Embed Size (px)
Citation preview
Društvo agrarnih ekonomista Srbije
Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Mr Marija M. Nikolić
STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU
U SRBIJI
- Monografija -
STANDPOINTS OF THE DIRECTORS OF CO-OPERATIVES AND MEMBERS ABOUT AGRICULTURAL CO-OPERATIVE
SECTOR IN SERBIA
- Monograph -
Ministarstvo
poljoprivrede,
trgovine, šumarstva
i vodoprivrede
Republike Srbije
Projekat
reforme
poljoprivrede
Srbije
u tranziciji
Beograd, 2012.
ISBN 978-86-86087-32-4
Mil
ad
in M
. Š
eva
rlić
, M
ari
ja M
. N
ikoli
ć
S
TA
VO
VI
DIR
EK
TO
RA
ZA
DR
UG
A I
ZA
DR
UG
AR
A O
ZE
ML
JOR
AD
NIČ
KO
M Z
AD
RU
GA
RST
VU
U S
RB
IJI
Društvo agrarnih ekonomista Srbije
Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Mr Marija M. Nikolić
STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU
U SRBIJI
- Monografija -
STANDPOINTS OF THE DIRECTORS OF CO-OPERATIVES AND MEMBERS ABOUT AGRICULTURAL CO-OPERATIVE
SECTOR IN SERBIA
- Monograph -
Ministarstvo
poljoprivrede,
trgovine, šumarstva
i vodoprivrede
Republike Srbije
Projekat
reforme
poljoprivrede
Srbije
u tranziciji
Beograd, 2012.
STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA
O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI
Autori: Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Mr Marija M. Nikolić
Recenzenti: Prof. dr Lazo Mihajlović
Prof. dr Milovan Mitrović
Prof. dr Radojka Maletić
Publikacija predstavlja rezultat istraživanja koje je DAES
realizovao u okviru STAR podprojekta AE-002 "Strategija
razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji"
Napomena: Stavovi autora monografije ne predstavljaju nužno
i zvanične stavove MPTŠV RS.
Izdavač: Društvo agrarnih ekonomista Srbije
Dizajn i tehničko uređenje: Strahinja Ajtić
Štampa: Futura, d.o.o., Petrovaradin
Tiraž: 300 primeraka
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
334.73:63(497.11)(083.41)
ШЕВАРЛИЋ, Миладин М., 1949-
Stavovi direktora zadruga i zadrugara o
zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji =
Standpoints of the Directors of Co-operatives
and Members About Agricultural Co-operative
Sector in Serbia : monografija = monograph /
Miladin M. Ševarlić, Marija M. Nikolić. -
Beograd : Društvo agrarnih ekonomista Srbije,
2012 (Petrovaradin : Futura). - 64 str. :
graf. prikazi, tabele ; 26 cm
Tiraž 300. - Summary. - Bibliografija: str. 63-64.
ISBN 978-86-86087-32-4
1. Николић, Марија М., 1976- [аутор]
a) Земљорадничко задругарство - Србија -
Статистика
COBISS.SR-ID 192220172
SADRŽAJ
1. U V O D ...................................................................................................................................... 1
2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ............................................................................................. 3
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH DIREKTORA I ČLANOVA ZADRUGA .............. 5
3.1. Direktori zemljoradničkih zadruga u Srbiji ........................................................................ 5
3.2. Članovi zemljoradničkih zadruga u Srbiji .......................................................................... 8
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA ................... 11
4.1. Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja ........................................................... 12
4.2. Zemljoradničke zadruge prema delatnosti ...................................................................... 13
4.3. Zemljoradničke zadruge prema članstvu ........................................................................ 15
4.4. Zaposleni u zemljoradničkim zadrugama ....................................................................... 22
4.5. Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadrugama ................................. 24
4.6. Članstvo zemljoradničkih zadruga u zadružnim savezima .............................................. 27
5. POSLOVANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA ..................................................................... 31
5.1. Ekonomski efekti poslovanja zemljoradničkih zadruga ................................................... 31
5.2. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara ........ 44
6. PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U SRBIJI ................................... 47
6.1. Misija i vizija primarnih zemljoradničkih zadruga ............................................................ 47
6.2. Doprinos državnih subvencija razvoju zemljoradničkih zadruga ..................................... 49
6.3. Najvažniji problemi i pitanja zemljoradničkog zadrugarstva ............................................ 51
7. POZICIONIRANJE ZADRUGA I ZADRUŽNOG SEKTORA U PRIVREDI SRBIJE .................... 53
7.1. Poznavanje zadružnih vrednosti i principa ..................................................................... 53
7.2. Komparacija zadruga sa drugim privrednim licima ......................................................... 56
7.3. Stavovi direktora o odnosu zadruga i udruženja poljoprivrednika ................................... 57
8. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................. 59
CONCLUSION .......................................................................................................................... 61
LITERATURA ........................................................................................................................... 63
CONTENTS
1. INTRODUCTION ........................................................................................................................ 1
2. METHODOLOGY OF RESEARCH ............................................................................................. 3
3. BASIC CHARACTERISTICS OF SURVEYED DIRECTORS AND MEMBERS OF CO-OPERATIVES ..... 5
3.1. Directors of agricultural co-operatives in Serbia ............................................................... 5
3.2. Members of agricultural co-operatives in Serbia .............................................................. 8
4. BASIC CHARACTERISTICS OF SURVEYED AGRICULTURAL CO-OPERATIVES ................. 11
4.1. Agricultural co-operatives according to year of foundation ............................................. 12
4.2. Agricultural co-operatives according to field of work ....................................................... 13
4.3. Agricultural co-operatives according to membership ...................................................... 15
4.4. Employees in agricultural co-operatives ......................................................................... 22
4.5. Implementation of informational technologies in agricultural co-operatives .................... 24
4.6. Membership of agricultural co-operatives in co-operative unions ................................... 27
5. BUSSINESS OF AGRICULTURAL CO-OPERATIVES ............................................................. 31
5.1. Economic effects of business of agricultural co-operatives ............................................ 31
5.2. Agricultural co-operatives according to fulfilling non-economic needs of members ........ 44
6. PERSPECTIVES OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL CO-OPERATIVES .................... 47
6.1. Mission and vision of primary agricultural co-operatives................................................. 47
6.2. Contribution of state subsidies to the development of agricultural co-operatives ............ 49
6.3. The most important problems and questions of agricultural co-operative sector ............ 51
7. PLACE OF CO-OPERATIVES AND CO-OPERATIVE SECTOR IN SERBIAN ECONOMY ...... 53
7.1. Knowledge of co-operative values and principles ........................................................... 53
7.2. Comparison of co-operatives with other types of business organisation ......................... 56
7.3. Standpoints of directors regarding mutual relations between co-operatives and association of farmers ............................................................................................ 57
8. CONCLUSION (Serbian) .......................................................................................................... 59
CONCLUSION (English) ........................................................................................................... 61
LITERATURE ........................................................................................................................... 63
1
1. U V O D
U periodu od 15. decembra 2010. do 31. maja 2012. godine Društvo agrarnih ekonomista Srbije
(DAES, www.daes.org.rs) je realizovalo STAR podprojekat AE-002 „Strategija razvoja zemljo-
radničkog zadrugarstva u Republici Srbiji“ (u daljem tekstu: Strategija), koji je finansiralo
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPRŠV RS),
u saradnji sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (IBRD – International Bank of
Reconstruction and Development) i Globalnim fondom za zaštitu životne sredine (GEF – Global
Environment Fund).
U pripremi Strategije učestvovali su: prof. dr Miladin M. Ševarlić – rukovodilac, prof. dr Zorka
Zakić, mr Marija Nikolić – koordinator anketnog istraživanja, prof. dr Lazo Mihajlović, dipl. inž.
Đorđe Bugarin, prof. dr Danilo Tomić, mr Bogdan Živanović, dipl. inž. Radovan Baćović, prof.
dr Constatine Iliopoulos (Grčka), prof. dr Franci Avsec (Slovenija), prof. dr Kaveh Sarmast (Iran),
dr Richard Simmons (Velika Britanija), dr Henricus Raemaekers (Holandija) i dipl. inž. Zoran
Starešina (Hrvatska).
U cilju sagledavanja stanja u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, kao polaznoj osnovi za
formulisanje pravaca njegovog daljeg razvoja, u okviru STAR podprojekta AE-002, sprovedeno je i
anketno istraživanje, koje je realizovalo 11 anketara (Janko Bojičić dipl. inž.; Nikola Grbić,
apsolvent; mr Dejan Karović; Bojan Miletić, dipl. inž.; Marija Milinčić, apsolvent; Huanita Milu-
tinović, dipl. inž.; Marina Miljković, dipl. inž.; Lenka Petrović, apsolvent; Aleksandar Stojanović,
dipl. inž.; Borislav Tomić, dipl. inž. i Uglješa Trkulja, dipl. inž.). Anketari su krajem marta završili
dvodnevnu obuku, a u aprilu i maju 2012. godine i anketirali direktore zadruga i zadrugare u
odabranih 79 zemljoradničkih zadruga. Pri tome su zadrugari u 59,5% zemljoradničkih zadruga
obuhvaćenih anketom bili predsednici skupštine ili predsednici ili članovi upravnog ili nadzornog
odbora zadruge.
Matematičko-statističku obradu rezultata dobijenih anketnim istraživanjem u SPSS statističkom
paketu (Statistical Package for the Social Sciences) uradio je „Ipsos Strategic Marketing“ iz
Beograda.
2
U monografiji su prikazani važniji rezultati anketnog istraživanja i obrazloženi stavovi direktora
zadruga i zadrugara u odabranim zemljoradničkim zadrugama o ključnim karakteristikama zemljo-
radničkog zadrugarstva u Srbiji.
Autori izražavaju zahvalnost direktorima i zadrugarima odabranih zemljoradničkih zadruga, anke-
tarima, recenzentima i svim saradnicima koji su doprineli izradi monografije, sa kojom autori i
DAES doprinose i obeležavanju „2012 Međunarodne godine zadruga“ u Srbiji.
3
2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) iz aprila 2011. godine u Republici Srbiji, bez
podataka za Kosovo i Metohiju, je bilo registrovano 2.381 zadruga, od čega su 1.585 ili 66,6%
zemljoradničke zadruge. Kada se iz ovog broja isključe 202 zemljoradničke zadruge koje se nalaze
na spisku Narodne banke Srbije (NBS) za pokretanje stečajnog postupka, preostaju 1.383 zemljo-
radničke zadruge, od kojih je 743 ili 53,7% u Centralnoj Srbiji i 640 ili 46,3% u AP Vojvodini.
U cilju eliminacije neperspektivnih zemljoradničkih zadruga iz osnovnog skupa, iz kojeg su oda-
brane zadruge u kojima je obavljeno anketno istraživanje, izvršena je eliminacija zadruga koje nisu
ostvarile pozitivan finansijski rezultat bar jednom u periodu 2007-2009. godine (prema godišnjim
finansijskim izveštajima koje su zadruge predavale APR). Time je broj potencijalno perspektivnih
zemljoradničkih zadruga smanjen na svega 773 zadruge koje zadovoljavaju navedeni kriterijum, od
čega se 344 ili 44,5% nalazi u Centralnoj Srbiji, a 429 ili 55,5% u AP Vojvodini.
Inicijalno je planirano da uzorkom bude obuhvaćeno 80 zadruga, a anketno istraživanje je reali-
zovano u 79 ili 10,2% perspektivnih zemljoradničkih zadruga (koje su najmanje jednom u periodu
2007-2009. godine ostvarile pozitivan finansijski rezultat) ili 5,7% zemljoradničkih zadruga koje
(prema podacima APR i NBS iz 2011. godine) nisu u postupku ili nisu predviđene za postupak
stečaja.
Sprovedeno istraživanje je bazirano na dva anketna upitnika: (1) za direktore i (2) za zadrugare – u
odabranih 79 zemljoradničkih zadruga u Srbiji. Iako je istraživanje imalo jedan zajednički cilj –
prikupljanje relevantnih informacija o stanju u zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji, anketni
upitnici su se u određenoj meri razlikovali za direktore i zadrugare zemljoradničkih zadruga. Naime,
svaka od anketiranih grupa lica bila je u mogućnosti da pruži zadovoljavajuće informacije
s obzirom na nivo poznavanja stanja u njihovoj zadruzi i u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije.
Direktori zadruga su odgovarali na pitanja koja se tiču poslovne prakse, procesa donošenja odluka,
menadžmenta i poslovnog uspeha zemljoradničkih zadruga, kao i srodnih pitanja. Zadrugari su
pružali odgovore na pitanja o stepenu ostvarivanja njihovih potreba kroz zadrugu, kvalitetu usluga
koja im zadruga obezbeđuje, njihovom položaju u odnosu na kooperante i slično. Na pojedina
pitanja su odgovarale obe kategorije ispitanika, što je, po pravilu, važilo za one oblasti u kojima i
direktori i članovi zemljoradničkih zadruga raspolažu sa adekvatnim informacijama.
Pored navedenog, razlike u upitnicima na koje su odgovarali direktori i članovi zemljoradničkih
zadruga u Srbiji ogledale su se i u pružanju uvida u osnovne podatke koje se tiču anketiranih lica.
Direktori zadruga dali su odgovore na pitanja o polnoj i starosnoj strukturi, nivou i profilu obra-
zovanja i dužini radnog staža u zadružnom sektoru. Zadrugari su odgovarali na pitanja o svom
domaćinstvu, veličini gazdinstva i strukturi proizvodnje, korišćenju poljoprivredne mehanizacije,
kao i o dužini članstva u zadruzi.
4
Grafikon 1. Broj i teritorijalna distribucija zemljoradničkih zadruga u Srbiji
u osnovnom skupu u uzorku
U inicijalnoj fazi izrade upitnika za anketiranje direktora i članova zemljoradničkih zadruga
analizirani su dostupni upitnici iz obavljenih istraživanja zadružnog sektora u drugim zemljama i
posvećena dužna pažnja identifikovanju ključnih pitanja na koje sprovedena anketa treba da pruži
odgovore. Pored članova tima za realizaciju Strategije, konsultovane su i kolege iz oblasti socio-
logije sela1)
, koji su u više navrata predlagali i korigovali pitanja, što je rezultiralo kvalitetnijim
upitnikom.
1) Prof. dr Milovan Mitrović – Pravni fakultet u Beogradu, prof. dr Srđan Šljukić – Filozofski fakultet u Novom Sadu i
doc. dr Dejan Janković – Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
344
429
779
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
Centralna
Srbija
AP Vojvodina Srbija
44,5% 55,5%
100,0% 38 41
79
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Centralna Srbija AP Vojvodina Srbija
51,9%
100,0%
48,1%
5
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH DIREKTORA I ČLANOVA ZADRUGA
U ovom poglavlju monografije prikazani su osnovni podaci o direktorima i članovima zemljo-
radničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem koje je Društvo agrarnih ekonomista Srbije
realizovalo u 2011. godini.
3.1. Direktori zemljoradničkih zadruga u Srbiji
Od 79 zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, u svega 10,1% zadruga direktor
je ženskog pola, a očekivano dominiraju direktori muškog pola (89,9%). Ne postoje značajnije
teritorijalne razlike u polnoj strukturi direktora u AP Vojvodini i Centralnoj Srbiji. (Graf. 2)
Grafikon 2. Polna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji 2)
U pogledu starosne strukture, dominiraju dve
kategorije: direktori starosti od 41-50 godina
(39,2%) i 51-61 godina (36,7%), a najmanje je
direktora mlađih od 30 godina (2,5%). (Graf. 3)
2) Ovaj i svi naredni grafikoni čiji izvor nije označen su sačinjeni na osnovu rezultata anketnog istraživanja.
Muški
89,9%
Ženski
10,1%
90%
89%
10%
11%
AP Vojvodina
Centralna Srbija
Ženski Muški
Grafikon 3. Starosna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji
<30
2,5% 31-40
8,9%
41-50
39,2%
51-60
36,7%
>60
12,7%
6
Od direktora sa srednjom stručnom spremom, njih 27% ima zvanje poljoprivredni tehničar, dok
58% ima završenu srednju školu drugog profila (15% nije dalo odgovor na ovo pitanje). Svaki drugi
direktor sa višom školom ima zvanje poljoprivrednog inženjera, dok 42% ima završenu višu školu
nepoljoprivredne struke (8% nije dalo odgovor). U strukturi direktora sa visokom školskom spre-
mom dominiraju diplomirani inženjeri poljoprivrede (59%), dok 19% ima završen drugi fakultet,
a 22% ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje.
Sa stanovišta obrazovanja, analiziran je
stepen i profil stručne spreme direktora
zemljoradničkih zadruga. Približno je pod-
jednak broj direktora zemljoradničkih za-
druga sa srednjom (43,0%) i visokom struč-
nom spremom (40,5%), dok višu stručnu
spremu ima 15,2% direktora. Samo u jednoj
anketom obuhvaćenoj zemljoradničkoj za-
druzi (1,3%) direktor ima završenu osnovnu
školu. (Graf. 4)
Sa povećanjem nivoa stručne spreme direktora zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketi-
ranjem, povećava se i učešće stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.
Najveći broj direktora se nalazi na tom rukovodećem radnom mestu 6-10 godina (41%), ali
je zapaženo i relativno visoko učešće (16%) direktora koji tu dužnost obavljaju 11-20 godina.
