Rik Riordan

BITKA

ZA LAVIRINT

S engleskog prevela:

Tatjana Milosavljević

2010.

Naslov originala:Rick RiordanPERCY JACKSON & THE OLYMPIANS: THE BATTLE OF THE LABYRINTH

Copyright © 2008 by Rick RiordanPermission for this edition was arranged through the Nancy Gallt Literary Agency.

!"#$#%&''()*+,('"-.-.-'()*+,('/0)1'2.$3'(#" STYLOS ART 456.783'956':;1'<=>>>'2.$3'(#" )?@-AB#C&'><=A'DEF=G:DH1'DEF=G:D: e-mail: stylos-artªstylos.rs www.stylos-art.com

Glavni i odgovorni urednik: Sr|an Krsti}Prevod s engleskog: Tatjana Milosavljevi}+?865I#'3'8.I?865I#&'(#JK#'+#!3LDizajn korica: Ivana FlegarMI#B3%8#'.NI#"#&'/OP'MI#B38#

Q6#R9#&'/OP'MI#B38#1'2.$3'(#"Prvo izdanje2.$3'(#"1'<>=>-Tira` 1500

!"#$#%&'&()*+,&-+.&#/#0/1(+2&-+.+

3+1(+)'42&#5&'+-4#6706248#9):+#;&<

821 . 111 ( 73 ) - 93 - 31

!" #$%&' ()

Bitka za lavirint / Rik Riordan ; prevod s engleskog

=>?@>A>#BCDEF>GD@HGCIJ#K#LJ#CMNJ#K#OEGC#P>N#Q#P?RDEF#>S?8#TULU

V#OEGC#P>N#Q#WBX#YS>Z[>#\J#K#]^^#F?SJ#_#TL#`aJ#K#

V"HSFC#bcH[FEA#C#dEYEGC#eDCaf>#_#[A@J#g\

"SHGEN#NHD>Q#=hH#d>??DH#Ei#?hH#D>dRSCA?h#j#dR#kC`[#kCESN>AJ#K#?CS>c#LJ^UUJ

K#XHDHl[>#E#fCF`mQ#F?SJ#]nnJ

!PXO#onpKpqKngn]KgpTKn

eX!PPJ#PkK!b#T^Uqg]TUn

Sadržaj

1. Navijačice napadaju 7

2. Dobijam šaljiv poziv iz

podzemnog sveta 24

3. Igramo se šuge sa škorpionima 49

4. Anabet krši pravila 68

5. Niko čašćava mrtve „Hepi milom” 86

6. Susrećemo boga s dva lica 98

7. Tajson predvodi bekstvo

iz zatvora 112

8. U poseti ranču Gizdavog demona 126

9. Skupljam balegu 152

10. Takmičimo se u kvizu smrti 165

11. Kako sam zapalio sÂm sebe 188

12. Odlazim na letovanje bez kraja 207

13. Angažujemo novog vodiča 225

14. Borim se s bratom na život i smrt 248

15. Krademo polovna krila

u dobrom stanju 266

16. Otvaram sarkofag 285

17. Progovara izgubljeni bog 302

18. Grover izaziva stampedo 314

19. Veće dobija otkaz 332

20. Moja rođendanska žurka

doživljava mračan zaokret 342

7

1.

Navijačice napadaju

Po sled nje što sam že leo na let njem ras pu stu bi lo je da dig-nem u va zduh još jed nu ško lu. Ali, i po red to ga sam, pr ve ne-de lje ju na, u po ne de ljak uju tro, se deo u ma mi nim ko li ma, is-pred gim na zi je „Gud” u Is toč noj 81. uli ci.

„Gud” je bi la vi so ka zgra da od sme đeg pe šča ra, na oba li Ist ri ve ra. Pred njom su bi li par ki ra ni sil ni BMV-i i Lin kol ni. Zu re ći ka kit nja stom tre mu s ko lo na dom, pi tao sam se ko li-ko ću se za dr ža ti ov de pre no što me iz ba ce.

„Opu sti se.” Ma ma uop šte ni je zvu ča la opu šte no. „Ovo je sa mo upo zna va nje sa ško lom. I ne za bo ra vi, mi li, Pol pre-da je ov de. Za to po ku šaj da ne... znaš već.”

„Da je ne uni štim?”„To.”Pol Fa ran, ma min pri ja telj, sta jao je is pred ško le, po zdra-

vlja ju ći bu du će pr va ke dok su se pe li ste pe ni ca ma. Sa svo jom pro se dom ko som, džins ode ćom i ko žnom jak nom, pod se-ćao me je na te le vi zij skog glum ca, a bio je obi čan pro fe sor en gle skog. Us peo je da ube di nad le žne u gim na zi ji da me,

Rik Riordan

8

ipak, pri me u pr vi raz red, upr kos či nje ni ci da sam iz ba čen iz svih ško la ko je sam do sad po ha đao. Po ku šao sam da ga upo-zo rim ka ko to ni je do bra za mi sao, ali on ni je hteo da me slu ša.

