S.) do{lo do oruànog ustanka u Gacku“. Kakva blamaà! Sve da je Literaturna Rosija pisala tako ne{to, a nije (B.[arovi} je na skupu u Gacku ispri~ao drugu pri~u, o ~emu }e biti govora), taj napis nema nikakvu dokumentarnu vrednost; ni retardirana deca ne}e prihvatiti ovu autorovu alhemiju, koja ga do kraja kompromituje kao ozbiqnog pisca, a kamoli obrazovani qu-di. Jer, povodom pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom ni u na{oj zemqi o Junskom ustanku nije napisana nijedna re~. O Rusiji da i ne govorimo. Tom „otkri}u“ istori~ari od struke }e se slatko nasmija-ti, a mo`da se i prekrstiti (takvu glupost u na{oj istoriografiji niko nikada nije napisao), naro~ito kada pro~itaju metodolo{ku lekciju koju je ovaj diletant o~itao meni i akademiku Ekme~i}u.

Kada je ovaj umi{qeni istori~ar na osnovu pomenute pri~e i sli~nih „izvora“ po~eo da otkriva „istorijske ~iwenice“, koje, eto, ni istori~ari ni neposredni u~esnici doga|aja do sada nisu zapazili, reagovao sam kratkim napisom u Politici, u kome sam posebno nagla-sio: „Te{ko je verovati da }e iko pod kapom nebeskom prihvatiti ’ot-kri}e’ Petra Mandi}a, utemeqeno na posleratnim pri~ama nekih ne-posrednih u~esnika doga|aja – Mandi}a iz sela Duli}a, prema kojim Junski ustanak hercegova~kih Srba nije po~eo u juna~kom Nevesiwu nego u wegovim Duli}ima (iz ovog „gata~kog Ora{ca“ je, navodno, po-krenut organizovan ustanak protiv usta{ke vlasti), jednostavno zato {to to nije istina“.

Uvi|aju}i da su wegove „notorne istine“ na staklenim nogama, Petar Mandi} je principijelnu diskusiju preneo na neprincipijelni li~ni teren iracionalnom tvrdwom da ja mrzim Mandi}e. Ja mrzim neistinu u koju on poku{ava da uplete ovu uglednu porodicu, u kojoj imam ne mali broj dragih qudi, prisnih prijateqa, bliskih ro|aka i kumova. Uostalom, poznato je da sam ja bio recenzent i promotor kwi-ge Zemqa zvana Gacko (o tok kwizi Petar Mandi} nije rekao nijednu

Kritike 167

lepu re~, naprotiv), ~iji je autor Novak Mandi} Studo, vredan, po-{ten i plodan pisac. Na kraju te recenzije, koja je u celini objavqena u toj kwizi, ekstati~no sam uzviknuo: „Bravo Studo!“. Da je P. Man-di} napisao da je wegovo selo Novi Duli} bilo partizanska oaza u re-gionu ~ije je stanovni{tvo u ogromnoj ve}ini bilo nakloweno ravno-gorskom pokretu Draè Mihailovi}a, duboko sam uveren da niko ne bi ni poku{ao da to ospori, jer je, doista, tome selu pripadala vode}a uloga na levom krilu pokreta otpora toga regiona; sli~na uloga pri-padala je mom selu Jugovi}ima u nevesiwsko-gaca~koj Povr{i.

Po{to se Petar Mandi} na vi{e mesta poziva na doma}e i strane izvore, koji navodno potvr|uju da je Junski ustanak podignut 6. juna 1941. u Gacku, da vidimo ~ime je on podupro taj svoj „ârdak ni na nebu ni na zemqi“. Pored Literaturne Rosije, kao wegovog najva-`nijeg izvora na koji se poziva ravno sedam puta, na prvom mestu na-veo je Nevenku Baji}, istori~ara iz Sarajeva, koja je – isti~e on- „pr-va po~ela da pi{e o [estojunskom ustanku 1941.godine“, stavqaju}i joj u pero ono {to ona nikada i nigde nije napisala. Ona ne samo da nigde nije pomenula „{estojunski ustanak“, nego je, naprotiv, ve} u drugom pasusu svog ~lanka Junski ustanak u gorwoj Hercegovini 1941.godine, iz temeqa sru{ila mit P. Mandi}a o „{estojunskom ustanku“, ovim re~ima: Ove prve ustani~ke borbe, koje su obuhvatile nevesiwski i gata~ki srez u po~etku su imale iskqu~ivo karakter samoodbrane od usta{kog nasiqa. One su se krajem juna, poslije napa-da Nema~ke na SSSR, pretvorile u op{ti ustanak protiv usta{ke vlasti koja se poslije toga u ovom kraju vi{e nikada nije mogla u~vr-stiti“ (kurziv S. S.).

Posle kra}eg opisa op{teg ustanka u Nevesiwu, N. Baji} na-stavqa: U gata~kom srezu ustanak je po~eo 25. juna, dan posle nego u nevesiwskom srezu (kurziv S. S.); 25. juna jedna grupa ustanika je napa-la i razoruàla oru`ni~ku postaju u Fojnici i ubila 3 i zarobila dva àndarma“. Kao da je znala da }e neko poku{ati da manipuli{e wenim stavovima, N. Baji} se potrudila da to onemogu}i i u zakqu~ku citiranog ~lanka posebno podvukla: Na te pokoqe (re~ je o usta-{kim pokoqima, irim. S.S.), srpski ìvaq je odgovorio ve} prvih da-na borbom koja se poslije ulaska SSSR-a u rat 24. juna pretvorila u op{tenarodni ustanak. Te borbe i ustanak nisu posqedica nikakve organizacione pripreme nego spontani oruàni revolt srpskog sta-novni{tva na zlo~ine usta{a (kurziv S. S.).

Kao {to se vidi, Nevenka Baji} nije pisala o „{estojunskom ustanku“, kako joj pripisuje P. Mandi}, ve} o prvim oruànim borba-ma u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jasenku, koje su – posebno je podvukla – „imale iskqu~ivo karakter samoodbrane od usta{kog nasiqa“ i o Junskom ustanku koji je 24. juna buknuo u Nevesiwu. Wen ~lanak nije potvrda nego vrlo ubedqiv demanti stavova P. Mandi}a i u pogledu karaktera prvih oruànih sukoba u gorwoj Hercegovini,


broja u~esnika u tim sukobima (dok ona izri~ito kaè da je grupa koja je napala Stepen brojala oko 150 qudi, P. Mandi} je tu cifru pove}ao na 400), wihove organizovanosti i ciqeva koji su ih pokrenuli u te sukobe, kao i o mestu i vremenu po~etka op{teg narodnog ustanka u gorwoj Hercegovini. Petar Mandi} se, dakle, pozvao na autora ~iji su stavovi dijametralno suprotni wegovim stavovima. To je neka uvrnuta metodologija do sada nepoznata u istorijskoj nauci. On izgleda svoje ~itaoce smatra infantilnim bi}ima kojima neodgovorno moè pri-~ati {ta mu padne na pamet.

Pored N. Baji}, autor se pozvao i na se}awa sedmorice nepo-srednih u~esnika doga|aja o kojima pi{e, boraca NOR-a, koja je ta se-}awa promovisao u istorijske izvore prvoga reda. Op{te je, me|utim, poznato da su borci NOR-a, sem retkih izuzetaka, za vreme Brozove vladavine svoja se}awa saobraàvali sa linijom Komunisti~ke par-tije i sloènu istorijsku zbiqu prikazivali u crno-belom koloru. Budu}i da su prvu oru`ni~ku postaju u onda{wem gata~kom srezu zau-zeli borci iz sela koja }e docnije postati sna`no upori{te ~etni~-kog vojvode popa Radojice Peri{i}a, pokreta~e te akcije traìli su u Novim Duli}ima, jedinom partizanskom selu toga regiona, i tamo-{wim simpatizerima Komunisti~ke partije. Pa ipak, niko od boraca NOR-a, na koje se autor poziva, nije nazvao „{estojunskim ustankom“ zauzimawe prazne àndarmerijske kasarne na Brqevu i oru`ni~ke postaje na Stepenu, koju su branila samo tri oru`nika. Oni su kao funkcioneri nove revolucionarne vlasti, u ~ijem su stvarawu i sami u~estvovali, po{tovali odluku te vlasti o progla{ewu 7. jula za dan ustanka naroda Jugoslavije, pa im nije ni padalo na pamet da pi{u ka-ko je u wihovom zavi~aju podignut ustanak mesec dana ranije i to „bez poziva“.

Tako je P. Mandi}u od svih tih silnih „istorijskih izvora, i doma}ih i stranih i neprijateqskih“ (iz wegove kwige se nedvosmi-sleno vidi da nije zavirio ni u jedan istorijski arhiv u na{oj zemqi a kamoli u strane arhive) ostao wegov jedini i najva`niji „izvor“, navodno pisawe Literaturne Rosije. Dodu{e, na nau~nom skupu u Gacku podnet je jedan referat pod naslovom Tre}i srpski ustanak u Gacku, u kome je {estojunski napad na hrvatske oru`ni~ke postaje u pograni~nom pojasu, s razlogom, lociran u selo iz koga je pokrenut. Mada se u~esnici skupa nisu slagali s nazivom te akcije, niko nije osporio autoru toga saop{tewa da javno iznese svoje gledi{te. Wego-vo izlagawe je {tampano u zborniku radova sa toga skupa bez ikakve izmene. Uprkos tome, P. Mandi} je pripisao tome skupu staqinisti~-ki na~in mi{qewa i pona{awa, i kao potvrdu te optu`be naveo kako je, navodno, jedan u~esnik toga skupa rekao: „Mi }emo ovde donijeti akt kojim }emo jasno re}i da je ustanak protiv okupatora juna 1941.go-dine po~eo prvo u Nevesiwu i vi{e niko i nikada ne}e smeti druga-~ije govoriti“. Ovakvu glupost mogao je da kaè, odnosno izmisli, sa-

Kritike 169

mo ~ovek koji je ozbiqno bolestan od paranoidne {izofrenije, a ta-kvih u~esnika na tome skupu nije bilo; to je verovatno poteklo iz iz-vora iz koga je potekla i detiwasta pri~a o pisawu Literaturne Ro-sije. Ova izmi{qotina autoru je bila potrebna da bi mogao ~itaoci-ma saop{titi svoj zadocneli antititoizam i antikardeqizam. To je u~inio ovim re~ima:

„Ovaj nesre}nik (koji?) nas vra}a u Staqinova i Kardeqeva vremena kada su misli vode}eg diktatora bile vode}e misli dru{tva i wegove nauke i politike, u koje se moglo samo verovati, ali ne o wi-ma raspravqati... Vra}a nas u vremena kada su se za zelenim stolom smi{qale ’istine’ o sredinama i datumima gde je i kada pukla prva ustani~ka pu{ka protiv fa{izma, kada je po svaku cenu trebalo sa-kriti istorijsku istinu da se od svih evropskih varijanti fa{izma: italijanskog, nema~kog i hrvatskog ovaj posledwi pokazao najkrvo-lo~niji prema srpskom narodu. Stoga je trebalo zaboraviti hercego-va~ke jame, koje su hercegova~ke usta{e u to vreme punile Srbima, i na [estojunski ustanak srpskog naroda u Gacku...“

Mada o ovom citatu, koji mnogo vi{e govori o wegovom autoru nego o Titu i Kardequ, nije potreban nikakav komentar, ipak }u re}i da je – dovoditi wegov sadràj u ma kakvu vezu sa u~esnicima nau~nog skupa u Gacku i indirektno im prebacivati da su se vratili u titov-ska i kardeqevska vremena, „kada je trebalo zaboraviti hercegova~ke jame“, krajwe nekorektna i politi~ki i kulturno ru`na insinuacija, pogotovu kada se ima u vidu ~iwenica da je znatan broj tih qudi obja-vio zapaène radove o tim jamama upravo za vreme vladavine Tita i Kardeqa, i uporno se zalagao da se kosti mu~enika izvade iz zabeto-niranih bezdanica i dostojno sahrane. A}im Mi}evi} je, na primer, davne 1964. godine objavio izuzetno zapaèn ~lanak o tim jamama, pod naslovom O sram i grdoba, koji je podstakao mnoge Hercegovce da hra-brije pristupe radu na temeqnom rasvetqavawu monstruoznih zlo~i-na usta{kih razbojnika. Zahvaquju}i, pored ostalog, i tome, ja sam u posledwih 40 godina objavio o tim zlo~inima {est feqtona, desetak ~lanaka i tri kwige: Pokoqi hercegova~kih Srba 1941, Genocid nad Srbim u dvadesetom veku (s grupom autora) i prvu kwigu Krvavo kolo hercegova~ko. Za to vreme, Petar Mandi} o tim zlo~inima nije obja-vio nijednu re~, ve} je obilazio mesne zajednice po Beogradu i penzi-onerima i doma}icama drào predavawa u kojima je obja{wavao i po-pularisao Titovu i Kardeqevu teoriju i praksu.

O~evidno je da ovaj veliki borac „protiv zaborava“ ne moè da prikrije àl za vremenima kada se o pristalicama ravnogorskog po-kreta ni{ta pozitivno nije smelo napisati. Kako druga~ije razumeti wegovo ogor~ewe na mene {to sam napisao da su prvu hrvatsku oru-`ni~ku postaju na teritoriji gata~kog sreza zauzeli qudi koji su to-kom Drugog svetskog rata bili pod uticajem ~etni~kog vojvode popa Radojice Peri{i}a. Wemu bez svake sumwe smeta i samo pomiwawe


toga imena, jer stavqa pod veliki znak pitawa wegovu zapenu{enu tvrdwu da je napad na tu postaju iniciran iz Novih Duli}a. Niko ne osporava niti moè osporiti ~iwenicu da su Du{an Mandi} i Blago-je Boqanovi} bili komandiri ~eta koje su napale i zauzele oru`ni~-ku postaju Stepen i da su tom prilikom obojica hrabro poginuli, od-nosno mu~ki ubijeni, ali osporava poku{aje P. Mandi}a da ih promo-vi{e u pokreta~e i vo|e Junskog ustanka, koji je planuo 18 dana posle wihove pogibije. Budu}i da je Junski ustanak bio spontani bunt {iro-kih narodnih masa, on nije imao niti je mogao imati organizovano voj-no i politi~ko rukovodstvo. Tek u leto 1941. godine formirani su sreski {tabovi narodne vojske, kao sreska rukovodstva ustanka. Ipak, vaqa re}i da su se ve} u samom po~etku Junskog ustanka neki qudi eks-ponirali kao najistaknutije vo|e ustanka: u Nevesiwu Petar Samar-xi}, Obren Ivkovi}, Krsto \eri} i Du{an Brstina, a u Gacku pop Ra-dojica Peri{i} i gardijski poru~nik Milorad Popovi}. Qutwa {to ta ~iwenica nije u skladu sa onim {to su pobednici za vreme Brozove vladavine govorili i pisali, tu ni{ta ne pomaè.

Da bi se svojim ~itaocima predstavio kao istori~ar - istra-ìva~, P. Mandi} je manipulisao ne samo arhivskom gra|om nego i vlastitim fusnotama. Iz prethodnog teksta videli smo kako je svoje stavove potkrepio radovima uglednih istori~ara, ~ak i onih koji vr-lo ubedqivo opovrgavaju te stavove. U drugoj fusnoti (o prvoj je bilo govora), autor je obmanuo svoje ~itaoce pozivaju}i se na „izlagawe“ Blaà [arovi}a na nau~nom skupu koji je septembra 2001. godine odr-àn u Gacku. Jer, Blaò [arovi} na tome skupu nije imao nikakvo „izlagawe“ (on nije bio u~esnik skupa), ve} se iz publike javio za re~ i ispri~ao „lova~ku pri~u“ prema kojoj je ruska {pijunka Marina Konstantinova obavestila Moskvu da je ustanak protiv fa{izma u Ju-goslaviji po~eo 6. juna 1941, napadom ustanika na hrvatsku àndarme-rijsku postaju na Stepenu. Iako niko od prisutnih istori~ara tu pri-~u nije ozbiqno shvatio, ja sam, u svom prilogu sa toga skupa objavqe-nom u zborniku Srpska proza danas za 2000. godinu, postavio pitawe kako to sovjetski istori~ari ne posveti{e nikakvu pa`wu izve{taju {pijunke Konstantinove, ve} u vi{etomnoj Istoriji velikog otax-binskog rata 1941—1945 napisa{e da je ustanak u Hercegovini po~eo 3. juna u Nevesiwu. B. [arovi} je ispri~ao novu „lova~ku pri~u“, onu o pisawu Literaturne Rosije, na koju se autor poziva ravno se-dam puta.

Na strani 63 svoje „studije“, autor izri~ito kaè da je Mile Budak bio ministar unutra{wih poslova NDH (to je ponovio nekoli-ko puta), citirao je wegovu poznatu izjavu na skupu usta{a u Gospi}u i pri tome se poziva na kwigu Vase Kazimirovi}a NDH u svetlosti nema~kih dokumenata i Dnevnika Gleze fon Horstenaua 1941—1944. Uveren sam da gotovo svaka beogradska doma}ica koja je, uz poslovawe u kuhiwi, slu{ala na radiju su|ewe Andriji Artukovi}u, zna da je

Kritike 171

Mile Budak bio usta{ki ideolog, ministar bogo{tavqa i nastave, a ne ministar unutra{wih poslova, a kamoli Vasa Kazimirovi}.