(Graf. 5) Dugo zadržavanje na poziciji direktora zemljoradničkih zadruga moglo bi da ukazuje na
visok stepen zadovoljstva članova načinom rukovođenja zadrugom i ostvarivanjem adekvatnih
ekonomskih i drugih rezultata, isključivo ukoliko članovi zadruge imaju mogućnost da izraze svoje
zadovoljstvo radom direktora zadruge, odnosno ukoliko su oni u poziciji da odlučuju o tome ko će
obavljati ovu funkciju. U našoj zadružnoj praksi, međutim, postoje i zemljoradničke zadruge u
kojima zadrugari ne utiču na to ko će biti direktor zadruge, bilo da im je onemogućeno da direktno
učestvuju u izboru direktora zadruge – jer je njegov izbor u nadležnosti upravnog odbora, bilo da
oni nisu zainteresovani da ta prava i realizuju. U tom slučaju, višegodišnje zadržavanje direktora na
radnom mestu može i da ne predstavlja rezultat uspešnosti menadžera zadruge – već „solidarnosti“
ostalih članova zadruge sa svojim članom koji obavlja i dužnost direktora zadruge.
Grafikon 4. Obrazovna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji
SSS
43,0%
VŠS
15,2%
VSS
40,5%
OŠ
1,3%
7
Grafikon 5. Dužina staža na radnom mestu direktor zadruge
Komparacijom odgovora direktora zemljoradničkih zadruga o dužini radnog staža na mestu
direktora i u zadružnom sektoru, može se zaključiti da je njih 34 ili 43% radilo samo na radnom
mestu direktora, dok je većina (45 ili 57%) imala radnog iskustva i na drugim radnim mestima u
zadružnom sektoru. Najveće je učešće direktora koji su veći deo svog radnog veka (preko 20
godina) proveli u zadružnom sektoru (32%), a najmanje je direktora koji su tek počeli da obavljaju
ovu funkciju (1%).
Grafikon 6. Dužina radnog staža direktora
zemljoradničkih zadruga u zadružnom sektoru
Posebno treba istaći da je 85% direktora, shodno našoj zadružnoj praksi, istovremeno i član zadruge
u kojoj su direktori, što u određenoj meri otežava obavljanje ove funkcije. U poljoprivrednim i
drugim vrstama zadruga u zemljama sa razvijenijim zadružnim sektorom, uobičajeno je da direktor
3%
11%
25%
41%
16%
4%
<1
1 do 2
3 do 5
6 do 10
11 do 20
>20
< 1
1 do 2
3 do 5
6 do 10
11 do 20
>20
Bez odgovora
1%
2%
9%
25%
28%
32%
3%
8
zadruge bude lice koje nije član zadruge i da ga članovi zadruge angažuju isključivo zbog pro-
cenjenih menadžerskih sposobnosti. Istovremenim članstvom u zadruzi u kojoj su i direktori,
takvi zadružni menadžeri su barem delimično i prećutno zaštićeni od potpune odgovornosti za
(ne)uspešno rukovođenje zadrugom.
3.2. Članovi zemljoradničkih zadruga u Srbiji
U ukupnom broju zadrugara obuhvaćenih istraživanjem dominiraju zadrugari muškog pola (86%),
dok je značajno manje učešće zadrugarki (14%) posledica vlasničkih odnosa u domaćinstvima
zadrugara i tradicionalnim shvatanjem da je „ženi mesto u kući“, a ne u zadruzi. Međutim, u
poslednjoj deceniji sve je izraženije formiranje isključivo „ženskih“ zadruga – preduzetnica u
agrobiznisu.
Imajući u vidu starosnu strukturu ruralnog stanovništva i tradicionalni pristup bavljenju poljopri-
vrednom proizvodnjom, u starosnoj strukturi zadrugara očekivano preovlađuju starija lica: najviše
je lica u životnom dobu od 51-60 godina (28%), zatim 41-50 (24%), 61 i više godina (10%); dok je
učešće lica mlađih od 40 godina znatno manje: zadrugari starosti 31-40 godina učestvuju sa 9%, a
od 20-30 godina sa 2%. Iznenađujuće veliki broj anketiranih zadrugara nije želeo da odgovori na
ovo pitanje (27%).
U zadrugama obuhvaćenim uzorkom, dominiraju zadrugari sa srednjom stručnom spremom
(61%), s tim da je obrazovna struktura zadrugara (SSS i više od toga) povoljnija u AP Vojvodini
nego u Centralnoj Srbiji. (Graf. 7)
Grafikon 7. Obrazovna struktura članova zemljoradničkih zadruga
Niže
od SSS
18%
SSS
61%
VŠS
5%
VSS
14%
Bez
odgo-
vora
2% 29%
7%
53%
68%
16%
23%
2%
2%
Centralna
Srbija
AP
Vojvodina
Niže od
SSS
SSS
Više od
SSS
Bez
odgovora
9
Najveći broj zadrugara su članovi zemljoradničke zadruge 6-10 godina, mada je vrlo značajno da
postoje zadrugari koji su proveli u zadruzi 11-20 godina (23%) ili čak i preko 20 godina (19%).
(Graf. 8) Ovo ukazuje da postoji određeni stepen zadovoljstva zadrugara uslugama koje dobijaju u
svojoj zadruzi.
Za razliku od zemalja sa tržišno razvijenijom poljoprivredom, zemljoradničke zadruge u Srbiji
karakteriše značajno veći broj dugogodišnjih kooperanata nego zadrugara, što potvrđuju i rezultati
istraživanja. Posebno treba istaći da svaki treći zadrugar (34%) nije bio kooperant zadruge pre
stupanja u članstvo, dok je, istovremeno, 17% zadrugara provelo u statusu kooperanta preko 20
godina. (Graf. 8) Očigledno, u zavisnosti od karakteristika zadruge, poslovne politike upravljačke
strukture u zadrugama, ali u određenoj meri i od preferencija samih poljoprivrednih proizvođača,
dužina staža provedenog u statusu kooperanta značajno varira, što potvrđuje i zastupljenost svih
intervalnih grupa u odgovoru na pitanje: Koliko godina ste bili kooperant zadruge?
Grafikon 8. Dužina staža u statusu zadrugara i kooperanta
Dužina staža u statusu zadrugara Dužina staža u statusu kooperanta
Indikativno je da je 99% zadrugara član samo jedne zadruge, dok samo jedan ispitanik (1,3%) nije
odgovorio na ovo pitanje, što može ukazivati na nekoliko različitih zaključaka: najpovoljniji sa
aspekta domaće zadružne prakse bi bio da su celokupne potrebe zadrugara zadovoljene članstvom u
jednoj zemljoradničkoj zadruzi; ali jedan od mogućih razloga monočlanstva je i nepostojanje drugih
zemljoradničkih ili drugih vrsta zadruga na lokalnom području u kojima bi zadrugari mogli da
ostvare članstvo – kao što je nepostojanje štedno-kreditnih zadruga preko kojih bi poljoprivrednici
mogli da obezbede povoljnije izvore finansiranja za organizovanje poljoprivredne proizvodnje ili
potrošačkih zadruga u kojima bi mogli da se pod povoljnijim uslovima nego u trgovačkoj mreži
5%
17%
35%
23%
19%
1%
1-2
3-5
6-10
11-20
>20
Bez odgovora
34%
1%
4%
10%
15%
15%
17%
4%
0
<1
1-2
3-5
6-10
11-20
>20
Bez odgovora
10
snabdevaju robom za potrebe domaćinstva i gazdinstva. Istovremeno, u našoj zemlji se članstvo u
više zadruga na neki način smatra i nepoželjnim – što je sa stanovišta međunarodne zadružne prakse
neprihvatljivo.
Grafikon 9. Dominantna proizvodnja na IPG zadrugara
Veoma je značajno naglasiti da je 83% zadrugara ostvarilo članstvo samo u jednoj zemljoradničkoj
zadruzi, dok je 17% njih ranije bilo član i neke druge zadruge. Na izvesnu inertnost zadrugara u
realizaciji svojih prava ukazuje činjenica da je više od pola zadrugara koji su prethodno bili članovi
druge zadruge (54%) prestalo da bude član te zadruge zato što je zadruga prestala sa radom, dok je
trećina (31%) prešla u drugu zadrugu jer nisu bili zadovoljni poslovanjem prethodne zadruge, a
samo 15% zato što je smatralo da nova zadruga pruža bolje usluge.
Najviše se udružuju poljoprivrednici na čijim gazdinstvima dominira ratarska proizvodnja
(51 zadrugar ili 64,6%), dok je stočarska proizvodnja znatno manje zastupljena na gazdinstvima
anketiranih zadrugara (14 ili 17,7%). (Graf. 9)
58,3%
6,3%
7,6%
11,4%
6,3%
3,8%
2,5%
3,8%
Ratarstvo
Kombinovano, uz pretežno
ratarstvo
Voćarstvo i vinogradarstvo
Stočarstvo
Kombinovano, uz pretežno
stočarstvo
Povrtarstvo
Drugo
Bez odgovora
11
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA
O potrebi udruživanja poljoprivrednika ukazuju i stavovi direktora zadruga o socio-ekonomskom
položaju zemljoradnika. Sedam od deset direktora smatra da je socio-ekonomski položaj zemljo-
radnika nezadovoljavajući, četvrtina da je delimično zadovoljavajući, a svega 3,8% direktora
zadruga je položaj zemljoradnika ocenilo kao zadovoljavajući. (Graf. 10)
Gotovo identične ocene direktora su i u pogledu organizovanosti zemljoradnika. (Graf. 10)
Grafikon 10. Ocene direktora zemljoradničkih zadruga o socio-ekonomskom položaju i organizovanosti zemljoradnika
Socio-ekonomski položaj zemljoradnika Organizovanost zemljoradnika
Na potrebu udruživanja individualnih poljo-
privrednika u Srbiji ukazuje i činjenica da
je prosečna veličina gazdinstva u Srbiji za
čak 77% manja od prosečne veličine farme
u EU-25, odnosno za 69% od prosečne
farme u EU-27. (Ševarlić i Nikolić, 2007:
116)
Imajući u vidu da tek svaki treći zadrugar
ocenjuje proizvodnju na sopstvenom gaz-
dinstvu kao intenzivnu, a da gotovo svaki
peti smatra da je nedovoljno intenzivna,
(Graf. 11) evidentno je da postoji izražena
Zadovo-
ljavajući
3,8%
Delimično
zadovolja-
vajući
25,3%
Nezado-
voljavajući
69,6% Bez
odgovora
1,3%
Zadovolja-
vajući
2,5%
Delimično
zadovolja-
vajući
27,8%
Nezado-
voljavajući
68,4%
Bez
odgovora
1,3%
Grafikon 11. Ocene zadrugara o intenzivnosti proizvodnje na gazdinstvu
Intenzivna
32%
Polu-
intenzivna
43%
Nedovoljno
intenzivna
19%
Bez
odgovora
6%
12
potreba za jačanjem proizvodnje na porodičnim gazdinstvima, ukrupnjavanjem ponude i uključi-
vanjem poljoprivrednika u tržišnu privredu, što se na sadašnjem nivou iskorišćenosti kapaciteta i
ostvarenom obimu proizvodnje može realno ostvariti samo kroz određene vidove udruživanja, od
kojih zemljoradnička zadruga predstavlja tradicionalno i ekonomsko-socijalno najpoželjniji oblik
preduzetništva.
4.1. Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja
Društveno-ekonomski, zakonski i institucionalni uslovi u momentu nastanka zadruga u značajnoj
meri opredeljuju uspešnost u poslovanju zadruge, posebno u inicijalnim fazama razvoja. Upravo
stoga, vreme osnivanja zadruge predstavlja jedan od osnovnih faktora u razmatranju poslovnog
uspeha zadruge, pri čemu se zemljoradničke zadruge uslovno mogu podeliti na dve podgrupe: stare
i nove zadruge. U relevantnoj literaturi (Ševarlić i Zakić, 2011: 14), Babović, et. al (2009: 2), kao
granica između osnivanja starih i novih zadruga se uzima 2000. godina, budući da su zadruge osno-
vane nakon toga počinjale sa radom u drugačijem institucionalnom, mada delimično i u identičnom
zakonskom ambijentu (1996-2000 i 2000-2012) – bar u pogledu Zakona o zadrugama (1996), kao
i da zadruge nisu bile uključene u tranzicione reforme – izuzimajući zakonski nerazumljivu
„privatizaciju“ imovine određenog broja zadruga i značajan broj zadruga likvidiranih u postupku
„ubrzanog“ stečaja (2010-2012). Za potrebe analize u ovoj monografiji, u stare zadruge su svrstane
zadruge osnovane do 31.12.2000. godine, dok su u nove uključene zadruge osnovane počev od
01.01.2001. godine.
Od 773 zemljoradničke zadruge koje su u periodu 2007-2009. godine najmanje jednom ostvarile
pozitivan finansijski rezultat, 367 ili 47,5% su stare, a 406 ili 52,5% su nove zadruge. U ukupnom
broju zemljoradničkih zadruga koje su prema podacima APR bile registrovane u 2011. godini, ovaj
odnos je znatno nepovoljniji po stare zadruge: od 1.585 zemljoradničkih zadruga, 1.006 ili 63,5%
su nove, a svega 579 ili 36,5% su stare zadruge. Može se zaključiti da, bez obzira na veličinu
i kriterijum za definisanje skupa za izbor uzorka, postoji značajna numerička prednost u korist
zadruga osnovanih posle 2000. godine.
Najveći broj zadruga obuhvaćenih uzorkom su osnovane u periodu 2001-2005. godina (39,2%), što
se uz zadruge osnovane u periodu 2006-2010. godina (10,1%) mogu smatrati novim zadrugama, ali
u uzorku preovlađuju stare zadruge (50,7%). (Graf. 12) Iako je u odabiru zadruga za uzorak
postojala težnja da on u potpunosti odgovara osnovnom skupu po svim važnijim karakteristikama,
razlika u zastupljenosti starih i novih zadruga potiče zbog nemogućnosti usklađivanja procentualne
zastupljenosti zemljoradničkih zadruga po pojedinim regionima, odnosno zbog većeg odziva
predstavnika starih zadruga da učestvuju u anketnom istraživanju.
13
Grafikon 12. Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja
4.2. Zemljoradničke zadruge prema delatnosti
U cilju identifikacije delatnosti koja u najvećoj meri doprinosi stvaranju prihoda zemljoradničkih
zadruga u Srbiji, anketirani direktori u zemljoradničkim zadrugama su birali tri najznačajnije od
ponuđenih šest delatnosti.
Otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda predstavlja najznačajniji izvor prihoda za zemljo-
radničke zadruge obuhvaćene anketnim istraživanjem (92,4%), dok je na drugom mestu nabavka
repromaterijala i opreme (83,5%), nakon čega slede prihodi iz prodaje u prodavnicama mešovite
robe (26,6%). (Graf. 13)
Na žalost, svaki vid dorade i prerade poljoprivrednih proizvoda imaju daleko manju frekvenciju
odgovora, čak i skladištenje i čuvanje u silosima, magacinima i hladnjačama (25,3%), a posebno
prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u neki vid zadružno prepoznatljivog proizvoda
(10,1%). (Graf. 13)
Prihodi od pružanja mašinskih usluga predstavljaju značajno veći izvor sredstava za zadruge u
AP Vojvodini (44% – na nivou značajnosti 0,01) nego u Centralnoj Srbiji (3% – na istom nivou
značajnosti). Sa druge strane, prihodi od pružanja usluga skladištenja i čuvanja u hladnjačama
predstavljaju značajno veći izvor sredstava za zadruge u Centralnoj Srbiji (42%) nego za zadruge u
AP Vojvodini (10% – na nivou značajnosti 0,05), što je i očekivani odgovor s obzirom na veću
zastupljenost voćarske proizvodnje u Centralnoj Srbiji.
10,1%
39,2%
19,0%
11,4%
20,3%
2006-2010
2001-2005
1991-2000
1961-1990
1960 i ranije
14
Grafikon 13. Delatnosti zemljoradničkih zadruga prema učešću u formiranju dohotka (višestruki odgovori)
- u Republici Srbiji
- u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini
Manje od trećine zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem poseduju zadružnu
ekonomiju (23 zadruge ili 29,1%), dok značajno veći deo ne poseduje ekonomiju (56 ili 70,9%), što
uslovljava i poseban pristup organizaciji poslovanja zadruge.
Značajno je naglasiti da u grupi zadruga koje poseduju zadružnu ekonomiju dominiraju stare
zadruge (sa 73,9%), što ukazuje da nove zadruge najčešće ne raspolažu sa značajnijom imovinom,
posebno poljoprivrednim zemljištem. (Graf. 14)
U pogledu teritorijalne distribucije ne postoje značajnije razlike: u grupi zadruga koje ne poseduju
zadružnu ekonomiju podjednak je broj zadruga iz Centralne Srbije i AP Vojvodine (po 28 zadruga),
dok su u grupi zadruga koje poseduju zadružnu ekonomiju nešto zastupljenije zadruge iz
AP Vojvodine (13 zadruga ili 56,6%) u odnosu na zadruge iz Centralne Srbije (10 ili 43,4%).
