Seminarski UP

8/20/2019 Seminarski UP

1/23

1

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

ULOGA REINŽENJERINGA U PROCESU

UNAPREĐENJA POSLOVANJA

SAVREMENIH ORGANIZACIJAseminarski rad

Nastavni predmet: Upravljanje promenama

Mentor:Prof. dr Dejan Đorđević

Student:Branko Lugonja

Inženjerski menadžment IM 131/12

Zrenjanin, 2016.


2/23

2

SADRŽAJ

1. Uvod .................................................................................................................................. 3

2. Reinženjering ..................................................................................................................... 4

2.1. Definicije i osnovne karakteristike reinženjeringa ...................................................... 4

2.2. Osnovni elementi i ciljevi reinženjeringa .................................................................... 6

2.3. Tipovi reinženjeringa ................................................................................................... 9

2.4. Model reinženjeringa ................................................................................................. 10

2.5. Sprovođenje reinženjeringa u organizaciji ................................................................ 11

2.6. Proces reinženjeringa................................................................................................. 13

3. Unapređenje poslovanja savremenih organizacija ........................................................... 16

3.1. Informatičke tehnologije kao podrška reinženjeringu ............................................... 16

3.2. Kako sprovesti unapređenje poslovanja? .................................................................. 18

3.3. Kako poboljšati poslovne procese uz pomoć informacionih tehnologija? ................ 18

4. Zaključak ......................................................................................................................... 22

Literatura.............................................................................................................................. 23


3/23

3

1. UVOD

Sprovođenje organizacionih promena može biti prilično teško, otprilike isto tako teško kaoi promena navike neke osobe. Predmet upravljanje promenama omogućuje takav zadatak,

jer postoji velika količina istraživanja, prakse i alata iz kojih se može naučiti kako se to možesprovesti. Teorijske osnove predmeta upravljanje promenama može da pruži korisniku nešto jasniju perspektivu razvoja organizacionih promena, da bi se on sa dovoljno razumeva nja

mogao da počne da primenjuje principe i prakse za uspešne promene u njihovimorganizacijama.

R einženjering, kao vrsta organizacionih promena uključuje procese i alate promena na nivouljudskih resursa, ali i na organizacionom nivou. Ovi alati uključuju struktuiran pristup koj ise može upotrebiti za efektivnu promenu strukture i organizovanja grupa i organizacija.Kada se kombinuju sa razumevanjem upravljanja pojedinačnim promenama, ovi alati

pružaju okvir za upravljanje ljudskom stranom promena. Upravljanje procesimaorganizac ionih promena uključuje tehnike za stvaranje strategija upravljanja promenama(procene spremnosti), uključivanje top menadžera kao lidera promena (sponzorstvo),izgradnja svesti o potrebi za promenama (komunikac ije), razvijanja veština i znanja da se

podrži promena (edukacija i obuka), i dr.

Organizacione promene su promene u organizacionom sistemu koje dovode do višeg nivoaefikasnosti i efektivnosti funkcionisanja, uključujući standarde i metode njihovih merenja.Šta sve može da bude sadržaj organizacione promene:

promene u osnovnom uređenju organizacije,

promene u zadacima i aktivnostima,

promene u tehnologiji,

promene u upravljačkoj strukturi, promene u kulturi organizacije,

promene u ljudima,

promene u rezultatima organizacije,

promene imidža u okruženju, itd.


4/23

4

2. R EINŽENJERING

2.1. Definicije i osnovne karakteristike reinženjeringa

Najvažniji poslovni ciljevi u današnjoj globalnoj ekonomiji i poslovima upravlja nja preduzećima su brzina, kvalitet, fleksibilnost i niska cena. Stari, tradicionalni poslovnisistemi su nesposobni za postizanje ovih ciljeva, jer su stvoreni u saglasnosti sa dva osnovna

principa: specijalizacija radnog procesa, tj. podela rada na mnogo manjih delova i

hijerarhijski menadžment, odnosno postavljanje nadzornika koji nadgleda ljude koji rade.Ovi principi su bili odgovarajući u doba industrijske revolucije, ali su danas krajnjeneprikladni, jer neizbežno dovode do kašnjenja, grešaka, krutosti i visokim troškovima. Ovi

problemi se ne mogu prevazići pojedinim zahvatima i „popravkama”. Reinženjering je jedini put ka poboljšanju.1

Pojam reinženjeringa se vezuje za ime Michaela Hammera koji je ovaj termin upotrebio prvi put 1990. godine u članku pod naslovom „Ne automatizovati, uništiti“, objavljenom uHarvard Business Review. Tri godine kasnije, isti autor u koautorstvu (Hammer i Champy)

objavljuje knjigu „Reengineering the Corporation, A Manifesto for Business Revolution“,koja je postala najbolje prodavana knjiga iz oblasti menadžmenta tih godina.2

Kada bi nas neko pitao da brzo i najkraće definišemo poslovni reinženjering, mogli bismoreći da to znači početi ispočetka („starting over“). To ne znači bavljenje sa nečim što postoji,ili činjenje inkrementalnih promena koje osnovnu strukturu ostavljaju nedirnutom. K akoističu Hammer i Champy, to znači da menadžeri postave sebi pitanje „kada bih ja danas

ponovo stvarao ovu kompaniju, kako bi ona izgledala sa ovim znanjem i sadašnjomtehnologijom?“3

M. Hammer smatra da savremene zapadne kompanije najviše podsećaju na silose. Njihovavertikalna organizacija po funkcijama, predstavlja samo delove procesa. On uvodi pojam

reinženjeringa, koji prema njemu predstavlja takav pristup menadžmentu da se insistira nanapuštanju poslovanja koje je funkcionisalo u eri masovne industrijske proizvodnje i da seteži ka efektivnijem i efikasnijem načinu poslovanja.

Reinženjering prema M. Hammeru predstavlja radikalan redizajn poslovnih procesa radi

njihovog dramatičnog poboljšanja.4 Svrha tog procesa je postizanje dramatičnih poboljšanjakritičnih mera poslovne efikasnosti, kao što su troškovi, kvalitet, usluge, brzina, itd. To značida reinženjering (odnosno Business Process Reengineering, ili skraćeno BPR) predstavljakritičko sagledavanje poslovanja neke organizacije ili preduzeća, redefinisanje ioptimizaciju poslovnih procesa u okviru njega da bi se ispunili zahtevi za smanjenjem

troškova, unapređivanjem kvaliteta, povećanjem proizvodnje i brzine rada.