Po gle dao sam ma mu. „Ni si mu re kla isti nu o me ni, zar ne?”Ner vo zno je lup ka la pr sti ma po vo la nu. Do te ra la se jer

je išla na raz go vor za po sao – obu kla je svo ju naj lep šu pla vu ha lji nu i ci pe le sa šti kla ma.

„Mi sli la sam da bi tre ba lo da pri če ka mo s tim”, pri zna-la je.

„Da se ne bi upla šio i zbri sao.”„Si gur na sam da će raz gle da nje pro ći sa svim do bro, Per-

si. To je sa mo jed no pre pod ne.”„Ma su per”, pro gun đao sam. „Sad mo gu da me iz ba ce još

pre po čet ka škol ske go di ne.”„Raz mi šljaj po zi tiv no. Su tra ideš u kamp! Po sle raz gle-

da nja, imaš su dar...”„To ni je su dar!” po bu nio sam se. „To je sa mo Ana bet,

ma ma. Čo ve če!”„Do la zi čak iz kam pa da bi ste se vi de li.”„Pa, da.”„Ide te u bi o skop.”„Aha.”„Vas dvo je, sa mi.”„Ma ma!”Po di gla je ru ke u znak pre da je, ali le po sam vi deo da se

svim sna ga ma tru di da ne pra sne u smeh. „Bo lje da sad uđeš, mi li. Vi di mo se ve če ras.”

Ta man sam hteo da iza đem iz ko la, kad sam po gle dao pre ma ste pe ni ca ma ško le. Pol Fa ran je po zdra vljao de voj či-cu s ko vr dža vom ri đom ko som. Na se bi je ima la ma ji cu bo je ke ste na i ofu ca ne far mer ke ukra še ne cr te ži ma na pra vlje nim

Bitka za lavirint

9

mar ke rom. Kad se okre nu la, na tre nu tak sam joj vi deo li ce i sme sta se na je žio.

„Per si?” upi ta la je mo ja ma ma. „Šta se de si lo?”„N-ni šta”, pro mu cao sam. „Je l’ ova ško la ima ne ki spo-

red ni ulaz?”„Niz uli cu pa de sno. Za što?”„Vi di mo se ka sni je.”Ma ma je za u sti la da ne što ka že, ali sam ja iza šao iz ko la

i po tr čao, na da ju ći se da me ri đo ko sa de voj či ca ne će vi de ti.Šta će ona ov de? Ni sam valj da baš to li ki bak suz.Jok i ni sam. Vr lo br zo sam sa znao da mo gu da bu dem i

mno go ve ći.

Ušu nja va nje u gru pu za raz gle da nje ni je pro šlo baš uspe šno. Na spo red nom ula zu su sta ja le dve na vi ja či ce u lju bi ča sto-be lim uni for ma ma, če ka ju ći da za sko če pr va ke.

„Ćao!” Osme hi va le su se i ra ču nao sam da je to ve ro va-tno pr vi i po sled nji put da su ne ke na vi ja či ce ta ko pri ja zne pre ma me ni. Jed na je bi la pla vo ko sa, s le de no pla vim oči ma. Dru ga je bi la Afro-Ame ri kan ka, s cr nom, ko vr dža vom ko-som na lik na Me du zi nu (a ve ruj te mi da znam o če mu go-vo rim). Obe de voj ke su ima le ukra snim slo vi ma iz ve ze na ime na na uni for ma ma ali, uz mo ju dis lek si ju, re či su li či le na za mr še ne špa ge te.

„Do bro do šao u ‘Gud”, re če pla vu ša. „Obo ža va ćeš ovu ško lu.”

Me đu tim, dok me je od me ra va la od gla ve do pe te, iz raz na nje nom li cu go vo rio je ne što što je vi še li či lo na Fu uj, ko je ovaj lu zer?

Rik Riordan

10

Dru ga de voj ka mi je prišla ne pri jat no bli zu. Is ko ri stio sam to da pro u čim ime iz ve ze no na nje noj uni for mi i us peo da ga ra za znam: Ke li. Mi ri sa la je na ru že i još ne što, če ga sam se se ćao s ča so va ja ha nja u kam pu – vonj tek oku pa nih ko-nja. Bio je to ču dan mi ris za na vi ja či cu. Mo žda je ima la ko nja ili ta ko ne što. U sva kom slu ča ju, sta la je ta ko bli zu da me je obu zeo ose ćaj da po ku ša va da me gur ne niz ste pe ni ce. „Ka-ko se zo veš, vo do li jo?”

