Buc Kasidi i Kid 001 - Teks Gordon - Usao je u legendu (Dare & emeri)(SZ).pdf

8/14/2019 Buc Kasidi i Kid 001 - Teks Gordon - Usao je u legendu (Dare & emeri)(SZ).pdf

1/68

CENA 20 DINARA

VANREDNA SERIJA

USAO JE U LEGENDU


2/68


3/68

Teks Gordon

I epizoda

UAO JE U LEGENDU


4/68

SERIJABU KASIDI I SANDENS KID

Teks GordonI EPIZODA

UAO JE U LEGENDU

Copyright by Bones and DEN PRESS

World rights reserved

LektorMilorad Stevanovi

Korektura

Fotoslog NIRO Deje novineGornji Milanovac

PONY WE ST - BU KASIDI I K ID - VANR EDN O IZDANJE - BROJ 1 - Septembar 1981. godine. Cena 20 dinara. Izdaje NIRO Deje novine,

32300 Gornji Mi lanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i odgovorni ured nik Nevena Kneevi. Telefoni: urednitvo 032 - 711-549 i prodaja 711-073.Teleks: 13731. Fotoslog i automatski prelom Eurocat 200 NIRO Deje novine. tampa Slovo, Kraljevo.


5/68

BU KASIDI I KID

Teks Gordon

I epizoda

UAO JE U LEGENDUPROLOG

Popodnevno sunce je nemilosrdno prilo kamene ploe malog trga i usi-jani vazduh je treperio iznad krovova oniskih kua. Vladala je prilina ti-ina, koju bi ponekada naruilo uznemireno kokodakanje ivine u pranja-vom dvoritu iza malog restorana. Reklo bi se, atmosfera uobiajene junoamerike sieste, kada se sve zivo povue u hlad i potrai zatitu od ua-rene nebeske zvezde. Ali, tiina koja je trenutno vladala u malom bolivij-skom gradiu San Visente nije bila posledica odmora njenih dvononih ietvoronoznih stanovnika. Bila je to tiina u kojoj je smrt traila predah zanovi napad, a ivot pokuavao, po ko zna koji put, da je nadmudri ili barodloi njenu neumitnu pobedu.


6/68

4 Pony W es t Bu Kasidi i Kid 1

Paljiviji pogled mogao je odmah da otkrije sve rekvizite drame koja seodvijala ispred oronule zgrade malog restorana i u njegovoj polumranojunutranjosti Kamena kolonada ispod koje se nalazilo nekoliko grubih dr-

venih stolova bila je izreetana mecima, a odvaljeno iverje sa prevmutihstolica lealo je razasuto na sve strane. Na jednom stolu, nekoliko tanjirasa tek naetim jelom i drvene kaike jo zabodene u gomilice ilija sVedoilesu o prekinutom obedu. Flaa vina prepolovljena metkom tuno je trcalau barici gustog, crnog vina koje je podseala na prolivenu krv.

Preko puta kafanice, iza niskog zida od nabijene ilovae, podie se jednopola tuceta uniformisanih ljudi i, skoro istovremeno, iz njihovih puaka,uperenih prema kamenoj kolonadi kafanice, odjeknu plotun. Hici pogodieve izrovareni dovratak i jedno od razbijenih krila na vratima kafanice. N ji-hov prasak prekinuo je i tiinu i lani mir koji je dotle vladao u San Visentu.

Pre nego to su policajci'uspeli da se srue u zaklon iza zida, iz polum-raka kafanice, tanije sa drugog prozora desno od vrata, sevnu kolt i jedanuniformisani napada kriknu piskavo kao prestravljena ena, ispusti pukui uhvati se akama za lice. Izmeu njegovih rairenih prstiju skliznu niznadlanice crvena tenost. Pogoeni zatim nestade iza zida.

Iza prozora levo od vrata za asak se pojavi jedna plavokosa glava, sa li-cem izbrazdanim tragovima znoja koji mu je cureo niz elo i obraze pokri-vene prainom maltera. Sledeeg trenutka glave je nestalo. Njen vlasnik ot

puza po podu do mesta gde mu je leao eir. Kruna eira bila je na ne-koliko mesta izbuena. ovek uze eir i vrati se do svog mesta kod prozora.Onda je pogledao na suprotni kraj kafanice, gde je kleao nasmeeni mlaiovek i izvebanim pokretima punio revolver. Iz cevi oruja jo se izvijao

plaviasti dim.Gologlavi alosno pogleda u svoj izbueni eir i dobaci onome sa revol-

verom: Ovo je tek trei koga si pogodio, Kide! eir mi je ve pun promaje.- Suvie dobro gaaju za policajce odvrati ovaj, zavravajui punjenje

kolta. ta misli koliko ih je, Bue?JJpitani obrisa pranjavo lice rukavom kaputa od prugastog somota i

procedi kroz zube: Ne znam! Moda jedno desetak!

Procene se slau klimnu glavom Sandens Kid i njegov osmeh postadeveseliji Onda nam ostaje jo samo . . .

Njegove reci prekide novi plotun sa druge strane trga i olovna zrna zviznue kroz prozor sa koga je Kid trenutak ranije pucao i napravie novu pus-to meu flaama vina i domae rakije na polici iza anka.

Bu se munjevito die i iz revolvera u njegovim rukama blesnu plamen. Policajci su ve padali u zaklon kada ih odmetnikovi meci stigoe. Jedan


7/68

Pony West Buc Kasidi i Kid 1 5


8/68


se uhvati za rame i ispusti puku, a naredniku koji im je komandovao zrnootfikari komad levog uha. Odjeknula je urnebesna psovka, praena buji-com pogrda.

U izreetanom lokalu Sandens je mirno punio kolt. Onda je uzdahnuo irazoarano pogledao pojas bez metaka.

Nemam vie. N i ja - potvrdi Bu. Otpuzao je preko poda do drugog prozora. Npre

ostaje nam nita drugo, ve da ostanemo ovde dok ne ispucamo sve metkei dok nas oni ne izreetaju ili da odemo do naih konja i snabdemo se mu-nicijom.. .

Bu pokaza rukom ka drugoj strani trga. Tamo, na kraju kamene kotonade, stajali su vezani njihovi konji. ivotinje su nemirno poskakivale, up-laene pucnjavom i pretile da pokidaju veze. U nabijenim konim torbamana sedlu nalazila se ne samo municija, ve i svenjevi novanica iz. poslednje pljake.

Kasidi i Sandens su sada uali iza prozora i gledali prema konjima.N a kom konju su meci? promrmlja Sandens. Na mom odgovori Bu.Sandens poe da puzi prema vratima. Preko ramena je dobacio prijatelju: Idem ja.Sada nije vreme za duvanje. Putam te da ide.Bu jo jednom pogleda niz kolonadu prema konjima. Izgledali su mu

beskonano, beskonano daleko. Sandens Kid se ve nalazio kod vrata. Vuove oi skliznue prema njemu.

Ej, ti tamo!- pozvao je prijatelja.Sandens okrete glavu.- Trebalo bi da ja idem.Zato ti? upita Sandens. Konj je moj. Osim toga, ne bih mogao da te dobro pokrivam. Ti si bolji

strelac od mene. Sandens je utao. Je li tako. Uvia i sam, zar ne?Sandens prikupi noge i sede odmah do dovratka. Kap znoja skliznu mu

sa ela i spusti se do oka. Odmetnik nervozno odmahnu glavom. Dobro, ti ide. . .Bu se osmehnu.

to li ja uvek moram da se pravim pametan? rekao je pazei da Sa-ndens ne uje.

Iza niskog zida, policijski narednik je, sa pukom u ruci, gledao premaprozorima kafanice. Lice mu je bilo bledo, a prljava marama povezivala muje ranjeno uvo. inilo mu se da se preko puta neto sprema. Brzo je prosiktao nareenja svojim ljudima. Pored nekolicine ubijenih i ranjenih, os-tali policajci su umorno i nevoljno sedeli iza zida. Napunili su puke i klek


9/68

Pony W es t Bu Kasidi i Kid 1 7

nuli pored zida. Narednik oprezno die glavu, pa je odmah spustiU kafanici su Bu i Kid stajali pored vrata. Bu utke predade Sandensu

svoje revolvere. Zatim je privukao krilo vrata.Narednik u kripu i uperi puku prema vratima. Nian oruja je potpu-

no pokrivao vrata.Odjednom, kroz razbijeni prozor levo od vrata iskoi Sandens i obrete se

na suncem obasjanom tremu ispod kamene kolonade. U rukama je draorevolvere, a druga dva bila su mu zataknuta za pojas. Noge mu jo nisu do-

taknute kamene ploe, a njegovi revolveri su ve sevali Munjevito se ok-retao i pucao.Iznenaeni narednik mahinalno opali metak u vrata i odmah pom eri ni-

an ka Sandensu. Ostali polica jci mu se pridruie. Njihova ratrkana palj-ba pokuavala je da prati Sanderisa, koji se vrteo kao igra.

Kroz vrata sada ispade Bu. Bacio se niz trem kao da skae u vodu. Skliz-nuo je po kamenim ploama, otkotrljao jo nekoliko metara i ponovo do-ekao na noge. Konji su mu jo uvek izgledali veoma, veoma daleko.


10/68

8 Pony West Bu Kasidi i Kid 1

Policijski narednik nije imao vremena za Bua. Sandensovi meci su mufijukali oko glave, a ostali policajci nisu pokazivali mnogo entuzijazma daniane u poludelog gringosa, koji ih je tako obasipao vatrom da je gornja

ivica zemljanog zida purnjala pod udarima olova.Bu je kao sumanut trao ka konjima. Sada je stigao do njih i zgrabio na-

jbliu torbu sa sedla svog konja. Grozniavo je vadio metke rasturene iz-meu novanica i trpao ih u depove.

U meuvremenu je Sandens ispraznio prvi par revolvera i maio se onihza%pojasom. Nastavio je da puca bez ikakvog prekida jer je krajikom okavideo kako se Bu vraa.

Jedan policajac vrisnu i pade iza zida, skoro na lea samog narednika.Ovaj opsova i odgurnu ranjenika, pa virnu preko zida. Odmah je spazioBua.

Odmetnik je pognut bukvalno skakao od jednog kamenog stuba trema dodrugog. Iz prepunih depova ispadali su mu meci i njihova mesingana telabljeskala su na suncu kao zlatno grumenje.

Ne prestajui da kune, narednik pokaza rukom prema Buu, koga je odvrata kafanice odvajalo jo nekoliko metara. Policajci uperie puke i opalie skoro i ne nianei.

Sa Buovog kaputa podie se praina pod udarom metaka. Odmetnik na-glavce ulete kroz vrata i prevrnuvi se nekoliko puta ostade da lei Iz ne-koliko rana na grudima i leima tekla je krv.

Sandens se odbaci od stuba iza koga je sada stajao i potra prema vra-

tima. Puke su pratale bez rpestanka.U jedan mah, Buu se uini kao da je Sandens naleteo na nekakav ne-vidljiv zid.'Zastao je u trku kao ukopan i onda se kao udaren nekom dino-vskom pesnicoJn, sruio u kafanicu. Otkotrljao se do sklupanog Bua i tuzaustavio.

Obojica su teko disala. Krv im je natapala koulje. Napolju se pucnjavanastavljala.

Sandens se nekako dovue do vrata i zatvori ih. Mislio sam da e me tit iti. . . - protenja Bu i polako se podie u se

dei poloaj.

A ja sam oekivao da e tra ti. . . Da sam znao kako e samo da proeta do konja. . . - isprekidano odvrati Sandens Kid. avola sam etao . . . Nego ti poinje slabije da gaa. . .- JJvek ti je bilo krivo zbog. . . zbog moje revolverake. . , ve. . .- Sluaj. . . - prekida ga Bu.S druge strane trga nije se vie pucalo. Nastala tiina prosto je bola ui

Ali to nije dugo potrajala. Topod stotina konjskih kopita zauo se na ulazuu gradi. Policijski narednik potra du zida, zae iza najblie kue i skoro


11/68

Pony West Bu Kasidi i Kid 1 9

natra na itav eskadronj bolivijske konjice. ovek koga je poslao po pomojahao je pored mladog kapetana energina lica i ponositog dranja.

Mi, kapetane. . . - poe policajacMladi oficir se osvrtao unaokolo i onda upitao: Gde je neprijatelj?Narednik pokaza rukom prema kafanici.Oficir kratko pogleda u tom pravcu.- Koliko ih je? Dva odgovori policajac i die dva prsta u vis.- Dva oveka! skoro dreknu kapetan. Ali, kapetane. . . - poe policajac.- Dva oveka! ponavljao je kapetan u neverici.- Zvali ste zbog dva o-

veka ... ceo eskadron konjice!

