· Gledali su Artema, a kako i ne bi, na licima im se videlo da su kroz ko zna šta prošli. – I navalio da ide, pa to ti je. Zašto ide? – A-ha

w w w . d e r e t a . r s

Bi bli o te kaTREND

Urednik izdanjaAnja Marković

Dm i t r i j G l u h o v s k i

METRO

2035

Pre vod s ruskogAna Milićević

Beograd2016

Copyright © by Dmitry Glukhovsky 2015Agreement by www.nibbe-wiedling.com

All rights reserved

Copyright © Ovog izdanja DERETA

Naslov originalaМЕТРО

2035Дмитрий Глуховский

GLA VA 1

O V D E M O S K VA

Ni je do zvo lje no, Аrteme. – Otva raj. Otva raj kad ka žem. – Na čel nik sta ni ce je re kao... Re kao je da ni ko ga ne puš ta mo.– Pa šta ti mi sliš, da sam idi ot? Šta zna či ni ko ga? Ko je to „ni ko”? – Imam na re đe nje! U ci lju zaš ti te sta ni ce... od zra če nja... Imam na -

re đe nje. Da ne otva ram. Jel’ ti ja sno?– Jel’ ti Su hoj iz dao na re đe nje? Jel’ ti moj očuh dao ta kvo na re đe -

nje? Ma daj, otva raj.– Do bi ću po no su zbog te be, Ar te me...– On da ću sam, ako ti ne mo žeš.– Ha lo... San se i ču... Da, na stra ži sam... Ov de je Ar tem... Vaš. A šta

da ura dim s njim? Da. Če ka mo.– Za ko vao si, a? Bra vo, Ni kic ka. Za ta ra bio. Raz va li! Ja ću sve jed -

no otvo ri ti. Sve jed no idem!Me đu tim, iz stra žar ske ku ći ce is ko či še još dvo je, ugu ra še se iz me -

đu Ar te ma i vra ta, i po če še la ga no da ga gu ra ju, sa ža lje va ju ći ga. Ar temse već odav no umo rio, is pod oči ju mu tam ni ko lu to vi, još se ni je opo ra -vio od ju če raš njeg iz la ska – ni je mo gao da se iz bo ri sa stra ža ri ma, ia koni ko ni je ni po ku ša vao da se tu če s njim. Po če še da is pu za va ju zna ti želj -ni: mu sa vi de ča či ći, sve tle ko se, pro zir ne po put sta kla, pod bu le do ma ći -ce, ru ku pla vih i če lič nih od bes kraj nog ri ba nja u le de noj vo di, pri glu pobu lje umor ni i na sve sprem ni far me ri iz de snog tu ne la. Ša pu ta li su.

Gle da li su Ar te ma, a ka ko i ne bi, na li ci ma im se vi de lo da su kroz kozna šta proš li.

– I na va lio da ide, pa to ti je. Zaš to ide? – A-ha . I vra ta sva ki put ši rom otvo re na. A oda tle du va, iz me đu

osta log, od o zgo! Pro kle ti...– Slu šaj, ne moj... Ne moj ta ko za nje ga. Ipak nas je on... Sve nas.

Spa sio nas je. Eto i tvo ju de cu.– Spa sio, a-ha. A šta sad? Jel’ ih zbog ovo ga mo žda spa sio? I sâm

se iz la že zra če nju, i sve nas ov de... Za kom pa ni ju.– Naj va žni je je ko ji će ku rac ta mo? Da je ma kar neš to? Zbog če ga!Ali me đu svim tim li ci ma po ja vi lo se jed no: glav no. Za puš te ni br -

ko vi, ko sa – već ret ka i u lu ku pre ba če na pre ko će le. Ma da, imao je oš -tre cr te li ca; bez obli na. I osta lo na nje mu be še gru bo, gu me no, ne pro -boj no, kao da su bu kval no na ži vo pro su ši li čo ve ka. I glas kao da su muisu ši li.

– Svi – raz laz. Je ste li ču li?– Evo ga Su hoj. Su hoj je sti gao. Ne ka po ku pi svog.– Či ka Sa ša...– Po no vo ti, Ar te me? Pa pri ča li smo o ovo me...– Otvo ri, či ka Sa ša.– Raz laz, šta sam re kao! Jel’ igra meč ka?! A ti, po la zi.Ar tem je ume sto to ga seo na pod, na is po li ra ni hlad ni gra nit.Naslo nio se le đi ma na zid.– Do sta je – sa mo je usna ma ne čuj no po ka zao Su hoj. – Lju di se io -

na ko već do šap ta va ju.– Ja mo ram. Mo ram.– Ta mo ne ma ni če ga! Ni če ga! Ne ma šta ta mo da tra žiš!– Ali ja sam ti re kao, či ka Sa ša.– Nikicka! Šta ta mo ze vaš? Haj de, spro vo di gra đa ne!– Da, San se i ču. Da vi di mo, ko ima po seb ne pro pu sni ce? Mr daj,

mr daj... – po vi ka Nikicka, raz mi ču ći go mi lu.– Sa mo tra bu njaš. Slu šaj... – Su hoj iz dah nu va zduh ko ji ga je na di -

mao, spla snu, na mrš ti se, spu sti se po red Ar te ma. – Sâm se bi ko paš ra -ku. Mi sliš da će te ovo ode lo spa sti od zra če nja? Pa ono je buš no kao si -to! Vi še bi ti vre de la ci ca na ha lji na!

– I šta?– Stal ke ri se ne pe nju ko li ko i ti. Je si li po ku šao da iz ra ču naš do zu?

Ho ćeš li da pre ži viš ili ne?– Si gu ran sam da sam to čuo.

6 D m i t r i j G l u h o v s k i

– A ja sam si gu ran da ti se uči ni lo. Ta mo ne ma mo ko me da ša lje-mo sig na le. Ne ma ni kog, Ar te me! Ko li ko pu ta tre ba da ti ka žem? Ni koni je ostao. Niš ta, osim Mo skve. Osim nas ov de.

– Ne ve ru jem.– Ma ka ko ne shva taš, bri ga me u šta ve ru ješ ili ne ve ru ješ?! Ali,

ako ti opad ne ko sa, o to me se ra di! Ako poč neš da pi šaš krv, o to me sera di! Ho ćeš da ti ot pad ne ku rac?!

Ar tem je sleg nuo ra me ni ma. Ću tao je, va ga ju ći. Su hoj je če kao.– Čuo sam to. On da, na tor nju. U ra ci ji na Ul ma na.– A sem te be, ni ko dru gi ni je čuo. Sve vre me, ko li ko god smo slu -

ša li. Pra zan etar. I šta?– I idem go re, eto šta. I kraj.Ar tem usta de, is pra vi le đa.– Ja ho ću unu ke – re če mu od o zdo Su hoj.– I da ov de ži ve? U pod ze mlju?– U me tr ou – is pra vi ga Su hoj.– U me trou – slo ži se Ar tem.– I ov de će no r mal no pro ži ve ti. Sa mo kad bi se ro di li. A ova ko...– Re ci im da otvo re, či ka Sa ša.Su hoj je gle dao u pod. U cr ni bli sta vi gra nit. Ta mo je oči gled no bi -

lo ne čeg.– Je si li čuo šta lju di go vo re? Da si skre nuo. Ta da, na tor nju.Ar te mu se is kri vi osmeh.Na ku pi va zdu ha.– Za unu ke, znaš šta je bi lo po treb no, či ka Sa ša? Tre ba lo je da ra -

đaš svo ju de cu. Nji ma bi i ko man do vao. I unu ci bi on da li či li na te be, ane na, đa vo bi ga znao ko ga.

Su hoj je za žmu rio. Pro ti cao je se kund.– Ni ki ta, otvo ri mu. Nek se te ra. Ne ka crk ne. Je be mi se.Nikicka je ćut ke po slu šao. Ar tem za do volj no klim nu.– Br zo se vra ćam – re če on Su ho ju već sa šti ta. Ovaj se po peo na zi dić, okre nuo Ar te mu po gr blje na le đa i na sta vio

da lje, po li ra ju ći gra nit.Lu pi še vra ta šti ta, za tva ra ju ći se. Uklju či se bli sta vo be la lam pi ca is pod

pla fo na, dva de set pet go di na ga ran ci je, kao da se sla bo zim sko sun ce od ra -zi lo na pr lja vim ke ra mič kim plo či ca ma, ko jim je či tav štit nik bio ob lo žen,osim jed nog če lič nog zi da. Na pu kla pla stič na sto li ca – za od mor ili ve zi -va nje ci pe la, pre sa vi je no he mij sko zaš tit no ode lo na za ka čalj ki, na po duka na li za ci o ni od vod, iz ko jeg vi ri gu me no cre vo za de kon ta mi na ci ju. U

7M E T R O 2 0 3 5

uglu je sta jao voj nič ki ra nac. I pla va slu ša li ca je vi si la na zi du, kao sa te -le fon ske go vor ni ce.

Ar tem je na vu kao ode lo, bi lo je ši ro ko, kao tu đe. Iz vu kao je iz tor -be gas-ma sku. Raz vu kao je gu mu, na te gao je, za trep tao ne ko li ko pu ta,pri vi ka va ju ći se da gle da kroz okru glo za ma glje no sta klo. Uzeo je slu ša -li cu.

– Spre man sam.Pro lo mi la se škri pa i če lič ni zid, ne zid, već her me tič ka vra ta, po če -

še da se po di žu uvis. Na po lju je va zduh bio hla dan i vla žan. Ar tem se na -je žio. Za ba cio je ra nac na ra me, bio je te žak kao da je čo ve ka no sio naple ći ma.

Na vi še su vo di le is tro še ne i kli za ve bes kraj ne po kret ne ste pe ni ce.Me tro sta ni ca VDNH je še zde set me ta ra is pod ze mlje. Ta man do volj nodu bo ko da avi on ske bom be ne mo gu da je za tre su. Na rav no, ako bi nu -kle ar na bo je va gla va pa la na Mo skvu, ov de bi osta la ja ma, pu na sta kla.Ali sve bo je ve gla ve su pre sre le pro ti vra ke te vi so ko iz nad gra da, na ze -mlju su pa da li sa mo nji ho vi de li ći, ko ji su sve tle li, ali ni su bi li eks plo ziv -ni. Za to je Mo skva i osta la go to vo či ta va, čak je li či la na pre đaš nju Mo -skvu, kao mu mi ja na ži vog ca ra. Ru ke – u sta vu, no ge – u sta vu, osmeh...