„Vo do li jo?”„No vaj li jo.”„Ovaj, Per si.”De voj ke se zgle da še.„O, Per si Džek son”, re če pla vu ša. „Če ka le smo te.”Ovo mi je potera lo žmar ce niz kič mu. Blo ki ra le su ulaz,

ne osme hu ju ći se ni ma lo pri ja telj ski. In stink tiv no sam pri-bli žio ru ku dže pu u ko jem dr žim svo ju smr to no snu he mij-sku olov ku, Ras pa rač.

Za tim se iz unu tra šnjo sti zgra de za čulo: „Per si?” Bio je to Pol Fa ran, ko ji me je ugle dao. Još ni kad ni sam bio ta ko sre-ćan što mu ču jem glas.

Na vi ja či ce ustuk nu še. Žu re ći da što pre pro đem po red njih, slu čaj no sam oče šao Ke li nu no gu.

Klang.Nje na no ga je šuplje, metalno zazvučala, kao da sam na-

le teo na jar bol za za sta vu.„Jao”, pro mr si ona. „Pa zi, vo do li jo.”Po gle dao sam do le, ali nje na no ga je iz gle da la kao sva ka

dru ga, nor mal na no ga. Bio sam su vi še pre stra vljen da bih po sta vljao pi ta nja. Utr čao sam u hod nik, dok su se na vi ja či-ce sme ja le za mnom.

„Tu si!” re če mi Pol. „Do bro do šao u ‘Gud’!”

Bitka za lavirint

11

„Ćao, Po le – ovaj, go spo di ne Fa ran.” Ba cio sam po gled pre ko ra me na, ali čud ne na vi ja či ce su već ne sta le.

„Per si, iz gle daš kao da si upra vo vi deo du ha.”„Aha, ovaj...”Pol me po tap ša po le đi ma. „Slu šaj, znam da si ner vo zan,

ali ne moj da bri neš. Kod nas se upi su je mno go de ce s po-re me ća jem ne do stat ka pa žnje i dis lek si jom. Pro fe so ri zna ju ka ko da im po mog nu.”

Do šlo mi je da se na sme jem. Ka mo sre će da su po re me-ćaj pa žnje i dis lek si ja mo je naj ve će bri ge. Mi slim, znao sam kako Pol sa mo po ku ša va da po mog ne, ali da sam mu re kao isti nu o se bi, po mi slio bi da sam od le pio ili bi po be gao vri-šte ći. One na vi ja či ce, na pri mer. Imao sam ta ko ga dan ose-ćaj u ve zi s nji ma...

Za tim sam po gle dao niz hod nik i pri se tio se da imam još je dan pro blem. U ho lu se upra vo po ja vi la ri đo ko sa de voj či ca ko ju sam vi deo na ste pe ni ca ma pred glav nim ula zom.

Ne moj me pri me ti ti, mo lio sam se u sebi.Naravno, pri me ti la me je. I raz ro ga či la oči.„Gde je gru pa za raz gle da nje?” upi tao sam Po la.„U & skul tur noj sa li. Onu da. Ali...”„Ćao.”„Per si?” po vi kao je za mnom, ali ja sam već tr čao.

Ve ro vao sam da sam joj uma kao.Go mi la de ce je išla u prav cu & skul tur ne sa le i usko ro sam

bio sa mo je dan od tri sto ti ne če tr na e sto go di šnja ka po sla ga-nih na tri bi na ma. Ra šti mo va ni li me ni or ke star je svi rao ne-ki marš ko ji je zvu čao kao da ne ko uda ra me tal nom pa li com

Rik Riordan

12

za bej zbol po dža ku pu nom ma ča ka. Sta ri ja de ca, ve ro vat no čla no vi uče nič kog ve ća, sta ja la su is pred tri bi na u „Gu do-vim” škol skim uni for ma ma, s iz ra zi ma ko ji su go vo ri li, Hej, mi smo kul. Pro fe so ri su se mu va li na o ko lo, osme hu ju ći se i ru ku ju ći se s uče ni ci ma. Zi do vi & skul tur ne sa le bi li su pre-kri ve ni ve li kim lju bi ča sto-be lim tran spa ren ti ma na ko ji ma je pi sa lo Do bro do šli, bu du ći pr va ci, „Gud” je naj bo lji, Svi smo mi po ro di ca i go mi la dru gih sreć nih slo ga na od ko jih mi je do šlo da po vra tim.

Osta li pr va ci, ta ko đe, ni su de lo va li baš odu še vlje no zbog do la ska ova mo. Ho ću re ći, do la zak na raz gle da nje ško le u ju-nu ni je kul, po što na sta va ne po či nje sve do sep tem bra, ali u „Gu du” va ži; „Mi se bla go vre me no pri pre ma mo da bu de mo naj bo lji!” Ba rem je ta ko pi sa lo u bro šu ri.

Li me ni or ke star je pre stao sa svir kom. Čo va u pru ga stom ode lu pri šao je mi kro fo nu i po čeo da pri ča, ali je zvuk od-je ki vao sa lom, ta ko da ni sam imao poj ma šta go vo ri. Što se me ne ti ca lo, mo gao je i da is pi ra gr lo.