Ali, to su banditi. Jenki. . . mucao je policajac.Kapetan se okrete vojnicima i die ruku, pa je polako spusti. Vo jnici sja

hae sa konja. Nekoliko kratkih nareenja i oni se u trku rasporedie dumalog trga i sa obe strane kolonade.

Bu i Sandens su gledali kako na suprotnoj strani brzo promiu konja-nici hvatajui zaklone. Sunce je ve klonulo prema zapadu. Njegovi rumenizraci obasjae kroz razbijene prozore okrvavljene koulje i kapute dvojice


12/68


odmetnika. Kao da su im rane jo jae krvavile.Sa ulice se zau metalno kljocanje stotine zatvaraa na pukama. Voj-

nici su ubacivali metke u cevi. Bu i Sandens se etvoronoke dovukoe do

prozora. Zagledali su se u krvavo z.alazee sunce. Imam dobru ideju kuda bi odavde trebalo da odemo odjednom reeBu.

Ne zanima m e. . . - odvrati Sandens.- Zanimae te ako uje kuda emo. Umukni! Dobro, dobro. Tvoja dobra ideja je bila i da doemo ovamo obrecnu se Sandens.

Neu vie ni da ujem za tvoje ideje. Dobro, dobro .. . Ali, sluaj. . . idemo u Australiju.

Sandens pogleda u Bua. T o je ta tvoja ideja? Najnovija u itavom nizu potvrdi Bu. Nije ni Australija bolja od Boliv ije ree Sandens i lice mu se za tre-

nutak iskrivi od bola.Razmisli o ideji. .. nemoj da je tek tako odbacuje... D obro . .. razmisliu Sandens pogleda prema poloajima vojske.

Nego , . . ini mi se da tamo nema naih starih gonilaca iz Pinkertonoveagencije. , : '

- Odlino . . . ve sam pomislio da smo u nevolji s mukom se osmehnuBu.

Sunce je sve bre tonulo iza planinskih vrhova. Hladan vetar zapljusnugradi i dvojici odmetnika prooe ledeni marci niz lea.

Mladi kapetan se u jednom skoku nae na onom zidu i mahnu isukanomsabljom prema kafanici. Redovi vojnika se podigoe iz zaklona. Sa puka-ma, na kojima su mutno zasjali isukani bajoneti, krenue preko trga.

Potkovane izme zagazie po kamenim ploama. Bat stotina koraka odbise od okreenih fasada kua koje su oiviavale trg.

Sa kosim sunevim zracima, koji su poslednji put obasjali vrata krme,Bu Kasidi i Sandens Kid izletee na trem. ake, koje su im stezale koltove, crvenele su se od krvi. Crvene su im bile i koulje.. .

Prasnula je prvo jedna, pa druga, a zatim je zapucalo stotinu puaka.Kao okaeni o nevidljive Iconce Bu i Sandens ostadoe okamenjeni na

ivici trema. Ruke su im bile ispruene napred sa uperenim revolverima, anoge skoro da su zakoraile na mali trg, u susret zbijenim redovima voj-nika.

Zagrmeo je jo jedan plotun i dva prijatelja nestadoe u oblaku praine.Oluja usijanog elika odnela ih je svojim vihorom u istoriju .. . i legendu.


13/68

BU KAS1DI I KIP

UAO JE U LEGENDU

GLAVA PRVA

Tipina zimska atmosfera salu-na na Divljem zapadu, sa blatnjavom strugotinom na podu, zadimljenim lampama i grupama bunihgostiju. Napolju je zavijao vetar ipoinjale su da promiu prve pahuljice vlanog snega.

Vrata saluna se otvorie i zajedno sa kovitlacem hladnog vazduhaunutra kroi novi posetilac. On je

jedan trenutak zastao na ulazu da

bi se privikao na svetlost. Lice muje bilo zarumenjeno od hladnoe iskoro golobrado, lice tek stasalogmladia, ali puno odlunosti i poetaka buduih bora koje su nago-vetavale prve tragove ivotnug iskustva.

Poto su mu se oi privikle nanovu atmosferu, mladi odlunimkorakom poe ka anku. Iskusnibarmen odmah primeti novog gosta, pa ne pitajui ga gurnu bocu saviskijem i jednu au niz glatkuplou anka. Tek tada je zapaziogolobrado lice pridolice i kao dase trgao kolebajui se pred dilemom nije li viski suvie jak za mladog stranca. Barmen se, verovat-no, nee ni seati ovog susretakada bude, samo godinu dana kasnije, sluao prie o uvenom BuuKasidiju i njegovim podvizima.

U tom trenutku ni sam mladi,koji se zvao Dordz Parker, nije nisanjao ta ga oekuje u neposrednoj budunosti, koja e biti oven-ana alosnom slavom odmetnika


14/68

12 Pony West Bu Kasidi i K id 1

i buntovnika protiv ustaljenogtoka stvari. I tako je Parker, jouvek neiskusan u pitanjima konzumacije alkohola, nespretno prihvatio gurnutu bocu, ali mu aaumalo ne pade na pod. Gosti, kojisu stajali pored njega, nasmejaese na ovo i mladi pocrvene. Skinuo je rukavice i dunuvi u prsteprihvatio bocu i nasuo sebi maloviskija u au. Onda se obazreooko sebe.

Neto novo nije mogao da vidi.tipina zimska atmosfera saluna,sa blatnjavom strugotinom napodu, zadimljenim lampama i grupama bunih gostiju. Parkerovupanju privue jedan sto u uglu.

Tamo je stajala grupa kibicera ipaljivo posmatrala igru koja seodvijala za stolom. Od visokih kau-boja i graana mladi nije mogaoda vidi igrae, ali je zapazio da su

glave kibicera okrenute u jednompravcu, dakle, prema igrau koji jesedeo leima okrenut zidu. S vremena na vreme, odande bi se uouzbueni agor, praen zveckanjem novca koji je padao na sredinu stola.

Parker podie au i prinese jeustima. Oi mu se sretoe sa bar-menovim pogledom. Rumeni de

beljko ga je paljivo posmatrao, aonda mu ohrabrujui klimnuo glavom i Parker iskapi au u jednomgutljaju. Morao je da stegne zube,kako se ne bi nakaljao kada mu je

jeftini alkohol opalio grlo, ali suzeu oima ga izdadoe i barmen se

samo sauesniki osmehnu. Mladi ponovo napuni au.

Dobro je, pomislio je. Ovo mu jebila trea ili etvrta aa viskija uivotu i uvek je sa strahom prilazioovom susretu sa alkoholom.

- V i niste odavde, strance? -ree barmen prilazei mladiu. -Ovako kasno u moj lokal dolazesamo putnici. Ljudi iz okoline vesu na putu kuama.

- Doao sam kroz prolaz - odgovori mladi. - urio sam da mesneg ne pretekne.

- Noas e sigurno biti meave -odvrati barmen. - Oseam to ukostima. Ako ne nameravate dalje,gore na spratu ii^ia nekoliko sobaza prenoite ...

- Videu - neodreeno odvratiParker. Ruka u depu pipala mu jenekoliko srebrnih dolara. Ve jebio odluio da prespava no u ne

koj tali i da se ne izlae trokovima hotelskog prenoita.

Okrenuo je lea sali i opreznodohvatio au. Taman je digao u visinu usta kada u salunu nastade ta

jac. Za trenutak Parker to nije pri-metio, ali onda vide da je barmenmalo prebledeo i da gleda prekonjega na drugi kraj lokala. Polakose okrenuo.

Oko onog stola u uglu vie nijebilo kibicera. Oni su sada stajalinekoliko metara dalje i napregnuto zurili ispred sebe. Za stolom suse videla etiri igraa. Pravo prema Parkeru sedeo je omanji, sre-dovean ovek, skoro oveuljak,


15/68

Pony West - Bu Kasidi i Kid 1 13

ija je duga, proseda kosa padalaispod eira skoro do ramena. Lice

mu je bilo neobrijano, ali su muzato sitne oi ispod upavih obrvablistale kao ugljevlje. Desno odnjega, upola podignut iz stolice,nalazio se jedan visoki ovek, prava grdosija, ije su mesnate akepoivale na stolu. Levo od ove-uljka sedeo je igra okrenut leima Parkeru i ovaj je jedino mogaoda vidi njegova masivna lea, kaoi futrole sa revolverima, koje su vi-sile sa obe strane sedita stolice.

etvrti igra ve je stajao metarili dva od stola, ali je u desnoj ruci

jo uvek drao karte.Ceo ovaj prizor potrajao je mo

da samo deli sekunde, a onda grdosija riknu:

- Ti vara, strance? Odakle petikralj u igri?

Prosedi oveuljak je u rukamadrao karte kao lepezu i polako jenjihao njima. On pogleda u grdosi

ju i hladno odvrati:- Moemo da ih prebrojimo, pri

jatelju. Ako ti je teko to gubipare, onda ...

- Varao si! - viknu sada ovekkoji je leima bio okrenut Parkerui mladi vide kako mu leva rukapolako silazi prema futroli sa revolverom.

oveuljak slee ramenima ispusti karte na sto. Pred njim jestajala gomila srebrnih dolara iParker, onako odoka, oceni da tuima bar pedesetak srebrnjaka.

- Ako mislite da varam, onda u

vam vratiti novac - ree oveuljak i uzdahnu.

Ovaj neoekivani odgovor zbuninjegove protivnike i ljudina, koji jeve razjapio usta da izusti psovku,ostade skamenjen. Ruka onog igraa odmae se od revolvera i napetost u salunu kao da popusti. oveuljak pokupi srebrnjake i kadasu mu ake bile pune, podie ihprema onoj dvojici. Ovi se nagoemalo napred, kao da e primiti novac, ali u istom trenutku on im izsve snage baci novac u lice.'Skorou istom pokretu zgrabio je ivicustola i odbacio ga od sebe. Masivnisto pade pravo na igraa koji je sta

jao odmaknut i poklopi ga, a onudvojicu zakaie ivice. Zajedno sabolnim pogocima srebrnjaka policu, ovaj udarac stola potpuno ih

je izbacio iz ravnotee.oveuljak ritnu nogom stolicu

iza sebe i odskoi prema zidu, a uruci mu se stvori veliki koit sa dugakom cevi.

- Polako, prijatelji! - prosikta oveuljak i od njegove maloprea-nje dobroudnosti nita ne ostade.Iako je ovako stojei izgledao siuan, delovao je tako pretee da usalunu ponovo nastade tajac. -Niko jo nije rekao Majku Kasidijuda vara a da za to nije bio kanjen.

Neko u salunu odgurnu stolicu iona pade na pod, a Kasidi prosikta:

- Da se niko nije umeao! Ovo jestvar izmeu mene i ovih dentlmena.

Krajikom oka Parker vide bar-


16/68


mena kako polako sputa ruke is-,pod anka. Znao je ta e se sada

dogoditi. Ispod anka se obinonalazila skraena dvocevka, kojom su barmeni smirivali guve usvojim lokalima. Meutim, puna-ki barmen nije stigao da interveni-e. Tip sa dva revolvera potee jedan i pre nego to je oruje izleteloiz futrole, oveuljkov kolt planu.ula se zveka metala, praena bolnim krikom. Napadaev kolt je ostao u futroli, ali mu je zato ruku od-lila krv i on se zatetura. Pao je skoro glavaki pred noge Kasidiju.Ovaj to oigledno nije oekivao iodskoio je unazad, ali je pritomnaleteo na zid, pa se odbio od njega. Mada je njegov revolver ve usledeem trenutku opet bio spreman za pucnjavu, taj deli sekundebio je koban.

Odnekud iz sredine sale poletestolica i pogodi zid iza Kasidija.Odskoila je i pala mu na rame.

Tada je nastao pravi pakao. Ljudina zaurla i polete napred, a onajranjeni zgrabi zdravom rukom Kasidija za nogu. oveuljak nestadepod lavinom ljudskih tela. U salu-nu svi dreknue u jedan glas i Parker ostade sam kod anka.

Kada se trenutak kasnije guvamalo rasturila, video je kako Iju-deskera nemilosrdno udara svo

jim ogromnim izmama po veoamuenom oveuljku. Jo nekoliko ovakvih udaraca i sa njim bibilo svreno. Otre mamuze na izmama rasparale su mu koni pr

sluk i koulju, a sa levog obraza lilaje krv. Ljudeskera se malo izmae

da bi uzeo vei zamah i, kada mu jeizma bila u vazuhu, pucanj serazlee salunom. Zrno odvali ma-muzu na peti izme i zari se negdeu zid. Jo jedan pucanj i metak raz-bi lampu koja je visila na zidu iznad ledeskere.