A osta li gra do vi ni su ima li pro ti vra ket nu od bra nu.Ar tem se na kaš ljao, na meš ta ju ći ra nac udob ni je, kri šom se pre kr -

stio, gur nuo pal če ve pod ola ba vlje no re me nje ka ko bi ih za te gao i kre -nuo go re.

***

Ki ša je do bo va la po me tal nom šle mu, či ni lo se, Ar te mu pra vo ugla vu. Či zme ogre zle u bla tu i mu lju, po to ci rđe ju re od o zgo na do le, nane bu zgu snu ti obla ci to li ko da ne ma va zdu ha, i pu ste ku će una o ko lo, svena če te zu bom vre me na. U ovom gra du ni je bi lo ži ve du še, već dva de setgo di na.

Kroz ale ju si vih go lih čvor no va tih pa nje va na zi rao se ogro man lukna ula zu u VDNH. Kao ne ki mu zej ret ko sti: ko pi je an tič kih hra mo vakao pel cer na de u bu du ću ve li či nu i moć. Ta moć je tre ba lo da se ubr zostvo ri, već su tra. Sa mo, su tra ni kad ni je doš lo.

Ukle to me sto – VDNH. Pre ne ko li ko go di na ov de je ži veo sva ka kav šljam, a sa da ni to ga

vi še ne ma. Go vo ri li su da će, čim se sma nji ni vo ra di ja ci je, mo ći la ga noda iza đu na po lje, ali da je na vod no go re mnoš tvo mu ta na ta, a i oni suži vulj ke, ma da s mu ta ci ja ma...


Do go di lo se su prot no: le de na ko ra je ne sta la sa ze mlje, ze mlja jepro di sa la i po sta la vla žna, ni vo ra di ja ci je je od sko čio. A mu tan ti su segr če vi to bo ri li za ži vot svo jim kan dža ma i, ko ni je po be gao, taj je cr kao.A čo vek je le po se deo is pod ze mlje, ži veo po sta ni ca ma me troa i ni je pla -ni rao da umi re. Čo ve ku ne tre ba mno go. Čo vek će sva kom pa co vu da tišan su.

Puc ke tao je bro jač, me re ći Ar te mu do zu. On po mi sli da ga ne no sivi še sa so bom, sa mo ga raz be sni. Ka kve ve ze ima ko li ko će ta mo ot ku -ca ti? Da li će to neš to iz me ni ti? Dok stvar ni je za vr še na, ne ka se ba remis pu ca.

– Ne ka pri ča ju, Ženj. Ne ka mi sle da si skre nuo. Oni ta da ni su bi -li... Na tor nju. Oni uopšte i ne iz la ze iz svog me troa. Ka ko mo gu da zna -ju, a? Skre nuo... Sve bih ja vas bom bar do vao... Od mah ću ob ja sni ti: utom ča su ka da je Ul man po sta vljao an te nu na to ranj... Dok je po de ša -vao... Neš to je bi lo. Čuo sam! I ne, kur vin si ne, ni je mi se pri či ni lo. Neve ru ju!

Au to mo bil ska pe tlja mu se uz di za la iz nad gla ve, as falt ni pu te vi sena mreš ka li kao ta la si i ta ko se ska me ni li, zba civ ši au to mo bi le – oni supo pa da li i osta li uko če ni ta ko, ne ki na toč ko vi ma, ne ki na le đi ma.

Ar tem se krat ko osvr nuo oko se be i kre nuo uz br do po gru bom is -pla že nom je zi ku ula za na nad vo žnjak. Tre ba lo je da pre đe ma lu raz da -lji nu – ki lo me tar, mo žda ki lo me tar i po. Kod sle de ćeg je zi ka su štr ča le vi -so ke zgra de „Tri ko lor”, ne kad sve ča no okre če ne u be lo, pla vo i cr ve no.Vre me je ka sni je sve pre far ba lo u si vo, po svom.

– A zaš to ne ve ru ju? Pro sto ne ve ru ju, i tač ka. Pa da, ni ko ni je slu -šao sig na le. A i ka ko da ču ju sig na le? Pod ze mljom. Pa ni ko ne će da idego re sa mo zbog to ga... Jel’ ta ko? Raz mi sli sam: zar je mo gu će da ni ko,osim nas, ni je pre ži veo? U či ta vom sve tu – ni ko? A? Ne bu lo za! Zar ni jene bu lo za?

Ni sam hteo da gle dam u to ranj Ostan ki no, ali čo vek ni je mo gao daga ne vi di: okre tao gla vu od nje ga ili ne, on uvek sto ji kao sve ti o nik nakra ju sve ta – kao ogre bo ti na na sta klu gas-ma ske. Crn, vla žan, pre lo -mljen kod drš ke na plat for mi vi di kov ca; kao ne či ja sti snu ta pe sni ca ko -ja se pro bi la iz ze mlje, kao da je ne ko ogro man po ku šao da se pro bi je napo vr ši nu, ali se za gla vio u ri đa stoj mo skov skoj gli ni, uti snuo u gu stu vla -žnu ze mlju, uti snuo i ska me nio.

– Kad sam on da bio na tor nju... – Ar tem uko če no od mah nu gla -vom ka nje mu – ka da su slu ša li etar, po ku ša va li su da uhva te Mli na rov

9M E T R O 2 0 3 5

po ziv ni sig nal... Ta mo kroz to šuš ta nje... Mo gu da se za ku nem u šta ho -ćeš... Bi lo je! Ne čeg je bi lo!

Nad ogo lje nom šu mom leb de la su dva dži na – Rad nik i Se ljan ka,uhva će ni u čud noj po zi, kao da se kli žu po le du ili ple šu tan go, ne gle -da ju ći jed no u dru go, kao bes pol ni. A ku da on da gle da ju? Vi de s vi si neneš to za ni mlji vo iza ho ri zon ta?

S le ve stra ne je ostao pro kle ti to čak VDNH, ogro man kao zup ča -nik tog me ha ni zma ko ji je po kre tao Ze mlju. I za jed no sa či ta vim me ha -ni zmom be še to čak, ko ji je za mro pre dva de set go di na i sa da je po la korđao. Pro pa le su opru ge.

Na toč ku je pi sa lo „850”: to li ko go di na je na pu ni la Mo skva ka dasu ga po sta vi li.

Ar tem je po mi slio da ne ma smi sla is pra vlja ti ovaj broj: ako ne mako me da bro ji vre me, on se za u sta vlja.

Ru žni i su mor ni so li te ri, ko ji pre be hu be lo-pla vo-cr ve ni, iz ra sli ne -bu pod obla ke, sad se stvo ri še sa svim bli zu. Be hu naj vi še zgra de u okru -gu, ako ne ra ču na mo sru še ni to ranj. Ar tem za ba ci gla vu, do seg nu po gle -dom do vr ha. Od to ga ga od mah za bo le še ko le na.

– Mo žda, da nas... – po mi sli Ar tem, ia ko je znao da su ne be ske ušiza pu še ne va tom od obla ka.

Ta mo go re, na rav no, niš ta ni su ču li. Ulaz u zgra du. Ulaz kao i sva ki dru gi.In ter fon je bio ras tu ren, če lič na vra ta obi je na, ne ki mli tav pas sta -

jao je u sta kle nom bok su za vra ta ra, li me ni poš tan ski san du či ći zve ča lisu na pro ma ji: u nji ma ni pi sma, ni raz gled ni ce, ni re klam nog đu bre ta.Sve su odav no po ku pi li i spa li li, da ugre ju ma kar ru ke.

Do le – tri fan ta stič na ne mač ka lif ta, ši rom otvo re na. U pu nom sja -ju bleš ti nji ho va ner đa ju ća unu traš njost, kao da sad mo žeš da uđeš u bi -lo ko ji od njih i od mah se od ve zeš na sam vrh so li te ra. Ar tem ih je zbogto ga mr zeo. I po red njih po žar ni iz laz. Ar tem je znao šta je iza tih vra ta.Već je iz ra ču nao – če tr de set šest spra to va pe ši ce. Na Gol go tu se uvek ide– pe ši ce.

– Uvek... Pe ši ce...Ra nac je sad te žio ce lu to nu; i ova to na je vu kla Ar te ma na do le,

sme ta la pri ho du, iz ba ci va la iz ko ra ka. Ali Ar tem je ipak ko ra čao, kaona vi jen; i kao na vi jen je go vo rio.

– Pa šta, ia ko ne ma pro ti vra ke ta... Sve jed no... Mo ra da... Mo ra da jošne gde ima... Lju di... Ne mo že bi ti da sa mo ov de... Da sa mo u Mo skvi...


Sa mo u me trou... Ze mlja je tu... I da lje po sto ji... Ni je se ras pa la... Ne -bo... Raz ve dra va se... Pa ne mo že ta ko... Da či ta va ze mlja... I Ame ri ka...I Fran cu ska... I Ki na... A ta mo ne ki Taj land... Šta je on uopšte ko me uči -nio... Nje ga stvar no ni zbog če ga...

Ar tem, na rav no, ni je bio sa svo jih dva de set šest ni u Fran cu skoj, niu Taj lan du. Go to vo da ni je za te kao sta ri svet: ka sno se ro dio. A u no -vom sve tu ge o gra fi ja be še da le ko skrom ni ja – me tro sta ni ca VDNH, me -tro sta ni ca Lu bjan ka, me tro sta ni ca Ar bat ska... Kru žna li ni ja. Ali raz gle -da ju ći u ma lo broj nim tu ri stič kim ča so pi si ma fo to gra fi je Pa ri za i Nju jor -ka, raz vi je ne uz po moć ple sni, Ar tem je ose ćao svim sr cem da ti gra do vijoš uvek ne gde po sto je, da ni su uniš te ni. Mo žda ga če ka ju.