Ne ko me je do hva tio za ra me. „Šta ćeš ti ov de?”Bi la je to ona: mo ja ri đo ko sa noć na mo ra.„Rej čel Eli za bet Der”, re kao sam.Zi nu la je od ču da, kao da ne mo že da po ve ru je kako sam

imao obra za da joj upam tim ime. „A ti si Per si ne ka ko. Ni-sam ti do bro ču la pre zi me pro šlog de cem bra, kad si ono po-ku šao da me ubi ješ.”

„Vi di, ni sam – ne bih – Šta ti tra žiš ov de?”„Valj da isto što i ti. Do šla da vi dim ško lu.”„Ži viš u Nju jor ku?”„A šta s’ mi slio, da sta nu jem na Hu ve ro voj bra ni?”Ni je mi pa lo na pa met da bi mo gla ži ve ti ov de. Kad god

bih raz mi šljao o njoj (i pri tom ne ka žem da sam mi slio na nju;

Bitka za lavirint

13

pro sto bih je se tu i ta mo se tio, va ži?), uvek sam sma trao da ži vi ne gde u bli zi ni Hu ve ro ve bra ne, bu du ći da smo se ta mo sre li. Pro ve li smo za jed no ukup no oko de set mi nu ta, a za to vre me sam slu čaj no za mah nuo ma čem pre ma njoj, po tom mi je ona spa sla ži vot, da bih na kra ju po be gao pred go mi lom de mon skih ma ši na za ubi ja nje ko je su me pro go ni le. Zna te već, ti pi čan slu ča jan su sret.

Ne ki lik iza nas je pro ša pu tao: „Umuk ni te već jed nom. Na vi ja či ce go vo re!”

„Ćao, na ro de!” vik nu la je de voj ka u mi kro fon. Bi la je to pla vu ša ko ju sam vi deo na ula zu. „Ja sam Te mi, a ovo je, kao, Ke li.” Ke li je iz ve la zve zdu.

Rej čel, ko ja je se de la po red me ne, ja uk nula je kao da ju je ne ko ubô či o dom. Par klinaca se okre nu lo pre ma na ma i is ce ri lo, ali Rej čel je sa mo uža snu to zu ri la u na vi ja či ce. Te-mi kao da ni je pri me ti la njen is pad. Po če la je da pri ča o svim div nim ak tiv no sti ma u ko je se mo že mo uklju či ti to kom svo je pr ve go di ne u gim na zi ji.

„Be ži”, re kla je Rej čel. „Od mah.”„Za što?”Ni je gu bi la vre me na ob ja šnja va nje. Pro gu ra la se do kra-

ja tri bi na, ig no ri šu ći pro fe so re ko ji su se mr šti li i gun đa nje de ce po či jim pr sti ma je ga zi la.

Okle vao sam. Te mi je ob ja šnja va la da će mo se sa da po de-li ti u ma nje gru pe i kre nu ti u obi la zak ško le. Ke li je uhva ti la moj po gled i osmeh nu la mi se kao da se za ba vlja če ka ju ći da vi di šta ću ura di ti. Ne bi bi lo u re du da od mah odem. Pol Fa-ran je bio do le, s osta lim pro fe so ri ma. Pi ta će se šta se de si lo.

Za tim sam po mi slio na Rej čel Eli za bet Der i po seb nu spo sob nost ko ju je is po lji la zi mus na Hu ve ro voj bra ni. Bi la je ka dra da vi di gru pu bez bed nja ka ko ji ne sa mo da ni su bi li

Rik Riordan

14

bez bed nja ci, ne go ni su bi li ni ljud ska bi ća. Dok mi je sr ce u gru di ma bub nja lo, ustao sam i kre nuo za njom na po lje iz sa le.

Pro na šao sam Rej čel u pro sto ri ji na me nje noj pro ba ma or ke-stra. Kri la se iza ve li kog bub nja u ri tam sek ci ji.

„Do la zi ova mo!” pro ši šta la je. „I sa gni gla vu!”Ose ćao sam se glu po kri ju ći se iza go mi le bon go-bub nje-

va, ali ipak sam ču čao po red nje.„Je su li nas pra ti le?” upi ta la je Rej čel.„Go vo riš o na vi ja či ca ma?”Ner vo zno je klim nu la gla vom.„Mi slim da ni su”, od vra tio sam. „Šta su one? Šta si vi de la?”Nje ne ze le ne oči bli sta le su od stra ha. Li ce joj je bi lo po-

su to pe ga ma ko je su me pod se ća le na sa zve žđa. Na ke ste-nja sto- braon ma ji ci pi sa lo je Har var dov od sek za umet-nost. „Ti... ne ćeš mi ve ro va ti.”

„O da, ho ću”, obe ćao sam. „Znam da mo žeš da vi diš kroz Ma glu.”