- Dosta! - zau se jedan pomalopiskav glas. - Ubiete oveka!

Sve oi se okretoe prema anku. Bled kao krpa i skoro pomod-relih usana, tamo je stajao DordParker. Iz cevi njegovog kolta, starog tipa, polako se izvijao pramendima.

- ta ... - zausti ljudina. - Ko jeovaj balavac?

- Rekao sam daje dosta - odvrati Parker, a onda malo odlunijepodviknu: - Sledei metak moenekog i da pogodi! Ja ...

Neto tvrdo udari parkera ulea, a jedan mirni glas ree muskoro u samo uvo:

-- Baci revolver, sinko. To suopasne igrake za decu.

Parker je znao daje to barmen idaje ona skraena dvocevka sadauperena u njegova lea.

erif Kaningam sedeo je raskomoen u svojoj kancelariji. Velikatucana pe irila je prijatnu toplo-tu, a kroz otvorena vrata, iza kojihse nalazilo odeljenje sa elijama,dopiralo je buno hrkanje pijanogkauboja koga je uvar zakona u Ri-dentu uhapsio tog poslepodneva.erif je ekao da se pojavi njegov


17/68

Pony West - Bu Kasidi i Kid 1 15

pomonik Rejli, pa da se povuekui na spavanje.

Mrzovoljno je bacio pogled krozprozor i, videvi da svee pahuljicepoinju sve gue da padaju, opsova neto sebi u bradu. U tom trenutku u daljini je odjeknuo prigueni pucanj. erifova kancelarijanalazila se na istoj strani gde i sa-lun i svega desetak metara daleko.

Kaningam naulji ui. Ve jehteo da pucanj pripie nekom pijanom gostu, kada ponovo odjeknu-e dva revolverska hica i to jedanza drugim.

erif hitro pripasa pojas sa revolverom, navue kaput od debelog sukna i, poto je u prolazu dohvatio eir sa kuke na zidu, izleteu zimsko vee. Potrao je pravoprema salunu, siguran da je pucnjava odande dola.

Kaningam je bio ponosan nasvoj grad, odnosno na red koji jevladao i sa puno nade je oekivaosledee izbore. Zato nije smeo dadozvoli da bilo kakav incident pokvari njegove anse.

Kada je stigao pred vrata saluna,oprezno zastade, izvadi revolver izfutrole i virnu kroz zamagljenookno. Pred ankom je ugledao uskomeanu gomilu. Debeli barmenstajao je iza anka i mahao dvocev-kom. erif gurnu vrata slobodnomrukom i upade unutra.

Doekala ga je buka desetineglasova, oblaci duvanskog dima,ali i onaj poznati, otri miris izgo-relog baruta. Video je ogromnog

Dima Kartera, vlasnika najveegranca u okrugu, kako tri iz gom i

le i izmahuje svojim ogromnim akama. Desno je stajao Piter Krebs,Karterov nadzornik, koji je desnuruku drao i neto nerazumljivo v ikao. Sa desne ake slivala mu sekrv.

U dva skoka Kaningam se stvorikod gomile i poe da je razmiesvojim snanim rukama. Nije uspeo. Onda je podigao kolt i opalio

jedan metak u vazduh. Pucanj tekog oruja zagluio je ljude najblie erifu i ovi odskoie u stranu.Pred ankom se ukaza neobianprizor. Uz sami ank bio je pribijennepoznati mladi, oboren na kole-na, ije je lice bilo okrvavljeno, a

jedno oko skoro sasvim zatvoreno.I iz usta Dima Kartera slivao se taman mlaz krvi. Jo jednom gostubio je razbijen nos. Na prljavompodu video se veliki, starinski kolt.

- ta se ovde dogaa? - viknu erif.

Nekolicina poee da odgovaraju uglas, ali Dim Karter gromoglasno opsova i uutka ih. Onda seokrete Kaningamu:

- Ovaj balavac je pucao namene. Umalo me nije ubio! Da gaDo barmen nije razoruao ...

erif stade pred isprebijanogmladia, kratko ga pogleda i ondaree:

- Zato?- Zato! - ciknu iza njega Karte

rov nadzornik i podie uvis pro-streljenu aku. - Njegov matori


18/68


prijatelj nas je opeljeio na kartama. Uhvatili smo ga u varanju i

onda je on pripucao i pogodiomene. Sreom, gazda je uspeo daga napadne i obori. Taman smopoeli da ga kanjavamo za preva-ru, kada se ovaj mladi dripac ume-ao.. .

^ Sigurno je njegov ortak! - riknu Dim Karter. - Zato bi ga inaebranio?

erif uhvati mladog Parkera zarevere kaputa i podie ga na noge.

- Govori, ta je bilo?Mladi nadlakticom obrisa krv

sa usta. Zaustio je neto da kae, alije uspeo samo da ispljune krv i dase zagrcne. Onda je duboko udahnuo vazduh i promrmljao:

- Hteli su da premlate onog starca .. . Bilo me ga je ao i opaliosam jedan metak da ih smirim.

- Koga starca? - upita erif.- Rekao je da se zove Majk Kasi

di - ja v i se nadzornik Krebs. - Jasno sam uo kada je rekao i pote-gao revolver.

Svi se sada setie sedog kockarai glave se okretoe prema uglu sa-luna gde je itava ova guva i otpoela. Meutim, pored prevrnutogstola nije bilo nikoga. Nekolikorasturenih srebrnjaka videlo se napodu.

- Tamo ne vidim nikoga - reeerif. Onda mu pogled pade nazadnja vrata saluna koja su bila odkrinuta. Kaningam potra tamo iritnu izmom vrata. Iza njih se vi-dela mrana prostorija puna boca

i buradi, a dalje jo jedna vrata ta-koe otvorena. Ona su vodila u

dvorite i odande je prodirao hladan vazduh. erif se okrete premasalunu: - Izgleda da je ptiica od-magiila dok ste se vi tukli.

- Odnela je i najvei deo para! -dreknu Karter, koji se stvori porederifa. - Prokleta hulja!

- Neko kao da je rekao da se tipzove Majk Kasidi? - ree erif i kaoda mu neto kvrcnu u glavi. Dabome, Majk Kasidi. lan poznatebande iz Rupe na zidu. - Zamnom!

Sa uperenim revolverom erifprotra kroz magacin i izlete umalo dvorite iza saluna, koje jebilo prepuno otpadaka i gomilasnega. Prema naherenom plotu vi-deli su se jasni otisci ljudskih stopala. Dim Karter skoro nalete naerifa koji je zastao kod izlaza.

- Tamo je pobegao - ree Kaningam i rukom pokaza prema plotui mranom sokaetu iza njega. -Bre, pre nego to se doepa konja!

Ali, jedva da su gonioci stigli dosokaeta, kada se sa Glavne ulicezau topot mnogobrojnih konjskihkopita, praen njitanjem uplaenih ivotinja i pucnjavom. Kaningam, Karter i itava gomila iz saluna jurnu niz sokae prema ulici.Kada su stigli do ugla, pred salu-nom ih je ekao neobian prizor,nalik na neki rodeo.

Svi konji koji su bili vezani predlokalom i njegovoj blizini jurili su


19/68


sada na sve strane. Na kraju ulicevidela se tamna prilika jednog ja

haa koji je u galopu nestajao. I prenego to je erif uspeo da uperi revolver prema beguncu, ovaj nestade u mraku i snenoj zavesi koja sespustila nad Ridentom.

- Pohvatajte konje! - naredi Ka-ningam i onda utra u salun. Nepoznati mladi jo uvek je stajaokod anka, ali je sada imao na glavisvoj eir, prilino blatnjav i izgu

van. Njegov kolt je drao Krebs, adebeli barmen i dalje je imao u rukama uperenu dvocevku. erif pri-lete Parkeru i oamari ga.

- Huljo razbojnika! I ti si, dakle,lan bande! Spaavao si prijatelja,

a?erif ponovo zamahnu rukom,

ali ovoga puta mladi munjevitosae glavu i udarac promai. To je

jo vie razbesnelo erifa. Poeo jeda drmusa Parkera, tako da mu jeglava letela levo i desno.

U salun upade erifov pomonikRejli. On se odmah pridruio svome efu i maltretiranju mladogstranca. Kada se Kaningam zadu-vao, on prosikta kroz zube:

- Vodi ga u zatvor, Rejli. Ostanitamo s njim, a ja idefm u poteru za

matorim zlikovcem.Pred salunom je ve bilo pohvatano est ili sedam konja i njihovigospodari ve su ih pojahali. Neoklevajui, Kaningam se pope nanajbliu ivotinju, ije je uzde drao Dim Karter i onda itava grupa jum u niz ulicu. Uskoro se topot

kopita njihovih konja izgubio u fi-jukanju vetra.

Rejli izae sa uhapenim Parke-rom i potera ga prema kancelariji.Mladi je iao pognute glave. Doavola, mislio je. Optuuju me dasam lan razbojnike bande. Akoim ne otkrijem ko sam, nastrada-u. A ako kaem, vratie me ocu .. .Ne znam ta je gore.

Rejli gurnu vrata kancelarije iugura mladia unutra. Pomonik

je bio jo vaniji od svoga efa i potajno je gajio nade da e ga jednogadana naslediti. Zato je hitno skinuo sveanj kljueva sa zida, otvorio srednju od tri elije i naredioParkeru da ue unutra. Klju jekljocnuo u bravi i Rejli se bez reivratio u kancelariju.

GLAVA DRUGA

Parker klonu na uzani leaj oddasaka i zaroni glavu u ruke. Nijemogao da utvrdi gde ga vie boli,ali inilo mu se da su ga najtee pogodili udarci Karterovih izama urebra.

- Ta hulja ume samo da rita -procedi on kroz zube. - Nadam seda sam mu izbio bar jedan zub .. .

Iz kancelarije se ulo kako pomonik trpa drva u tucanu pe, aParker se prvi put obazre okosebe. Pri slaboj svetlosti, koja je dopirala kroz otvorena vrata, utvrdio

je da mu je elija jedva toliko ve lika da bi mogao da rairi ruke i dapri tom ne dodirne reetke sa stra


20/68


ne. Onaj pijani kauboj i dalje jeneometano hrkao, nesvestan da je

dobio kolegu u susednoj eliji.Mladi se nakalja i viknju:- Mogu li da dobijem malo

vode?Rejli nita nije odgovorio, ve je

i dalje poslovao oko pei. Parkeruzdahnu i isprui se na leaju. Na-merno je lea okrenuo prema vratima, kako mu svetio ne bi smetaloi zagledao se u zid ispred sebe, Njegov rasejani pogled skliznu premamalom, pranjavom prozoru, koji

je bio skoro do polovine zavejansnegom. Staklo iarano injem svet-lucalo je u polumraku i za Park era

je to bio prijatan prizor.Ni sam nije znao koliko je tako

ostao zagledan u prozor i utonuo umrane misli, kada mu se priiniloda sada snega ima manje s drugestrane stakla. Verovatno ga vetarnosi, pomisli mladi. Onda se visina snega jo smanji i uskoro je donji deo prozora bio ist.

Parker se pridie na leaju. Shvatio je da to nije vetar oduvao snegsa prozora. Njegove pretpostavkese potvrdie kada se na zaleenomstaklu pojavi tamni krug koji sebrzo irio. Neko je s druge straneduvao u staklo i odmah topio led.

Parker polako ustade i na prstima prie prozoru. Trebalo je samoda isprui ruku i da dodirne staklo.

To je sada i uinio. Prsti mu dopre-e do istopljenog leda na staklu isamo to je osetio njegov dodir,kada spolja neko tiho kucnu.

Parker hitro pogleda iza sebe,Rejli je u kancelariji sedeo za sto

lom i prelistavao neke hartije. Neznajui ko se nalazi napolju, Parker odlui da prui priliku nepoznatom da uini jo neto. Prileteo

je reetkama i poeo da ih drmusa:- Dajte mi vode! Valjda se u

ovom zatvoru slui bar voda!Re jli odgurnu stolicu i prie vra

tima zatvorenog odelenja. utke jeodmerio zatvorenika, a onda sepribliio kofi pored koje se nalazilo lim eno lone i spustio ga u kofu.Odjeknula je psovka:

- Prokleta pijanica! erif ga jestalno pojio vodom. ekaj malo! -dreknuo je na Parkera. - Doneusneg u kofi i otopiu ga. Drugevode nema, jer se pumpa smrzla.

Parker odahnu. Zveckajui ko-fom u ruci Parker izae iz kancelarije, ali samo pritvori glavna vrata.uli su se njegovi koraci po drvenom trotoaru. Verovatno je skupljao sneg koji je bio navejao uzkuu.

