2MIEL FEJBER

199STEPENIKA

Naslov originala:Michel Faber THE HUNDRED AND NINETY-NINE STEPSPrevela sa engleskog: Bojana Gajski

2

MIEL FEJBER

199STEPENIKA

Naslov originala:Michel Faber THE HUNDRED AND NINETY-NINE STEPSPrevela sa engleskog: Bojana Gajski

2

MIEL FEJBER

199STEPENIKA

Naslov originala:Michel Faber THE HUNDRED AND NINETY-NINE STEPSPrevela sa engleskog: Bojana Gajski

AdminDraft

AdminDraft

3I tako re po re, i stih po stih,Iz prolosti dodirnu me mrtav ovek...

Tenison, In Memoriam

aka koja joj je milovala obraz bila je nena, ali uznemirujue velika,veliine njene glave, inilo joj se. Kad bi se usudila da otvori usta i vikne, osealaje, aka bi prestala da joj gladi lice i stegla bi svoje ogromne prste preko njenihuana.

"Pusti da se desi", aputao je, vrelim dahom joj milujui uvo. "Desie sesvejedno. Nema svrhe odupirati se."

ula je te rei i pre, i trebalo je da zna ta joj se sprema, ali seanje kao da jojje bilo obriano otkako ju je poslednji put grlio. Zaklopila je oi, udei da muveruje i udei da poloi glavu na meki prevoj njegove ruke, ali u poslednjemtrenutku pogledala je u stranu i ugledala no koji je drao u drugoj ruci. Krik jojje u grlu zadralo seivo reui joj grkljan duboko i kidajui sve pravo do kime,gurnuvi joj tako prestravljenu duu u potpuni mrak.

Naglo se uspravivi u krevetu, an se vrsto uhvati za glavu, oekujui dajoj visi s vrata kao neka jeziva izdubljena bundeva za No vetica sainjena odkrvavog mesa. Zvuk prodornog vritanja jo uvek je kruio po sobi. Kao i uvek,bila je sama. U ranoj zori jorkirskog leta stezala je svoju oznojanu alinepovreenu glavu u sobi na najviem spratu hotela "Beli konj i grifon". Sa drugestrane tavanskog prozora, horde galebova iz Vitbija neprekidno su ponavljalesvoje vritavo ratoborno pevanje. Drugim gostima hotela (sudei po njihovimjadanjima koje je ula za vreme doruka), ove ptice zvuale su poputautomobilskih alarma ili krunih testera ili elektrinih builica koje prolaze krozhrastovinu. Izgleda da su samo an podseale na zvuke sopstvenih smrtnihvrisaka dok su joj odsecali glavu.

3

I tako re po re, i stih po stih,Iz prolosti dodirnu me mrtav ovek...

Tenison, In Memoriam

aka koja joj je milovala obraz bila je nena, ali uznemirujue velika,veliine njene glave, inilo joj se. Kad bi se usudila da otvori usta i vikne, osealaje, aka bi prestala da joj gladi lice i stegla bi svoje ogromne prste preko njenihuana.

"Pusti da se desi", aputao je, vrelim dahom joj milujui uvo. "Desie sesvejedno. Nema svrhe odupirati se."

ula je te rei i pre, i trebalo je da zna ta joj se sprema, ali seanje kao da jojje bilo obriano otkako ju je poslednji put grlio. Zaklopila je oi, udei da muveruje i udei da poloi glavu na meki prevoj njegove ruke, ali u poslednjemtrenutku pogledala je u stranu i ugledala no koji je drao u drugoj ruci. Krik jojje u grlu zadralo seivo reui joj grkljan duboko i kidajui sve pravo do kime,gurnuvi joj tako prestravljenu duu u potpuni mrak.

Naglo se uspravivi u krevetu, an se vrsto uhvati za glavu, oekujui dajoj visi s vrata kao neka jeziva izdubljena bundeva za No vetica sainjena odkrvavog mesa. Zvuk prodornog vritanja jo uvek je kruio po sobi. Kao i uvek,bila je sama. U ranoj zori jorkirskog leta stezala je svoju oznojanu alinepovreenu glavu u sobi na najviem spratu hotela "Beli konj i grifon". Sa drugestrane tavanskog prozora, horde galebova iz Vitbija neprekidno su ponavljalesvoje vritavo ratoborno pevanje. Drugim gostima hotela (sudei po njihovimjadanjima koje je ula za vreme doruka), ove ptice zvuale su poputautomobilskih alarma ili krunih testera ili elektrinih builica koje prolaze krozhrastovinu. Izgleda da su samo an podseale na zvuke sopstvenih smrtnihvrisaka dok su joj odsecali glavu.

3

I tako re po re, i stih po stih,Iz prolosti dodirnu me mrtav ovek...

Tenison, In Memoriam

aka koja joj je milovala obraz bila je nena, ali uznemirujue velika,veliine njene glave, inilo joj se. Kad bi se usudila da otvori usta i vikne, osealaje, aka bi prestala da joj gladi lice i stegla bi svoje ogromne prste preko njenihuana.

"Pusti da se desi", aputao je, vrelim dahom joj milujui uvo. "Desie sesvejedno. Nema svrhe odupirati se."

ula je te rei i pre, i trebalo je da zna ta joj se sprema, ali seanje kao da jojje bilo obriano otkako ju je poslednji put grlio. Zaklopila je oi, udei da muveruje i udei da poloi glavu na meki prevoj njegove ruke, ali u poslednjemtrenutku pogledala je u stranu i ugledala no koji je drao u drugoj ruci. Krik jojje u grlu zadralo seivo reui joj grkljan duboko i kidajui sve pravo do kime,gurnuvi joj tako prestravljenu duu u potpuni mrak.

Naglo se uspravivi u krevetu, an se vrsto uhvati za glavu, oekujui dajoj visi s vrata kao neka jeziva izdubljena bundeva za No vetica sainjena odkrvavog mesa. Zvuk prodornog vritanja jo uvek je kruio po sobi. Kao i uvek,bila je sama. U ranoj zori jorkirskog leta stezala je svoju oznojanu alinepovreenu glavu u sobi na najviem spratu hotela "Beli konj i grifon". Sa drugestrane tavanskog prozora, horde galebova iz Vitbija neprekidno su ponavljalesvoje vritavo ratoborno pevanje. Drugim gostima hotela (sudei po njihovimjadanjima koje je ula za vreme doruka), ove ptice zvuale su poputautomobilskih alarma ili krunih testera ili elektrinih builica koje prolaze krozhrastovinu. Izgleda da su samo an podseale na zvuke sopstvenih smrtnihvrisaka dok su joj odsecali glavu.

4Istina je da su je snovi, sve od nesree koju je doivela u Bosni, prilinomuili. Godinama je imala svoju uobiajenu nonu moru onu u kojoj je krozmrane uliice juri zlonamerni automobil. Ali, iz tog sna bi se barem uvek budilaba pre nego to padne pod tokove, gurnuta nazad u sigurnost sveta koji je bdionad njom, jo uvek drhtei pod zamrenom posteljinom. Meutim, otkad sepreselila u Vitbi, snovi su joj izgubili i to malo dobrog ukusa koji su nekadaimali, i sad bi an iz njih izvlaila ivu glavu samo kad bi imala sree.

"Beli konj i grifon" je kod ulaza imao s ponosom istaknutu plaketu na kojoj jepisalo da je dobitnik nagrade "Zlatni jastuk" koju dodeljuje nedeljnik Sandej tajmz,ali jastuk na kome je an spavala mora da je bio imun na dokazano smirujuedejstvo ovog hotela. Iako fino uukana pod drevnim kosim krovom sobe "MeriEn Hepvort" dok joj je kroz krovni prozor sve vazduh stizao pravo sa mora, anje ipak uspevala da se satima budna prevre po krevetu pre no to bi je ovek saogromnim akama konano namamio u nonu moru. Retko se budila a daprethodno nije osetila kako joj hladan elik njegovog seiva odseca glavu.

Ovaj san o tome kako je neko prvo zavodi, a zatim ubija i to uvek noemkroz vrat tako se brzo ustalio nakon njenog dolaska u Vitbi, da je an morala dapita vlasnika hotela da li... da li moda zna kako je Meri En Hepvort umrla.Ionako je ve bila posramljena to ona kao magistar prirodnih nauka pada takonisko pa istrauje stvari zasnovane na sujeverju, a kada ju je vlasnik obavestioda je soba nazvana po jednom brodu, lice joj je oblilo jako rumenilo.

Jednog petka, pri hladnoj jutarnjoj svetlosti, gutajui s mukom kroz grlokoje je nekim udom jo uvek bilo celo, an je mirkajui pogledala na sat. Desetdo est. Dva i neto sati koje bi trebalo neim ispuniti do poetka rada. Dva ineto sati pre nego to e moi da se popne preko tih sto devedeset devetstepenika do groblja opatije i pridrui se ostalima na iskopavanju.

Kupanje bi ispunilo preostalo vreme i rastopilo bi te slabe mrlje od blata nanjenim podlakticama, te jedva vidljive prelaze boja koji su joj okruivali rukekao reni nanosi. Meutim, bila je umorna i razdraljiva i oseala je bol u levomkuku uporan, dosadan bol koji je dopirao do same sri kosti i koji je u poslednjevreme bivao sve gori i nije imala volje da se odvue do kade. Kakva bi oajnoloa kaluerica ili kaluer bila da ivi u srednjovekovno doba. Kako joj je samomrsko da podvrgne telo otroj disciplini, kako je lenja kada treba da napustitoplinu svog kreveta...! Kako se samo plai smrti.

Taj bol u kuku i tvrda izraslina koja se jasno ocrtavala u mesu njene butinetik do mesta gde je oseala bol to su sigurno bili loi znaci, veoma loi znaci.

5Trebalo bi to da ispita. Ali nee tako biti. Sve e to zanemariti, podnosie,odvratie sebi misli s toga usredsredivi se na posao, i onda e jednoga dana,nadajmo se veoma uskoro, sve to prestati.

Trideset etiri godine. Bila je, i to od pre nekoliko nedelja, duplo starija negoto je stara dobra sveta Hilda bila kad je umrla. Medicina u sedmom veku nijebila ba dovoljno razvijena da bi mogla da odredi uzrok, ali an je verovala da jerak okonao Hildinu proslavljenu ulogu osnivaa i igumanije Vitbija. Njenofotografsko pamenje prizvalo je u seanje rei preasnog Bida:

"Bee volja Tvorca naega spasenja da iskua njenu svetu duu dugom boleu, da bijoj snaga postala savrena kroz slabost."

Postala savrena kroz slabost! Ima li to nagovetaja dubokog sarkazma uzapisu preasnog Bida? Ne, gotovo sigurno nema. Ta poniznost, taj uzvienistoicizam u svesti srednjovekovnih kaluera kako je zastraujui bio, a opet,kako predivan. Kad bi samo ona mogla da razmilja tako i da se tako osea,makar tek na nekoliko minuta! Sve njene strahove, sve patnje, sva kajanja,isprala bi iz nje ista voda vere; videla bi sebe kao duu odvojenu od kvarnogtela, kao blistavo pero pod dahom Boga.

Sve je to jako lepo, ali ja se ipak neu kupati, pomislila je mrzovoljno.Kroz krovni prozor ugledala je tri galeba kako skau sa crepa na crep,

likujui nad njenim telom bez krila, najeenim jer je zbacila sa sebe posteljinu.urno se obukla i spremila za predstojei dan. Najbolja stvar kod primenjenearheologije kao to je bila ona na iskopavanju u Vitbiju, bila je ta to niko nijeoekivao da izgledate glamurozno, pa ste mogli da nosite istu odeu dan zadanom. Morae malo da se dotera na jesen kad opet budu poela predavanja; nepostoji nita bolje od uionice pune studenata, od kojih su neki mladii, koji vasodmeravaju pogledom koji kao da kae: "Gde su ovu iskopali?", da vas natera dadobro razmislite kakvu bi suknju i gornji deo trebalo da obuete.

Pre nego to e se spustiti stepenicama do trpezarije, an uze gutljaj izudne male boce mineralne vode koja se dobija besplatno i pogleda kroz prozorpreko krovova istonog dela Vitbija. Sunce koje je izlazilo bojilo je grebene unijanse terakote. Zasenjena zgradama i mnotvom jedara i katarki, voda rekeEsk treperila je modra. an zadrhta od nastupa bola duboko u stomaku. Da li jeu pitanju bila loa probava ili neto u vezi sa izraslinom u njenom kuku? Ne smeda razmilja o tome. Odlazi, preasni Bide!"Sedme godine svoje bolesti," pisao je on o svetoj Hildi, "bol joj pree u najskrivenijedelove tela."