– Zaš to baš... Zaš to bi osta la sa mo Mo skva? Ne ma lo gi ke, Ženj!Shva taš li? Ne ma ni ka kve lo gi ke! To zna či... Zna či da mi pro sto... Nji -hov po ziv ni sig nal... Ne mo že mo da uhva ti mo... Još uvek.

Mo ra mo da na sta vi mo. Ne sme mo di ći ru ke. Ne sme mo... So li terje bio pust, ali se ipak čuo, ži veo je: kroz bal ko ne je ule tao ve tar, lu paokri li ma vra ta, zvi žde ći je di sao kroz otvo re za lif to ve, šuš kao ne čim u tu -đim ku hi nja ma i spa va ćim so ba ma, pre tva rao se u vla sni ke ko ji su sevra ti li. Ali Ar tem mu vi še ni je ve ro vao, ni je se čak ni okre tao, ni ti mu jeod la zio u go ste.

Zna se šta je ta mo, iza vra ta ko ja ne pre sta no lu pa ju: opljač ka ni sta -no vi. Osta li su sa mo snim ci raz ba ca ni po po du – ne po zna ti mr tva ci sufo to gra fi sa li se be bez po sve te – i ve o ma ka bast na meš taj ko ji ne mo žešda od vu češ ni do me tr oa, ni na onaj svet. Na dru gim zgra da ma pro zo risu se lo mi li od si li ne uda ra, a ov de su sta kla iz dr ža la. Ali za dve de ce ni-je sva su ogre zla u pra ši nu, kao osle pe la od ka ta rak te.

Ra ni je si mo gao da sret neš biv šeg vla sni ka u po ne kom sta nu: pri -slo nio bi cre vo gas-ma ske uz ne ku igrač ku i ja u kao na zal no kroz nje ga,i ne bi ni čuo ka ko mu pri la ze s le đa. A sa da već odav no ne ma ni kog.Ne ko bi ostao da le ži s ru pom na le đi ma od mah po red te svo je glu peigrač ke, a dru gi bi ga vi de li i shva ti li: go re ne ma ni ku će, ni ti bi lo če gadru gog. Be ton, ci gle, la pa vi ca, na pu kao as falt, žu te ko sti, svu da tru lež, ira di ja ci ja. Ta ko je u Mo skvi i ta ko je u či ta vom sve tu. Nig de ne ma ži vo -ta, sem u me tr ou. To je či nje ni ca. Opšte po zna ta.

Svi ma je ja sno, osim Ar te mu.A šta ako se od jed nom po ja vi na bes kraj noj Ze mlji još jed no me -

sto, po de sno za čo ve ka? Za Ar te ma i Anju? Za sve sa sta ni ce? Me sto nako jem ne ma ta va ni ce od li ve nog gvož đa i gde mo že da se ra ste do ne ba?

11M E T R O 2 0 3 5

Da iz gra diš se bi ku ću, svoj ži vot, i sa tog me sta po la ko oži vlja vaš svuuniš te nu ze mlju?

– Sve na še bih... Pre se lio... Na va zduh... Ži ve li bi smo...Če tr de set šest spra to va.Mo gao je da se za u sta vi i na če tr de se tom, pa i na tri de se tom; pa ni -

ko mu ni je go vo rio da mo ra da ide na sam vrh. Ali on je se bi ne ka ko utu -vio u gla vu da, ako mu neš to i po đe od ru ke, on da to mo že je di no ta mo,na kro vu.

– Na rav no... Ne... Ne ta ko... Mo ra vi so ko... Kao na tor nju... Ono -mad... Ali... Ali...

Sta kla gas-ma ske su se ubu đa la, sr ce je lo mi lo grud ni koš i kao daje ne ko oš tri com opi pa vao gde mo že da mu pro bi je is pod re bra. Krozpro tiv ga sne fil te re di sa nje je bi lo oskud no i muč no, ni je bi lo do volj no zanor ma lan ži vot, i Ar tem, po pev ši se do če tr de set pe tog, kao i ono mad nator nju, ne iz dr ža i zba ci sa se be te snu gu me nu ko žu. Usrk nu slat kog igor kog va zdu ha. Sa svim dru ga či jeg va zdu ha ne go u me trou. Sve žeg.

– Vi si na... Mo žda... Ima... Oko tri sta me ta ra... Vi si na... Mo žda, za -to... Si gur no je za to... Sa vi si ne... Lo vi...

On sva li ra nac sa se be, do vu če ga. Na slo nio se uko če nim le đi ma napo klo pac otvo ra, iz gu rao ga na po lje, iza šao na plat for mu. I tek tu se sru -šio s no gu. Le žao je ni či ce, po sma trao obla ke, ko ji su bi li na do hvat ru -ke; smi ri vao sr ce, uspo ra vao di sa nje. Za tim usta de.

Po gled odav de be še...Kao da si umro i već po le teo u raj, ali za tim iz ne na da na le teo na

sta kle ni pla fon i za gla vio se ta mo, i vi siš pod tim pla fo nom, ni ta mo niamo. Ali shva taš da s ta kve vi si ne ne ma vi še na zad: ka da si jed nom s vr -ha vi deo ka ko je na ze mlji sve u stva ri si ćuš no, ka ko da po sle po no vo sveshva tiš ozbilj no?

Po red su se uz di za la još dva ista ta kva so li te ra, ne ka da ša re ni, sa -da si vi. Ali Ar tem se uvek peo na ovaj. Ta ko mu je vi še pri ja lo.

Iz me đu obla ka se na tren otvo ri ru pa, kroz nju gra nu sun ce; i od -jed nom neš to ble snu iz su sed ne zgra de, ne sa kro va, ne kroz praš nja vipro zor jed nog od gor njih sta no va, već kao da je ne ko ogle dal cem ba ciozrak. Ali dok se okre nuo, sun ce se po no vo za ba ri ka di ra lo na zad, i blje -sak ne sta de. Vi še ga ni je bi lo.

Oči su sa me kre ta le, ma ko li ko da je Ar tem skre tao po gled, ka po -no vo ro đe noj šu mi, ko ja je na ra sla ume sto Bo ta nič ke baš te. I ka cr nojgo loj pu sto ši u sa mom nje nom sr cu. Ta ko mr tvo me sto, kao da je Go -spod na nje ga si pao teč ni sum por. Ali ne, ne Go spod.


Bo ta nič ka baš ta. Ar tem je se se ćao po ne če mu dru gom. Nje se sa mo i se ćao od či ta -

vog iš če zlog pred rat nog sve ta.Čud no je da se či tav tvoj ži vot sa sto ji iz plo či ca, ce vi, na to plje nih

pla fo na i vo de u me đu šin skom pro sto ru, od gra ni ta i mer me ra, za guš lji -vog va zdu ha i elek trič nog osve tlje nja.

Ali neo če ki va no u nje mu po sto ji i si ćuš ni ko mad ne čeg dru gog –pro hlad no maj sko ju tro, deč je ne žna mla da kroš nja vi so kog dr ve ća, kre -da ma u bo ji is cr ta ne sta ze u par ku, red za sla do led, sla do led u ča ši ci, nesa mo što je sla dak već jed no stav no bo žan stven. I maj čin glas, osla bljen iis kri vljen od vre me na, kao kroz te le fon ske ba kar ne ži ce. I to pli na nje neru ke, od ko je po ku ša vaš da se ne odvo jiš, ka ko je ne bi iz gu bio – dr žišje čvr sto iz sve sna ge. Kao da ta ko neš to mo žeš da upam tiš? To je ne mo -gu će.

I sve osta lo, ta ko čud no i ne mo gu će, da vi še ne znaš da li se to za -i sta do go di lo ili si sa mo sa njao. Ali ka ko da sa njaš ako ni kad ni si vi deo,ni znao?

I pred Ar te mo vim oči ma be hu cr te ži iša ra ni kre dom na sta zi ca ma,i sun ce ko je se pro bi ja po put zlat nih ni ti kroz otvo re u kroš nji, i sla do -led u ru ci, i ri đa ste smeš ne pat ke po bra on ka stom ogle da lu veš tač kog je -ze ra, i ras kli ma ni mo sti ći pre ko je ze ra u je sen – ta ko je uža sno kad upad -neš u vo du, a još go re kad ti u nju is pad ne kor net!

A nje nog li ca, li ca svo je ma me, Ar tem ni je mo gao da se se ti. Po ku -ša vao je da ga do zo ve, pre kli njao se be da ga vi di ba rem u snu, pa ma karga po no vo za bo ra vio uju tru, ali niš ta se ni je do ga đa lo. Zar u nje go vojgla vi ni je mo gao da po sto ji ne ki ma li ku tak u ko ji je maj ka mo gla da sesa kri je i pre ži vi smrt i ta mu? Oči gled no da ni je mo gao. Ali ka ko mo žečo vek da po sto ji i on da pot pu no iš če zne?

Ku da su mo gli da ne sta nu taj dan i taj svet? Pa ma lo pre su bi li od -mah tu, čim za tvo riš oči. Si gur no da u njih mo žeš da se vra tiš. Mo ra bi -ti da su se ne gde na ze mlji spa sli, i osta li da do zi va ju sve one ko ji su seiz gu bi li: mi smo ov de, a gde ste vi? Tre ba ih sa mo ču ti. Tre ba sa mo ume -ti da slu ša mo.

Ar tem trep nu, pro tr lja kap ke ka ko bi po no vo vi deo da naš nji dan,a ne vre me pre dva de set go di na. Seo je, otvo rio ra nac.

U nje mu je bi la ra dio-sta ni ca – voj na, glo ma zna, ze le na, iz gre ba na– i još jed na ka ba sta na pra va: če lič na ku ti ja sa ru či com za na vi ja nje. Ge -ne ra tor ruč ne iz ra de. I na sa mom dnu, če tr de set me ta ra ka bla, an te na zara dio-sta ni cu.

13M E T R O 2 0 3 5

Ar tem je po ve zao sve ži ce, na pra vio krug po kro vu, od mo ta va ju ćika blo ve, obri sao li ce i po no vo ne sve sno na vu kao gas-ma sku. Slu ša li ce jepri ti snuo uz gla vu. La ga no je pre šao pre ko ta ste ra. Za vr teo je ruč ku ge -ne ra to ra: trep nu la je di o da, za zu ja lo je, za vi bri ra lo na dla no vi ma, kaoži vo.