Zveka stakla iza Parkera nateraga da se okrene, Jedan deo donjegokna bio je razbijen i neije bradato lice nejasno se ocrtavalo na provaljenoj rupi.

- Sinko - uo se hrapavi glas. -Doao sam da te izvuem. Driovo!

Lice je nestalo, ali se zato krozrupu pojavila drka velikog kolta.Parker prilete prozoru i zgrabioruje. Zatakao ga je za pojas pan-talona i preko njega zakopao ka


21/68


put.- Kada pomonik doe, uperi

revolver u njega i ne daj mu da mrdne - glasilo je uputstvo kroz prozor. - Ja u doi s druge strane.

Sa ulice se ue koraci i Parkerse hitro odmae od prozora. Jo

jednom je pogledao iza sebe. Nepoznati je gurao sneg na rupu uprozorskom oknu i ono je bilo veskoro zatvoreno.

Rejli ue sa kofom u zatvorsko

odeljenje, spusti je na pod poredvrata i, postoje napunio lone, prinese ga reetkama. Desna ruka nalazila mu se u blizini revolvera ufutroli. Parker prui ruku kao dae dohvatiti lone.

Rejli razrogai oi. Njegov zatvorenik drao je u ruci revolver. Orozzlokobno kljocnu.

- Ne mrdaj! - naredi mladi.Vrata kancelarije kripnue i od

mah zatim brzo se zatvorie. Prekopomonikovog ramena Parkerprvi put ugleda svog spasioca. Bio

je to prosedi oveuljak, pokrivensnegom, uveni Majk Kasidi!

Pomonik Rejli oseti kako mukolt izlazi iz futrole, a odmah zatimneto teko ga tresnu po potiljku ion se srui na pod. oveuljak gaprekorai i otkljua vrata na eliji.

- Ispadaj, sinko - rekao je Parke-ru. - Treba da pourimo. Ona budala moe uskoro da se vrati. Po-mozi mi da ga ubacim u eliju.

Nekoliko minuta kasnije Rejli jeleao onesveen u eliji, a dvojicanovopeenih prijatelja trala su

prema dvoritu iza zatvora, gde supored golog drveta ekala dva ko

nja. Park eru je bilo ao to ostavljasvog starog drepca, ali nije bilovremena za biranje. Izjahae u so-kae. Izvan zaklona koji im je pruala kua, oni se odjednom naoepod udarcima vetra i snega. Pognutih glava izjahali su na Glavnuulicu i, poto je Majk pogledaolevo i desno, pourili u suprotnompravcu od onoga kojim je potera

sa erifom napustila rident. ibanvetrom i snegom, grad je bio potpuno pust.

Kada su iza' sebe ostavili posled-nje kue, oveuljak potera konjau pravcu brda koja se nisu videla,ali je mladi znao da se nalaze natoj strani. Tada mu padne na pamet da sa Kasidijem nije izmenjaoni jednu jedinu re od kako se ovaj

pojavio. Parker se u kancelariji zadrao samo da uzme svoj revolversa pisaeg stola i to je bilo sve.

Dobrih pola asa jahao je za razbojnikom, potpuno izgubivi ose-anje prostora i pravca. Ali, Kasidikao da je posedovao neko estoulo za orijentaciju i bez kolebanja

je grabio napred. Uskoro naioena neke umarke, a onda teren postade strmiji i konji su se sve teeprobijali kroz sneg. U jednoj zavet-rini Kasidi zaustavi konja i parkeruini to isto. utke su sluali kakoivotinje zadihano frku, a ondaoveuljak ree:

-Obino ne razlikujem ovakvestvari, sinko. Ipak, pomogao si mi


22/68


kada je bilo najgore. Onaj slon odoveka mogao je izmama da me

sabije u patos saluna.- Bilo mi vas je ao - promrmljamladi. - Ne znam da li ste varalicana kartama, ali...

- Ti bikovi su suvie glupi da biprimetili kako varam - procediKasidi i rukom obrisa sneg sa lica.- Prokleto vreme. Istina, slui namu bekstvu. Sumnjam da e erif popovratku hteti da nastavi sa gonjenjem. Uostalom, sneg brzo zaveja-va sve tragove.

- Kuda emo? - upita Parker.- Ima jedno lepo mestace s dru

ge strane planine - odvrati Kasidi.- Samo, trebalo bi da pourimo,

jer bi meava mogla da zaveje klanac. Nadam se da ide sa mnom?

Mladi samo klimnu glavom imalo zatim njihovi su konji nastavili da grabe uz padinu.

Tek negde oko ponoi Kasidi seponovo zaustavi i sjaha. Sneg je bioskoro prestao da pada i kroz rastrgane oblake provirivao je mesec.oveuljak se obazre na sve stranei, poto je, izgleda, utvrdio gde senalaze, dade znak mladiu da poeza njim. Sada su se sputali.

Vazduh je bio sve hladniji i ovde,visoko u planini, prosto je sekaokao no. Parker se trudio da torede die kako bi potedeo pluaod hladnoe. Njegov konj je stalnoposrtao i mladi je najzad moraoda sjae i da ga povede. Kasidi produi sporije.

Kada je ve mislio da e se sru

iti, Parker vide da se njegov voazaustavlja. Ispred njih se nalazilo

neko veliko stenje, zatim grupiaborova i jedna velika gomila sneganalik na brdace.

- Dobro je - proguna mali razbojnik. - Stigli smo.

Parker se iznenaeno osvrte.Zar je Kasidi mislio da hoe ovdemeu stenama? Razbojnik sjaha ipovede konja ka onom belom br-dacetu. Tek kada su se sasvim pri-

makli, Parker vide da to nije brdace ve povea brvnara, skoro potpuno zavejana. Iza brvnare bila jemala nastrenica i oni tu privezaekonje. Kasidi ih pokri ebadima,pa, poto je obiao brvnaru, razgr-nu nogama smet ispred vrata i gurnu ih ramenom.

Parker oprezno ue za njim. Za-pahnuo ga je miris ustajalog vaz-duha i trulei. Dok je neodlunostajao u mraku, uo je kresanje ibice i onda slabi plamiak rasturipomrinu. Kasidi prie velikom,drvenom stolu. Neto je tamo petljao i onda jasna svetlost obasja kolibu.

- Zatvori ta vrata - obrecnuo sena mladia. - Svetlost se odavdevidi nadaleko ...

Parker hitro pritvori vrata i na-mae drvenu rezu. Petrolejka sapoaavelim, staklenim cilindromtoplo je svetlucala na stolu. Dvamala prozora bila su zastrta nekakvim krpama, a u uglovima brvnarenalazila su se tri kreveta. Kamenoognjite zauzimalo je skoro itav


23/68


jedan zid, dok se pored njega vide-la gomila nacepanih drva.

- Ume li da loi vatru? - upitaKasidi. - Dri ibice!Bacio je mladiu kutiju sa ibi

cama i ovaj je nespretno uhvatipromrzlim rukama. unuo je pored ognjita i malo zatim unutrazapucketala je vatra. Kasidi sespusti na kolena pored njega i prui ruke prema plamenu. Neko vre-me su putali da im toplota povrati

krvotok u prstima i tek tada se sauzdahom uspravili. Kasidi baci jonekoliko cepanica na vatru i ondaree Parkeru:

- Ova brvnara pripada Kartero-vom rancu. Leti tu spavaju kaubojikada doteraju goveda na planinske panjake. Sada ovamo niko nedolazi. Moi emo bar mirno daprespavamo no. Biraj krevet kojivoli.

I dok je jara iz ognjita brzo potiskivala vlagu i hladnou u brvnari, Kasidi izae napolje i malo zatim vrati se sa konim torbamakoje je skinuo sa sedla. Iz njih je izvadio komad hleba i suvog mesa.Rukavom je poistio prainu sastola, spustio hranu i pokretomkpozvao mladia da mu se pridrui.Posle prvog zalogaja, Kasidi ree:

- Kako se zove?- Dord - odgovori mladi. -

Dord Parker .. . Sada me smatraju za razbojnika - odjednom je dodao.

- Izgleda - sa osmehom odvratioveuljak. - Posle ovog bekstva

jo vie e te smatrati razbojnikom. Ne preostaje ti nita drugo

nego da produi bekstvo samnom.Parker prestade da vae, a onda

odluno ree:- Neu ... Oni ne znaju kako se

zovem. Lako mogu da odem odavde i da .. . - odmahnuo je rukom.- Ionako sam mislio da odem usvet.

- Aha. Begunac od kue. Dosa

dio ti pasulj kod oca. Zaalie joza svojom farmom, sinko. Takosam i ja poeo.

-Jeste li vi zaista lan bandeRupe na zidu? - bojaljivo upitamladi, a oi mu zainteresovano si-nue.

- Bio sam - namerno odgovoriKasidi i strpa u usta komad suvogmesa. Poto je neko vreme vakao,on dodade: - poslednjih godinudana radim samostalno. Spore-kao sam se sa braom Makarti ionom budalom Harverom.

- Zato?- Moj specijalitet su banke i sto

ka - odvrati Kasidi. - Rekli su mikako nisam savremen. Preli su dapljakaju vozove. Kau daje to lake. Slaem se. Za pljaku banke potrebno je da ovek bude umetnik,a ne samo dobar revolvera.

-Jeste li skoro opljakali nekubanku? - produio je Parker da seraspituje.

-Jesenas - promrmlja oveuljak. - Dole, u Eskalanteu. Sada jezima i nije sezona za takve stvari.


24/68


Uostalom, videemo. A sada, naspavanje!

Rekavi ovo, Kasidi ode do leaja u uglu, otrese ebe koje je tamobilo prostrto i, poto je nezadovoljno frknuo, zavue se ispod njega.Skoro odmah zatim zahrkao je.

Parker ugasi lampu i pipajuiode do drugog leaja, pa se spustina njega. Dugo nije mogao da zaspii oslukivao je fijukanje vetra. Misli su mu se kovitlale u glavi. Ose-ao je kako se nalazi na raskrsniciivota i da sve to bude od sadapreduzimao moe da ispadne sudbonosno.

Zbog zastrvenih prozora na brvnari, begunci nisu ni primetili daje ve bilo svanulo. Kasidi je i daljehrkao, a Parker je brzo disao i izgleda neto uzbudljivo sanjao.

Tako nisu ni uli dolazak dvaju konja koji su se pojavili na malomproplanku ispod brvnare.

Na konjima su jahali erif Kanin-gam i njegov pomonik Rejli. I pored podignutih okovratnika i nisko namaknutih eira, videlo se da

je Rejlijeva glava u zavojima. StariKasidi oigledno nije bio neankada je sino drkom kolta oboriopomonika u zatvoru. Kaningamnaglo zaustavi konja i, poto je pogledao prema brvnari, tiho ree:

- Mislio sam da su negde ovde.Zbog snega nisu mogli daleko daodmaknu, a stara hulja je sigurnoznala za ovu brvnaru. Prolog letanjegova banda je opljakala stokusa Karterovog rana. Verovatno je

tada i video ovu brvnaru.- Pomogao nam je miris dima -

proguna Rejli. - Sigurno se nisunadali da emo odmah produitiza njima. - On se namrti, prineseruku potiljku, pa neto promukloopsova.

Kaningam se obazre i onda okrete konja do jedne grupice borova koja se nalazila ispod proplanka. Ovde su sjahali i privezali ivotinje za stabla. erif i pomonik iz-vadie vinesterke iz futrola nasedlu. Razdvojili su se i sa suprot-nihs strana oprezno poeli da sepribliavaju brvnari.

Stigli su do nje sa zadnje stranei onda, korak po korak, polako jeobili, da bi se sastali pred vratima.erif unu i prisloni uvo uz vrata.Zaustavio je disanje. Pomalo prigueno, ali dosta jasno, iznutra seulo hrkanje. Kaningam zadovoljno klimnu glavom, a Rejli se pakosno osmehnu.

Podigli su se i odmakli dva-trikoraka od vrata, a onda u punomzaletu bacili se na njih. Polutruladrvena reza prte i erif i njegovpomonik uletee u brvnaru. Zatrenutak nita nisu videli, jer je posle one zaslepljujue beline napolju, unutranjost brvnare izgledalacrna kao mastilo.

Hrkanje prestade i erif nazre,jednu priliku koja se podigla u krevetu naspram vrata. Iza njega, Rejliree:

- To je onaj balavac. Gde li je Kasidi?