1 http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzen jering.html 2 Nikolić, M.: Strategijski menadžment, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, 2007. 3

Mašić, B.: Strategi jski menadžment , Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/ 4 http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzen jering.html

http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html


5/23

5

Najprihvaćenija i najobuhvatnija definicija reinženjeringa je ona koju su dali, njeni gurui,Hammer i Champy, u punom obliku je sledeća: „Reinženjering predstavlja fundamenta lno

promišljanje („rethinking“) i radikalni redizajn poslovnih procesa da bi se postigladramatična poboljšanja u kritičnim, bitnim merama performansi, kao što su troškovi,kvalitet, usluga i brzina. Ova definicija sadrži četiri ključne reči:

fundamentalno,

radikalno,

dramatično, i procesi.5

Fundamentalno. Reč fundamenta lno znači temeljitu promenu. U sprovođenjureinženjeringa menadžeri moraju da postavljaju najosnovnija pitanja o svojim kompanijamai načinu na koji one rade: „Zašto radimo ono što radimo?“ „Zašto to radimo na način na kojiradimo?“ Odgovor na ova pitanja traži od menadžera da preispitaju osnovna, polazna pravilai pretpostavke na kojima se posao zasniva i da utvrde na koji način ona utiču na njihove

poslove. Često se ova pravila pokažu kao prevaziđena, pogrešna i neprikladna.Reinženjering, podrazumeva traganje za odgovorima: „Šta treba da radimo?“ i „Kako to daradimo?“ On, dakle, ignoriše ono što jeste i koncentriše se, na ono što bi moglo biti. Mislise na dubinu i sveobuhvatnost promena.

Radikalno. Reč radikalno je izvedena iz latinske reči „radix“, što znači koren. Radikalniredizajn ne podrazumeva činjenje površnih promena, već odbacivanje svega starog. Mislise, dakle, na korenite promene. U reinženjeringu, radikalni redizajn znači zaobilaženje svih

postojećih struktura i procedura i osmišljavanje potpuno novih načina za izvođenje rada.

Reinženjering je stvaranje i ponovno stvaranje poslova (invention i reinventio n).Reinženjering nije poboljšanje poslova, povećanje ili modifikacija biznisa.

Dramatično. Reinženjering nije činjenje marginalnih ili inkrementalnih poboljšanja većostvarenje kvantnih (krupnih, velikih) skokova u performansama. To nisu inkrementa lna

poboljšanja za 5%, 10%, ili 15%. Reinženjering bi se trebao primeniti samo kada postoji potreba za dramatičnim poboljšanjima performansi. Inkrementalna poboljšanja zahtevajufino podešavanje, a dramatična poboljšanja traže razaranje starog i njegovu zamenu sa nečimznatno boljim.

Procesi. Četvrta ključna reč u definiciji reinženjeringa je proces. Ova reč je najbitnija, ali izadaje najviše teškoća korporativnim menadžerima. Većina poslovnih ljudi nije „procesnoorijentisana“. Oni su usredsređeni na zadatke, poslove, ljude, strukture. Poslovni proces

predstavlja skup aktivnosti koje zahtevaju jednu ili više vrsta inputa u cilju stvaranja outputakoji imaju vrednost za kupca, odnosno potrošača. Poslovni proces, dakle, jednostavno

predstavl ja niz aktivnosti koje transformišu seriju inputa u seriju outputa, za drugu osobu ilidrugi proces, koristeći za tu operaciju ljude i sredstva.6

5 Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/ 6 Isto

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/


6/23

6

Prema McHugh-u, pod reinženjeringom se podrazumeva poboljšanje svakog poslovnog procesa, poboljšanje podržavajućih procesa, kao i upravljačkih procesa. Pojamreinženjeringa usko je vezan za potrebu da se kompanije iznova učine inventivnijim, tj. to jenovi poslovni model da se postigne reinventivnost kompanija.7

Reinženjering vodi ka većim poslovima koji su fokusirani na ceo radni proces i daju ljudimamnogo više odgovornosti i autonomije. Ljudi koji rade u organizacijama koje su sprovelereinženjering poslovnih procesa veoma visoko cene rezultate koje su promene donele zanjih. Govore o povećanom zadovoljstvu svojim poslom i o tome da na posao dolaze sa

pozitivnim raspoloženjem svaki dan.8

Sve poznate definicije reinženjeringa su veoma slične ili gotovo iste, jedina veća razlika jeu tome na šta se daje akcenat. Ono što je zajedničko u definisanju reinženjeringa, prikazano

je u tabeli 1, i predstavlja glavna obeležja ili dimenzije reinženjeringa.

Tabela 1. Šta jeste inženjering a šta nije

Šta nije reinženjering? Šta jeste reinženjering?

- automatizacija

- smanjenje neaktivnih delova organizacije

- smanjenje obima organizacije

- popravke

- pravljenje marginalnih promena

- početi iz početka - odvažiti se na radikalne promene - biti što inovativniji u postojećim

procesima sa najbitnijim proizvodima i

tehnologijama

- hitno

- uzbudljivo

- sa potrebom za poslovnim uspehom u

budućnosti

Izvor: http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html

Svako preduzeće kao poslovni sistem je sistem koji se sastoji od četiri glavne komponente.To su poslovni procesi, aktivnosti i organizacione strukture, merenje i sistemi upravljanja i

kulturne norme. Najvažnije promene u svakom od ovih aspekata poslovnog sistema moraju biti podržane izmenama u svim ostalim. To je jedna od glavnih zakonitosti reinženjeringa.

2.2. Osnovni elementi i ciljevi reinženjeringa

Da bi se ostvarili planirani ciljevi, zbog čega se i preduzima reinženjering, treba naglasit ikoji su to bitni elementi poslovnog reinženjeringa.