Na strani 264 autor pi{e: „Da Literaturnaja Rosija nije isisala iz prsta ono {to je na-

pisala o zbivawima po~etkom juna u Gacku, govori ~iwenica da su ti doga|aji privukli pa`wu specijalnih italijanskih vojnih obave{ta-jaca kojima nisu mogli promaknuti doga|aji koji su se zbili 6. juna na Stepenu...“ Ovaj citat potkrepio je fusnotom koja glasi: „General Ambrozio, isto“. Re~ je, u stvari, o ~lanku Milorada Ekme~i}a, na koji se autor vi{e puta poziva. Fusnotu je, me|utim, napisao tako da ~italac sti~e utisak da je on izvorno ~itao izve{taj generala Am-brozija. U tom izve{taju nema nijedne re~i o doga|ajima „koji su se zbili 6. juna na Stepenu“. Da autor nije imao u rukama ni dokumenat o boravku italijanskih obave{tajaca u Gacku, ve} je taj podatak uzeo iz kwige koju ne èli da pomiwe, vidi se iz izve{taja natporu~nika Jo-sipa Markusa u kome se kaè da je „13. lipwa (a ne 10. kako to navodi P. Mandi}) stigla u Gacko jedna italijanska grupa od 3 oficira i 22 vojnika, da se raspitivala zbog ~ega su se odmetnuli (a ne digli na ustanak) srpski stanovnici isto~nog dijela gata~kog Kotara“. Kada im je natporu~nik Markus rekao da je u pitawu li~na mr`wa i osveta, italijanski kapetan je – kaè se u tom izve{taju – ostao na stanovi-{tu „da se ne{to vi{e iza toga krije“. U stvari, u ìì interesova-wa tih italijanskih obave{tajaca nije bio 6. nego 9. jun, kada je kod Stepena ubijeno 19 talaca iz gata~kog i avtova~kog zatvora. Na putu za Crnu Goru, ovaj italijanski izvi|a~ki odred nai{ao je u selu Be-ru{ici na grupu od oko 30 naoruànih qudi koji su, kada su ugledali Italijane, po~eli da bacaju oru`je, uzvikuju}i: „Talijanskim okupa-torskim vlastima se predajemo“. Na pitawe za{to su se odmetnuli i latili oru`ja, odgovorili su: „Moramo da se branimo jer nas Turci i Hrvati bacaju u jame“. Ovo je nedvosmislena potvrda stava da su prvi oruàni sukobi u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseniku, is-kqu~ivo imali karakter odbrane od usta{kih zlo~ina i da se na usta-nak tada nije ni pomi{qalo.

Nipo{to autor nije slu~ajno zaboravio da u fusnotama preci-zno nazna~i stranice kwiga istorijske literature koje je koristio. To je hotimi~no u~inio da ~italac ne bi uo~io da on, iz samo wemu poznatih razloga, koristi jednog, a u fusnoti se poziva na drugog autora. Tako, na primer, na strani 215 doslovno je prepisao iz moje kwige Krvavo kolo hercegova~ko tekst saop{tewa poglavnika Pave-li}a o progla{ewu osmodnevne korote povodom pogibije poglavnog pobo~nika Mije Babi}a, a pozvao se, u fusnoti 236, na ~lanak Slobo-dana [akote objavqen u prvoj kwizi zbornika Hercegovina u NOB, u kome pi{e da je povodom smrti Mije Babi}a u NDH progla{ena tro-dnevna àlost i ni{ta vi{e.


Na strani 156 citirana je, tako|e iz moje kwige, izjava Herma-na Nojbahera prema kojoj je srpski narod u NDH bio pretvoren u di-vqa~ za slobodan lov, dok je u fusnoti 135 nazna~eno da je ta izjava preuzeta iz kwige Bogdana Krizmana. Me|utim, tu izjavu ja sam citi-rao iz kwige Hermana Nojbahera Specijalni zadatak na Jugoistoku 1940—1945, ona se tamo nalazi, a ne u kwizi B. Krizmana na koju se autor poziva.

Budu}i da ovakvih primera ima previ{e, za wihovo razobli~a-vawe trebalo bi napisati ~itavu kwigu. Mislim da to nije potrebno, jer }e pa`qiv ~italac brzo uo~iti te marifetluke i zapitati se od kuda to da Petar Mandi} iz istorijske literature citira samo tek-stove koji su citirani u mojoj kwizi, i poziva se iskqu~ivo na doku-menta koja su kori{}ena u toj kwizi. Na kraju }e lako do}i do za-kqu~ka da se o~evidno radi o velikom qubitequ „Resavske {kole“. Umesto toga, nave{}u kako ovaj razmetqivi diletant ~ita metodolo-{ke lekcije ne samo meni nego i akademiku Miloradu Ekme~i}u, na-{em uglednom istori~aru, koji je u svojim brojnim nau~nim radovima koristio gra|u iz svih velikih evropskih i ameri~kih arhiva. Evo te lekcije:

„U svetlosti ovih istorijskih ~iwenica (videli smo o kakvim je ~iwenicama re~ – prim. S. S.) koje upe~atqivo govore o tome da [estojunski ustanak Srba u Gacku 1941. godine predstavqa prvi veli-ki pokret otpora u Evropi - potrebno je podvrgnuti nau~noj kritici ({ali{ li se, Perice, tako ti Boga) ono {to pi{e o Junskom ustanku akademik Milorad Ekme~i} u recenziji kwige Sava Skoka..., gde kaè da je Junski ustanak izbio 24. juna u Nevesiwu. Me|utim, po{to isto-rijski izvori i doma}i i strani i neprijateqski, datiraju junski ustanak sa 6. junom..., pisawe uvaènog akademika gubi svaki istorij-ski smisao i zna~aj, jer nema svoje utemeqewe u istorijskim ~iweni-cama i izvorima, i kao takvo u funkciji je svesnog ili nesvesnog si-lovawa istorije. U tom pogledu upu}ujem vas na pisawe Literaturne-je Rosije, koju sam citirao u ovoj studiji“ (7 puta – prim. S.S.).

U posledwoj re~enici citiranog teksta sadràni su svi auto-rovi „istorijski izvori, doma}i, strani i neprijateqski“, na kojima je utemeqio svoju „studiju“. Iz prethodnog teksta videli smo da niko, ama ba{ niko nije datirao „Junski ustanak sa 6. junom“ i da on u svim tim silnim arhivima na koje se poziva nije na{ao nijedan, ponavqam nijedan dokumenat u kome se napad na oru`ni~ku postaju na Stepenu, koju su branila tri oru`nika, naziva ustankom. Je li to nau~na kriti-ka ili brutalno gaèwe principa istorijske metodologije, lakrdija nezabeleèna u na{oj dosada{woj istoriografiji, koja predstavqa sramotu u prvom redu za autora, potom za wegove recenzente i mento-re i, najzad, za gata~ku „Prosvetu“ koja se na{la na koricama ovog skribomanskog kolaà. Ako je namera mentora doista bila da kwigom na kwigu opovrgne neke stavove iznete u kwizi Krvavo kolo hercego-

Kritike 173

va~ko (u toj kwizi se, kao i svakoj drugoj, ima {ta kritikovati) i iz-nesu svoje istine, u svojoj sredini su, za tri godine koliko traju pri-preme za tu kritiku, mogli na}i ne mali broj qudi koji bi taj posao obavili savesnije, stru~nije, korektnije i neuporedivo pismenije, od autora koji im se nametnuo, ma{u}i stvarnim i la`nim nau~nim titu-lama i zvawima. Umesto kwigom na kwigu, on je poku{ao da laìma i falsifikatima opovrgne neke neosporne istine iznete u mojoj kwizi, kao, na primer, onu kada, gde i ko je pokrenuo Junski ustanak hercego-va~kih Srba protiv fa{izma. Da autor koji im se nametnuo nije mno-go optere}en znawem iz novije istorije na{eg naroda, upe~atqivo ilustruju primeri koje sam nasumice uzeo iz mno{tva krupnih gre{a-ka i proma{aja, pa ~ak i o~evidnih gluposti kojima je prepuwena kwiga o kojoj je re~.

U pregovoru kwige, pored komi~ne pri~e o pisawu Litera-turne Rosije, napisano je da za vreme komunisti~kog reìma u „\emi-nom vilajetu“ (tako on naziva Bosnu i Hercegovinu) ~ovek nije smeo re}i „da je Srbin, da govori srpski jezik, da pi{e }irilicu, da ~ita list ’Politiku’ i da voli srpsku poeziju i istoriju“. Ovo je neistina prvoga reda, pokupqena s ulice, koja je neozbiqna i sme{na. Op{te je, naime, poznato da je u to vreme ceo politi~ki, ekonomski i kultur-ni ìvot u toj republici tekao u znaku nacionalnog kqu~a; ~ak je i sarajevsko Oslobo|ewe {tampano pola u latinici, a pola u }irilici.

Na strani 25 pi{e da je Austrija za svoju zavojeva~ku politiku prema Bosni i Hercegovini pridobila „katoli~ke dràve Evrope pre svih Englesku i Francusku“ (na vi{e mesta on ~itavu zapadnu ci-vilizaciju naziva katoli~kom). Kada pro~ita citiranu re~enicu, obi~an ~italac }e se zapitati: kako to da „katoli~ka Engleska“ ima tolike probleme sa irskim katolicima.

Na strani 29 autor samouvereno nagla{ava: „Na mesto smewe-nog Vukalovi}a na tron vo|e hercegova~kih ustanika dolazi gata~ki vojvoda Bogdan Zimowi}. Time se ozbiqno radikalizuje raspoloèwe hercegova~kih ustanika za ustanak“. Me|utim, umesto smewenog Vuka-lovi}a, za vojvodu Zubaca, Kru{evice i Dra~evice imenovan je Petar Matanovi}, a za glavnog komandanta hercegova~kih ustanika du{ki kalu|er Ni}ifor Du~i}. Bogdan Zimowi} je docnije imenovan za glavnog vojvodu Gacka, Rudina, Bawana, Pive i Drobwaka.

Na strani 32 pi{e da je kwaz Nikola 1875. na \ur|evdan, krsnu slavu dinastije Petrovi}a, imenovao stare{ine koje }e rukovoditi predstoje}im hercegova~kim ustankom. Tom prilikom, isti~e on, Sto-jan Kova~evi} je imenovan za vojvodu i glavnog haramba{u svih herce-gova~kih hajduka. Ovu izmi{qotinu je autor istresao iz rukava. Iz memoara vojvode Gavra Vukovi}a, bliskog saradnika kwaza Nikole, vidi se da je toga dana grupa hercegova~kih glavara (navedena su wiho-va imena me|u kojima nema Stojana Kova~evi}a), doista, do{la na Ce-tiwe da bi od kwaza Nikole ~ula o ~emu je razgovarao s austrougar-


skim carem Frawom Josipom u Kotoru. Kada im je kwaz rekao da su se on i Frawo Josip dogovorili da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se izbegli hercegova~ki glavari, koji su se nalazili na Grahovu, bez smetwe mogu vratiti svojim ku}ama i tamo se izmiriti s Turcima, jer se na ustanak jo{ uvek ne moè ni misliti, oni su se, podvla~i G. Vu-kovi}, „pognute glave vratili na Grahovo“. Kwaz Nikola je, dakle, ra-dio na smirivawu, a ne na radikalizaciji situacije u Hercegovini. Upravo radi toga nikakvog imenovawa tom prilikom nije bilo. [to se Stojana Kova~evi}a ti~e, wemu je kwaz Nikola, jo{ u decembru 1874. godine, umesto vojvodske titule, podario internaciju na Wegu-{e, gde je ostao u svojevrsnom pritvoru sve dok hercegova~ke hajdu~ke ~ete nisu ukqu~ene u novoformirane hercegova~ke usta{ke odrede, odnosno bataqone i stavqene pod strogu kontrolu ustani~kih stare-{ina.

Na strani 45 autor isti~e: „Znalo se za animozitet Trumbi}a i Supila prema Srbima, te za wihove izjave da oni nikada ne}e dozvo-liti da ìve pod egidom dinastije Kara|or|evi}a“. Ako je to, odista, tako, postavqa se pitawe kako je bilo mogu}e da ti qudi zakqu~e sa srpskom vladom Krfsku deklaraciju, kojom je bilo predvi|eno da za-jedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca bude ustavna parlamentar-na monarhija, sa dinastijom Kara|or|evi}a na ~elu.

Na strani 57 autor kaè da je „Srbija bila jedina balkanska, a mo`da i evropska dràva, koja je u to vreme bila kadra da u nepresta-nom ratovawu od 1912. do 1918. godine baci na kolena tri carevine“ (kurziv S. S.). Ovu glupost nije preuzeo ni iz arhivske gra|e ni iz ozbiqne istorijske literature, ve} iz pesme „Ko to kaè, ko to la-è...“, koja je devedesetih godina pro{log veka pevana na populisti~-kim mitinzima {irom na{e zemqe.

Na strani 66 pi{e: „Tako }e ùpnik Ante Mugo{a, u govoru odrànom u Udbini 13. juna 1941. godine, re}i...“ Uveren da je autor pogre{no prepisao prezime toga ùpnika (Mugo{i su poznata crno-gorska porodica), proverio sam taj podatak i ustanovio da je pogre-{no prepisano ne samo wegovo prezime nego i ime, ~ime je taj kato-li~ki ùpnik pretvoren u Crnogorca. Ovde vaqa re}i da on (autor) pogre{no prepisuje ne samo imena i prezimena qudi, nego i geograf-ske nazive. Tako, na primer, autor poznato gata~ko selo Nadini}e na-ziva Nadani}ima svuda gde ga pomiwe, {to re~ito govori da nije re~ o slovnoj gre{ci.

Govore}i o uspostavqawu usta{ke vlasti u Gacku (str.76 i 77), autor je napravio vi{e krupnih gre{aka. Istakao je, naime, da su se u tom mestu uz usta{ku vlast na{li „politi~ki korte{i HSS-a i UMO-a (Ujediwene muslimanske organizacije, kako on izri~ito ka-è) i Alije [uqka, koji su se stavili na raspoloèwe (vaqda na ras-polagawe – prim. S.S.) usta{kim emisarima“. Kao {to se vidi, P. Mandi} je Jugoslovensku muslimansku organizaciju (JMO) prekrstio

Kritike 175

u Ujediwenu muslimansku organizaciju (UMO) i time vrlo ubedqivo pokazao koliko poznaje istoriju politi~kih partija u Kraqevini Ju-goslaviji uo~i Drugog svetskog rata. Osim toga, on je od usta{kog po-verenika za srez Gacko Hermana Togonala napravio dve li~nosti - Togonala i Kre{a, isti~u}i: „U Gacko potom dolaze hrvatske usta{e: Togonal, Joè Gambo{, Kre{o Frawo Kika{, da bi organizovali usta{ku vlast“. Me|utim, Kre{o nije ni ime ni prezime nijednog od navedenih usta{a nego nadimak Hermana Togonala; o~evidno je da je autor nekriti~ki prihvatio tvrdwe onih savremenika koji sve znaju, prema kojima je Kre{o, a ne Togonal, bio glavna usta{ka li~nost u Gacku. Na isti na~in prihvatio je tvrdwu da je u selu Vrbi bila uspo-stavqena hrvatska oru`ni~ka postaja, iako se iz arhivskih izvora ne-dvosmisleno vidi da od 27 oru`ni~kih postaja u isto~noj Hercegovi-ni nijedna nije bila stacionirana u Vrbi; tamo su muslimani iz sela Bahori i Mr|enovi}a isturili stalnu straù da bi za{titili svoja sela od eventualnog upada komitskih grupa iz Crne Gore.

Na strani 93 pi{e: „No}u 1. juna grupa usta{a sa Hermanom Togonalom na ~elu upala je na Stepen u ku}u Blagoja [arovi}a i na licu mesta ga ubila. Taj zlo~in izvr{io je li~no Frawo Sudar“. Bu-du}i da je taj zlo~inac u osvit iste no}i izvr{io (sa svojom hordom, razume se) prvi masovni zlo~in u Hercegovini: ubio 27 nedu`nih qu-di u selu Udre`wu (Nevesiwe), nije u isto vreme mogao biti i u Udre-`wu i na Stepenu.

Na strani 194 stoji da je 2. septembra „zarobqena jedna domo-branska posada od 20 vojnika u selu Nadani}ima“ (re~ je o selu Nadi-ni}ima). Ovaj podatak je istresao iz rukava, iz arhivske gra|e i isto-rijske literature sigurno nije, jer tamo stoji da je Somoborsko-lip-ni~ka ~eta napala 31. avgusta po podne (a ne 2. septembra, kako kaè autor) u Ra{~elici po{tanski automobil i tom prilikom ubila 6 muslimana i zarobila 9 domobrana, koje je razoruàla, a potom pusti-la na slobodu. Posle te akcije, domobranska posada iz Nadini}a povu-kla se u Gra~anicu.

Da autor nije uop{te pregledao arhivsku gra|u, vidi se iz wegove tvrdwe da su vlasti NDH, „zbog straha od eskalacije ustanka“, raspustile usta{ke logore u Hercegovini. U stvari, privremeno su bili raspu{teni usta{ki logori u Nevesiwu i Gacku, dakle, samo u gorwoj Hercegovini zahva}enoj Junskim ustankom.

Autor o~evidno ne poznaje organizacionu strukturu vlasti NDH, pa tamo gde govori o uspostavqawu te vlasti u Gacku navodi da su prvo formirana usta{ka predstojni{tva i usta{ki logori, tako da ~italac sti~e utisak da u Gacku ima vi{e kotarskih predstojni-{tava i usta{kih logora. Iz wegovog teksta se nedvosmisleno vidi da on usta{ke logore smatra vojnim formacijama, pa stoga tamo gde go-vori o organizovawu usta{kog logora u Gacku, izri~ito kaè da je za komandanta tog logora postavqen Hasan ûstovi}.