6Usled ega je, naravno, i umrla.an sie u trpezariju nadajui se da e se, ako bude nala neto da pojede,

bol u najskrivenijim delovima njenog tela smiriti. Ipak, bilo je isuvie rano iprostorija je bila zamraena i prazna, a krpe za brisanje posuda kao pokrov suprekrivale kutije sa itaricama i prazan krag za mleko. an je htela da pojedebananu, ali, poto je preostala samo jedna u iniji ona je, potpuno besmisleno,oseala da bi to na neki nain bio greh. Umesto toga, pojela je neto groa itumarala po sobi dodirujui vrhovima prstiju svaki identino postavljeni,turobni sto. Sela je za jedan od njih zamiljajui benediktinske kaluere ikaluerice u svojim trpezarijama gde im je bilo zabranjeno da govore osim akone bi kazivali stihove Svetog pisma. Sanjarei o tome kako je jedna od njih,podigla je ruke kroz slabo svetio i napravila gestove koji su predstavljali nemeznakove za ribu, hleb i vino.

"Je l' vama dobro?"an se tre i zamalo srui oljicu za aj sa stola."Da, da", uveravala je sluavku u kuhinji hotela koja je, tako stvarna, stajala

na ulazu u trpezariju. "Dobro sam, hvala." an je duboko uzdahnula. "Samo sammalo prolupala."

"Nije ni udo", ree sluavka. "Sva ta tela i to.""Tela?""Kosturi koje ste iskopavali." Devojka napravi grimasu. "Nji' ezdeset, kako

sam proitala u Vitbi gazeti.""ezdeset grobova je to. Nismo zapravo...""Je l' morate da i' dirate? Meni bi bilo muka. Nadam se da nosite rukavice."an se nasmei i zavrte glavom. Devojin pogled pun uasa i

strahopotovanja kao zrak ju je obasjavao preko trpezarije i ona se snebivljivokupala u njemu: neustraiva an. U ime istine, morala bi da razbije zabludu kojuje ova devojka imala o tome da arheolozi do laktova kopaju po uasnimljudskim ostacima, i da joj kae da iskopavanje u stvari veoma podsea navrtlarstvo, osim to je manje uzbudljivo. Ali, umesto toga, ona podie ake ipromrda prste na nain koji je govorio: Obini smrtnici ne mogu znati ta sam jadodirnuta.

"E pa, hrabriji ste onda od mene", ree devojka i otkri mleko.

7Da bi joj vreme to bre prolo, an preko mosta pree iz ouvanijegistonog u moderniji zapadni deo i proeta se ulicom Pir Roud prema moru.Blago pozlaene sunevim sjajem, fasade tandova za zabavne igre i kuicavidovnjaka izgledale su skoro velianstveno dok se svetlo prelamalo nanjihovim prozorima i zasunjenim vratima. an se malo zadrala na Morskometalitu da bi virnula kroz prozor zgrade koja je, sve do l8l3, bila sedite novinaVitbi komeral. "Nagraivana predstava Drakula izbliza", pisalo je na posteru nakojem je zatim sledila lista atrakcija meu kojima su bile sladostrasne vampiricei plat Kristofera Lija.

U to doba dana na pristanitu nije bilo nikog, osim jata galebova koji su tudangubili. Besciljno su tumarali pod suncem koje se raalo, ba kao to bimladii iz ovog grada radili kada bi sunce zalo, ili su prosto dremali nasanducima ili na krovovima usidrenih brodova.

an odeta do svetionika, a zatim napusti kopno Ajslejbija sainjeno odkamena peara i zakorai drvenom platformom koja je predstavljala krajpristanita. Pazei da joj potpetice ne propadnu u pukotine u drvetu, dozvolila jesebi da oseti nelagodno uzbuenje koje donosi pogledavanje u nemirne talasekoji su se penuali daleko pod njenim nogama. Vie nije bila sigurna da li zna dapliva; mnogo je vremena prolo.

Stajala je na samom kraju zapadnog pristanita i zaklonila je pogled odsunca da bi mogla da vidi ka istoku. Dva pristanita bila su kao ispruene,polusavijene ruke koje seu u okean da povuku brodove iz divljih vodaSevernog mora u sigurnost luke u Vitbiju. an je stajala na ogromnom vrhujednog prsta.

Pogledala je na sat i odetala nazad na kopno. Njen posao bio je na drugojstrani.

Penjui se Istonim grebenom, na pola puta preko sto devedeset devetkamenih stepenika, an zastade da se malo odmori. Iako je veoma volela da eta,za ovo doba dana je verovatno malo preterala. Trebalo bi da ima na umu da neide sad da sedne za sto, ve ide ceo dan da kopa po zemlji.

7

Da bi joj vreme to bre prolo, an preko mosta pree iz ouvanijegistonog u moderniji zapadni deo i proeta se ulicom Pir Roud prema moru.Blago pozlaene sunevim sjajem, fasade tandova za zabavne igre i kuicavidovnjaka izgledale su skoro velianstveno dok se svetlo prelamalo nanjihovim prozorima i zasunjenim vratima. an se malo zadrala na Morskometalitu da bi virnula kroz prozor zgrade koja je, sve do l8l3, bila sedite novinaVitbi komeral. "Nagraivana predstava Drakula izbliza", pisalo je na posteru nakojem je zatim sledila lista atrakcija meu kojima su bile sladostrasne vampiricei plat Kristofera Lija.

U to doba dana na pristanitu nije bilo nikog, osim jata galebova koji su tudangubili. Besciljno su tumarali pod suncem koje se raalo, ba kao to bimladii iz ovog grada radili kada bi sunce zalo, ili su prosto dremali nasanducima ili na krovovima usidrenih brodova.

an odeta do svetionika, a zatim napusti kopno Ajslejbija sainjeno odkamena peara i zakorai drvenom platformom koja je predstavljala krajpristanita. Pazei da joj potpetice ne propadnu u pukotine u drvetu, dozvolila jesebi da oseti nelagodno uzbuenje koje donosi pogledavanje u nemirne talasekoji su se penuali daleko pod njenim nogama. Vie nije bila sigurna da li zna dapliva; mnogo je vremena prolo.

Stajala je na samom kraju zapadnog pristanita i zaklonila je pogled odsunca da bi mogla da vidi ka istoku. Dva pristanita bila su kao ispruene,polusavijene ruke koje seu u okean da povuku brodove iz divljih vodaSevernog mora u sigurnost luke u Vitbiju. an je stajala na ogromnom vrhujednog prsta.

Pogledala je na sat i odetala nazad na kopno. Njen posao bio je na drugojstrani.

Penjui se Istonim grebenom, na pola puta preko sto devedeset devetkamenih stepenika, an zastade da se malo odmori. Iako je veoma volela da eta,za ovo doba dana je verovatno malo preterala. Trebalo bi da ima na umu da neide sad da sedne za sto, ve ide ceo dan da kopa po zemlji.

7

Da bi joj vreme to bre prolo, an preko mosta pree iz ouvanijegistonog u moderniji zapadni deo i proeta se ulicom Pir Roud prema moru.Blago pozlaene sunevim sjajem, fasade tandova za zabavne igre i kuicavidovnjaka izgledale su skoro velianstveno dok se svetlo prelamalo nanjihovim prozorima i zasunjenim vratima. an se malo zadrala na Morskometalitu da bi virnula kroz prozor zgrade koja je, sve do l8l3, bila sedite novinaVitbi komeral. "Nagraivana predstava Drakula izbliza", pisalo je na posteru nakojem je zatim sledila lista atrakcija meu kojima su bile sladostrasne vampiricei plat Kristofera Lija.

U to doba dana na pristanitu nije bilo nikog, osim jata galebova koji su tudangubili. Besciljno su tumarali pod suncem koje se raalo, ba kao to bimladii iz ovog grada radili kada bi sunce zalo, ili su prosto dremali nasanducima ili na krovovima usidrenih brodova.

an odeta do svetionika, a zatim napusti kopno Ajslejbija sainjeno odkamena peara i zakorai drvenom platformom koja je predstavljala krajpristanita. Pazei da joj potpetice ne propadnu u pukotine u drvetu, dozvolila jesebi da oseti nelagodno uzbuenje koje donosi pogledavanje u nemirne talasekoji su se penuali daleko pod njenim nogama. Vie nije bila sigurna da li zna dapliva; mnogo je vremena prolo.

Stajala je na samom kraju zapadnog pristanita i zaklonila je pogled odsunca da bi mogla da vidi ka istoku. Dva pristanita bila su kao ispruene,polusavijene ruke koje seu u okean da povuku brodove iz divljih vodaSevernog mora u sigurnost luke u Vitbiju. an je stajala na ogromnom vrhujednog prsta.

Pogledala je na sat i odetala nazad na kopno. Njen posao bio je na drugojstrani.

Penjui se Istonim grebenom, na pola puta preko sto devedeset devetkamenih stepenika, an zastade da se malo odmori. Iako je veoma volela da eta,za ovo doba dana je verovatno malo preterala. Trebalo bi da ima na umu da neide sad da sedne za sto, ve ide ceo dan da kopa po zemlji.

8an je prelazila cipelom preko neravnina na kamenom stepenikuobeleavajui tako mesta gde ga je otetila erozija izazvana vekovnimkoraanjem. Upravo na ovom mestu, na ovom, meu svim tim uskim, irokomstepeniku nalik platou, stanovnici drevnog Vitbija bi sputali mrtvake sandukekoje su morali da nose gore do groblja i, odeveni u crno i crveni u licu, pravilimali predah pre no to bi nastavili svoje alosno uspinjanje. Tek sada, kada suturisti i arheolozi konano zamenili oaloene, ove stepenice vie nisuugoavale mrtvace osim moda ponekog debelog amerikog izletnika koji bi sesruio od sranog udara pre nego to bi stigao do te tako svete prilike za dobrufotografiju.

an se zagleda dole u pravcu Crkvene ulice i ugleda jednog oveka kakodogir, a ne, ne kako dogira, nego kako tri prema stepenicama. Pored njega jebio pas prelepa ivotinja, otprilike veliine koker-panijela, ali sa divnomgustom dlakom nalik vujoj. Ni ovek nije loe izgledao, irokih ramena imiiav, tabajui po kaldrmi svojim skupim patikama. Nosio je orc i irok,tanak duks, to je veoma lo odabir za hladno rano jutro, no njemu to oiglednouopte nije smetalo. Dok je trao, lice mu je izgledalo smireno, a neoznojanatamnosmeda kosa igrala mu je po elu. Pas je esto podizao glavu prema njemuotkrivajui grivu boje vanile i karamele.

Hou, hou, hou, pomislila je an, a zatim se okrenula pocrvenevi u licu.Ima trideset etiri godine, a jo uvek razmilja kao dete! Sveta Hilda bi je sesramila. I ta je to tano toliko udela da ima: takvog oveka ili takvog psa? Nijeak ni bila sigurna.

Jo jednom je pogledala na sat i ustanovila da je bilo jo vremena koje jetrebalo neim ispuniti pre nego to se pojavi bilo ko od njenih kolega. Svi su onivrsto spavali, mislila je, bez obzira na jutarnju pesmu galebova.

"Zdravo-o!"Okrenula se. Zgodni mladi trao je brzo preko sto devedeset devet

stepenika isto tako lako kao i na ravnom zemljitu. Njegov pas je jurio isprednjega i smanjivao razmak izmeu sebe i an brzinom od dve stepenice u jednomskoku. Na trenutak, an oseti iskonski strah od pribliavanja snanog stvorenjasa opasnom eljusti, a zatim se opusti kad se pas naglo zaustavi i sede ispred njeda bi joj skrenuo panju na sebe, dahui utivo, glave nagnute u stranu, ba kaopas na kakvoj kiastoj estitki.

"Nije opasan!", ree ovek pristiui i sad ve i sam malo dahui."Vidim", odvrati ona, nesigurno pruajui ruku da pogladi psa po glavi.

9"Voli dame" , ree ovek."Znai, nita lino."ovek zastade jedan stepenik ispod nje da je ne bi uplaio svojom visinom:

imao je blizu dva metra. Sa svakim udahom grudni miii bi mu ispunili majicuistiui dva slabo vidljiva venca znoja na njoj, a zatim bi se povukli.

"U odlinoj ste formi", ree an, pokuavajui da postigne isti ton kojim birekla: "Ba ste poranili."

"ta ete, sve mora da se odrava, inae propadne", ree on sleuiramenima.

Pas je bio tih, ali je postajao ushien i gurao je svoje paperjasto crno eloprema aninom dlanu, pratei pogledom njene prste u nadi da e poeti da mugladi i potiljak, i desno uvo, i levo uvo, i deo desnog uva koji je prethodni putpromaila.

"Koja je ovo rasa?""Finski pic", odgovori ovek, unuvi kao da se nada da e i on zasluiti

da ga malo pomiluje."Predivan je.""I mnogo naporan."an kleknu, pazei da on ne primeti joj neto nije u redu s levom nogom."Ne izgleda mi tako", ree milujui psu lea sve do plianog, upavog repa.

Svo troje su sada bili oi u oi."E pa, vi oigledno budite ono intelektualno u njemu", odvrati ovek cerei

se. "to se mene tie, tu je potpuno druga pria. Biu spreman za Olimpijadu kadme on istrenira."

an je nastavljala da miluje psa, pomalo i sama svesna revnosti sa kojom jeeljala raskono krzno ovog stvorenja.

