BibliotekaSA M O U SAV R AVA N J E

Urednik Borislav Panti

Naslov originalaRichard Koch

The 80/20 Principle

Copyright 2007 by Richard Koch. This edition of WORK first published by Nicholas Brealey Publishing, London 2007. This Translation is published by

arrangement with Nicholas Brealey Publishing.Copyright 2011 za srpsko izdanje arobna knjiga

ISBN 978-86-7702-157-3

arobna knjigaBeograd 2011.

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnoavati, pretampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja izdavaa.Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

Riard Koh

PRINCIP 80/20Tajna kako postii vie sa manje

PrevelaZvezdana elmi

Paretov zakon [Princip 80/20] veoma dugo je trao na ekonomskoj sceni kao usamljena gromada u nekom predelu: empirijski zakon kojeg niko ne moe da objasni.

Dozef tajndl

Bog ipak igra kockice sa vaseljenom, ali to su nametene kockice. Glavni cilj je da se otkrije po kakvom principu su nametene i kako ih moemo iskoristiti za svoje ciljeve.

Dozef Ford

Ne moemo biti sigurni do kakvih visina moe dosegnuti ljudska vrsta... Stoga bismo mogli da se zadovoljimo bezbednim i prijatnim zakljukom da je svaki period istorije sveta poveavao, i jo uvek poveava, stvarno bogatstvo, sreu, znanje, a moda i vrline ljudske rase.

Edvard Gibon

Sadraj

Predgovor drugom izdanju 9Rep 80/20 12

Prvi deo: Uvod 151. Dobro doli u princip 80/20 172. Kako razmiljati 80/20 34

Drugi deo: Organizacioni uspeh ne mora biti misterija 533. Podzemni kult 554. Zato je vaa strategija pogrena 695. Lepota je u jednostavnosti 946. Lov na prave muterije 1117. Glavnih 10 poslovnih primena principa 80/20 1248. Bitna manjina omoguie vam uspeh 135

Trei deo: Radite manje, zaraujte i uivajte vie 1439. Budite slobodni 14510. Revolucija vremena 15411. Uvek moete dobiti ono to elite 17212. Uz malu pomo prijatelja 18213. Inteligentni i lenji 19314. Pare, pare, pare 21015. Sedam navika za sreu 222

etvrti deo: Nova saznanja: Povratak principu 23716. Dve dimenzije principa 239

Beleke 255Indeks 264

Predgovor drugom izdanjuOvu knjigu sam napisao u Junoafrikoj Republici 1996, a u London

sam doao tokom takozvanog leta 1997. da je promoviem. Seam se da sam tabanao od jedne do druge radio i televizijske stanice, a obino bi se ispostavilo da je moj termin u poslednjem trenutku otkazan. Kad bih i uspeo da se probijem u etar, izgledalo je da niko nije naroito zainteresovan za otkrie malo poznatog italijanskog ekonomiste sa samog kraja devetnaestog veka. Oooo, rekla mi je jedna trenutno slavna linost za vreme emisije, pa ta ete onda ovde, ako niste sami doli na tu ideju? Voleo bih da vam sad kaem kako sam, maltene bez razmiljanja, pomenuo uticaj svetog Pavla i pisaca jevanelja na irenje ideja Isusa Nazareanina, koji bi inae ostao sasvim nepoznat. Voleo bih da vam to kaem, ali injenica je da sam bio ostao bez rei.

Vratio sam se u Kejptaun, veoma obeshrabren. A onda se desilo pravo malo udo. Britanski izdava koji je i naruio knjigu, ovek dobro poznat po tome to u svemu vidi mranu stranu, poslao mi je faksom (seate li se faksova?) poruku da se, uprkos fijasku sa promocijama, knjiga prodaje veoma dobro. Zapravo, prodato je preko 700.000 primeraka u itavom svetu, a prevedena je na 24 jezika.

Vie od sto godina otkako je Vilfredo Pareto primetio neravnomeran odnos izmeu ulaza i izlaza, i deceniju poto je moja knjiga iznova protumaila Paretov princip, mislim da najzad moemo rei kako je princip izdrao probu vremena. Stizali su odgovori italaca i prikazivaa u ogromnom broju i bili su uglavnom pozitivni. Mnogi ljudi irom sveta, moda i stotine hiljada njih, utvrdili su da im je ovaj princip od koristi, na poslu i u karijeri, pa i u ivotu kao celini.

Princip 80/20 nudi dve gotovo suprotne koristi. Sa jedne strane, to je statistiko zapaanje, dokazani sistem vrst, kvantitativan, pouzdan, jak. To odgovara onima koji ele da dobiju vie od ivota, da se izdvoje iz mase, da poveaju profit ili umanje napor ili trokove u postizanju cilja, da

drastino poveaju efikasnost, definisanu kao izlaz podeljen ulazom. Ako uspemo da uoimo one retke sluajeve u kojima su rezultati u odnosu na uloeni trud mnogo vei nego to je uobiajeno, moemo postati mnogo efikasniji u onome to elimo da postignemo. Princip nam omoguava da poboljamo svoja postignua, izbegavajui tiraniju premaranja.

S druge strane, princip ima i potpuno drugaiji vid mek, mistian, pomalo jeziv, skoro aroban po tome to isti odnos brojeva nie svuda, i to ne u vezi sa efikasnou nego sa svime to ini na ivot vrednim ivljenja. Oseanje da smo povezani meusobno i sa vaseljenom ovim tajanstvenim zakonom, koji moemo da upotrebimo i koji moe da nam promeni ivot, stvara u nama oseanje uenja i strahopotovanja.

Sad kad pogledam unazad, mislim da je moja knjiga drugaija po tome to iri oblast delovanja ovog principa. I ranije je bio poznat u poslovnom svetu kao nain podizanja efikasnosti. Koliko ja znam, niko pre mene nije ga primenio na poboljanje kvaliteta i dubine naeg ivota u celini. Tek sada, u retrospektivi, potpuno sam shvatio dvostruku prirodu principa, neobinu ali savrenu napetost izmeu njegove dve strane: vrste efikasnosti i prijatnog poboljanja ivota. Kao to iznosim u novom poglavlju ove knjige, ta napetost prestavlja jin i jang principa, dijalektiku, u kojoj su efikasnost i poboljanje ivota suprotnosti koje se dopunjuju. Efikasnost otvara prostor za poboljanje ivota, a poboljanje ivota zahteva da razjasnimo sebi koje stvari su nam stvarno vane u radu, odnosima i svim drugim aktivnostima kojima se bavimo u ivotu.