Na strani 285 pi{e da se u Bor~u (grupa sela u izvornom delu reke Neretve) nalazilo „najmawe 4.000 dobro naoruànih usta{a“. Iz dokumenata citiranih u mome ~lanku Na tragi~noj stranputici vi-di se da se broj naoruànih qudi u Bor~u kretao oko 1.200, da su bili organizovani u tzv. {trajfune, odnosno poterna odeqewa, ~iji su pri-padnici za slu`bu u oruànim snagama NDH dobijali platu. Da autor mnogo ne razmi{qa o onome o ~emu pi{e, re~ito govori brojka od 4.000 usta{a, koja je suprotna logi~nom mi{qewu. Op{te je poznato da je svaki usta{a iz Bor~a imao najmawe 4–6 ~lanova porodice, {to zna~i da je u Bor~u po toj logici ìvelo oko 20.000 stanovnika. Me|u-tim, ceo gata~ki srez imao je tada oko 12.000 stanovnika – Srba i mu-slimana.

Na strani 223 navodi se da u „tih dana usta{e u Bijeloj gori na{le zbeg u kome se nalazilo 78 ~lanova dva ve}a bratstva: \uri}a (nije \uri}a nego ]uri}a – prim. S.S.) i Ratkovi}a, pohvatale ih i sve na mestu pobile“. Mada autor svuda voli da presoli, odakle je uzeo taj podatak to samo on zna. Tom prilikom ubijeno je osam qudi: 5 ]u-ri}a i 3 Ratkovi}a; wihova imena navedena su u mojoj kwizi Pokoqi hercegova~kih Srba 1941.

Na strani 221 pi{e da je no}u 13/14. juna iz usta{kog zatvora u Qubiwu izvedeno 80 qudi, zverski ubijeno i ba~eno u jamu Panduri-cu. U stvari, te no}i su u jamu Panduricu ba~ena 32 ~oveka, ~ija su imena navedena u mojoj gore pomenutoj kwizi. Mogu}e je da autor na-merno uveli~ava broj `rtava da bi ostavio utisak kako je on otkrio ono {to drugi pre wega nisu u~inili.

Govore}i o ustanku u Nevesiwu, kome pridaje sasvim spore-dan zna~aj, autor bez zazora kaè: da je taj ustanak, pored ostalog, pod-staknut i vestima „da su se Rusi spustili padobranima u Gacko i da su zauzeli grad“. Ovde nije potreban nikakav komentar, jer }e ~itaoci sami zakqu~iti da bistri hercegova~ki seqaci takve budala{tine nisu pronosili.

Na strani 194, pored ostalog, pi{e: „Ustani~ke snage iz Gor-weg poqa i Povr{i, udarile su na Gacko, zauzele ga i zapalile poqo-privrednu stanicu i pola Gacka“. Tako }e Ga~ani posle {ezdeset go-dina prvi put ~uti da je wihov grad bio zauzet od ustanika u toku no}i 5/6. septembra 1941. godine i da je tom prilikom pola grada spaqeno.

Na strani 214 navodi se da su samo u borbi na raskrsnici pu-teva kod sela Pluìna, 30. juna 1941, poginula 32 domobranska vojnika i 7 oficira. Me|utim, u izve{taju Zapovedni{tva Nevesiwske domo-branske brigade kaè se da je tom prilikom poginulo 7 domobrana, me|u kojima i bojnik Stjepan Pavi~i}, da ih je 5 nestalo i nekoliko raweno. Verodostojnost ovog izve{taja potvr|uje ~iwenica da je u leto 1941. godine na toj raskrsnici podignut spomenik izginulim hrvatskim vojnicima, na kome su bila uklesana imena 7 poginulih domobrana.

Kritike 177

Na strani 210 i 211, gde se govori o ofanzivnim dejstvima hr-vatskih i italijanskih snaga vo|enim po~etkom jula radi ugu{ewa Junskog ustanka, autor je, da bi uverio svoje ~itaoce da ne pripada onoj vrsti „istori~ara“ koji od dve kwige prave tre}u, napravio hro-nolo{ki haos u opisu doga|aja o kojima je re~: izme{ao zbivawa koja su se odigrala u junu, julu, avgustu i septembru 1941.godine. Tako, na primer, govore}i o proglasu koji je podmar{al Laksa uputio ustani-cima, pozivaju}i ih na pregovore o predaji oru`ja i pacifikaciji po-buwenog podru~ja, posebno je istakao da su stanovnici Novih Duli}a, Dani}a i Prìna uputili pismo krilnom zapovedniku u Bile}i, u ko-me su ga obavestili „da oni ne èle da pregovaraju na osnovu Laksi-nog proglasa...“ U fusnoti 228 naveo je da je to pismo upu}eno 25. juna. Kako je Laksin proglas obnarodovan 30. juna, ispada da su Petrovi Du-li}ani, Dani}ani i Pr`wani odgovorili na taj proglas pet dana pre nego {to je obnarodovan. Kod P. Mandi}a je u istorijskoj nauci sve mogu}e, pa i anahronizam o kome je re~. Ovde vaqa re}i da predstav-nik „Laksinog {taba“ nije bio Frawo [imi} nego pukovnik Antin Prohaska, da s wime nisu razgovarali Risto Milo{evi} i Andrija Tepav~evi}, ve} Petar Samarxi}. Naime, pred sam po~etak julske ofanzive, Prohaska je uputio trojicu trgovaca iz Nevesiwa (Danila Laèti}a, Gavra Vukovi}a i Iliju Salati}a) na Drenovik sa pismom u kome je pozvao Petra Samarxi}a na pregovore o uslovima pod koji-ma bi ustanici bili voqni da predaju oru`je i da se pokore hrvat-skim vlastima. Po{to je Petar Samarxi} postavio uslove koje hrvat-ska strana nije prihvatila, pregovori su prekinuti. Istoga dana predve~e zapo~ela je hrvatsko-italijanska julska ofanziva, koja je za-vr{ena 8. jula spajawem hrvatskih i italijanskih snaga, koje su nastu-pale od Nevesiwa, odnosno Bile}e, u rejonu sela Fojnice. Pukovnik [imi} je postavqen za komandanta Nevesiwske domobranske brigade tek posle te ofanzive. On nije do{ao u Gacko, na „slobodnu srpsku te-ritoriju u pratwi dva oficira“, kako pi{e P. Mandi}, ve} sa domo-branskom grupom „Majksner“, koja je brojala oko 600 qudi; do{ao je sa raskrsnice puteva kod sela Pluìna u pomo} napadnutom Gacku 6. septembra po podne. Uz put je vodio pregovore sa grupom ustanika Vladislava Hamovi}a i Mihaila Koprivice u selu Fojnici. U domo-branskoj arhivskoj gra|i nema tragova o pregovorima koje je [imi} vodio sa Ristom Milo{evi}em i Andrijom Tepav~evi}em. Do tih pre-govora je moglo do}i negde oko 10. septembra, mesec dana posle zavr-{etka Laksine ofanzive. U [imi}evoj pratwi nije bio nikakav Vla-dimir Turk nego domobranski poru~nik inèwer Milan Javor, zapo-vednik domobranske postaje u selu Fojnici.

Trebalo bi mi mnogo prostora da izvr{im ispravke gre{aka u Mandi}evoj „studiji“ i ukaèm na krupne propuste i proma{aje koje je autor napravio vr{qaju}i po egzektno utvr|enim ~iwenicama u kwizi Krvavo kolo hercegova~ko. Uveren sam da to nije potrebno i da


je i ovo {to je re~eno sasvim dovoqno da se ~itaoci uvere da ovde nije re~ o sitnim gre{kama i oma{kama ve} o neznawu koje je aktivno.

Budu}i da je kwiga o kojoj je re~, sklepana zbrda-zdola, prepu-na krupnih faktografskih gre{aka (o nau~nim gre{kama da i ne go-vorimo), neozbiqnih i za istori~are od struke komi~nih rezona, koji predstavqaju sprdawe sa istorijskom naukom, dugo sam se razmi{qao da li da napi{em ovu kritiku i na taj na~in skrenem pa`wu na{e jav-nosti na ne{to {to nijedan obrazovan ~ovek ne}e ozbiqno shvatiti. Setio sam se i mudrog saveta Karla Marksa, koji glasi: „Na koko{ke se ne ide artiqerijom nego se samo kaè I[“. Na kraju sam ipak od-lu~io da to u~inim, jer bi }utawe ohrabrilo ovog razmetqivog dile-tanta i podstaklo ga da nastavi vr{qawe po ne tako davnoj pro{lo-sti na{eg naroda: da bez ijednog verodostojnog dokumenta vr{i revi-ziju rezultata koje je na{a istoriografija, pa i publicistika, posti-gla u rasvetqavawu hercegova~ke ratne drame u prole}e i leto 1941. godine, uprkos mrzovoqi Brozovog reìma; da drsko ignori{e prvu hercegova~ku antifa{isti~ku pu{ku, koja je 3. juna 1941. pukla u bun-tovnom Nevesiwu, i da se pona{a kao da toga dana Nevesiwci nisu vo-dili èstoku vi{e~asovnu borbu sa vi{e od 300 do zuba naoruànih Paveli}evih bojovnika nego {enlu~ili; da, gaze}i brutalno elemen-tarna na~ela istorijske metodologije, bestidno tvrdi kako, toboè, i doma}i i strani izvori „datiraju Junski ustanak sa 6. junom“ i tu tvrdwu potkrepquje izmi{qenom pri~om da je to, povodom 50-godi-{wice pobede nad fa{izmom, otkrila Literaturna Rosija, {to sa-mo po sebi neposredno i uverqivo govori o kakvom je skribomanu re~; da nekorektno prepisuje tu|e radove; da ispod svojih tekstova podme-}e imena uglednih istori~ara, ~iji su stavovi dijametralno suprotni wegovim stavovima; da u potrazi za „poèqnom istinom“, ~ita u kwi-gama poznatih nau~nika ono {to tamo ne pi{e; da arogantno i bezob-zirno u~i pameti „naivnog“ akademika Milorada Ekme~i}a; da se ki-ti nau~nim zvawem koje mu nikada nije dodeqeno; i, najzad, da „ople-mewuje“ arhivske dokumente i saobraàva ih sa svojim stavovima, za-boravqaju}i pri tome okolnost da je istorijska nauka od @an @ak Mabiona (1632–1707) do na{eg savremenog doba toliko usavr{ila sredstva za otkrivawe falsifikata, da je mogu}nost i najve{tijeg falsifikovawa gotovo potpuno iskqu~ena; zaboravio je i na upozo-rewe umnih qudi i velikih pisaca prema kome se svi oni koji poku-{aju da okre}u to~kove istorije, neminovno na|u ispod wih.

PRIKAZI Miodrag Miti}, POETE U FRAKU,

Beograd 2002, 320 U Kraqevini Srbiji, a docnije i u

Jugoslaviji, postojala je korisna i lepa praksa da se u diplomatiju {aqu visokoo-brazovani qudi, lepih manira i otmenog dràwa, poliglote koje su neretko govo-rili tri ili ~etiri strana jezika. Veli-ki srpski pisci poput Laze Kosti}a, Vo-jislava Ili}a, Branislava Nu{i}a, Ive Andri}a, Jovana Du~i}a, Milana Raki}a i Rastka Petrovi}a godinama su predsta-vqali svoju zemqu „na strani“. Miodrag Miti}, i sam dugogodi{wi diplomata, poku{ao je u kwizi Poete u fraku da re-konstrui{e diplomatsku delatnost veli-kana srpske kwièvnosti.

U Ministarstvo inostranih poslova ni u Kraqevini Srbiji ni u Kraqevini Jugoslaviji nije bilo lako u}i. Diploma-te su uglavnom „regrutovane“ iz vi|eni-jih ku}a, pa se sa neodobravawem, a neret-ko i zavi{}u, gledalo na siromahe koji su, uz pomo} prijateqa i svog spisateq-skog imena, poku{avali da u|u u diplo-matsku slu`bu. Lo{i me|uqudski odnosi su do te mere bili izraèni da je Andri}, u razgovoru sa Stojanom Aralicom, iro-ni~no primetio: „E moj Aralice, da do|e-te u Ministarstvo inostranih poslova, tamo lampa lampu mrzi“.

Raki} je u diplomatiju u{ao 1904, Du-~i} 1910 (kada mu je bilo 38 godina), An-dri} 1919, a Rastko Petrovi} 1923. Veli-ki pisci su po~iwali od najniìh polo-àja, a mesta slu`bovawa su veoma ~esto mewali. Najteù karijeru je nesumwivo imao Milan Raki} koji je deset godina proveo u konzulskoj slu`bi po tada{wim turskim teritorijama, Kosovu i Makedo-niji. Tamo je Raki}, isti~e autor, bio ne samo diplomata, ve} i obave{tajac i za-verenik, pa je 1905. u Skopqu bio zaduèn za prenos oru`ja i organizaciju ~etovawa u ciqu razbijawa Turske carevine. I po ujediwewu Raki}u su poveravane najdeli-katnije misije – slu`bova}e u Bugarskoj 1921–27, a potom u Rimu, sve do penzioni-sawa 1933. Raki} je, gde god je slu`bovao, imao brojne prijateqe, a uìvao je glas „inteligentnog i obave{tenog diploma-te“, {armantnog gospodina i „kultivisa-nog muzi~ara“ koji svoju diplomatsku du-`nost obavqa „sa velikim taktom“. Mi-ti} navodi mi{qewe Andreja Mitrovi}a

da je u toj generaciji evropskih diploma-ta Raki} bio me|u onima koji su najvi{e ceweni.

Pisac Andri}a slika kao „diplomatu zihera{a“. On je „studiozan, nenametqiv, ne prenagquje, hladno ocewuje situaciju i isto tako hladno i mirno reaguje“. Ve-oma je pouzdan, korektan i bezrezervno lojalan dràvi. Wegovi izve{taji su koncizni, li{eni bilo ~ega li~nog. U diplomatskim izve{tajima prezentuje stavove iz veoma ozbiqnih i proverenih izvora, ali obi~no izbegava, ako nije nu-`no, da priloì svoj stav ili prognozu. Od pisaca-diplomata, Andri} je najvi-{e napredovao u karijeri – 1937. postao je pomo}nik ministra inostranih po-slova u vladi Milana Stojadinovi}a.

Jovan Du~i}, prvi jugoslovenski ambasador, kao diplomata bio je posve druga~iji od Andri}a. Neposredan i otvoren, a u izve{tajima epski {irok, Du~i} se nije drào strogo pravila da u diplomatskim kontaktima treba voditi ra~una o hijerarhiji i za sagovornike birati qude pribli`no svog ranga. Sto-ga je on poku{avao, a naj~e{}e i uspe-vao, da sa nivoa sekretara poslanstva razgovara ne samo sa {efovima diplo-matskih misija, ve} i sa {efovima dr-àva, predsednicima vlada i ministri-ma inostranih poslova.

Rastko Petrovi} je u karijeri do-{ao do zvawa sekretara poslanstva, te je wegov rad te{ko upore|ivati sa ra-dom Du~i}a, Raki}a i Andri}a, {efova poslanstva. Autor navodi da su izve{ta-ji Rastka Petrovi}a saèti, potpuni, a u wima su obra|ena samo ona pitawa od interesa za diplomatiju. U wegovim iz-ve{tajima nema onih duhovitih, figura-tivnih elemenata i portretisawa sago-vornika tako karakteristi~nih za Du-~i}a. Iako je u ministarstvu za svoj rad uvek visoko ocewivan, Petrovi} nije uspeo da napreduje u slu`bi.

Veoma uspe{ni u svom poslu, pisci-diplomate su imali neveseli kraj kari-jere. Raki} je u pregovorima sa Itali-jom zaobilaèn, pa penzionisan zbog su-koba sa Bo{kom Jevti}em. Sli~na sud-bina je nekoliko godina kasnije sa~eka-la i Andri}a u Berlinu, pa su svi prego-vori sa Rajhom vo|eni mimo wega. Du~i} je posle kapitulacije zaboravqen, te je

Prikazi ISTORIJA 20. VEKA 1/2004 180

iz Lisabona kao privatno lice oti{ao u Sjediwene Ameri~ke Dràve gde je i umro 1943. Najteù sudbinu je ipak doìveo Rastko Petrovi} koji je umro 1949. u Ame-rici, napu{ten i zaboravqen od svih. O smrti ovog velikog pisca i esejiste izve-stio je jedino pariski Mond.

Studija Miodraga Miti}a o srpskim poetama u diplomatiji sjajno nadopuwuje Diplomatske spise ove ~etvorice velika-na koje je priredio Miladin Milo{evi}, ali i pro{iruje brojne biografije koje razmatraju, pre svega, kwièvni razvoj Du-~i}a, Andri}a, Raki}a i Petrovi}a. Veli-ki pesnici su u Poetama u fraku prikaza-ni prevashodno kao diplomate, ali i kao obi~ni qudi, sa vrlinama i manama, suje-tom i sitnim slabostima, te smatramo da bi ova kwiga mogla zainteresovati i naj-{iri krug ~italaca.