Bennis i Mische pišu o pet bitnih elemenata reinžen jeringa:

7 Nikolić, M.: Strategijski menadžment, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, 2007. 8 http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzen jering.html

http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html


7/23

7

1.

jasna vizija,

2. sistematski pristup,

3. jasna namera i ovlašćenje,4. specifična metodologija, i5. delotvorno i vidljivo liderstvo.9

Drugi autori, navode, tak ođe, pet bitnih elemenata reinženjeringa:1.

jasna vizija,

2. veštine i sposobnosti,3. podsticaji (motivatori),

4.

resursi,

5. plan akcije.10

Ovi, navedeni elementi reinženjeringa, bez obzira koji se pristup analizirao, su međusobnokompatibilni, ili još bolje rečeno, oni se međusobno prožimaju. Potpuno je jasno da na

početku svakog procesa treba da postoji neka ideja, odnosno vizija, pa tako i kodreinženjeringa. U tom pogledu ova dva viđenja se potpuno poklapaju, jer vizija predstavlja

put ka usmeravanju neophodnih promena pomoću reinženjeringa. Uz viziju treba da ide iliderstvo, ali su veoma važne i veštine i sposobnosti, jasna strategijska namera i ovlašćenja.Bez adekvatnih resursa za sprovođenje procesa reinženjeringa (ljudi, novac, informac ije,objekti, oprema, sposobnosti, itd.), veoma su loši izgledi za bilo kakvu promenu. Motivatori(ili podsticaji), prema drugom gledištu uvek moraju da budu prisutni, tj. pojedinci moraju

biti svesni njihovog postojanja. To mogu biti npr. nagrade, priznanja, ali i pronalaženje sebeu odgovoru na pitanje „šta ja dobijam svim ovim?“

Sam proces r einženjeringa je vrlo kompleksan. Zbog toga mora da postoji potpuno jasna irazrađena metodologija reinženjeringa. Na taj način i lider reinženjering poduhvata i svizaposleni znaju šta treba da čine u svakom od koraka u planu, koji se izrađuje na osnovumetodologije. Ako ne postoji metodologija, može se desiti da reinženjering završi saneuspehom ili se generiše haos u organizaciji. Nakon kreiranja metodologije, pravi seakcioni plan. Akcioni plan, kao element reinženjeringa treba da sadrži konkretne aktivnosti,korake, odgovornosti i ciljeve. Pravi se obično u vidu mape po kojoj se ide priliko mrealizacije konkretnog reinženjering projekta.

Ukoliko nisu prisutni svi navedeni elementi reinženjeringa, ne može se govoriti o uspešnomreinženjeringu, tj. promeni putem reinženjeringa. Tako npr. bez vizije nastupa konfuzija, bezneophodnih veština i sposobnosti nastaje uznemirenost (zabrinutost), a bez podsticaja(motivatora) nema promene.11

Što se tiče ciljeva reinženjeringa, autori Bennis i Mische vrlo pregledno daju i iznose ciljevereinženjeringa, koji su slikovito prikazani na slici 1.

9 Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/ 10 Isto11 Isto

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/


8/23

8

Slika 1. Ciljevi reinženjeringa Izvor: Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.,

preuzeto sa: http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/

Cilj 1: Povećanje produktivnosti. Reinženjeringom se nastoji povećati produktivnost uzkreiranje inovativnijih i sadržajnijih procesa, koji imaju neprekidan tok, prirodni redosled i

prirodnu brzinu.

Cilj 2: Optimiziranje vrednosti za akcionare. Reinženjering teži da optimizira vrednost zaakcionare radeći stvari drugačije. Kao primer može se navesti inovacije u oblasti oblikovanja

proizvoda, proizvodnje i potrošačke usluge.

Cilj 3: Ostvarenje kvantnih rezultata. Reinženjering utvrđuje dostizanje najmanje 50% poboljšanja. Istraživanje autora, i njihovo iskustvo indicira sledeće vrste rezultatareinženjeringa:

poboljšanje produktivnosti od 25-100%, glavni račun prebaciti (Head-count redeployments) od 25-50% smanjiti zalihe od 40-50%

poboljšanja vremena ciklusa procesa od 50-300% poboljšanja indirektnih troškova od 25-50%.

Dakle, ovo nisu inkrementalna poboljšanja od 5, 10 ili 15%, koje većina organizacija želi daostvari.

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/


9/23

9

Cilj 4: Konsolidacija funkcija. Reinženjeringom se nastoji stvoriti organizacija koja je plića(leaner), ravnija (flatter) i brža (faster). Sposobnost brzog prihvatanja inovacija, tržišnih

potreba, tehnološkog razvoja, potrošačkih trendova i konkurentske inicijative je zaštitni znakorganizacija koje koriste reinženjering i ponovno stvaranje (reinvented).

Cilj 5: Eliminisanje nepotrebnih nivoa rada. Reinženjering konstruktivno analiziraorganizacionu hijerarhiju i aktivnosti u svetlu njihove vrednosti, svrhe i sadržaja.Organizacioni nivoi i aktivnosti koje imaju malu vrednost za akcionare ili malo doprinose

konkurentnosti se ili restrukturiraju ili eliminišu. Stvaranje i ponovno stvaranje organizac ijezahteva kontinuiranu procenu organizacije, njene menadžerske prakse, ljudi, sistema,

potrošača i sredine u kojoj funkcioniše.12

2.3. Tipovi reinženjeringa

Reinženjering se može sprovoditi na svim organizacionim nivoima, u preduzećima i ostalimorganizacijama. Zavisno od organizacionog nivoa na kome se reinžen jering izvodi, cilja i

predmeta reinženjeringa, reinženjering može biti na nivou: preduzeća, procesa,

aktivnosti i

socijalnih interakcija.

Reinženjering na nivou preduzeća podrazumeva korenite promene na gotovo svimorganizacionim nivoima, a pre svega, podrazumeva promene na najvišem nivou. Ovajreinženjering nastaje usled potrebe da se preduzeće prilagodi određenim zahtevima ili da seuspešnije tržišno pozicionira u odnosu na konkurente. Radi se o nastojanju preduzeća dakroz promene svojih ciljeva i strategija i kroz tehnološku kompetentnost iskoristi šanse imogućnosti i dođe na bolju lokaciju koja daje prednost i više odgovara potrebama preduzeća.Preduzeće je prinuđeno da vrši i druge promene, a koje se tiču procesa, formi, koordinacijei angažovanja zaposlenih. Ovaj tip reinženjeringa je sveobuhvatan, kompleksan i vremensk iduže traje, budući da su u njemu svi nivoi i svi delovi organizacije izloženi radikalnim

promenama.13

Što se tiče reinženjeringa na nivou preduzeća, glavni cilj je efektivnost preduzeća. To značida se ovim reinženjeringom i njegovom metodologijom biraju takvi ciljevi i strategije kojeće uveliko poboljšati tržišnu poziciju tog preduzeća, i koje će uticati na bolje performanse i

bolje rezultate preduzeća.