Pre ki dač je škljoc nuo.Za tvo rio je oči jer se pla šio da će mu za sme ta ti da ulo vi u šu mu ra -

dio-ta la sa bo cu s po ru kom od još ne kog pre ži ve log s da le kog kon ti nen -ta. Za plo vio je na ta la si ma. I vr teo je di na mo – kao da ve sla ru kom naspla vu na na du va va nje.

Slu ša li ce za piš ta še, za vi ja ju ći vi so ko „ii i i i iu...” kroz šuš ta nje, tu ber -ku lo zno zaš kri pa še; krat ko za ću ta še – i po no vo za cvr ča še. Kao da je Ar -tem lu tao kroz pro stor za izo la ci ju tu ber ku lo znih, tra že ći ne kog da snjim po pri ča, ali ni je dan bo le snik ni je bio sve stan; sa mo su ne go va te lji -ce pri sla nja le prst na usta i stro go ša pu ta le „ššššš... ”. Ni ko ov de ni jehteo da od go vo ri Ar te mu, ni ko ni je pla ni rao da ži vi.

Niš ta iz Pi te ra. Niš ta iz Je ka te rin bur ga.Ću tao je Lon don. Ću tao Pa riz. Ću ta li su Bang kok i Nju jork.Odav no je po sta lo ne bit no ko je za po čeo taj rat. Ne va žno je i zbog

če ga je po čeo. Za rad če ga? Za rad isto ri je? Isto ri ju pi šu po bed ni ci, a ov -de ni je imao ko da je na pi še, a usko ro ne će ima ti ni ko da je či ta.

Ššššš...Pra zni na be še u etru. Bes kraj na pra zni na.Ii i i iu...U or bi ti su br blja li iz gu blje ni sa te li ti – ni ko ih ni je zvao i oni su po -

la ko lu de li od sa mo će i žu ri li su ka Ze mlji da bi što pre sa go re li u va zdu -hu, bo lje ne go da po sto je tek ta ko.

Ni re či iz Pe kin ga. Ni iz To ki ja – grob na ti ši na.A Ar tem je i da lje vr teo tu pro kle tu ru či cu, vr teo, ve slao, ve slao,

vr teo.Ka ko je bi lo ti ho! Ne za mi sli vo ti ho. Ne iz dr ži vo.– Ov de Mo skva! Ov de Mo skva! Od go vo ri te!To je nje gov glas, Ar te mov. On, kao i uvek ni je mo gao da sa če ka,

ni je mo gao da iz dr ži.– Ov de Mo skva! Pri jem! Od go vo ri te!Ii i i i i i i i iu.Bez za u sta vlja nja. Bez pre da je.– Pe ter burg! Pri jem! Vla di vo stok! Od go vo ri te Mo skvi! Ro stov!

Od go vo ri te!


Šta je s to bom, gra de Pi te re? Zar si is pao takаv sla bić, ve ći od Mo -skve?! Šta sad sto ji ta mo na tvom me stu? Sta kle no je ze ro? Ili te je ple sanpo je la? Zaš to ne od go va raš? A?

Ku da si se ti deo, Vla di vo sto ku, po no si ti gra de na dru gom kra jusve ta? Pa ti si ta ko da le ko bio od nas, zar su i te be do tu kli? Zar ni te beni su poš te de li? Khhh. Khhh.

– Pri jem, Vla di vo stok! Ov de Mo skva!Či tav svet le ži po tr buš ke, li cem u bla tu, i ne ču je ka ko ka plje ova

bes ko nač na ki ša po le đi ma i ne ose ća da su mu i usta i nos is pu nje ni vo -dom bo je rđe.

A Mo skva... Evo je. Sto ji. Na no ga ma. Kao ži va.– Pa šta je, zar ste svi iz dah nu li ta mo?Ššššššš...Mo žda su mu ta ko du še od go va ra le, ule tev ši u ra dij ski etar? A mo -

žda je to zvuk ra di ja ci je? Mo ra bi ti da i smrt ima svoj glas. Si gur no bašta kav: ša pat. Tsss... De-de. Ne di ži ga la mu. Smi ri se. Smi ri se.

– Ov de Mo skva! Pri jem!Mo žda će sa da ču ti?Mo žda će se baš sad ne ko na kaš lja ti u slu ša li ce, sav uz bu đen se

pro bi ti kroz šuš ta nje, po vi ka će ne gde da le ko-da le ko:– Ov de smo! Mo skva! Ču jem vas! Pri jem! Mo skva! Sa mo se ne is -

klju čuj te! Ču jem vas! Go spo de! Mo skva! Mo skva je na ve zi! Ko li ko vasje tu pre ži ve lih?! Mi ov de ima mo ko lo ni ju, dva de set pet hi lja da lju di!Ze mlja je či sta! Ra di ja ci ja – nu la! Vo da ni je za ra že na! Da li ima mo hra -ne? Na rav no! Le ko ve ima mo. Ima mo! Ša lje mo po vas spa si lač ku eks pe -di ci ju! Sa mo se dr ži te! Ču je te li, Mo skva?! Naj va žni je je da se dr ži te!

Ii i i i i i i i iu. Pra zno.Ovo ni je bi la ra dio-ve za, već spi ri ti stič ka se an sa. I to ni ka ko ni je

po la zi lo Ar te mu za ru kom. Du ho vi ko je je pri zi vao ni su hte li nje mu. Nji -ma je bi lo do bro na onom sve tu. Oni su gle da li od o zgo Ar te mo vu po gr -blje nu si ćuš nu fi gu ru kroz ret ke raz ma ke me đu obla ci ma, i sa mo su sesme ju lji li: tu? Kod vas? Ma jok.

Khhhhh.Pre stao je da vr ti je be no dug me. Ski nuo je slu ša li ce. Pri di gao se, za -

mo tao kabl an te ne u ured nu go mi lu, la ga no, mu če ći se be tom ured noš -ću – poš to je hteo da ih is ki da na ko ma di će i da ih za vi tla sa če tr de set še -stog spra ta pra vo u pro va li ju!

Slo žio je sve u ra nac. Za ba cio ga je na ra me, svo je đa vo lje is ku še -nje. Kre nuo je do le. U me tro. Do su tra.

15M E T R O 2 0 3 5

* * *

– Da li si spro veo de kon ta mi na ci ju? – ogla si se pla va slu ša li ca.– Spro veo.– Gla sni je!– Spro veo!– Spro veo je, a-ha... – slu ša li ca je ne po ver lji vo cik nu la i Ar tem ju je

s mr žnjom za fr lja čio u zid. Iza vra ta zaš kri pa bra va, uvla če ći je zič ke. Za tim je pra snu lo, vra ta

se otvo ri še i me tro za pah nu Ar te ma svo jim kom pre so va nim teš kim mi ri -som.

Su hoj ga je sreo na pra gu. Mo žda je pred o se tio ka da će se Ar temvra ti ti, ili se ni je ni po me rao s tog me sta. Ose tio je, si gur no.

– Ka ko si? – upi ta umor no, bez zlo be.Ar tem sleg nu ra me ni ma. Su hoj ga ce log od me ri. Ne žno, kao pe di -

ja tar.– Ta mo te je tra žio čo vek. Do šao je s dru ge sta ni ce.Ar tem se pri šu nja.– Ni je od Mli na ra?U nje go vom gla su neš to zvek nu, kao da je ča u ra pa la na pod. Na -

da? Ili ma lo duš nost? Ili neš to dru go?– Ne. Ne ki sta rac.– Ko ji sta rac? – po sled nja sna ga ko ju je sa ku pio u slu ča ju da očuh

ka že „da” ta da se iz li iz Ar te ma, pra vo u od vod, i sa da je sa mo že leo daleg ne.

– Ho mer. Re kao je da se zo ve Ho mer. Da li ga po zna ješ?– Ne. Idem da spa vam, či ka Saš.

***

Ni je se po me ri la. Spa va li ili ne? – mi slio je Ar tem. Mi slio je me ha -nič ki, poš to mu vi še ni je ni bi lo va žno da li spa va ili se pre tva ra. Ba cioje ode ću na go mi lu na ula sku, pro tr ljao ra me na od hlad no će, kao si ro -tan se pri vu kao s bo ka uz Anju, pa na vu kao jor gan pre ko se be. Da jeimao dru gi jor gan – ne bi se čak ni pri bli žio.

Na sta nič nom sa tu bi lo je se dam na ve če, ot pri li ke ta ko. Ali Anjausta je u de set i kre će po pe čur ke. A Ar te ma su oslo bo di li od pe ču ra ka,kao he ro ja. Ili kao in va li da? I osta lo je ra dio po svo joj vo lji. Bu dio se,ka da se ona vra ća la iz sme ne, i od la zio go re. Vra ćao se on da ka da se ona


još uvek pre tva ra la da spa va. Ta ko su ži ve li: u su pr ot nim fa za ma. U is -toj po ste lji, u raz li či tim di men zi ja ma.

Pa žlji vo, da je ne raz bu di, Ar tem po če da na vla či šte pa no cr ve noplat no pre ko se be. Anja je ose ti la i, bez re či, be sno po vu kla jor gan na su -prot nu stra nu. Po sle mi nut ove idi ot ske bor be Ar tem se pre dao i ostaoje da le ži nag skra ja po ste lje.

– Su per – re če on.Ona je ću ta la.Zbog če ga sve tilj ka pr vo go ri, a on da pre go ri?Ta da je uro nio li cem u ja stuk, njih je, hva la bo gu, bi lo dva – za gre -

jao ga je svo jim da hom i ta ko je za spao. A u pod lom snu je vi deo dru -ga či ju Anju – na sme ja nu, ve dru, ko ja se s njim ve se lo ša li, sa svim mla -da. Ma da, ko li ko je proš lo? Dve go di ne? Dva da na? Đa vo bi ga znao ka -da je to mo glo bi ti. Ta da im se či ni lo da je či ta va več nost pred nji ma,obo ma se či ni lo. Is pa da da je to sve bi lo pre mno go go di na.