92,4
83,5
26,6
25,3
24,1
10,1
1,3
3,8
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda
Nabavka repromaterijala i opreme
Prodavnica mešovite robe
Skladištenje i hladnjača
Mašinske usluge
Prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Drugo
Bez odgovora
90
95
90
76
17
37
10
42
44
3 21
2 7
0 20 40 60 80 100
AP
Vo
jvo
din
a C
entr
alna
Srb
ija
Otkup i plasman poljoprivrednih
proizvoda
Nabavka repromaterijala i opreme
Prodavnica mešovite robe
Skladištenje i hladnjača
Mašinske usluge
Prerada poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda
Drugo
Bez odgovora
15
Grafikon 14. Zemljoradničke zadruge prema posedovanju zadružne ekonomije i vremenu osnivanja
4.3. Zemljoradničke zadruge prema članstvu
Više od tri četvrtine zadruga u uzorku ima manje od 50 članova, a čak 22,8% ima samo 10 članova
– što je zakonski minimum za osnivanje zemljoradničke zadruge. Izuzetno su malobrojne i zadruge
sa preko 100 članova (3,8%). (Graf. 15)
Grafikon 15. Zemljoradničke zadruge prema broju članova
0
10
20
30
40
50
60
poseduju ekonomiju ne poseduju ekonomiju
17 (73,9%) 23 (41,1%)
6 (26,1%)
33 (58,9%)
nove
stare
10
22,8%
11-20
29,1% 21-30
16,5%
31-50
10,1%
51-100
17,7%
>100
3,8% 22%
24%
32%
26%
15%
18%
5%
16%
24%
11%
2%
5%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
<10 11-20 21-30 31-50 51-100 >100
16
Ukoliko se sadašnji broj zadrugara uporedi sa brojem zadrugara u momentu osnivanja zadruga,
mogu se uočiti dve dijametralno suprotne karakteristike:
1. u momentu osnivanja 34,1% sadašnjih zemljoradničkih zadruga je imalo zakonski minimum
članova, ali su vremenom povećali svoje članstvo, zbog čega je broj zadruga sa svega 10 članova
smanjen; i
2. iako je pri osnivanju devet zadruga (11,4%) imalo preko 100 članova – što je izuzetno brojno
članstvo za naše uslove, u momentu anketiranja svega tri zadruge (3,8%) je zadržalo tako brojno
članstvo.
Sudeći prema odgovorima anketiranih direktora, u prvoj grupi došlo je do manjeg povećanja broja
članova najčešće do 20 zadrugara, budući da je u momentu osnivanja 19% zadruga imalo 11-20
članova, dok je danas ovaj broj članova zabeležen kod 29,1% zadruga. Sa druge strane, zadruge
koje su inicijalno imale preko 100 članova su smanjile članstvo na 50-100 članova, budući da je
učešće ove kategorije zemljoradničkih zadruga povećano sa 11,4% na 17,7%. (Graf. 15 i 16)
Grafikon 16. Zemljoradničke zadruge prema broju osnivača
Posebno treba naglasiti da u grupi zadruga koje imaju svega 10 članova ima značajno više zadruga
koje su imale i deset osnivača (na nivou značajnosti 0,01), što ukazuje na praksu da zadruge koje
su osnovane sa zakonskim minimumom članova retko povećavaju svoje članstvo iznad ovog
broja kasnijem poslovanju. To se može obrazložiti i sve učestalijom pojavom „porodičnih“,
„direktorskih“ i drugih „namenski“ formiranih zadruga – koje su najčešće zatvorene za prijem novih
članova, što je suprotno međunarodnom zadružnom principu o slobodi pristupa novih članova već
formiranim zadrugama.
34,1%
19,0%
12,7%
8,9%
11,4%
11,4%
2,5%
10
11 do 20
21 do 30
31 do 50
51 do 100
>100
Bez odgovora
17
Posebno je analizirana veza između brojnosti članstva i vremena osnivanja zadruge, odnosno
njihove distribucije na stare i nove zemljoradničke zadruge.
Nove zadruge dominiraju u grupi manjih zadruga (do 30 članova), dok se sa povećanjem
članstva povećava i učešće starih zadruga. Sve zadruge koje imaju između 51 i 100 članova
pripadaju kategoriji starih zadruga. (Graf. 17)
Grafikon 17. Zemljoradničke zadruge prema broju članova i vremenu osnivanja
Specifičnost zemljorad-
ničkih zadruga u Srbiji je
i postojanje većeg broja
kooperanata, koji u prak-
tično svim zadrugama
prevazilaze broj zadru-
gara. (Ševarlić i Nikolić,
2009: 224) Naime, dok je
broj zadruga sa preko
100 članova gotovo ret-
kost u našoj zadruž-
noj praksi, istovremeno
26,6% zadruga ima čak
preko 200 kooperanata, dok je direktor samo jedne zadruge izjavio da nema kooperanata. (Graf. 18)
0
5
10
15
20
25
10 11-20 21-30 31-50 51-100 >100
22%
35% 46% 75%
100%
67%
78%
65%
54%
25%
33%
Nove
Stare
Grafikon 18. Zemljoradničke zadruge prema broju kooperanata
1,3%
15,1%
16,5%
19,0%
13,9%
5,1%
26,6%
2,5%
Nema
<20
21-50
51-100
101-150
151-200
>200
Bez odgovora
18
U cilju identifikacije razloga za zadržavanje potencijalnih članova u statusu kooperanata, direktori
zemljoradničkih zadruga su odgovarali na pitanje Da li kooperantima treba ograničiti period
saradnje sa zadrugom u tom statusu? Većina direktora (86,1%) smatra da ne treba, dok svega 7,6%
smatra da bi period kooperantskog statusa trebalo limitirati, pri čemu ne postoje značajnije terito-
rijalne razlike između stavova direktora zemljoradničkih zadruga u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini
po ovom pitanju. (Graf. 19)
Grafikon 19. Stavovi direktora o vremenskom limitiranju statusa kooperanata
Iako je status kooperanta (kakav postoji kod nas) gotovo nepoznat u zadružnoj praksi agrarno
razvijenih zemalja, postoji mogućnost probnog perioda članstva, tokom kojeg potencijalni članovi
mogu oceniti da li su zadovoljni radom zadruge i da li ona ispunjava njihova očekivanja, s tim da je
ovaj period najčešće limitiran zadružnim pravilima. Neograničavanjem dužine trajanja statusa
kooperanta, potencijalni članovi nisu u mogućnosti da na adekvatan način participiraju u uprav-
ljanju zadrugom, niti učestvuju u eventualnoj podeli viška ostvarenog u poslovanju zadruge čijem
su stvaranju oni u značajnoj meri doprineli, ali sa druge strane, nisu ni u obavezi pokrivanja
eventualnih gubitaka u poslovanju zadruge.
Ograničavanjem perioda provedenog u statusu kooperanata, potencijalni zadrugari bi, nakon isteka
tog perioda, bili u poziciji da se odluče da li će da okončaju saradnju sa zadrugom ili će da postanu
punopravni članovi. U kontekstu odnosa zadruge prema kooperantima postavljaju se i dva pitanja sa
međusobno suprotnim posledicama:
1. Da li bi kooperantima, u slučaju da žele da postanu članovi zadruge, to zaista i bilo omogućeno?
2. Da li je zadruzi u ekonomskom interesu da ostane bez ekonomskih efekata po osnovu saradnje sa
kooperantima, ukoliko oni ne žele po isteku propisanog roka da postanu zadrugari?
Bez
odgo-
vora
6,3%
Da
7,6%
Ne
86,1%
90%
82%
5%
10%
5%
8%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
Ne Da Bez odgovora
19
Naime, identičan broj direktora i zadrugara – 71 od anketiranih 79 (89,9%) smatraju da su njihove
zadruge otvorene za prijem novih članova, dok 8,9% direktora i 6,3% zadrugara smatraju da su
zadruge zatvorene (jedan direktor tj. 1,3% nije odgovorio na pitanje, a tri zadrugara ili 3,8% je
izjavilo da nije sigurno). Izostavljajući detaljnije razmatranje razloga za ograničavanje pristupa
novim članovima, što je suprotno prvom baznom zadružnom principu o dobrovoljnom i otvorenom
članstvu i etičkoj vrednosti otvorenosti zadruge, potrebno je istaći da su u 69 zadruga (87,3%)
direktori i članovi dali identične odgovore o tome da li je zadruga otvorena ili ne za prijem novih
zadrugara.
Grafikon 20. Stavovi direktora o otvorenosti zadruge za prijem novih članova
U 10 zadruga (12,7% ukupno anketiranih) ne postoji jedinstveno mišljenje zadrugara i direktora o
otvorenosti zadruge, što ukazuje na netransparentnost u pogledu primenjivanja zadružnih vrednosti i
principa. Kolizija u stavovima direktora i zadrugara o otvorenosti zadruge utvrđena u 10 zemljo-
radničkih zadruga, što zajedno sa tri zadruge u kojima su i direktor i član potvrdili da je zadruga
zatvorenog tipa, upućuje na zaključak da bi u 16,5% zadruga kooperantima bilo onemogućeno da
pristupe članstvu nakon isteka perioda provedenog u tom statusu. Konačno, prethodno izloženom
treba dodati da 3,8% zadrugara i 1,3% direktora smatra da kooperanti uopšte ne bi trebalo da
postanu zadrugari, dok se najviše anketiranih (36,7% zadrugara i 50,6% direktora) slažu da je
potrebno veće angažovanje zadruge kako bi kooperanti postali zadrugari. (Graf. 21)
Bez obzira na otvorenost zadruge po pitanju prijema novih članova, potrebno je da kooperanti i žele
da postanu članovi, kako bi se aktivnije zalagali za promenu svog statusa. Vrlo je indikativno
da četvrtina zadrugara smatra da nemaju nikakve prednosti u odnosu na kooperante, što može da
upućuje na nizak stepen motivacije kooperanata za sticanje članstva u zadruzi, dok svaki peti
zadrugar nije odgovorio na pitanje o prednostima zadrugara u odnosu na kooperante. (Graf. 22)
Da
89,8%
Ne
8,9%
Bez
odgo-
vora
1,3%
88%
92%
10%
8%
2%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
Da Ne Bez odgovora
20
Grafikon 21. Stavovi direktora i zadrugara o modelima motivisanja kooperanata za uključivanje u zadrugu
Grafikon 22. Stavovi zadrugara o prednostima u odnosu na kooperante
0 10 20 30 40 50 60
Ne treba da postanu zadrugari
Veće angažovanje zadruge
Veće angažovanje kooperanata
Ništa
Drugo
Bez odgovora
1,3%
50,6%
6,3%
8,9%
6,3%
26,6%
3,8%
36,7%
7,6%
5,1%
15,2%
31,6%
Direktori
Zadrugari
15%
35%
4%
3%
23%
20%
Prioritet u pružanju usluga, prodaji, nabavci
Ekonomske koristi (bolja cena, jeftiniji
repromaterijal, učestvovanje u raspodeli viška)
Neekonomske koristi (korišćenje resursa
zadruge, pravo upravljanja, i sl)
Kombinovano (prethodne tri prednosti)
Nema prednosti
Bez odgovora
21
Od nastanka prvih zadruga, ekonomski motivi članova bili su presudni u njihovom opstanku.
Sredinom XIX veka, u vreme nastanka prvih zadruga, zabeleženo je više pokušaja formiranja
zadružnih organizacija. Prethodnice zadruga bile su uglavnom filantropskog karaktera, bez čvrstih
ekonomskih veza, što je rezultiralo njihovih propadanjem. Formiranje zadruga na čvrstim eko-
nomskim osnovama predstavljalo je prekretnicu u nastanku zadružnog sistema i omogućilo nas-
tanak današnjih oblika zadružnih organizacija.
Zadovoljavanje ekonomskih potreba članova i danas predstavlja jedan od osnovnih ciljeva zadruga,
te je za zadrugarstvo u Srbiji vrlo nepovoljno što svega 35% zadrugara smatra da ima više eko-
nomskih koristi od nezadrugara, odnosno kooperanata. (Graf. 22)
Istovremeno, svega 4% zadrugara smatra da neekonomske koristi, pre svega pravo glasa i moguć-
nost upravljanja zadrugom, predstavljaju prednost koje im pruža članstvo u zadruzi u odnosu na
kooperante. (Graf. 22) Ovo može da bude rezultat nepoznavanja mogućnosti koje članstvo pruža
zadrugarima u smislu ostvarivanja upravljačkih prava.
U prilog tome ide i podatak da u svega 27,8% zemljoradničkih zadruga svi zadrugari prisustvuju
godišnjoj skupštini, dok u 43,0% zadruga prisustvo na godišnjoj skupštini ne prelazi 60% ukupnog
broja zadrugara. (Graf. 23) Treba se podsetiti da svega 3,8% zemljoradničkih zadruga ima preko
100 članova, što bi im omogućilo da formiraju delegatsku skupštinu, dok se kod ostalih zadruga
očekuje prisustvo svih zadrugara na godišnjoj skupštini. Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da
članovi zadruga nisu u dovoljnoj meri motivisani da participiraju u radu skupštine.
Grafikon 23. Prisustvo zadrugara na godišnjoj skupštini zadruge
Do 60%
članova -
43,0%
60-80%
članova -
20%
Preko
80%
članova -
5,2%
Svi
članovi -
27,8%
Bez
odgovora
4%
22
Međutim, prema mišljenju direktora zemljoradničkih zadruga, 79,8% zadrugara aktivno učestvuje u
radu skupštine zadruge, tako što izlaže svoje predloge za unapređenje rada zadruge, pri čemu ne
postoje značajnije teritorijalne razlike u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini u pogledu broja zadrugara
koji aktivno učestvuju u radu skupštine, dok duplo više zadrugara u Centralnoj Srbiji isključivo
glasa za izložene predloge (24%) u odnosu na AP Vojvodinu (12%). (Graf. 24)
Grafikon 24. Stavovi direktora o učešću zadrugara u radu zadruge
4.4. Zaposleni u zemljoradničkim zadrugama
Zemljoradničke zadruge u Srbiji, prema međunarodnim standardima o klasifikaciji organizacija
prema broju zaposlenih, karakteriše izrazita dominacija mikro zadruga – do 9 zaposlenih (88,8%),
zatim slede male – sa 10 do 49 zaposlenih (9,4%) i srednje – sa 50 do 249 zaposlenih (1,8%), dok
velikih zadruga (sa 250 i više zaposlenih) uopšte nema. (Ševarlić i Zakić, 2011: 16) Slična struktura
je utvrđena i u uzorku: zadruge koje imaju do deset zaposlenih čine dominantnu grupu od 75,8%,
pri čemu je najzastupljenija intervalna grupa zadruga koje imaju do 5 zaposlenih (50,6%); dok
male zadruge učestvuju sa 25,3%, a samo u jednoj zadruzi broj zaposlenih je veći od 50 radnika,
(Graf. 25) što je suprotno tendencijama u zadrugarstvu Evrope. (Шеварлич, 2012: 21-22)
Postojanje većeg broja zemljoradničkih zadruga sa malim brojem zaposlenih je nepovoljno i sa
aspekta potencijalnog doprinosa zadruga bržem smanjivanju ruralne nezaposlenosti, budući da
relativno mali broj zemljoradničkih zadruga u sadašnjem privrednom ambijentu može da gene-
riše uslove za održivo zapošljavanje eventualno većeg broja novih radnika. (Ševarlić i Nikolić,
2011-b: 43)
17,7%
79,8%
2,5%
Samo glasaju za izložene predloge
Daju i svoje predloge
Bez odgovora
12%
24%
83%
76%
5%
AP Vojvodina
Centralna
Srbija
Samo glasaju za izložene predloge
Daju i svoje predloge
Bez odgovora
23
Grafikon 25. Zemljoradničke zadruge prema broju zaposlenih radnika
Nisu uočene statistički značajne razlike u broju i distribuciji zemljoradničkih zadruga prema broju
zaposlenih u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini. Na obe teritorije dominiraju zadruge koje imaju do
pet zaposlenih. Zadruge bez zaposlenih su dva puta zastupljenije na teritoriji AP Vojvodine, ali
je i jedina zemljoradnička zadruga iz uzorka sa preko 50 zaposlenih sa teritorije ove pokrajine.
(Graf. 25)
Od 73 zadruge obuhvaćenih uzorkom u kojima ima zaposlenih radnika, u 57 njih (78%) je zaposlen
barem jedan stručnjak poljoprivrednog profila (poljoprivredni tehničar, inženjer ili diplomirani inže-
njer poljoprivrede), u svega jednoj zadruzi niko od zaposlenih nije ovog profila, dok u 15 zadruga
(21%) nisu pružili uvid o strukturi zaposlenih radnika.
Analizirajući strukturu zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama utvrđeno je da je u 70% zadruga
(51 od 73) zaposlen barem jedan poljoprivredni tehničar, dok je u 55% (40 od 73) zaposlen bar
jedan inženjer poljoprivrede, što ukazuje na mogućnost unapređenja strukture zaposlenih i značaj-
nijeg učešća stručnjaka poljoprivrednog profila, ali i na postojanje određenog intelektualnog kapi-
tala distribuiranog u zemljoradničkim zadrugama, koji je u najčešće nedovoljno iskorišćen. (Tomić,
Ševarlić i Nikolić, 2010: 47)
U najvećem broju zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketom broj zaposlenih stagnira (36,7%),
ali je još više zabrinjavajuće da se u 35,4% zadruga broj zaposlenih smanjuje, dok se u svega 20,3%
zadruga povećava broj zaposlenih, a 7,6% direktora nije odgovorilo na ovo pitanje. Opredeljujući
faktor za promenu broja zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama je obim aktivnosti zadruge: u
zadrugama čiji se obim aktivnosti smanjuje, značajno više se smanjuje i broj zaposlenih (na nivou
značajnosti 0,05) – u celom uzorku 35,4% zadruga smanjuje broj zaposlenih, dok u kategoriji
zadruga čiji se obim aktivnosti smanjuje, učešće onih koje smanjuju broj zaposlenih je 64%.