Reinženjering na nivou procesa podrazumeva radikalne promene određenih poslovnih procesa - u delu obrade materijala ili delu obrade informacija. Po pravilu, reinženjering se

12 Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/ 13 Ćirović, M. i dr.: Strateški menadžment, Naučno druš tvo Srbije i Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/


10/23

10

sprovodi po unapred odabranom težišnom pravcu, na taj način što se promene vrše uodabranim ključnim procesima, kao što su procesi razvoja proizvoda, procesi pripreme

proizvodnih inputa, finalizacije proizvoda i sl. Reinženjering u oblasti procesa za cilj ima produktivnost i racionalnu upotrebu raspoloživih proizvodnih faktora.14

Reinženjering na nivou aktivnosti. Treći nivo reinženjeringa čine aktivnosti u okviru pojedinih procesa. Promene se, najčešće, svode na sažimanje aktivnosti ili njihovoeliminisanje iz procesa. To se čini radi uprošćavanja procesa, smanjenja određenih izdatakai skraćivanja vremena koje je neophodno za izvođenje pojedinih operacija, odnosno

procesa.15

Kod ovog tipa reinženjeringa, u prvom planu su efikasnosti i racionalnost, u svakom smislu.

Četvrti tip reinženjeringa podrazumeva promene socijalne strukture - broja zaposlenih, vrstei nivoa kvalifikovanosti, interakcija, vrednosti, normi ponašanja i sl. On se zasniva nasloženim tehnikama i interakcijama koje omogućuju određeni razvoj i izmenu stavova, novinivo aspiracija, kao i nove vrednosti zasnovane na novim ciljevima, misijama i

strategijama.16

2.4. Model reinženjeringa

Sprovođenje reinženjeringa odvija se kroz određene faze koje čine model reinženjeringa.Metodologija reinženjeringa je neophodna da bi se proces odvijao bez većih smetnji i da bise proces odvijao logički i sistematično, da bi se, na kraju obezbedio uspeh reinženjer ing

poduhvata. Uprkos činjenici da među autorima nema potpune saglasnosti o tome na kojinačin treba implementirati reinženjering, ipak se mogu identifikovati najčešće korišćenimodeli.

Model reinžen jeringa prema Hammer i Champy- ju se sastoji iz sledećih faza: identifikovanje procesa i kreiranje mape procesa,

izbor procesa za promene,

razumevanje procesa,

definisanje problema,

redefinisanje procesa,

razvoj procesa i

institucionalizacija procesa.17

Model reinženjeringa prema J. Reganu zasnovan na šest faza, kao što su:

14 Ćirović, M. i dr.: Strateški menadžment, Naučno društvo Srbije i Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment 15 Isto

16 Isto17 Stefanović. M. i dr.: Model reinženjeringa proces a u marketingu, razvoju i nabavci, preuzeto sa:http://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdf

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment


11/23

11

iniciranje projekta,

razumevanje procesa,

promena procesa,

razmatranje pretpostavki o odlučivanju odlučivanje i

implementacija.18

Ipak, kao najpoznatiji model reinženjeringa izdvaja se model prema Bennis i Mische-u. Ovajmodel je univerzalno primenjiv na organizacije različite vrste, različite veličine, različit ih

profila i u različitim granama delatnosti.

Prema navedenim autorima, može se identifi kovati pet faza reinženjeringa: Faza 1: Utvrđivanje vizije i ciljeva Faza 2: Benchmarking i definisanje uspeha

Faza 3: Inoviranje procesa

Faza 4: Transformisanje organizacije

Faza 5: Monitoring procesa obuhvaćenih reinženjeringom.19

Svaka od navedenih faza modela reinženjeringa ima svoje sopstvene klastere (clusters), tj.grupe, sadržaje, ciljeve i zadatke, što se najbolje može videti na slici 2.

2.5. Sprovođenje reinženjeringa u organizaciji

Reinženjering ne stvara samo nove promene, već i nove organizacije. Višedimenziona lneradikalne izmene procesa ne ostavljaju ni jedan aspekt organizacije nedodirnut. Otpor

reinženjeringu je neizbežna reakcija na promene. Da bi reinženjering proces uspeo, ovajotpor mora da se predvidi i prevlada. Uloga rukovodilaca organizacije u kojoj se sprovodi

reinženjering je kritična za uspeh reinženjeringa. Rukovodilac reinženjering procesa morada bude stariji ili iskusniji rukovodilac na visokom mestu u hijerarhiji. On mora da ima

autoritet i lično posvećenje da bi reinženjering uspeo. On mora imati viziju nove kompanijekoja će se stvoriti reinženjeringom i da bude u stanju da tu viziju prenese drugima i da bude

posvećen pretvaranju te vizije u realnost.20

Pre nego što se pristupi bilo kojem poslu, pa i poslu reinženjeringa, moraju se definisa t iciljevi koje se žele dostići. Ciljevi su opšti i posebni. Opšti ciljevi organizacije su: opstanak,razvoj, brzo prilagođavanje kupcima i dobavljačima, konkurentnost i motivisanost. Posebniciljevi su odgovarajući kvalitet proizvoda ili usluge namenjene korisniku, odnosnozadovoljenje potreba kupaca. Reinženjering čini drastične promene u povećanju kvaliteta ismanjenju troškova, smanjuje vreme izvršenja procesa, poboljšava unutrašnje i vanjske

18 Stefanović. M. i dr.: Model reinženjeringa proces a u marketingu, razvoju i nabavci, preuzeto sa:http://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdf

19 Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/ 20 http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html

http://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdf


12/23

12

odnose, eliminiše nepotrebne aktivnosti, omogućava ugodnu atmosferu za rad i definišeširoku odgovornost zaposlenih.

Slika 2. faze modela reinženjeringa prema Bennis i Mische Izvor: Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.,

preuzeto sa: http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/

Kreiranje poslovanja preduzeća tako da ono posluje na nov način nije moguće u svim datimokolnostima standardizovati. Ipak postoje neka opšta pravila, kojih bi se menadžment trebao

pridržavati:

treba što više poslova kombinovati u jedan, izvršilac treba donositi odluke, operacije treba poređati u prirodan ili logičan redosled, postoji više načina da se obavi posao, treba eliminisati nepotrebne kontrole,

funkcionalna odeljenja pretvoriti u procesne timove,

radna mesta tako kreirati tako da se jednostavni zadaci promene u

multidimenzionalne

umesto obuke za poslove je potrebno obrazovanje

meriti rezultate umesto aktivnosti

generalni direktori su obično vođe ovog procesa.

http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/


13/23

13

Reinženjering nije običan posao. On vrši radikalne, višedimenzionalne promene.Reinženjering zahteva jedinstven stil primene, koji se ogleda u pridržavanju sledećihuputstava:

Uvek treba početa od klijenta (kupca). Truditi se da prepoznamo da svrha procesareinženjeringa je da stvori novu vrednost za klijenta i osigurati da je sav rad usmeren nazadovoljavanje njihovih potreba. Moraju se postaviti ostvarljivi ciljevi. Ljudi su uvek

motivisani da napuste tradicionalno i zaista počnu iz početka samo kada su u stanju daostvare ciljeve koji su pred njima postavljeni kao izazov.