„Kroz šta?”„Ma glu. To ti je... da kle, to ti je kao ne ka vr sta ko pre ne

ko ja skri va pra vi iz gled ne kih stva ri. Ne ki smrt ni ci ra đa ju se sa spo sob no šću da vi de kroz nju. Kao ti.”

Pa žlji vo me je po sma tra la. „To si ura dio i na Hu ve ro voj bra ni. Na zvao si me smrt ni kom. Kao da ti to ni si.”

Do šlo mi je da oda la mim pe sni com po bub nju. Gde mi je bi la pa met? Ne ma šan se da joj ob ja snim. Ne bi tre ba lo čak ni da po ku ša vam.

„Re ci mi”, pre kli nja la je. „Ti znaš šta to zna či. Sve ove gro zne stva ri ko je vi dim?”

Bitka za lavirint

15

„Vi di, zvu ča će to tal no su lu do. Znaš li išta o grč kim mi-to vi ma?”

„Ono, kao... Mi no ta ur i Hi dra?”„Aha, ali po ku šaj da ne iz go va raš ta ime na kad sam ja u

bli zi ni, va ži?”„I fu ri je”, re kla je, za gre va ju ći se. „I si re ne i...”„Do bro, de!” Osvr tao sam se po sa li za pro be, si gu ran da

će iz zi do va po i ska ka ti go mi la od vrat nih kr vo pi ja ko je nam je Rej čel ovim svo jim ba ja njem sa svim si gur no na vu kla na vrat; me đu tim, još uvek smo bi li sa mi. Iz hod ni ka se za čuo ža mor de či je go mi le ko ja je kre nu la iz & skul tur ne sa le. Za po či nja li su grup ne obi la ske. Ni smo ima li mno go vre me na za pri ču.

„Sva ta ču do vi šta”, re kao sam, „i svi grč ki bo go vi – stvar-ni su.”

„Zna la sam!”Bo lje bih se ose ćao da me je na zva la la žo vom, ali Rej čel je

iz gle da la kao da sam upra vo po tvr dio nje ne naj go re sum nje.„Ne maš poj ma ka ko je to gro zno”, re kla je. „Go di na ma

sam mi sli la da lu dim. Ni sam ni kom sme la da ka žem. Ni sam sme la...” Oči joj se su zi še. „Ček ni ma lo. Ko si ti? Mi slim, ko si stvar no?”

„Ni sam ču do vi šte.”„Do bro, to znam. Da je si, vi de la bih to. Iz gle daš kao... ti.

Ali ni si smrt nik, zar ne?”Pro gu tao sam kne dlu. Iako sam imao tri go di ne da se

na vik nem na po mi sao ko sam, još ni kad ni sam o to me raz-go va rao s ne kim obič nim smrt ni kom – ho ću re ći, osim mo-je ma me, ali ona je zna la još pre me ne. Ne znam za što, ali ri zi ko vao sam.

„Ja sam po lu tan”, re kao sam. „Po lu smrt nik.”„I po lu... šta?”

Rik Riordan

16

Tog tre nut ka u sa lu za pro be uđo še Te mi i Ke li, s tre skom za tvo riv ši vra ta za so bom.

„Tu si, Per si Džek so ne”, re če Te mi. „Vre me je da te ma lo obi đe mo.”

„Je zi ve su!” jek nu Rej čel.Te mi i Ke li su još uvek bi le u svo jim lju bi ča sto-be lim na-

vi jač kim uni for ma ma, a u ru ka ma su ima le ukrasne trake za na stup.

„Ka ko stvar no iz gle da ju?” upi tao sam, ali iz gle da lo je da je Rej čel pre vi še oša mu će na da bi od go vo ri la.

„Ma pu sti sad nju.” Upu tiv ši mi bli stav osmeh, Te mi je kre nu la pre ma na ma. Ke li je osta la po red vra ta, blo ki ra ju ći nam od stup ni cu.

Bi li smo u klop ci. Znao sam da će mo mo ra ti da se iz bo-ri mo s nji ma da bi smo iza šli oda tle, ali Te min osmeh je bio ta ko za sle plju juć da me je de kon cen tri sao. Nje ne pla ve oči bi le su pre kra sne, a na čin na ko ji joj se ko sa pro si pa la po ra-me ni ma...

„Per si”, upo zo ri la me je Rej čel.Moj od go vor bio je vr lo in te li gen tan. „H-ha?”Te mi se pri bli ža va la. Pru ži la je ru ke u ko ji ma je dr ža la

ukrasne trake.„Per si!” Kao da je devojčicin glas do pi rao od ne kud da-

le ko. „Pro bu di se!”Bi la mi je po treb na sva sna ga vo lje, ali iz va dio sam he mij-

sku iz dže pa i ski nuo po klo pac s nje. Ras pa rač se pro teg nuo u bron za ni mač dug či tav me tar, sa se či vom koje se pre si ja va lo na ble doj, zla ća noj sve tlo sti. Te mi se sad po dru glji vo osmeh nu la.