Ivana Dobrivojevi}

Branislav Boòvi}, SPECIJAL-

NA POLICIJA U BEOGRADU 1941–1944, Srpska {kolska kwiga, Beograd 2003, 506

Relativno malom broju objavqenih

radova, posledwih desetak godina, iz isto-rije Drugog svetskog rata u Srbiji, pri-druìla se ova monografija. Autor, plo-dan istraìva~ i publicista (ovo mu je 22. kwiga), na osnovu bogate arhivske gra|e i drugih relevantnih izvora i literature napisao je rad koji predstavqa vredan pri-log istoriji Beograda, Srbije. Wegov na-por da se istorija Beograda pod okupaci-jom {to potpunije i objektivnije osvetli, da se razjasne mnoga zbivawa, otkriju i ob-jave nove ~iwenice – uspe{no je okon~an.

Kwiga je podeqena u tri glave. U pr-ve dve (31 podnaslov, 430 str.) izloèni su nastanak, razvoj, organizacija i delatnost Specijalne policije u Beogradu 1941–1944, postupak sa uhap{enima i policijska praksa (metodi rada, saradwa sa Gestapoom i sl.), dok tre}a glava sadrì hronolo-{ko-tematski izbor dokumenata (str.50), koji su kori{}eni u radu. Tu su i predgo-vor, rezimea na srpskom i engleskom jezi-ku, spisak skra}enica, izvora i literatu-re, registar li~nih imena, popis ilustra-

tivnih priloga ({ema, faksimila doku-menata, fotografija i dr.), {to monogra-fiju ~ini funkcionalnijom i vrednijom.

Ukupan politi~ki, dru{tveni, eko-nomski ìvot okupirane Srbije prela-mao se kroz Beograd, kao sedi{te okupa-cionog i kvislin{kog reìma. Najzna-~ajnije mesto u tom sistemu pripadalo je Upravi grada Beograda i wenoj Specijal-noj policiji, koja je imala iste zadatke kakve je u nema~kom obave{tajno-bezbed-nosnom sistemu imao Gestapo. Nadle`no-sti Specijalne policije bile su pro{i-rene i na unutra{wost Srbije.

Uprava grada Beograda i wena Spe-cijalna policija su delovale kao dràv-no-policijska vlast i kao op{ta uprav-na vlast. To je bio razgranat i mo}an aparat sastavqen od raznih odeqewa, odseka, referata, komesarijata, kvarto-va i dr. Oni su obavqali poslove speci-jalne, kriminalisti~ke, mesne, saobra-}ajne, tehni~ke, èqezni~ke, parobrod-ske policije, kao i razne upravne poslo-ve – kontrola cena, radwi, suzbijawe cr-ne berze, socijalne i zdravstvene poli-tike i drugo, a sve to bilo je stavqeno u funkciju okupacionog sistema.

Osnovni zadatak Specijalne poli-cije, kao politi~ke policije, bio je da {titi i o~uva uspostavqeni okupacioni poredak i da se po svaku cenu obra~una sa svima koji ga ugroàvaju. Wen najva`niji odsek bio je 4. tzv. antikomunisti~ki, na koji se odnosilo oko 80% ukupne aktiv-nosti (vi{e od polovine ~inovnika i 2/3 agenata pripadalo je tom odseku). Ona je delovala zajedno sa Gestapoom i radila najprqavije poslove (hap{ewa, mu~ewa, streqawa) i snosi odgovornost za mnoge ratne zlo~ine.

Autor na osnovu autenti~nih poda-taka (sa~uvano je, na primer, u arhivi Specijalne policije i Gestapoa 18.800 li~nih dosijea hap{enika) nudi odgovo-re na slede}a pitawa:

– kako je Specijalna policija u Be-ogradu dejstvovala protiv NOP-a, kako je otkrivala, hapsila, saslu{avala, mu-~ila, slala u logore i smrt hiqade pri-padnika tog pokreta, wihovih simpati-zera, rodoquba - antifa{ista;

– kako je vr{ila tzv. partijske pro-vale i kako su se uhap{eni dràli;

Prikazi 181

– kako je obra|ivan ~etni~ki pokret Draè Mihailovi}a, koje su mere predu-zimane protiv wega (hap{ewa i sl.) i ka-kva je bila javna i tajna saradwa tog po-kreta i policije;

– po kojim pitawima je vr{ena poli-cijska obrada Srpske pravoslavne crkve na zahtev Gestapoa;

– kakve aktivnosti i mere je sprovodi-la Specijalna policija u vezi sa istaknu-tim li~nostima predratnih (zabrawenih) gra|anskih stranaka, kao i protiv Jevreja, Cigana, belogardejaca, masona, zatim u vezi sa kontrolom propagande, {tampe i sl.

Dat je i pregled i analiza rada Spe-cijalne policije kao i likovi policij-skih stare{ina, islednika, agenata i wi-hova sudbina krajem i posle rata.

Monografija prvi put celovito pri-kazuje ustrojstvo, ulogu i odgovornost Uprave grada Beograda i wene policije kao ustano-ve upravne i policijske vlasti, koja je u Be-ogradu i Srbiji predstavqala glavnog u~e-snika ukupnih, u prvom redu politi~kih i bezbednosnih zbivawa, tokom ~etvorogodi-{we okupacije.

Ova kwiga ispuwava potrebu istorio-grafije da traga i kriti~ki sudi o jednoj istorijskoj pojavi, kakva je bila okupaci-ja i kvislin{tvo, sadrì pravo bogatstvo podataka i predstavqa trajnu osnovu za budu}a istraìvawa te problematike.

Ogroman istraìva~ki rad, vi{ede-cenijsko iskustvo u izu~avawu Drugog svetskog rata, okupacionog sistema u Jugo-slaviji posebno, ose}awe za su{tinsko, do-bra obave{tenost, omogu}ili su autoru da savlada temu i ponudi odgovore na neka va-`na pitawa. Zato su stru~na i {ira jav-nost dobile vredno delo, koje pruà vero-dostojan prikaz Uprave grada Beograda i wene Specijalne policije 1941–1944.godi-ne. Autor se nije upu{tao u ideologizova-na tuma~ewa i politizovana ocewivawa obra|enih procesa, pojava, li~nosti pre-pu{taju}i budu}im ~itaocima da sami do-nose zakqu~ke. Kwiga nudi utemeqeno znawe, bez predrasuda, o tom vremenu.

Ovom temom istoriografija }e se jo{ baviti, u na{em vremenu i u budu}no-sti. Kwiga je vredan poklon autora – isto-riografiji, dru{tvu, budu}nosti i trajan spomenik Beogradu.

Miroqub Vasi}

Erik Hobsbaum, O ISTORIJI, Otkrovewe, Beograd 2003, 330

Iskustvo ~esto navodi istori~ara

da se sa zapitano{}u nadnese nad osnov-ne teorijske postavke struke kojoj je posvetio ìvot. Razlog je {to su meto-dolo{ka i konceptualna pitawa, iako u senci arhivskog materijala i mono-grafija, poqe koje pleni samom ~iwe-nicom da su pro{lost, sada{wost i bu-du}nost povezani u neraskidivom lancu ~ak i unutar istori~arskog diskursa. Razmi{qawa Erika Hobsbauma o isto-riji nisu samo bitna zbog renomea emi-nentnog istraìva~a ve} i zbog toga {to se govori o pitawima zloupotrebe istori~arske struke, wene relevantno-sti za savremenu stvarnost i ujedno opovrgava uvreèna koncepcija o ne-plodnosti uticaja marksizma na savre-menu istoriografiju. Brojnost pitawa i problema sa kojima se ~italac ove zbirke eseja suo~ava ilustruje podatak da ih je Hobsbaum podelio u 21 pogla-vqe nejednake duìne, ali sa vrlo za-nimqivim pitawima i odgovorima iz globalne svetske perspektive multidi-sciplinarnog pristupa koji nije li{en slabosti. Uprkos tome, odabrani pri-stup pokazuje sposobnost autora da se suvereno kre}e du` prostora i vreme-na, bremenitog mnogim zbivawima i to-kovima istorije.

Hobsbaum otvoreno pi{e o neizve-snosti koja se tokom 20. veka nadvila nad stanovnike Isto~ne i Sredwe Evro-pe u smislu egzistencijalnih pitawa pripadnosti nekoj dràvi, nasilne in-tegracije ili etni~kog ~i{}ewa. Po-{to veliki deo ovog podru~ja pripada zemqama u razvoju i po{to region u ce-lini jo{ uvek traga za modelom napred-nosti i modernosti, koji su naravno vi-|eni kao ne{to {to pripada drugim centrima i dràvama, on podse}a da mo-del parlamentarne demokratije u poli-tici i preterano favorizovawe kapi-talizma slobodnog trì{ta u ekonomi-ji nisu ni{ta drugo do reakcija na pro-past boq{evi~kog modela modernizaci-je zaostalih agrarnih dràva. Istovre-meno upozorava da se politi~ki i eko-nomski koncept pobedni~ke strane u hladnom ratu pokazao lo{ kako u SAD


tako i u Britaniji. Od va`nosti je wego-va prijateqska napomena istori~arima sredwoevropskih zemaqa da je istorija sirovina za nacionalizam, etni~ki i ver-ski fundamentalizam i da upravo zato istori~ari imaju odgovornost da ukazuju ne samo na istorijske ~iwenice uop{te ve} i da kritikuju trendove politi~ke i ideolo{ke zloupotrebe nauke. Hobsbaum spada u istori~are koji se otvoreno zala-ù protiv postmodernisti~kog diskursa da ne postoji ~vrsta razlika izme|u ~i-wenice i fikcije. Osnovna obaveza stru-ke istori~ara jeste da ne podlegne „stra-stima politike identiteta“ i da se odu-pire onim zloupotrebama koje su zasnova-ne vi{e na anahronizmima, shva}enim kao preslikavawe dana{wih vrednosti u pro-{lost, nego na suzbijawu o~igledno nei-stinitih tvrdwi. Istori~ar ima du`nost da se suprotstavqa mitovima nacionalne, etni~ke i politi~ke prirode u svom dru{tvu jo{ dok su oni u procesu for-mirawa.

Tako se name}e i pitawe upotrebqi-vosti istorije u savremenim dru{tvima. Wena funkcija povezana je sa shvatawima pro{losti kao modela za sada{wost i bu-du}nost. Drugo, mawe poèqno kori{}e-we istorije vezuje se za vi|ewe pro{lo-sti kao savr{enijeg modela u odnosu na savremenost, za ~ime poseù nacionali-zmi u ciqu promovisawa la`nih predsta-va o pro{loj stvarnosti. To ne zna~i da se istorija ne moè, po Hobsbaumu, kori-stiti u svrhe predvi|awa. Ima malo stva-ri koje se, na osnovu istorijskog isku-stva, mogu predvideti kao {to su cikli~-na kretawa u prosperitetu i opadawu svetske ekonomije. Kretawa su poznata kao „Kondratijevqevi dugi talasi“ i omogu}avaju istori~arima da predvide uspone i recesije. Problem je kako nau~i-ti lekcije iz istorije i kako te rezulta-te primeniti u uslovima izobli~avawa istorije u iracionalne svrhe i suverene vladavine mehanicisti~kog i tehnokrat-skog vi|ewa sveta. Predvi|awa se mogu vr{iti samo na dva na~ina: generalizaci-jom uo~ene tendencije i raznim vrstama analize putawe koje obi~no sluè za predvi|awe doga|awa „nièg reda“ kao {to je pad vlade. Glavni problemi oba na~ina jeste situirawe de{avawa u budu-

}e vreme, koje je gotovo nemogu}e preci-zno odrediti.

Kao istori~ar, neizmerno svestan dru{tvene odgovornosti struke i onih koji govore u weno ime, Hobsbaum posta-vqa intrigantno pitawe da li je isto-rija tokom pedeset godina napredovala kao nauka. Pojam napretka te{ko je pri-meniti na istoriju po{to je percepcija razvoja discipline potpuno druga~ija zbog ~estog kori{}ewa klasika u druge svrhe {to podrazumeva i druga~ije ~ita-we. Po{to ne postoji konsenzus oko to-ga {ta je predmet istori~arevog intere-sovawa te{ko je odrediti na {ta se po-jam „napredak“ uop{te moè upotrebi-ti. Pedeset godina Hobsbaumovog prisu-stva u struci obeleìlo je suzbijawe rankeovskog principa da je dovoqno sa-mo opisati ono {to se desilo i insisti-rawe da iza svakog izbora teme ili po-datka stoji selekcija materijala i ~i-wenica. Istoriografija se u tom vreme-nu okrenula ka prou~avawima ekonom-skih i socijalnih tema bez obzira na ideologije i otpor akademskih sredina. Istorija se odvojila od deskriptivnosti i naracije i krenula ka analizama i ob-ja{wewima. Tako je nastala socijalna istorija i evoluirala je u istoriju dru-{tva podrazumevaju}i u po~etku istori-ju marginalnih grupa i svakodnevnog ìvota, mada se naj~e{}e koristila u kombinaciji sa ekonomskom istorijom. Predmet socijalne istorije nije se raz-vijao sve do 1950. godine {to je bilo po-vezano sa op{tom istorizacijom drugih dru{tvenih nauka. Autor veruje da je vrednost ekonomije za istori~ara dru-{tva neprocewiva ukoliko ho}e da is-traì dinami~ke elemente istorije. Dokazano je da istorija dru{tva posedu-je realno hronolo{ko vreme, a ne samo strukture i transformacijske {eme op-stojavawa i promena strukturalnog tipa. To je istorija koju je mogu}e sociolo{ki definisati, ali istovremeno obuhvata specifi~ne jedinice qudi koji zajedno ìve. Dinami~ke elemente istorije ~ine procesi progresa dru{tvene proizvod-we i tu se krije odgovor na pitawe za-{to je za socijalnog istori~ara bitno poznavawe ekonomije prostora i vreme-na koje prou~ava. Hobsbaum se, u svojim

Prikazi 183

tekstovima, zalaè da se zajedno prou~a-vaju ekonomski mehanizmi i razni fakto-ri koji uslovqavaju pona{awa qudi koji ~ine delove tog mehanizma.

Hobsbaum ne skriva da je pod utica-jem marksizma, ali se zalaè za racional-niji pristup Marksove uloge u istoriji. On kritikuje naviku nedou~enih marksi-sta da na istorijski materijalizam gleda-ju kao na ekonomski determinizam. Teorij-ski problem predstavqa potreba da se „vulgarni marksizam“ odvoji od marksi-sti~ki intoniranih komponenata unutar istorijske analize. Ve}ina pristalica „vulgarnog marksizma“ zaklawala se iza ekonomske interpretacije istorije u ko-joj je model baze i nadgradwe jednostrano shva}en u formi dominacije baze i zavi-snosti nadgradwe. Jednostrana slika raz-voja klasnih interesa i klasne borbe, ko-ja u su{tini ne doprinosi kompleksnom shvatawu marksizma, uz obavezno zakla-wawe iza tobo`wih istorijskih zakona i istorijskih neminovnosti u skladu sa jed-noobraznim opaàwem rigidnosti i pra-vilnosti bila je op{ta karakteristika takvih {kola. Su{tinski doprinos mark-sizma istoriografiji bio je u suzbijawu uticaja nau~nog pozitivizma. Malo je prime}eno da je Marksova teorija stvori-la hijerarhijski model nivoa da bi obja-snila kontinuirani pravac rastu}eg oslo-ba|awa ~oveka od uticaja prirode. Isto-rijska misao marksisti~kog pristupa go-vori o tome da su sociolo{ka i ekonom-ska komponenta dru{tva su{tinski pove-zane, a da je pravilan model zasnovan na tom pristupu samo onaj koji odraàva istovremeno postojawe stabilizacionih i remetila~kih odnosa u modelu.

U Hobsbaumovom svetu marksizam nije bio jedini intelektualni reper ka spoznavawu istorije. Dru{tvene interak-cije, a posebno mentalne unutar odre|e-nog vremena i prostora, {to je bila jedna od ideja francuske istoriografije tako-|e su uticale na napor istori~ara da ot-krije vezu izme|u razli~itih oblika po-na{awa, mi{qewa i ose}awa. Ostaje problem uzajamne koegzistentnosti ka-tegorija tako da je istorija mentaliteta prisiqena da se bavi otkrivawem unu-tra{weg sklada mi{qewa i pona{awa u okviru dru{tvenih grupa qudi. Mentalna mapa autora podrazumeva me{avinu in-

trospekcije i istori~arevog iskustva kako bi se stvorila slika o problemu koji se prou~ava. Onda se konstrui{e model koji daje smisao svim vidovima pona{awa koji ulaze u sliku kao potvr-da izvesne {eme racionalnosti. Tre}i segment zahteva postojawe nezavisnog iz-vora koji potvr|uje pretpostavke namet-nute sagledavawem prve dve faze. Za sa-vremeno dru{tvo relevantno je samo ono {to se moè zakqu~iti iz {ema i mehanizama transformacija qudskih dru{tava u proteklih pola milenijuma, a to je bilo doba ubrzawa i dramati~nog rasprostirawa svih vrsta promenqivo-sti. To vreme }e verovatno uticati i na izglede za opstanak savremenog dru-{tva. U tom smislu istorija se moè razumeti kao proces ~ove~anske te`we da ostvari adekvatnu socijalnu redi-stribuciju.