"Sigurno ste znali u ta se uputate kad ste ga dobili", ree."U stvari i nisam. Bio je to pas mog oca. Otac mi je umro pre tri nedelje."an prestade da miluje psa."Moje sauee.""Nema potrebe. Nismo bili bliski." Pas, lien milovanja, podizao je njuku

unapred traei jo. ovek mu udovolji i stade da ga eka po uima povlaeimu upavo lice prema svom. "Nisam neto voleo naeg tatu, je li, a? Ba je biojedno matoro zakeralo, je li tako?"

an opazi veliinu ovekovih aka: bile su neobino velike. Sujeverje u njojpodstaklo je jezu koja joj je kao tanak mlaz hladne vode prola kimom.

10

Odvratila je misli od toga obraajui panju na nazalni ton u ovekom naglasku."Doli ste iz Londona?""Da." Bio je blago namrten, odluan u nameri da dokae da njegove ruke

isto tako dobro miluju psa kao i bilo koje druge. "Da sahranim starog. I da reimneka pitanja koja se tiu kue. Nisam jo odluio ta u s njom. Nalazi se u uliciLogerhedz jard, to znai da mnogo vredi. Mogao bih da je prodam, a mogao bihi da ivim u njoj. Kao graevina, neuporedivo je lepa nego moj stan uZapadnom Kilburnu." Uputio je prekoran pogled prema gradu kao da je hteo dadoda, Osim, naravno, to je u prokletom Vitbiju.

"iveli ste ovde kao dete?""Mnogo, mnogo, dugih, dugih godina", potvrdio je mrzovoljnim,

melodramatinim tonom. "Jedva sam doekao da zbriem."an se zamisli nad tim dvema reenicama ne mogavi da se otme utisku da

neto tu nije bilo logino."Meni se ovo mesto svia", ree. Samu je sebe iznenadila kad je to izgovorila

zbog nonih mora i nesanice trebalo bi bedno da se osea u Vitbiju. Meutim,bilo je tano: mesto joj se svialo.

"Ali, vi niste odavde, zar ne?""Ne, ja sam arheolog, radim na iskopavanju.""Strava! Onih ezdeset kostura, je l' to?""Da, izmeu ostalog i to." Odvratila je pogled od njega da bi iskazala svoje

neodobravanje njegovih senzacionalistikih nagona, ali je stvarno nije bilo brigada li je on to primetio ili nije.

"A-u", ree on. "Ba gotski.""Anglijski, zapravo, bar po onome to smo do sad zakljuili."Njen pokuaj da mu pokae gde mu je mesto visio je u vazduhu i zvuao

sve oholije svaki put kad bi ga premotala u mislima. Vratila se psu, pokuavajuida spase stvari gladei one delove krzna koje ovek nije.

"Kako se zove?"Oklevao je na trenutak."Hadrijan."Nije mogla da suzdri smeh."To je... neverovatno loe ime. Za bilo kog psa, a posebno za ovog.""Naravno da jeste!", ree ozareno. "Znate, otac mi je bio veliki ljubitelj

istorije Rima."

11

"A kako se vi zovete?"Opet je malo oklevao."Zovi me Mek.""To je skraenica od neega?""Magnus." Svetloplave oi mu se suzie. "Na latinskom to znai "velik".

Jezivo, zar ne?""Jezivo?""Zvui kao da imam preveliku glavu ili neto tako.""Uzdrau se od bilo kakve procene to se toga tie. U svakom sluaju, to je

jedno lepo, drevno ime.""Naravno da e ti tako neto rei."Pomalo ju je zabrinjavao prizvuk prisnosti koji je oseala u njegovom glasu.

Kako je to delikatan posao, ta umetnost razgovora sa neznancima suprotnogpola! Nije ni udo to vie to uopte nije ni pokuavala...

"Ne razumem", ree."Pa, zna, zato to si ti arheolog i tako to.""Zapravo, ja nisam svreni arheolog. Jo uvek studiram.""Stvarno? Mislio sam da..." Zaustavio se pre nego to je izustio "u tvojim

godinama" ili neto slino, ali to se podrazumevalo i takvo miljenje arilo sepravo u an pravo u najskrivenije delove njenog tela, takorei. Jeste, do avola,nije vie bila slatka mala. Ono to je doivela u Bosni i sve posle toga zapisano jei utisnuto na njenom licu. "Bee volja Tvorca naega spasenja..." Bee volja Njegovada joj dua i telo prou kroz pakao. Da bi joj snaga postala savrena kroz slabost.Da bi ljudi koje upozna odmah pomislili kako je preterano stara da budestudent.

"Mislio sam da je arheologija vie primenjena nauka", dovri on."I jeste. Ja sam kvalifikovani konzervator i specijalizujem se u ouvanju

papira i pergamenata. Nego, uelela sam se promene. Mislila sam da e miprijati drutvo. Na ovom iskopavanju radi zanimljiv spoj ljudi. Neki su arheolozive sto godina, a neki su jo deca kojima je ovo prvi plaeni posao."

"A tu si i ti.""A tu sam i ja."Zurio je u nju; zapravo, i on i njegov pas su zurili u nju, i to na isti nain:

otvorenim, iskrenim pogledom koji trai da im kae jo neto o sebi."Ja sam an", ree ona, naposletku."Lepo ime. ta znai?"

12

"Molim?""an. Na velkom to znai...?"S mukom je pokuavala da se seti porekla svog imena."Mislim da nema neko posebno znaenje. Ja sam jedna Dejn. Obina

Dejn.""Nisi ti obina", on smesta prozbori, srean to je dobio priliku da se iskupi.Da bi prikrila koliko joj je nelagodno, podie se na noge."E pa, ja bih morala na posao." Skupljala je snagu za predstojeih sto

stepenika."Mogu li da te otpratim do crkve? Ima jedna staza tamo kojom bismo

Hadrijan i ja mogli otrati nazad do grada...""Naravno", odgovori ona bezbrino. Ne sme da vidi da epa. Uradie sve

to moe samo da mu panja ostane usmerena na gornju polovinu njenog tela."Nego...", poe ona kad su krenuli zajedno, dok je pas as beao ispred njih,

as jurio nazad da bi im se motao oko nogu. "Sad poto je prola sahrana, ima lijo mnogo poslova da pozavrava?"

"Ne, u stvari, sve je sreena! Meutim, poto sam na poslednjoj godinimedicine, treba da napiem rad o istraivanju koje sam sproveo. Znai, koristimtatinu kuu kao recimo... samicu. Moram to da zavrim. A u Londonu memnogo toga ometa. I to ak vie nego ovaj tip..." Uini spor, aljiv pokret kao daeli da utne Hadrijana.

"Pribegava lepoj vitbijevskoj tradiciji, znai", ree an. "Pomisli samo nasve one kaluere i kaluerice koji su sedeli u svojim skromnim sobicama i itali ipisali po ceo dan."

On se nasmeja."Boga mi, siguran sam da su radili mnogo vie od toga."Da li je ova skaredna ala, zajedno sa propratnim migom, bila nekako

povezana sa njima dvoma, ili je to samo bio odraz uobiajenog cininog stavakoji je veina ljudi imala o ivotu u manastiru? Verovatno je bio u pitanju samouobiajeni cinizam, jer, kada su se uspeli do take gde su kule opatije Vitbi vebile vidljive, on ree:

"Ah, te unosne ruevine!" Izbaci ruku unapred i glomaznu aku razvi upompezan pokret. "Poseti opatiju Vitbi i moe da umre!"

Zbog njegove teatralnosti, an oseti nalet besa, ali i smeha. Oduvek jeprezirala stidljive, mlake mukarce.

"Da je opatija tokom proteklih vekova imala malo vie para", odvrati ona,

13

"sada to ne bi bile ruevine.""Ma, daj", poe on da je zadirkuje. "U ruevinama lei pravi izvor para, zar

nije tako? Ljudi ih oboavaju." Krenu da imitira amerikog turistu kako pozirasvoj eni koja kljoca foto-aparatom: "Ajde sad, Vilma, uhvati me sa ovim ovdestarinskim ruevinama iza!"

Glupirajui se tako ukrtenih oiju morao je izgledati smeno. Meutim,njegovo lakrdijanje samo je naglasilo njegov dobar izgled. Njegov bezoni kez iinjenica da je telo pokretao mnogo gracioznije nego to takva nezgrapna graaobino dozvoljava, bili su za an veoma privlaan spoj, spoj koji ju je jednom preve privukao, i to skoro kobno. Morala bi biti oprezna sa ovim mladiem, u to jebila sigurna, da se ne bi ponovila...ona propast sa Patrikom.

"Starine jesu uzbudljive", rekla je. "Dobro je to ljudi imaju toliko volje dapreu dug put da bi ih videli. Penju se ovim kamenim stepenicama premaopatiji i imaju oseaj da idu doslovno istim putem kojim su hodalisrednjovekovni kalueri i drevni kraljevi. Vide ove kule kako se probijaju iznadrta i to ih vraa osam stotina godina unazad..."

"Da, da, ali to tamo gore nije prava opatija Vitbi, zar ne? To jerekonstrukcija: odraz toga kako neki odsek za turizam zamilja da bisrednjovekovna opatija trebalo da izgleda."

"Nije istina.""Zar se nije davno sve uruilo, pa su onda sve to ponovo podigli, ali na

pogrean nain?""Ne, to nije istina", bila je uporna, oseajui da je u iskuenju da se estoko

raspravlja sa potpunim neznancem a to je neto to nije radila jo od veze saPatrikom. Preko njegove gluposti trebalo je prei sa uzvienom popustljivou,ali, umesto toga, ona ree: "Hajde sa mnom gore pa u ti pokazati."

"Molim?", ree on, ali ona je ve ubrzavala korak. "Saekaj!"Stupala je napred, vodei ga pored groblja crkve svete Meri i pored staze

preko grebena koja ide do Kedmonovog puta, staze koja je takoe vodila dole dograda i kojom je on nameravao da tri zajedno sa Hadrijanom. Stegnuvi zubeod napora, prela je jo jedan deo stepenita koje se zavravalo u opatiji.

"U redu, verujem ti!", bunio se Magnus, dosaujui se iza nje i nadajui seda e ona stati. Meutim, ona ga odvede pravo do ulaza. On naglo zastade kodvrata, ali njegov razdragano neverni pas pree preko praga.

"ubre jedno", promrmlja i poe za njim.Unutra je visio znak koji je upozoravao posetioce da svi ljubimci moraju

14

imati povodac, a bio je tu i ovek iza pulta kod samog ulaza koji je ekao da muse da l,70 funti. an se toliko navikla da slobodno eta po celoj opatiji da jezaboravila da oni koji nisu arheolozi plaaju ulaz. Zastala je i pogledalaMagnusa. U sadraj njegovog orca, kakav god on bio, nije spadao i dep u kojibi mogao da stane novanik.

"On je sa mnom", izjavi ona i povede nesrenog Hadrijana pored tanda sagrickalicama i brourama i kroz glavni ulaz do starina. Sve se tako brzo desilo,Hadrijan je jurio preko travnjaka i bio ve na pola puta do dvanaestog veka, daovek iz "Engleskog naslea" nije uspeo ni re da prozbori.

an je stajala na travnatoj praznini koja je nekada bila brod opatije. Suknjajoj je leprala na vetru. Pokazala je prema visokim, kamenim lukovima koji su sedizali goli i skeletni prema nebu. Pomisao da bilo ko posebno ovaj ovek porednje moe da ostane imun na velianstvenost postignutu takvom jednostavnoui na tragino propadanje ovog mesta, naterala ju je da odri zasluenu lekciju.

"Ona tri luka tamo", ree, proveravajui da li on zaista gleda gde onapokazuje (gledao je a gledao je i njegov pas), " tano je da su prvobitno bili najunom zidu, i kad su ih rekonstruisali dvadesetih godina dvadesetog veka,postavili su ih na spoljanji severni zid, i to je tano. Prilino udno, priznajem.Ali, samo su oni preostali od prvobitne gradnje. I sad su bar ti lukovi nasigurnom. Voleli bismo da moemo da ih vratimo na mesto gde su pre bili,meutim, bolje im je da su tu gde su, nego u gomili uta ili ti moda ne mislitako?"

"Izvini, izvini!", pravdao se aljivim tonom. "Nisam znao da te to tolikopogaa..."

"Imam neke knjige i broure u kojima je sve objanjeno, celokupna istorija",ree ona. "Mogao bi ih proitati dau ti ih. Ima ih dosta. Kua ti je u uliciLogerhedz jard, je l' tako?"

"Ne treba, stvarno", ree, dok mu je porumenelo lice odavalo stid. "Trebalobi sam da ih kupim."

"Gluposti, naravno da moe slobodno da ih uzme.""Ali...ali, to su tvoje knjige. Ti si potroila pare...""Gluposti, posluile su svrsi; vie mi ne trebaju." Gledajui ga kako se mui,

potajno je uivala u svom skromnom doprinosu ruenju kapitalizma dvadesetprvog veka. Bilo je to blago podraavanje plemenitog benediktinskog naela ozajednikoj svojini. "Osim toga, miriete mi na cinizam, gospodine Magnuse.elela bih da taj miris nestane, ako je ikako mogue."

15

Zbunjeno se nasmejao i podigao jednu ruku ne bi li skrenuo panju naznojem natopljen pazuh.