I u snu je ta ko đe bi lo hlad no, ali ta mo ga je Anja te ra la da se smr -za va – kao da ga je go log ju ri la po sta ni ci – iz lju ba vi, ne iz mr žnje. I ka -da se Ar tem pro bu dio, po iner ci ji je bio ube đen još či tav mi nut da se več -nost ni je za vr ši la, da se Anja i on na la ze tek na nje noj sre di ni. Hteo je daje po zo ve, da joj opro sti, da sve okre ne na ša lu. On da se se tio.

17M E T R O 2 0 3 5

GLA VA 2

M E T R O

A da li ba rem po ku ša vaš da me sa slu šaš? – upi ta on Anju.Ali ona je već izaš la iz ša to ra.Nje go va ode ća je le ža la na istom me stu, ta mo gde ju je zba cio sa

se be: na pro la zu. Anja je ni je ni sa ku pi la ni ti je raz ba ca la. Sa mo ju je pre -ko ra či la, kao da se pla ši la da je do tak ne. Da se ne za ra zi. Mo žda je ima -la pra vo.

Si gur no je njoj jor gan uvek bio po treb ni ji. On se već ne ka ko ugre je.Do bro je što je otiš la. Hva la ti, Anja. Hva la ti što ni si po če la da

raz go va raš sa mnom. Što ni si po če la da mi od go va raš.– Hva la ti, do mo jeg! – re če na glas.– Mo gu li? – oda zva se ne ko kroz ce ra du od mah iz nad uha. – Ar -

te me? Je ste li bud ni?Ar tem je do pu zao do svo jih pan ta lo na.Na po lju, se de ći na ras klo pi voj ho kli ci, če kao je sta rac, li ca pre vi še

bla gog za svo je go di ne. Se deo je udob no se sme stiv ši, kom for no, urav -no te že no i be še ja sno da je tu odav no i da ni je imao ni naj ma nju na me -ru da ode. Sta rac je bio ne zna nac, ni je bio sa sta ni ce: na mrš tio se i ne pa -žlji vo šmrk nuo. La ko se uo če pri doš li ce.

Ar tem je is pre ple tao pr ste i, za klo niv ši se nji ma od cr ve ne sve tlo sti,u ko joj je bi la oku pa na sta ni ca VDNH, za gle dao se u go sta.

– Šta ti tre ba, star če?– Da li ste vi Ar tem?

– Re ci mo – Ar tem udah nu na nos. – Za vi si.– Ja sam Ho mer – re če sta rac, ne usta ju ći. – Ta ko se zo vem.– Stvar no?– Ja pi šem knji ge. Knji gu.– Za ni mlji vo – re če Ar tem gla som čo ve ka ko jem ni je za ni mlji vo.– Isto rij sku. Da ta ko ka žem. Ali o na šoj sa daš njo sti.– Isto rij sku – po no vi Ar tem opre zno, osvr ću ći se oko se be.– Če mu to? Isto ri ji je, ka žu, do šao kraj! Za vr ši la se.– A mi? Pa ne ko mo ra o sve mu, što se s na ma ov de... Da is pri ča po -

tom ci ma o sve mu što nam se ov de do ga đa.Ako ni je od Mli na ra, po mi sli Ar tem, on da ko je? Od ko ga? Zbog

če ga?– Po tom ci ma. Sve ti čin.– I tre ba sa mo naj bit ni je, s jed ne stra ne, is pri ča ti... Ka ko mi ov de

ži vi mo. Sve teš ko će i pe ri pe ti je, ta ko da se iz ra zim, da se do ča ra ju. A sdru ge stra ne, ka ko to uči ni ti? Go le či nje ni ce se za bo ra vlja ju. Da bi lju diza pam ti li, po treb na je ži va pri ča. Po tre ban je ju nak. Eto, tra žio sam ma -te ri jal. Svaš ta sam po ku šao. Uči ni lo mi se da sam pro na šao. Ali on dasam kre nuo... I ni je iš lo. A on da sam čuo za VDNH, i...

Vi de lo se da je sta r cu bi lo teš ko da ob ja sni, ali Ar tem ni je po ku ša -vao da mu po mog ne; on ni ka ko ni je mo gao da raz u me šta će se sad de -si ti. Sta rac ni je ši rio zlo oko se be, sa mo be še ne u me stan, ali neš to se sku -plja lo u va zdu hu, iz me đu nje ga i Ar te ma se stva ra lo neš to što je mo glosva kog ča sa da eks plo di ra, ope če i po se če sve uža re nim ko ma di ći ma.

– Is pri ča li su mi za VDNH... Za cr ne – i za vas. I shva tio sam damo ram baš vas da pro na đem, ka ko bih tu...

Ar tem klim nu: ko nač no je do šao do kra ja.– Od lič na pri ča.I, ne opraš ta ju ći se, za ko ra či da lje, gur nuv ši uvek pro ze ble ru ke u

dže po ve. Sta rac osta de po za di na svo joj udob noj ho kli ci, još po neš to ob -jaš nja va ju ći u Ar te mo va le đa. Ali Ar tem od lu či da bu de gluv na sve to.

Trep nuo je – oči su se pri vi kle, ni je mo rao vi še da ški lji.Du že su se pri vi ka va le na onu sve tlost, na po vr ši ni. Go di na. To je

br zo! Ve ći na sta nov ni ka me tr oa bi si gur no za u vek osle pe la od sun če vesve tlo sti, čak i ta kve, pri gu še ne obla ci ma. Pa či tav ži vot su u ta mi. A Ar -tem je na te rao se be da ode go re. Da vi di taj svet u ko jem se ro dio. Jerako ne mo žeš da is tr piš sun ce, ka ko ćeš se vra ti ti go re, ka da do đe vre meza to?

19M E T R O 2 0 3 5

Svi ko ji su se ro di li u me tr ou ra sli su bez sun če ve sve tlo sti, kao pe -čur ke. Nor mal no: is po sta vi lo se da ni je sun ce neo p hod no lju di ma, većvi ta min D. Po ka za lo se da sun ce mo žeš da po je deš u vi du dra že ja. A mo -žeš da ži viš i pi pa ju ći oko se be.

U me trou ni je bi lo jav ne ra sve te. Ni je bi lo za jed nič ke stru je. Ni jebi lo ni čeg za jed nič kog: sva ko je bio sam za se be. Na ne kim sta ni ca ma suse iz veš ti li da pro iz ve du do volj no sve tla ka ko bi bi lo go to vo kao pre. Nadru gim je bi lo do volj no sa mo za jed nu sve tilj ku, ko ja je sve tle la na sredplat for me. Tre ći su bi li za bi je ni u gu sti mrak, kao u tu ne li ma. Ka da jene ko ova mo kri šom do no sio sve tlo, mo gao je da uhva ti tek ko ma dić –po da, pla fo na, mer mer nog stu ba; i iz mra ka bi is pu zi li na sve tlo nje go -vog fe nje ra sta nov ni ci sta ni ce ko ji su že le li da ma lo osmo tre. Ali bo lje biim bi lo da ne iz la ze: i bez vi da su se pot pu no pri vi kli na ži vot, a eto, ustaim ni su sra sla.

Na sta ni ci VDNH ži vot je bio stro go ure đen i o na ro du su se le posta ra li: kod po je di nih lju di u ša to ri ma su sve tle le od o zgo za ka če ne ma ledi o de, a za jav na me sta su ima li sta ro osve tlje nje za slu čaj opa sno sti –lam pe u cr ve nim sta kle nim po klop ci ma; uz ko je bi bi lo po de sno, re ci mo,raz vi ja ti ne ga ti ve fo to gra fi ja. Ta ko se eto i Ar te mo va du ša la ga no po ja -vlji va la na tom cr ve nom sve tlu, po ja vlji va la iz raz vi ja ča, i po sta ja lo je ja -sno da ju je usli kao još ta mo go re, po maj skom sun ča nom da nu.

A dru gim da ni ma – ok to bar skim, tmu r nim, be še uniš te na. – Od lič na pri ča, a, Ženj? Da li se se ćaš cr nih? – ša pu tao je Ar tem;

ali je uvek od go va rao ne ko dru gi.– Zdrav bio, Ar te me!– O, Ar te me!Svi su se po zdra vlja li. Ne ko se sme šio, ne ko mrš tio, ali svi su se po -

zdra vlja li. Poš to su se svi se ća li cr nih, a ne sa mo Ženj ka i Ar tem. Svi suse se ća li te pri če, ia ko ju ni ko ni je znao.

Me tro sta ni ca VDNH je po sled nja sta ni ca. Rod na ku ća. Dve sta me -ta ra u du ži nu i na njoj dve sta lju di. Pro sto ra ima do volj no: da ga je ma -nje – ne bi mo glo da se di še, da ga je vi še – ne bi mo gao da se ugre ješ.

Sta ni ca je iz gra đe na pre sto go di na, u vre me sta re im pe ri je, od uo -bi ča je nog car skog ma te ri ja la – mer me ra i gra ni ta. Bi la je za miš lje na po -put dvor ca, sve ča na, ali na rav no, poš to je uko pa na u ze mlju, po sta la jeneš to iz me đu mu ze ja i grob ni ce. Duh pra de do va bio je pri su tan kao nasvim osta lim sta ni ca ma, čak no vi jim i mla đim, bi lo ga je sa svim ne mo -gu će is tre bi ti. Ia ko već od ra sli, sta nov ni ci me tr oa kao da su i da lje se de li


kod ne kih drev nih sta ra ca, na nji ho vom bron za nom kri lu, i ni ka ko ni sumo gli da si đu – ni su ih puš ta li.

Ča đa vi raz gra na ti stu bo vi, a iz me đu nji ho vih lu ko va ra ši re ni sta rii do tra ja li voj ni ša to ri: u sva kom od njih – po ro di ca, u ne ki ma i dve. Ovepo ro di ce si mo gao pro sto da po me šaš, ni ko za si gur no ne bi pri me tio raz -li ku: to je ta ko ka da ži viš za jed no dva de set go di na na is toj sta ni ci, kadte sa mo je dan sloj ce ra de de li od tvo jih i kom šij skih taj ni, svih je ca ja ipo vi ka.

Ne gde bi se mo žda lju di i je li me đu sob no – iz za vi sti i be sa na Bo -ga, što on tu đu de cu vi še vo li; ili iz ne spo sob no sti da de liš sa dru gi masvog mu ža ili že nu, i ži vot ni pro stor – to je ap so lut no vred no to ga da ne -kog uda viš; ali ne ov de, ne na VDNH. Ov de je ne ka ko sve bi lo jed no -stav no i do ma ćin ski.