Hobsbaumove ideje ipak imaju ne-dostatke. Jedan od wih je takozvano protiv~iweni~no dokazivawe. Razmi-{qawe na temu {ta bi se dogodilo da je neki elemenat istorijske pro{losti bio razli~it od onoga {to se stvarno zbilo jeste zanimqiva mentalna ve`ba, ali nesumwivo i velika opasnost za qude koji istraùju pro{lost. Opa-snost se sastoji iz potcewivawa ili precewivawa delova koherentne slike o vremenu. Tada istori~ar postaje za-robqenik sopstvenog tuma~ewa pro-{losti, nesvestan rizika da pogre{no protuma~i procese i putawe na osnovu kojih je do{lo do nekog istorijskog zbivawa. Hobsbaumova hipoteza o pro-tiv~iweni~noj istoriji dokazuje koli-ko je lako iz ograni~ewa prakse skli-znuti u teorijska ograni~ewa.

Qubomir Petrovi}

Ri~ard X. Krempton, BALKAN

POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA, Klio, Beograd 2003, 501

Zahvaquju}i izdava~koj ku}i Klio

(Clio), na{a javnost ima priliku da se susretne sa najnovijim delom poznatog istori~ara Ri~arda X. Kremptona. U pi-tawu je wegova Istorija Balkana posle Drugog svetskog rata koja se pojavila u prevodu na srpski jezik godinu dana po-


sle engleskog izdawa. Ina~e autor je pro-fesor istorije Isto~ne i Centralne Evro-pe na Oksfordu. Objavio je veliki broj ra-dova iz istorije Centralne i Isto~ne Evrope. Izme|u ostalih, on je autor i dela Eastern Europe in the Twentieth Century – and After koje je izazvalo znatnu pa`wu u zapad-noj istoriografiji.

U ovoj studiji R. X. Krempton se ba-vi pro{lo{}u Balkana posle 1945. godi-ne i kraja Drugog svetskog rata pa sve do dana{wih dana. Prakti~no, radi se o ve-likoj istoriografskoj sintezi istorije Balkana u drugoj polovini 20. veka.

Autor je pre pra}ewa istorijskih procesa, pojava i doga|aja koji su obele-ìli sudbinu Balkana, definisao pojam Balkana i ukazao na osobenosti prostora i dru{tava koje su bile svojstvene samo wemu. Prostorno taj pojam je obuhvatio biv{u Jugoslaviju, Albaniju, Bugarsku, Gr~ku i Rumuniju. On je ukazao i na po-stojawe problema u odre|ewu Gr~ke jer je ona i balkanska ali i znatno vi{e medi-teranska zemqa. Po Kremptonu, ono {to su jedinstvene odlike regiona u odnosu na druge regione i zbog ~ega se wihova isto-rija mora zajedni~ki posmatrati nisu to-liko na primer pravoslavqe, etni~ka iz-me{anost ili privredna zaostalost, ve} preovla|uju}a uloga seqa{tva u dru{tve-noj strukturi, problem modernizacije u kojoj je u svim dru{tvima, izuzev gr~kog, glavnu ulogu imao marksizam-lewinizam uvezen iz Sovjetskog Saveza, problem klijentizma i korupcije. Pri tom, po-sledwa odlika je ozna~avala odre|eni po-liti~ki ili dru{tveni poredak u kojem su postojali mo}ni „za{titnici“ i voq-ni ili nevoqni „{ti}enici“, odnosno snaàn uticaj velikih sila na razvoj po-menutih zemaqa, ali i odnos parijsko-po-liti~ke pouzdanosti pojedinaca i dru-{tvene mo}i. Uz ogradu da je istorija Gr~ke u pomenutom periodu ne{to druk~i-ja, ve}ina odlika se ipak moè na}i i u Gr~koj. Prisutne su i agrarna struktura dru{tva sa dominantnim seqa{tvom ali i druga~ija modernizacija podstaknuta prisustvom Zapada i uz oslonac na wega. Me|utim, u odnosu na ostale balkanske zemqe Gr~ka je u ~itavom periodu pripa-dala zapadnom sistemu i razlikovala se u politi~kom i dru{tvenom razvoju {to vo-

di pitawu da li je opravdano weno uvo|e-we u ovaj balkanski prikaz. No, s druge strane Kremptonov postupak je pruìo omogu}io da se uporede procesi u Gr~koj u odnosu na ostale balkanske zemqe, ali i u odnosu na uticaj velikih sila.

Ve} na samom po~etku pisac je od-redio i ciqnu grupu kojoj je kwiga name-wena. U woj nisu samo studenti i stru~-na javnost, ve} i novinari, politi~ari, poslovni qudi, svi oni koji }e imati „ulogu u budu}nosti Balkana“. Drugim re~ima, ciq jeste da se putem jedne isto-rije Balkana svima wima objasni i omo-gu}i da boqe razumeju taj prostor i qu-de koji tu ìve. Time teì da pou~i sve one slabo upu}ene u istorijska de{ava-wa tog podru~ja, ali i da im ukaè da budu}a svekolika upletenost u pitawa ovog prostora traì i u~ewe na gre-{kama, ukazivawem na specifi~an raz-voj ovih oblasti uz vo|ewe ra~una o specifi~nim putevima kojima se treba kretati.

U kompozicionom pogledu kwiga je podeqena na tri hronolo{ka dela koji imaju slede}e naslove: Komunisti preu-zimaju vlast i gra|anski rat: Balkan, 1944—1949; Balkan za vreme hladnog ra-ta, 1949—1989; Postkomunisti~ki Bal-kan. U okviru wih nalazi se 86 glava po-sve}enih raznim pitawima iz istorije Balkana. Neke glave sagledavaju uske vremenske odseke poput prelomnih doga-|aja u (krize u februaru i martu 1945. u Rumuniji, ili doga|aje u Gr~koj iz de-cembra 1944), dok se u drugim analizira-ju duì periodi (na primer vreme Todo-ra @ivkova u Bugarskoj ili Georgi De-à i âu{eskua u Rumuniji), ili pak ne-ke druge politi~ke pojave, kao uslovi koji su doveli do duè ili kra}e poli-ti~ke stabilnosti odnosno nestabilno-sti u pojedinim zemqama.

Po{to su ga najvi{e zanimali po-liti~ki odnosi na Balkanu, autor je naj-ve}u pa`wu posvetio politi~koj isto-riji ovog regiona ili kako je sam ista-kao „politi~koj evoluciji“. Me|utim, neprestano proìmawe politike, dru-{tva i privrede uticalo je na znatnu obra|enost raznih pojava privrednog i dru{tvenog ìvota. Problemi iz kul-turne istorije su najmawe obuhva}eni i

Prikazi 185

to samo ukoliko su bili u dodiru sa poli-ti~kim procesima, odnosno ukoliko je wihova pojava podstakla ili bila izraz politi~kih promena ili re~ito ukaziva-la na politi~ka de{avawa u nekim ze-mqama regiona (na primer, ~uveni Memo-randum Srpske akademije nauka i umetno-sti). Uz svaki deo nalazi se i kra}i uvod u kome su izloèni op{ti momenti koji su oblikovali politi~ko i dru{tveno kretawe u zemqama Balkana.

U Kremptonovoj analizi skoro dvo-struko ve}i prostor dobila je Jugoslavija koja je ne samo najve}a me|u balkanskim dràvama nego je svojim centralnim po-loàjem i ulogom u posleratnim poli-ti~kim zbivawima (zna~aj Tita kao naj-popularnijeg komuniste regiona, sukob i razlaz Tito-Staqin 1948. godine, obliko-vawe tre}eg puta u socijalizam i dr.) zna-~ajno uticala na de{avawa u regionu i od kraja ~etrdesetih utrla put politi~koj konfiguraciji koja je ostala na snazi sve do po~etka devedesetih godina 20. veka odnosno do sloma komunizma. Prikazom stawa u Jugoslaviji autor je zapo~iwao i svaki od pomenuta tri dela.

Primetan je trud autora da prikaè pojedine komunisti~ke i nekomunisti~ke (od devedesetih) lidere koji su pojavom i vladavinom obeleìli svoje vreme. Is-pred ~italaca prolazi ~itava galerija li~nosti od Josipa Broza Tita, Georgi Deà, Ko~a Dzodza, preko Todora @ivko-va, Envera Hoxe, Nikolae âu{eskua do Slobodana Milo{evi}a, Frawe Tu|mana, Ante Markovi}a, Nikolae Vakaroja, Sa-li Beri{e i drugih. U analizi nekih li~-nosti, a posebno wihove vlasti ne retko su upotrebqena i krajwe negativna odre-|ewa. U tom smislu, ~ini nam se najkarak-teristi~niji primer opis vlasti vlasti N. âu{eskua u Rumuniji kao „gnusne vla-sti“, upotreba izraza „pokvareni“ za wega i wegovu porodicu, sa ukazivawem na wiho-ve „nezasite i pokvarene apetite“ i sl.

Krempton je me|u fenomenima i pro-cesima koji su opredelili istoriju Bal-kana u toku pola veka posebno istakako dva: jedan koji se odnosio na uticaj i ulo-gu velikih sila na istorijska de{avawa u balkanskim dru{tvima, wihove interese, zna~aj wihovog pokroviteqstva i za{ti-te i drugi koji obuhvata u~vr{}ivawe, trajawe i slom komunisti~ke vlasti u

svim zemqama regiona izuzev Gr~ke. I jedan i drugi su posmatrani u me|usob-noj vezi jer su sve komunisti~ke partije imale, traìle ili dobijale podr{ku iz SSSR kao centra komunizma.

Dogovor o procentima velikih si-la s kraja 1944. godine bio je, kako je to i autor istakao, okvir koji je osigura-vao prisustvo i interese SSSR i zapad-nih saveznika u balkanskom prostoru. Podela na interesne sfere izvedena je tako da je u Rumuniji i Bugarskoj prete-àn uticaj ostvarivao SSSR, u Gr~koj zapadni saveznici, dok je Jugoslavija bi-la podeqena na jednake delove. Autor zakqu~uje da taj dogovor Sovjetski Savez nije izneverio u vreme gr~kog gra|an-skog rata i da Gr~ka nije ni bila u opa-snosti od komunizma spoqa nego iznutra ukoliko je te opasnosti uop{te i bilo. Sovjetsko po{tovawe zapadnog prisu-stva u Gr~koj i potreba da se ne izazove sudar sa Zapadom koji je u tom momentu bio ja~i uslovila je donekle kako je to autor smatrao i sovjetski sukob sa Jugo-slavijom. Zapravo, Jugoslavija je podrà-la gr~ke komuniste {to je Moskva sma-trala neposlu{no{}u i samostalnim istupawem u spoqnoj politici. Govo-re}i o unutra{woj snazi komunista Krempton prime}uje da je ona bila sa-svim realna u svim onim zemqama u ko-jima su postojali sna`ni pokreti otpo-ra poput Jugoslavije, Albanije, ali i Gr~ke. U ostalim zemqama wihova snaga nije bila dovoqna da obezbedi i wihov sna`niji uticaj, a i samostalno preuzi-mawe vlasti; tu je aktivnost i vojno prisustvo SSSR bilo od znatne pomo}i, a ono je bilo u skadu i sa savezni~kim dogovorom. S druge strane podr{kom ci-vilnih stru~waka, sovjetskih u svim ze-mqama, izuzev Gr~ke gde su bili ameri~-ki, obezbe|eni su bili ne samo interesi velikih sila nego je sprovedena po ugle-du na sovjetski model privredna i dru-{tvena transformacija dru{tva. U osnov-nim crtama autor razmatra kako je te-kla ta promena dru{tvene i privredne strukture (ukidawe privatnog vlasni-{tva, industrijalizacija, privredno pla-nirawe i sl.).

Uo~eno je da se politi~ka konfigura-cija s kraja ~etrdesetih, odnosno posle raz-laza i pomirewa Jugoslavije sa SSSR-om


zadràla do sloma komunizma po~etkom devedesetih godina. Jo{ neki doga|aji su, po autoru, imali zna~aja za politi~ko opredeqivawe balkanskih zemaqa. Me|u wima akcenat je stavqen na politiku „no-vog kursa“ koju su uveli Staqinovi na-slednici, doktrinu „policentrizma“ ini-ciranu doga|ajima u Poqskoj i Ma|arskoj 1956. godine i drugo. Svi oni su, kako to isti~e pisac studije, uslovili da balkan-ske zemqe odrede svoje unutra{we i spo-qa{we kretawe na razli~ite na~ine: Ju-goslavija je na me|unarodnom planu nastu-pala kao „slobodan strelac“ i na{la svoje mesto preko politike nesvrstanosti, dok se na unutra{wem okrenula samoupra-vqawu; Albanija je na{la drugog za{tit-nika – Narodnu Republiku Kinu, po{to je uvre|ena prethodno odbila „novi kurs“ i sovjetski plan privredne specijalizacije po kojem je trebalo da bude prete`no po-qoprivredna zemqa, ali se delom uzrok nalazio i u strahu da }e jugoslovensko-so-vjetsko pomirewe obnoviti i posleratni plan o wenom ukqu~ivawu u jugosloven-sku federaciju; Rumunija se na{la polu-svrstana i nastojala je kad god je to mogu-}e da nezavisno istupa prilago|avaju}i se novom kursu „bez preteranog odu{e-vqewa“, ali sa odlu~nim odbijawem pri-vredne specijalizacije. Jedino je Bugarska ostala dosledna u podràvawu politike koja je dolazila iz Moskve. Gr~ka je kao prozapadno orijentisana bila okrenuta zapadnoevropskim ekonomskim i poli-ti~kim trendovima.

Do sredine osamdesetih godina kada je do{lo do promena u SSSR-u a potom i sloma bipolarnog sveta, takva politika je bila mogu}na. Me|utim, ta promena je iza-zvala i previrawa u dru{tvima Balkana, posebno Jugoslavije i Rumunije. Slom ide-ologije komunizma izbacio je svom sili-nom na povr{inu i prikriveni nacionali-zam koji je autor pratio ve} od {ezdesetih godina kao jedan od momenata koji su komu-nisti koristili na razne na~ine (na pri-mer, u kulturi kao u Bugarskoj), ali sa naj-jasnijim ispoqavawima u Jugoslaviji to-kom sedamdesetih i osamdesetih.

U privrednom pogledu sve zemqe su ostvarile zna~ajan privredni napredak ali kako je Krempton primetio, on nije bio uvek izveden na racionalnim osnova-

ma, u {ta je svakako spadala gradwa fa-brika za koje nije postojala na primer neophodna ruda kao u Albaniji ili pak duplirawe fabrika koje je izvedeno u Jugoslaviji. I mada je izgra|ena indu-strijska infrastruktura i osnova te-{ke industrije komunisti nisu bili sposobni da prate nau~no-tehnolo{ku revoluciju. Uzrok tome nalazio se, sma-trao je autor, u nemogu}nosti da se po-litikom privrednog planirawa isprati brzi ritam promena ali i u nepostojawu kadra koji bi tu tehnologiju primenio. S druge strane, nabavka nove tehnologije koja je uglavnom stvorena na Zapadu uslovila je i velike zajmove ali i veli-ke dugove. Tokom osamdesetih godina taj dug je bio kamen oko vrata svim balkan-skim zemqama izuzev Gr~ke.

U periodu postkomunizma autor je vr-lo spretno uspeo da prikaè stawe u kome su se balkanske zemqe na{le na putu ot-klawawa nasle|a komunizma i demokrati-zacije dru{tva, ali i novog, druga~ijeg uti-caja spoqnog faktora na razvoj dru{tva. Uvo|ewe vi{epartijskog sistema i{lo je relativno lako, ali je kompleks reformi u privredi, pre svega privatizacija i uvo|e-wa mehanizama trì{ne privrede, bio vr-lo teàk i bolan proces. Spomenute su i negativene pojave tih promena poput in-flacije, ogromne nezaposlenosti, pada ì-votnog standarda, kriminala i sl.

Jugoslovenska kriza bila je najdra-mati~nija pojava na Balkanu u vreme postkomunizma i na wu je stavqen pose-ban naglasak. Autor je primetio da se pa-`wa sa kojom su posmatrani balkanski odnosno jugoslovenski doga|aji od strane me|unarodne javnosti moè porediti je-dino sa vremenom neposredno pred po~e-tak Prvog svetskog rata. S druge strane, zanimqivo je i zapaàwe da iako su se sve balkanske dràve grani~ile sa Jugo-slavijom i bile pogo|ene krizom nijedna nije iskoristila krizu u svoju korist, posebno ne posle iznetog stava me|una-rodne zajednice da se granice ne mogu me-wati silom. Uz to, sve one su se bavile unutra{wim pitawima i te`wom da do-stignu standarde koji bi im omogu}ili ulazak u Nato i Evropsku uniju. O~igled-no dobro upoznat sa tokom rata, Kremp-ton na jednostavan, odmeren na~in ukazu-

Prikazi 187

je na sve bitne momente rata kako u Hrvat-skoj, tako i u Bosni. Tako|e, na sli~an na-~in prikazano je bombardovawe Jugoslavi-je od Nato snaga 1999. godine.

U zakqu~ku Krempton je izneo mi{qe-we da Zapad nije sa dovoqno budnosti ispra-tio de{avawa na Balkanu usled angaòvawa na drugoj strani (rat u Zalivu, pitawa evropskog ujediwewa i dr.), a kada se okre-nuo Balkanu to je u~inio bez dovoqno pa-`we i uìvqavawa u wegove probleme, lo-kalne specifi~nosti ili potrebe. Uslov da balkanska dru{tva dosegnu odre|eni eko-nomski i politi~ki nivo i brzina koja je na-metana tom prilikom uticali su na nasilno prilago|avawe balkanskih dru{tva evrop-skom uzoru. Ponekad je re~ bila, prime}ivao je autor, i o „trivijalnim detaqima pravila postavqenih u acquis communautaire“. To je uslovilo i niz gre{aka koje su znatno ko-{tale dru{tva na Balkanu izazivaju}i nove probleme, nova pitawa, nove sumwe.