Naravno, nisu svi prihvatili moje tumaenje Paretovog principa. Iznenadilo me je to koliko je moja knjiga postala kontroverzna. Imala je odlune pobornike, kao i masu tihih ljudi koji su mi pisali da im je knjiga promenila i profesionalni ivot i ivot u celini, ali bilo je i mnogo onih koji nisu voleli proirivanje principa na blau stranu ivota, i koji su to govorili veoma jasno i reito! Toliko protivljenje me je iznenadilo, ali nauio sam da prihvatam i te glasove. Oni su me naveli da dublje razmiljam o ovom principu, a nadam se da sam u poslednjem poglavlju i pokazao da sam dostigao bolje razumevanje njegove dvostruke prirode.

ta je novo u ovom izdanju?

Za poetak, manje jeste vie. Izbacio sam prvobitno zavrno poglavlje Ponovo osvojen napredak. To je bio, iskreno reeno, prilino neuspean pokuaj da se princip 80/20 primeni na drutvo i politiku.1 Svi ostali delovi knjige izazvali su i pozitivne i negativne komentare, a ovo poglavlje je izgleda doekano iskljuivo na no. Jedini njegov deo koji sam zadrao jeste sam zakljuak, koji je zapravo poziv pojedincima da preduzmu neto.

Umesto njega tu je sada potpuno novo poglavlje, Jin i jang Principa. Ono pokriva najznaajnije elemente nastale tokom deset godina prikaza, razgovora, pisama i imejlova, pa navodi i razvrstava najbolje kritike principa pre nego to stigne do mog odgovora. Verujem da nas ovo uznosi na potpuno nov nivo svesti i razumevanja moi ovog principa.

Ostaje mi jo da se zahvalim svima koji su doprineli velikoj debati o 80/20. Neka se jo dugo nastavi, i hvala vam svima, veoma. Moda sam uticao na vae ivote, a vi ste svakako uticali na moj, i veoma sam vam zahvalan na tome.

Riard Kohrichardkoch@btinternet.com

Estepona, panija, februar 2007.

Rep 80/20Da li ste znali da postoji odlina rep pesma o 80/20, zahvaljujui

neuporedivom Vajatu Mou Di Deksonu? Moete je odsluati preko interneta ako elite, na www.the8020principle.com traje tri minuta, kao to i treba da traje pop-pesma. Evo stihova, isprekidanih mojim prepriavanjem poruke ove knjige (to je dato kurzivom):

Riard Koh je biznismen,otkrio je istinu, to je njegov plen.Napisao knjigu, postala je hit,i stvarno je mudra, nije samo mit.

Princip 80/20, ime joj je to,sve je to u njoj pie istinito.Sedite i sluajte ta vam pesma kaeValjda vie znate da muzika ne lae.

Princip 80/20 da uspehe niePrincip 80/20 postigni manje il viePrincip 80/20 da uspehe nie,Princip 80/20 da postigne vie.

Pa, ta je to princip 80/20? Princip 80/20 kae da samo manji deo, vrlo mali broj uzroka, ulaza ili napora obino dovodi do veeg dela rezultata, izlaza ili nagrada, tako da vei deo izlaza potie od vrlo malog broja ulaza.

Princip 80/20 da uspehe niePrincip 80/20 postigni manje il viePrincip 80/20 da uspehe nie,Princip 80/20 da postigne vie.

Ako se uzme bukvalno, to znai da, na primer, 80 posto svega to ostvarimo na poslu potie od 20 posto vremena koje tamo provodimo. Dakle, u svakom praktinom smislu, etiri petine naeg truda, zapravo maltene sav, uglavnom biva nebitan, a to je, naravno, suprotno od onoga to bismo normalno oekivali.

Princip 80/20 da uspehe niePrincip 80/20 postigni manje il viePrincip 80/20 da uspehe nie,Princip 80/20 da postigne vie.

Dakle, princip 80/20 kae da postoji ugraena neravnotea izmeu uzroka i posledica, ulaza i izlaza, napora i nagrade. Dobro merilo ove neravnotee prua upravo odnos 80/20. Tipian primer e pokazati da 80 posto rezultata biva postignuto sa 20 posto truda, 80 posto posledica potie od 20 posto uzroka ili 80 posto izlaza potie od 20 posto ulaza. U poslovnom smislu, potvreni su mnogi primeri principa 80/20: 20 posto proizvoda obino donosi 80 posto prihoda; takoe i 20 posto muterija. A 20 posto proizvoda ili muterija obino je odgovorno i za 80 posto profita preduzea.

Princip 80/20 da uspehe niePrincip 80/20 postigni manje il viePrincip 80/20 da uspehe nie,Princip 80/20 da postigne vie.

Prvi deo

Uvod

Vaseljena je nakrivo nasaena!

ta je princip 80/20? Ovaj princip nam kae da e, u bilo kojoj grupi stanovnitva, neke stvari verovatno biti vanije od drugih. Najbolji opis ove hipoteze jeste da 80 posto svih rezultata ili izlaza potie od 20 posto uzroka, a ponekad ak i od mnogo manjeg procenta uticaja neke sile.

Dobra ilustracija jeste svakodnevni jezik. Ser Ajzak Pitman, koji je izmislio stenografiju, otkrio je da samo 700 najeih rei ini dve treine svih naih razgovora. Ako se ukljue i sloenice tih rei, Pitman je utvrdio da one ine 80 posto svakodnevnog govora. U ovom sluaju, manje od jedan posto rei (Novi oksfordski renik engleskog jezika navodi preko pola miliona rei) koristi se u 80 posto vremena. To bi se moglo nazvati principom 80/1. Prostije reeno, 99 posto govora koristi manje od 20 posto rei: to bi se moglo nazvati i principom 99/20.

Princip 80/20 dobro ilustruju i filmovi. Jedna nedavna studija utvrdila je da 1,3 posto filmova donese 80 posto zarade iz bioskopa, to nas dovodi do pravila 80/1 (vidi Princip 80/20 odvaja dobre filmove od loih, strane 17-18)

Princip 80/20 nije arobna formula. Ponekad je odnos izmeu posledica i uzroka blii odnosu 70/30 nego 80/20 ili 80/1. No, veoma retko se deava da 50 posto uzroka dovodi do 50 posto rezultata. Vaseljena je predvidivo neravnomerna. Malo stvari je zaista vano.

Zaista efikasni ljudi i organizacije pronali su najmonije sile na delu u svom svetu i zauzdali ih da ih iskoriste.

itajte dalje, pa ete otkriti kako da i vi to uinite...

1. Dobro doli u princip 80/20

Paretov zakon (princip 80/20) veoma dugo je trao na ekonomskoj sceni kao usamljena gromada u nekom predelu: empirijski zakon kojeg niko nije uspevao da objasni.