"Sigurna si da se to u stvari ne osea moj znoj?""Prilino sam sigurna", ree ona. Opazila je da se dvoje njenih kolega

konano pojavilo. "Dobro, mislim da sad stvarno treba da ponem sa radom.Drago mi je to sam te upoznala. I Hadrijana, naravno."

Rukovala se sa njim, i dozvolila sebi da jo jednom poeka psa po glavi.Zbunjen, Magnus uzmaknu.

Koji trenutak kasnije, kada je ve bila daleko od njega, on viknu za njom:"Sreno ti iskopavanje!"

Te noi, an je neoubiajeno lako zaspala. Umesto da satima posmatra kakokamin od livenog gvoa i drveni iviluk postaju sve jasniji na meseini, spavalaje u dubokoj tami.

Ja spavam, mislila je u snu. Kako je to divno."O, meso moga mesa", ula je glas kako joj apue u uvo. "Oprosti mi..."

Hladna, blago nazubljena otrica ogromnog noa zabi joj se u dunik. Cvilei,ona uskoi u javu, ali tek poto joj je iz razjapljenog grla potekao slap krvi.

Uspravivi se u krevetu, uhvatila se za vrat da zadri ivot zakljuan nasigurnom u sebi. Koa joj je bila itava, moda malo vlana od znoja. Sklonila jeruku sa vrata razdraeno stenjui.

Nije ak ni bilo svanulo: bio je mrkli mrak i galebovi se nisu uli jo suvrsto spavali, tamo gde god to ve galebovi spavaju. an se zagledala u sat, alibio je to jedan od staromodnih satova (nije volela digitalne), pa nije mogla nitada razazna.

Deset minuta kasnije, bila je obuena i spremna da krene. U torbu jespakovala knjige i broure za Magnusa: Sveta Hilda i njena opatija u Vitbiju, IstorijaVitbija, Pitkinov vodi, ivot u manastiru, i neke druge. Stavila je torbu na rame, azatim je zabacila iza kuka i poela da slee ramenima ne bi li proverila da li etorba ostati na mestu: nije elela da joj spadne napred pa da se spotakne. Jedno jekad vam neko preree vrat u snu: kad slomite vrat pokuavajui da sietestrmim stepenicama u sred noi, to je ve neto sasvim drugo.

Na kraju je uspela bez problema da se spusti i uskoro je stajala na hladnompovetarcu u prolazu pored hotela, oseajui kaldrmu pod nogama. Mada je gradbio tako tih da je mogla da uje sopstveno disanje i, premda je Crkvena ulica

15

Zbunjeno se nasmejao i podigao jednu ruku ne bi li skrenuo panju naznojem natopljen pazuh.

"Sigurna si da se to u stvari ne osea moj znoj?""Prilino sam sigurna", ree ona. Opazila je da se dvoje njenih kolega

konano pojavilo. "Dobro, mislim da sad stvarno treba da ponem sa radom.Drago mi je to sam te upoznala. I Hadrijana, naravno."

Rukovala se sa njim, i dozvolila sebi da jo jednom poeka psa po glavi.Zbunjen, Magnus uzmaknu.

Koji trenutak kasnije, kada je ve bila daleko od njega, on viknu za njom:"Sreno ti iskopavanje!"

Te noi, an je neoubiajeno lako zaspala. Umesto da satima posmatra kakokamin od livenog gvoa i drveni iviluk postaju sve jasniji na meseini, spavalaje u dubokoj tami.

Ja spavam, mislila je u snu. Kako je to divno."O, meso moga mesa", ula je glas kako joj apue u uvo. "Oprosti mi..."

Hladna, blago nazubljena otrica ogromnog noa zabi joj se u dunik. Cvilei,ona uskoi u javu, ali tek poto joj je iz razjapljenog grla potekao slap krvi.

Uspravivi se u krevetu, uhvatila se za vrat da zadri ivot zakljuan nasigurnom u sebi. Koa joj je bila itava, moda malo vlana od znoja. Sklonila jeruku sa vrata razdraeno stenjui.

Nije ak ni bilo svanulo: bio je mrkli mrak i galebovi se nisu uli jo suvrsto spavali, tamo gde god to ve galebovi spavaju. an se zagledala u sat, alibio je to jedan od staromodnih satova (nije volela digitalne), pa nije mogla nitada razazna.

Deset minuta kasnije, bila je obuena i spremna da krene. U torbu jespakovala knjige i broure za Magnusa: Sveta Hilda i njena opatija u Vitbiju, IstorijaVitbija, Pitkinov vodi, ivot u manastiru, i neke druge. Stavila je torbu na rame, azatim je zabacila iza kuka i poela da slee ramenima ne bi li proverila da li etorba ostati na mestu: nije elela da joj spadne napred pa da se spotakne. Jedno jekad vam neko preree vrat u snu: kad slomite vrat pokuavajui da sietestrmim stepenicama u sred noi, to je ve neto sasvim drugo.

Na kraju je uspela bez problema da se spusti i uskoro je stajala na hladnompovetarcu u prolazu pored hotela, oseajui kaldrmu pod nogama. Mada je gradbio tako tih da je mogla da uje sopstveno disanje i, premda je Crkvena ulica

15

Zbunjeno se nasmejao i podigao jednu ruku ne bi li skrenuo panju naznojem natopljen pazuh.

"Sigurna si da se to u stvari ne osea moj znoj?""Prilino sam sigurna", ree ona. Opazila je da se dvoje njenih kolega

konano pojavilo. "Dobro, mislim da sad stvarno treba da ponem sa radom.Drago mi je to sam te upoznala. I Hadrijana, naravno."

Rukovala se sa njim, i dozvolila sebi da jo jednom poeka psa po glavi.Zbunjen, Magnus uzmaknu.

Koji trenutak kasnije, kada je ve bila daleko od njega, on viknu za njom:"Sreno ti iskopavanje!"

Te noi, an je neoubiajeno lako zaspala. Umesto da satima posmatra kakokamin od livenog gvoa i drveni iviluk postaju sve jasniji na meseini, spavalaje u dubokoj tami.

Ja spavam, mislila je u snu. Kako je to divno."O, meso moga mesa", ula je glas kako joj apue u uvo. "Oprosti mi..."

Hladna, blago nazubljena otrica ogromnog noa zabi joj se u dunik. Cvilei,ona uskoi u javu, ali tek poto joj je iz razjapljenog grla potekao slap krvi.

Uspravivi se u krevetu, uhvatila se za vrat da zadri ivot zakljuan nasigurnom u sebi. Koa joj je bila itava, moda malo vlana od znoja. Sklonila jeruku sa vrata razdraeno stenjui.

Nije ak ni bilo svanulo: bio je mrkli mrak i galebovi se nisu uli jo suvrsto spavali, tamo gde god to ve galebovi spavaju. an se zagledala u sat, alibio je to jedan od staromodnih satova (nije volela digitalne), pa nije mogla nitada razazna.

Deset minuta kasnije, bila je obuena i spremna da krene. U torbu jespakovala knjige i broure za Magnusa: Sveta Hilda i njena opatija u Vitbiju, IstorijaVitbija, Pitkinov vodi, ivot u manastiru, i neke druge. Stavila je torbu na rame, azatim je zabacila iza kuka i poela da slee ramenima ne bi li proverila da li etorba ostati na mestu: nije elela da joj spadne napred pa da se spotakne. Jedno jekad vam neko preree vrat u snu: kad slomite vrat pokuavajui da sietestrmim stepenicama u sred noi, to je ve neto sasvim drugo.

Na kraju je uspela bez problema da se spusti i uskoro je stajala na hladnompovetarcu u prolazu pored hotela, oseajui kaldrmu pod nogama. Mada je gradbio tako tih da je mogla da uje sopstveno disanje i, premda je Crkvena ulica

16

svejedno bila zatvorena za saobraaj, ona se iz prolaza zaputila veoma, veomapaljivo bee to zaostavtina iz nesree u Bosni. Nikad ne zna ta bi moglo daizjuri iza ugla, ak i u orsokaku namenjenom peacima u jednom gradiu uJorkiru, i to u etiri ujutru.

Po mraku, Vitbi je an izgledao udno ni moderan, ni srednjovekovan, a tosu bila jedina dva naina na koji ga je uvek doivljavala. Po danu, ona je ili radilau senci ruevina opatije, pokuavajui da privoli ostatke zakrljalih telastanovnika Nortambrije da se pojave iz pradavne gline, ili se probijala krozgomile kupaca i turista, te proste rulje, tih hodoasnika sa mobilnim telefonimazalepljenim za obraz ili slikama pop grupa na grudima. Sada, u tiini noi, bezigde ikog, Vitbi je izgledao, ili se barem an tako inilo, izrazito viktorijanski.Nije znala zbog ega graevine i ulice bile su uglavnom iz starijeg perioda odtoga. No, nije to bilo pitanje arhitekture; bilo je pitanje atmosfere. Sjaj ulinihsvetiljki gotovo je mogao poticati od svetiljki na gas: nejasni obrisi zgrada imrani prolazi izgledali su pretee, kao kulise za snimanje ko zna koje po reduverzije Drakule Brema Stokera. Bilo koji prolaz, inilo se an, mogao je svakogtrenutka izbaciti figuru grofa ogrnutu plastom, ili neprirodno bledu mladu enukoja hoda u snu, bele spavaice umrljane krvlju.

Gotika. To je ta re danas znaila veini ljudi. Nije vie imala veze saprvobitnim germanskim plemenom, niti ak sa predreneansnim stilomgradnje. Istorijske injenice ustupile su mesto holivudskim vampirima iuobraenim rok pevaima koji stavljaju previe makare. A eto i nje, naivna jekao i svi ostali: hoda Crkvenom ulicom u etiri ujutru i zamilja kako ceo gradvrvi od viktorijanskih neupokojenika. ak je i prodavnica zezalica, "Fantazezija",koja je preko dana prodavala plastine vampirske zube i druge budalatine, uovo gluvo doba noi izgledala kao izvorno jezivo mesto iz kojeg vrebaju pacovi iluaci.

Kuu u ulici Logerhedz jard nije bilo teko nai; kada je ljude u hoteluupitala gde je, gurali su se ko e pre da je uputi. Magnusovog oca su svi u gradudobro poznavali, a i lokalno stanovnitvo je uvek revnosno pratilo ta se deavasa nekim prvoklasnim paretom nekretnine koje je smrt uinila dostupnim. Tekkad i je stigla do ulaznih vrata, an se prvi put pokolebala oko onog zbog ega jedola. Radnja koja bi, po danu dok ljudi svud okolo etaju, izgledala kaouobiajeni posao, sada je bila sve samo ne uobiajena zbog sablasne tiine i slaboosvetljenih, praznih ulica oseala se kao da ini neto loe. Hodajui tako naprstima da ne probudi uspavani, estiti svet, virei kroz otvor na tuim vratima i

17

spremajui se da ubaci strani predmet kroz njega, verovatno je izgledala kaolopov, provalnik ili silovatelj. ta ako se iznenada otvore vrata i otkriju Magnusakoji trlja oi i koji se, jo uvek nag, tu stvorio pravo iz tople postelje? A tek pas?Nesumnjivo bi poludeo kad bi je uo kako petlja oko otvora za potu!Pripremala je nerve za eksploziju lavea dok je, jednu za drugom, ubacivalaknjige i broure kroz tamni otvor, meutim, one su samo meko pale na podunutra i to je bilo sve. Hadrijan ili nije bio oduevljen izazovima koje je nudioposao psa uvara, ili je spavao. I to na krevetu svog gospodara, moda. Dvamiiava mujaka udobno smetena jedan pored drugog, obojica avolskizgodna, iako razliitih vrsta.

Za ime boje, uzdahnula je okreui se da poe. Kad e ve jednomodrasti?

Prazne torbe i rastereenih ramena, pourila je nazad prema hotelu.

an nikada nije volela vikende. Oni potpuno odgovaraju ljudima koji imajuhobije ili onima koji vole malo due da spavaju. No, to se nje tie, ona bi preradila. Dobrim delom se i odluila da pree sa konzervacije papira naarheologiju ba zbog toga to se od nje zahtevalo da se, bez obzira na sve, pojavina poslu u naznaeno vreme i kopa. To nije bilo lako raditi, pogotovo ne poloem vremenu, ali je bilo bolje nego traiti ceo dan razmiljajui o prolosti i tosvojoj.

Sveti Benedikt je to dobro zamislio: zajednica redovnika koja se pridravastrogog rasporeda sedam dana u nedelji, pomaui jedan drugom da ustanukoristei (kako je on to naveo) "blago ohrabrivanje kada uspavani pribegnuizgovorima kojima su tako skloni". an je o tome sve znala.

Da bi odagnala mrzovolju, an je vei deo vikenda provodila lutajui poVitbiju. Prelazila bi tamo i nazad preko pokretnog mosta, ila od pristanita dopristanita i od grebena do grebena. Hodala bi dok se ne izmori, a zatim bi leglana svoj krevet u sobi "Meri En Hepvort" drei knjigu u krilu i posmatrajui kakokrovovi menjaju boju, sve dok ne bi dolo vreme za poinak i za ono to bi jojtada sledilo.