Kao na se lu ili u ko mu ni. Ne ma tu đe de ce: ako kom ši je do bi juzdra vo de te – od mah svi za jed no pro sla vlja ju; ako ti imaš bo le sni ka –po mo ći će ko ka ko mo že. Ne maš gde da se na se liš – dru gi će se po me r-i ti da na pra ve me sta. Ako se po bi ješ sa dru gom – te san pro stor vas iz mi -ri. Ako ti je že na otiš la – opro sti ćeš joj pre ili ka sni je. Uo sta lom, nig deni je otiš la, već je osta la tu, u is toj mer mer noj sa li, na ko ju je na ba če nomi lion to na ze mlje, sa mo što sa da spa va iza dru gog ko ma da cera de. Alisva kog da na će te se sre ta ti ne jed nom, već sto pu ta. Mo ra će te da se do -go vo ri te. Ne će ti us pe ti da za mi sliš da je ne ma i da je ni je bi lo. Naj va -žni je je da su svi ži vi, a sve dru go... Kao u ko mu ni ili pe ći ni.

Ma da je po sto jao ju žni tu nel, ko ji je odav de vo dio pre ma Alek se -jev skoj i da lje, u ve li ki me tro, me đu tim... Mo žda u to me i je ste stvar,VDNH je bi la – po sled nja sta ni ca. I ov de su ži ve li oni ko ji ni su hte li i ni -su mo gli ni ku da da odu. Ko me je bi la neo p hod na ku ća.

Ar tem se za u sta vio kraj jed nog ša to ra, uko čio se. Sta jao je, pro vi -ri vao unu tra kroz do tra ja lu cera du, dok na po lje ni je izaš la te ta pod bu -log li ca.

– Zdra vo, Ar te me.– Zdra vo, Ka ta ri na Ser gev na.– Ne ma ti že ne, Ar te me.On joj klim nu. Hteo je da je po ma zi po ko si, da je uzme za ru ku.

Da joj ka že neš to po put znam, znam. Sve u stva ri znam, Ka ta ri na Ser ge -jev na. Ili vi to mo žda go vo ri te se bi?

– Idi, Ar te me. Idi. Ne stoj tu. Po đi ta mo, po pij ča jić.– Raz u mem.

21M E T R O 2 0 3 5

Sta nič na sa la bi la je ogra đe na s obe stra ne po kret nim ste pe ni ca ma– sa mi su ih za tvo ri li iz nu tra da ne bi s po vr ši ne do la zio otrov ni va -zduh... Pa i zbog sva ka kvih po se ti la ca. S jed ne stra ne, gde je no vi iz laz,sve je her me tič ki za tvo re no. S dru ge, gde je sta ri, osta vi li su pro laz za po -di za nje plat for me u grad.

Kod sle pog zi da su ku hi nja i klub. Špo re ti za ku va nje, do ma ći ce uke ce lja ma ku va ju ru čak de ci i mu že vi ma; te če vo da kroz ce vi fil te ra pouglo vi ma, žu bo ri, pre li va se u ci ster ne, go to vo pro vid na; sva ki čas čaj nikza piš ti; sa sme ne na far mi do ju rio je no sač po sku va no, bri še ru ke o pan -ta lo ne, tra ži me đu ku va ri ca ma svo ju že nu da je štip ne za po za di nu, dajoj po ka že lju bav, i u isto vre me sma že ka kav ko mad po lu pri pre mlje nehra ne.

I ta nji ri i čaj ni ci i po su đe i sto li ce i sto lo vi ni su bi li lič ni, već za jed -nič ki, ali svi lju di su pa žlji vo ru ko va li nji ma i tru di li se da ih ne oš te te.

Sve osim hra ne do ne li su od o zgo: u me tr ou ne mo žeš niš ta va lja noda na pra viš. Do bro je što su mr tvi, dok su pla ni ra li le po da ži ve, sva ka -kva do bra na ba vi li za za li hu – si ja li ce, di zel-ge ne ra to re, ži ce, oruž je, mu -ni ci ju, po su đe, na meš taj, hr pu sa ši ve ne ode će. Sad mo že mo da iz no sa monji ho vo, kao od sta ri je bra će i se sta ra. Za du ži pe riod će bi ti do volj no.U či ta vom me tr ou je naj vi še pe de set hi lja da lju di. A u Mo skvi je ne kadži ve lo pet na est mi li o na. Iz gle da kao da sva ko ima po tri sta ro đa ka. Ti hopra ve gu žvu, pru ža ju svo ju po lov nu ode ću ćut ke: uzmi mo je, nu de,uzmi, uzmi, go to vo su no ve, ja sam iz njih već iz ra stao.

Pr vo pro ve riš nji ho ve stva ri do zi me trom – da ne kuc ka pre vi še? –on da se za hva liš i mo žeš da ih ko ri stiš.

Ar tem se do vu kao do re da za čaj, stao je po sled nji.– Ar te me, pa ku da ćeš, kao da ni si naš! Još tu u re du da sto jiš! Se -

di, na prav di bo ga... Da na li jem dok je to plo?Hra nu je spre ma la Daš ka Bun da, že na ko ja već be še u pe de se tim

go di na ma, ali ko ja uopšte ni je raz miš lja la o nji ma. Ona je doš la u Mo -skvu iz ne ke ru pe is pod Ja ro sla vlja tri da na pre ne go što je sve od le te lou va zduh. Da ku pi bun du. Ku pi la ju je i otad je vi še ni je ski da la ni da -nju, ni no ću, ni ka da je od la zi la u to a let. Ar tem joj se ni kad ni je pod sme -vao: šta ka da bi i nje mu ostao ta kav ko mad nje go vog pret hod nog ži vo -ta? Ko ma dić ma ja, fran cu skog sla do le da, sen ke to po la ili ma mi nogosme ha?

– Da, hva la, te ta Da šo.– Šta ti me ni „tet ka”! – re če pre kor no i ko ket no. – I ka ko je ta mo

go re? Ka kvo nam je vre me?


– Ki ši ca.– Ne će valj da to opet da nas po to pi? Ču li ti to, Aj gulj? Ka žu, ki ša!– Alah nas ka žnja va. Za sve gre he. Po gle daj, da ti ne za go ri svi nje -

ti na?– A ti od mah s tvo jim Ala hom! Od mah je Alah! A i stvar no će za -

go re ti... Ka ko je tvoj Meh met, jel’ se vra tio s Han ze ? – Ne ma ga već tre ći dan! Tre ći!– Ne moj da se to li ko se ki raš...– Evo, ku nem ti se iz du bi ne du še, Da šo, on je ta mo na šao ne ku!

Ne ku va šu! Greh na du šu...– Va šu-na šu... Šta ti kao ona... Svi smo mi ov de, Aj gu ljuš ka... Svi

smo isti.– Na šao ta mo ne ku kur vu, Ala ha ti...– A da si mu ti i sa ma češ će da va la... Ta, muš kar ci su ti kao ma čo -

ri... Gu ra ju se dok ne na đu...– Ma šta vi lu pe ta te?! On je oti šao zbog po sla, zbog tr go vi ne! – po -

če da ga bra ni mla dić, go to vo deč je vi si ne i sko ro deč jeg li ca, sa mo is pi -jen; zbog ne če ga ni je us peo da iz ra ste ka ko tre ba.

– Do bro, do bro. Ti, Ko lja, ne pri kri vaj svo je kom pa njo ne! A ti, Ar -te me, ne slu šaj nas že ne. Evo ti na. Du ni, vru će je.

– Hva la.Pri šao je čo vek, iša ran sta rim ble dim ožilj ci ma i sa svim će lav, ali

pri tom ni je iz gle dao svi re po zbog ču pa vih obr va i uvi je nog go vo ra.– Po zdra vljam sve pri sut ne, sva kom će mo po je di nač no da ti. A ko

je ov de za čaj? On da sam po sle te be, Ko ljunj. Je ste li već ču li za Han zu?– A šta je Han za?– Za tvo re na je gra ni ca. Ka ko re če je dan kla sik, cr ve no sve tlo se pa -

li, stop – da lje ne pro la zi. Pe to ro na ših ta mo ču či.– Aj de de, Aj gulj ka. Pro me šaj ta mo svo je pe čur ki ce.– A moj je ta mo! A ja šta ću! Ala hu... Ka ko za tvo ri li? A, Ksan tine?– Za tvo ri li i kraj pri če. Nas se to ne tiče. Na re đe nje je na re đe nje.– Opet, gle, vo de rat! Bi će da opet ra tu ju s Cr ve nom li ni jom, a? Ma

kad bi svi oni ta mo po cr ka li vi še!– A ko zna, a, Ksan tine? Kod ko ga da idem? Meh met moj...– To je pre ven ti ve ra di. Ja baš idem otud. Za tr go vi nu ima ne ki ka -

ran tin. Otvo ri će usko ro. Do bar dan.– O, ’bar da aan, čo ve e e če ee. Kod nas u go ste? Ko ji si i oda kle?– Sa Se va sto polj ske idem. Jel’ mo gu da sed nem ov de?

23M E T R O 2 0 3 5

Ar tem je pre stao da udi še vre lu pa ru, odvo jio se od be le is kr za nekri gle sa zlat nom ivi com. Sta rac se do ko be ljao ova mo, tra žio ga je i sa -da ga je kri šom, kra jič kom oka od me ra vao. Do bro. Pa ne će valj da da be -ži od nje ga.

– A ka ko si se ti do vu kao do nas, či ča? Ako su sve za tvo ri li? – Ar -tem iza zva, na pr vi po gled, lu ka vog sta r ca.

– Po sled nji sam se pro vu kao – ovaj ni je trep tao, ni je vr dao. – Od -mah za mnom su i za tvo ri li.

– Mi mo že mo još sto go di na bez te Han ze! A šta će oni bez na šegča ja, bez na ših pe čur ki ca, čik nekа pro ba ju, se ro nje! Mi će mo se ne ka kosna ći uz bož ju po moć!