Jozef tajndl2

Princip 80/20 treba i moe da koristi svaka inteligentna osoba u svakodnevnom ivotu, svaka organizacija, svaka drutvena grupa. On pomae pojedincima i grupama da postignu mnogo vie uz mnogo manje truda. Princip 80/20 moe poveati linu efikasnost i sreu. Moe da uvea profitabilnost preduzea i efikasnost svake organizacije. Moe ak i da omogui poveanje kvaliteta i kvantiteta javnih slubi, a da istovremeno smanji njihove trokove. Ova knjiga, prva ikad objavljena o principu 80/20,3 napisana je u dubokom ubeenju, potvrenom linim i poslovnim iskustvom, da je ovaj princip jedan od najboljih naina da izaemo na kraj sa pritiscima savremenog ivota i da ih prevaziemo.

ta je to princip 80/20?

Princip 80/20 tvrdi da manji deo uzroka, ulaza ili napora obino dovodi do veeg dela posledica, izlaza ili rezultata. Ako se bukvalno shvati, to znai da, na primer, 80 posto onoga to ostvarite na poslu postiete za 20 posto vremena koje tamo provodite. Tako da, u svakom praktinom pogledu, etiri petine truda dakle, lavovski deo zapravo ispada nebitno. Ovo je suprotno od onoga to ljudi obino oekuju.

Riard Koh18

Dakle, princip 80/20 kae da postoji neravnotea izmeu uzroka i posledica, ulaza i izlaza, napora i uspeha. Dobro merilo ove ravnotee prua nam odnos 80/20: tipian primer pokazuje da je 80 posto izlaza posledica 20 posto ulaza; da 80 posto posledica potie od 20 posto uzroka; da 80 posto rezultata potie od 20 posto truda. Slika 1 prikazuje takve tipine primere.

U poslovnom svetu dokazani su mnogi primeri principa 80/20. Dvadeset posto proizvoda obino donosi oko 80 posto prihoda; isto tako i 20 posto muterija. Tih 20 posto proizvoda ili muterija obino su i uzroci 80 posto profita preduzea.

U drutvenom smislu, 20 posto kriminalaca odgovorno je za 80 posto novane vrednosti ukupnih zloina; 20 posto motociklista izaziva 80 posto nesrea; 20 posto onih koji se venaju ini 80 posto statistike o razvodima (oni koji se uporno razvode i ponovo venavaju remete statistiku i izazivaju pogrean utisak o stepenu brane vernosti); 20 posto dece ostvaruje 80 posto raspoloivih obrazovnih kvalifikacija.

U porodici, 20 posto vaih tepiha istrpee 80 posto habanja; 20 posto vae odee nosiete 80 posto vremena. Ako imate alarm, 80 posto lanih uzbuna bie izazvano sa 20 posto moguih uzroka.

Motor sa unutranjim sagorevanjem takoe je veliki dokaz principa 80/20: 80 posto energije je pri sagorevanju protraeno, a samo 20 posto pokree tokove: tih 20 posto ulaza daje svih 100 procenata izlaza!4

Paretovo otkrie: sistematski i predvidiv nedostatak ravnotee

Pojava koja lei u osnovi principa 80/20 otkrivena je 1897, pre tano 100 godina, a otkrio ju je italijanski ekonomista Vilfredo Pareto (18481923). Njegovo otkrie je otad nosilo razliite nazive, na primer Paretov princip, Paretov zakon, pravilo 80/20, princip najmanjeg napora i princip neravnotee: u ovoj knjizi nazivaemo ga princip 80/20. Tajanstvenim putevima uticaja na mnoge znaajne i uspene ljude, naroito biznismene, kompjuterske zaluenike i dobre inenjere, princip 80/20 je pomogao u uobliavanju savremenog sveta. Ipak, ostao je jedna od velikih tajni naeg vremena a ak i probrana grupa upuenih, onih koji poznaju i koriste princip 80/20, zapravo upotrebljavaju samo mali deo njegove moi.

P R I N C I P 8 0 / 2 0 19

Slika 1. Princip 80/20

Riard Koh20

Pa ta je to otkrio Vilfredo Pareto? Desilo se da je prouavao raspodelu bogatstva i prihoda u Engleskoj u devetnaestom veku. Utvrdio je da veina prihoda i bogatstva odlazi u ruke malog dela ljudi u njegovim uzorcima. Moda tu nema nieg udnog. No, takoe je otkrio i dve injenice koje su mu se uinile veoma znaajnim. Jedna je bila da postoji stalan matematiki odnos izmeu udela ljudi (izraenog kao procenat od ukupne populacije) i koliine prihoda ili bogatstva u kome ti ljudi uivaju.5 Jednostavnije reeno, ako 20 posto stanovnitva uiva u 80 posto bogatstva,6 onda moete pouzdano pretpostaviti da e njih 1 posto imati, recimo, 65 posto bogatstva, a 5 posto e imati 50 posto. Stvar nije u procentima, nego u injenici da je raspored bogatstva u populaciji predvidivo neravnomeran.

Drugi Paretov zakljuak, koji ga je zaista uzbudio, glasio je da se ovaj odnos neravnomernosti uporno ponavlja kad god se pogledaju podaci, bez obzira na koji period ili koju zemlju se odnose. Bilo da je posmatrao Englesku u ranijim vremenima, ili podatke koje je imao za druge zemlje, u svoje vreme ili ranije, video je da se isti sistem ponavlja, ponovo i ponovo, matematiki precizno.

Da li je to bila neobina sluajnost ili neto to ima veliki znaaj za ekonomiju i drutvo? Da li e moi da se primeni na skupove podataka koji se odnose na neto drugo, a ne samo na bogatstvo ili prihod? Pareto je bio sjajan inovator, jer nikada pre njega niko nije posmatrao dva povezana skupa podataka u ovom sluaju, rapored prihoda ili bogatstva u poreenju sa brojem onih koji zarauju ili sa vlasnicima nekretnina i poredio procente izmeu ta dva skupa. (Danas je ovaj metod sasvim uobiajen, a doveo je do velikih otkria u privredi i ekonomiji.)

Naalost, mada je Pareto shvatio znaaj i irok raspon svog otkria, nikako nije uspevao da ga objasni. Pribegao je nizu fascinantnih ali preopirnih sociolokih teorija, usmeren na ulogu elite, to su pred kraj njegovog ivota preuzeli i iskoristili Musolinijevi faisti. Znaaj principa 80/20 ostao je skriven tokom itave jedne generacije. Iako je nekoliko ekonomista, naroito u SAD,7 shvatalo njegov znaaj, tek posle Drugog svetskog rata su dva paralelna ali potpuno nezavisna pionira poela da skreu panju na princip 80/20.