25/68


Bunovni Parker trljao je oi neshvatajui ta se dogaa. Onda

vide da Rejli dri vinesterku uperenu u njega, a visoki Kaningamprilazi leaju gde se nalazio Kasidi.Stari razbojnik se nije ni pomerioispod ebeta. erif isprui vines-terku i gurnu ga puanom cevi.

- Dii se! - naredio je. - Ovomese nisi nad ...

Odjednom, iz ebeta suknu dugaak plameni jezik i prasaS^e*/ol-verskog hica potrese itavu brvnaru. Sa tavanice polete praina.

Jo otvorenih usta, erif Kaningam se zatetura i polako okrete.Zaprepaeni mladi vide kakomu se na elu rascvetava krvavipupoljak.

Rejli je samo trenutak oklevao iiz njegove vinesterke bljunu plamen. Nije dobro nianio, jer se metak zari u drveni zid Kasidijevog leaja. Odmah zatim prasnuo je novipucanj i Rejli posrte. Tada Kasidizbaci ebe i, kao upavac iz kutije,skoi sa leaja. Onako u letu, njegov kolt nije prestajao da bljujevatru i olovo.

Pre nego to je pao na zemlju,Rejli je bio pogoen sa jo tri metka. Plaviasti barutni dim ispunibrvnaru. Parker je i dalje nepomino sedeo i buljio ispred sebe. erifi njegov pomonik leali su napodu u grotesknim poloajima.

Jo uvek su stezali vinesterke urukama. Iz cevi Rejlijeve puke idalje se izvijao pramen dima. Kasidi polako vrati revolver u futrolu i

proe prstima kroz upavu, sedukosu.

- Tako - rekao je. - Dobili su tasu traili. Ko ih je terao da po ovojzimi jure za nama?

- A l i ... - zagrcnu se Parker.oveuljak se okrete na njega i

ciknu:- Dosta, mali! - lice mu je bilo

potpuno izmenjeno. To vie nijebio dobroudni e%et, ve hladnokrvni ubica. - Sada dalje ne moesam, sinko. Za ubistvo erifa negine ti konopac. Spremaj se za polazak.

Bekstvo je nastavljeno.Preko zavejanih klanaca planine

Terel, njih dvojica su se munoprobijala u nie predele. Sreom,vodili su sa sobom konje ubijenogerifa i njegovog pomonika. Svakoga sata menjali su ivotinje.Tako su mogli brzo da napreduju.

U predveerje sledeeg danaulogorili su se u jednom umarku,gde je ispod strme stene bio maliizvor. Zaloili su veliku vatru nestrahujui od potere poto je Kasidi sa sigurnou tvrdio da oni u Ri-dentu nee bar jo dva dana saznati ta se dogodilo sa erifom.

No su mirno prespavali, ali jestari razbojnik skoro neprekidnodeurao i podsticao vatru.

Sledea dva dana njihovo napredovanje bilo je usporeno pravim haosom od jaruga, klanaca ikanjona, ali Kasidi je kao nekimestim ulom uvek pronalazio izlaz.


26/68

24 Pony West - Bu Kasidi i Kid 1

Najzad, etvrtog dana, ugledaeprostranu ravnicu. Bilo je vedro i

vidik se pruao u beskraj. MladiParker zaustavi konja i ree:- Kuda emo sada?- U Pangvi - odgovori Kasidi. -

Tamo postoji jedna lepa banka. Otvorena je tek pre dve godine.

- Hoe da je opljaka?- Pa, neu valjda samo da je po-

setim - osmehnu se razbojnik. -Zgrada je nova i sva u staklu. Pazilisu da spoljnim izgledom privukumuterije. To e nam olakati posao. Pogotovu sada, u februaru.

I zaista, pljaka banke morala jeda bude laka. Ideja da se ona napadne u februaru, kada je sve zave-

jano i kada najsmeliji razbojniciue u nekom skrovitu ekajuina toplije dane, predstavljala jeoriginalnu zamisao. ak i mladiParker, onako neiskusan, morao jeda prizna Kasidiju originalnost.

Negde posle podne stigli su nadomak Pangvia i jo izdaleka ugledali svetlosti grada. Majk Kasidizaustavi konje, sjaha i poe da skida opremu sa erifovog arca ivranca koga je jahao mladi.

- Zadraemo samo ova dva riana - objanjavao je zadihan odnapora. - Takvih konja ima na hiljade po celoj Americi. Na vrancuili arcu brzo bi nas zapazili.

Parker mu utke pomoe. Izabrali su bolja sedla sa konja ubijenihuvara zakona,i nisu zaboravili dauzmu i njihove vinesterke. U torbama na sedlu pomonika Rejlija

bilo je nekoliko kutija metaka, kojisu odgovarali ne samo kvinester-

kama nego i njihovim koltovima.Kada je prebacivanje opremebilo gotovo, Kasidi odvede u stranu vranca i arca, pa ih udarcimaake otera prema umi. Olakaneivotinje brzo nestadoe u polumraku.

Ponovo su pojahali i nastavili dase sputaju u dolinu. Zaustavili suse skoro kod prvih kua Pangvia,u jednoj jaruzi, gde su bili sakriveni od pogleda sa puta i zgrada.

GLAVA TREA

Bila je sredina poslepodneva iParker se ve ponadao da je isuvi-e kasno za bilo kakvu akciju. Meutim, njegova nadanja brzo ie-zoe kada Majk Kasidi ree:

-Banka se zatvara u est sati.Udesiemo da stignemo tamopred samo njeno zatvaranje, kadanema mnogo sveta. Uostalom, uovo doba godine bankari imajumalo posla.

Stari Majk izvadi svoj masivnielezniki sat i pogleda u njega.

- Sada je etiri i etrnaest - rekao je. - Sav novac koji je u tokudana stigao u banku nalazi se ukasi. Sluaj dobro. Ja u ujahatiprvi. Vezau konja pred bankom iui unutra. Tamo u malo da pro-askam sa s^benikom na alteru.Priaemo o vremenu i jo u daga pitam kakav je put do sledeeggrada prema jugu. Imam ovde je


27/68


dan lani ek, pa u mu ga dati.Dok ga on bude proveravao u kan

celariji, spustiu roletne na prozorima, tako da izgleda kao daje banka ve zatvorena.

- A ja? - drhtavim glasom upitaParker.

- Ti e ovde da saeka desetakminuta, pa e onda krenuti zamnom u grad. Ili, jo bolje, polakoizbroj do petsto. Onda kreni i kadastigne do Glavne ulice, vei konja

pred salunom. Muvaj se oko njegai ekaj da vidi ta e se dogoditi ubanci.

- Dalje? - sada ve zainteresova-no upita mladi, koga je pomisaona avanturu poela da obuzima ikroz telo mu prostruja drhtavica.

Kada vidi da sam spustio roletne na prozorima banke, to e bitiznak da prie svojim konjem, od-vee moga i bude spreman dame doeka. Siguran sam da u nekoliko minuta kasnije izleteti napolje sa parama. Ne mislim da sebakem oko sefa, ve u pokupitisamo gotovinu koju imaju po fio-kama. Na alost, ovo e biti samolaki prepad. Jesi li razumeo, sinko?

-Jesam - promrmlja mladi. -Nego, zato mi ne bi ostavio taj satda tano znam kada treba da krenem? Ovako bih mogao bre dabrojim.

- Zar ne vidi daje sat od masivnog zlata? - odvrati Kasidi trpajuiasovnik u dep kaputa. - Kada gabudem izvadio pred inovnikom ubanci, to e uiniti veliki utisak na

birokratu. A i ti si dobar za ovaj posao - dodade oveuljak i jo jed

nom odmeri Parkera. - Ima takonevino deako lice da nijedan erif nee posumnjati da si moj sa-uesnik. Prosto si roen da uvakonje prilikom napada na banku.

- Gle! - odvrati mladi. - Nisamznao da je nevinost potrebna zapljaku.

- Jo kako. Ranije smo u bandiimali jednog osavog tipa, koga

smo zvali Beba. Iako je imao trideset godina, izgledao je mlai odtebe - Kasidi uzdahnu. - Na alost,prilikom neke pljake jedan dripac od erifa posumnjao je u njegovu nevinost i im je odjeknuopucanj iz banke, napunio je naeguvara olovom. Posle smo o svemu itali u novinama.

-Ip ak , mogu da se zabrojim -pokua Parker da protivrei.

- Ocenio sam te kao pametnog,sinko - odluno izjavi Kasidi. - Nemoj skromnou da kvari taj utisak. Ako se pokae dobar u ovojakciji, sigurno u te odvesti u naeskrovite.

- Upoznau brau Makarti?- 1njih i jo mnoge druge - odv

rati razbojnik. - U rupi ima mnogozanimljivih tipova. Na primer, Sa-ndens Kid. On jedva da je preaodvadesetu, ali je tako dobar revol-vera da Makartijevi nikad ne idubez njega.

Konji su im nervozno trupkali usnegu i kao da su i sami eleli da seto pre' krene. Kasidi jo jednom


28/68


pogleda svoj kolt i onda ga vrati ufutrolu. Iz unutranjeg depa ka

puta izvadio je jedan prilinoumaeni ek i premestio ga uspoljni.

- Neka bude pri ruci - objasnioje. - Dakle, broj polako i sigurno.Za svaki sluaj, pogledau krozprozor i, tek kada vidim da si stigao do saluna, prei u u akciju.Dobro pazi na lokalnog erifa. Pria se da je opasan.

Rekavi ovo, Kasidi mamuznukonja i potera ga prema putu, ostavljajui Parkera da se bori sa svo

jom saveu i da drhti na hladnomvetru.

Mladi je ve cvokotao kada jeizbrojao etiri stotine, a onda, nestrpljiv, pojaha konja i izbi na put.Poterao gaje laganim kasom. Ispred njega su mirkale svetlosti

Pangvia.Put je bio pust i sem dalekog lavea pasa iz naselja se nita nijeulo. Do avola, pomisli Parker, tajKasidi ne zna za umor. Posle ovo-likog jahanja, mogli smo bar negdena miru da prespavamo. Ipak, ovako je najbolje za napad. Niko nasnije video i niko nas ne oekuje.

Polako je stigao do prvih kua, aonda se pred njim prui zavejanaglavna ulica gradia. Hladni vetarnesnosno je fijukao i Parker se savnajeio od hladnoe. Drveni trotoari izgledali su pusti i jedino sugorele svetlosti u salunu, prekopu-ta u banci i u nekoliko radnji saobe strane ulice.

Na beloj povrini snega jasno suse ocrtavale gomilice konjske ba

lege. Skoro nesvesno, Parker p o meti da se nijedna od njih ne pui,to je znailo da ovuda bar za po-slednjih dvadeset minuta niko nijeprojahao.

Dospevi do sredine ulice, onvide Kasidijevog konja vezanogispred banke. ivotinja je stajalapognute glave i oigledno trpelana hladnom vetru, dok su joj sa gri

ve visili ledeni kristali.Pred salunom se nalazilo vezanonekoliko konja i jedna kola. Parkerse obazre na sve strane, elei dautvrdi gde se nalazi erifova kancelarija, ali to mu ne poe za rukom.

Trgao je uzde konju i poterao gaprema salunu.

Kada je stigao do grede za vezivanje, on polako sjaha i stade u

sneg, leima okrenut prema banci.Nije se usuivao da se osvrne i pogleda prekoputa.

Onda mu neto pade na pamet.Moda ne bi bilo loe da odveeuzde ovih konja . .. Ili, jo bolje, daih vre vee, tako da eventualnigonioci izgube dosta vremena dokih oslobode.

Bacio je pogled prema salunu,ali iza zamagljenih prozora nitanije mogao da vidi. Ulica je i daljebila pusta.

Parker skide rukavice i poe daduva u smrznute prste. Kada seuverio da moe lako da ih pokree,on hitrim pokretima veza u voruzde svih konja pored svog riana.


29/68


Tek tada je pogledao prema banci.Tamo je gorela svetlost, ali su

prozori takoe bili zamagljeni i jedino su se mogle nazreti senkekoje su se kretale naspram oigledno jake lampe.

Vrata na salunu se odjednomnaglo otvorie i dva oveka izao-e napolje. Parker se naini kao dapetlja neto oko kaieva na sedlu ivirnu preko lea svog konja. Srceodjednom prestade da mu kuca.

ovek koji je izaao iz salunaimao je na kaputu erifsku zvezdu.Pored njega se nalazio nekakav de-beljukasti graanin. erif je sinjimnastavio razgovor, oigledno jozapoet u salunu.

Parker se jo vie zguri iza konja.Osvrnuo se iza sebe i uinilo mu seda je neko priao prozoru banke.Do avola, nije li to valjda Kasidi,pomislio je. Istina, ranije sam doao nego to smo se dogovorili.Valjda e videti da nisam sam.