Ove sedmice, subota je prola bre nego inae. Njen ranojutarnji izlet dokue u ulici Logerhedz jard bio je prilino uzbudljiv zbog svoje tajnovite prirode,pa je nakon njega dugo spavala, ovaj put blagoslovena nedostatkom snova. Kadse probudila, bila je odmorna i trebalo je da izdri jo samo tri etvrtine vikenda.

17

spremajui se da ubaci strani predmet kroz njega, verovatno je izgledala kaolopov, provalnik ili silovatelj. ta ako se iznenada otvore vrata i otkriju Magnusakoji trlja oi i koji se, jo uvek nag, tu stvorio pravo iz tople postelje? A tek pas?Nesumnjivo bi poludeo kad bi je uo kako petlja oko otvora za potu!Pripremala je nerve za eksploziju lavea dok je, jednu za drugom, ubacivalaknjige i broure kroz tamni otvor, meutim, one su samo meko pale na podunutra i to je bilo sve. Hadrijan ili nije bio oduevljen izazovima koje je nudioposao psa uvara, ili je spavao. I to na krevetu svog gospodara, moda. Dvamiiava mujaka udobno smetena jedan pored drugog, obojica avolskizgodna, iako razliitih vrsta.

Za ime boje, uzdahnula je okreui se da poe. Kad e ve jednomodrasti?

Prazne torbe i rastereenih ramena, pourila je nazad prema hotelu.

an nikada nije volela vikende. Oni potpuno odgovaraju ljudima koji imajuhobije ili onima koji vole malo due da spavaju. No, to se nje tie, ona bi preradila. Dobrim delom se i odluila da pree sa konzervacije papira naarheologiju ba zbog toga to se od nje zahtevalo da se, bez obzira na sve, pojavina poslu u naznaeno vreme i kopa. To nije bilo lako raditi, pogotovo ne poloem vremenu, ali je bilo bolje nego traiti ceo dan razmiljajui o prolosti i tosvojoj.

Sveti Benedikt je to dobro zamislio: zajednica redovnika koja se pridravastrogog rasporeda sedam dana u nedelji, pomaui jedan drugom da ustanukoristei (kako je on to naveo) "blago ohrabrivanje kada uspavani pribegnuizgovorima kojima su tako skloni". an je o tome sve znala.

Da bi odagnala mrzovolju, an je vei deo vikenda provodila lutajui poVitbiju. Prelazila bi tamo i nazad preko pokretnog mosta, ila od pristanita dopristanita i od grebena do grebena. Hodala bi dok se ne izmori, a zatim bi leglana svoj krevet u sobi "Meri En Hepvort" drei knjigu u krilu i posmatrajui kakokrovovi menjaju boju, sve dok ne bi dolo vreme za poinak i za ono to bi jojtada sledilo.

Ove sedmice, subota je prola bre nego inae. Njen ranojutarnji izlet dokue u ulici Logerhedz jard bio je prilino uzbudljiv zbog svoje tajnovite prirode,pa je nakon njega dugo spavala, ovaj put blagoslovena nedostatkom snova. Kadse probudila, bila je odmorna i trebalo je da izdri jo samo tri etvrtine vikenda.

17

spremajui se da ubaci strani predmet kroz njega, verovatno je izgledala kaolopov, provalnik ili silovatelj. ta ako se iznenada otvore vrata i otkriju Magnusakoji trlja oi i koji se, jo uvek nag, tu stvorio pravo iz tople postelje? A tek pas?Nesumnjivo bi poludeo kad bi je uo kako petlja oko otvora za potu!Pripremala je nerve za eksploziju lavea dok je, jednu za drugom, ubacivalaknjige i broure kroz tamni otvor, meutim, one su samo meko pale na podunutra i to je bilo sve. Hadrijan ili nije bio oduevljen izazovima koje je nudioposao psa uvara, ili je spavao. I to na krevetu svog gospodara, moda. Dvamiiava mujaka udobno smetena jedan pored drugog, obojica avolskizgodna, iako razliitih vrsta.

Za ime boje, uzdahnula je okreui se da poe. Kad e ve jednomodrasti?

Prazne torbe i rastereenih ramena, pourila je nazad prema hotelu.

an nikada nije volela vikende. Oni potpuno odgovaraju ljudima koji imajuhobije ili onima koji vole malo due da spavaju. No, to se nje tie, ona bi preradila. Dobrim delom se i odluila da pree sa konzervacije papira naarheologiju ba zbog toga to se od nje zahtevalo da se, bez obzira na sve, pojavina poslu u naznaeno vreme i kopa. To nije bilo lako raditi, pogotovo ne poloem vremenu, ali je bilo bolje nego traiti ceo dan razmiljajui o prolosti i tosvojoj.

Sveti Benedikt je to dobro zamislio: zajednica redovnika koja se pridravastrogog rasporeda sedam dana u nedelji, pomaui jedan drugom da ustanukoristei (kako je on to naveo) "blago ohrabrivanje kada uspavani pribegnuizgovorima kojima su tako skloni". an je o tome sve znala.

Da bi odagnala mrzovolju, an je vei deo vikenda provodila lutajui poVitbiju. Prelazila bi tamo i nazad preko pokretnog mosta, ila od pristanita dopristanita i od grebena do grebena. Hodala bi dok se ne izmori, a zatim bi leglana svoj krevet u sobi "Meri En Hepvort" drei knjigu u krilu i posmatrajui kakokrovovi menjaju boju, sve dok ne bi dolo vreme za poinak i za ono to bi jojtada sledilo.

Ove sedmice, subota je prola bre nego inae. Njen ranojutarnji izlet dokue u ulici Logerhedz jard bio je prilino uzbudljiv zbog svoje tajnovite prirode,pa je nakon njega dugo spavala, ovaj put blagoslovena nedostatkom snova. Kadse probudila, bila je odmorna i trebalo je da izdri jo samo tri etvrtine vikenda.

18

Popodne, dok je ruala u "Misiji i seditu pomoraca Vitbija", od naleta jakogvetra pouteli listovi papira zakaeni na oglasnu tablu kraj vrata zaleprae.'Nemojte dopustiti da se vaa Lesi smrzava', pisalo je na jednoj od stranica koje supodrhtavale. 'Imamo poseban salon gde su i vai ljubimci uvek dobrodoli.' Ostacibarenog krompira koji je an jela ostali su da se polako hlade na tanjiru, dok jeona otila da zaviri u drugi salon. Nos joj je naleteo na zavesu dima od cigareta,a udni psi i njihovi udni vlasnici okrenuli su se da pogledaju pridolicu.

Izlazei iz "Misije", an zastade pored tanda na kojem su nudili knjige zasamo 50 penija i stade da pretura po trilerima, ljubavnim romanima iantologijama lokalnih knjievnih drutava. Naletela je i na jeftini Novi zavet,proizvod iz masovne serije. Kakav pad u poreenju sa danima kada je Biblija bilajedinstveni predmet neprocenjive vrednosti, zapisan na pergamentunapravljenom od koe celog jednog stada ovaca! an zatvori oi i zamislimanastir, sav suncem okupan u boju meda, sa dugim nizovima pisaih stolova iobrijanih glava, i savrenom tiinom koja vlada i koju remeti samo kripanjevrhova pera.

"A sada, evo neeg to davno niste uli!", njakao je spiker na radiju. "Neka dignuruku svi oni koji su uskali uz ,Culture Club' onih dana kad je ovo bio hit, 'ajmo!"

an pobee.

U rano nedeljno jutro, nedugo poto joj je grlo opet bilo prerezano, an jeponovo poela svoju etnju, a na brzinu oprana kosa jo uvek joj je bila pomalomokra. Mrzelo ju je da je osui fenom, a osim toga, ba tada je trebalo da krene uisto ono vreme kad se u petak bila zaputila na posao. Ako su Magnus i Hadrijanbili robovi navika, trebalo bi svakog asa da se pojave trei za njom.

Prola je Crkvenom ulicom posve polako, od vrata hotela do podnoja stodevedeset devet stepenika i nazad i to dvaput ali, sluajni susret se nije desio.

Muena pomilju da ovek i njegov pas moda tre tamo gore visoko poIstonom grebenu, po divljoj travi koja raste na bedemima oko opatije, an seuspinjala Kedmonovom stazom sve dok nije uspela da sa nje vidi i Magareepolje. Sluajni susret nije se ni ovde desio, bar ne sa Magnusom i Hadrijanom.Umesto toga, srela je jednog deaka koji je izgledao kao da mu je dosadno injegovog pomalo izmorenog oca, koji su se vraali iz oigledno ne ba preteranouzbudljive posete opatiji.

"Jo jedna jako zanimljiva stvar koju su manastiri pre radili", govorio je otac,18

Popodne, dok je ruala u "Misiji i seditu pomoraca Vitbija", od naleta jakogvetra pouteli listovi papira zakaeni na oglasnu tablu kraj vrata zaleprae.'Nemojte dopustiti da se vaa Lesi smrzava', pisalo je na jednoj od stranica koje supodrhtavale. 'Imamo poseban salon gde su i vai ljubimci uvek dobrodoli.' Ostacibarenog krompira koji je an jela ostali su da se polako hlade na tanjiru, dok jeona otila da zaviri u drugi salon. Nos joj je naleteo na zavesu dima od cigareta,a udni psi i njihovi udni vlasnici okrenuli su se da pogledaju pridolicu.

Izlazei iz "Misije", an zastade pored tanda na kojem su nudili knjige zasamo 50 penija i stade da pretura po trilerima, ljubavnim romanima iantologijama lokalnih knjievnih drutava. Naletela je i na jeftini Novi zavet,proizvod iz masovne serije. Kakav pad u poreenju sa danima kada je Biblija bilajedinstveni predmet neprocenjive vrednosti, zapisan na pergamentunapravljenom od koe celog jednog stada ovaca! an zatvori oi i zamislimanastir, sav suncem okupan u boju meda, sa dugim nizovima pisaih stolova iobrijanih glava, i savrenom tiinom koja vlada i koju remeti samo kripanjevrhova pera.

"A sada, evo neeg to davno niste uli!", njakao je spiker na radiju. "Neka dignuruku svi oni koji su uskali uz ,Culture Club' onih dana kad je ovo bio hit, 'ajmo!"

an pobee.

U rano nedeljno jutro, nedugo poto joj je grlo opet bilo prerezano, an jeponovo poela svoju etnju, a na brzinu oprana kosa jo uvek joj je bila pomalomokra. Mrzelo ju je da je osui fenom, a osim toga, ba tada je trebalo da krene uisto ono vreme kad se u petak bila zaputila na posao. Ako su Magnus i Hadrijanbili robovi navika, trebalo bi svakog asa da se pojave trei za njom.

Prola je Crkvenom ulicom posve polako, od vrata hotela do podnoja stodevedeset devet stepenika i nazad i to dvaput ali, sluajni susret se nije desio.

Muena pomilju da ovek i njegov pas moda tre tamo gore visoko poIstonom grebenu, po divljoj travi koja raste na bedemima oko opatije, an seuspinjala Kedmonovom stazom sve dok nije uspela da sa nje vidi i Magareepolje. Sluajni susret nije se ni ovde desio, bar ne sa Magnusom i Hadrijanom.Umesto toga, srela je jednog deaka koji je izgledao kao da mu je dosadno injegovog pomalo izmorenog oca, koji su se vraali iz oigledno ne ba preteranouzbudljive posete opatiji.

"Jo jedna jako zanimljiva stvar koju su manastiri pre radili", govorio je otac,18

Popodne, dok je ruala u "Misiji i seditu pomoraca Vitbija", od naleta jakogvetra pouteli listovi papira zakaeni na oglasnu tablu kraj vrata zaleprae.'Nemojte dopustiti da se vaa Lesi smrzava', pisalo je na jednoj od stranica koje supodrhtavale. 'Imamo poseban salon gde su i vai ljubimci uvek dobrodoli.' Ostacibarenog krompira koji je an jela ostali su da se polako hlade na tanjiru, dok jeona otila da zaviri u drugi salon. Nos joj je naleteo na zavesu dima od cigareta,a udni psi i njihovi udni vlasnici okrenuli su se da pogledaju pridolicu.

Izlazei iz "Misije", an zastade pored tanda na kojem su nudili knjige zasamo 50 penija i stade da pretura po trilerima, ljubavnim romanima iantologijama lokalnih knjievnih drutava. Naletela je i na jeftini Novi zavet,proizvod iz masovne serije. Kakav pad u poreenju sa danima kada je Biblija bilajedinstveni predmet neprocenjive vrednosti, zapisan na pergamentunapravljenom od koe celog jednog stada ovaca! an zatvori oi i zamislimanastir, sav suncem okupan u boju meda, sa dugim nizovima pisaih stolova iobrijanih glava, i savrenom tiinom koja vlada i koju remeti samo kripanjevrhova pera.

"A sada, evo neeg to davno niste uli!", njakao je spiker na radiju. "Neka dignuruku svi oni koji su uskali uz ,Culture Club' onih dana kad je ovo bio hit, 'ajmo!"

an pobee.