Raditi brzo. Reinženjering neće uspeti ako se sprovodi opreznim koracima. Mora da budesproveden pre nego što ga otpori u organizaciji prevladaju.

Tolerisati rizik. Nema napretka bez rizika. Nepoznato je uvek zastrašujuće, ali najveći rizikdolazi od održavanja postojećeg stanja.

Prihvatiti nesavršenost. Reinženjering je iterativni proces (ponovljiv proces). Kada se nekoupušta u nepoznato, neizbežno je da se prave greške i neophodno je da se uči na njima.

Ne treba prestati prerano. Veliki broj organizacija zaustavi reinženjering proces čim videneke rezultate. To je podjednako loše kao i zaustaviti proces pred prvim teškoćama.Izdržljivost i strpljenje su potrebni da bi se postigli značajni rezutati.21

M. Hammer je u svom radu identifikovao tri vrste kompanija koje preduzimaju reinžinjer ing.

To su:1) kompanije koje se nalaze u velikim problemima i nemaju drugi izlaz,

2) kompanije koje se još uvek ne nalaze u problemima, ali je njihov menadžment ustanju da predvidi predstojeće probleme. Ovakve kompanije imaju viziju da počnusa reinženjeringom pre nego što se nevolje dogode, i

3) kompanije koje nemaju nikakvih problema, niti se oni naziru, ali je njihov

menadžment ambiciozan i agresivan. Unapređivanjem procesa poslovanja, teže da povećaju kompetitivnu prednost i još više otežaju poslovanje za ostale učesnike(konkurente). Ovakve kompanije su lideri na tržištu.22

2.6. Proces reinženjeringa

Proces reinženjeringa poslovanja predstavlja multisektorski posao, koje zahteva inovativni pristup problemu. Sprovodi se kroz radikalne promene i kroz sve funkcije preduzeća i podrazumeva konceptualizaciju projekta, kreiranje novog posla i integraciju novog procesa

u organizaciji. Globalno posmatrano, krug unapređivanja poslovanja preduzeća mora dazapočne od istraživanja potrebe potrošača i analize konkurencije kao i uskih grla samog

21 http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html 22 Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzeto sa:http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/

http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html


14/23

14

poslovnog procesa. Zatim je potrebno odrediti misiju i ciljeve preduzeća i pristupit imodifikovanju, ili zameni procesa, što mora da se prati i ocenjuje sa stanovišta rezultata, presvega proizvodnih karakteristika. Konačno, proces se završava, tj. nastavlja ponovnimistraživanjem potreba tržišta.23

Opšti proces reinženjeringa se sastoji iz sledećih faza: 1) Predviđanje procesa promena 2)

Predstavljanje projekta reinženjeringa 3) Dijagnoza

4) Preprojektovanje

5)

Rekonstrukcija

6) Ocenjivanje procesa24

Predviđanje procesa promena podrazumeva obezbeđenje podrške rukovodstva, otkrivanjemogućnosti samog procesa reinženjeringa, identifikaciju potrebnih informacionihtehnologija i definisanje projekta reinženjeringa. Rukovodstvo preduzeća uvek mora bitiupoznato sa tehnikama reinženjeringa, razlozima, ciljevima i posledicama. To je neophodan

preduslov bilo kakvog daljeg rada. Naravno oni moraju to odobriti i učestvovati aktivno.Moraju se prezentirati mogućnosti reinženjeringa kroz definisanje strategije preduzeća, uzidentifikaciju procesa koji podržavaju definisane ciljeve.

Predstavljanje projekta reinženjeringa akcionarima, i internim i eksternim, je deo druge faze.Ovde se takođe vrši i organizovanje reinženjering tima, koji treba da u svom sastavu da imaanalitičare, tehnologe, sistemske planere, informatičare, statističare, itd. Sledi detaljno

terminiranje projekta – izrada Gantovih dijagrama, mrežno planiranje, metoda kritično g puta. Nakon toga se definišu ciljevi projekta reinženjeringa.

Dijagnoza se bavi razlaganje postojećih procesa na sastavne delove i dimenzije. Tu sesakupljaju sve aktivnosti, resursi, kontrola, poslovna pravila, tokova informac ija.

Identifikuju se komponente procesa poslovanja - informacioni sistem, ljudski, kontrolni i

fizički resursi. Vrši se ocenjivanje procesa poslovanja sa stanovišta kupaca. Proverava senivo zadovoljstva, životni vek proizvoda, servis, isplativost. Određeno vreme se troši i nadijagnozu tzv. „uskih grla“ u procesu poslovanja, kao što mogu biti velika birokratija,nepotrebna „papirologija“, beskorisni izveštaji, loša komunikacija, rigorozna pravila, slabo

korišćenje informacionih tehnologija, i sl.

Preprojektovanje je već ozbiljan i konkretan posao reinženjeringa. Proveravaju se eventualna postojeća alternativna rešenja. Ako ona nisu zadovoljavajuća, a obično nisu, onda se pristupa projektovanju novog procesa. Projektovanje novog procesa podrazumeva:

kvalitet kao glavni parametar,

razmatranje želja i potreba potrošača (kupaca), eliminisanje nepotrebne hijerarhije,

inoviranje procesa i proizvoda (usluge),

samoorganizovanje,

23 www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppt 24 Isto

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppt


15/23

15

poboljšanje produktivnosti, i zadovoljenje zadatih vremenskih rokova.

Ako su potrebni novi ljudski resursi, onda se definišu nova radna mesta (poslovi) i u skladusa tim nova organizaciona struktura, načini kontrole, načini nagrađivanja, novakomunikacija, itd. Posle svega toga se vrši odabir softversko-hardverske platforme i čitav

proces koji je preprogramiran se simulira.