Sa drvenog trotoara uo se razgovor erifa i onog oveka, a mladi se preznojavao i brojao sekunde. Onda neko sie sa trotoara iteke izme zakripae po smrznutom snegu. Prolo je bar pola minuta dok je Parker shvatio da sedotini udaljava od njega. Provirio

je iznad konja. V ideo je iroka eri-fova lea kako se gegaju niz ulicu.Vrata na salunu opet kripnue. Tose onaj graanin vraao unutra.

Parker odahnu. Pogledao je prema banci. Sada je tamo neko zaistastajao kod prozora. Sudei po visi

ni senke, to je mogao biti samo Kasidi.

Sakriven konjem od erifa i saluna, mladi oajno mahnu rukomprema banci. Da li ga je razbojnikvideo ili ne, ali on nestade sa prozora. Roletne jo nisu bile sputene.

Dole niz ulicu erif se peo na trotoar i, poto je prevalio jo desetakmetara, zastade kod jednih vrata,otvori ih i nestade unutra. Teksada Parker vide da se iznad vratanalazi natpis erif.

Prvi put posle nekoliko minuta,on duboko udahnu vazduh u plua. Oseao je da mu se koulja odznoja lepi na leima. Jedva je odvojio pogled od erifove kancelari

je i okrenuo se banci.U tom trenutku na jednom od

prozora spusti se roletna. Parkerjo jednom napuni plua vazdu-hom, zgrabi uzde svog riana i povede ga preko ulice prema banci.

- Kaem vam da ne bih jahao poovakvoj zimi da mi pare nisu potrebne - govorio je Majk Kasidi.Onda je izvadio zlatni asovnik izdepa i bacio pogled na njega. -Plaio sam se da neu stii na vre-me.

Mravi slubenik iza reetke nadrugoj strani altera ljubazno seosmehivao. U maloj banci bilo jetoplo i prijatno, a velika petrolejkasa zelenim iritom osvetljavala jesamo prostor ispred altera i okokase. Inae, sem njih dvojice, nijebilo nikoga vie. Kroz poluotvore


30/68


na vrata kancelarije u pozadiniula se samo kripa pera.

Kasidi se zadovoljno osmehnu iprodui:- Ostao sam bez para u Solt Lejk

Sitiju. Znate kako je. ovek sretneprijatelje, zae po salunima i zaasostane bez para. Sreom, imaosam ek kod sebe i nisam hteo daga unovim.

-D ob ro ste stigli ak ovamo -odvrati inovnik. - Kau da su pu-

tevi prema severu svi zavejani. Najug jo moe da se proe.Mali razbojnik klimnu glavom i

onda prie prozoru kao da eli davidi kako je vreme napolju. Dok jebacao poglede preko ulice, nastavio je da govori inovniku:

- Izgleda kao da promie sneg.Do avola, da pourim.

Video je mladog Parkera kako

petlja oko konja pred salunom ive se skoro bio okrenuo, kada sevrata na lokalu otvorie i dva ove-ka izaoe napolje. Sa ovog rasto-

janja Kasidi nije mogao da vidi e-rifsku zvezdu na onom viem ove-ku, ali to je bilo dovoljno da maloodloi akciju. Vratio se alteru iproduio da aska sa inovnikom,s vremena na vreme bi se osvrtaoka ulici i u sebi kleo onu dvojicukod saluna.

Najzad, Parker je bio sam sa konjima. Kasidi odahnu. Izvukao je izdepa onaj ek i spustio ga na alter rekavi:

-E v o vaeg eka. Glasi na stodolara, ali ja ne bih podigao celu

sumu. Dajte mi pedeset, a za ostatak napiite protivek.

inovnik klimnu glavom i uzeek. Prineo ga je blie lampi i za-kiljio oima u njega. Onda je promrmljao:

- Morau da pogledam u registar.

Kasidi se iroko osmehnu iklimnu glavom. Saekao je da inovnik ode u kancelariju. ulo sekako tamo razgovara sa nekim. U

dva skoka Kasidi se nae kod prozora. Parker je bio sam i gledaoprema banci.

On hitro povue roletnu dodole. Zatim spusti roletnu na vratima altera. Ispod kaputa ruka munapipa drku kolta i on ga polakoizvue. Zapeo je oroz i ekao.

Odmah zatium inovnik se pojavi iz kancelarije. Gledajui u ek,

on zabrinutog izraza lica poe kaalteru.- ini mi se da neto nije u redu

- poe inovnik i podie oi saeka. - Izgleda ... - umukao je, jer

je sada gledao pravo u sev Kasidi-jevog kolta.

- Da nisi pisnuo! - procedi krozzube mali razbojnik. - Spusti rukena alter. Tako! Koga ima u kancelariji?

- Tamo . .. tamo je samo gospodin Roders - promuca ovek. -Direktor banke.

Drei uperen revolver, Kasidirukom pokaza na vrata pored altera. inovnik im posluno prie iskide rezu sa njih. Razbojnik ue


31/68

Pony W est~ Bu Kasidi i Kid 1 29

iza pregrade.- Gde su pare? - upitao je. i

novnik glavom pokaza prema velikoj gvozdenoj kasi u uglu. - Neuto - odvrati Kasidi. - Koliko imau fiokama?

- Oko .. . oko dve hiljade dolara- jedva ujno odgovori inovnik.

- Poi prema kancelariji! - naredi Kasidi. - Nijedan sumnjiv pokret, inae dobie metak u lea.

Poao je u stopu za inovnikomi, kako je ovaj bio za glavu vii odnjega, skoro ga je potpuno sakrivao. U kancelariji je jedan stariji,sedi ovek pisao za stolom. uvikorake, on sada podie glavu iree:

- Mislim da taj ek nema pokrie, Defe. Pozovi tog klijenta ovamo. Ja u mu objasniti...

Dok je on ovo govorio, mravioveuljak ue u kancelariju, a Kasidi se sa revolverom pojavi izanjega.

Bankar smesta umue.- Ustaj! - naredi razbojnik. Sa

podignutim rukama bankar obiesto i stade ispred njega. - Skini svojkaf i vei mu ruke na leima! - naredio je inovniku i gurnuo mu cevkolta u slabine.

Ovaj hitro poe da se otkopavai odmah zatim bankar je ve imaoruke vezane na leima. Kasidi naredi inovniku da klekne dole, paskide kai sa bankarevih pantalo-na i isto to uini sa inovnikom.Grubo ih je gurnuo na pod i izleteoizkancelarije. U dva skoka naao

se kod fioka ispod altera. Kada ihje otvorio, oi mu radosno sevnu-

e. Pored neto zlatnika, tu je biloi nekoliko svenjeva novanica.Kasidi raskopa kaput i poe da

trpa svenjeve u unutranje depove. Zatim je zgrabio zlatnike ismestio ih u depove pantalona.

Jo jednom je bacio pogled ka zatvorenim vratima kancelarije, izleteo kroz pregradu i naao se naulazu u banku.

Kada je otvorio vrata, pon6vo jeugledao prebledelo lice DordaParkera. Namignuo je mladiu iovaj se osmehnuo. Oba riana sta

jala su pored samog trotoara.Kasidi pritra svom konju i u za

letu se baci u sedlo. Mladi se neto muio oko uzengija, ali onda ion pojaha konja.

Ve je hteo da mamuzne ivotinju, ali ga Kasidi uhvati za ruku iprosikta:

- Polako. Ako jurnemo u galopu,neko e izleteti iz saluna da vidikome se toliko uri.

Nastavili su korakom niz ulicu.Kue su polako ostajale za njima iParker poe slobodnije da die.Ve je video zavretak Glavne ulice Pangvia i Majk samo klimnuglavom, pa mamuznu konja.

ivotinje jurnue, a ba u tomtrenutku iz daljine se zau prasakrazbijenog stakla. Parker se okreteu sedlu. Na ulici nije mogao nikogada vidi, ali onda iz pravca bankeodjeknu krik:

- U pomko! U pomo!


32/68


- Brzo! - dreknu Kasidi. - To sesigurno neko od one dvojice oslo

bodio. Nisam imao vremena boljeda ih veem ....Vetar ih osinu po licu. Parker se

stalno osvrtao. U sumraku, koji sesve vie sputao, video je svetlostispred banke, to je znailo da suvrata na njoj bila otvorena. Jednaprilika izlete na trotoar, a odmahzatim se i vrata na salunu otvorie.Nerazumljivi uzvici ispunie hladan vazduh.

- Ne zevaj, nego teraj tog konja!- dreknu Kasidi na njega.

Proleteli su pored poslednjihkua i odmah skrenuli sa puta.Levo se videla tamna masa ume, apravo, polje pokriveno snegom.

Rezak pucanj prolomi tiinu.Odmah zatim odjeknu ih jo nekoliko.

- Uzbunili su i erifa - Kasidi jehladnokrvno komentarisao, neprestajui da iba svog konja. -Vano je da se doepamo ume.Posle emo lako. Mrak je sve gui ...

Zavezao sam konje pred salu-nom - doviknu mu Parker. - Neeih tako brzo osloboditi.

Kasidi se okrete u sedlu i zadivljeno ga pogleda.

- Brzo ui, mali - procedio jekroz zube. - Nisam pogreio kadasam te ocenio kao pametnog.

Stigli su do prvih stabala i ovdesu morali malo da uspore, pazeida ne udare u neku nisku granu.Poto su tako prevalili nekoliko

stotina metara, kasidi zaustavi konja. Parker stie do njega. Razboj

nik je oslukivao.Meutim, vetar je fijukao u kronjama borova, tako da se osimtoga nita drugo nije ulo.

-N e vredi - odmahnu rukomKasidi. - Ako su za nama, ve emoih uti.

U umi je bilo malo snega, a tleje pokrivao debeli sloj borovih iglica, koji je potpuno priguivao to

pot njihovih konja.Onda se stabla proredie i oni seponovo naoe na istini.

- ini mi se da je ovde u blizinijedna jaruga - promrmlja Kasidiobazirui se na sve strane. - Ako sedoepamo nje, potera nam nitane moe. Na drugoj strani poinjuklanci i druge jaruge, a ja tamoznam put.

Sada su galopirali punom brzinom, jer je zemljite bilo ravno, asneg ne tako dubok i smrznut. Parker opet poe da se osvre. Video

je samo tamni zid ume i nita vie.Ispred njih mrak je ve progutaohorizont. Ali, dok su se kretali posnenoj ravnici, svako je lako mogao da ih primeti.

Kasidijev konj bacao je oblakesuvog snega iza sebe i skoro za-slepljivao mladia, tako da ovajnije ni primetio kada su stigli do jaruge o kojoj je razbojnik govorio.

- Tu smo - uo je Kasidijev glas.Kada je obrisao sneg sa lica, video

je razbojnika kako dri sat u ruci ipokuava da u mraku vidi koliko


33/68


je sati. - Skoro pola est. Sve smoizveli za nepun sat.

- Nepun sat! - Parkeru se inilodaje prola itava venost od kakosu se njih dvojica Kastali pred ulazom u Pangvi.

Kasidi potera konja niz jednupadinu i malo zatim se naoepred visokim kamenim zidom.Produili su pored stena i ondarazbojnik skrete desno. Kamenizid se odjednom rascepi i pred be-guncima zinu iroki prolaz. U trkusu uleteli u jarugu.

Ovde je leti verovatno proticaopotok, ali je sada sve bilo smrznutoi pokriveno snegom. S vremena navrem e konji su im se spoticali o ka*rnenje ispod belog pokrivaa, ali jenjihova brzina bila samo netomalo umanjena.

Kasidi se vie nije zaustavljao daoslune da li ih gone i, otprilike

pola asa kasnije, oni se naoe naizlazu iz jaruge. Bez rei, razbojnikudari ulevo.

Mrak je ve skoro sasvim pokriozemlju i parker vie nije upravljaosvojim konjem. Pustio je riana dasam bira put i jedino je pazio da nezaostane za Kasidijem. Nova jaruga, pa onda jedan klanac i opet nekakav umarak. To se tako pona

vljalo u nizu da mladi vie nijeznao kojim se pravcem kreu i koliko su daleko od Pangvia.

Odjednom Kasidi zaustavi konjai mladi umafo ne nalete na njega.Sada su s


34/68


prekinjuo dosadno raspitivanjesvog pratioca. - Odakle e ve

neto saznati.Parker odustade od razgovora.Isto tako, jo nije znao koliko je

novca opljakao Majk u onoj banci, ali se nije usuivao da pita. tose tie gonilaca, pljakai su veodavno zaboravili na njih. Imali suda vode suvie teku borbu sa prirodom da bi se seali erifa iz Pan-gvia.