Kwiga R. X. Kremptona napisana je da podu~i, objasni i ukaè na osobenosti Balkana, razjasni brojne nedoumice svima onima koji Balkan nisu razumeli i usled toga okrenuta je pre svega zapadnoj javno-sti. No, u mnogo ~emu ona se sama preporu-~uje i na{im ~itaocima. Najpre nikad do-sta istoriografskih sinteza, novih pogle-da i tuma~ewa na raznolika pitawa koje postavqa i ostavqa pro{lost. Iako je prate neki nedostaci karakteristi~ni za velike istoriografske sinteze ona prika-zuje pro{lost Balkana iznijansirano. U sloènim i zamr{enim, ~esto dramati~-nim pojavama, procesima i doga|ajima, autor vidi delovawe i uticaj koje su imale lokalne specifi~nosti, nagomilana isto-rijskih iskustva, nasle|e, etni~ke, ideo-lo{ke i druge suprotnosti ali i kontinu-tet raznih te`wi velikih sila, uticaj ko-ji su imale i interes koji su ostvarivale ili èleli da ostvare.

Nata{a Mili}evi} Goran Nikoli}, KURS DINARA I

DEVIZNA POLITIKA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE 1918–1941, Stubovi kultu-re, Beograd 2003, 245

Srpska istoriografija ne moè se

pohvaliti velikim brojem dela koja dono-

se znawa iz na{e ekonomske pro{losti, pa prema tome ni wenim poznavawem. Prou~avawe ekonomske istorije traì-lo je specijalna znawa i iz ekonomije usled ~ega su se istori~ari retko oti-skivali na to podru~je pro{le stvarno-sti. Ni{ta boqi slu~aj nije ni sa eko-nomistima. Tek po neki entuzijasti, po vokaciji istori~ari ili ekonomisti, okrenuli su se istraìvawima iz eko-nomske istorije. U skorije vreme poja-vilo se nekoliko radova koji ispituju razli~ite ekonomske probleme pre sve-ga u periodu izme|u dva svetska rata. Istraìvala se uloga banke u srpskom dru{tvu o kojoj je pisala Vesna Alek-si}, finansijska politika u prvim godi-nama postojawa Kraqevine Jugoslavije od strane Ivana Beci}a i dr. Ovim istori-~arima najmla|e generacije pridruìo se jo{ jedan pripadnik iste generacije, ali po stru~nom obrazovawu ekonomista Go-ran Nikoli}.

Goran Nikoli} je saradnik Centra za nau~no-istraìva~ki rad Privredne komore Srbije (biv{i Institut za spoqnu trgovinu) i do sada je objavio vi{e stru~nih i nau~nih radova iz oblasti spoqne trgovine. Kwiga koja je pred nama je donekle izmewena i dopu-wena verzija magistarskog rada obja-vqenog na Ekonomskom fakultetu u Be-ogradu oktobra 2002. godine.

Izvornu podlogu Nikoli}evog rada ~ine pre svega ekonomski izve{taji raz-li~itog porekla (izve{taji Narodne ban-ke, Beogradske berze, Zagreba~ke burze, razni statisti~ki izve{taji itd.), gra|a pohrawena u Arhivu Jugoslavije, posebno fondovi Milana Stojadinovi}a i Mini-starstva finansija, te {tampa. Kori{}e-na je i raznolika ekonomsko-istorijska literatura na engleskom, francuskom i srpskom jeziku.

Kwiga se sastoji od predgovora, pet me|usobno povezanih delova, zakqu~ka i dodatka. Delovi imaju slede}e naslove: Devizna politika i kursevi valuta iz-me|u dva svetska rata (11–48); Ekonom-ska skica Kraqevine Jugoslavije (49–68); Kretawe kursa dinara i mere devizne po-litike od 1918—1941 (69–150); Glavni faktori koji su uticali na kurs dinara u periodu 1918—1941 (151–194); Efekti kursa dinara na spoqnu trgovinu i fi-


nansijski kredibilitet dràve (195–216); Zakqu~ak (217–230); Dodatak (231–238).

Autor je, najpre, istraìvao kako su izgledali devizni reìmi u svetu, koji su bili glavni ekonomski problemi i wihov uticaj na deviznu politiku, promene i po-sledice koje je kraj Prvog svetskog rata imao a onda i op{te ekonomsko stawe u Kraqevini Jugoslaviji. Na taj na~in su procesi koji su se odvijali u Jugoslaviji stavqeni u kontekst svetskih de{avawa, {to je i opravdano s obzirom na me|uzavi-snost {irih ekonomskih doga|aja sa eko-nomskim odnosno valutnim stawem u zemqi.

Posmatraju}i dejstvo politi~kih fak-tora na ekonomska kretawa odnosno devi-znu politiku autor prime}uje da su sloè-ni politi~ki doga|aji u Kraqevini Jugo-slaviji imali znatan uticaj. U tom smi-slu najteì je bio problem sukoba Srba i Hrvata, te je wegovo re{avawe u obliku stvarawa Banovine Hrvatske pozdravio veliki broj uglednih ekonomista poput V. Bajki}a ili D. Jovanovi}a, koji su to videli kao otklawawe zna~ajne prepreke za ekonomsko napredovawe zemqe. S druge strane, G. Nikoli} je mi{qewa da nedo-voqna demokrati~nost dràve, naro~ito posle uvo|ewa diktature, nije imala ve}i uticaj na privredne i nov~ane tokove jer na wih zna~ajnije uti~e ne toliko karak-ter reìma koliko wegova stabilnost. Uz ove faktore znatan uticaj su imali i me|unarodni poloàj zemqe i teritori-jalne te`we suseda koji su uslovqavali ozbiqne izdatke za odbranu zemqe. Va-lutna politika je zavisila i od neizve-snosti i rizika koji su pratili odre|ene politi~ke doga|aje, a to je zna~ilo i po-ve}anu ili smawenu potra`wu odre|enih valuta i hartija od vrednosti na doma}im berzama. Sli~an trend bio je prisutan bez obzira na to da li su u pitawu doga|a-ji u zemqi (izbori, ubistvo u skup{tini 1928) ili u me|unarodnoj politici (dola-zak nacista na vlast 1933, an{lus Austri-je u martu 1934, minhenska kriza itd.). Me|utim, prema istraìvawu autora, de-{avalo se da neki krupni doga|aji, poput [estojanuarskog proglasa, nemaju odraz na doma}oj berzi.

Uo~eno je i da je devizna politika Kraqevine Jugoslavije zna~ajno u~estvo-vala u stvarawu stabilnog ekonomskog

ambijenta za poslovawe privrednih su-bjekata. To je zna~ilo da nije dolazilo do potpunog obezvre|ivawa nacionalne valute i spe~avawa funkcionisawa rob-nog prometa, kao u nekim od susednih ze-maqa, ili da se nije na duè staze pre-cenila ili potcenila valuta {to bi stvorilo uslove za neadekvatno kori-{}ewe resursa.

Valutni reìm u Kraqevini Jugo-slaviji kretao od slobodne devizne tr-govine do sna`nih deviznih restrikci-ja. Autor je istakao da je politika kursa dinara pro{la kroz nekoliko faza, ka-rakteristi~nih i za ve}inu valuta u svetu. Faze su nastale kao posledica de-lovawa raznolikih faktora na kretawe dinara poput na~ina na koji je vo|en platni bilans, fiskalna ili monetarna politika, uticaja koji su imali poli-ti~ki faktori i spekulacije, te kreira-wa spoqnotrgovinske politike. U pr-vim godinama posle stvarawa Jugoslavi-je ekspanzivna monetarno-fiskalna po-litika i veliki platnobilansni defi-cit uslovili su depresijaciju dinara (1918–1923), da bi sre|ivawe dràvnih finansija i ozbiqne dràvne interven-cije na berzi uslovili stabilnost dina-ra (apresijacija dinara 1923–1925), sta-bilizovani dinar (1925–1931), „zlatni“ dinar (tre}i kvartal 1931)). Tokom tri-desetih godina do{lo je do ponovne de-presijacije (1931–1933) a onda i do uspo-stavqawa relativno stabilnog dinara (1933–1938). U periodu od 1938. do 1941. godine do{lo je do devizne krize koja je bila rezultat kako burnih politi~kih doga|aja u me|unarodnim okvirima tako i aktivne nacionalne devizne politike i spoqnotrgovinskih regulativa.

Autor je mi{qewa da je uvo|ewe projekta „zlatnog“ dinara 1931. godine, „verovatno jedan od najbesmislenijih mo-netarnih eksperimenta i ujedno jedna od najkra}ih konvertibilnosti u svetskoj ekonomskoj istoriji." On iznosi pretpo-stavku po kojoj je kraq Aleksandar imao, verovatno, odlu~uju}u ulogu u dono{ewu zakonske kovertibilosti dinara s ciqem da se postigne krupan politi~ki poen. Me|utim, ta akcija je nanela zna~ajnu {tetu finansijskoj stabilnosti zemqe jer je uslovila povla~ewe iz zemqe jedne

Prikazi 189

i po milijarde dinara (oko 30% razmene Jugoslavije te godine) i smawila povere-we u doma}u valutu. Ipak, snaàn efekat koji je ta akcija proizvela kod savremeni-ka i kasnijih generacija stvorio je mit o „zlatnom“ dinaru kao jednoj od najja~ih svetskih valuta, ali pre svega, kako to autor isti~e, zbog kasnije (sve do kraja 20. veka) nestabilnosti i kontinuiranog obez-vre|ivawa dinara.

Analiziraju}i devizne kurseve, autor je istakao da je u Kraqevini Jugo-slaviji postojalo nekoliko kurseva. Po-sle rata na snazi je bio fleksibilni de-vizni reìm {to je odgovaralo nesre|e-nim finansijama i depresijacija nacio-nalne valute, da bi od 1925. do 1931. godi-ne bio uveden formalno fluktuiraju}i, a stvarno fiksni paritet dinara prema stabilnim svetskim valutama. Me|utim, ipak se veliki zna~aj pridavao onome ka-ko se dinar kotirao na berzi u Cirihu. Uvo|ewem „zlatnog“ dinara 1931. godine, kako je naveo Nikoli}, bio je utvr|en fiksni devizni paritet prema {vajcar-skom franku i on je ostao na snazi i kada je napu{ten projekat „zlatnog“ dinara. Pored tog pariteta postojao je od 1932. godine jo{ jedan oficijelni paritet. Prema ovom posledwem paritetu, kurs di-nara je za 28, 5% bio ve}i od zvani~nog i trebalo je da stimuli{e izvoz a destimu-li{e uvoz. No, iako je devizni reìm ostao fiksan i nije se mewao nezavisno od promene {vajcarske valute, de{avalo se da kada je devalvirao franak nije de-valvirao dinar (1936). Od 1933. godine na Zagreba~koj berzi po~ele su da se kotira-ju i slobodne valute po kursevima koji su bili fleksibilniji, odnosno zavisni od ponude i tra`we. U privatnom kliringu tako|e su kursevi bili fleksibilni. Po-stojao je i crni kurs koji se odnosio na ilegalne transakcije i koji je od 1937. go-dine bio znatno ve}i od slobodnih kurse-va i, naravno, fluktuiraju}i.

Posebnu vrednost kwizi daju odeqci o qudima koji su imali kqu~nu re~ u vo|ewu ekonomske i devizne politike poput Mi-lana Stojadinovi}a, Koste Kumanudija, Mom~ila Nin~i}a, ali i o drugim li~no-stima koje su se nalazile na mestima mini-stara finansija, guvernera Narodne ban-ke, upravnika berzi. Od zna~aja je pregled najva`nijih finansijskih institucija koje

su bile glavni realizatori finansijske politike. Tu se mogu na}i i podaci o ra-du Ministarstva finansija, Narodne ban-ke, berzama, bankama.

Kwiga sadrì (bez ~ega se ne moè ni zamisliti) obiqe statisti~kih poda-taka (tabela, grafikona, dijagrama). Ra-znoliki statisti~ki pokazateqi su pri-sutni za skoro svaki od brojnih problema koji su istraìvani. Na samom kraju kao dodatak nalazi se vi{e tabelarnih pre-gleda koji su pokazivali prose~ne mese~-ne kurseve na Beogradskoj berzi, kretawe izvoza i uvoza Jugoslavije u odnosu na druge zemqe, inflatorna kretawa itd.

Goran Nikoli} je napisao izuzetno dobru studiju koja nije samo studija o kursu dinara i deviznoj politici ve} je u velikoj meri studija o ekonomiji Kra-qevine Jugoslavije u me|uratnom perio-du. Wena vrednost je i u jasnom i jedno-stavnom jeziku koji nije tako ~est uz ovakve studije i teme. To je preporu~uje ne samo stru~noj ve} i {iroj javnosti ukoliko èli da razre{i odre|ene di-leme iz valutne politike tog vremena.

Nata{a Mili}evi}

Kosta Nikoli}, PRO[LOST BEZ

ISTORIJE – POLEMIKE U JUGOSLO-VENSKOJ ISTORIOGRAFIJI 1961–1991 – GLAVNI TOKOVI, Institut za sa-vremenu istoriju, Beograd 2003, 476+32

U mno{tvu istorijskih „belina“ ko-

je postoje u prou~avawu pro{losti jugo-slovenske dràve izdvaja se i nedostatak radova o istoriji jugoslovenske istorio-grafije, o razvoju ove discipline, o we-nim istori~arima i wihovom nau~nom radu, stavovima i rezultatima. Taj nedo-statak }e ublaìti kwiga Koste Niko-li}a koju je 2003. godine objavio Insti-tut za savremenu istoriju. Ve} iz naslova ove obimne studije moè se uo~iti da je autor odlu~io da o glavnim tokovima razvoja jugoslovenske istoriografije progovori kroz analizu polemika koje su weni poslenici, ali i qudi van istori-~arske struke, vodili od 1961. do 1991. go-dine o raznim temama iz jugoslovenske pro{losti. Po~etna godina je odabrana kao godina u kojoj je vo|ena prva javna


polemika, a zavr{na kao godina prestan-ka postojawa SFRJ.

S obzirom na nedostatak literature o istoriji jugoslovenske istoriografije, autor se prilikom istraìvawa i pisawa mogao osloniti na malo radova, pre svega na deo dvotomne studije \or|a Stankovi-}a i Qubodraga Dimi}a koja govori o ra-|awu istoriografije o Jugoslaviji (1945–1965) i wenom putu od ideologije do nau-ke. S druge strane, glavni materijal za kwigu prona|en je u brojnim nau~nim de-lima objavqivanim u posmatranom perio-du u obliku zasebnih kwiga ili ~lanaka u zbornicima radova, nau~nim ili dru-{tveno-politi~kim ~asopisima (Isto-rija 20. veka, âsopis za suvremenu povi-jest, JI^, Putovi revolucije, Na{e te-me, Marksisti~ka misao, Kwièvne no-vine, itd.). Pored toga, nezaobilazan iz-vor je bila beogradska i zagreba~ka dnev-na i nedeqna {tampa iz 80-ih godina, po-sebno NIN i Danas, a potom i Duga, In-tervju, Politika, Borba, Komunist i dr. Na stranicama monografija, zborni-ka, ~asopisa i novina iz tridesetogodi-{weg perioda, autor je tragao za stavovi-ma, sporovima i polemikama o jugosloven-skoj pro{losti, tematski ih razvrstao, analizirao i povezivao sa aktuelnom po-liti~kom situacijom u kojoj su vo|ene.

Izvori koje je autor koristio izla-zili su uglavnom u Beogradu i Zagrebu, {to upu}uje na ~iwenicu da su se polemi-ke istori~ara odvijale uglavnom na rela-ciji ova dva republi~ka i nacionalna centra. U~esnici polemika su bili mno-gi istaknuti istori~ari, svih generacija, saradnici republi~kih instituta, pro-fesori univerziteta, kako iz pomenutih tako i iz ostalih republi~kih i pokra-jinskih centara. U nekim polemikama su u~estvovali i stru~waci iz drugih dru-{tvenih i humanisti~kih nauka – ekono-misti, politikolozi, filozofi i dr. Po-red toga, ~esto su se javqali i publici-sti, feqtonisti i novinari. Redovno su svoju re~ izricali i istaknuti politi~a-ri, dràvni, dru{tveni, kulturni funk-cioneri, iz saveznog ili republi~kih vr-hova Komunisti~ke partije, koji su dava-li svoj sud u skladu sa postavkama partij-ske ideologije i politike, ali i sa stano-vi{ta trenutnog poloàja u hijerarhiji

vlasti i na osnovu republi~ke i nacio-nalne pripadnosti. Polemike su ~esto pokretali i vodili u~esnici pojedinih doga|aja, koji su u memoarima i feqto-nima evocirali se}awa, iznosili li~ne poglede na pro{lost i tako izazivali reagovawa protivnika, istomi{qenika, politi~ara, istori~ara i javnosti.