U rano nedeljno jutro, nedugo poto joj je grlo opet bilo prerezano, an jeponovo poela svoju etnju, a na brzinu oprana kosa jo uvek joj je bila pomalomokra. Mrzelo ju je da je osui fenom, a osim toga, ba tada je trebalo da krene uisto ono vreme kad se u petak bila zaputila na posao. Ako su Magnus i Hadrijanbili robovi navika, trebalo bi svakog asa da se pojave trei za njom.

Prola je Crkvenom ulicom posve polako, od vrata hotela do podnoja stodevedeset devet stepenika i nazad i to dvaput ali, sluajni susret se nije desio.

Muena pomilju da ovek i njegov pas moda tre tamo gore visoko poIstonom grebenu, po divljoj travi koja raste na bedemima oko opatije, an seuspinjala Kedmonovom stazom sve dok nije uspela da sa nje vidi i Magareepolje. Sluajni susret nije se ni ovde desio, bar ne sa Magnusom i Hadrijanom.Umesto toga, srela je jednog deaka koji je izgledao kao da mu je dosadno injegovog pomalo izmorenog oca, koji su se vraali iz oigledno ne ba preteranouzbudljive posete opatiji.

"Jo jedna jako zanimljiva stvar koju su manastiri pre radili", govorio je otac,

19

oajniki pokuavajui da konano malo zainteresuje dete, "je bila ta da supruali utoite ubicama."

an opazi trag zanimanja u detetovim oima dok se provlaila pored njegana uskom puteljku kojim su ili kalueri.

"Je l' Vitbi ima i ,McDonald's'", upitao je oca, "ili samo ribu i krompirie?"

an je Magnusa opet videla tek u ponedeljak popodne. Pre posla je lutalamalo po centru grada sva uznemirena i razdraljiva. Nona mora se jo uvekponavljala, a grlo ju je boleleo tamo gde se udarila sopstvenom akom pribesmislenom pokuaju da odgurne no. Izraslina u kuku pulsirala je luakimbolom.

Na praznom gradskom trgu, neko je na klupi ostavio aktuelno izdanje Vitbigazete. Do osam sati je trebalo jo trideset minuta neim ispuniti, pa je sela da tenovine proita. Meutim, iz nekog razloga, svaki po redu lanak u Gazeti iniojoj se neverovatno depresivnim. I to ne samo tune prie, kao na primer ona olokalnom domaru koga su svi voleli i koji je umro od raka ("Nikad se nije alio nasvoju bolest i uvek je bio veseo", rekao je jedan kolega o njemu bio je slian svetojHildi, znai.). Ne, ak i zbog prie o izletniku koga je pogodio grom i koji jepreiveo, one o takmienju u jedenju pueva iji je prihod iao u dobrotvornesvrhe, ili one o obnavljanju mosta Egton koje se oduilo, an je sve jae i jaeelela da bez ikakvog razloga zaplae. Poela je sve bre da lista dok nije,pogledavi i deo posveen nekretninama, stigla na poslednju stranu gde sezagledala u reklamu jedne klinike za negu lepote na Zapadnom grebenu."Kupola za vetako sunanje sa dodatnim generatorima za lice i noge", pisalo je na njoj,i an je taj natpis zazvuao kao neto najtraginije to je ikada proitala, poredKnjige Propovednikove.

Spusti se na zemlju, ree sebi i odloi novine. Primetila je da joj se nekopridruio na klupi: gojazna pankerka sa zailjenim pramenovima kose. Bilo jeneobino videti tako neto u Vitbiju skoro isto toliko neobino koliko i videtikaluera. an je piljila samo malice due nego to je smela u najezdu srebrnihminua po devojinim obrvama, nosu i uima i zauzvrat je zbog toga dobilajedno pretee mrgoenje. Ona pokorno spusti pogled. Kraj pankerkinih nogusedeo je pas, verovatno da bi joj pomogao dok prosi. Osim to mu je na jednomboku boje peska crnim flomasterom bio navrljan simbol za "anarhiju", bio je tojedan obian pas, labrador moda po lepoti ni blizu Hadrijanu.

19

oajniki pokuavajui da konano malo zainteresuje dete, "je bila ta da supruali utoite ubicama."

an opazi trag zanimanja u detetovim oima dok se provlaila pored njegana uskom puteljku kojim su ili kalueri.

"Je l' Vitbi ima i ,McDonald's'", upitao je oca, "ili samo ribu i krompirie?"

an je Magnusa opet videla tek u ponedeljak popodne. Pre posla je lutalamalo po centru grada sva uznemirena i razdraljiva. Nona mora se jo uvekponavljala, a grlo ju je boleleo tamo gde se udarila sopstvenom akom pribesmislenom pokuaju da odgurne no. Izraslina u kuku pulsirala je luakimbolom.

Na praznom gradskom trgu, neko je na klupi ostavio aktuelno izdanje Vitbigazete. Do osam sati je trebalo jo trideset minuta neim ispuniti, pa je sela da tenovine proita. Meutim, iz nekog razloga, svaki po redu lanak u Gazeti iniojoj se neverovatno depresivnim. I to ne samo tune prie, kao na primer ona olokalnom domaru koga su svi voleli i koji je umro od raka ("Nikad se nije alio nasvoju bolest i uvek je bio veseo", rekao je jedan kolega o njemu bio je slian svetojHildi, znai.). Ne, ak i zbog prie o izletniku koga je pogodio grom i koji jepreiveo, one o takmienju u jedenju pueva iji je prihod iao u dobrotvornesvrhe, ili one o obnavljanju mosta Egton koje se oduilo, an je sve jae i jaeelela da bez ikakvog razloga zaplae. Poela je sve bre da lista dok nije,pogledavi i deo posveen nekretninama, stigla na poslednju stranu gde sezagledala u reklamu jedne klinike za negu lepote na Zapadnom grebenu."Kupola za vetako sunanje sa dodatnim generatorima za lice i noge", pisalo je na njoj,i an je taj natpis zazvuao kao neto najtraginije to je ikada proitala, poredKnjige Propovednikove.

Spusti se na zemlju, ree sebi i odloi novine. Primetila je da joj se nekopridruio na klupi: gojazna pankerka sa zailjenim pramenovima kose. Bilo jeneobino videti tako neto u Vitbiju skoro isto toliko neobino koliko i videtikaluera. an je piljila samo malice due nego to je smela u najezdu srebrnihminua po devojinim obrvama, nosu i uima i zauzvrat je zbog toga dobilajedno pretee mrgoenje. Ona pokorno spusti pogled. Kraj pankerkinih nogusedeo je pas, verovatno da bi joj pomogao dok prosi. Osim to mu je na jednomboku boje peska crnim flomasterom bio navrljan simbol za "anarhiju", bio je tojedan obian pas, labrador moda po lepoti ni blizu Hadrijanu.

19

oajniki pokuavajui da konano malo zainteresuje dete, "je bila ta da supruali utoite ubicama."

an opazi trag zanimanja u detetovim oima dok se provlaila pored njegana uskom puteljku kojim su ili kalueri.

"Je l' Vitbi ima i ,McDonald's'", upitao je oca, "ili samo ribu i krompirie?"

an je Magnusa opet videla tek u ponedeljak popodne. Pre posla je lutalamalo po centru grada sva uznemirena i razdraljiva. Nona mora se jo uvekponavljala, a grlo ju je boleleo tamo gde se udarila sopstvenom akom pribesmislenom pokuaju da odgurne no. Izraslina u kuku pulsirala je luakimbolom.

Na praznom gradskom trgu, neko je na klupi ostavio aktuelno izdanje Vitbigazete. Do osam sati je trebalo jo trideset minuta neim ispuniti, pa je sela da tenovine proita. Meutim, iz nekog razloga, svaki po redu lanak u Gazeti iniojoj se neverovatno depresivnim. I to ne samo tune prie, kao na primer ona olokalnom domaru koga su svi voleli i koji je umro od raka ("Nikad se nije alio nasvoju bolest i uvek je bio veseo", rekao je jedan kolega o njemu bio je slian svetojHildi, znai.). Ne, ak i zbog prie o izletniku koga je pogodio grom i koji jepreiveo, one o takmienju u jedenju pueva iji je prihod iao u dobrotvornesvrhe, ili one o obnavljanju mosta Egton koje se oduilo, an je sve jae i jaeelela da bez ikakvog razloga zaplae. Poela je sve bre da lista dok nije,pogledavi i deo posveen nekretninama, stigla na poslednju stranu gde sezagledala u reklamu jedne klinike za negu lepote na Zapadnom grebenu."Kupola za vetako sunanje sa dodatnim generatorima za lice i noge", pisalo je na njoj,i an je taj natpis zazvuao kao neto najtraginije to je ikada proitala, poredKnjige Propovednikove.

Spusti se na zemlju, ree sebi i odloi novine. Primetila je da joj se nekopridruio na klupi: gojazna pankerka sa zailjenim pramenovima kose. Bilo jeneobino videti tako neto u Vitbiju skoro isto toliko neobino koliko i videtikaluera. an je piljila samo malice due nego to je smela u najezdu srebrnihminua po devojinim obrvama, nosu i uima i zauzvrat je zbog toga dobilajedno pretee mrgoenje. Ona pokorno spusti pogled. Kraj pankerkinih nogusedeo je pas, verovatno da bi joj pomogao dok prosi. Osim to mu je na jednomboku boje peska crnim flomasterom bio navrljan simbol za "anarhiju", bio je tojedan obian pas, labrador moda po lepoti ni blizu Hadrijanu.

20

Pomiri se s tim: u poreenju sa Hadrijanom, svi ostali psi bili su obini.U deset do osam an krenu da se penje preko sto devedeset devet stepenika

i, na trenutak preletevi pogledom preko luke, odjednom spazi siune figureHadrijana i Magnusa kako tre na drugoj strani du Morskog etalita. Njenamelanholija smesta se pretvori u odreenu meavinu ogorenosti i uzbuenja.Zato su odabrali da tre tamo, umesto ovde, na njenoj strani. Mora da jeizbegavaju! Nikom ne bi mogao vie da se svia smrad sirove ribe i tmurna slikasalona za zabavu i pabova koja je inila pogled sa pristanita, od onoga to jelealo u podnoju stepenita...

Iznenadna, estoka elja da skae gore-dole i mae Meku, uprkos injenicida nikako nije mogao da je primeti, uzbunila ju je oito je zala mnogo dubljenego to je mislila, i trebalo bi odmah da pone da vraa razum, da ne budekasno.

Dola sam ovde, samu je sebe podseala, da radim. Nisam dola da mi razoreduu. Nisam dola da me ne potuju.

Zamislila je svoja oseanja ovaploena u liku histerine iskuenice, a razumkao mudru i dobronamernu igumaniju koja joj savetuje da ojaa svojuuzdrljivost. Predstavila je sebi skromnu unutranjost jedne od elija za molitvusvete Hilde zlatnoutu od sunevih zraka i videla milosrdno utoite od svetazbunjenosti i mir koji vlada u dui.

Kad je an stigla da groblja, Pru je ve podizala plavu ceradu ispod koje sevidela vlana zemlja. Na ivicama mesta iskopavanja glina je bila neto mekanego to je trebalo poto je, pored redovnog zalivanja petkom poslepodne, upilai malo kie koja je padala tokom vikenda. an je bilo drago to je pravougaonikza koji je ona bila zaduena bio vie ka sredini te etvrtine ara na kojoj su radili.Dobro, moda bi sveta Hilda popreko gledala na to to je elela da joj kolenaostanu suva na raun svojih kolega, ali elastini medicinski zavoj koji je nosilaispod arapa pomalo bi se olabavio svaki put kad bi ga oprala, i zato, hvala lepo,ali ona ga radije ne bi prljala.

"Kako si spavala?", upita Pru skidajui jo jednu ceradu i otkrivajui aninsopstveni, samo njoj dodeljeni plitki grob.

"Ne ba najbolje", odgovori an."Da pogaam gledala si do kasno onaj film o onoj neuspeloj pljaki. Glumi

ona... kako se zvae?" Dovravanje reenica nije bila njena jaa strana. "Ona to

20

Pomiri se s tim: u poreenju sa Hadrijanom, svi ostali psi bili su obini.U deset do osam an krenu da se penje preko sto devedeset devet stepenika

i, na trenutak preletevi pogledom preko luke, odjednom spazi siune figureHadrijana i Magnusa kako tre na drugoj strani du Morskog etalita. Njenamelanholija smesta se pretvori u odreenu meavinu ogorenosti i uzbuenja.Zato su odabrali da tre tamo, umesto ovde, na njenoj strani. Mora da jeizbegavaju! Nikom ne bi mogao vie da se svia smrad sirove ribe i tmurna slikasalona za zabavu i pabova koja je inila pogled sa pristanita, od onoga to jelealo u podnoju stepenita...

Iznenadna, estoka elja da skae gore-dole i mae Meku, uprkos injenicida nikako nije mogao da je primeti, uzbunila ju je oito je zala mnogo dubljenego to je mislila, i trebalo bi odmah da pone da vraa razum, da ne budekasno.