Krajem druge nedelje na horizontu se ukazae dimovi i Kasidizadovoljno frknu:

- To mora da je Kanab. Tamoemo se malo odm oriti i gledati dauhvatimo vezu sa naim ljudima.

Pouenj ranijim iskustvom, Parker nita nije pitao. Predvee suve ujahali u grad, koji je bio obino naselje drvenih kua, sa blatnja

vim ulicama, puno saluna i radnji.Mada sezona jo nije bila otpoela,na trotoarima se videlo mnogosveta i u lokalima je vrvelo od gostiju.

Kasidi ne poe prema gradskojtali, kako je to parker oekivao,ve sjaha pred jednim salunomgde se nalazilo vezano mnogo konja. Poto su tamo privezali svojeivotinje, oni se popee na drvenitrotoar. Ali, umesto da ue u salun,Kasidi produi. Pred arenim stubom koji je oznaavao berbernicu,on zastade i ree:

-Trebalo bi malo da se uredimo. Tebe u Pangviu niko nije video, ali moje sede ekinje i ovu ko-

surinu sigurno su dobro zapamtilitipovi u banci. Dok ja budem u

berbemici, ti svrati do neke radnjei kupi nam nova odela.- Ali, kako u? - usprotivi se par

ker.- Za mene trai najmanju meru

koju imaju. Nee pogreiti. Pazida ne kupi neto upadljivo, alineka kvalitet bude dobar. to setie izama, moj broj je est i po.Nemoj da tedi pare i kupi sve to

je najbolje. Onda doi ovamo.Rekavi ovo, Kasidi izvadi iz depa nekoliko novanica od dvadeset dolara i tutnu ih mladiu uruke. Zatim je nestao u berbernici.

Parker zbunjeno poe niz ulicu.Zverao je na sve strane. Svaki asse sudarao sa prolaznicima, a prisustvo veeg broja ena na ulici jovie ga je pomelo. Toliko ena na

jednom mestu jo nikada nije video.

U dva maha se zaustavljao predradnjama i zijao u izloge, kolebajui se da li da ue. Najzad ga pred

jednim izlogom privue niz obuenih lutaka i on odluno gurnu vrata.

Dva trgovaka pomonika odmah ga saletee. Nije imao vremena ni da zine, a ve je pred njim sta

jala gomila razliite odee. On stidljivo poe da pokazuje rukama napojedine komade.

Strpali su ga iza jedne zavese inaterali ga da svue ve prilinopohabanu odeu. Onda jedan pomonik podie ruku uvis i nekud


35/68


otra. Vratio se sa rukama punimdonjeg vea i arapa.

Desetak minuta kasnije, Parkerje stajao pred velikim og ledalom izadivljeno posmatrao sebe. Slua

jui Kasidijev savet, izabrao je pristojno kaubojsko odelo, nitaupadljivo, ali kvalitetno. Kratki kaput od tarnnoplave oje i isti takaveir sa velikim obodom dopuniomu je garderobu.

Kod izama se dugo kolebao. Zatraio je prvo da mu se svede raun za odeu i sa zaprepaenjemkonstatovao da nije potroio ni polovinu para. Zato je za sebe i Majkaizabrao divne izme koje su kotale po petnaest dolara par.

Prilikom odabiranja odee zamalog razbojnika dolo je do zabune, ali se Parker veto izvukao.

- Znate, to je za mog mlaeg brata. On je prilino mali. Dajte svekao i meni, ali najmanji broj kojiimate u radnji.

Ponovo je navukao staro odelo isa dva velika paketa u rukama izaao na ulicu. U depu mu je zveckao pregrt srebrnih dolara koji sumu ostali posle kupovine.

Uputio se berbernici. Morao jeda zastane pred erifovom kancelarijom i panju mu privue oglasna tabla pored vrata, na kojoj subile izlepljene poternice. Pogled jezaustavio na plakatu gde je ogromnim ciframa bila ispisana suma odpet hiljada dolara.

Ispod nje se videla prilino mutna slika etvorice mukaraca. Da

lje je pisalo da nagrada od pet hiljada dolara eka svakoga koji ivog

ili mrtvog dovede jednog od braeMakarti. Neto sitnijim slovimaobeavalo se jo po dve hiljade dolara za svakog lana bande. Redalasu se imena bandita, a Parkeru nepromae ime Sandensa Kida, kojese nalazilo na zaelju liste.

Mladi zavrte glavom i promrmlja:

- Bogamu, ba otmeno drutvo.itavu bandu su procenili na etrdeset hiljada dolara.

Pitao se da li e jednoga dana injegovo ime biti na ovakvoj listi.Odmah zatim, prekoreo je sebe.Zar u i ja postati takav, pitao se.Zar otac nije uvek govorio da esvako ko ivi od revolvera od njegai poginuti. Ali, ja neu pucati na ljude, obeao je samom sebi. Bie dovoljno da ih zaplaim. Onda neupoginuti od revolvera, zakljuio jedeaki naivno i, poto je takoumirio svoju savest, pourio je prema berbernici.

U radnji je zatekao jednog sasvim novog Majka Kasidija. Glatkoobrijan i kratko podian, Kasidi jeizgledao bar desetak godina mlaii niko mu ne t i dao vie od etrdeset. Parker je znao da mali razbojnik ima preko pedeset godina. Akodoivim njegovu starost, pa to je itav ivot preda mnom. Pih, ko znata se moe desiti za tridesetak ivie godina! Kada je Majk mogaotoliko dugo da sauva svoju kou,valjda u moi i ja.


36/68


irei oko sebe oblake mirisajeftine kolonjske vode, Majk ga do

eka rairenih ruku:- Da vidim o ta si kupio, sinko. -Okrenuo se crnomanjastom ber-berinu i rekao: - Znate, ovo je mojbratanac. Vodimk ga malo daupozna svet.

Berberin se ljubazno osmehnu ipovede ih u prostoriju iza radnje,gde su se nalazile dve limene kade.Za tren oka ih je napunio vrelomvodom iz drvenih ab rova koje jedovlaio jedan mali crnac.

im su ostali sami, Kasidi raz-mota pakete i zadovoljno zviznu.

- Taman kao to sam mislio.Nisi uzalud potroio pare, mali.

Nekoliko minuta kasnije, obojica su bili do glava zavaljeni u toploj vodi, a Kasidi je svaki as gnju-rio glavu pod vodu i onda veselopevao:

O, enandoa, koliko eznem date vidim ...

Toliko sam daleko od tvoje bistre vode.

O, enandoa, eznem da te vidim i urim ti u susret preko irokog Misurija...

Pola asa kasnije, isti i svei, navukli su nova odela i ponovo napustili berbernicu. Do vrata ih jedopratio vlasnik i do zemlje se poklonio kada mu je Kasidi bacionovanicu od deset dolara. Na uli-'ci, on promrmlja mladiu:

- Zapamti, nikda se ne razbacujnovcem. Ovo je moja slabost i zbogtoga sam sto puta upadao u nepri

like. Berberin e sada itavu godinu da pria kako je dobio veliki

baki.- Gladan sam - proguna mladi. - Od kako sarn s tobom, stalno

jedem suvo meso i bajati hleb. Sigurno sam izgubio bar deset kila.

- Prvo da se pobrinemo za konje, a onda dolazi na red na stomak - odvrati Kasidi. - 1to pravilonikada nemoj zaboraviti. Prvokonj, onda kolt, pa tek ti dolazi nared.

Parker nita ne ree, ali, kada suse zaustavili pred restoranom koji

je drao neki Kinez, on proguna:-O d kada si me proglasio bra

tancem?-Z a r hoe svima da objavi

kako si pobegao od kue, a? - na-smeja se razbojnik. - Ili da ispriam ljudima o tvojoj prvoj pljaki?

Mladi pognu glavu i ue za Ka-idijem u restoran.

GLAVA ETVRTA

Bio je zaprepaen kada je uota sve naruuje oveuljak. Od tolike hrane on je sa itavom porod icom iveo nedelju dana na oevojfarmi. Opet je Kasidi rasipao novac i tako ljudima padao u oi. Ma-tori poinje da lapi, zakljui Parker. U sebi je ve bio odluio dapazi na Kasidijeve greke i da gaopominje. Najzad i njegova je koabila u pitanju, a on je eleo da doivi godine svog uitelja.

Kada je najzad stigao red na


37/68


kafu i pitu sa jabukama, Kasidinadlakticom obrisa usta i ree:

- Milo m ije to se nisi raspitivaokoliko je para bilo u onoj banci.Volim skromnost... Uostalom,tvoj deo ti ne gine. Za poetak, mislim da e biti dovo ljno stotinak dolara.

- Sto dolara? - odvrati Parker. -Pa, to valjda nije ni deseti deo ...

- Nije ni dvadeseti deo - prekidega Kasidi i oi mu sevnue. - Ve simi pokvario ruak. Samo to samrekao da si skroman, a ti ve ...

- ovek treba da zna za ta radi- ree Parker. - Kada si mi ve natovario na lea mrtvog erifa i njegovog pomonika, onda bar da vidim isplati li se taj rizik.

- Nije loe, nije loe - mrmljao jeKasidi i prstima dobovao po stolu.- Ipak, rano je jo da delimo. Ti sibio samo egrt u itavoj stvari.Ima jo mijogo da ui ...

- Bio ja egrt ili ne, rizik je isti -proguna mladi. - Osim toga, nevalja da sav novac nosi sa sobom.ta e biti ako te negde smaknu, a

ja moram sam da beim? Sa sto dolara neu moi daleko.

- U pravu si - razbojnik klimnuglavom. - Kada doem o u hotelpodeliemo pare. ak u i trokove oko tvog odela da uzmem nasebe. Ja umem da cenim usluge.Ali, zapamti... Kod svakog slede-eg posla dobie onoliko koliko

ja odredim.- Zar neemo da se pridruimo

bandi? - razoarano ree Parker. -

Mislio sam ...- Ovde emo noiti, a onda na

stavljamo za Libertivil. Tamo bive trebalo da sretnemo nekog odnaih.

- Video sam poternicu na erifo-voj kancelariji - nastavi Parker. -Za elom bandom. Imaju i slikebrae Makarti.

- Slike ne valjaju - prezrivo odvrati Kasidi. - Po njima ih ne biprepoznala ni roena majka, a kamoli neki glupi erif. Moju slikuuopte nemaju - ponosito je dodao.

-Kako?- Ako i volim da razbacujem

pare, ne volim da se slikam - pouno ree Kasidi. - Ta prokleta modadoi e glave mnogim odmetnicima. Od kako se pojavila dageroti-pija, svaka budala eli da svojunjuku ovekovei za potomstvo.

- 1 ja bih voleo da se slikam - pri-znade Parker.

- Ne zaboravi da ploe uvek ostaju kod fotografa - odvrati razbojnik. - Savezni erifi i ljudi iz Pin-kertonove agencije prvo svraajukod njih i pregledaju slike ili ploe.Sreom, tehnika je jo bedna i ret-ko ko lii na sebe kada se slika.

Kasidi plati raun i onda oni iza-oe na trotoar. Prvo su potrailihotel i uzeli jednu sobu, a onda susmestili konje u gradskoj tali. Tano je bila prva koju je mladi Parker proveo pod krovom od kako jenapustio rodnu kuu i prva no uhotelu. Tada nije ni pretpostavljao


38/68


39/68


dvojica nastavie niz ulicu.Negde kod poslednjih kua, Par

ker proguna:- Do avola, mislio sam da emoovde bar prespavati. Promrzaosam do kostiju.

- Hoe moda da se upozna sapinkertonovcima? - zajedljivoodvrati mali razbojnik. - ak i danema nikakvog greha, ako te uhvate sa mnom u drutvu, ne gine tipet godina robije u dravnom za

tvoru u Jumi.Mladi uuta pred ovim ubedlji-vim argumentima, ali malo zatimopet ree:

- Gle, od kada smo nas dvojicaroaci? Bu Kasidi! Ba si mi nad-enuo lepo ime!

-Tako se zvalo kue koje samimao u detinjstvu - nasmeja seMajk. - Podsealo me na tebe .. .

radoznalo, mnogo je lajalo i na kraju su ga kojoti pojeli. Ui se na njegovom primeru, Bue. -

Mladi neto nerazgovetno pro-mumla, a onda pognu glavu, jer jeseverac ponovo poeo da ih ibaim su napustili zaklon kua.