Nema
7,6%
<5
50,6%
6-10
15,2%
11-20
17,7%
21-50
7,6%
51-100
1,3%
10%
5%
41%
61%
17%
13%
20%
16%
10%
5%
2%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
51-100 21-50 11-20 6-10 <5 Nema
24
Opredeljujući faktor za promenu broja zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama je obim
aktivnosti zadruge.
Međutim, broj zaposlenih se značajno više povećava u zadrugama čiji je obim aktivnosti ostao isti
(57% spram 36,7% u celom uzorku na nivou značajnosti 0,05), mada bi se pre očekivalo da povećan
obim aktivnosti zahteva angažovanje dodatne radne snage. Ipak, postoje i drugi faktori koje je
potrebno uzeti u obzir, kao što su: struktura zaposlenih radnika, nivo povećanja aktivnosti, stepen
angažovanosti i motivisanosti radnika u zadrugama i slično.
4.5. Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadrugama
U cilju uspešnog konkurisanja drugim oblicima privrednih organizacija, zemljoradničke zadruge
treba da unaprede sopstveno poslovanje, a jedan od osnovnih preduslova za to je primena informa-
cionih tehnologija u svakodnevnoj praksi. Uvođenje informacionih sistema u zemljoradničke
zadruge ne predstavlja imperativ samo iz razloga olakšane komunikacije sa članovima i poslovnim
partnerima, odnosno omogućavanja adekvatnog čuvanja i obrade podataka o sopstvenom poslo-
vanju, već i iz razloga što drugi akteri na tržištu, a pogotovo predstavnici vladinih i lokalnih vlasti,
koriste internet komunikaciju kao obaveznu formu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Zemljoradničke zadruge su, delimično zbog specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, a delimično i
zbog nedostataka drugih izvora finansiranja, kao što su štedno-kreditne zadruge, upućene i na vla-
dine institucije u cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava, odnosno praćenja i reago-
vanja na promenu zakonske regulative. Stoga, raspolaganje sa adekvatnom tehnikom, informatičko
obrazovanje zaposlenih i menadžmenta, odnosno potpunije korišćenje informacionih tehnologija i
sistema predstavlja nužnu potrebu zemljoradničkih zadruga u Srbiji.
Grafikon 26. Zemljoradničke zadruge prema posedovanju računara
Da
79,7%
Ne
20,3%
85%
74%
15%
26%
AP Vojvodina
Centralna
Srbija
Ne Da
25
Svaka peta zemljoradnička zadruga ne
poseduje računar, dok oko 80% za-
druga raspolaže sa računarom, pri čemu
ne postoje teritorijalne razlike prema
ovom pokazatelju. (Graf. 26) Međutim,
15,9% zadruga koje poseduju računar
nema pristup internetu, što ukazuje na
ozbiljno ograničenje u pogledu komu-
nikacije i praćenja relevantnih infor-
macija. (Graf. 27)
Ozbiljno ograničenje u pogledu razvoja
zemljoradničkog zadrugarstva jeste sla-
ba zastupljenost finalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i po tom osnovu neprepo-
znatljivost zadruga i na domaćem tržištu.
Jedan od načina podizanja svesti potrošača o zadružnom poreklu pojedinih proizvoda i o značaju
zadružnog sektora u celini, jeste i dostupnost informacija. Stoga je izuzetno značajno da zadruge
formiraju internet prezentacije (web-site) i da redovno ažuriraju podatke na njima. Međutim,
osim zadružnih saveza Srbije i AP Vojvodine, kao i Zadružnog saveza „Agrojaeren“, čak ni drugi
zadružni savezi, a ni dominantna većina zemljoradničkih zadruga nemaju svoje internet stranice.
Grafikon 28. Zemljoradničke zadruge prema obezbeđenosti web-site-a
na srpskom jeziku na drugim jezicima
Manje od jedne trećine (29,1%) zemljoradničkih zadruga ne koristi softverske pakete za poslovanje
zadruge, pri čemu ih primenjuje nešto više zadruga u AP Vojvodini (39%) u odnosu na Centralnu
Srbiju (18%); dok se u 65,8% zadruga ne primenjuju, a 5,1% anketiranih direktora nije dalo
odgovor na ovo pitanje.
Ne
83,6%
Da
13,9%
Bez
odgo-
vora
2,5%
Ne
54,5%
Da
36,4%
Bez
odgo-
vora
9,1%
Grafikon 27. Zemljoradničke zadruge koje poseduju računar prema pristupu internet
Bez
odgovora
4,8%
Ne
15,9%
Da
79,3%
26
Prethodni odgovori anketiranih direktora su u koliziji sa njihovim mišljenjem da su u 70,9%
zemljoradničkih zadruga zaposleni osposobljeni za korišćenje računarske tehnike, dok je četvrtina
direktora (24,3%) izjavila da radnici nemaju potrebno obrazovanje, a 3,8% direktora nisu pružili
odgovor. I u ovom slučaju pokazatelji su nešto povoljniji u AP Vojvodini (u 80% zadruga zaposleni
su osposobljeni za korišćenje računarske tehnike), nego u Centralnoj Srbiji (61%).
Jedan od prvih pokazatelja stepena primene informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadru-
gama je i postojanje redovne elektronske komunikacije sa zadrugarima, što se, na žalost, odvija u
svega 24,2% anketiranih zadruga, dok u 74,5% ovo nije slučaj, a u jednoj zadruzi (1,3%) direktor
nije odgovorio na ovo pitanje.
Neophodno je naglasiti da, pre-
ma odgovorima zadrugara, u
39% slučajeva za nedostatak
elektronske komunikacije izme-
đu zadruge i zadrugara treba
„kriviti“ zadrugu, dok gotovo po-
la anketiranih zadrugara (45%)
ili nema računar ili ne ume da ga
koristi. (Graf. 29)
Sa druge strane, obrazovanje,
obuka i informisanje predstavlja-
ju jedan od sedam međunarodno
prihvaćenih zadružnih principa
koji, između ostalog, podrazu-
meva pružanje adekvatnih znanja
zadrugarima. Zadruge mogu i treba da pružaju i druge, neekonomske koristi članovima zadruge, u
koje se može uključiti i obuka za rad na računaru, ne samo u cilju unapređenja znanja zadrugara,
već i poboljšanja njihovih poslovnih sposobnosti, što će se, u krajnjoj liniji, odraziti i na bolje
poslovanje zadruge. Ovo je prepoznato u svega šest anketiranih zadruga (11% zadruga koje
zadovoljavaju neekonomske potrebe zadrugara),3)
mada je u više od pola (53,2%) zadruga navedeno
da ulažu u obrazovanje zadrugara. (Graf. 30)
3) Više o zadovoljavanju neekonomskih potreba zadruga u poglavlju Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju
neekonomskih potreba zadrugara ove monografije.
Grafikon 29. Razlozi nedostatka elektronske komunikacije sa zadrugom, prema odgovorima zadrugara
Nemam
računar
26%
Ne umem da
koristim
računar
19%
Zadruga nije
omogućila
elektronsku
komunikaciju
39%
Bez
odgovora
16%
27
Istraživanjem je utvrđeno da se u 22 zemljoradničke zadruge (28%) ne ulaže ni u kakav vid
obrazovanja bilo koje grupe potencijalnih korisnika: ni zadrugara, ni zaposlenih radnika, niti
direktora zadruge.
Grafikon 30. Zemljoradničke zadruge prema ulaganju u obrazovanje
Zabrinjavajuće visoko učešće zadruga koje ne ulažu u obrazovanje zadrugara, zaposlenih i direktora
je kontradiktorno stavu 78,5% direktora koji su izjavili da je ulaganje u obrazovanje navedenih
grupa korisnika investicija, nasuprot 8,9% direktora koji ove izdatke smatraju troškom, dok su u po
pet zadruga direktori ili odbili da odgovore na pitanje ili su odgovorili „Drugo“ – od čega je dva
direktora ipak navelo da je ulaganje u obrazovanje potreba. Interesantno je da više direktora
iz Centralne Srbije smatra ulaganje u obrazovanje investicijom (87%) nasuprot direktorima iz
AP Vojvodine (71%), što može da predstavlja posledicu dve različite pretpostavke: saznanjem
ili stavom direktora da oni sami, zaposleni i zadrugari raspolažu adekvatnim i dovoljnim znanjem
(pri čemu se zanemaruje potreba za kontinuiranim i doživotnim obrazovanjem) ili pak, njihovom
nemogućnošću da sagledaju pozitivne efekte koje bi dodatno obrazovanje moglo da ima na poslo-
vanje zadruge – što izražavaju time da izdatke za obrazovanje tretiraju kao trošak.
4.6. Članstvo zemljoradničkih zadruga u zadružnim savezima
U prethodnom istraživanju zadružnog sektora koje je DAES sproveo 2008. godine, obavljenom na
uzorku od 148 ili 7,2% od tadašnjih 2.055 poljoprivrednih zadruga, utvrđeno je da je 93,2%
zemljoradničkih zadruga član nekog od zadružnih saveza. (Ševarlić, Nikolić i Simmons, 2009: 358)
0 10 20 30 40 50 60 70
zadrugara
radnika
direktora
53,2
53,2
62,0
36.7
41,7
32,9
10,1
5,1
5,1
Da Ne Bez odgovora
28
Pri tome, direktori su najčešće odgovarali da su zemljoradničke zadruge članice nekog od regi-
onalnih, odnosno okružnih zadružnih saveza, čime su manifestovali neznanje da članstvo zadruge u
regionalnom istovremeno podrazumeva i njihovo članstvo u ZS Vojvodine i ZS Srbije. (Ševarlić i
Nikolić, 2010: 84) Rezultati istraživanja sprovedenog za potrebe izrade Strategije razvoja zemljo-
radničkog zadrugarstva u Republici Srbiji ukazuju da je smanjen broj zadruga koje su članice
saveza, budući da je 83,5% direktora odgovorilo pozitivno na ovo pitanje, a čak 15,2% direktora je
odgovorilo da zadruga nije članica, dok u jednoj zadruzi (1,3%) nije odgovoreno na ovo pitanje. Pri
tome, ne postoje značajnije teritorijalne razlike u pogledu članstva zemljoradničkih zadruga u
savezima (84,2% zemljoradničkih zadruga u Centralnoj Srbiji i 82,9% u AP Vojvodini su članice
nekog od saveza).
Od ukupnog broja zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih istraživanjem, 83,5% su članice nekog
od zadružnih saveza u Srbiji.
U Tabeli 1 prikazani su odgovori direktora zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih istraživanjem o
tome kako zadružni savezi mogu doprineti radu zemljoradničkih zadruga, pri čemu treba naglasiti
da su direktori mogli da odaberu tri od 11 ponuđenih odgovora za koja smatraju da su najadekvat-
niji. Pitanje je bilo poluotvorenog tipa, budući da je deset odgovora bilo precizirano, a u poslednjem
ponuđenom odgovoru, direktori su pod stavkom „Drugo“ mogli da navedu aktivnost zadružnih
saveza za koju smatraju da bi doprinela unapređenju rada zemljoradničkih zadruga.
Direktori zadruga smatraju da bi savezi trebali da pojačaju aktivnosti na posredovanju u kontaktu
zadruga sa državnim organima (54,5%), što ukazuje da je ovaj sektor privređivanja ostao deli-
mično zapostavljen i da ne postoji zadovoljavajuća komunikacija predstavnika zadružnih saveza sa
državnim organima. Posebno zabrinjava što bi isticanje ovakvog odgovora od strane direktora
moglo da upućuje i na zaključak da oni smatraju da ih savezi na adekvatan način ne predstavljaju
pred državnim organima.
Učestvovanje zadružnih saveza u pripremi izrade novog zakona o zadrugama je izgubila na zna-
čaju u odnosu na prethodno istraživanje koje je DAES sproveo 2008. godine, (Ševarlić i Nikolić,
2010: 85) što je donekle i očekivano, budući da je u vreme anketiranja, u javnosti bio poznat nacrt
zakona o zadrugama i da je javna rasprava po ovom predlogu bila u toku.
Na drugom mestu, po rezultatima istraživanja iz 2011. godine se nalazi aktivnost „Zastupanje
interesa zadrugara i zadruga van zadružnog sektora“ (47%), što je donekle kompatibilno sa aktiv-
nošću „Posredovanje u kontaktu zadruga sa državnim organima“, i upućuje na stav direktora da
postoji potreba da se o zadružnom sektoru raspravlja ne samo u odnosima sa resornim državnim
organima, već da je u rešavanje problema zemljoradničkog zadrugarstva potrebno uključiti i druge
aktere.
29
Tabela 1. Odgovori direktora zadruga članica zadružnih saveza o poželjnim aktivnostima zadružnih saveza
Rb Ponuđeni odgovori Frekvencija
odgovora (%)
1 Zastupanje interesa zadrugara i zadruga van zadružnog sektora 47,0
2 Posredovanje u kontaktu zadruga sa državnim organima
(prilikom konkurisanja za sredstva, učestvovanju u projektima i slično) 54,5
3 Jačanje poslovnih veza između zadruga članica saveza 27,3
4 Aktivnosti na transformaciji društvene u zadružnu svojinu u zadrugama 39,4
5 Aktivno učestvovanje u izradi novog zakona o zadrugama 33,3
6 Obezbeđivanje kredita i/ili drugih izvora finansiranja pod beneficiranim
uslovima 28,8
7 Nabavka inputa za proizvodnju pod povoljnim uslovima za potrebe
zadruga 16,7
8 Pomaganje u plasmanu proizvoda 25,8
9 Organizovanje seminara, predavanja i prezentacija usmerenih ka
upoznavanju javnosti sa prednostima zadružnog organizovanja 10,6
10 Sprovođenjem edukacije o tehnološkim, ekonomskim i preduzetničkim
temama 6,1
11 Drugo4)
1,5
Treća poželjna akcija zadružnih saveza, po mišljenju direktora, je pojačana aktivnost na trans-
formaciji društvene u zadružnu svojinu (39,4%), što je samo još jedan dokaz da je nerešeno imo-
vinsko-pravno pitanje ključni problem zemljoradničkih zadruga, budući da za sobom povlači
i problem nemogućnosti pribavljanja kredita, raspolaganja sa imovinom, a konačno utiče i na
razvojne planove zemljoradničkih zadruga.
4) Iako je samo jedan direktor odabrao ovaj odgovor i naglasio da zadružni savezi treba da "omoguće zemljoradničkim
zadrugama da budu profitabilne i da rade", to očigledno ukazuje na njegovu nekompetentnost za obavljanje rukovodne
funkcije u zadruzi.
30
Interesantno je da su odgovori vezani za poslovnu aktivnost zadružnih saveza relativno slabo
rangirani: jačanje poslovnih veza između zadruga sa 27,3%, pomaganje u plasmanu proizvoda sa
25,8% i nabavka inputa pod povoljnijim uslovima sa 16,7%. Zabrinjavajuća je, evidentno, nevolj-
nost zemljoradničkih zadruga da stupe u poslovne odnose sa zadružnim savezima, a u određenoj
meri i sa drugim zadrugama. Na ovo upućuju i sledeći rezultat Ankete iz 2011. godine: direktori
zemljoradničkih zadruga su spremniji na saradnju sa privatnim preduzećima (73,4%) nego sa dru-
gim zadrugama (65,8%). Manje od pola (46,8%) direktora tvrdi da ostvaruje poslovnu saradnju sa
zadružnim savezima, a sa daleko manjom frekvencijom slede: službenici lokalne zajednice (21,5%),
državni službenici (17,7%) i NVO (13,9%), pri čemu saradnju sa NVO značajno više ostvaruju
zemljoradničke zadruge u Centralnoj Srbiji – 26% na nivou značajnosti 0,05, nego zadruge u
AP Vojvodini – 2% na istom nivou značajnosti.
31
5. POSLOVANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA
Iako zadruge predstavljaju specifične privredne subjekte, koje u centar poslovanja stavljaju svoje
članove i teže da, pored ekonomskih, zadovolje i socijalne i kulturne potrebe zadrugara, one se u
svakodnevnom poslovanju susreću sa drugim, tržišno orijentisanim konkurentima, i stoga uspešno
poslovanje i ostvarivanje pozitivnih finansijskih rezultata predstavlja neophodan preduslov per-
spektivnog i konkurentnog zadružnog sektora.
5.1. Ekonomski efekti poslovanja zemljoradničkih zadruga
Nesporno je da globalna ekonomska kriza, posledice tranzicionih procesa, monetarne fluktuacije, ali
i nepovoljno zakonsko i institucionalno okruženje, postojanje oligopolskih, pa čak i prikrivenih
monopolskih subjekata u agroprivredi Srbije i drugi (ne)ekonomski činioci utiču na zemljoradničke
zadruge, kao što, uostalom, utiču i na druge privredne subjekte. Budući da je anketno istraživanje
sprovedeno za potrebe izrade Strategije zemljoradničkog zadrugarstva, u centar istraživanja su
smeštene zemljoradničke zadruge, što implicira da se prikazani rezultati istraživanja, u skladu sa
naslovom predmetne monografije, odnose isključivo na stavove direktora i zadrugara o poslovanju
zemljoradničkih zadruga.