P R I N C I P 8 0 / 2 0 21

1949: Zipfov princip najmanjeg napora

Jedan od tih pionira bio je harvardski profesor filologije Dord K. Zipf. Zipf je 1949. otkrio Princip najmanjeg napora, to je zapravo bilo ponovno otkrie i razrada Paretovog principa. Zipfov princip kae da su resursi (ljudi, roba, vreme, vetina ili bilo ta drugo to je produktivno) skloni da se raspodeljuju tako da minimizuju posao, tako da je oko 20-30 posto svakog resursa odgovorno za 70-80 procenata aktivnosti povezanih sa tim resursom.8

Profesor Zipf je koristio statistike populacije, knjige, filologiju i industrijsko ponaanje kako bi pokazao stalno ponavljanje ovog sistema neravnotee. Na primer, analizirao je sve dozvole za sklapanje braka izdate u Filadelfiji 1931. u oblasti od oko 20 blokova, pa je pokazao da je 70 posto brakova sklopljeno izmeu osoba koje su ivele na 30 posto razdaljine.

Zipf je sasvim sluajno doao i do naunog objanjenja za neuredne pisae stolove, time to je nered opravdao novim zakonom: uestalost upotrebe primie nam predmete koji se esto koriste. Inteligentne sekretarice odavno su znale da predmete koji se esto koriste ne treba odlagati u kartoteku!

1951: Juranovo pravilo bitne manjine i uspon Japana

Drugi pionir principa 80/20 bio je veliki guru kvaliteta, ameriki inenjer rumunskog porekla Dozef Mozes Juran (roen 1904), ovek od kojeg je potekla revolucija kvaliteta 19501990. On je doao do onoga to je naizmenino nazivao Paretov princip i Pravilo bitne manjine, to je bukvalno istovetno sa naporom za postizanje visokog kvaliteta proizvoda.

Juran se 1924. zaposlio u Vestern elektriku, proizvodnom pogonu telefonske kompanije Bel; poeo je kao industrijski inenjer a kasnije se istakao kao jedan od najboljih konsultanata na svetu.

Njegova velika ideja bila je da upotrebi princip 80/20, zajedno sa drugim statistikim metodama, kako bi iznaao greke u kvalitetu i

Riard Koh22

poboljao pouzdanost i vrednost industrijske i potrone robe. Juranov revolucionarni Prirunik kontrole kvaliteta prvi put je objavljen 1951, i u njemu je naveliko hvalio princip 80/20:

Ekonomista Pareto utvrdio je da je bogatstvo neravnomerno rasporeeno na isti nain [kao to je Juran primetio kad se radi o gubicima na kvalitetu]. Mogu se pronai i mnogi drugi primeri raspored zloina meu kriminalcima, raspored nesrea meu opasnim postupcima itd. Paretov princip neravnomerne distribucije moe se primeniti na raspodelu bogatstva kao i na distribuciju gubitaka na kvalitetu.9

Nijedan veliki industrijalac iz SAD nije bio zainteresovan za Jura- nove teorije. Godine 1953. pozvan je da dri predavanja u Japanu, i tamo je naiao na prijemivu publiku. Ostao je da sarauje sa nekoliko japanskih korporacija, menjajui vrednost i kvalitet njihove robe iroke potronje. Tek kada je postalo jasno da Japanci ugroavaju ameriku industriju, posle 1970, Jurana su i na Zapadu ozbiljno shvatili. Vratio se da uini za ameriku industriju ono to je ve uinio za Japance. U srcu njegove globalne revolucije kvaliteta nalazio se princip 80/20.

Od ezdesetih do devedesetih godina: napredak usled primene principa 80/20

IBM je jedna od prvih i najuspenijih korporacija koje su primetile i upotrebile princip 80/20, to nam pomae da objasnimo zato je veina specijalista za kompjuterske sisteme, koji su se kolovali ezdesetih i sedamdesetih godina, upoznata sa tom idejom.

IBM je 1963. godine otkrio da se oko 80 posto kompjuterskog vremena troi na izvravanje oko 20 posto programa. Kompanija je smesta prepravila svoj softver kako bi tih 20 posto najee korienih programa uinila to pristupanijim i lakim za korienje; to je uinilo kompjutere IBM-a efikasnijim i brim u poreenju sa konkurencijom.

Oni koji su razvili personalni kompjuter i njegove programe sledee generacije, kao to su Epl, Lotus i Majkrosoft, primenili su princip 80/20 jo paljivije, pa su njihove maine bile jeftinije i lake za upotrebu novoj

P R I N C I P 8 0 / 2 0 23

generaciji korisnika, ukljuujui i sada uvene poetnike (dummies) koji su pre toga zaobilazili kompjutere u irokom luku.

Pobednik nosi sve

Sto godina posle Pareta, implikacije principa 80/20 izbile su u prvi plan u kontroverzama oko astronomskih i sve veih prihoda nekih superzvezda i onih nekoliko ljudi u samom vrhu sve veeg broja zanimanja. Filmski reditelj Stiven Spilberg zaradio je 1994. godine 165 miliona dolara. Dozef Damil, najplaeniji krivini advokat, zaradio je 90 miliona. Obini filmski reditelji i advokati, naravno, zaraivali su samo deli tih suma.

Dvadeseto stolee je svedok masivnih napora da se ujednae prihodi, ali nejednakost, kada se ukloni iz jedne oblasti, iskrsne u drugoj. U SAD izmeu 1973. i 1995. proseni realni prihodi su porasli za 36 posto, ali odgovarajua brojka za radnike nerukovodioce opala je za 14 posto. Tokom osamdesetih godina sva poveanja odnosila su se na 20 posto onih koji najvie zarauju, a neverovatnih 64 posto ukupnog poveanja otilo je kod samo 1 posto zaposlenih! Vlasnitvo deonica u SAD takoe se koncentrisalo u malom procentu domainstava: 5 posto amerikih domainstava poseduje oko 75 posto ukupnih deonica u vlasnitvu domainstava. Slina je situacija i kad se radi o ulozi dolara: skoro 50 posto ukupne svetske trgovine iskazano je u dolarima, daleko vie od 13 posto udela SAD u ukupnom svetskom izvozu. I mada udeo dolara u svetskim deviznim rezervama iznosi 64 posto, udeo amerikog BDP u globalnom prihodu je tek neto preko 20 posto. Princip 80/20 uvek e se ponovo potvrivati, osim ako se ne uloi svestan, dosledan i ogroman napor u njegovo obuzdavanje i prevazilaenje.