Nisu se zaustavili do ponoi, aonda zastadoe u nekom umarkuda odmore konje. Majk sjaha ipoe da trupka nogama kako bi seugrejao. Iz depa je izvadio komadpresovanog duvana za vakanje,odgrizao povee pare i neko vre-me ulo se samo kako mljacka.Najzad je pljunuo u sneg i rekao:

- Neto bi trebalo da te obaves-tim. Ako eli da ue u bandu,

mora da ima dobre preporuke.Valjda ti je jasno zbog ega je vei

na lanova bande u rodbinskimvezama. Braa Makarti, pa Harvi iGrizli Dim, zatim ovaj Dons,koga smo veeras upoznali, i njegov sestri Sandens Kid. Moraosam da te predstavim kao svog roaka. Pre nego to stignemo uRupu na zidu, o tebi e tamo vebiti javljeno.

Parker, sada nabeeni Bu Kasi

di, nita ne ree. Petnaestak minuta kasnije ponovo su pojahali konje i negde pred zoru stigli u Hank-svil.

I ovo je bilo pravo ruglo od naselja, ali, mada no jo nije stigla dase povue pred zorom, na ulicamasu se videli prolaznici. Iz odaka nakuama izbijao je dimPa novopeeni Kasidijev bratanac rairi nozdr-ve osetivi miris prene slanine i

jaja.Bez ikakvog dogovora poli su

za mirisom i zaustavili se kod jedne jednospratne kue u kojoj senalazio restoran, a mogle su se dobiti i sobe za prenoite. Tako jebar putnike obavetavao natpis iznad vrata.

Vezali su konje i pretiui jedandrugog upali u restoran. Ovde jeve bilo dosta gostiju, ali su pronali jedan slobodan sto i sa uzdahom olakanja sruili se na stolice.

- Dva viskija, za poetak - naredi Kasidi mrzovoljnom kelnerukoji se jedva dogura do njih. - Posle toga dve gom ile prenog krom-


40/68


pira, slanine i jaja... i puno kafe.Kelner nita ne ree ve se vrati

u kuhinju. Kasidi protrlja ruke inamignu svom mladom ortaku:- Kada napunimo stomake, od

lazimo na spavanje. Ne verujem daovde ima pinkertonovaca. erifRej je, praktino, na ovek ... Neusuuje se da zucne, jer njegovadva prethodnika sada lee gore nabrdu. Mislim da ih je Harvi sma-kao.

Uto je stigao viski i oni prihvati-e ae. Sledei Kasidijev primer,mladi takoe iskapi svoje pie ive se znalaki strese, oekujuida mu prijatna toplota u stomakupovrati snagu posle neprospavanenoi. Nadlakticom je obrisao usta ipromrmljao:

- Neto sam se setio; strie. Naonoj poternici za bandom nigdenije bilo tvog imena. Kako to?

- Hulje ve znaju da sam se odvojio od bande - mirno odvrati Kasidi. - Uostalom, pogledaemokasnije pred Rejovom kancelari

jom. Sigurno je oekivao neku po-ternicu za mnom. One ranije suobeavale pet hiljada dolara zamoju glavu. Nadam se da mi nijepala cena.

Sledeih pola asa nije se nitagovorilo, ve se jelo i pilo. Oteanihranom, njih dvojica preoe izrestorana u rnali hol i uzee jednusobu. Nije im smetalo to u sobinema pei niti to vetar duva krozpukotine na drvenim zidovima.Onako obueni, sa izmama na no

gama i natuenim eirima, zavukli su se ispod masnih ebadi i

smesta zaspali.Dok su njih dvojica bila van ovoga sveta u snu, u gradiu se ipakneto deavalo. Negde oko podneva, jedan jaha se pojavio na ulazuu grad, ali se brzo pomeao sa drugim konjanicima i njegov dolazakniko nije primetio osim erifaReja, koji je sedeo iza prozora svo

je kancelarije i puckao na lulu sa

kratkim kamiom.im je ugledao jahaa, erif sesmre i besno pijunu na pod. U pri-dolici je poznao Donsa, onog istog tajanstvenog kurira koji je prole veeri opomenuo Majka Kasi-dija da se ne zadrava u Libertivilu.Pojava mravog oveka u crnomodelu znaila je samo jedno: i ostali lanovi bande iz Rupe na zidumorali su biti negde u blizini. Pre-kjue je erif dobio hrpu poternicana kojima se tamparska boja jonije bila ni osuila. Udruenje bankara iz Eskalantea nudilo je pedeset hiljada dolara za unitenjepljakaa banke.

Pinkertonov ovek koji je doneopoternice rekao je erifu kako suoajni kapitalisti odluili da uinesve kako bi jednom stali nakrajovim drskim pljakaima. ovek

je jo dodao da e moda iz centralne agencije u Njujorku doinajbolji ljudi. Bankari su takoeodluili da angauju i uvenog erifa Doa Leforsa iz Vajominga,koji je ve okitio svoju kancelariju


41/68


listama desetina razbojnika.Bilo kako bilo, erifu Reju se

ovo nije dopadalo. Prisustvo bandita znailo je da bi moda i pin-kertonovci doli ovamo i prisililiReja da uestvuje u nekoj njihovojakciji. Da je bio u pitanju samoDons, Rej se mnogo ne bi uzbuivao, ali njegov pomonik mu je ve

javio da je jutros u restoranu videostarog Majka Kasidija u drutvunekog balavca.

Rej ustade iz stolice i ponovopijunu na prljavi pod. Podstakao jevatru u tucanoj pei i iz navike poeo da prelistava poternice koje su

jo uvek stajale na stolu. Onda je izdvojio jednu. Ona je glasila na Majka Kasidija. Pored ostalih zloinakoji su se nabrajali u poternici, bio

je i jedan sve podatak: ubistvo erifa iz Ridenta i njegovog pomo

nika.- Matori dripac je ba zabrazdio- proguna Rej. - Posle ovoga,niko nee pokuati da ga uhapsi.Pucae im ga ugledaju. Nego, ko

je taj balavac u njegovom drutvu?erif zamiljeno pogleda kroz

prozor na smrznutu ulicu i ondaodluno ustade, pripasa pojas sarevolverom i obue kratki kouhod ovijeg krzna, ija je dlaka bilaspolja okrenuta. Natukao je eir iizaao napolje.

Pogledao je niz ulicu i video Do-nsa kako ulazi u restoran. Nije poao za njim, jer je jedan njegov o-vek stalno deurao u restoranu,neprimeen od ostalih gostiju. Bio

je to mrzovoljni kelner koji je jutros posluio Kasidija i Bua.

GLAVA PETA

erif sie sa trotoara i pouripreko ulice. Na drugoj strani je zastao kod drvenih stepenica koje suvodile na gornji sprat jedne kue i,pazei da se ne oklizne po smrznutom snegu, popeo se uz njih.

Da su Kasidi i mladi Bu znali

ta se nalazi u sobi na kraju ovihstepenica, verovatno bi prekinulispavanje i pourili ovamo.

Kada je erif posle paljivog kucanja otvorio vrata, prvo je ugledao cev kolta uperenu u svoje lice,a iza nje jednu ogromnu, maljavuruku.

-J a sam, Grizli - promrmlja icev kolta se spusti.

erif ue unutra i zatvori vrataza sobom. U sobi je vladao polumrak, ali se naspram zatvorenih prozora ocrtavala ogromna prilika

jednog oveka.- ta je? - nezadovoljno upita

ljudina. - Da nisu pinkertonovci?- Jo nisu - pakosno odvrati e

rif. - Maloas je stigao Dons, Grizli. Jutros su dojahali stari Majk Kasidi i neki mladi. Dolazio sam dati javim, ali sam uo kako hre inisam ulazio.

- Majk! - tre se ljudina. - ta eon ovde? Zar nisi znao daje on raskrstio sa bandom? I ko je taj balavac s njim?

- Znam ja sve o njemu i vama -


42/68


zarea erif. - 1 zato mi vas je dosta.Skupljate se u mom gradu kao da

je ovo razbojnika jazbina i jedinukorist koju imam to je to mi nisteizvrili nijednu pljaku i to teditemoje graane. To je nekima postalo sumnjivo. Kaem ti da se to pregubite odavde.

- Tek kada ujem da su Harvi iMakartijevi bezbedno otili u skro-vite - proguna Grizli Dim. Poeo je brzo da se oblai. Kada je navukao izme, on produi: - imrazgovaram sa Donsom, mi idemo odavde. Morau da saznam zato je Majk doao.

erif klimnu glavom i. izae napolje. Vratio se u svoju kancelariju,a nekoliko minuta kasnije GrizliDim je dostojanstveno odetaodo restorana. Tamo je kratko razgovarao sa onim mrzovoljnim kel-nerom i onda se popeo na sprat,gde su se nalazile sobe za noenje.

Poto se oprezno popeo uz kri-pave stepenice,; Grizli Dim prie

jednim vratima na kraju hodnika.Pokucao je i hitro se sklonio u stranu. Dobro je znao kako nije nimalozdravo uznemiriti starog Majka usnu, jer je ovaj bio sklon da prvopuca, a onda postavlja pitanja.

- Ko je? - zau se iznutra jedanprigueni glas.

- Ja sam - odvrati ljudina. - Grizl i . . .

Zau se kripa drvenog poda, aonda se vrata naglo otvorie. Grizlivimu. Meutim, u mranoj sobi nikoga nije video. Mahnuo je rukom

prema otvorenim vratima i negdeiz pozadine odgovori mu poznati

glas:- Dobro je, ui.Grizli hitro zatvori vrata za so

bom, a u sobi planu ibica i malozatim treperava svetlost petrolejke na stolu obasja Majka Kasidija iGrizlija. Njih dvojica se srdanopozdravie, a Grizli mahnu rukomprema postelji u uglu, gde je i daljemirno spavao mladi Bu.

- uo sam da si u drutvu.- To mi je bratanac - odgovori

mali razbojnik. - Zove se Bu Kasidi ... Hej, Bue! Ustani da teupoznam sa starim prijateljem!

Mladi naglo skoi u postelji ipoe da trlja sanjive oi. Trenutakkasnije, ljudina mu je snano drmusala ruku i potpuno ga rasanila.Bu iskrivi lice u bolnu grimasu,

jer mu je din prosto mrvio aku,pa promrmlja:

- Je li svanulo?- Tek je podne, sinko - odvrati

Grizli. - ak i kroz ono ebe naprozoru vidi se da je dan. - On seokrete Majku. - Mogu li da znamzbog ega si doao u ovaj kraj?

- Vraam se u Rupu na zidu -odvrati Majk. - Hou bratanca dauvedem u bandu, a i treba mi maloodmora. Ova zima m ije ba dojadila.

- udi me da jo vue taj starikostur po snegu - odvrati Grizli isede za sto. - Nego, imam netonovo i za tebe, Majk. erif Rej mi jerekao da je dobio novu potemicu


43/68

Pony West - Bu Kasidi i K id 1 41

sa tobom. Gone te zbog ubistva erifa iz Ridenta i njegovog pom onika. Na vreme si se setio da poeu skrovite.

- Ma, ocenio sam ja to - nezadovoljno frknu oveuljak. - Ostae-mo tamo dok se praina malo neslegne. Sino sam razgovarao saDonsom i ...

- 1 on je ovde - odvrati Grizli. -Nego, erif Rej zahteva da se topre gubimo odavde. Izgleda da jeDons doneo vest da su Makartije-vi i ostali proli preko granice Ari-zone. Samo da pokupim stvarikoje sam kupio u bakalnici, pa moemo i mi da krenemo.

Dok je on govorio Majk i Bu suse umivali iz napuklog lavora. Ustvari, samo su protrljali oi hladnom vodom i pregledali pojasevesa revolverima. Grizli ustade i kre-te k^ vratima, a njih dvojica pooe za njim. Odjednom, na drvenimstepenicama koje su vod ile premasobama zau se bat koraka. Majk iGrizli bez reci izvukoe revolvere.Ngi vratima odjeknu kucanje.j - Ja sam, Pit iz restorana - ree

g|.as s druge strane vrata. - aljeme erif Rej.

Majk hitro otvori vrata i Buprepoznade mrzovoljnog kelnera

iz restorana.- U grad su stigli pinkertonovci

- zadihano im saopti kelner. -Sada su kod erifa u kancelariji.On je poslao jednog oveka da mi

javi. Kidajte to pre!Trojka bez reci izjuri iz sobe i za

tren oka nae se u malom holu.Ovde Majk pogleda u mladogBua i ree:

-Sada e nam ti pomoi. Detektivi tebe ne poznaju. Ako te videna ulici, nee nita posumnjati. Od-vei nae konje i odvedi ih u dvorite iza hotela - okrenuo se Griz-liju: - Gde je tvoj

Documents

Buc Kasidi i Kid 001 - Teks Gordon - Usao je u legendu (Dare & emeri)(SZ).pdf