Od 79 zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, u polovini njih (53,2%) obim
aktivnosti zadruge se povećava, u nešto više od četvrtine (27,8%) se smanjuje, dok u 19% obim
aktivnosti, prema oceni direktora, ostaje nepromenjen.
Grafikon 31. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i vremenu osnivanja
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
obim aktivnosti se
povećava
obim aktivnosti se
smanjuje
ostaju iste
57,1% 40,9% 40,0%
42,9% 59,1% 60,0% stare
nove
32
Obim poslovnih aktivnosti se više povećava u novim (57,1%) nego u starim zadrugama, dok stare
zadruge dominiraju (sa oko 60%) u kategoriji zadruga kod kojih se obim aktivnosti smanjuje ili
stagnira. (Graf. 31) To ukazuje i na činjenicu da problem neregulisanja pitanja društvene svojine u
zadrugama, sa kojim se pretežno suočavaju stare zadruge, ozbiljno narušava mogućnosti zadruga da
nesmetano obavljaju redovne poslovne aktivnosti.
Ne postoji statistički značajna veza između obima aktivnosti zadruge i broj članova, mada donekle
iznenađuje činjenica da zemljoradničke zadruge sa preko 100 članova ne beleže povećanje aktiv-
nosti. (Graf. 32)
Grafikon 32. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i broju članova
Vrlo je indikativno da zadruge koje su usmerene na šire tržište pokazuju povećanje obima poslovnih
aktivnosti: zadruge koje su usmerene isključivo na lokalno tržište dominiraju u grupi zadruga kod
kojih obim aktivnosti stagnira ili se smanjuje, dok zadruge koje su pretežno usmerene na nacionalno
i međunarodno tržište beleže porast aktivnosti. (Graf. 33)
Pretežna usmerenost na nacionalno, odnosno lokalno tržište potvrđuje se i kroz sledeće podatke:
svega tri od 79 anketiranih zadruga (3,8%) ima poslovnu saradnju sa zadrugama u inostranstvu, dok
dominantan deo (96,2%) ne sarađuje sa zadrugama izvan Srbije. Izostanak prekogranične među-
zadružne saradnje anketirani direktori u 55,3% slučajeva pripisuju činjenici da zadruga nije dostigla
odgovarajući nivo razvoja, 17,1% direktora nije sigurno koji ih razlozi onemogućavaju za zadružnu
saradnju sa zadrugama iz drugih zemalja, dok 7,9% nije odgovorilo na ovo pitanje. Međutim,
gotovo petina direktora (19,7%) smatra da je njihova zadruga na odgovarajućem stepenu razvoja i
da bi mogla da ostvaruje poslovnu saradnju sa drugim zadrugama u inostranstvu, ali ipak to ne čini.
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
obim aktivnosti se
povećava
obim aktivnosti se
smanjuje
ostaju iste
28,6%
9,1%
26,7%
31,0%
31,8%
20,0%
14,3%
13,6%
26,7%
14,3%
4,5%
6,7%
11,8%
31,8%
13,3%
9,2% 6,6%
10 11-20 21-30 31-50 51-100 >100
33
Grafikon 33. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i tržištu na koje su usmerene
Povećanje obima aktivnosti zemljoradničke zadruge može da se zasniva na tri različita pristupa:
1. pri nepromenjenom broju zadrugara i kooperanata (koji u našim zemljoradničkim zadrugama
značajno doprinose ostvarenom obimu poslovanja), povećanje obima poslovnih aktivnosti u
zemljoradničkim zadrugama može da se zasniva na većem obimu proizvodnje na IPG zadrugara,
pod uslovom da zadrugari i kooperanti nastave da u istoj meri sarađuju sa zadrugom, odnosno da
preko zadruge nabavljaju inpute i plasiraju svoje finalne proizvode;
2. povećanje broja članova indukuje značajniji obim poslovanja, pri čemu treba voditi računa o
kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti zadruge, koji su u našim uslovima često limitirani, te mogu
predstavljati ograničavajući faktor zadovoljavanja potreba uvećanog članstva; i
3. proširenje pretežnih delatnosti kojima se bavi zemljoradnička zadruga, odnosno uključivanje
zemljoradničke zadruge u poslove čuvanja, prerade i plasmana proizvoda višeg stepena prerade
umesto plasmana isključivo primarnih poljoprivrednih proizvoda, predstavlja značajnu moguć-
nost za povećanje obima poslovanja.
Iako je poslednji opisan model proširivanja delatnosti poslovanja zemljoradničkih zadruga posebno
poželjan, budući da obezbeđuje uključivanje zadruge u sferu prerade poljoprivrednih proizvoda i,
po tom osnovu, prisvajanje dela viška vrednosti ostvaren u toj oblasti, ovaj način povećanja obima
aktivnosti zahteva raspolaganje sa odgovarajućim prerađivačkim kapacitetima, odnosno dodatna
finansijska ulaganja koja su, po pravilu, ograničena u našim zemljoradničkim zadrugama. Stoga je
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
obim aktivnosti se
povećava
obim aktivnosti se
smanjuje
ostaju iste
19,0%
50,0% 60,0%
45,2%
31,8%
33,3% 31,0%
18,2% 6,7% 4,8%
lokalno regionalno nacionalno međunarodno
34
interesantno ispitati u kojoj meri zemljoradničke zadruge povećavaju vrednosti proizvoda svojih
zadrugara.
Prema anketiranim direktorima, 41,8% zadruga povećava vrednost proizvoda zadrugara, dok 58,2%
to ne čini. Međutim, zadrugari su dalji nešto povoljniju ocenu, budući da je 53,2% odgovorilo
da zadruga povećava vrednosti njihovih proizvoda, dok je 46,8% smatralo da njihove zadruge
ne pružaju ove usluge. Može se zaključiti da nešto manje od polovine zemljoradničkih zadruga
(u proseku 47,5%) povećava vrednost proizvoda zadrugara, ali ipak preovlađuju zadruge koje se ne
bave ovom aktivnošću (52,5%).
Razlike u oceni po navedenom pitanju između direktora i zadrugara proističu iz toga šta se smatra
povećavanjem vrednosti proizvoda. Naime, kod obe grupe ispitanika ovo pitanje je bilo poluotvo-
renog tipa, budući da su bili ponuđeni sledeći odgovori: a) Čišćenje, sortiranje, pakovanje;
b) Sušenje, hlađenje, skladištenje; c) Prerada i stvaranje novog proizvoda i d) Drugo – gde su
ispitanici imali priliku da navedu na koji način zadruga povećava vrednost proizvoda zadrugara.
Analizom odgovora zadrugara koji su odabrali poslednju opciju, možemo zaključiti da su pod
povećanjem vrednosti proizvoda smatrali i otkup poljoprivrednih proizvoda, obezbeđivanje povolj-
nijih cena pri plasmanu, kao i pružanje usluga i nabavka repromaterijala. Ovakva struktura odgo-
vora može da upućuje na to da se zadrugari oslanjaju na zadrugu u sferi plasmana sirovih poljo-
privrednih proizvoda. Naime, ukoliko bi proizvodi ostali nerealizovani na tržištu, ne bi generisali
nikakve prihode, dok se njihovim otkupom od strane zadruge ostvaruje određena (ili po mišljenju
nekih zadrugara, čak i povoljna) cena što rezultira određenim prihodima za individualne poljopri-
vrednike.
Međutim, u cilju analize uključivanja zemljoradničkih zadruga u sferu prerade poljoprivrednih
proizvoda, daleko su značajnije druge aktivnosti zadruga.
Po mišljenju direktora i zadrugara, u zadrugama se vrednost poljoprivrednih proizvoda proizve-
denih na IPG članova zadruga najviše povećava sušenjem, hlađenjem i skladištenjem, a najmanje
preradom i stvaranjem novog proizvoda. (Graf. 34)
Zemljoradničke zadruge u Centralnoj Srbiji, prema mišljenju direktora, češće pružaju usluge
čišćenja, sortiranja i pakovanja proizvoda (47%) nego zadruge u AP Vojvodini (13%), dok je
frekvencija drugih odgovora po teritorijalnoj distribuciji znatno bliža. U oba makroregiona dominira
usluga sušenja, hlađenja i skladištenja, ali nešto više u Centralnoj Srbiji (71%), nego u AP Vojvo-
dini (63%). Zabrinjava da svega 18% zadruga u Centralnoj Srbiji i 13% u AP Vojvodini vrši
preradu proizvoda zadrugara u nov proizvod, mada je ovo aktivnost kojoj bi trebalo da teže sve
zemljoradničke zadruge.
35
Grafikon 34. Zemljoradničke zadruge prema načinima povećavanja vrednosti proizvoda zadrugara, po stavovima direktora i zadrugara (višestruki odgovori)
Ono što posebno zabrinjava jeste podatak da manje od trećine anketiranih direktora (25 ili 31,6%)
smatra da zadruge treba da formiraju zadružna preduzeća, dok dominantan deo (53 ili 67,1%) misli
da ovo nije neophodno, a jedan direktor (1,3%) nije odgovorio na ovo pitanje. Direktori koji
smatraju da postoje razlozi za formiranje zadružnih preduzeća, u najvećem broju slučajeva bi se
opredelili za povezivanje u cilju jačanja proizvodnje i zajedničkog nastupa i plasmana proizvoda
(9 od 25 direktora, tj. 36%); svega četvoro njih (16%) smatra da zadružna preduzeća treba da budu
organizovana na strukovnom principu; dok je osam direktora (32%) navodilo oblik organizacije u
koje bi zadruge trebalo da se udružuju (d.o.o, unije zadrugara, klastere, čak i a.d); a četiri direktora
nije želelo da detaljnije objašnjava odgovor.
Nezavisno od vrste finalnog proizvoda i usluga zemljoradničkih zadruga, prema mišljenju direktora,
one se suočavaju sa konkurencijom na tržištu. Dominantan broj zemljoradničkih zadruga (66 ili
84%) ima konkurenciju za proizvode i usluge koje plasira na tržište, s tim da je konkurencija
poslovanju zadruga nešto oštrija u AP Vojvodini (93% zadruga ima konkurenciju za svoje
proizvode), nego u Centralnoj Srbiji (74%). To se može objasniti i postojanjem većih tržišnih „niša“
u brdsko-planinskim krajevima centralne Srbije, koje zbog malog broja i niže kupovne moći
potrošača nisu interesantne velikim trgovačkim preduzećima.
0 20 40 60 80
Čišćenjem, sortiranjem pakiranjem
Sušenjem, hlađenjem, skladištenjem
Preradom i stvaranjem novog proizvoda
Drugo
Bez odgovora
28.6
54.8
11.9
26.2
4.8
30.3
66.7
15.2
18.2
zadrugari direktori
36
Grafikon 35. Zemljoradničke zadruge prema tome da li imaju konkurenciju na tržištu
Postojanje konkurencije na tržištu za proizvode i usluge koje zemljoradnička zadruga plasira na
tržište je neminovnost, budući da se ona u svakodnevnom poslovanju ne može izolovati od drugih
privrednih subjekata koji deluju na tržištu. Upravo stoga, zadruge treba da teže ostvarivanju
pozitivnih finansijskih rezultata, kako bi, pre svega, zadovoljile potrebe svojih članova, ali i da bi
obezbedile sopstveni opstanak. Od 79 zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, najveće je
učešće zadruga (54%) koje su u svih pet godina ostvarile višak prihoda nad rashodima, dok je 6%
zadruga u celom posmatranom periodu poslovalo sa gubitkom. (Graf. 36)
Grafikon 36. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata u poslednjih 5 godina
Takođe, ne postoje statistički značajne razlike u ostvarivanju dobiti u posmatranih pet godina u
zadrugama Centralne Srbije i AP Vojvodine. U oba makroregiona učešće zadruga koje su u anali-
ziranom periodu kontinuirano ostvarile dobit iznosi oko polovine, s tim da u AP Vojvodini nije
zabeležena ni jedna zadruga koja je u samo jednoj godini ostvarila dobit. (Graf. 37)
Da
84%
Ne
15%
Bez
odgo-
vora
1%
93%
74%
7%
23%
3%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
Da Ne Bez odgovora
6%
5%
8%
8%
11%
54%
8%
Nijednom
Jednom
Dvaput
Triput
Četiri puta
Pet puta
Bez odgovora
37
Grafikon 37. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata u poslednjih 5 godina po teritoriji
u Centralnoj Srbiji u AP Vojvodini
Imajući u vidu ekonomsko okruženje i prirodu zadruga, možemo kao perspektivne uzeti zadruge
koje su u poslednjih pet godina češće ostvarivale pozitivan nego negativan finansijski rezultat.
Ovakvih zemljoradničkih zadruga u uzorku je 73%, dok više od jedne četvrtine nije zadovoljilo ovaj
kriterijum, s tim da su u grupi neperspektivnih zemljoradničkih zadruga uključene i zadruge koje
nisu želele da odgovore na pitanje o ostvarenom finansijskom rezultatu.
Indikativno je da u grupi ovako definisanih perspektivnih zadruga, preovlađuju stare zemljo-
radničke zadruge. Drugim rečima, zadruge osnovane do kraja 2000. godine su češće ostvarivale
pozitivan nego negativan finansijski rezultat. (Graf. 38) Ovo ukazuje da nove zadruge, iako nisu
opterećene problemima sa regulisanjem pitanja društvene imovine u zadrugama, ipak imaju pro-
bleme u pozicioniranju na tržištu i ostvarivanju pozitivnih finansijskih rezultata.
Pokazatelji prikazani na Grafikonu 38 ukazuju na mogućnost unapređivanja poslovnih rezultata
zemljoradničkih zadruga, a jedan od mogućih načina jeste upravo uključivanjem zadruga u sferu
prerade poljoprivrednih sirovina i plasiranja na tržište finalnih prehrambenih proizvoda. U tom
smislu, posebno je značajna distribucija zadruga prema ostvarenom finansijskom rezultatu u pret-
hodnom periodu u odnosu na to da li povećavaju vrednost proizvoda zadrugara.
38
Grafikon 38. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata i vremenu osnivanja zadruge
Zadruge koje su u svih pet godina ostvarile pozitivan finansijski rezultat su najdominantnije i u
grupi zadruga koje povećavaju vrednost proizvoda zadrugara i u onima koje to ne čine. Ipak, treba
naglasiti da su ove zadruge značajno prisutnije (69,7%) u grupi koja povećava vrednost proizvoda
zadrugara, u odnosu na grupu zadruga koje ne pružaju takve usluge (43,0%). (Graf. 39)
Grafikon 39. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog
finansijskog rezultata i povećanju vrednosti proizvoda zadrugara
0%
20%
40%
60%
80%
100%
55,8%
33,3% 33,3%
75,0%
40,0%
83,3%
44,2%
66,7%
100,0
66,7%
25,0%
60,0%
16,7%
nove stare
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
da ne
bez odogovora
nijednom
jednom
dva puta
tri puta
četiri puta
pet puta
39
Posebno treba naglasiti da u grupi zadruga koje su u svih pet godina ostvarile profit, dominiraju
zadruge čija se poslovna aktivnost povećava, dok sa druge strane, u grupi zadruga koje nisu nijed-
nom ostvarile pozitivan finansijski rezultat preovlađuju zadruge u kojima se poslovna aktivnost
smanjuje, što je i očekivano. (Graf. 40)
Grafikon 40. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata i promenama u obimu aktivnosti
Međutim, u podgrupi zadruga koje ostvaruju dobit u redovnom poslovanju manje od trećine deli
dobit zadrugarima koji su učestvovali u njenom stvaranju, od čega 13,9% to čini redovno (svake
godine), a 17,7% povremeno, odnosno ne svake godine. (Graf. 41) Regionalna pripadnost zadruga
ne predstavlja značajnu razliku u ovom pogledu.
Grafikon 41. Zemljoradničke zadruge prema tome da li dele dobit ostvarenu u redovnom poslovanju zadrugarima
0%
20%
40%
60%
80%
100%
obim aktivnosti se povećava obim aktivnosti se smanjuje ostaje isti
13,9%
17,7%
68,4%
Da, redovno (svake godine)
Da, povremeno (ne svake godine)
Ne
10%
18%
15%
21%
75%
61%
AP Vojvodina
Centralna
Srbija
40
Kod zadruga koje redovno
ili povremeno vrše raspodelu
dobiti zadrugarima, najčešće
se primenjuje princip podele
dobiti samo prema vrednosti
nabavke i prodaje preko za-
druge (44%). (Graf. 42) Iako
se na ovaj način zadrugari
motivišu da u većoj meri
ostvaruju poslovnu saradnju
sa zadrugom, što utiče na
formiranje čvršćih veza iz-
među zadruge i njenih čla-
nova, a samoj zadruzi obez-
beđuje određenu stabilnost i
mogućnost planiranja u du-
žem vremenskom periodu,
ovakav način distribucije dobiti može da predstavlja ograničavajući faktor u motivisanju zadrugara
da ulažu veća finansijska sredstva u zadrugu na ime članskih uloga.