Zato je princip 80/20 toliko vaan

Razlog zbog kojeg je princip 80/20 toliko vaan lei u tome to je suprotan zdravom razumu. Svi smo skloni tome da smatramo kako svi uzroci imaju otprilike isti znaaj. Da su sve muterije jednako vane. Da je svaki deo poslovanja, svaki proizvod i svaki dolar prometa isto tako dobar

Riard Koh24

kao i svaki drugi. Da su svi radnici u nekoj kategoriji otprilike jednako vredni. Da svaki dan u nekoj sedmici ili godini ima za nas jednaku vanost. Da su nam svi prijatelji jednako bitni. Da na sve upite i sve telefonske pozive treba odgovarati na isti nain. Da je svaki univerzitet jednako dobar kao i svaki drugi. Da svi problemi imaju veliki broj uzroka, tako da ne vredi izdvajati neke glavne uzroke. Da su sve mogunosti otprilike jednako vredne, tako da se prema njima treba ponaati jednako.

Skloni smo pretpostavci da je pedeset posto uzroka ili ulaza odgovorno za pedeset posto posledica ili izlaza. Postoji sasvim prirodno, skoro demokratsko oekivanje da e svi uzroci i posledice biti u principu ravnomerno rasporeeni. Naravno, ponekad i jeste tako. No, ova lana pretpostavka 50/50 jedna je od najnetanijih i najtetnijih, mada je i veoma duboko ukorenjena u naim mentalnim mapama. Princip 80/20 kae da kada se ispitaju i analiziraju dva skupa podataka u vezi sa uzrocima i posledicama, najverovatniji rezultat e biti upadljiva neravnomernost. Neravnomernost moe iznositi 65/35, 70/30, 75/25, 80/20, 95/5 ili 99,9/0,01, a mogua je i bilo koja druga vrednost izmeu toga. Ipak, ni ta dva broja ne moraju obavezno imati zbir 100 (vidi str. 36).

Princip 80/20 takoe tvrdi da emo, kada saznamo istinski odnos, najverovatnije biti veoma iznenaeni njime. Koliki god bio odnos neravnomernosti, najverovatnije e biti vei od nae poetne procene. Rukovodioci moda sumnjaju u to da su neke muterije i neki proizvodi profitabilniji nego ostali, ali kada se pokae stepen u kome to vai, najverovatnije e biti iznenaeni, a neki put ak i zapanjeni. Nastavnici moda znaju da veina disciplinskih problema i veina izostanaka potie od manjine aka, ali ako se analiziraju dnevnici, stepen utvrene neravnomernosti verovatno e biti vei nego to su oekivali. Moda oseamo da je jedan deo naeg vremena vaniji od ostalog, ali ako izmerimo ulaze i izlaze, neravnomernost e nas verovatno zapanjiti.

Zato bismo uopte marili za princip 80/20? Bili vi toga svesni ili ne, taj princip vai i za va ivot, vae drutveno okruenje i poloaj koji imate na poslu. Ako razumete princip 80/20, to vam moe pruiti ozbiljna saznanja o tome ta se zaista deava u svetu oko vas.

Ukupna poruka ove knjige jeste da se na svakodnevni ivot moe umnogome poboljati ako koristimo princip 80/20. Svaka osoba moe biti efikasnija i srenija. Svaka profitna organizacija moe postati jo profitnija.

P R I N C I P 8 0 / 2 0 25

Svaka neprofitna organizacija moe doi do mnogo korisnijih rezultata. Svaka vlast moe postii to da njeni graani imaju mnogo vie koristi od njenog postojanja. Za svaku osobu i svaku instituciju mogue je da postignu mnogo vie onoga to im je vano a da izbegnu negativne vrednosti, sa mnogo manje uloenog napora, trokova ili investicija.

U osnovi ovakvog napretka nalazi se proces preraspodele. Resurse koji imaju mali uticaj u nekoj konkretnoj primeni ne treba koristiti, ili ih treba koristiti umereno. Resurse koji imaju veliki uticaj treba koristiti to je vie mogue. Svaki resurs je idealno iskorien tamo gde ima najveu vrednost. Kad god je mogue, treba razvijati slabe resurse kako bi poeli da se ponaaju kao jai resursi.

Privreda i trite su koristili ovaj proces, uz veliku korist, ve stotinama godina. Francuski ekonomista . B. Sej skovao je re preduzetnik negde oko 1800. godine, kada je rekao da preduzetnik prebacuje ekonomske resurse iz oblasti manje produktivnosti u oblasti vee produktivnosti i dobiti. Jedna od fascinantnih posledica principa 80/20 jeste saznanje koliko su privreda i trite daleko od stvaranja optimalnih reenja. Na primer, princip 80/20 tvrdi da je 20 posto proizvoda, muterija ili zaposlenih zasluno za 80 posto profita. Ako je to tano a detaljna istraivanja obino potvruju da takvi veoma neravnomerni sistemi zaista postoje to bi znailo da je ukupno stanje veoma daleko od efikasnosti ili optimalnosti. Znai da je 80 posto proizvoda, ili muterija, ili zaposlenih, zasluno za svega 20 posto profita. Da postoji ogromno rasipanje. Da najmonije resurse preduzea zadrava i usporava veina mnogo manje efikasnih resursa. Da se profit moe mnogostruko uveati ako bi se prodalo vie tih najboljih proizvoda, unajmilo vie takvih radnika ili privuklo vie takvih muterija (ili se postojei ubedili da kupuju vie od preduzea).

U ovakvoj situaciji moglo bi se postaviti pitanje: zato bismo nastavili da proizvodimo onih 80 posto proizvoda koji donose samo 20 posto profita? Preduzea retko postavljaju takva pitanja, moda zato to bi odgovor na njih podrazumevao veoma radikalne korake: prestanak obavljanja etiri petine onoga to su dosad radili uopte nije trivijalna promena.

Ono to je . B. Sej nazvao radom preduzetnika, savremeni eko- nomisti nazivaju arbitracijom. Meunarodna finansijska trita veoma brzo ispravljaju anomalije u proceni, na primer izmeu deviznih kurseva. No, privredna preduzea i pojedinci u principu su veoma spori u takvom

Riard Koh26

preduzetnitvu ili arbitraciji, u prebacivanju resursa sa mesta gde daju slabe rezultate na mesto gde e davati velike rezultate, ili u odbacivanju resursa niske vrednosti i nabavci vrednijih resursa. Mi uglavnom nismo ni svesni stepena u kome su neki resursi, dodue samo manjina, zapravo superproduktivni ono to je Dozef Juran nazvao bitna manjina dok veina trivijalno mnotvo pokazuje malu produktivnost ili ak ima negativnu vrednost. Ako bismo shvatili razliku izmeu bitne manjine i trivijalnog mnotva u svim aspektima svog ivota, i ako bismo preduzeli neto u vezi sa tim, mogli bismo da viestruko uveamo ono to nam je zaista vano.