Bitka za lavirint

17

„Ma daj”, po bu ni la se. „Ne tre ba ti to. Mo že li ra di je je-dan po lju bac?”

Mi ri sa la je na ru že i či sto ži vo tinj sko kr zno – ču dan ali ne ka ko opo jan mi ris.

Rej čel me sna žno ušti nu za mi ši cu. „Per si, ona ho će da te uje de! Po gle daj je!”

„Ma la je sa mo lju bo mor na.” Te mi se okre nu pre ma Ke li. „Smem li, go spo da ri ce?”

Ke li je još uvek blo ki ra la vra ta, glad no se ob li zu ju ći. „Sa-mo na pred, Te mi. Do bro ti ide.”

Te mi pri đe još je dan ko rak bli že, ali ja sam upe rio mač pra vo u nje ne gru di. „Na zad.”

Za re ža la je. „Vi no vaj li je”, s ga đe njem je iz u sti la. „Ovo je na ša ško la, po lu ta ne. Hra ni mo se ki me nam je vo lja!”

Za tim je po če la da se me nja. Iz nje nih ru ku i li ca ne sta la je bo ja. Ko ža joj je postala be la kao kre da, a oči pot pu no cr-ve ne. Zu bi se pre tvo ri še u oč nja ke.

„Vam pi ri ca!” pro mu cao sam. A on da sam pri me tio nje-ne no ge. Is pod krat ke na vi jač ke suk nji ce, nje na le va no ga bi la je braon bo je i dla ka va, s ma ga re ćim ko pi tom. De sna je ima la ob lik ljud ske no ge, ali je bi la od bron ze. „Uhh, vam-pi ri ca sa...”

„Da ni si po me nuo no ge!” obrec nu la se Te mi. „Isme va nje je ne pri stoj no!”

Na pre do va la je pre ma na ma na svo jim čud nim, raz li či tim no ga ma. Iz gle da la je to tal no su lu do, ali ni sam se usu đi vao da se na sme jem – ne dok sam pred so bom imao one cr ve ne oči i ši lja te oč nja ke.

„Vam pi ri ca, ka žeš?” na sme ja la se Ke li. „Ta glu pa le gen-da za sno va na je na na ma, bu da lo. Mi smo em pu ze, slu ži mo He ka ti.”

Rik Riordan

18

„Mmmm.” Te mi se pri mi ca la sve bli že. „Cr na ma gi ja sa-či ni la nas je od ži vo ti nje, bron ze i sa bla sti! Po sto ji mo da bi-smo se hra ni le kr vlju mla di ća. A sad do la zi ova mo i daj mi taj po lju bac!”

Is ke zi la je oč nja ke. Bio sam ta ko pa ra li san da ni sam mo-gao ni da se po kre nem, ali je za to Rej čel do hva ti la do boš i hit nu la ga ka em pu zinoj gla vi.

De mon ka je za sik ta la i udar cem od bi la do boš, ko ji se uz zve ket ot ko tr ljao ne gde me đu stal ke za no te. Rej čel je za tim bacila i ksi lo fon, ali je de mon ka i nje ga od bi la.

„Obič no ne lju bim de voj ke”, za re ža la je Te mi. „Ali u tvom slu ča ju, smrt ni ce, na pra vi ću iz u ze tak. Imaš ma lo pre vi še do-bar vid!”

Ba ci la se na Rej čel.„Ne!” Za mah nuo sam Ras pa ra čem. Te mi se sa gla u po-

ku ša ju da iz beg ne se či vo, ali za se kao sam pra vo kroz nje nu na vi jač ku uni for mu i ona je, uz stra vi čan krik, eks plo di ra la u oblaku pra ši ne ko ja se pro su la po Rej čel.

Crvenokosa je ka šlja la. Iz gle da la je kao da joj je ne ko is-tre sao džak bra šna na gla vu. „Fuj, od vrat no!”

„Ta ko ti je s ču do vi šti ma”, re kao sam. „Iz vi ni.”„Ubio si mo ju uče ni cu!” za ur la la je Ke li. „Na u či ću ja te be

škol skom du hu, po lu ta ne!”Za tim je i ona po če la da se me nja. Nje na ko vr dža va ko sa

se pre tvo ri la u pa la ca ve pla me no ve. Oči su joj po sta le cr ve ne a ogrom ni oč nja ci su za u ze li svo je me sto. Kre nu la je pre ma na ma, dok su joj me sin ga no sto pa lo i ko pi to ne rav no mer no lup ka li po po du sa le za pro be.

„Ja sam naj sta ri ja me đu em pu za ma”, re ža la je. „Ni je dan he roj ni je me nad ma šio već hi lja du go di na.”

Bitka za lavirint

19

„Ma ne moj?” re kao sam. „E pa, rok tra ja nja ti je upra vo is te kao!”