Pre svega, treba pomenuti da jedan od načina formiranja čvrstih poslovnih odnosa između zadruge
i njenih članova, koji je doduše prisutniji u inostranoj u odnosu na domaću zadružnu praksu, a
karakterističan je za zadruge nove generacije, jeste sklapanje ugovora o obaveznoj predaji poljo-
privrednih proizvoda zadruzi. (Ševarlić, Krivokapić Skoko i Nikolić, 2007: 214) Ovaj model ima
nekoliko prednosti: zadrugari su sigurni u plasman svojih proizvoda, zadruga može da planira proiz-
vodnju u periodu od najmanje godinu dana, a stvaraju se čvršće veze i gradi lojalnost zadrugara
prema zadruzi. Sa druge strane, zadrugari su u obavezi da svoje proizvode prodaju zadruzi u
dogovorenim količinama i kvalitetu, te nisu u mogućnosti da iste prodaju drugim licima koja bi im
eventualno ponudila višu cenu za njih. Zadruge koje praktikuju ovakav vid obavezivanja zadrugara,
najčešće raspolažu sa odgovarajućim preradnim kapacitetima, te dogovaraju otkup proizvoda u
skladu sa svojim potrebama i imaju mogućnost plasmana prerađenih proizvoda na tržište. (Nikolić,
2009:17)
Međutim, u slučaju da zadruge ne raspolažu sa prerađivačkim kapacitetima, odnosno da su tek u
fazi prikupljanja sredstava za njihovu nabavku i instalaciju, ovakav vid vezivanja zadrugara može
da bude nepoželjan, u slučaju nemogućnosti plasmana sirovih poljoprivrednih proizvoda na tržište.
Na taj način, zadruge su u podređenoj poziciji u odnosu na prerađivačku industriju koja može da
diktira uslove otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Grafikon 42. Zemljoradničke zadruge prema modelima podele dobiti ostvarene u redovnom poslovanju zadrugarima
Samo
prema
visini
uloga
20%
Samo
prema
vrednosti
nabavke i
prodaje
preko
zadruge
44%
Kombino-
vano 8%
Drugo
12%
Bez
odgovora
16%
41
U tom slučaju, zadruga može da se obrati svojim članovima u cilju prikupljanja finansijskih sred-
stava, ukoliko iste ne može da prikupi iz redovnog poslovanja.
Da bi zadrugari bili motivisani da deo dobiti ulože u zadrugu, potrebno ih je dodatno podstaći, a
jedan od mogućih modela jeste i raspodela dobiti ne samo prema vrednosti prometa preko zadruge,
već i prema visini uloga, što treba regulisati zadružnim pravilima.
Međutim, svega 8% zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih uzorkom primenjuje ovaj model
raspodele dobiti po dva osnova. (Graf. 42)
Mada je manje od trećine anketiranih direktora zadruga izjavilo da se u zadruzi dobit ostvarena u
redovnom poslovanju deli zadrugarima, 82,5% direktora smatra da zadrugari imaju ekonomskih
koristi od članstva u zadruzi, što upućuje na zaključak da je ova ocena data i na osnovu drugih
pokazatelja. (Graf. 43)
Grafikon 43. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju ekonomskih potreba zadrugara prema stavovima direktora
Međutim, zadrugi su bili nešto oštriji u oceni zadovoljavanja njihovih ekonomskih potreba, budući
da je 70% izjavilo da imaju ekonomskih koristi od članstva u zadruzi, a 30% da nemaju. Pri tome,
tek 55% zadrugara u Centralnoj Srbiji nasuprot 83% iz AP Vojvodine, smatra da ima ekonomskih
koristi od članstva u zadruzi.
Ovakva ocena članova zemljoradničkih zadruga je donekle u skladu sa njihovim odgovorima u
pogledu toga u kojoj meri su se ispunila njihova očekivanja od članstva u zadruzi: 36,7% zadrugara
smatra da su se očekivanja u potpunosti ostvarila, 54,4% da su delimično ispunjena, a 8,9% zadru-
gara je izjavilo da nisu ispunili svoja očekivanja od članstva u zadruzi.
Da
82,3%
Ne
15,2%
Bez
odgo-
vora
2,5%
80%
84%
15%
16%
5%
AP Vojvodina
Centralna
Srbija
Bez odgovora Ne Da
42
Ovo je pogotovo značajno budući da je svega 6,3% zadrugara navelo učestvovanje u raspodeli
dobiti kao jedan od motiva za ulazak u zadrugu, mada su drugi ekonomski razlozi daleko prisutniji.
(Graf. 44) Gotovo identičnu frekvenciju imaju odgovori vezani za nabavku inputa i pomoć u
plasmanu poljoprivrednih proizvoda (nešto ispod 90%), što je istovremeno i dominantna delatnost
prema zastupljenosti u prihodu zadruge. Ovakva struktura odgovora zadrugara o motivima za
ulazak u zadrugu ukazuje na to da su oni realno ocenili moguće benefite koje bi mogli realizovati od
članstva u zadruzi.
Grafikon 44. Stavovi zadrugara o motivima za članstvo u zadruzi
(višestruki odgovori)
O stepenu zadovoljenja pojedinačnih razloga za ulazak u zadrugu može se zaključivati i na osnovu
odgovora 70% zadrugara koji su izjavili da imaju ekonomskih koristi od članstva u zadruzi. Naime,
i u ovom slučaju najveću frekvenciju imaju odgovori koji se odnose na nabavku inputa i plasman
proizvoda, doduše nešto nižu nego u pogledu strukture motiva za ulazak u zadrugu. (Graf. 45) Na
primer, 87,3% zadrugara je izjavilo da je nabavka inputa pod povoljnijim uslovima bila razlog za
ulazak u zadrugu, dok je 76,4% zadrugara koji smatraju da imaju ekonomske koristi zaokružilo isti
odgovor kao jedan od oblika ekonomskih koristi koje dobija od članstva u zadruzi. Ova razlika se
delimično može objasniti time što su na pitanje o motivima ulaska u zadrugu odgovarali svi članovi
zadruga, dok su na pitanje o oblicima ekonomskih koristi od članstva odgovarali samo oni zadrugari
87,3%
88,6%
57,0%
10,1%
8,9%
6,3%
10,1%
Nabavka inputa za
poljoprivrednu proizvodnju
pod povoljnijim uslovima
Pomoć u plasmanu proizvoda
sa gazdinstva
Mogućnost kreditiranja
proizvodnje od strane zadruge
Pomoć u komunikaciji sa
resornim državnim organima
Pomoć u zastupanju interesa
pred organima lokalne
samouprave
Učešće u raspodeli dobiti
zadruge
Drugo
43
koji su potvrdili da im zadruga pruža takve usluge (njih 70%). Međutim, jedno od mogućih
objašnjenja je i da je manji deo zadrugara zadovoljan nabavkom inputa, odnosno da se u određenoj
meri u pogledu ovog motiva za ulazak u zadrugu nisu ispunila njihova očekivanja.
Grafikon 45. Stavovi zadrugara o najznačajnijim ekonomskim koristima članstva u zadruzi (višestruki odgovori)
U pogledu raspodele ostvarene dobiti u poslovanju zaposlenima, tek svaka osma (12,6%) zemljo-
radnička zadruga se može pohvaliti ovakvom praksom, dok se u 86,1% zadruga ovo ne praktikuje,
pri čemu u jednoj zadruzi (1,3%) nisu odgovorili na ovo pitanje. Međutim, ono što je posebno
neuobičajeno je da četiri od 10 zadruga koje vrše raspodelu dobiti zaposlenima, ne distribuiraju istu
zadrugarima, mada su direktori ovih zadruga ocenili da zadrugari imaju ekonomske koristi od
članstva u zadruzi.
U pogledu raspodele dobiti kooperantima, tek 38% direktora smatra ovo poželjnim, dok 62%
anketiranih direktora misli da kooperanti ne treba da učestvuju u raspodeli dobiti, uprkos tome što
su i oni učestvovali u njenom stvaranju – često i sa većim doprinosom nego što su doprineli i sami
zadrugari.
Konačno, u nešto manje od polovine zadruga (44,3%) visina primanja direktora zavisi od poslovnog
uspeha, dok su u 54,4% zadruga njihova primanja fiksna, a u jednoj zadruzi (1,3%) nije odgovoreno
na ovo pitanje. To znači da direktori zadruga nisu finansijski stimulisani da povećavaju obim i
poboljšaju rezultate poslovanja zadruga.
76,4%
81,8%
40,0%
56,4%
34,5%
9,1%
1,8%
Obezbeđivanje sredstava za poljoprivrednu
proizvodnju po nižim cenama
Siguran plasman poljoprivrednih proizvoda
Otkup poljoprivrednih proizvoda po višim cenama
od konkurencije
Mogućnost odloženog plaćanja nabavljenih sredstava
Mogućnost plaćanja nabavljenih sredstava
poljoprivrednim proizvodima
Učešće u raspodeli dobiti
Drugo
44
5.2. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara
Po definiciji, zadruge su organizacije lica koje, pored zadovoljavanja ekonomskih, teže da ostvare
i socijalne i kulturne potrebe svojih članova. Fokusiranje poslovanja na zadovoljavanje potreba
članova i visok stepen društvene odgovornosti čine osnov za razdvajanje zadruga od drugih oblika
preduzetničkih organizacija. Stoga je od značaja ispitati u kojoj meri su zemljoradničke zadruge
uspešne u realizaciji neekonomskih potreba zadrugara.
Prema oceni anketiranih direktora, dve trećine (67%) zemljoradničkih zadruga zadovoljava neeko-
nomske potrebe zadruga, pri čemu je ovaj procenat veći u AP Vojvodini (80%) u odnosu na
Centralnu Srbiju (53%). (Graf. 46) Gotovo su identični i stavovi članova zadruga o ostvarivanju
njihovih neekonomskih potreba, pri čemu je 68% odgovorilo da zadruga zadovoljava, a 32% da ne
zadovoljava njihove neekonomske potrebe.
Grafikon 46. Stavovi direktora o postojanju neekonomskih koristi za zadrugare od članstva u zadrugama
U približno identičnoj meri, i stare (52,8%) i nove (47,2%) zemljoradničke zadruge zadovoljavaju
neekonomske potrebe zadrugara. (Graf. 47) Takođe, gotovo je identična distribucija zadruga koje
zadovoljavaju i nezadovoljavaju neekonomske potrebe članova po grupama zadruga u odnosu na
učestalost ostvarivanja dobiti u redovnom poslovanju. Izuzetak čine zadruge koje su svake godine u
posmatranom petogodišnjem periodu ostvarile dobit jer u značajnijoj meri doprinose ostvarivanju
neekonomskih potrebama zadrugara. (Graf. 48)
Da
67%
Ne
32%
Bez
odgo-
vora
1%
80%
53%
20%
45%
0%
2%
AP
Vojvodina
Centralna
Srbija
Da
Ne
Bez
odgovora
45
Grafikon 47. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara i vremenu osnivanja, stavovi direktora
Grafikon 48. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba
zadrugara i učestalosti ostvarivanja profita u poslednjih pet godina, stavovi direktora
Zadrugari na prvom mestu ističu obrazovanje i obuku koje im pruža zadruga, kao jedan od naj-
češćih vidova neekonomskih potreba koje mogu da realizuju kroz članstvo u zadruzi. Pored toga,
socijalna uloga zadruga bi trebalo da se ostvaruje i kroz komunalni razvoj i ravnopravnost polova.
(Vujatović-Zakić, 2000: 200)
0
10
20
30
40
50
60
da ne
52,8%
48,0%
47,2%
52,0%
stare nove
46
Grafikon 49. Stavovi zadrugara o oblicima neekonomskih potreba koje zadovoljava njihova zadruga, višestruki odgovori
89%
24%
17%
32%
30%
15%
11%
11%
2%
Nudi različite obrazovne kurseve, zimske škole,
predavanja
Pruža finansijsku podršku u pokretanju novih ili
proširenju poslovanja zadrugara
Pomaže pri rešavanju ekonomskih problema na lokalnom nivou
Pomaže pri rešavanju socijalnih problema članova
Pomaže pri rešavanju administrativnih problema na
lokalnom nivou
Povećava ravnopravnost polova i jača prava žena
Pomaže u širenju nacionalnog identiteta
Povećava broj ljudi koji se služe kompjuterom i
komuniciranju e-mailom
Drugo
47
6. PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U SRBIJI
Negovanje autoriteta institucija, posebno zemljoradničkih zadruga, moglo bi da doprinese uspešnoj
finalizaciji tranzicionih procesa u Srbiji, (Mitrović, 2004: 53), i u tom smislu potrebno je usvajanje
strateškog dokumenta za razvoj sektora zemljoradničkog zadrugarstva. Direktori zemljoradničkih
zadruga u Srbiji se skoro jednoglasno slažu da bi donošenje Strategije razvoja zemljoradničkih
zadruga u Republici Srbiji značajno unapredilo zadružni sektor (76 ili 96,2%), a 3,8% direktora nije
odgovorilo na ovo pitanje.
Na osnovu prethodnog, značajno je prikazati stavove direktora zemljoradničkih zadruga o tome u
kojoj meri je razvoj njihovih organizacija planski.
6.1. Misija i vizija primarnih zemljoradničkih zadruga
U prethodnom istraživanju zadružnog sektora koje je sproveo Institut za primenu nauke u poljo-
privredi iz Beograda utvrđeno je da dominantan deo primarnih zemljoradničkih zadruga ne raspo-
laže sa planskim dokumentima: svega 38% zadruga je usvojilo strategiju razvoja, a 18% anketiranih
zadruga je raspolagalo sa marketinškim planom. (IPN: 2010, 39)
Istraživanje DAES potvrdilo je ove nalaze: svega trećina anketiranih zadruga (31,6%) je definisala
misiju, 64,6% nije, a 3,8% nije odgovorilo na ovo pitanje, pri čemu ne postoje značajnije regionalne
razlike.
Analizom odgovora direktora zadruga u
kojima je definisana misija, utvrđeno je da
se najviše planira unapređenje poslovanja
i proizvodnje (32%) i povećanje obima
proizvodnje i/ili broja zadrugara (24%).
(Graf. 50)
O tome kako treba da bude definisana mi-
sija zemljoradničke zadruge, vrlo slikovito
ukazuje i napomena jednog od anketiranih
direktora zadruga.
Na pitanje o tome da li je zadruga defi-
nisala viziju, identičan broj ispitanika je
odgovorio da jeste (49,4%), odnosno nije
(49,4%), a jedan direktor nije odgovorio na ovo pitanje (1,2%).
Grafikon 50. Definisanje misije u zemljoradničkim zadrugama, stavovi direktora
Povećanje
proizvodnje
/ broja
zadrugara,
24%
Saradnja i
doprinos
lokalnoj
zajednici,
8% Unapređenje
poslovanja /
proizvodnje,
32%
Rešavanje
imovinskih i
finansijskih
pitanja, 12%
Drugo,
8%
Bez
odgovora,
16%
48
„Zadruga treba da bude u selu ono što je nekada bila crkva, škola. Treba da bude pomoć u selu,
da otkupi od seljaka viškove i da im bude finansijska i druga podrška. Treba i da im garantuje
materijalnu sigurnost i stabilnost.“ (Odgovor jednog od anketiranih direktora zemljoradničke
zadruge na pitanje o misiji zadruge, otvoreni odgovori, Anketa DAES, 2011)
Najčešće se u definisanoj viziji planira
proširivanje kapaciteta ili proizvodnje
(54%), dostizanje određene tržišne pozi-
cije (13%) i unapređenje odnosa sa zadru-
garima (10%). Ostali direktori su pomi-
njali povraćaj zadružne imovine, dokapi-
talizaciju zadruge, racionalizaciju proiz-
vodnje, pa čak u jednom slučaju i činje-
nicu da je vizija zadruge u nekoliko
navrata definisana, ali da nikada nije
dostignuta (kategorija „Drugo“ – 18%).
(Graf. 51) To ukazuje na konfuzije koje
direktori zadruga imaju o pojmovima vi-
zija, misija i ciljevi razvoja zemljorad-
ničkih zadruga.
Iako je nedostatak planskih dokumenata u zemljoradničkim zadrugama očigledan i u određenoj
meri zabrinjavajući, pokušaji definisanja misije i vizije koje su iznosili direktori zadruga obuhva-
ćenih anketom ulivaju određenu dozu optimizma. Naime, reč je o realnim, ostvarivim i nadasve
adekvatnim ciljevima za zemljoradničke zadruge. Očito, sledeći korak je insistiranje na njihovoj
realizaciji, ali u slučaju zadruga koje imaju definisanu misiju i viziju, poznat je pravac njihovog
kretanja i prepreke na koje mogu nailaziti na tom putu je lakše savladavati u slučaju kada je poznato
krajnje ishodište.
Definisanje misije i vizije zemljoradničkih zadruga u velikoj meri je konzistentno sa ciljevima
njihovog razvoja, budući da su gotovo svi direktori (95%) izjavili da je povećanje obima poslovanja
preko zadruge jedan od pet najvažnijih ciljeva. (Graf. 52) Time bi zadrugari u većoj meri bili
povezani sa zadrugom čiji su članovi, što bi moglo da ima pozitivan efekat i na rešavanje nekih
drugih problema sa kojima se suočavaju zadruge, kao što je nedostatak finansijskih sredstava.