Upadqiva odlika interpretacije prikupqene gra|e jeste op{irno citi-rawe, u nameri da se sagleda celina mi-sli i {irina argumentacije polemi~a-ra, i izbegne delimi~no i nepotpuno preno{ewe, a time i razumevawe stavo-va istrgnutih iz celine izlagawa. Ova-kav pristup omogu}ava i sagledavawe re~nika istori~ara i onih koji to nisu bili, uo~avawe politi~kih i ideolo-{kih sadràja, stereotipa i fraza, emo-cija, iracionalnih motiva i termina. Citati iz polemika se povremeno poja-vquju i u samim naslovima poglavqa, oslikavaju}i ukratko i autenti~no sa-dràj rasprave i osnovnu poruku oko ko-je se raspravqalo. Ovakav postupak ja-sno prikazuje i na~in i kulturu polemi-ke, koja se nekada odvijala mirno, argu-mentovano, akribi~no, ali ~esto i emo-tivno, preo{tro, prenagqeno i nenau~-no, sa upotrebom radikalnih ube|ewa i ekstremnih stavova umesto dokaza i ar-gumenata.

Rezultati su izloèni na vi{e od 450 strana, u osam tematskih celina koje su hronolo{ki raspore|ene i podeqene na nekoliko poglavqa. U ovim okvirima predstavqena su brojna pitawa, koja se ~esto prepli}u, dodiruju i nadovezuju jed-no na drugo.

Na samom po~etku kwige, autor nas u Predgovoru (9–12) upoznaje sa temom i svojim pristupom, izvorima i osnovnim sadràjem posmatranog problema. Na kraju, u saètom Epilogu (455–459), nudi se nekoliko opservacija o mestu istori-ografije u dru{tvu i zakqu~aka o ne-snalaèwu istori~ara i obojenosti ideologijom i politikom, povla~ewu pred vannau~nom sve{}u i neostvarenoj ulozi jugoslovenske istoriografije u posledwim godinama postojawa jugoslo-venske dràve. Pored rezimea na engle-skom jeziku (460–465), bele{ke o autoru (476) i indeksa li~nih imena (467–475),

Prikazi 191

kwiga sadrì i 32 strane sa faksimili-ma kori{}enih tekstova iz nedeqnika NIN i Danas.

U prvoj glavi, Od istorijskog mate-rijalizma do nacionalnog marksizma (13–70), autor uo~ava rascep unutar jugoslo-venske istoriografije i razmatra prve polemike koje su izbile po~etkom 60-ih godina. Ve} tada se jasno ocrtavaju suprot-stavqene strane i istoriografski pro-blemi koji su dovodili od ùstrog spore-wa i neslagawa i stvarali potpuno razli-~ite pristupe izu~avawu zajedni~ke pro-{losti i shvatawa pojedinih doga|aja i pojava (stvarawe Jugoslavije, me|unacio-nalni odnosi u Kraqevini, krivica za slom u Aprilskom ratu, smisao jugosloven-stva itd.). Autor prati te probleme i sporewa oko wih tokom 60-ih i 70-ih go-dina kroz analizu nekoliko istorio-grafskih projekata (Istorija naroda Ju-goslavije i Istorija SKJ) i ostvarewa i reakcija na wih u stru~noj javnosti i re-dovima partije. Na osnovu toka i sadrà-ja polemika, autor zakqu~uje da je istori-ografija trpela veliki uticaj vladaju}e partije i wene ideologije i samo pratila politi~ke odnose u dràvi, koji su vodi-li ka slabqewu jugoslovenskih okvira i ka ja~awu zasebnih republi~kih (nacio-nalnih) interesa.

Druga glava, Polemike o nacional-noj politici KPJ i jugoslovenskom fe-deralizmu (71–146), obuhvata rasprave vo-|ene 80-ih godina o boq{evi~kom nasle-|u KPJ i wenoj nacionalnoj politici. Pitawa iz partijske pro{losti, kao {to su zalagawe za ru{ewe Jugoslavije, pot-~iwenost Kominterni, saradwa sa usta-{ama, zastupawe dogme o „ugweta~koj i ugwetenim nacijama“ i o „velikosrpskom hegemonizmu“, itd., nailazila su na su-protna tuma~ewa kod istori~ara iz raz-li~itih republi~kih centara. Uticaj dnev-ne politike i daqe se iskazivao preko gotovih politi~kih hipoteza iz arsenala partijskih vrhu{ki koje su branile par-tijsku nacionalnu politiku, istupale pro-tiv federalizma, „velikodràvne srpske ideje“ i traìle parcijalno pisawe isto-rije KPJ po republikama i pokrajinama i po principu simetrije. Tabu teme iz par-tijske pro{losti, kao i druga skrivena i „bolna“ pitawa (otkup u Srbiji, masoni, ìvot komunisti~kog vrha i dr.), otvara-

la je tokom 80-ih godina publicisti~ka i memoarska literatura koja je, vo|ena politi~kim platformama i senzaciona-lizmom, ru{ila mitove i stvarala nove mistifikacije i paralelne istorije, dok su, kako zakqu~uje autor, istori~a-ri }utali i stajali po strani.

Posle ovih uop{tenih analiza, autor stavqa teì{te na dva specifi~na na-cionalna problema socijalisti~ke Ju-goslavije, aktuelna i u dana{wem vre-menu. U tre}oj glavi O ujediwewu Srbi-je i Crne Gore i etnogenezi Crnogoraca (147–168) autor iznosi razli~ite stavo-ve o nacionalnoj samobitnosti Crnogo-raca, karakteru wihovog ujediwewa sa Srbijom 1918. i wihovog odnosa prema Srbima. Ovde sadràj rasprava ide da-qe od 20. veka, a pored citata iz ozbiq-nih, istraìva~kih istorijskih radova, prenose se i antinau~ni, ekstremni sta-vovi iz ideolo{ko-politi~kih trakta-ta, li{enih izvorne podloge i argume-nata, a usmerenih na politizaciju isto-rije i uno{ewe savremenih te`wi i od-nosa u wu.

Sli~ne pojave ekstremne antinau~-nosti i ispolitizovanosti mogu se na}i i u ~etvrtoj glavi Kosovo — pro{lost i sada{wost (169–202). I ovde kqu~no me-sto imaju teorije o etnogenezi, revizija i falsifikovawe istorije bliè i daqe pro{losti, osavremewavawe i stvarawe simetrija, sa jasnom politi~kom pozadi-nom i ciqevima. Krajem 80-ih godina, stranice {tampe, periodike i mnogih kwiga, bile su prepune napisa, reagova-wa i polemika o „kosovskom pitawu“, svedo~e}i tako o neprekidnom proìma-wu sada{wosti i pro{losti pred kraj postojawa SFRJ.

Centralno mesto i najvi{e prosto-ra u kwizi zauzima problematika Dru-gog svetskog rata. Pojedini doga|aji i pojave iz rata pojavquju se na vi{e me-sta i predstavqaju poqe naj~e{}ih i najo{trijih sukoba nacionalnih isto-riografija (srpske i hrvatske pre sve-ga), a koncentrisani su kao osnovni sa-dràj u dve glave. Peta glava, Drugi svetski rat (203–277) prati pojavu no-vih shvatawa o Drugom svetskom ratu tokom 80-ih godina. Stavovi nekih me-moarista, publicista i istori~ara zna-~ili su demistifikaciju ratne pro{lo-


sti, ru{ewe tabu-tema i nacionalnih si-metrija, {to je u partijskim krugovima i nekim delovima javnosti prouzrokovalo uzbunu i poziv na odbranu „tekovina NOB-a i revolucije“. Na stranicama {tampe i publicistike, i na kraju u radovima isto-ri~ara, izlazili su u javnost dugo skriva-ni podaci koji su naru{avali ideolo{ku sliku pro{losti, pre svega o ~etnicima i wihovom antifa{izmu, o martovskim pre-govorima partizana i Nemaca, itd. Odmah su se javqale i o{tre reakcije i kritike, a po uzbuni koju je prouzrokovala isti~e se kwiga Veselina \ureti}a, Saveznici i jugoslovenska ratna drama I –II, 1985, na koju je ùstro reagovala nau~na i poli-ti~ka javnost, a partijski vrh je ozna~io kao „provokaciju“ usmerenu na „ru{ewe bratstva i jedinstva“ i u jednom trenutku je ~ak i zabranio.

Poseban tematski krug iz Drugog svet-skog rata obra|en je u {estoj glavi Genocid u NDH — prebrojavawe `rtava (279–317). Krajem 80-ih godina u prvi plan su iza{la sporewa oko genocida nad Srbima u NDH, broja `rtava i uloge katoli~kog klera i Vatikana. I u ovim pitawima je postojala te`wa za odràvawem ravnoteè i zastupa-wem posebnih nacionalnih stavova i inte-resa, tako da su u ùstrim polemikama iz-no{ene razne cifre o broju stradalih, bez potpunih dokaza i izvorne podloge, ali sa puno strasti i ube|ewa.

Sedma glava, Kult Josipa Broza (319–373), bavi se sporovima o Titovoj li~nosti i delu, koji su vo|eni posle we-gove smrti. Posle vi{edecenijske deifi-kacije i izgradwe kulta li~nosti, tokom 80-ih godina po~elo je ukazivawe na nega-tivne osobine i postupke i preispitiva-we i naru{avawe mita o Titu. Ovaj pro-ces je nailazio na o{tru osudu i otpor u redovima Komunisti~ke partije i u jav-nosti, me|u braniocima „lika i dela“, ko-ji su napade na Tita smatrali napadima na „revoluciju i samoupravni socijali-zam“ i osporavawem „tekovina NOB-a“. Autor ukazuje da su se, izme|u mitomanije i oboàvawa li~nosti i komercijalnih napada i diskvalifikacija, javqali i gla-sovi protiv oboàvawa ili ru{ewa, za ra-cionalan pristup, za kriti~ku valoriza-ciju Titovog istorijskog dela i ispitiva-we wegove li~nosti i postupaka.

I na kraju, u osmoj glavi Pogled iznutra — istori~ari o sebi (375–454) autor podse}a na niz izjava, razmi{qa-wa i sporova jugoslovenskih istori~a-ra o metodologiji savremene istorio-grafije i odnosu nauke prema politici i aktuelnim me|unacionalnim odnosi-ma. Autor zakqu~uje da je ve}ina srp-skih istori~ara za razliku od slove-na~kih i hrvatskih kolega istrajavala na principima nau~nosti i izbegavala da se stavi u slu`bu aktuelnih me|ure-publi~kih sukoba. Mnogi istori~ari su, u vreme narastaju}e politi~ke kri-ze i èstokih sporova o pro{losti, da-vali svoj glas za stru~no, racionalno, interdisciplinarno istraìvawe, pro-tiv nacionalnih predrasuda, tabua, ste-reotipa, politi~kih manipulacija, po-jednostavqewa i sluèwa oficijelnoj ideologiji. Me|utim, ovakvi zahtevi nisu uspevali da zaustave krizu i tok politi~kih doga|aja, koji je po~etkom 90-ih godina doveo do sloma dràve i do pobede paralelne, vannau~ne isto-rijske svesti nad nau~nom.

Autorov zakqu~ak se moè svesti na iskaz da su suprotstavqeni pogledi jugoslovenskih istori~ara i wihove po-lemike samo pratili politi~ke tokove u Jugoslaviji i odraàvali vladaju}u ideologiju i weno osporavawe. Najmawe je bilo rasprave o stru~nim problemi-ma, metodologiji i usavr{avawu nauke. Preovladavali su sporovi o pitawima iz pro{losti pojedinih delova jugoslo-venske zajednice (republika, naroda) i javqali su se kao odjek razli~itih shva-tawa o poloàju tih delova u jugoslo-venskoj dràvi i razli~itih projekcija ure|ewa i budu}nosti te dràve. Autor zakqu~uje da je intenzitet polemika ra-stao sa ja~awem krize koja je potresala jugoslovensku dràvu posle smrti Josipa Broza i vodila je u raspad. U ~itavom posmatranom periodu, a posebno 80-ih godina, prou~avawe i obja{wavawe pro-{losti javqalo se kao instrument za do-kazivawe aktuelnih ideolo{kih stavo-va, postizawe konsenzusa i simetrija, stvarawe la`ne slike koja se neminovno raspala zajedno sa dràvom.

Dragomir Bonxi}

Prikazi 193

VLASOTINA^KI ZBORNIK, 1, Kul-turni centar Vlasotinca, Informativni list „Vlasina“, Vlasotince 2003, 384

Zalagawem Kulturnog centra Vlasotin-

ca i finansijskom podr{kom op{tinskog rukovodstva, objavqen je 2003. godine pr-vi broj op{tinskog godi{waka – Vlaso-tina~kog zbornika. Inicijatori i izda-va~i su zamislili da ova publikacija na-stavi sa periodi~nim izlaèwem, da oku-pqa nove saradnike i da donosi nove pri-loge iz nedovoqno istraène istorije, bogate duhovne ba{tine i zna~ajnog kul-turnog i materijalnog nasle|a Vlasotin-ca i vlasotina~kog kraja. Pored lokalnih okvira, Zborniku nisu postavqena druga, tematska ili hronolo{ka ograni~ewa. Namewen je prou~avawu kako pro{losti tako i sada{wosti, i to u svoj raznovrsno-sti koju nosi politi~ki, dru{tveni, eko-nomski i kulturni ìvot qudi i koju na-me}e prirodni ambijent ovog kraja.

Stoga, i prvi broj Zbornika donosi priloge iz istorije, arheologije, etnolo-gije, istorije umetnosti, arhitekture, lin-gvistike, dijalektologije, sociologije, de-mografije, geografije, klimatologije i za{tite ìvotne sredine. Pored nau~nih, stru~nih i istraìva~kih radova, Zbor-nik obuhvata i niz se}awa na znamenite qude, ustanove i doga|aje, bele{ke, spi-skove, dokumente, bibliografske priloge i prikaze kwiga.

U prvom broju Zbornika preovla|uju tekstovi koji se bave pro{lo{}u, tako da od 27 priloga ve}ina spada u oblast istori-je, istorije umetnosti, arheologije ili et-nologije. Pri tom, najvi{e su prisutna dru-{tvena, kulturna i prosvetna pitawa, {to je razumqivo i potrebno u publikaciji ove vrste, s tim {to bi u budu}nosti trebalo dati jo{ vi{e prostora privredi, ekonomi-ji i temama iz svakodnevnog ìvota. Prika-zuju}i sadràj Zbornika, da}emo pregled istoriografskih tema, posebno ukazuju}i na priloge koji se doti~u istorije 20. veka, ili koji imaju izvestan zna~aj za prou~ava-we ovog perioda.

Pored uvodnog ~lanka akademika Vla-dimira Stojan~evi}a o oslobo|ewu Vlaso-tinca i kraju turske vlasti u vlasotina~-kom srezu (7–14), o ovim predelima u pr-vim godinama posle oslobo|ewa svedo~i opis delova putopisa Mite Raki}a (autor

@ivan Stojkovi}, 57–64). Za etnografiju su zna~ajna dva priloga o ìvotu, etno-grafskom radu i zbirci Hristifora Cr-nilovi}a, sa brojnim fotografijama i kartama iz zbirke (Miodrag Nagorni, 15–22; Dragana Stojkovi}, 23–50). Veliki dokumentarni zna~aj imaju biografski podaci i fotografije pravoslavnih sve-{tenika koji su od po~etka 19. do kraja 20. veka slu`bovali u crkvama vlasoti-na~kog kraja (Dragan D. Vidosavqevi}, 77–104), i biografije i fotografije 14 Vlasotin~ana, u~esnika Prvog svetskog rata i nosilaca ordena Kara|or|eve zve-zde (Dobrosav @. Turovi}, 113–122).

U Zborniku su naro~ito zastupqe-ni prilozi o istoriji prosvete i kultu-re. Prvo treba pomenuti rad o istorijatu vlasotina~kog Sokolskog dru{tva „Du-{an Silni“ od osnivawa do prestanka de-lovawa (1909–1941), sa nizom fotografi-ja aktivnosti i ~lanova dru{tva (Slobo-dan R. ]ukalovi}, 65–76). O razvoju {kol-stva, naporima, ìvotu i radu u~iteqa i |aka, svedo~e radovi o u~itequ Petru Spiri}u (Stanislav Gorunovi}, 123–128), osnivawu i po~etku rada ora{a~ke i la-dovi~ke osnovne {kole (Veroqub Trajko-vi}, 153–161), i za~ecima sredweg {kol-stva u Vlasotincu i radu Gra|anske {ko-le od 1929. godine (Velimir Stamenkovi}, 161–176). Svojevrsni kulturni zna~aj ima prilog za spomenicu peva~ke druìne „Wego{“ (1897–1947) (Stanislav Goru-novi} 129–134), kao i opis rada narodne kwi`nice i ~itaonice u Vlasotincu od 1912. do 1941, sa zapisnicima sastanaka upravnih tela (Nikola Mitrovi}, 177–250). Kao dokument kulture i prosvetnih prilika objavqeni su i spiskovi prenume-ranata iz Vlasotinca i okoline na kwige, ~asopise i listove {tampane od 1843. do 1911. godine (Stani{a Vojinovi}, 135–152), a kao ise~ak iz lokalne {tampe, ana-lizirani su prilozi Milentija Popovi}a u lokalnom listu „Vlasina“ 1939. godine (Hranislav A. Raki}, 281–288).

Zbog nezastupqenosti priloga iz istorije privrede, usamqen je rad o vinar-sko-vinogradarskoj zadruzi u Vlasotincu (Novica Tri~kovi}, 289–316). Va`ne po-datke i solidnu osnovu za detaqnije demo-grafsko i sociolo{ko izu~avawe daju ra-dovi o demografskim procesima na jugu Srbije u pro{losti i sada{wosti (Mom-


~ilo Pavlovi}, 341–348) i o demografskim i socio-ekonomskim karakteristikama neo-èwenih i neudatih u selima vlasotina~ke op{tine (Boban Dimitrijevi}, 349–358). Na kraju, Prilog za bibliografiju radova o jeziku, geografiji, istoriji i etnografi-ji vlasotina~koga kraja (Stanislav Stanko-vi}, 359–365), donosi brojne naslove koji se bave ovim podru~jem i neophodni su za is-traìvawa u navedenim naukama.