Princip 80/20 i teorija haosa

Teorija verovatnoe nam govori da je bukvalno nemogue da se svi sluajevi principa 80/20 pojave nasumice, kao igra sluaja. Postojanje principa moemo objasniti samo ako pretpostavimo postojanje nekog dubljeg znaenja ili uzroka koji lee iza njega.

Sam Pareto se takoe muio oko ovog problema, pokuavajui da primeni doslednu metodologiju na prouavanje drutva. Tragao je za teorijama koje prikazuju injenice iz iskustva i posmatranja, za pravilnim sistemima, drutvenim zakonima ili uniformnostima koje objanjavaju ponaanje pojedinaca i drutva.

Paretova sociologija nije uspela da nae dovoljno ubedljivo objanjenje. Umro je mnogo pre pojave teorije haosa, koja ima ozbiljne paralele sa principom 80/20 i moe pomoi u njegovom objanjavanju.

Poslednja treina dvadesetog veka bila je svedok revolucije u nainu na koji naunici razmiljaju o svemiru, potpuno preokrenuvi stavove iz prethodnih 350 godina. Prethodni stavovi su bili zasnovani na mehanici i racionalnom razmiljanju, to je samo po sebi bilo veliki napredak u odnosu na mistine i nasumine stavove koji su vladali tokom srednjeg veka. Mehanicistiki pogled na svet pretvorio je Boga iz iracionalne i nepredvidive sile u mnogo ljubaznije nastrojenog asovniara/inenjera.

Pogled na svet koji je nastao u sedamnaestom veku i preovlauje sve do danas, osim u krugovima vrhunskih naunika, veoma je utean i koristan. Sve pojave se svode na pravilne, predvidive, linearne odnose. Na

P R I N C I P 8 0 / 2 0 27

primer, a izaziva b, b izaziva c, dok a+c izazivaju d. Takav pogled na svet omoguava to da svaki pojedini deo svemira funkcionisanje ljudskog srca, na primer, ili nekog trita mogu da se analiziraju odvojeno, jer celinu ini zbir njenih delova i obrnuto.

Ipak, u dvadeset prvom veku je izgleda mnogo ispravnije ako se svet posmatra kao organizam koji evoluira, u kome je celina mnogo vie od zbira svojih delova, u kome su odnosi izmeu delova nelinearni. Uzroke je teko otkriti, postoje sloene meuzavisnosti izmeu uzroka, a uzroci i posledice su nejasni. Problem kod linearnog razmiljanja jeste taj to ovo ne uspeva ba uvek, jer predstavlja preterano pojednostavljenje stvarnosti. Ravnotea je prividna ili prolazna. Vaseljena je nakrivo nasaena.

Teorija haosa, uprkos nazivu, ne tvrdi da je sve u beznadenom i nerazumljivom neredu, ve da postoji organizovana logika u osnovi nereda, predvidiva nelinearnost ono to ekonomista Paul Krugman naziva jezivim, avetinjskim i uasno preciznim.10 Logiku je uvek tee objasniti nego primetiti, i u tome postoji izvesna slinost sa ponavljanjem teme u muzikom delu. Odreene karakteristike se ponavljaju, ali sa beskonanom i nepredvidivom promenljivou.

Teorija haosa i princip 80/20 rasvetljavaju jedno drugog

ta teorija haosa i s njom povezani nauni pojmovi mogu imati zajedniko sa principom 80/20? Izgleda da niko drugi nije uoio tu vezu, ali ja mislim da odgovor glasi: mnogo toga.

Princip neravnoteeZajednika nit izmeu teorije haosa i principa 80/20 jeste pojam

ravnotee ili, preciznije reeno, neravnotee. I teorija haosa i princip 80/20 tvrde (uz dosta empirijskih dokaza) da je vaseljena neuravnoteena. Oboje tvrde da svet nije linearan; uzroci i posledice su retko povezani na uravnoteen nain. Oboje takoe znaajno naglaavaju unutranju organizaciju: neke sile su uvek jae od drugih i pokuae da preuzmu vie nego to im pripada. Teorija haosa pomae nam da objasnimo zato i kako se ta neravnotea javlja, time to prati razvoj vie dogaaja tokom vremena.

Riard Koh28

Vaseljena nije prava linijaPrincip 80/20, kao i teorija haosa, zasniva se na pojmu nelinearnosti.

Veliki deo onoga to se deava nebitan je i moe se zanemariti. Pa ipak, uvek postoji nekoliko sila koje imaju uticaj mnogo vei nego to bi se oekivalo. Te sile valja prepoznati i pratiti. Ako su to korisne sile, treba da ih umnoavamo. Ako su nepoeljne, moramo paljivo razmisliti kako da ih neutraliemo. Princip 80/20 prua nam vrlo dobar empirijski test nelinearnosti za svaki sistem; moemo da se upitamo: da li 20 posto uzroka dovodi do 80 posto rezultata? Da li je 80 posto bilo koje pojave povezano sa samo 20 posto neke druge pojave? Ovo je koristan metod za izdvajanje nelinearnosti, ali jo je korisniji po tome to nas upuuje na to kako da prepoznamo neobino mone sile na delu.

Petlja povratne sprege izobliava i remeti ravnoteuPrincip 80/20 takoe je saglasan sa postojanjem petlji povratne sprege

o kojima govori teorija haosa, a moe se i objasniti preko istih. Mali poetni uticaji mogu postati viestruko uveani i izazvati potpuno neoekivane rezultate, koji se ipak mogu objasniti gledano unazad. U odsustvu petlji povratne sprege, prirodni raspored neke pojave bio bi 50/50 ulazi date uestalosti doveli bi do srazmernih izlaza. Samo zbog postojanja pozitivne ili negativne povratne sprege moe se desiti da neki uzroci imaju nesrazmerne rezultate. Ipak, izgleda i da jaka pozitivna povratna sprega utie samo na mali deo svih ulaza. To nam pomae da objasnimo kako tako mali broj ulaza moe imati tako veliki uticaj.