Unapređenje ekonomije i poslovanja zadruge je takođe visoko rangiran cilj (80%) što ukazuje
na svesnost direktora da postoji potreba i mogućnost da se unapredi rad same zadruge, odnosno
da za stanje u zemljoradničkom zadrugarstvu nisu relevantni isključivo eksterni faktori. Proširenje
Grafikon 51. Definisanje vizije u zemljoradničkim zadrugama, stavovi direktora
Proširenje
kapaciteta /
proizvodnje
54%
Unapređenje
odnosa sa
zadrugarima
10%
Drugo
18%
Dostizanje
određene
tržišne
pozicije
13%
Bez
odgovora
5%
49
delatnosti zadruge takođe spada u grupu važnijih ciljeva zadruge koji se odnose na unutrašnje
potencijale (77% direktora je odabralo ovaj cilj), što je usko povezano sa razvojem tehnike i
tehnologije proizvodnje (61%). (Graf. 52)
Grafikon 52. Stavovi direktora o najvažnijim ciljevima razvoja zemljoradničke zadruge (višestruki odgovori)
6.2. Doprinos državnih subvencija razvoju zemljoradničkih zadruga
Razvoj zadrugarstva u značajnoj meri zavisi od čvrste i stalne opredeljenosti države za razvoj ovog
sektora, što, na žalost, u Srbiji nije slučaj. (Ševarlić i Nikolić, 2011-a: 2) Značajan deo prepreka na
koje zemljoradničke zadruge nailaze u svom radu je nedostatak finansijskih sredstava. U tom smislu
je interesantno utvrditi u kojoj meri zadruge poznaju i koriste državne subvencije.
Čak trećina direktora zadruga tvrdi da zemljoradničkim zadrugama nisu dostupne nikakve sub-
vencije, a petina nije želela da odgovori na ovo pitanje. (Graf. 53) Međutim, najviše zadruga je
koristilo subvencije za gorivo (23%), zatim za regresiranje kamata za kredite i subvencije po ha,
odnosno grlu proizvodnje (18%). (Graf. 54)
48%
95%
77%
57%
61%
80%
18%
35%
5%
1%
Povećanje broja članova
Povećanje obima poslovanja preko zadruge
Proširenje delatnosti zadruge
Podizanje nivoa konkurentnosti
Razvoj tehnike i tehnologije proizvodnje
Unapređenje ekonomije i poslovanja zadruge
Demokratizacija upravljanja zadrugom
Veća primena informacione tehnologije
Drugo
Bez odgovora
50
Grafikon 53. Stavovi direktora o dostupnosti subvencija zadrugama
Grafikon 54. Subvencije koje je koristila zadruga
Bez obzira na to da li su zadruge koristile neke od oblika državnih subvencija ili ne, direktori su
vrlo nepovoljno ocenili njihov doprinos razvoju zadruga. Naime, niko od direktora nije dao ne samo
najvišu ocenu značaju subvencija (5 – odličan), nego čak ni vrlo dobru ocenu. Više od polovine
direktora smatra da je doprinos državnih subvencija razvoju zadruga nedovoljan. (Graf. 55)
Grafikon 55. Ocena direktora zadruga o doprinosu subvencija razvoju zadruga
Više od polovine anke-
tiranih direktora zemljo-
radničkih zadruga sma-
tra da je doprinos držav-
nih subvencija razvoju
zemljoradničkih zadru-
ga nezadovoljavajući, a
niko od anketiranih di-
rektora nije vrednovao
njihov doprinos razvoju
zadruga sa ocenom više
od tri (od maksimal-
nih 5).
5%
5%
4%
4%
5%
15%
33%
9%
20%
Za gorivo
Za inpute
Za kredite
Za zaposlene
Subvencije po ha
i/ili grlu
Drugo, ne znam
Nikakve
Kombinovano
Bez odgovora
23%
9%
18%
9%
18%
13%
5%
5%
0%
Za gorivo
Za inpute
Za kredite
Za zaposlene
Subvencije po
ha i/ili grlu
Drugo, ne
znam
Nikakve
Kombinovano
Bez odgovora
0%
20%
40%
60%
80%
100%
AP Vojvodina Centralna Srbija
59% 50%
24% 29%
12% 16%
5% 5%
1 2 3 Bez odgovora
51
6.3. Najvažniji problemi i pitanja zemljoradničkog zadrugarstva
Nedostatak finansijskih sredstava koji bi mogao biti ublažen različitim oblicima državnih subven-
cija je jedan od najvažnijih problema u nešto manje od trećine zemljoradničkih zadruga (30,4%).
(Graf. 56)
Pored toga, zadrugari su, kao osnovne
probleme u zadrugama navodili i neor-
ganizovanost zadruga i nesiguran plas-
man, ali su bili svesni i ograničenja koja
su rezultat veličine poseda zadrugara
i organizovanja proizvodnje na njemu.
U kategoriji „Drugo“ najčešće se pomi-
nju imovinski problemi (nerešeno pita-
nje društvene imovine u zadrugama –
od zemljišta, preko magacina i prodav-
nica, do zadružnih domova), nedostatak
standarda u proizvodnji, neodgovarajući
zakonski i institucionalni ambijent, ali i
nelojalna konkurencija, pa čak i nesloga
u samoj zadruzi. Ipak, treba naglasiti da
15,2% zadrugara smatra da u zadruzi
čiji su član nema nikakvih problema.
Vrlo je indikativno da su zadrugari prepoznali nedostatak standarda kao jedan od problema
zemljoradničkih zadruga u Srbiji, budući da se mogućnost plasmana poljoprivrednih proizvoda u
supermarketima i drugim vidovima plasmana, koji zahtevaju poštovanje određenih standarda, sve
češće ističe kao motiv za osnivanje zadruga. (Nikolić i Ševarlić, 2008: 87)
Nerešeni imovinsko-pravni odnosi u zadrugama su najveći problem za poslovanje i opstanak
zemljoradničkih zadruga. U prethodnom istraživanju DAES iz 2008. godine, utvrđeno je da od 148
poljoprivrednih zadruga, po 72 anketirana direktora su izjavili da problem postojanja društvene
svojine u starim zadrugama otežava, odnosno ne utiče na poslovanje u njihovim zadrugama
(48,6%), dok su direktori 4 zadruge (2,8%) bili neodlučni po ovom pitanju. Prema istraživanju IPN,
10,8% zemljoradničkih zadruga poseduje državnu imovinu (IPN, 2010: 24), i to su najviše zadruge
osnovane u periodu 1946-1996. godina.
Transformacija društvene u zadružnu svojinu predstavlja najvažnije pitanje koja treba rešavati u
zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, mišljenje je 72% anketiranih direktora po Anketi DAES,
2011. Visoku frekvenciju odgovora ima i raspolaganje neraspodeljenom zadružnom imovinom
Grafikon 56. Stavovi zadrugara o problemima u njihovoj zadruzi
15,2%
30,4%
8,9%
10,1%
17,7%
17,7%
Nema problema
Finansijski problemi
Mali posed, problemi na
gazdinstvu
Neorganizovanost zadruge,
nesiguran plasman
Drugo
Bez odgovora
52
(66%), što takođe ukazuje na potrebu regulisanja imovinsko-pravnih odnosa u zemljoradničkim
zadrugama. (Graf. 57)
Regulisanje vraćanja zadružne imovine pokrenuto je Zakonom o zadrugama (1990), a ponovljeno u
saveznom Zakonu o zadrugama (1996), budući da u prethodnih pet godina gotovo ništa nije urađeno
na sprovođenju ovih odredbi. Ovo ukazuje da je pitanje svojine jedno od najosetljivijih u
zadružnom sektoru, koje i dalje čeka na adekvatno i primenljivo rešenje. (Šljukić, 2007: 152)
Grafikon 57. Stavovi direktora o najvažnijim pitanjima koja treba rešavati u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije (višestruki odgovori)
Ekonomsko-finansijska pitanja (način raspodele dobiti i mogućnosti dokapitalizacije u zadrugama)
je važno za oko trećinu direktora, dok se polovina anketiranih slaže da su poslovno povezivanje
zadruga i obrazovanje i informisanje zadrugara i zaposlenih neki od ključnih problema u zemljo-
radničkim zadrugama u Srbiji.
Po mišljenju anketiranih direktora zemljoradničkih zadruga, najvažnija pitanja koja treba rešavati
u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije odnose se na nerešen imovinsko-pravni položaj zadruga,
posebno na transformaciju društvene u zadružnu svojinu i raspolaganje neraspodeljenom zadruž-
nom imovinom. (Graf. 57)
72%
66%
42%
25%
33%
37%
49%
49%
37%
27%
22%
Transformacija društvene u zadružnu svojinu
Raspolaganje neraspodeljenom zadružnom
imovinom
Odnosi izmedu zadrugara i kooperanata
Odnosi izmedu zadrugara i zaposlenih u zadruzi
Način rapodele dobiti zadruge
Dokapitalizacija u zadrugama
Poslovno povezivanje zadruga (u saveze i radi formiranja zadružnog preduzeća)
Obrazovanje i informisanje zadrugara i zaposlenih
Unapređenje menadžmenta
Razvoj marketinga
Organizacija i nadležnosti zadružnih saveza
53
7. POZICIONIRANJE ZADRUGA I ZADRUŽNOG SEKTORA U PRIVREDI SRBIJE
Determinisanje položaja zemljoradničkih zadruga u odnosu na druge oblike privrednih lica koji
posluju u agroprivredi Srbije vrši se na osnovu poslovnih i ekonomskih pokazatelja, kao što su:
konkurentnost, stepen pokrivenosti tržišta, učešće u formiranju bruto dodate vrednosti ili angažo-
vanju radne snage i slično. Međutim, izuzetno je značajno sagledati kakvi su stavovi glavnih aktera
zemljoradničkog zadrugarstva Srbije, tj. članova i direktora zemljoradničkih zadruga o njihovom
mestu i ulozi u privrednom razvoju lokalnih zajednica i zemlje.
7.1. Poznavanje zadružnih vrednosti i principa
Osnov za razlikovanje zadruga od drugih oblika organizacija predstavljaju elementi identiteta
zadruga: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi. U tom smislu, značajno je
analizirati u kojoj meri su zadružne vrednosti i principi, koji bi trebalo da se poštuju u svim obli-
cima zadruga, bez obzira na mesto i vreme osnivanja, delatnost ili veličinu zadruge, poznati člano-
vima i direktorima zemljoradničkih zadruga u Srbiji.
Rezultati ankete pokazuju da je svega 38% direktora i 26,6% zadrugara znalo da navede bar jednu
od ukupno deset zadružnih vrednosti,5)
a oko polovina njih nije znala ili nije odgovorila na ovo
pitanje (44,3% direktora i 55,7% zadrugara), dok su ostali odgovorili u potpunosti ili delimično
netačno. (Graf. 58) U pogledu zadružnih principa ispitanici su pokazali niži stepen poznavanja,
budući da je svega 17,7% direktora i 22,8% zadrugara znalo da navede barem jedan od sedam
zadružnih principa,6)
pri čemu je više od polovine odbilo ili nije znalo da odgovori na ovo
pitanje (59,5% zadrugara i 54,4% direktora), a ostali su odgovorili potpuno ili delimično netačno.
(Graf. 59)
5) Elementi identiteta zadruge usvojeni su na 31. kongresu Međunarodnog zadružnog saveza održanom 1995. godine.
Tada je utvđeno da su zadruge zasnovane na osnovnim vrednostima: samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost,
jednakost, pravičnost i solidarnost. U skladu sa tradicijom njihovih osnivača, članovi zadruge veruju i u etičke
vrednosti: poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i briga za druge.
6) Principi zadrugarstva su (1) dobrovoljno i otvoreno članstvo, (2) demokratska kontrola članova, (3) ekonomska
participacija članova, (4) autonomija i nezavisnost, (5) obrazovanje, obuka i informisanje, (6) međuzadružna saradnja
i (7) briga za zajednicu.
54
Grafikon 58. Zemljoradničke zadruge prema poznavanju zadružnih vrednosti od strane direktora i članova
Grafikon 59. Zemljoradničke zadruge prema poznavanju zadružnih principa od strane direktora i članova
Rezultati ovog istraživanja kompatibilni su sa stavom iskazanim u Nacionalnom programu ruralnog
razvoja da poljoprivrednici, odnosno zadrugari, često nisu upoznati sa osnovnim načelima osnivanja
i poslovanja zadruga. (MPŠV, 2011: 15) Do sličnih rezultata došli su i predstavnici Instituta za
primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda, kada je ustanovljeno da 54% anketiranih ne poznaje
zadružne principe. (IPN, 2010: 33) Međutim, i pored nezadovoljavajućih rezultata u pogledu pozna-
vanja zadružnih vrednosti i principa, dominantan deo direktora zadruga smatra da bi potpunije
poštovanje zadružnih vrednosti (75,9%) i principa (83,5%) doprinelo unapređenju rada zadruga.
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Zadrugari Direktori
26,6% 38,0%
17,7%
17,7%
55,7% 44,3%
poznaje ne poznaje bez odgovora
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Zadrugari Direktori
22,8% 17,7%
17,7% 27,9%
59,5% 54,4%
poznaje ne poznaje bez odgovora
55
Poznavanje elemenata identiteta zadruge, uključujući zadružne vrednosti i principe, predstavlja
preduslov za njihovo poštovanje, u cilju očuvanja specifičnosti zadruga i njihovo razlikovanje od
drugih oblika privrednih organizacija. Zadružna revizija predstavlja specifičan oblik preventivne
interne kontrole i zaštite primene međunarodnih zadružnih vrednosti i principa i njeno sprovođenje
se propisuje zakonom o zadrugama. Prema Zakonu o zadrugama (1996), zadružna revizija obuh-
vata, pored primene zadružnih principa u zadruzi, i ispitivanje „...poslovanja zadruge sa zadruga-
rima i trećim licima, imovinskopravnih odnosa i međusobnih odnosa zadruge i zaposlenih, kao i
primene opštih i zadružnih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i celokupnog poslovanja
zadruge“. (Član 75. Zakona o zadrugama, 1996)
Anketirani direktori zemljoradničkih zadruga u manjem broju podržavaju propisanu frekvenciju
obavljanja zadružne revizije: svega 24,1% direktora smatra da zadružna revizija treba da se spro-
vodi svake dve godine, nasuprot 39,2% direktora koji misle da je optimalan period za sprovođenje
zadružne revizije tri godine. Pri tome, ovaj stav je dominantniji u AP Vojvodini (41,4%), dok u
Centralnoj Srbiji 42,1% direktora smatra da zadružnu reviziju treba vršiti svake godine. (Graf. 60)
Grafikon 60. Stavovi direktora o učestalosti obavljanja zadružne revizije
Svake
godine,
35,4%
Svake
dve
godine,
24,1%
Svake tri
godine,
39,2%
Bez
odgo-
vora,
1,3%
42,1
29,3
18,4
29,3
36,8
41,4
2,7
0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0
Centralna Srbija
AP Vojvodina
Svake godine Svake dve godine
Svake tri godine Bez odgovora
56
7.2. Komparacija zadruga sa drugim privrednim licima
Vrlo je indikativno da manje od polovine anketiranih direktora i članova zemljoradničkih zadruga
smatra da je zadruga bolja od drugih oblika organizacija (48,1% direktora i 44,3% zadrugara), pri
čemu postoje manje regionalne razlike u pogledu stavova zadrugara o pozicioniranju zadruge u
odnosu na druga lica – u AP Vojvodini mišljenja zadrugara su približnije podeljena: 51% smatra da
je zadruga bolja, a 42% da je lošija od drugih oblika organizacija; dok su u Centralnoj Srbiji sva tri
mišljenja zastupljena gotovo podjednako. (Graf. 61) Manje od trećine direktora u Srbiji smatra da
ne postoje razlike između zadruga i drugih organizacija (30,4%), dok oko petine (21,5%) smatra
da je zadruga lošija u odnosu na druge preduzetničke organizacije. Imajući u vidu da su zadrugari i
direktori poljoprivrednih zadruga deo populacije koja je u najvećoj meri upoznata sa radom zadruga
kroz svakodnevnu poslovnu praksu, izrazito je nepovoljno što je tako mali deo ispitanika ocenio
da zadruga ima prednosti u odnosu na druge organizacije. Ovakvi stavovi mogu da upućuju i na
nezaslužene negativne stavove o zadrugama u široj javnosti.
Grafikon 61. Stavovi zadrugara o komparaciji zadruga sa drugim oblicima privrednih lica
Anketirani direktori i članovi zemljoradničkih zadruga koji su izrazili stav da je zadruga ista ili
lošija od drugih oblika organizacija, imali su priliku da objasne razloge za iskazivanje takve ocene.
Jedan deo anketiranih (41,5% direktora i 45,5% zadrugara) nije naveo razloge, dok su stavovi onih
koji su objasnili razloge za donošenje takve ocene prikazani u Grafikonu 62.
Kao najčešći razlog ispitanici navode da su uslovi poslovanje ili isti za sve ili lošiji za zadruge,
budući da ne postoji adekvatno pravno okruženje za poslovanje zadruga. Imovinsko-pravni odnosi
su takođe istaknuti kao razlog za nepostojanje prednosti zadruga, kao i nedostatak dovoljnih ili
povoljnih finansijskih sredstava. Interesantno je da je jedini interni razlog lošijeg vrednovanja
zadruge u odnosu na druge oblike organizacije način upravljanja u zadruzi, dok su svi ostali nave-
deni razlozi rezultat okruženja u kojem zadruge deluju.
Bolja
od
drugih
44,3% Ista kao
i drugi
38,0%
Lošija
od
drugih
17,7%
51%
37%
42%
34%
7%
29%
AP Vojvodina
Centralna
Srbija
Bolja od drugih Ista kao i drugi Lošija od drugih
57
Grafikon 62. Stavovi direktora o razlozima zbog kojih je zadruga ista ili lošija od drugih oblika organizacija
7.3. Stavovi direktora o odnosu zadruga i udruženja poljoprivrednika
Zemljoradničke zadruge su samo jedan od vidova udruživanja poljoprivrednih proizvođača, a u
agrobiznisu Srbije zastupljena su, pored njih, i udruženja poljoprivrednika, a sporadično i klasteri.