Svi radovi su propra}eni zakqu~cima na engleskom jeziku, a mnogi brojnim foto-grafijama, kartama, faksimilima i teksto-vima dokumenata, spiskovima i tabelama, koji doprinose izvornoj potkrepqenosti radova i tehni~kom izgledu, preglednosti, slikovitosti i dopadqivosti Zbornika. Po svim ovim karakteristikama, kao i po kvalitetu, raznovrsnosti i zna~aju prilo-ga, moèmo ista}i da ovakvo pregnu}e u oblasti lokalne istorije i kulture zaslu-ùje pa`wu i pohvale, ali i saradwu i tra-jawe u budu}nosti.

Dragomir Bonxi}

Liz Lorejn, ODR@AVAWE TITA NA

POVR[INI. AMERIKA, JUGOSLAVI-JA I HLADNI RAT, Beograd 2003, 327

Nijedna zemqa u hladnoratovskom sve-

tu nije pre{la put od najodanijeg sovjetskog satelita do partnera i potencijalnog ~la-na NATO pakta. Iako je spoqnopoliti~ko iskustvo Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka jedinstveno, ovom krupnom istorio-grafskom temom danas se bavi tek nekoli-cina ozbiqnih istraìva~a. [tavi{e, i strana literatura o hladnom ratu samo je sporadi~no prevo|ena. Stoga treba pozdra-viti objavqivawe kwige Odràvawe Tita na povr{ini ameri~ke istori~arke Liz Lorejn, vanrednog profesora na Univerzi-tetu Old Dominion u Norfloku. Studija, objavqena u Americi polovinom 90-ih, raz-matra ameri~ko-jugoslovenske odnose u pe-riodu 1945–60. Lorejn navodi da je kwiga plod vi{egodi{weg istraìvawa u Nacio-nalnom arhivu u Va{ingtonu, biblioteka-ma Ruzvelta, Trumana i Ajzenhauera, kao i dokumenata u zaostav{tinama Xorxa Kena-na i Xona Dalsa. Treba ista}i da je autorka razgovarala i sa Xonom Kabotom, otprav-

nikom poslova u Jugoslaviji 1947, ali i sa Vladimirom Velebitom i Leom Matesom.

Ameri~ka administracija je do polo-vine 1948. u Titu videla „najodanijeg i naj-ratobornijeg“ satelita Kremqa, pa je ras-kid sa Staqinom izazvao potpuno iznena-|ewe u SAD. Posle otvorenog razlaza sa Sovjetima, Stejt department je procenio da je situacija u Jugoslaviji suvi{e flu-idna i zauzeo poziciju „~ekaj i vidi“. Ne-koliko meseci kasnije je usvojena politi-ka „odràvawa Tita na povr{ini“, a u Ju-goslaviju je prvo tajno, a zatim i otvoreno po~ela pristizati ameri~ka ekonomska, a ne{to kasnije i vojna pomo}. Zauzvrat, zbog konstantnog, ali nezvani~nog priti-ska Amerike, jugoslovenski reìm je pre-stao da podràva gr~ke komuniste. Ame-ri~ka administracija je uvidela da Tito-vo otpadni{tvo ima politi~ki i vojni zna~aj za Zapad, a glavni ameri~ki inte-res u Isto~noj Evropi je bio smawivawe i eventualna eliminacija uticaja SSSR-a. Do ovakvog raspleta je moglo do}i jedino ohrabrivawem i pomagawem nestaqini-sti~kih reìma kakav je bio jugosloven-ski. Stoga je formulisana tzv. strategija klina. Sjediwene Dràve je trebalo da iz-grade politiku koja }e promovisati „{i-zmatske komunisti~ke reìme“ koji }e smeniti staqinisti~ke vlade u isto~noe-vropskim zemqama.

Krajem 1950. i po~etkom 1951. u Jugo-slaviju je stigla do tada najve}a ameri~-ka pomo} u hrani. Zbog rastu}e tenzije na granicama, ekonomska pomo} Titovom re-ìmu nije mogla biti dovoqna. Jugosla-vija je prvo tajno, a zatim, juna 1951, i zvani~no zatraìli vojnu pomo} SAD. Truman je krajem 1951. poslao vojnu po-mo} u vrednosti od 77,5 miliona dolara kao i dodatnu ekonomsku pomo}.

Dolaskom Ajzenhauera na vlast 1952, strategija klina postaje ofanziv-nija. Lorejn navodi da je ciq nove admi-nistracije bio da Tita privu~e u NATO i tako wegovu vojnu mo} ne samo oduzme od sovjetske, ve} i pridoda zapadnoj. Ti-ta je, po proceni nove administracije, tako|e trebalo ubediti da inspiri{e, ako ne da predvodi, titoisti~ki pokret u narodnim demokratijama. Do najve}eg pribliàvawa Jugoslavije i Zapada do-{lo je 1953. i 1954. potpisivawem An-

Prikazi 195

karskog sporazuma, a zatim i Balkanskog pakta. Dok su Gr~ka i Turska verovale da je ulazak Jugoslavije u NATO slede}i lo-gi~an korak, Tito je ipak ostao uveren da je Alijansa antikomunisti~ki blok.

Kriza oko Trsta, pad \ilasa i ubrza-no izmirewe sa Sovjetima, posebno posle posete Hru{~ova Beogradu, uticali su na jugoslovensko-ameri~ke odnose. Ipak, Dals je ostao uveren da je Titova spoqna poli-tika uravnoteèna izme|u istoka i zapa-da, ali da i daqe vi{e sluì interesima Va{ingtona nego Moskve. Uprkos proti-vqewu velikog broja kongresmena i sna-`nom negodovawu ameri~ke javnosti, Kon-gres se saglasio sa nastavkom programa po-mo}i Jugoslaviji. Ipak, administracija je uvi|ala da je „strategija klina“ rezulti-rala pove}awem neutralnosti Jugoslavije koja je igrala sa jednim blokom protiv dru-gog kako bi izvukla najve}u mogu}u dobit.

Po~etkom 1956. Nacionalni savet za bezbednost je u nacrtu „Politika SAD pre-ma Jugoslaviji“, najpesimisti~kijem do ta-da, zakqu~io da }e Jugoslavija, u slu~aju eventualnog rata, najverovatnije biti neu-tralna, ta~nije podràva}e malo SAD, ma-lo SSSR. Administraciji je zato preporu-~eno da uslovi za davawe vojne pomo}i Titu budu poo{treni, da se pomo} svede na mini-mum koji }e garantovati nezavisnost Jugo-slavije, ali da stopa isporuka bude u koor-dinaciji sa stepenom „kooperativnosti“ ju-goslovenskog reìma. Ameri~ke isporuke pomo}i Jugoslaviji su, sa kra}im prekidi-ma tokom 1956, nastavqene do kraja 1957. ka-da je sam Tito zatraìo obustavqawe vojne pomo}i. Lorejn navodi da je ambasador Ridlberger kasnije govorio da su obe zemqe dostigle ta~ku na kojoj su bile sre}ne da se prekine vojna pomo}.

Od prestanka vojne pomo}i, odnosi iz-me|u SAD i Jugoslavije su se brzo popra-vqali, a Tempo je hvalio ameri~ku admini-straciju zbog obilate pomo}i (vi{e od 1,5 milijardi dolara u periodu 1949–58) i ne-me{awa u unutra{wu politiku Jugoslavije.

Iako je poseta Tita SAD planirana za 1957. do we nije do{lo usled ogor~enog pro-tivqewa ameri~ke javnosti. Tito se po pr-vi put sastao sa Ajzenhauerom 1960. kada je doputovao na zasedawe Ujediwenih nacija.

Studija Liz Lorejn, nastala iskqu~i-vo na osnovu ameri~ke gra|e, posebno }e biti zanimqiva istraìva~ima hladnog

rata i spoqnopoliti~ke orijentacije Ju-goslavije u blokovskom svetu kojima je istraìvawe u ameri~kim arhivima jo{ uvek nedosti`no. Zajedno sa nedavno ob-javqenom kwigom Xona Gedisa Hladni rat studija Liz Lorejn pro{iruje na{a znawa o hladnom ratu pa je stoga ne bi trebalo zaobi}i.

Ivana Dobrivojevi}

THE BALKAN SOCIALIST TRADITION – BALKAN SOCIALISM AND THE BALKAN FEDERATION 1871–1915, Revolutionary Hi-story, tom 8, br. 3, London 2003, 402

âsopis Revolucionarna istori-

ja (Revolutionary History) pokrenula je nezavisna socijalisti~ka organizaci-ja Socialist Platform Ltd., koja je kao moto ~asopisa istakla da „Oni koji ne u~e iz istorije, osu|eni su da je ponavqa-ju“. âsopis se bavi istorijom revolu-cionarnog socijalisti~kog pokreta, pre svega sa trockisti~ke ta~ke gle-di{ta. Iako ne podràva i ne pripada bilo kojoj struji u okviru trockisti~-kog pokreta, osim doktrinarnih troc-kisti~kih tekstova ~asopis objavquje i dokumenta, priloge i mi{qewa koja nisu trockisti~ka. Glavna aktivnost Redakcije sastoji se u prikupqawu originalnih dokumenta i materijala o revolucionarnom pokretu i borbama sa ciqem da ta dokumenta budu dostup-na generacijama revolucionara i na-u~nika. Revolucionarna istorija u tom ciqu objavquje tematske brojeve ~asopisa i obi~no se bavi odre|enim zemqama i temama, a odràva arhivu i biblioteku.

U tomu osam, broj 3 ~asopisa, pod na-slovom Balkanska socijalisti~ka tradi-cija — socijalizam na Balkanu i Balkan-ska federacija 1871—1915, prati se odnos balkanskih socijalista prema isto~nom pitawu, nacionalnim problemima i soci-jalisti~kim idejama o Balkanskoj federa-ciji. Problemi se prate kroz stavove, programe, rasprave i priloge balkanskih socijalista i partija u vreme Druge soci-jalisti~ke internacionale.

Pored napomene urednika Revolu-cionarne istorije Ala Ri~ardsona (Al


Richardson) i predgovora Andrije @ivko-vi}a (2–12) tekst Balkanska socijali-sti~ka federacija ima osam delova. Za prvi deo Poreklo balkanske socijalisti~-ke tradicije: izme|u pragmatizma i mark-sizma uvodnu re~ je napisao Dragan Plav-{i}, a u sadràju su dati: rezime kwige Svetozara Markovi}a Srbija na Istoku i ~lanak iz „Radnika“ 27–29. jula 1871. Slo-venska Austrija i ujediwena Srbija, kao i ~lanak Hrista Boteva O neslagawu me|u balkanskim narodima pre{tampan iz lista „Zname“ od 28. marta 1875.

U drugom delu, (30–67), Marksizam i isto~no pitawe: isku{avawe pravo-slavqa 1896–97. uvod je napisao Dragan Plav{i}, a objavqeni su prilozi Roze Luksemburg Socijaldemokratija i naci-onalne borbe u Turskoj i Izjava Vil-helma Lipnehta, ~lanak Karla Kauckog Isto~no pitawe i socijaldemokrati-ja, ~lanak Vilhelma Lipnehta Krit i socijaldemokratija, prilog Eduarda Bern{tajna Krit i opasnost od Rusije, kao i tekst Hristijana Rakovskog Is-to~no pitawe i internacionalna soci-jalisti~ka partija.Za tre}i deo Bugar-ski socijalizam i nacionalni oslobo-dila~ki pokret u Makedoniji 1903–08, uvod je napisao Andrija @ivkovi}, a objavqeni su prilozi Dima Haxi Dimo-va i Dimitra Mira{eva Posle Ilinde-na, ~lanak Dimitra Blagojeva O make-donskom pitawu i A. Goreva Jo{ jednom o makedonskom pitawu.

Andrija @ivkovi} je pisac uvoda i za ~etvrti deo Revolucija u Turskoj i Balkanska federacija u kome su obja-vqeni prilozi Kristijana Rakovskog Turska revolucija, Dimitra Blagojeva Revolucija u Turskoj i socijaldemokra-tija, Dima Haxi Dimova Na{a poli-ti~ka ta~ka gledi{ta i prilozi iz „Rabotni~eske iskre“ od 15. januara 1909. Balkanska federacija i radnici i od 15. jula 1909. Nacionalne borbe i so-cijalizam.

Aneksija Bosne od strane Austro-Ugarske 1908. naslov je petog dela sa uvodom Dragana Plav{i}a i prilozima Ota Bauera Spoqna politika Austri-je i socijaldemokratija Dimitrija Tu-covi}a: Austro-Ugarska na Balkanu, Nema~ki socijalizam i opasnost od Ru-

sije, [ta mi kaèmo, kao i prilogom Rat iz be~kih „Radni~kih novina“ (Arbeiter Zeitung) od 9. oktobra 1909, i Debata o Bosni Dimitrija Tucovi}a i Karla Renera na 8. internacionalnom socijalisti~kom kongresu u Kopenha-genu 31. avgusta 1910.

Uvod za {esti deo Balkanska fede-racija i Balkanska socijalisti~ka de-mokratija (151–190) napisao je Andrija @ivkovi}, a objavqeni su prilozi Kar-la Kauckog Nacionalni zadaci socija-lista me|u balkanskim Slovenima; Re-zolucija Prve balkanske socijaldemo-kratske konferencije i ~lanci Dimi-trija Tucovi}a Prva balkanska socijal-demokratska konferencija; Kristijana Rakovskog Prema balkanskoj Antanti, Dimitra Blagojeva Politi~ki izgledi, Kristijana Rakovskog Balkanska konfe-deracija i tursko-bugarska odbrambena alijansa kao i ~lanak Dimitra Blagoje-va Balkanska konferencija i Balkanska federacija.

Dragan Plav{i} pisac je uvoda za sedmi deo (199–225) Balkanski ratovi 1912—1913 i Balkanska federacija. Po-red ~lanka Kristijana Rakovskog Ma-nifest socijalista Turske i Balkan objavqeni su i prilozi Tri{e Kacle-rovi}a Memoari iz Prvog svetskog ra-ta, Hrista Kaba~ijeva Od pobede do poraza i Dimitrija Tucovi}a Srbija i Albanija.

Posledwi osmi deo Prvi svetski rat i Balkanska federacija (226–254) sadrì Uvod Dragana Plav{i}a i pri-loge Dragi{e Pavlovi}a Protiv ra-ta, Du{ana Popovi}a Srpska socijal-demokratija u ratu i materijale Druga balkanska socijaldemokratska konfe-rencija — Manifest i Diskusija na Drugoj balkanskoj konferenciji. Na kraju dati su registar li~nih imena sa kratkim biografijama i karte: Balka-na posle Berlinskog kongresa 1878, Drugog balkanskog rata i karta Balka-na 2003.

Biografije istaknutih revolucio-nara, razli~iti prilozi i kritike obja-vqeni su na str. 255 — 402.

Uredni{tvo Revolucionarne isto-rije sa ponosom predstavqa ovaj temat-ski broj ~asopisa u kome se ova gra|a

Prikazi 197

po prvi put objavquje na engleskom jezi-ku. Uredni{tvo je ube|eno da iz te gra-|e moè mnogo da se sazna o genezi krva-vog kolapsa Jugoslavije, razorene nacio-nalizmom, etni~kim ~i{}ewem i razdva-jawima.

Na osnovu analize dokumenata An-drija @ivkovi} zakqu~uje da razli~iti delovi socijalisti~kog pokreta danas po-dràvaju Albance, bosanske muslimane, Hr-vate, Makedonce ili Srbe u konfliktima na Balkanu, a da ni{ta mawa nije ni konfu-zija levi~ara u svetu od kojih deo vidi ugwe-ta~ki velikosrpski nacionalizam kao izvor svog zla a sve ostale nacionalisti~ke po-krete smatra progresivnim, po{to su se su-protstavqali srpskom „fa{izmu“.

Iz ovih razloga uredni{tvo smatra da treba da se prisetimo pozicije koju su Drugoj internacionali sugerisali socijalisti na Balkanu nekoliko godi-na pre Prvog svetskog rata. „Ova tradi-cija, toliko dugo pokopana staqini-zmom, raspravqala je o tome da imperi-jalizam jedino moè da se pobedi efika-sno ukoliko balkanski narodi ne bi bi-li podeqeni nacionalizmom, ve} kad bi bili ujediweni u revolucinarnoj borbi za Balkansku federaciju“.

Ovaj tematski broj donosi korisne priloge za istoriju Balkanske federacije i afirmi{e poglede i mi{qewa balkan-skih socijalista o re{avawu isto~nog pi-tawa i ujediwewu balkanskih naroda.

Slavoqub Cvetkovi}

ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 1

Izdava~ INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

Za izdava~a Mom~ilo Pavlovi}, direktor

Priprema za {tampu i korektura Mladen Ackovi}

Tira`: 300 Prvo izdawe

Obim: 18 a/t

Format: 17h24 cm

U tro{kovima izdavawa ~asopisa u~estvovalo je Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije

Izdawe je oslobo|eno poreza na promet na osnovu mi{qewa Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, broj: 451–03–941/94–02, od 30. juna 1994. godine.

[tampa: „Trojan komerc”, Beograd–Barajevo

Documents

ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 1istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-2004-1.pdf · istorija 20. veka ^asopis instituta za savremenu istoriju the history of the