Ke li je bi la mno go br ža od Te mi. La ko je iz be gla moj pr-vi na pad i ot ko tr lja la se u du vač ku sek ci ju, pre tu riv ši ceo red trom bo na uz stra ho vit tre sak. Rej čel joj se u po sled njem tre-nut ku sklo ni la s pu ta. Po sta vio sam se iz me đu nje i em pu ze. Ke li je kru ži la oko nas, pre la ze ći po gle dom s me ne na mač.

„Baš & no ma lo se či vo”, re kla je. „Šte ta što se is pre či lo iz-me đu nas.”

Nje no ob lič je je tre pe ri lo – čas je bi la de mon, čas le pa na-vi ja či ca. Po ku ša vao sam da osta nem usred sre đen, ali to me je stvar no poremetilo.

„Jad ni čak.” Ke li se na sme ja la. „Ti i ne znaš šta se de ša va, zar ne? Usko ro će tvoj le pi ma li kamp bi ti u pla me nu, tvo ji pri ja te lji će po sta ti ro bo vi go spo da ra vre me na, a ti to ni ka ko ne mo žeš da spre čiš. Bi lo bi mi lo srd no da te od mah ubi jem, i da ne mo raš da gledaš strahote koje dolaze.”

Za čuo sam gla so ve iz hod ni ka. Pri bli ža va la se jed na od gru pa ko je su obi la zi le ško lu. Mu ški glas je go vo rio ne što o si ste mu za klju ča va nja or ma ri ća u gar de ro bi.

Em pu zi ne oči si nu še.”Od lič no! Do la zi nam dru štvo!”Uze la je tru bu i ba ci la je na me ne. Rej čel i ja se sa gnu smo.

Tru ba nam pre le te pre ko gla va i pro le te kroz pro zor, raz biv ši pri tom debelo, prozorsko sta klo.

Gla so vi u hod ni ku utih nu še.„Per si!” uz vik nu Ke li, pre tva ra ju ći se da je upla še na. „Za-

što si to ba cio?”Bio sam pre vi še iz ne na đen da bih od go vo rio. U me đu-

vre me nu, Ke li je po di gla sta lak za no te i po ru ši la nji me ceo red kla ri ne ta i ^a u ta. Sto li ce i in stru men ti uz gla san tre sak po pa da še na pod.

Rik Riordan

20

„Pre ki ni!” re kao sam.Iz hod ni ka je do pi rao zvuk ko ra ka, ko ji je po sta jao sve

gla sni ji.„Vre me je da do če ka mo go ste!” Ke li je is ke zila oč nja ke i po-

le tela pre ma pre ma vra ti ma. Po ju rio sam za njom s isu ka nim Ras pa ra čem. Mo rao sam da je spre čim da po vre di smrt ni ke.

„Per si, ne moj!” uz vik nu la je Rej čel. Me đu tim, vam pi ri-ci nu pra vu na me ru sam prekasno shva tio.

Em pu za je ši rom otvo rila vra ta. Pol Fa ran i gru pa pr va ka pre ne ra že no ustuk nu še. Ja sam upra vo po di zao mač.

U po sled njem tre nut ku, em pu za se okre nu la pre ma me ni, glu me ći pre stra vlje nu žr tvu. „O ne, ne moj, mo lim te!” Ni sam mo gao da za u sta vim mač, jer sam već za mah nuo.

Ča sak pre no što ju je ne be ska bron za za i sta i do ta kla, Ke-li buk nu u pla men po put Mo lo to vlje vog kok te la. Ta la si va tre raz li še se u svim prav ci ma. Još ni kad ni sam vi deo da je ču do-vi šte ura di lo ta ko ne što, ali ni sam imao vre me na da se ču dim. Povukao sam se u sa lu za pro be, dok je pla men gu tao do vra tak.

„Per si?” Bu lje ći u me ne s dru ge stra ne va tre, Pol Fa ran iz gle dao je pot pu no oša mu će no. „Šta si to ura dio?”

De ca su vri šta la i be ža la niz hod nik. Ogla sio se pro tiv-po žar ni alarm. Pr ska li ce ugra đe ne u ta va ni cu su za šu šta le i uklju či le se.

U op štoj po met nji, Rej čel me je po vu kla za ru kav. „Mo-raš da se iz gu biš odav de!”

Bi la je u pra vu. Ško la je go re la, a me ne će okri vi ti za to. Smrt ni ci ne mo gu do bro da vi de kroz Ma glu. Nji ma je iz-gle da lo kao da sam ja upra vo na pao bes po moć nu de voj ku, i to pred gru pom sve do ka. Ni je bi lo šan se da im bi lo šta ob ja-snim. Okre nuo sam le đa Po lu i is ko čio kroz raz bi je ni pro zor sa le za pro be or ke stra.