Postojanje pozitivne povratne sprege moemo videti u mnogim oblastima, to objanjava to kako tako esto dobijamo rezultat 80/20 umesto 50/50, to bi bilo mnogo loginije. Na primer, bogatai se bogate jo vie, a ne samo (ili uglavnom) zbog svojih velikih sposobnosti, nego zato to para na paru ide. Slina pojava postoji i sa zlatnim ribicama u jezeru. ak i ako ponete sa ribicama koje su sve iste veliine, one koje su makar malo vee postae mnogo vee, jer, ak i kod sasvim male poetne prednosti, imaju veu brzinu i vea usta, pa e moi da dohvate i pojedu vei procenat hrane.

Taka prekretniceU vezi sa povratnom spregom nalazi se i pojam take prekretnice. Sve

do izvesne take, nova sila bilo da je to novi proizvod, ili bolest, nova

P R I N C I P 8 0 / 2 0 29

rok grupa ili nova drutvena navika kao to je dogiranje ili vonja rolera vrlo sporo napreduje. Veliki deo napora daje vrlo malo rezultata. U tom trenutku mnogi pioniri odustaju. No, ako nova sila opstane i uspe da pree neku nevidljivu granicu, samo mali dodatni napor moe da izazove veliki preokret. Ta nevidljiva linija jeste taka prekretnice.

Sam pojam potie iz principa teorije epidemije. Taka prekretnice je taka u kojoj obina i stabilna pojava na primer omanje izbijanje gripa moe da se pretvori u krizu javnog zdravlja,11 zbog broja ljudi koji su zaraeni i koji mogu da zaraze druge. Poto ponaanje epidemija nije linearno i nije predvidivo, male promene na primer, smanjenje broja novozaraenih sa etrdeset hiljada na trideset hiljada moe imati velike posledice... Sve zavisi od toga kada i kako se promena deava.12

Ko prvi, njegova devojkaTeorija haosa zastupa osetljivu zavisnost od poetnih uslova13 ono

to se prvo desi, ma koliko naizgled trivijalno bilo, moe imati nesrazmerno velike posledice. To je u skladu sa principom 80/20 i pomae u njegovom objanjavanju. Princip 80/20 kae da mali broj uzroka izaziva veliki deo posledica. Jedno od ogranienja principa 80/20, uzeto izdvojeno, jeste to uvek predstavlja presek onoga to vai sada (ili, preciznije reeno, vailo je u neposrednoj prolosti, u trenutku kad je presek nainjen). Tu moe biti od pomoi doktrina teorije haosa o osetljivoj zavisnosti od poetnih uslova. Mali dogaaj na samom poetku moe se kasnije pretvoriti u mnogo znaajniji ili ak dominantan dogaaj, sve dok se ravnotea ne poremeti pa se pojavi neka druga mala sila koja e tada ispoljiti nesrazmerno veliki uticaj.

Preduzee koje, u ranim fazama trita, ponudi proizvod koji je za 10 posto bolji od konkurencije, moe na kraju imati za 100 ili 200 posto vei udeo na tritu, ak i ako konkurencija kasnije ponudi jo bolji proizvod. U ranim danima automobilskog saobraaja, ako je 51 posto vozaa ili zemalja odluilo da treba voziti desnom stranom puta a ne levom, to e kasnije postati norma za skoro 100 posto svih uesnika u saobraaju. U ranim danima nastanka asovnika, ako je 51 posto asovnika imalo kazaljke koje se kreu u onome to danas nazivamo pravac kazaljke na satu, a ne u pravcu suprotnom od kazaljke na satu, ta konvencija e postati preovlaujua, mada bi satovi isto tako mogli da pomeraju kazaljke i na drugu stranu.

Riard Koh30

Zapravo, asovnik na katedrali u Firenci pomera kazaljke u suprotnom pravcu i pokazuje svih 24 asa.14 Ubrzo poto je katedrala izgraena, 1442, vlasti i asovniari standardizovali su asovnik sa 12 asova na brojaniku i kretanjem kazaljki u pravcu kazaljke na satu, poto je veina asovnika ve bila takva. Meutim, da je 51 posto postojeih asovnika bio isto kao onaj na katedrali u Firenci, moda bismo sada gledali na satove sa 24 broja i obrnutim kretanjem kazaljki.

Ova zapaanja u vezi sa osetljivom zavisnou od poetnih uslova nisu ba dobra ilustracija za princip 80/20. Primeri o kojima smo govorili tiu se promene tokom vremena, dok princip 80/20 govori o statikom rasporedu uzroka u svakom moguem trenutku. Ipak, izmeu ove dve pojave postoji znaajna veza; obe nam pomau da pokaemo kako se vaseljena gnua ravnotee. U prvom sluaju, videli smo prirodno odstupanje od podele 50/50 kod suprotstavljenih pojava. Podela 51/49 sutinski je nestabilna i tei pretvaranju u podelu 95/5, 99/1 ili ak 100/0. Jednakost se zavrava dominacijom: to je jedna od poruka teorije haosa. Poruka principa 80/20 je drugaija, ali komplementarna ovoj. Princip 80/20 govori da, u bilo kom trenutku, veina bilo koje pojave moe da se objasni ili izazove manjinom faktora koji uestvuju u toj pojavi. Osamdeset posto rezultata potie od 20 posto uzroka. Malo je stvari vano: veina uopte nije.

Princip 80/20 odvaja dobre filmove od loih

Jedan od najdramatinijih primera delovanja principa 80/20 nalazi se u svetu filma. Dvojica ekonomista15 prouavali su odnos dobiti i trajanja 300 filmova prikazanih tokom perioda od 18 meseci. Utvrdili su da su etiri filma samo 1,3 posto zaradila 80 posto dobiti od ulaznica; ostala 296 filmova, ili 98,7 posto, zaradilo je samo 20 posto. Prema tome, filmovi, koji su dobar primer slobodnog trita, pokoravaju se pravilu 80/1, to je vrlo jasan primer principa neravnotee.

Jo je zanimljivije objanjenje. Pokazuje se da se ljubitelji filma ponaaju isto kao estice gasa pri nasuminom kretanju. Prema teoriji haosa, estice gasa, loptice za ping-pong ili ljubitelji filma, po pravilu se ponaaju nasumino, ali daju predvidivo neuravnoteen rezultat. Usmena obavetenja, prikazi i publika sa premijera odreuju da li e drugi talas

P R I N C I P 8 0 / 2 0 31

publike biti veliki ili mali, to odreuje trei talas i tako dalje. Filmovi kao Dan nezavisnosti ili Nemogua misija i dalje se prikazuju pred prepunim salama, dok drugi filmovi, takoe skupi i puni zvezda, kao Vodeni svet ili Svetlost dana, postepeno prelaze na prikazivanje u sve manjim i manjim bioskopima i potom ih vie nigde nema. To je princip 80/20 na delu.