Rekonstrukcija je sprovođenje u delo projekta razrađenog u prethodnoj fazi. Uvode se irazvijaju nove informacione platforme, vrši se novo organizovanje, tj. reorganizova nje.Pomno se prate tokovi informacija u svakodnevnom poslovanju, kreiraju se i ažuriraju baze

podataka i diže se na viši nivo zaštita tih podataka. Ako reorganizovanje podrazumevasmanjenje radne snage, vrši se otpuštanje radnika, ili ako je to moguće – rotacija radnihmesta ili radnika, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, poboljšanje kvaliteta samog rada imotivisanje za promene.

Zadnja faza reinženjeringa – ocenjivanje procesa, ima dva glavna alata za procenu procesareinženjeringa. Ti alati su merenja i tehnike TQM-a (menadžmenta totalnog kvaliteta). Vršese razna kvalitativna i kvantitativna merenja (troškovi, utrošak resursa, re promaterija la,iskorišćenja kapaciteta, produktivnost, motivacija zaposlenih, stepen zadovoljstva kupaca,itd.). Pored takvog stalnog merenja i poređenja, koriste se tehnike TQM-a sa ciljemunapređenja novog poslovnog procesa.

TQM koncept i koncept reinženjeringa su koncepti koji predstavljaju osnovu za

unapređivanje kvaliteta poslovanja u savremenim uslovima privređivanja. Smatra se da ovadva koncepta predstavljaju dobar put za operativnu i funkcionalnu izuzetnost. Ali izmeđunjih postoje i razlike. TQM predstavlja rešenje usmereno na kvalitet , nije dovoljno široko ine uzima u obzir brzinu i inovaciju proizvoda. Reinženjering podrazumeva poslovanje u

brzim i drastičnim promenama kroz uvođenje novih procesa, a ne samo unapređiva nje postojećih.25

25 www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppt

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppt


16/23

16

3. UNAPREĐENJE POSLOVANJA SAVREMENIHORGANIZACIJA

3.1. Informatičke tehnologije kao podrška reinženjeringu

Važna poluga unapređenja poslovanja preduzeća je informaciona tehnologija. Njukarakteriše velika mogućnost pomoći u cilju efikasnog, racionalnog i ažurnog odvijanja

poslovnih procesa. U informacionu tehnologiju nikad nije uključeno samo interno poslovanje preduzeća već i dobavljači, kupci, konkurencija, resursi, finansiranje, tržište.Time se omogućuje povezivanje i umrežavanje, a tako i novi načini odvijanja poslovnih

procesa (ukidanje „papirologije“, mobilnost radne snage, mogućnost rada bez fizičkeinterakcije, brža i jednostavnija komunikacija, fleksibilnost za kupce u smislu odabira i

plaćanja, itd.).

U svakom slučaju, za uspešnu transformaciju poslovnih procesa od velike je važnostiinformaciona tehnologija, jer bez nje reinženjering danas ne bi bio moguć. Organizacije kojene prate razvoj informacione tehnologije, a žele povećati svoju konkurentnost na tržištu, naćiće se u razvojnim problemima i neće biti u stanju da uspešno reaguju na promene okruženjai najverovatnije neće dostići snagu i potencijal da same iniciraju ili vode promene.26

Zbog brzih promena u spoljašnjem okruženju i informatičkih trendova preduzeća često neznaju što promenom ili nadogradnjom informacionog sistema (IS) šta žele i šta sve mogu

postići. Trenutna promena ili osnaživanje dela informacionog sistema možda izgleda kaosasvim dovoljna, ali treba uvek razmišljati dugoročno. Promena IS znači ne samo troškove

novih računara, dodatne ili jače mreže i troškove dodatnog razvoja, već i stalne troškoveodržavanja aplikacija i edukacije zaposlenih. Tu su i troškovi i vreme potrebno za prelazaksa starog informacionog sistema na novi, pri čemu je prisutna mogućnost greške inepredviđenih zastoja u poslovanju, troškovi prenosa i usklađivanja podatka i vreme

prilagođavanja na novi informacioni sistem. Zato je nužno da menadžment i svi poslovnisektori zajedno, vrlo pomno razmotre potrebe poslovanja i uporede ih sa performansama

budućeg informacionog sistema, jer će oni biti njegovi svakodnevni korisnici. Ako postoji jasna i čvrsta vizija što se novim IS želi postići, svi ovi troškovi su opravdani. Uvođenjenovog IS treba pažljivo organizovati i isplanirati kako bi se taj plan efikasno i bez problemai gubitaka sproveo.

Informatička tehnologija (IT) obuhvata opremu, programe i usluge čiji je cilj da pruži podatke, informacije i znanje pojedincima koji učestvuju u poslovnim procesima, pa takoomogućuju ostvarenje strateških ciljeva preduzeća. Informatička tehnologija uz ljudskeresurse i organizacione promene je jedan od ključnih elemenata u postupku reinženjeringa.Informatička tehnologija se koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se ističe usledećim aktivnostima:

definisanje poslovne strategije,

identifikacija ostalih ključnih elemenata procesa reinženjeringa,

26 Ćirović, M. i dr.: Strateški menadžment, Naučno društvo Srbije i Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment


17/23

17

identifikacija i izbor procesa za reinženjering, analiza strukture i tokova postojećih poslovnih procesa, merenje performansi postojećih procesa, dizajniranje i prototipiranje novih procesa,

implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa,

komunikacija između članova projektnog tima.27

Najvažnija područja rada u kojima se informaciona tehnologija koristi kao podrška procesima reinženjeringa su sledeća:

Baze podataka - omogućuju da određene informacije postanu dostupne na što višemesta.

Ekspertni sistemi i sistemi za podršku odlučivanju (DSS) – omogućuju da veći brojljudi lakše obavlja posao za koji je pre bilo potrebno znanje eksperta, te sposobnostdonošenja relevantnih odluka.

Telekomunikacione tehnologije – omogućuju brz protok informacija kroz svehijerarhijske nivoe u organizaciji.

Mobilne komunikacije – omogućuju da se posao i komunikacija odvija izvankancelarije pomoću mobilnih telefona, e-maila i interneta.