– Otvo ri će! A ako ne otvo re? A moj Meh met!– A ti, Aj gulj ka, idi do Su ho ja. On će tvog Meh me ti ća za čas pro -

na ći. Ne će ga osta vi ti. Jel’ mo že ča jić? Da li ste već pro ba li naš?– Ne ću od bi ti – do sto jan stve no klim nu bra dom sa mo zva ni Ho mer.Se deo je na spram Ar te ma, sr ču ći sok od uku va nih lo kal nih pe ču ra -

ka, ko ji su po no sno, ali bez ika kvog osno va, na zva li ča jem – sav pra vi čajje, na rav no, bio po pi jen već pre de set go di na – i če kao. I Ar tem je če kao.

– Ko pa zi na špo ret?Ar te mu je si nu lo: Anja je doš la. Usta la je okre nu ta le đi ma, ne pri -

me ću ju ći ga.– Je si li vred na da nas, Anjut? – Bun da ju je od mah uvu kla u raz go -

vor, bri šu ći ru ke o oli nja le kr zne ne dže po ve. – Pe čur ki ce?– Pe čur ki ce – re če ova s le đa, sa mo da se ne okre ne; da kle, sve je

pri me ti la.– Kr sta, pret po sta vljam, a? U sa gnu tom po lo ža ju?– Od va lju ju me, te ta Daš.– Pe čur ke ni su svi nje! – ne go du ju ći šmrk nu i re če ko so o ka zde pa s-

ta Aj gulj. – Sa gla se tu. Ma ma lo se ti u gov ni ma pro še taj!– Sa ma se pro še taj! Sva ko se bi bi ra po sao ko ji mu le ži – rav nim to -

nom od go vo ri Anja.Rav nim to nom, ali Ar tem je znao – baš kad go vo ri ta kvim smi re -

nim gla som, on da mo že da uda ri. Ma uopšte sve mo že, na u če na je. S ta -kvim ocem.

– De voj ke, bez sva đe – za žu bo ri iša ra ni Kon stan tin. – Po treb ne sunam sve pro fe si je, ka ko re če kla sik. Bez pe ču ra ka, či me bi smo hra ni lipra sad?

Šam pi njo ni su ra sli u za ba če nom se ver nom tu ne lu, jed nom od dva,ko ji su ra ni je vo di li do sta ni ce Bo ta nič ki vrt. Tri sta me ta ra plan ta ža


pe ču ra ka, a iza njih far ma svi nja. Svi nje su gur nu li da lje, da bi bio ma -nji smrad. Kao da tri sta me ta ra mo že da po mog ne. Spas je bio u ne čemdru gom – funk ci o nal no sti ljud skih ču la.

No vo pri doš li bi ose ća li uža san smrad svi nja dan-dva. Za tim bi sena vi kli. Anja se ni je od mah na vi kla. Lo kal ci odav no ni su niš ta ose ća li.Ni su ni ima li sa či me da upo re de. A Ar tem je imao.

– Baš je do bro, kad ti le že pe čur ke – raz go vet no re če, gle da ju ći i ni -ša ne ći u Anjin po ti ljak. – S pe čur ka ma je lak še ne go s lju di ma.

– A ne kao ne ki lju di ko ji se od no se s ta kvim pre zre njem pre ma pe -čur ka ma – re če ona. – Ima lju di ko je ne mo žeš da raz li ku ješ od pe ču ra -ka. Čak su i bo le sti za jed nič ke – Anja se na po kon okre te pre ma nje mu.– Eto kod me ne da nas, na pri mer. Kod po lo vi ne pe ču ra ka – ne ka tru lež.Tru lež se po ja vi la, raz u meš? Oda kle se to stvo ri lo?

– Ka ko tru lež? – uz ne mi ri la se Aj gulj. – Još nam je sa mo fa li la tru -lež, Ala hu, spa si!

– Čaj, mo že, ko je za? – uš la je Bun da.– Ceo san duk tru le ži sam na bra la – re če Anja pra vo Ar te mu u oči.

– A, eto, pre su bi le nor mal ne pe čur ke. Zdra ve.– To je stvar no ka ta stro fa! – od mah nu Ar tem. – Tru le pe čur ke.– A š’a ćem’ on da da je de mo? – ra zum no pri me ti Bun da.– Pa, na rav no, zar je to ne sre ća? – ti ho i če lič no mu od go vo ri Anja.

– A kad ve li kog ju na ka i spa si te lja či ta vog me tr oa ni ko vi še ne uzi ma zaozbilj no – e to je ne sre ća!

– Aj mo mi, Aj gulj ka, da ma lo udah ne mo – Bun da po di že na cr ta nuobr vu. – Ov de je neš to baš vru će.

– Eh, hm... – Ho mer usta de za osta li ma.– Ne – za u sta vi ga Ar tem. – Evo. Hteo si da ču ješ pri ču o ju na ku?

O Ar te mu, ko ji je spa sao či tav me tro? Evo, slu šaj. Sa slu šaj isti nu. Mi slišda je lju di ma sta lo do to ga?

– Za to što se lju di ba ve svo jim po slom. Pra vim po slom. Ra dom.Tre ba svo je na hra ni ti. De cu od ga ji ti. A ka da se ne ko tu oko lo ma je i nemo že se bi da na đe ni ka kav po sao i iz miš lja sva ka kve glu po sti – on da je -ste, to je ne sre ća – Anja za u ze po zu i osu po nje mu palj bu u na le ti ma:krat ka, du ga, krat ka.

– Ne, ne sre ća je ka da čo vek ne će da ži vi kao čo vek, ne go kao pra -se i pe čur ka – od go vo ri Ar tem. – Ka da ima sa mo jed nu bri gu...

– Ne sre ća je ka da pe čur ka od lu či da je ona čo vek – re če Anja, vi šene kri ju ći mr žnju. – A isti nu mu ni ko ne go vo ri, da se ne bi uz ne mi rio.

25M E T R O 2 0 3 5

– Jel’ to stvar no na pe čur ka ma tru lež? – upi ta, već sa svim ot ka če -na Daš ka Bun da.

– Stvar no.– Pih, bra te, užas.– Alah nas ka žnja va! – gro mo gla sno re če Aj gulj iz da lji ne. – Za gre -

he! Za to što je de mo svi nje ti nu, za to!– Sa mo ti idi... Idi... Pe čur ke zo vu... – Ar tem gur nu uko če nu Anju.

– Kaš lju, ki ja ju. Ma ma, gde si ti, go vo re.– Ti si bes ko ri sna mr ci na.– Idi.– I od pe čur ke bih ima la vi še ko ri sti.– Idi! Haj de, idi!– Ti idi. Sam idi. Haj de, bri ši le po go re. Na ceo grad le po po sta vi

svo ju an te nu. Ode ri gr lo svo jim pri di ka ma. Ta mo ne ma ni kog, shva tašli? Ni kog. Svi su umr li. Ra dio-ama ter. Mu do nja.

– A ti ćeš po sle sa ma...– Ne ma ni ka kvog „po sle”, Ar te me. Ne ma.Oči su joj bi le su ve. Otac ju je na u čio ka ko da ne za pla če. A ima la

je oca. Svog, ro đe nog.Okre nu la se i otiš la.Ar tem je ostao nad šo ljom ot ku va nih pe ču ra ka: be lom, sa zlat nim

obo dom. Ho mer je se deo do nje ga, opre zno, ću te ći. Lju di su po če li da sevra ća ju u ku hi nju. Pri ča li su o to me da je pe čur ke po bi la ne ka kva be latru lež, uz di sa li su, sa mo da ne bu de po no vo rat, ogo va ra li ko se i s kim’va tao na far mi svi nja. Po red je, ci če ći, od ska ku ta lo ma lo pra se, za njimble da, tu ber ku lo zna de voj či ca; nju je za o biš la mač ka po dig nu tog re pa,pro tr lja la se o Ar te mo vo ko le no, po gle da la mu u usta. Vi še ni je bi lo pa -re, čaj se pre vu kao tan kom pe nom. I u Ar te mu je sve za pe ni lo. Ba cio ješo lju, po gle dao na pred. Ta mo je sta jao onaj sta rac.

– Eto ta kva je pri ča, de da.– Ja... Ja... Iz vi ni te.– Uza lud si do la zio, a? Po tom ci se ne će ob ra do va ti ovo me. Ko ih

bu de imao.– Ni je uza lud.Ar tem zaš kr gu ta zu bi ma: upo ran ne ki star čić.Odvo ji svo ju zad nji cu sa klu pe, od vu če se van iz ku hi nje: do ru čak

je za vr šen, sad tre ba iz vr ši ti svo je rad ne oba ve ze. Ho mer ga je pra tio.


– A o če mu, iz vi ni te... Vi to... O če mu je ova de voj ka go vo ri la? An -te na... Ra dio-ama ter... Ni je mo ja, na rav no, stvar, ali... Vi ide te go re napo vr ši nu, jel’? Slu ša te ra dio?

– Idem go re i slu šam.– Na da te se da će te pro na ći dru ge pre ži ve le?– Na dam se da ću pro na ći dru ge pre ži ve le.– I ima li uspe ha?U nje go vom gla su Ar tem ni je čuo ni ka kav pod smeh. Pro sto se čo -

vek in te re so vao, kao da je Ar tem ra dio neš to sa svim obič no. Re ci mo,kao da je na Han zu vozio dimnje nu šun ku.

– Ni naj ma nje.Ho mer klim nu, na mrš ti se. Hte de neš to da ka že, ali se pre do mi sli.

Da sa o se ća? Da li će po ku ša ti da ga ura zu mi? Da li se pra vi da je za in -te re so van? Ar te ma ni je bi lo bri ga.

Sti gli su do obo ra sa bi ci kli ma.Ar tem ni je vo leo pe čur ke zbog to ga što ih je Anja vo le la; pra si će –

zbog smra da, ko ji je sa mo on ose ćao ov de. I na go dio se: oslo bo di li su gaulo ge ju na ka. Ali na VDNH ni su hra ni li pa ra zi te. Ako si de žu rao u tu -ne lu na stra ži, on da od ra di još i na sta ni ci. I Ar tem je iza brao bi ci kle.