Vodi kroz ovu knjigu

Poglavlje 2 objanjava kako moete primeniti princip 80/20 i istrauje razliku izmeu analize po principu 80/20 i razmiljanja po principu 80/20; i jedno i drugo su korisni metodi izvedeni iz principa 80/20. Analiza je sistematski, kvantitativan metod poreenja uzroka i posledica. Razmiljanje 80/20 je iri, manje precizan i vie intuitivan postupak, koji obuhvata mentalne modele i navike koji nam omoguuju da pretpostavljamo koji su vani uzroci bilo ega to nam je vano u ivotu, njihovo prepoznavanje i uvoenje jasnih poboljanja u vidu odgovarajue preraspodele resursa.

Drugi deo knjige, Organizacioni uspeh ne mora biti misterija, tie se najmonijih poslovnih primena principa 80/20. Te primene su bile isprobane i testirane i utvreno je da su veoma korisne, pa ipak ostaju neobino neiskoriene u veini preduzea. U mom pregledu ima malo toga originalnog, ali svako ko eli da postigne ozbiljno poveanje profita, bilo da se radi o malom ili velikom preduzeu, mogao bi to da iskoristi kao veoma koristan pregled, prvi koji se pojavio u nekoj knjizi.

Trei deo, Radite manje, zaradite i uivajte vie, pokazuje kako se princip 80/20 moe primeniti na poveanje stepena efikasnosti, kako na poslu tako i u privatnom ivotu. Ovo je pionirski pokuaj primene principa 80/20 u novom okruenju: a taj pokuaj, sigurno u mnogo emu nesavren i nepotpun, moe dovesti do nekih neoekivanih otkria. Na primer, 80 posto sree tipine osobe ili njenog uspeha u ivotu deava se u vrlo malom delu tog ivota. Vrhunci najvee line vrednosti obino se mogu umnogome proiriti. Uobiajeno je smatrati da nam nedostaje vremena. Moja primena principa 80/20 pokazuje upravo obrnuto: obino imamo vremena u izobilju i skloni smo njegovoj zloupotrebi.

Riard Koh32

etvrti deo, Nova saznanja: Ponovno razmatranje principa, razmatra povratne informacije koje sam primio i opisuje u kom pravcu se menjalo moje miljenje o principu 80/20 posle prvog izdanja ove knjige.

Zato princip 80/20 znai dobre vesti

elim da zavrim ovaj uvod jednom vie linom nego proceduralnom primedbom. Verujem da princip 80/20 podrazumeva ogromnu nadu. Naravno, princip pokazuje ono to bi se ionako moglo primetiti: da postoji tragina koliina rasipanja na sve strane, u nainu na koji priroda funkcionie, u poslovanju, u drutvu i u naim linim ivotima. Ako tipian odnos pokazuje da 80 posto rezultata potie od 20 posto truda, znai da je u principu 80 posto truda, dakle velika veina, imalo za posledicu samo mali deo rezultata, samo 20 posto.

Paradoks je to takvo rasipanje moe da bude i dobra vest, ako uspemo da kreativno iskoristimo princip 80/20: ne samo da prepoznamo i popravimo nisku produktivnost nego i da preduzmemo neto pozitivno u vezi sa tim. Postoji ogroman prostor za poboljanja putem preureivanja i preraspodele kako u prirodi tako i u naim ivotima. Poboljanja prirode, odbijanje prihvatanja postojeeg stanja, uvek je bilo put napretka: evolucionog, naunog, drutvenog i linog. Dord Bernard o je to lepo rekao: Razuman ovek prilagoava se svetu. Nerazuman ovek uporno pokuava da prilagodi svet sebi. Stoga sav napredak zavisi od nerazumnog oveka.16

Znaaj principa 80/20 nalazi se u tome to izlazi mogu biti ne samo poveani ve umnogostrueni, ako uspemo da uinimo niskoproduktivne ulaze jednako produktivnim kao to su visokoproduktivni ulazi. Uspeni eksperimenti sa primenom principa 80/20 u poslovnom svetu pokazuju da, uz kreativnost i odlunost, ovaj skok vrednosti obino moe biti ostvaren.

Postoje dva puta da se to postigne. Jedan je preraspodela resursa sa neproduktivne u produktivnu primenu, to je tajna svih preduzetnika u svim vremenima. Naite okruglu rupu za okrugli klin, etvrtastu za etvrtasti klin, i savreno mesto za sve ono izmeu. Iskustvo pokazuje da svaki resurs ima svoju idealnu lokaciju, mesto na kome moe da bude stotinama puta efikasniji nego u svim drugim oblastima.

P R I N C I P 8 0 / 2 0 33

Drugi put ka napretku metod naunika, lekara, propovednika, kompjuterskih programera, pedagoga i trenera jeste da se nae nain da neproduktivni resursi postanu efikasniji, ak i u svojoj trenutnoj primeni; da slabi resursi ponu da se ponaaju kao njihovi mnogo uspeniji roaci; da imitiraju, ako je potrebno i putem sloenog postupka uenja putem ponavljanja, one mnogo uspenije resurse.

One malobrojne stvari koje sjajno funkcioniu treba prepoznati, negovati, gajiti i umnoavati. U isto vreme, traenje veinu stvari koje se uvek pokau kao malo vredne treba zanemariti ili nemilosrdno odbaciti.

Dok sam pisao ovu knjigu i prouavao hiljade primera principa 80/20, moja vera u njega je jaala: vera u napredak, vera u skokove napred, u sposobnost oveanstva, kako pojedinano tako i kolektivno, da pobolja situaciju koju mu je dodelila priroda. Dozef Ford kae: Bog ipak igra kockice sa univerzumom. Ali to su nametene kockice. Na glavni cilj je da otkrijemo po kakvim pravilima su nametene i kako moemo da ih iskoristimo u svoju korist.17

Princip 80/20 moe nam pomoi da ostvarimo upravo to.

Riard KohPrincip 80/20

Izdava:arobna knjiga

Beograd

Za izdavaa:Borislav Panti

Plasman:021/439697

Lektura:Slobodan Guberini

Dizajn korica:Dragan Bibin

Prelom i priprema za {tampu:Marija Gaji{in

[tampa:Publish, Beograd

Tira:1200

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005.336

KOH, Riard, 1950-Princip 80/20 / Riard Koh; prevela Zvezdana elmi - Beograd: arobna knjiga, 2011 (Beograd: Publish). - 272 str., Grafiki prikazi; 23 cm. (Biblioteka Samousavravanje / [arobna knjiga]) Prevod dela: The 80/20 Principle / Richard Koch. - Tira 1200. Beleke: str. 255-263. Registar ISBN 978-86-7702-157-3

COBISS.SR-ID 181263116