Dola sam ovde, samu je sebe podseala, da radim. Nisam dola da mi razoreduu. Nisam dola da me ne potuju.

Zamislila je svoja oseanja ovaploena u liku histerine iskuenice, a razumkao mudru i dobronamernu igumaniju koja joj savetuje da ojaa svojuuzdrljivost. Predstavila je sebi skromnu unutranjost jedne od elija za molitvusvete Hilde zlatnoutu od sunevih zraka i videla milosrdno utoite od svetazbunjenosti i mir koji vlada u dui.

Kad je an stigla da groblja, Pru je ve podizala plavu ceradu ispod koje sevidela vlana zemlja. Na ivicama mesta iskopavanja glina je bila neto mekanego to je trebalo poto je, pored redovnog zalivanja petkom poslepodne, upilai malo kie koja je padala tokom vikenda. an je bilo drago to je pravougaonikza koji je ona bila zaduena bio vie ka sredini te etvrtine ara na kojoj su radili.Dobro, moda bi sveta Hilda popreko gledala na to to je elela da joj kolenaostanu suva na raun svojih kolega, ali elastini medicinski zavoj koji je nosilaispod arapa pomalo bi se olabavio svaki put kad bi ga oprala, i zato, hvala lepo,ali ona ga radije ne bi prljala.

"Kako si spavala?", upita Pru skidajui jo jednu ceradu i otkrivajui aninsopstveni, samo njoj dodeljeni plitki grob.

"Ne ba najbolje", odgovori an."Da pogaam gledala si do kasno onaj film o onoj neuspeloj pljaki. Glumi

ona... kako se zvae?" Dovravanje reenica nije bila njena jaa strana. "Ona to

20

Pomiri se s tim: u poreenju sa Hadrijanom, svi ostali psi bili su obini.U deset do osam an krenu da se penje preko sto devedeset devet stepenika

i, na trenutak preletevi pogledom preko luke, odjednom spazi siune figureHadrijana i Magnusa kako tre na drugoj strani du Morskog etalita. Njenamelanholija smesta se pretvori u odreenu meavinu ogorenosti i uzbuenja.Zato su odabrali da tre tamo, umesto ovde, na njenoj strani. Mora da jeizbegavaju! Nikom ne bi mogao vie da se svia smrad sirove ribe i tmurna slikasalona za zabavu i pabova koja je inila pogled sa pristanita, od onoga to jelealo u podnoju stepenita...

Iznenadna, estoka elja da skae gore-dole i mae Meku, uprkos injenicida nikako nije mogao da je primeti, uzbunila ju je oito je zala mnogo dubljenego to je mislila, i trebalo bi odmah da pone da vraa razum, da ne budekasno.

Dola sam ovde, samu je sebe podseala, da radim. Nisam dola da mi razoreduu. Nisam dola da me ne potuju.

Zamislila je svoja oseanja ovaploena u liku histerine iskuenice, a razumkao mudru i dobronamernu igumaniju koja joj savetuje da ojaa svojuuzdrljivost. Predstavila je sebi skromnu unutranjost jedne od elija za molitvusvete Hilde zlatnoutu od sunevih zraka i videla milosrdno utoite od svetazbunjenosti i mir koji vlada u dui.

Kad je an stigla da groblja, Pru je ve podizala plavu ceradu ispod koje sevidela vlana zemlja. Na ivicama mesta iskopavanja glina je bila neto mekanego to je trebalo poto je, pored redovnog zalivanja petkom poslepodne, upilai malo kie koja je padala tokom vikenda. an je bilo drago to je pravougaonikza koji je ona bila zaduena bio vie ka sredini te etvrtine ara na kojoj su radili.Dobro, moda bi sveta Hilda popreko gledala na to to je elela da joj kolenaostanu suva na raun svojih kolega, ali elastini medicinski zavoj koji je nosilaispod arapa pomalo bi se olabavio svaki put kad bi ga oprala, i zato, hvala lepo,ali ona ga radije ne bi prljala.

"Kako si spavala?", upita Pru skidajui jo jednu ceradu i otkrivajui aninsopstveni, samo njoj dodeljeni plitki grob.

"Ne ba najbolje", odgovori an."Da pogaam gledala si do kasno onaj film o onoj neuspeloj pljaki. Glumi

ona... kako se zvae?" Dovravanje reenica nije bila njena jaa strana. "Ona to

21

se onako ugojila u poslednje vreme.""Izvini, ali stvarno nemam pojma", ree an.Sledei je stigao Def, osueni matori hipik koji je izgleda bio na svakom

vanijem iskopavanju u Britaniji od rata naovamo. Zatim su doli Kira i Trevor,brani par koji je sutradan trebalo da poloi svoje mistrije i pijuke i pobegne utoplije i bolje plaene krajeve, odnosno iskopavanje koje organizuje Nacionalnageografija na Bliskom istoku. Ko e doi umesto njih? Po reima Nine, nadzorniceiskopavanja, neki jako fini ljudi. Dolaze ak iz severnog Velsa.

Deset minuta posle osam, svi su ve bili na svojim mestima i radili,rasporeeni po razdeljenom zemljitu kao srednjevekovni skupljai krompira.etrnaest ivih tela koja struu zemlju traei krhke ostatke mrtvih, zagledajuprelaze u boji zemljita koji bi oznaili da je tu nekada bio koveg ili neijakarlica i na svetlo dana mame izbledele krhotine koje bi, ako bog da, mogli bitizubi.

Kosturi koje su do sada iskopali bili su sahranjeni u pravcu istoka, premaJerusalimu, da bi Sudnji dan protekao kako valja. Nakon etiri godine, kadistraivanje bude zavreno i kosti ponovo sahranjene uz pomo bagera isvetenika koji e ih blagosloviti, za pravac e morati sami da se pobrinu.

Danas je jedna od devojaka bila loe raspoloena. Krajevi usana bili su jojklovnovski sputeni i izbegavala je pogled mladia koji je radio do nje. Jo kolikojue su razmenjivali potajne osmehe, namigivanja, doaptavanja. Danas su setrudili da se najbolje to mogu pretvaraju da ne klee jedno pored drugog;razdvajalo ih je tek desetak centimetara, ali poglede pune nade nisu upuivalijedno drugom, ve Nini, kao da se nadaju da bi im mogla dodeliti zaduenja namestima na kojima bi bili vie udaljeni. To je prizor koji te podsea da bude oprezan,mislila je an. iva alegorija (kako bi je sveta Hilda moda nazvala) nestalnostiljudske ljubavi.

"Mislim da sam neto naao", vie sati kasnije ree neko, podiui paremetala prekriveno naslagama za koje e rendgen moda dokazati da je bilo ekserna kovegu.

U pola pet, dok je prolazila pored groblja crkve svete Meri na putu nazaddo sto devedeset devet stepenika, an spazi Hadrijanovu glavu kako sepojavljuje iznad najvieg.

"Ha!", zalaja u pozdrav. "Ha, ha!"21

se onako ugojila u poslednje vreme.""Izvini, ali stvarno nemam pojma", ree an.Sledei je stigao Def, osueni matori hipik koji je izgleda bio na svakom

vanijem iskopavanju u Britaniji od rata naovamo. Zatim su doli Kira i Trevor,brani par koji je sutradan trebalo da poloi svoje mistrije i pijuke i pobegne utoplije i bolje plaene krajeve, odnosno iskopavanje koje organizuje Nacionalnageografija na Bliskom istoku. Ko e doi umesto njih? Po reima Nine, nadzorniceiskopavanja, neki jako fini ljudi. Dolaze ak iz severnog Velsa.

Deset minuta posle osam, svi su ve bili na svojim mestima i radili,rasporeeni po razdeljenom zemljitu kao srednjevekovni skupljai krompira.etrnaest ivih tela koja struu zemlju traei krhke ostatke mrtvih, zagledajuprelaze u boji zemljita koji bi oznaili da je tu nekada bio koveg ili neijakarlica i na svetlo dana mame izbledele krhotine koje bi, ako bog da, mogli bitizubi.

Kosturi koje su do sada iskopali bili su sahranjeni u pravcu istoka, premaJerusalimu, da bi Sudnji dan protekao kako valja. Nakon etiri godine, kadistraivanje bude zavreno i kosti ponovo sahranjene uz pomo bagera isvetenika koji e ih blagosloviti, za pravac e morati sami da se pobrinu.

Danas je jedna od devojaka bila loe raspoloena. Krajevi usana bili su jojklovnovski sputeni i izbegavala je pogled mladia koji je radio do nje. Jo kolikojue su razmenjivali potajne osmehe, namigivanja, doaptavanja. Danas su setrudili da se najbolje to mogu pretvaraju da ne klee jedno pored drugog;razdvajalo ih je tek desetak centimetara, ali poglede pune nade nisu upuivalijedno drugom, ve Nini, kao da se nadaju da bi im mogla dodeliti zaduenja namestima na kojima bi bili vie udaljeni. To je prizor koji te podsea da bude oprezan,mislila je an. iva alegorija (kako bi je sveta Hilda moda nazvala) nestalnostiljudske ljubavi.

"Mislim da sam neto naao", vie sati kasnije ree neko, podiui paremetala prekriveno naslagama za koje e rendgen moda dokazati da je bilo ekserna kovegu.

U pola pet, dok je prolazila pored groblja crkve svete Meri na putu nazaddo sto devedeset devet stepenika, an spazi Hadrijanovu glavu kako sepojavljuje iznad najvieg.

"Ha!", zalaja u pozdrav. "Ha, ha!"21

se onako ugojila u poslednje vreme.""Izvini, ali stvarno nemam pojma", ree an.Sledei je stigao Def, osueni matori hipik koji je izgleda bio na svakom

vanijem iskopavanju u Britaniji od rata naovamo. Zatim su doli Kira i Trevor,brani par koji je sutradan trebalo da poloi svoje mistrije i pijuke i pobegne utoplije i bolje plaene krajeve, odnosno iskopavanje koje organizuje Nacionalnageografija na Bliskom istoku. Ko e doi umesto njih? Po reima Nine, nadzorniceiskopavanja, neki jako fini ljudi. Dolaze ak iz severnog Velsa.

Deset minuta posle osam, svi su ve bili na svojim mestima i radili,rasporeeni po razdeljenom zemljitu kao srednjevekovni skupljai krompira.etrnaest ivih tela koja struu zemlju traei krhke ostatke mrtvih, zagledajuprelaze u boji zemljita koji bi oznaili da je tu nekada bio koveg ili neijakarlica i na svetlo dana mame izbledele krhotine koje bi, ako bog da, mogli bitizubi.

Kosturi koje su do sada iskopali bili su sahranjeni u pravcu istoka, premaJerusalimu, da bi Sudnji dan protekao kako valja. Nakon etiri godine, kadistraivanje bude zavreno i kosti ponovo sahranjene uz pomo bagera isvetenika koji e ih blagosloviti, za pravac e morati sami da se pobrinu.

Danas je jedna od devojaka bila loe raspoloena. Krajevi usana bili su jojklovnovski sputeni i izbegavala je pogled mladia koji je radio do nje. Jo kolikojue su razmenjivali potajne osmehe, namigivanja, doaptavanja. Danas su setrudili da se najbolje to mogu pretvaraju da ne klee jedno pored drugog;razdvajalo ih je tek desetak centimetara, ali poglede pune nade nisu upuivalijedno drugom, ve Nini, kao da se nadaju da bi im mogla dodeliti zaduenja namestima na kojima bi bili vie udaljeni. To je prizor koji te podsea da bude oprezan,mislila je an. iva alegorija (kako bi je sveta Hilda moda nazvala) nestalnostiljudske ljubavi.

"Mislim da sam neto naao", vie sati kasnije ree neko, podiui paremetala prekriveno naslagama za koje e rendgen moda dokazati da je bilo ekserna kovegu.

U pola pet, dok je prolazila pored groblja crkve svete Meri na putu nazaddo sto devedeset devet stepenika, an spazi Hadrijanovu glavu kako sepojavljuje iznad najvieg.

"Ha!", zalaja u pozdrav. "Ha, ha!"

22

an je na trenutak oklevala, a zatim mahnu. Magnusa nije bilo na vidiku.Hadrijan je trao prema njoj, zastajui tek toliko da preskoi kamenu meu

crkve i onjuka postolje spomenika Kedmonu. Odluivi da ne zapia prvogengleskog hrianskog pesnika, uputio se nazad na stazu u susret radosnomponovnom sastanku sa an.

Kad im se Magnus konano pridruio, an je kleala na jednom kolenu,ruke su joj bile uronjene u Hadrijanovo krzno, a on je skakao da je lizne po licu.

"Izvini me, oduevljena sam njime", ree, previe srena to joj je pasnaklonjen da bi razmiljala o tome kako verovatno izgleda kao budala.