Bi lo ih je če tr na est – po re đa ni, vo la ni ma okre nu ti ka zi du, na zi dupla ka ti. Na jed nom pla ka tu Kremlj i re ka Mo skva, na dru gom ne ka iz -ble de la le po ti ca u ro ze ku pa ćem, na tre ćem so li te ri Nju jor ka, na če tvr -tom ma na stir pre kri ven sne gom i pra vo slav ni pra zni ci na ka len da ru.Oda be ri pre ma ras po lo že nju i vr ti pe da le. Bi ci kli sto je na no sa či ma, ka -i še vi idu od toč ko va do di na mo-ma ši ne. Na sva kom je na pra vlje na ma -la sve tilj ka ka ko bi sla bo sve tle la na tvoj da naš nji oda bra ni san sa pla -ka ta. Osta la stru ja ide u aku mu la to re da na pa ja sta ni cu.

Bi ci kli su sta ja li u za ba če nom ju žnom tu ne lu, ta mo ni su puš ta li ne -po zna te oso be, poš to je obje kat od stra te škog zna ča ja. Sta rac ov de iz gle -da još ni je za vi rio.

– Sa mnom je – ni je ja sno zaš to je Ar tem mah nuo stra ža ru, pa suHo me ra pu sti li da pro đe.

Ar tem je za ja hao rđa vi ram, uhva tio se za gu me ne ruč ke. Pred njimje za sjao Ber lin, ko ji su is pro si li od han ze at skih pro da va ca knji ga: Bran -den burš ka ka pi ja, TV to ranj i cr na skulp tu ra že ne sa ru ka ma po dig nu -tim u vi si ni gla ve. Ta je ka pi ja, shva ti Ar tem, ve o ma li či la na ulaz u VDNH,a ber lin ski te le vi zij ski to ranj, ia ko je imao po sre di ni neš to na lik ku gli,li čio je na Ostan ki no. I ova sta tua že ne, ko ja vi če ili za tva ra uši... Kao dani je ni ku da ni išao.

27M E T R O 2 0 3 5

– Ho ćeš da se pro vo zaš, de da? – okre te se Ar tem ka Ho me ru. – Do -bro je za sr ce. Du že ćeš po tra ja ti. Ov de.

Ali sta rac ni je od go va rao, sta kla stim po gle dom je pra tio ka ko sevr te spuš te ni toč ko vi, po ku ša va ju ći da udah ne va zduh. Li ce mu se is kri -vi lo kao kod pa ra li ti ča ra: po lo vi na se sme ši, a po lo vi na je umrt vlje na.

– Da li ti je do bro, de di ce? – upi ta Ar tem.– Da. Se tio sam se ne če ga. Ne ko ga – Ho mer za šiš ta, pro či sti gr lo,

is pra vi se.– A.Sva ko ima ko ga da se se ti. Tri sta sen ki po čo ve ku. Sa mo če ka ju

da po mi sliš na njih. Raz vu ku svo je zam ke, po sta ve gaj ta ne i če ka ju. Ne -ko ga bi cikl bez toč ko va pod se ti na to ka ko je učio de cu da vo ze po dvo -riš tu, ne ko me čaj nik za piš ti isto kao kod ro di te lja u ku hi nji, ka da im jevi ken dom do la zio na ru čak i dru že nje. Za trep ćeš i u taj čas iz me đu sa dai sa da, od jed nom oči vi de ju če i vi de nji ho va li ca. S go di na ma, či nje ni caje, sve lo ši je vi de. I to je nor mal no.

– Gde si čuo za me ne?– Sla va – na sme ši se Ho mer. – Svi zna ju za te be.Ar tem se is kri vi.– Sla va – is plju nu on tu reč ponovo.– Pa vi ste spa s li me tro. Lju de. Da ni ste te stvo ro ve ta da ra ke ta ma...

Ako će mo iskre no, ja ne raz u mem. Zaš to ne će te da pri ča te o to me?Is pred su bi li: TV to ranj, ka pi ja VDNH, cr na že na po dig nu tih ru -

ku. Tre ba lo je da pre đe na dru gi bi cikl, ali svi su bi li za u ze ti, i Ar te mu jedo pao baš ovaj. Ar tem hte de da vr ti pe da le u su prot nom sme ru, una trag,da lje od tor nja, ali ta ko se stru ja ni je pra vi la.

– Od Mli na ra sam čuo za vas.– Šta?– Mli nar. Po zna je te ga? Ko man dir Or de na. Vi si gur no zna te za Or -

den? Spar tan ci... I sa mi ste mu, ko li ko raz u mem, pri pa da li... ra ni je?– Mli nar vas je po slao me ni?– Ne. Mli nar mi je sa mo is pri čao. Da ste im vi to re kli. Za cr ne. Da

ste proš li kroz či tav me tro... I ja sam on da... Po čeo da ko pam. Što sammo gao. Ali sve jed no je tu bi lo mno go ne ja sno ća. Shva tio sam da bez vasne mo gu sve da raz ja snim i od lu čih...

– Da li je re kao još neš to?– A? Ko?– Jel’ Mli nar još neš to re kao o me ni?– Je ste.


Ar tem pre sta de da vr ti pe da le. Za mah nu no gom pre ko ra ma, sko -či na pod. Pre kr sti ru ke na gru di.

– Pa?– Da... Da ste se ože ni li. Da ži vi te nor ma lan ljud ski ži vot.– Ta ko je re kao?– Ta ko je re kao.– Nor ma lan ljud ski ži vot – Ar tem se osmeh nu.– Ako ni sam neš to po br kao.– A ni je pre ci zi rao da sam se ože nio nje go vom ćer kom?Ho mer od mah nu gla vom.– To je sve?Sta rac žvak nu. Uz dah nu. Pri zna de.– Re kao je da ste du šev no po re me će ni.– Da, na rav no. Je sam.– Pa sa mo pre no sim, šta sam čuo...– Niš ta vi še?– Či ni mi se...– Da na pri mer ho će da me ubi je? Zbog ćer ke... Ili...– Ne, niš ta ta kvo!– Ili da me če ka na zad... U stro ju?– Ne se ćam se...Po ću tao je, sva rio sve to. Se tio se da je Ho mer još tu, da ga pro u -

ča va.– Du šev no po re me ćen! – Ar tem se za ki ko ta na to.– Ja ne mi slim ta ko – upo zo rio ga je Ho mer. – Ma šta ko go vo rio,

ja sam sa vr še no ube đen da...– Oda kle vi to zna te? Ti?– Sa mo za to što vi na sta vlja te da tra ži te pre ži ve le? Sa mo za to što se

vi ne pre da je te – tre ba da vas sma tram lu dim? Slu šaj te – sta rac je ozbilj -nog iz ra za li ca gle dao Ar te ma. – Vi se be ubi ja te zbog lju di i ja, ča sna reč,ne raz u mem, zaš to se ta ko od no se pre ma va ma.

– Idem sva ki bož ji dan.– Go re?– Sva kog da na – po kret nim ste pe ni ca ma na po vr ši nu. Za tim do tog

so li te ra. Pe ši ce – stepenicama na krov. S ran cem.Kom ši je bi ci kli sti po če še da pri sluš ku ju, us po ri še svo ju vo žnju.– I da! Ni jed nom još ni sam čuo da su od go vo ri li! I šta! Šta to do -

ka zu je?! – Ar tem vi še ni je do vi ki vao Ho me ru, već svim tim je be nim bi -ci kli sti ma, ko ji su hi ta li ka zi du, ka ze mlji. – To niš ta ne do ka zu je!

29M E T R O 2 0 3 5

Ka ko ne ose ća te to?! Mo ra bi ti još lju di! Mo ra bi ti još gra do va! Ne mo -že mo mi bi ti je di ni u ovoj ru pi, u ovoj pe ći ni!

– Ma daj vi še, Ar te me! Do sa dan si – ni je iz dr žao mo mak du gog no -sa i sit nih oči ju. – Sve su bom bar do va li Ame ri! Ne ma ni če ga! Šta se lo -žiš? Oni nas, mi njih i tač ka!

– A šta ako i ni smo je di ni? – kao da je sa mog se be upi tao Ho mer.– Ako vam ka žem, da...

– Pen tra se go re, kao na po sao! Zra či i dru ge i se be! Po kret ni leš!– mo mak ni je mo gao da pre sta ne. – Još će sve nas ov de po tro va ti?!

– Ako vam ka žem da ima... Pre ži ve lih? Ako ka žem da je bi lo sig -na la iz dru gih gra do va? I da su ih pre sre ta li?

– Po no vi.– Bi li su sig na li iz dru gih gra do va – od luč no re če Ho mer. – Hva ta -

li su ih. Raz go va ra li su.– La žeš.– Po zna jem čo ve ka, ko ji je ostva rio ko mu ni ka ci ju ra di om...– La žeš.– A ako sa da sto ji pred va ma? Šta on da ka že te? – Ho mer na mig nu

Ar te mu. – A?– Da si pro lu pao, de da. Ili da bez oč no la žeš. Jel’ la žeš? La žeš li?!


Dmitrij GluhovskiMETRO 2035

Prevela s ruskogAna Milićević

Za iz da vačaDijana De re ta

LekturaAleksandra Šašović

KorekturaDijana Stojanović

Likovno-gra fička opre maMarina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-078-7

Tiraž2000 primeraka

Be o grad 2016.

Iz da vač / Štam pa / Pla sman

DE RE TA doo

Vla di mi ra Ro lo vića 94a, 11030 Be o gradtel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078

w w w . d e r e t a . r s

Knjižara DE RE TAKnez Mi ha i lo va 46, tel.: 011/ 30-33-503, 26-27-934

821.161.1-31

ГЛУХОВСКИЙ, Дмитрий, 1979–Metro 2035 / Dmitrij Gluhovski ; prevela s ruskog Ana Milićević. –1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta). – 412 str.; 24 cm. – (Biblioteka Trend)

Prevod dela: Метро 2035 / Дмирий Глуховский. – Tiraž 2.000.

ISBN 978-86-6457-078-7

COBISS.SR-ID 224973324

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

Documents

· Gledali su Artema, a kako i ne bi, na licima im se videlo da su kroz ko zna šta prošli. – I navalio da ide, pa to ti je. Zašto ide? – A-ha