Satelitska tehnologija – omogućava organizacijama praćenje odvijanja njihovih poslovnih aktivnosti gde god da se one nalaze u svetu. Time se lakše otkrivaju i predviđaju eventualni poslovni propusti i greške.28

U poslednjih nekoliko godina najvažnije informacione tehnologije povezane sareinženjeringom su integralni informacioni sistemi za upravljanje resursima (Enterprise

Resource Planning, ERP) koji ne podržavaju samo određena funkcionalna područja poslovanja već potpune poslovne procese. Uspešna im plementacija ERP sistema nijemoguća bez prethodnog reinženjeringa poslovnih procesa.29

Osim ERP tehnologije, pojavile su se i tehnologije koje pomažu donošenje odluka ukorporacijama i svima daju pristup neophodnim informacijama, tako da donošenje odlukaviše nije samo posao menadžera, već svaki zaposleni donosi određene odluke u svomdelokrugu poslova koje obavlja uz pomoć moćnih alata poslovne inteligencije. Poslovnainteligencija (eng. Business Intelligence, ili skraćeno BI) je deo informacionog sistema,

prvenstveno razvijen da omogući upravljanje performansama organizacije i stavi ukupne

informacione potencijale preduzeća u funkciju donošenja najkvalitetnijih odluka, kako bi seostvarili utvrđeni strateški ciljevi preduzeća. Poslovna inteligencija kao disciplina obuhvatarazličite vrste tehnologija, alata i metoda i sumira znanja iz velikog broja naučnih oblasti.Ona predstavlja skup metodologija i platformi za skladištenje podataka (eng. DataWarehousing, DW), on-line analitičku obradu (engl. On-Line Analytical Processing ili

27 Sajfert Z., Nikolić M.: Reinženjering pos lovnih рroces a i informatičke tehnologije, preuzeto s a:http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdf 28 Ćirović, M. i dr.: Strateški menadžment, Naučno društvo Srbije i Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment

29 Heleta, M., Cvetković, D.: Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-

inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringu

http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdf


18/23

18

OLAP), izveštavanje, statističke analize, predviđanja i otkrivanje znanja u bazama podataka(eng. Data Mining, DM).

U današnjem društvu, kad IT nezaustavljivo zamenjuje dosadašnja sredstva za rad i čovekakao izvršioca, nemoguće je ignorisati poslovne procese budućnosti koji će uštedeti rad,vreme i novac, te omogućiti brže, ekonomičnije i ažurnije poslovanje, sa kvalitetniminformacijama i proizvodima dostupnim u svakom trenutku.

3.2. Kako sprovesti unapređenje poslovanja?

Nakon upoznavanja sa svim fazama poslovnih procesa i svim fazama procesa reinženjeringa,može se uočiti da je reinženjering dugotrajan, stalan i celovit proces na koga utiču mnogifaktori. U početnoj fazi važno je krenuti od definisanja ciljeva. Bazu poboljšanja poslovnih

procesa čini racionalizacija i po potrebi redizajn ili reinženjering poslovnih procesa. Trebatežiti da se potpuno otkriju i uklone sve anomalije, zastoji, problemi, nepotrebni troškovi,gubici i slična „uska grla“ koja sprečavaju kvalitetno odvijanje poslovnih procesa i ažurantok podataka. Na taj način se ne gube uvek iznova energija i vreme potrebni za čišćenjenereda nastalog zbog nepravilnosti, kašnjenja, neažurnosti, neorganizovanosti i netačnosti

poslovnih procesa. U istoj, ali sada „pročišćenoj“ fazi može se postići veća efikasnost rada ismanjiti gubici vremena, prostora, energije i drugih resursa. Tada je iz poslovnih procesa

isključeno sve što nije dobro te se poslovanje može koncentrisati na ono što je njegovosnovni zadatak i zahtevano stanje.

U drugoj fazi, gde se konkretno primenjuje model reinženjeringa važna je komunikac ijamenadžmenta i svih poslovnih sektora. Energija uložena u poboljšanje poslovnih procesauvek se vraća, pa ne treba pokleknuti pred problemima već ih odlučno rešavati i to ako jemoguće trajno. Uspešnost poslovanja se ocenjuje upoređivanjem pre i nakon zacrtanihfinansijskih efekata i poslovnog rezultata. Na slici 3. je prikazan model na kojem je vidlj iva

povezanost faza i povratna veza modela kontinualnog poboljšan ja poslovnog procesa.Upravo njegova primena daje iznova i stalno poboljšava „slabija“ područja u svimsegmentima poslovanja. Poboljšanje poslovanja moglo bi da se završi i nakon prve faze, alisvrha kontinualnog poboljšanja nije takve prirode. Na taj način bi samo došlo do spoznaje otrenutnom stanju poslovanja i odredilo željeno stanje, ali samo poboljšanje se ne bi sproveloadekvatno, ni dugoročno ni kvalitetno. Za punu efikasnost modela, sledeća faza uslovljena

je efektima i rezultatima prethodne.

3.3. Kako poboljšati poslovne procese uz pomoć informacionih tehnologija?

Kod primene informacionih tehnologija, treba biti svestan snage skrivene u modernoj

informacionoj tehnologiji i pravilno shvatati n jenu primenu. Nikako ne treba razmišljati natradicionalan način, kao što to još uvek radi većina menadžera, odnosno da najpre definišu

probleme, a onda traže i procenjuju različita rešenja. Pravom primenom informacionih


19/23

19

tehnologije u procesima reinženjeringa, menadžeri se uče da prvo uvide moćna rešenja, koja pruža informaciona tehnologija, pa se tek nakon toga traže potencijalni problemi, koji seonda rešavaju.

Slika 3. Model kontinuiranog poboljšanja poslovnih procesa po fazama (izvor: http://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-

%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdf )

Reinženjering nije automatizacija, to je inovacija. Osnovna greška kod primeneinformacionih tehnologija je posmatranje tehnologije kroz prizmu postojećih procesa.Pitanje „Kako iskoristiti nove tehnologije da unapredimo i modernizujemo postojeće

poslovanje?“ je pogrešno pitanje. To pitanje daje odgovore koji samo u manjoj meri menjaju postojeće procese i ne dovode do radikalnih promena. Pravo pitanje koje menadžment trebada postavi je „Kako iskoristiti tehnologiju da radimo ono što trenutno ne radimo?“ Ovdegovorimo o inovaciji, za razliko od automatizacije.30

Reinženjering u simbiozi da informacionim tehnologijama dovodi do ostvarenja potpunonovih ciljeva. Najteži deo reinženjeringa je kako prepoznati nepoznate mogućnosti koje nam

donosi tehnologija i uz pomoć njih ostvariti ciljeve o kojima do juče nismo ni razmišljali.31

Cilj i svrha novih tehnologija, pa tako i informacionih tehnologija je u pružanju rešenja za probleme kojih ljudi još nisu svesni. Svaka nova tehnologija je revolucionarna, jer obavlja poslove i aktivnosti o kojima ljudi do tada nisu ni sanjali. Izazov sa kojim preduzeća teškouspevaju da se uhvate u koštac je prepoznavanje poslovnih mogućnosti sakrivenih usavremenoj tehnologiji.