Mek ovog popodneva nije nosio svoju opremu za tranje; umesto toga,njegovu monu grau prikrivala je koulja, pamune be pantalone i nekakvaskupa jakna od meke koe. Osim to je nosio veliku plastinu kesu, izgledao jekao mladi doktor kome je pejder zapitao u jednom londonskom restoranu, paje morao da ode da poseti pacijenta kod kue. an je bilo teko da prihvati da onmoe i tako da izgleda; zamiljala ga je (tek sad je to shvatila) stalno obuenog uorc i majicu kratkih rukava kako u beskrajnim krugovima tri po Vitbiju.Nasmejala se toj pomisli. Sve ograde popustile su joj zbog razuzdanosti koju jesebi dozvolila sa Hadrijanom. Sputajui pogled u pokuaju da uveri Meka da senije njemu smejala, ugledala je njegove crne kone cipele. Bile su ogromne ineverovatno uglaane. Poe jo jae da se kikoe. Njene izme, koje su navrhovima imale ploice od elika, bile su joj prekrivene blatom, a duga,izguvana suknja uprljana u predelu kolena.

"Bolje nemoj isuvie da se sprijatelji sa Hadrijanom", napomenu Mek."Mogao bi da pobegne sa jednom od tvojih dragocenih, starih koski."

Bila je to jako neuverljiva ala i an pomisli kako niko ne bi mogao da jekrivi to nije na nju reagovala. Teko se podigla na noge i, ne elei da on previeobraa panju na njenu aljkavost, brzo je povratila trezvenost.

"Jesi li proitao neke od knjiga i broura?", upita.On prasnu u smeh."Zvui kao Jehovin svedok kad doe po drugi put.""Nema veze. Jesi li ih proitao?" Samo strogo s njim, mislila je."Naravno", nasmei se on."I?""Veoma su zanimljive", odgovori, gledajui je kako ispravlja svoju

bezoblinu kabanicu. "U svakom sluaju, zanimljivije od mog istraivanja."Dok su zajedno kretali prema gradu, an je preturala po mozgu da se seti

23

teme njegovog rada. Trebalo joj je dobrih petnaestak sekundi da shvati da gazapravo nikad to nije ni pitala.

Stigli su do klupe na odmoritu blizu vrha stepenita i on joj rukomnagovesti da bi eleo da sednu. To su i uinili, i Hadrijan se smestio uz aninusuknju, dok je Mek paljivo spustio kesu na tlo izmeu svojih sjajnih cipela.Sudei po otrim uglovima koji su pretili da se probiju kroz plastiku, izgledalo jekao da se u njoj nalazila velika kartonska kutija.

"Da nije tu unutra tvoj rad?", upita ona."Nije.""Pa ta je onda?""Iznenaenje."Majki, jedan od aninih kolega sa iskopavanja, proe pored klupe gde su

njih dvoje sedeli. Pre nego to e krenuti da se sputa stepenicama, zbunjenogizraza lica je klimnuo glavom u znak pozdrava, neodluan oko toga da li bitrebalo da se predstavi aninom novom prijatelju ili da se pretvara da ih nijeomeo u privatnim stvarima. Bio je to nespretan susret koji je trajao samonekoliko sekundi, ali an se postidela kad je primetila da joj je doneo potajnouzbuenje; kako je samo slatko kad neko grekom pomisli da si ena koja uivau intimnosti sa mukarcem! Neka ceo svet proe pored ove klupe u urednojpovorci da posvedoi ovaploenom dokazu da ona nije usamljena!

Hajde se smiri, za ime boje!, prekorila je sebe."Moje istraivanje", poe Mek sa osmejkom na usnama, "bavi se pitanjem da

li psitakozamoe da se prenese sa oveka na oveka." Njegov osmejak se sada vepretvorio u irok kez, dok je ona zurila u njega sa tupim izrazom lica. Zapitala seda li e je naterati da ga pita, ali, sva srea, on to nije uinio. "Psitakoza", krenuo jeda objanjava, "to je bolest opte poznata kao papagajska groznica ako izrazopte poznata moemo da upotrebimo za tako retko oboljenje. To je virus, imoe da ga unese u sebe ako udahne prah... ovaj... osuenog izmeta ptice ukavezu. Kod ljudi se manifestuje kao upala plua koja je veoma otporna naantibiotike. Jednom davno je ova bolest bila smrtonosna."

an se pitala koliko davno je po njegovom miljenju "jednom davno".Uostalom, i ona je samu sebe morala da ubeuje da se ne plai a e se razboletiod antraksa ili kuge, nakon to je proitala dokumente o zdravlju i bezbednostina arheolokim iskopavanjima.

"I, ta tvoja bolest", ree ona, "da li se prenosi sa oveka na oveka?""Odgovor je nekada bio ,Moda'. Moj cilj je da ga promenim u konano ,Ne"'.

24

"A-ha", ree an. Sad, poto je sedela ve itav minut, odjednom je postalaumorna a nateena leva noga ju je bolela. "Pa, sigurna sam da e neki ljudi zbogtoga lake spavati." To je zazvualo snishodljivo i imala je neprijatan oseaj da seponaa kao prava gadura. "Ne, stvarno. Kad je bolest u pitanju, uvek je bolje bitisiguran, je l' tako?" Bio je to nitavan komentar, ali ju je podsetio na izraslinu ukuku koju je tako vrsto reila da ignorie. Razdraena, obrisala je akama lice."Izvini, umorna sam."

"Jo jedan dug dan pun iskopavanja mrtvih?""Ne, nego nisam sino ba najbolje spavala."Jo jednom se pokazao finim i nije dalje nita pitao. Umesto toga ree:"Nego, gde ih drite? Sve te kosture, mislim. Negde sam proitao da ih ima

ezdeset." Klimnuo je glavom prema parkiralitu na Istonom grebenu. "To jedovoljno da se popuni jedan turistiki autobus."

an se zakikota zamiljajui veliku grupu kostura kako kree na dugoputovanje kui i poslednji put gleda Vitbi kroz zamagljene prozore autobusa.

"Pronali smo samo nekoliko celih kostura", ree. "Obino naemo samojednu polovinu ili neke delove. Glina nije tako gostoljubiva kako ljudi misle; ustvari, kosti bi due trajale bilo gde drugo. Kad su u zemlji one se drobe,omekaju, rastvore. Ponekad naemo samo prelaz boja u glini. Senku koja nosi usebi priu. Upravo zato moramo da budemo tako oprezni, i tako spori."

"I, ko su bili ti ljudi koje ste iskopali?"an je mogla da se seti samo jedne rei Angli. Zbog toga je osetila griu

savesti i al. Kako je samo nemilosrdna istorija kad za sirov materijal uzimapotpuno nezavisne ivote ezdesetoro ljudskih bia ezdeset dua koje su se,tokom ivota, borile za pravo da ih potuju kao jedinstvene, za porodinu ast,za zahvalnost dece, za odanost kolega i stapa ih sve u istu prainu i u istuzastarelu re.

"Verovatno su bili... Angli", ree sa uzdahom. "Teko je tano odrediti dok sene sprovede utvrivanje starosti ugljenikom C-l4. Sve u svemu, iveli su posleRimljana i pre normanskog osvajanja."

"A jeste li nali neko blago?""Blago?""Zlato, dragulje... Narukvice i maeve koji se mogu uglancati pa slikati za

broure 'Engleskog naslea'..."an je odluila da je njegov ton ne sme isprovocirati. Samo strogo s njim,

savetovala je samu sebe. Strogo, ali dostojanstveno.

25

"Ti ljudi su bili rani hriani", podsetila ga je. "Nisu verovali u odnoenjestvari u zagrobni ivot. Poznato ti je ono: ,Go stiem na ovaj svet, go u..."'

"Ha!", rugao se teatralno podiui kaiprst u znak pobede. "Zaboravlja dasam ja sad naitan to se tih stvari tie! A ta je sa svim onim skupimdrangulijama koje su iskopali l920-ih, a? Broevi, prstenje i tako to? Kaluericesvete Hilde su se kupale u tome, zar ne?"

an se nae i neno poe da miluje Hadrijana, ne okreui se ka Magnusu izistog prezira. Progovorila je gledajui pravo u odano, upavo psee lice, kao daje odluila da ima mnogo vie smisla obraati se Hadrijanu nego njegovomgospodaru.

"Dananji svet bi mnogo voleo da moe da dokae da su kaluerice bilepravi avoli to se potkupljivosti tie", promrmlja. "Je l' zna, Hadrijane?"ekala mu je ui i naglaeno klimala glavom kao da bi bestidni ljudski cinizammogao da poljulja i veru jednog nevinog psa. "Vidi, kad to kau, odmah seoseaju bolje. Likuju nad onima koji su izdali svoje verske ideale i prekrili zavetsiromatva epurei se luksuznim odedama i nakitom."

"Pa, zar nije bilo tako?"Nastavljajui da mazi psa, an se okrete ka Magnusu i pogleda ga pravo u

oi."Ja verujem kaluerima, bez obzira na sve. Opatije nisu bile samo mesta za

redovnike, zna; bila su to mesta gde su... pa, recimo svi mogli da se osame imole. Svakojaki bogati ljudi su tu pristizali neudate princeze, kraljice koje bipostale udovice... Povukle bi se tamo sa sve slugama. Po mom miljenju, broevei prstenje i ukrasne kope i ta sve ne, tamo su za sobom ostavile te monedame."

"Po tvom miljenju", zadirkivao ju je."Da, po mom miljenju", ponovi ona, jedva uspevajui da obuzda otar

prizvuk besa u glasu. "Ako ne postoji nain da se neto dokae, zato ondapribegavati cinizmu? Zato o ljudima ne bismo mislili samo dobro?"

Oi su mu se avolasto caklile."To i pokuavam da radim!", usprotivio se imitirajui nevinace. "Izgleda mi

kao da su te stare kaluerice vodile ba turoban ivot. Hteo bih da ih razveselimdodajui im malo dobrog ivota."

an je zamiljala dobro joj poznate ruevine iz dvanaestog veka ipokuavala da u mislima sklopi original iz sedmog veka koji su unitili Vikinzi.

"udno je ta izraz ,dobar ivot' znai sada", ree zamiljeno, " i ta je

26

znaio...""U srednjem veku kad si ti bila kaluerica?", naali se on. Zatim, shvatajui

da je preterao, podie kesicu i paljivo iz nje izvue kartonsku kutiju."Nego, hteo bih neto da ti pokaem. Neto za ta sam siguran da e ga

ceniti vie od bilo koga drugog poto si kako si ono rekla konzerver?""Konzervator", ree ona, zainteresovana i protiv svoje volje kad je Mek

otvorio kutiju u kojoj je, na jastuku od zguvanog toalet papira, poivalastaklena boca od pia bez ikakvog natpisa, izbledela i jednostavna, i oiglednoveoma stara. Unutar boce bila je velika svea ne, ne svea, nego vrsto umotansvitak papira. Od kvaenja, a zatim i od, ne ba uspelog, suenja, listovi svitkaslepili su se u naborani cilindar. Na spoljnom listu video se tekst pisan rukom i,mada ih je an gledala samo na tren, nain na koji je bilo napisano nekolikovelikih slova nepogreivo je ukazivao na devetnaesti, moda ak i osamnaestivek.

Hou, hou, hou, pomislila je.Mek je drao bocu visoko blizu njenog lica i okretao je polako tako da je

svitak lagano otkrivao napisan tekst, kao na nekoj internet stranici pohranjenoj unastarijem monitoru na svetu.

"Vidi", ree on. "Moe jo uvek da se proita."

Ispoved Tomasa Pirsona, leta Gospodnjeg l 788.Izvesno je ve da je vreme moga odlaska blizu, jerbo dobra je moja ena upravo

Toliko je bilo vidljivo, ostatak teksta se gubio unutar svitka."Gde si ovo naao?" Prekasno; ve je ula drhtaj uzbuenja u svom glasu, i

do vraga da ide! on ga je takoe primetio i nacerio se."Nisam ga ja naao, ve moj tata. Spazio ju je u temeljima stepenita pokraj

reke koje je, po nalogu projektanata, srueno l959. Odneo ga je kui pre nego tosu se buldoeri vratili da nastave sa poslom."

an ga je posmatrala kako vraa bocu na njen jastuk od toalet papira.Uzdahnula je pripremajui glas za ono to se nadala da e biti nehajan, oputenton.

"Taj svitak bi se mogao odmotati, zna. Mogli bismo saznati ta je to ovajovek ispovedio."

"Nisam ba siguran", ree Mek, alosno milujui staklo. "Pokuavao sam jada izvadim papire. ak i pincetom. Ali, hartija se stvrdnula, a i ceo svitak je iri

27

od grlia boce. Naravno da sam mogao jednostavno da razbijem staklo, ali stvarje u tome to je ono ostalo celo sve ovo vreme, ak i kada su ga iskopavaleogromne maine. Moj tata je bio ubeen da je to udo, a i jeste strava, morampriznati. Kad bih ga sad slomio, bilo bi to... kako bih rekao... na neki nainpogreno."

an je bila dirnuta ovim trakom osnovnih moralnih naela koja se tiuouvanja drevnih stvari, ali takoe i pomalo iznervirana njegovim neznanjem.

"Imamo alatke koje mogu da prereu bocu, a da je ne razbiju", ree ona."Mogli bismo mi da otvorimo bocu, izvuemo papire, da ih neno razdvojimo,da ih proitamo..."

"A ko smo to ,mi'?", blago ju je izazivao. "Ti i ja"an se nasmei reena da mu se n