Bitka za lavirint

21

Iz ju rio sam u Is toč nu 81. uli cu i na tr čao pra vo na Ana bet.„Hej, iza šao si ra ni je!” Na sme ja la se, zgra biv ši me za ra-

me na da ne bih pao. „Gle daj ku da ideš, Al go gla vi!”De lić se kun de je bi la le po ras po lo že na i sve je bi lo u re-

du. Na se bi je ima la far mer ke, na ran dža stu kam per sku ma-ji cu i svo ju ogr li cu od gli ne nih per li. Pla vu ko su je ve za la je u konj ski rep. Si ve oči su joj bli sta le. Iz gle da la je kao da je sprem na da od gle da mo ne ki do bar &lm i pro ve de mo pri ja-tno po pod ne.

A on da je iz uli či ce iz ju ri la Rej čel Eli za bet Der, još uvek sva pra šnja va od raz ne se nog ču do vi šta, vi ču ći: „Per si, če kaj me!”

Ana be tin osmeh se is to pio. Po gle da la je Rej čel, a po tom ško lu. Iz gle da lo je da je tek tad pri me ti la cr ni dim i ur la nje pro tiv po žar nog alar ma.

Okre nu la se pre ma me ni i na mr šti la. „Šta si sad ura dio? I ko je ovo?”

„O, Rej čel – ovo je Ana bet. Ana bet – ovo je Rej čel. Ovaj, ona mi je dru ga ri ca. Valj da.”

Ni sam bio si gu ran ka ko dru ga či je da na zo vem Rej čel. Ho ću re ći, je dva sam je po zna vao, ali na kon što smo se dva-put za jed no na šli u vr lo po gi belj nim si tu a ci ja ma, ni sam mo-gao pro sto da ka žem da mi ni je ni šta.

„Zdra vo”, re kla je Rej čel i po tom se okre nu la pre ma me-ni. „Ti si u ve li kom ča bru. I još uvek mi du gu ješ ob ja šnje nje!”

Uli com Fren kli na De la noa Ru zvel ta za vi ja le su po li cij-ske si re ne.

„Per si”, re kla je Ana bet le de nim gla som, „tre ba lo bi da kre ne mo.”

Rik Riordan

22

„Ho ću da sa znam ne što vi še o po lu ta ni ma”, bi la je upor na Rej čel. „I ču do vi šti ma. I sve te stva ri o bo go vi ma.” Do hva ti la je mo ju ru ku, is po vr te la od ne kud ne iz bri si vi mar ker i na pi-sa la mi na dla nu broj te le fo na. „Po zva ćeš me i ob ja sni ti mi, va ži? Du gu ješ mi to. A sad bri ši.”

„Ali...”„Iz mi sli ću ne što”, re kla je Rej čel. „Re ći ću da ni si ti kriv.

Sa mo be ži već jed nom!”Tr kom se upu ti la pre ma ško li, osta viv ši Ana bet i me ne

na uli ci.Ana bet je na tre nu tak zu ri la u me ne, a po tom se okre nu-

la i od mar ši ra la.„Hej!” Trč ka rao sam za njom. „Ta mo su bi le dve em pu-

ze.” Po ku ša vao sam da joj ob ja snim. „One su bi le na vi ja či ce, znaš, i re kle su da će kamp da bu de spa ljen, a...”

„Re kao si jed noj smrt ni ci za po lu ta ne?”„Pa kad mo že da vi di kroz Ma glu. Vi de la je ču do vi šta

pre me ne.”„Zna či, re kao si joj isti nu.”„Pre po zna la me je sa Hu ve ro ve bra ne, ta ko da...”„Ti je po zna ješ od ra ni je?”„Ovaj, od zi mus. Ali ozbilj no, je dva se zna mo.”„Pa slat ka je, na ne ki na čin.”„Ja – ni sam ni kad raz mi šljao o to me.”Ana bet je gra bi la pre ma Ave ni ji Jork.„Iz gla di ću pro blem sa ško lom”, obe ćao sam, ne str pljiv da

pro me nim te mu. „Ča sna reč, bi će sve u re du.”Ana bet ni je hte la ni da me po gle da. „Pret po sta vljam da

naš po po dnev ni pro vod ot pa da. Mo raš da se sklo niš odav de, jer će te tražiti po li ci ja.”

Bitka za lavirint

23

Iza nas se iz vi jao dim iz „Gu do ve” zgra de. U cr nom stu bu pe pe la, go to vo da sam mo gao da ra za znam li ce – de mon ku cr ve nih oči ju, ka ko mi se po dru glji vo sme je.

Tvoj le pi ma li kamp bi će u pla me nu, re kla je Ke li. A tvo ji pri ja te lji ro bo vi go spo da ra vre me na.

„Imaš pra vo”, re kao sam Ana bet, dok mi se sr ce ste za-lo. „Mo ra mo da se do mog ne mo Kam pa po lu ta na. Od mah.”