30 Heleta, M., Cvetković, D.: Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu, Univerzitet

ingidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringu 31 Isto

http://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdf


20/23

20

Nove tehnologije i ubrzane promene na globalnom tr žištu zahtevaju nova pravila. Za preduzeća koja žele da steknu konkurentsku prednost na tr žištu neophodna je tehnologijakoja stvara nova pravila za nove poslovne izazove. U tabeli 2. prikazano je nekoliko primera

kr šenja starih i uspostavljanja novih pravila poslovanja uz pomoć modernih informacio nihtehnologija. Ovi primeri jasno pokazuju da nove tehnologije kr še mnoga tradiciona lna

pravila poslovanja.

Tabela 2. Uticaj IT na kr š enje starih i uspostavljanje novih pravila

Izvor: Heleta, M., Cvetković, D.: Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa:

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-

metode-u-inzenjeringu

Mnoga ukorenjena pravila koja se danas čine neoborivima, verovatno će veća za koju godinu postati potpuno neupotrebljiva, „zastarela“, odnosno nepotrebna. Iz toga se može zaključit ida se iskorišćenje modernih tehnologija i postizanje konkurentske prednosti uz pomoćinformacionih tehnologija ne dešava preko noći, niti u pravilnim vremenskim intervalima.

Da bi neko bio prvi u primeni novih tehnologija, mora prvi prepoznati njihove mogućnostii implementirati ih. To, naravno zahteva stalan rad i trud. Ako neko preduzeće ili organizacija želi da postigne uspeh u ovim sadašnjim vremenima svakodnevnih promena istalnih tehnoloških promena, onda mora da stalno implementira nove tehnologije u svomsvakodnevnom radu.

Preduzeća koja uspešno primenjuju nove informacione tehnologije u simbiozi sareinženjeringom poslovnih procesa znaju koja pravila žele da prekr še i spremna su za nove

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringu


21/23

21

tehnologije pre nego što se one nađu na tr žištu. Ovakve organizacije imaju značajno vođstvou odnosu na konkurenciju.32

U poslednjih desetak godina simulacija se najviše primenjivala u proizvodnim delatnostimasa zadatkom povećanja produktivnosti proizvodnih procesa. Budući da su se očekivanirezultati ostvarili, žarište primene simulacionih metoda postaju poslovni procesi. Pojačanakonkurentska borba za skraćenje vremena isporuke, porast profita i brži razvoj novih

proizvoda, dovešće do široke primene simulacije u reinženjeringu poslovnih procesa.33

Simulacija je važno sredstvo za reinženjering poslovnih procesa, a napredak u razvojusimulacionog softvera učinio je simulaciju pogodnom za primenu u reinženjeringu. Da jezaista tako, pokazuje primena različitih simulacionih softvera u implementac ij ireinženjeringa, npr: Business Process Modeling Analysis Tool koji se primenjuje u više od50 projekata reinžen jeringa poslovnih procesa.34

32 Heleta, M., Cvetković, D.: Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa: http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-

inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringu

33 Sajfert Z., Nikolić M.: Reinženjering pos lovnih рroces a i informatičke tehnologije, preuzet o sa:http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdf 34 Isto

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringu


22/23

22

4. ZAKLJUČAK

Reinženjering je jedna od najčešće prisutnih tema, koncepata i metoda transformac ijeorganizacije u različitim naučnim, stručnim i drugim publikacijama, ali i na internetu, u

poslednjim godinama XX veka, a nar očito na početku XXI veka.

Napraviti preokret na bolje u poslovanju jednog preduzeća i voditi ga u periodu krizeizuzetno je težak posao. To zahteva posebna znanja i posebnu energiju menadžera.Dosadašnja iskustva velikog broja menadžera govore da se može relativno brzo izvući itrajno sanirati preduzeće u krizi, ako se taj posao obavi sistematski i ako se koriste metodekoje su se već dokazale u praksi. Metode koje se primenjuju u kriznim situacijama u

poslovanju potrebne su i kompanijama koje dobro posluju. Zato je njihovo poznavanje

neophodno svakom rukovodiocu, i zato se izučavaju na fakultetima i na boljim kursevima.

Reinženjering je relativno nov poduhvat i svi koji se njime bave su na neki način pionir i.Svet industrijske revolucije popušta pred erom globalne ekonomije, moćnim informacionimtehnologijama i neprestanim promenama. Oni koji se odazovu izazovima pisaće nova

pravila. Sve što je potrebno je volja za uspehom i hrabrost da se započne. Očigledno je dasu reinženjering poslovnih procesa i razvoj informatičkog sistema međusobno zavisni pa

jedno na drugo utiču, a njihova kombinacija može da ima i sinergijski efekat na dramatično poboljšanje performansi preduzeća.


23/23

23

LITERATURA

[1] Ćirović, M. i dr.: Strateški menadžment, Naučno društvo Srbije i UniverzitetSingidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa:

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment

[2] Heleta, M., Cvetković, D.: Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. preuzeto sa:

http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva- i-savremene-

metode-u-inzenjeringu

[3] Mašić, B.: Strategijski menadžment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., preuzetosa: http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/

[4] Nikolić, M.: Strategijski menadžment, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin,

2007.

[5] Sajfert Z., Nikolić M.: Reinženjering poslovnih рrocesa i informatičke tehnologije, preuzeto sa: http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdf

[6] Stefanović. M. i dr.: Model reinženjeringa procesa u marketingu, razvoju i nabavci, preuzeto sa: http://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdf

[7] http://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.html

[8] www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppt

[9] http://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-

%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdf
http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzmenthttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.lanaskvorc.com/documents/RRIF%20-%20Kontinuirano%20poboljsavanje%20poslovnih%20procesa.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat9637.ppthttp://www.inet.rs/textview.php?file=k-reinzenjering.htmlhttp://www.cqm.rs/2011/FQ2011/pdf/38/39.pdfhttp://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/a-4.pdfhttp://unvi.edu.ba/dokumenti/zavrsni-radovi/func-finishdown/702/http://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/462-Osnove-inzenjerstva-i-savremene-metode-u-inzenjeringuhttp://www.singipedia.singidunum.ac.rs/content/684-Strateski-menadzment

Documents

Seminarski UP