Udruženja poljoprivrednika daju određene usluge i pružaju pravovremene i ispravne informacije
svojim članovima, i omogućavaju im da zajednički nastupaju u realizaciji svojih ciljeva.
Pravni osnov za formiranje udruženja u Srbiji je Zakon o udruženjima (2009), u kojem se u članu 2
udruženje definiše kao „dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi
udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog
zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.“
Udruženja poljoprivrednika imaju veliki značaj ne samo za poljoprivrednike, već i za razvoj zemljo-
radničkih zadruga, lokalnih zajednica i ruralnih područja.
U okviru reformisane politike ruralnog razvoja EU (2005), definisane su tri osnovne „ose“ u peri-
odu do 2013. godine: (1) povećanje konkurentnosti agrarnog sektora; (2) unapređenje životne sre-
dine i ruralnog ambijenta kroz podršku upravljanju zemljištem; i (3) unapređenje kvaliteta života u
ruralnim područjima i promocija diversifikaciji aktivnosti; a kao jedna od tzv. tranzicionih mera
unapređenja konkurentnosti agrarnog sektora dizajniranih za nove zemlje članice navodi se, između
ostalog, i podrška uspostavljanju proizvođačkih udruženja. (Bogdanov, 2007: 48-49)
0 1 2 3 4 5 6 7
Uslovi privređivanja su isti za sve
Nedostatak pravnog okruženja
/nebriga države
Način upravljanja
Nerešeni imovinsko-pravni odnosi
Finansijski razlozi
Drugo
Direktori Zadrugari
58
Grafikon 63. Stavovi direktora o odnosu zemljoradničkih zadruga i udruženja poljoprivrednika
Značaj udruženja za razvoj zadružnog sektora u Srbiji, sudeći po rezultatima istraživanja, nažalost,
nije prepoznat. Prema mišljenju dominantnog dela anketiranih direktora zemljoradničkih zadruga
(45,5%), udruženja su nebitna za zadruge, odnosno ni na koji način na utiču na poslovanje zadruga,
a gotovo petina direktora (20,3%) smatra da su udruženja konkurencija zemljoradničkim zadru-
gama. (Graf. 63)
Konku-
rencija
zadruzi
20,3%
Pomažu
zadruzi
30,4%
Nebitna za
zadruge
45,5%
Bez
odgovora
3,8%
59
8. ZAKLJUČAK
U monografiji su predstavljeni najvažniji rezultati anketnog istraživanja koje je DAES sproveo tokom
2011. godine u okviru STAR podprojekta AE-002 „Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u
Republici Srbiji“. Cilj istraživanja je bio da se anketom prikupe odgovori i analiziraju stavovi
direktora i članova zemljoradničkih zadruga i na taj način formira baza informacija za planiranje
srednjoročnog i dugoročnog razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji.
Anketno istraživanje je obuhvatilo 79 zemljoradničkih zadruga, od čega je 38 iz Centralne Srbije, a
41 iz AP Vojvodine, pri čemu su iz svake zadruge anketirani direktor i jedan predstavnik zadrugara,
po posebnim anketnim upitnicima.
Prikupljeni rezultati predstavljeni u ovoj monografiji, pored uvoda, metodologije istraživanja i
zaključka, su grupisani u pet tematskih celina.
Analizom osnovnih karakteristika anketiranih direktora i članova zadruga utvrđeno je sledeće:
1. direktori zemljoradničkih zadruga su najčešće muškog pola, starosti od 41-61 godine, sa završe-
nom srednjom (43,0%) ili visokom školom (40,5%), a na ovoj funkciji su pretežno 6-10
godina;
2. zadrugari su češće muškog pola (86%), gotovo polovina njih je starosti između 41 i 60 godine, a
u obrazovnoj strukturi dominiraju zadrugari sa završenom srednjom školom;
3. više od trećine zadrugara su članovi iste zadruge 6-10 godina; a najviše se udružuju
poljoprivrednici na čijim gazdinstvima dominira ratarska proizvodnja (64,6%), dok je stočarska
proizvodnja značajno manje zastupljena na gazdinstvima anketiranih zadrugara (17,7%).
Najznačajnije karakteristike anketiranih zemljoradničkih zadruga su:
1. tzv. stare (osnovane do kraja 2000. godine) i nove zadruge (osnovane počev od 2001. godine)
gotovo ravnomerno zastupljene u uzorku, uz minimalnu prednost starih zadruga (50,7%);
2. u strukturi izvora prihoda dominiraju otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda, kao i nabavka
repromaterijala i opreme, dok su dorada i prerada proizvoda značajno manje zastupljeni;
3. u uzorku dominiraju male zadruge, kako u pogledu članstva, tako i po broju zaposlenih radnika;
4. izuzimajući samo jednu zadrugu, sve zadruge imaju i kooperante, a u više od četvrtine zadruga
broj kooperanata je veći od 200;
5. mada gotovo 80% zadruga poseduje računar, 1/5 njih nema pristup internetu, a svega 13,9% ima
internet prezentaciju zadruge na web sajtu; i
6. dominantan deo zadruga (83,5%) su članice nekog od zadružnih saveza.
60
Analiza poslovanja zemljoradničkih zadruga ukazuje da:
1. više od polovine zemljoradničkih zadruga povećava obim poslovnih aktivnosti, ali zato, prema
oceni direktora, manje od polovine njih povećava vrednost proizvoda zadrugara;
2. iznenađujuće mali broj direktora (manje od trećine) smatra da zadruge treba da formiraju
zadružna preduzeća, a više direktora je spremno da sarađuje pre sa privatnim preduzećima, nego
sa drugim zadrugama;
3. dominantan deo zadruga (84%) se suočava sa konkurencijom na tržištu;
4. dominiraju zadruge koje su u poslednjih pet godina redovno ostvarivale dobit (54%), mada
manje od trećine ovih zadruga deli dobit zadrugarima – redovno ili povremeno;
5. oko dve trećine zemljoradničkih zadruga (67%) zadovoljava i neekonomske potrebe zadrugara.
Ocenjujući perspektive razvoja zemljoradničkih zadruga u Srbiji ustanovljeno je da:
1. manje od trećine zemljoradničkih zadruga (31,6%) ima definisanu misiju, a oko polovine i viziju
razvoja zadruge;
2. kao najvažniji ciljevi razvoja zadruga identifikovani su povećanje obima poslovanja preko
zadruge, unapređenje ekonomije i poslovanja zadruge, ali i proširenje delatnosti zadruge;
3. trećina direktora (neosnovano) tvrdi da zemljoradničkim zadrugama nisu dostupne nikakve
subvencije, a više od polovine smatra da je njihov doprinos razvoju zadruga nedovoljan;
4. zadrugari smatraju da su najveći problemi njihove zadruge finansijske prirode (30,4%), dok su
direktori naglašavali potrebu rešavanja imovinsko-pravnih pitanja.
U analizi pozicioniranja zadruga i zadružnog sektora u privredi Srbije identifikovane su sledeće
karakteristike:
1. visok stepen nepoznavanja zadružnih vrednosti i principa;
2. najviše direktora (39,2%) smatra da je zadružnu reviziju dovoljno obavljati jednom u tri godine,
dok 35,4% njih podržava stav da se zadružna revizija obavlja svake druge godine;
3. manje od polovine anketiranih direktora i članova zemljoradničkih zadruga smatra da je zadruga
bolja, dok su ostali ocenili zadrugu kao istu ili lošiju od drugih oblika organizacija;
4. nerazumevanje uzajamne povezanosti zemljoradničkih zadruga i udruženja poljoprivrednika.
Imajući u vidu rezultate istraživanja u ovoj monografiji, možemo zaključiti da je anketno istraži-
vanje pružilo značajan uvid u osnovne karakteristike zemljoradničkih zadruga i omogućilo primenu
stečenih saznanja u kreiranju kvalitetne i ostvarive Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva
u Republici Srbiji.
Značaj istraživanja, međutim, prevazilazi potrebe Strategije, budući da prikupljeni i analizirani
podaci, publikovanjem ove monografije, postaju dostupni značajno većem broju korisnika za
sticanje svestranijeg uvida u stanje zemljoradničkog zadrugarstva, kao i za komparacije sa budućim
istraživanjima u ovom izuzetno značajnom sektoru agroprivrede naše zemlje.
61
CONCLUSION
The most important results of the survey-research conducted by SAAE in 2011 as part of the STAR
sub-project AE-002 „Strategy of the development of agricultural co-operatives in the Republic of
Serbia“ are presented in the monograph. The aim of the study was to use the survey to collect the
responses and analyze the standpoints of the directors and members of the agriculture co-operatives
and thus establish a database for planning mid-term and long-term development of agricultural co-
operatives in Serbia.
The survey-research included 79 agricultural co-operatives, of which 38 from Central Serbia, and
41 from the Autonomous Province of Vojvodina, whereby the manager and one representative of
the members were surveyed using distinct survey questionnaires.
The compiled results represented in the monograph, besides the introduction, methodology of
research and conclusion, are presented in five thematic chapters.
Analysing basic characteristics of surveyed directors it was established the following:
1. Directors of agricultural co-operatives are more often male, age between 41 and 61, with high
school (43.0%) or faculty degree (40.5%), and they work on this position in most cases between
6 and 10 years;
2. Co-operative members are more often male, almost half of them are between 41 and 60 years,
and in educational structure are dominant members with high school degree;
3. More than one third of members are in the same co-operative 6 to 10 years; and farmers with
dominant crop production cooperate more often (64.6%) than the farmers more involved in cattle
breeding (17.7%).
The most significant characteristics of surveyed agricultural co-operatives are:
1. So called old (founded by the end of 2000) and new co-operatives (founded from 2001) are
represented in almost same number in the sample, with minimum advantage of old co-operatives
(50.7%);
2. In the structure of incomes are dominant buyout and sale of agricultural products, as well as
provision of intermediate goods and equipment, while any form of processing of products are
significantly less represented;
3. Small co-operatives are dominant in the sample, according to the membership and the number of
employees;
4. Excluding one, all co-operatives have associated members, and in more than one quarter of co-
operatives number of associated members exceed 200;
5. Although almost 80% of co-operatives have computer, 1/5 of them do not have access to the
Internet, and only 13.9% have Internet presentation on web site; and
6. Dominant share of co-operatives (83.5%) are members of some of the co-operative unions.
62
Analysis of business of agricultural co-operatives shows that:
1. More than half of agricultural co-operatives increase the scope of business activities, but on the
other hand, according to the directors of co-operatives, less than half of them increase the value
of the products of their members;
2. Surprisingly small number of directors (less than one third) think that co-operatives should form
secondary co-operatives, and directors are more prepared to work with private companies than
with other co-operatives;
3. Dominant part of co-operatives (84%) are facing competition on the market;
4. Co-operatives that regularly created surplus in last five years are dominant (54%), although less
than third of these co-operatives divide surplus to members – annually or less;
5. About two thirds of agricultural co-operatives (67%) are able to fulfil non-economic needs of
their members.
Evaluating the perspectives of agricultural co-operatives in Serbia it was establish that:
1. Less than one third of agricultural co-operatives (31.6%) has mission, and about half of them
vision of development of co-operative;
2. As the most important aim of co-operative development are identified increase and improve the
business of cooperatives, and involving in new field of work;
3. One third of directors (baselessly) claims that agricultural co-operatives have no access to any
type of state subsidies, and half of them think that its contributions to the development of co-
operatives are insufficient;
4. Members think that the greatest problems their co-operative face are financial nature (30.4%),
while directors underlined the need to solve ownership issues.
Analysing the place of co-operatives and co-operative sector in the economy of Serbia it was
possible to identify following characteristics:
1. High level of ignorance of co-operative values and principles;
2. Most directors (39.2%) think that co-operative audit should be done every three years, while
35.4% of them support the position that co-operative audit is conducted every two year;
3. Less than half of the surveyed directors and members of agricultural co-operatives think that co-
operative is better, while other evaluated co-operative as the same or even worse than other types
of organisations;
4. Miscomprehension of the mutual relations between agricultural co-operatives and associations of
farmers.
Having in mind the results of the survey presented in this monograph, we can conclude that this
research gave significant insight in the basic characteristics of agricultural co-operatives and enable
the use of gained knowledge in creation of quality and deliverable Strategy of the development of
agricultural co-operative sector in Republic of Serbia.
The significance of the research, however, exceed the need of the Strategy, because collected and
analysed data, by publishing this monograph, are becoming available to greater number of users for
gaining versatile insight in the state of agricultural co-operative sector, as well as for comparison
with the results of further research of this very important sector of agribusiness in our country.
63
LITERATURA
1. Babović Marija, Bogdanov Natalija, Stojanović Žaklina, Doklestić S. (2009): Analiza sistema
podrške zadrugama u području Stare planine: naučene lekcije (interni dokument). UNDP,
str. 1-68, Beograd.
2. Bogdanov Natalija (2007): Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna
ekonomija. UNDP, Beograd.
3. Institut za primenu nauke u poljoprivredi (2010): Zemljoradničke zadruge u Republici Srbiji –
analiza stanja. Jaeren Produktutvikling, MPŠV, Institut za primenu nauke u poljoprivredi,
Beograd.
4. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (2011): Nacionalni
program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
5. Mitrović M. (2004): Društvene institucije i kulturni identitet. Sociološki pregled, vol. XXXVIII
(2004), no.1-2, str. 45-54.
6. Nikolić M. Marija, Ševarlić M. (2008): Standardi i modifikacije agrobiznis sistema.
U: Multifunkcionalna poljo-privreda i ruralni razvoj (III) – Ruralni razvoj i (ne)ograničeni
resursi; Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd; Tematski zbornik druga knjiga, Beograd,
str. 82-89.
7. Nikolić M. Marija (2009): Evolucija zadružnog zakonodavstva u Evropi. Ponatis magistarske
teze, Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Beograd, str. 1-215.
8. Ševarlić M., Krivokapić Skoko Branka, Nikolić Marija (2007): The New Generation
Co-Operatives and Possibility of their Implementation in the Countries in Transition. 100th
Seminar of the EAAE: Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern
Europe, EAAE and SAAE, Thematic Proceedings, pp.
213-221.
9. Ševarlić M., Nikolić M. Marija (2007): Metodološka pitanja posedovne i socio-ekonomske
strukture farmerskih domaćinstava u Evropskoj uniji. U: Međunarodna iskustva u tranziciji
agrarnog sektora i ruralnih područja, DAES i Poljoprivredni fakultet, Beograd, str. 115–
126+188.
10. Ševarlić M., Nikolić M. Marija, Simmons R. (2009): Standpoints of the Directors of
Agricultural Co-operatives about the Membership and the Work of Cooperative Unions in
Serbia. In: The Role of Knowledge Innovation and Human Capital in Multifunctional
Agriculture and Territorial Rural Development, 113th
Seminar of the EAAE, 9th
-11th
December
2009, Belgrade, Serbia, pp. 357-366.
11. Ševarlić M., Nikolić M. Marija (2009): Zadrugarstvo u tranziciji poljoprivrede i ruralnom
razvoju Srbije – komparacija sa državama na teritoriji bivše SFRJ i drugim evropskim
zemljama. U: Poljoprivreda i ruralna područja Srbije – оsetljive tačke tranzicije i komparacija sa
drugim zemljama, DAES i Poljoprivredni fakultet, Beograd; str. 211-242.
12. Ševarlić M. M., Nikolić M. Marija (2010): Stavovi direktora zadruga o zadružnim savezima
u Srbiji. U: Agrarna i ruralna politika u Srbiji – 3 – Održivost agroprivrede, zadrugarstva i
ruralnog razvoja, DAES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 75-92.
64
13. Ševarlić M. M., Nikolić M. Marija (2011-a): Aktivnosti Međunarodnog zadružnog saveza na
promociji zadrugarstva i doprinos smanjenju siromaštva. U: Stanje i perspektive zadrugarstva –
1, DAES, Volgogradska državna poljoprivredna akademija, Institut za ekonomiku i finansije,
Beograd, str. 1-29.
14. Ševarlić M., Nikolić Marija (2011-b): Uloga poljoprivrednih zadruga u smanjenju nezaposle-
nosti i siromaštva u ruralnim područjima Srbije. Ekonomika poljoprivrede, Vol LVIII,
br. SB-2 (3-189), str. 39-49.
15. Ševarlić M., Zakić Zorka (2011): Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici
Srbiji – Radna verzija za javnu raspravu, DAES i MPTŠV, Beograd.
16. Шеварлич М. М. (2012): Состояние и тенденции развития сельскохозяйственной коопе-
рации в Европе. Том 1, Международная научно-практическая конференция „Аграрная
наука – основа успешного развития АПК и сохранения экосистема“, Волгоградский ГАУ,
Волгоград, стр. 16-23.
17. Šljukić, S. (2007) Mogućnosti i osujećenja. U: Tripković Milan, Pušić Ljubinko, Šljukić Srđan
(ur.) Raskršća Srbije, Filozofski fakultet, Novi Sad.
18. Tomić D., Ševarlić M. M., Nikolić M. Marija (2010): Stanje i perspektive prehrambene
bezbednosti u svetu i Srbiji. U: Agrarna i ruralna politika u Srbiji – 3 – Održivost agroprivrede,
zadrugarstva i ruralnog razvoja, DAES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, str. 39-60.
19. Vujatović-Zakić Zorka (2000): Koop menadžment. Dunav grupa, Beograd.
