Seminarski MP

8/7/2019 Seminarski MP

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-mp 1/20

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

ISTRAŽIVAČKI RAD

Predmet: Psihologija

Tema: Odnos studenata prema alkoholizmu



Beograd, decembar 2008.

2



Sadržaj:

1. UVOD .............................................................................................................................. 42. Metodološki pristup ......................................................................................................... 7

2.1. Definisanje problema istraživanja .............................................................................72.2. Predmet istraživanja ..................................................................................................72.3. Cilj istraživanja ......................................................................................................... 82.4. Hipoteze .................................................................................................................... 82.5. Metoda ...................................................................................................................... 82.6. Uzorak .......................................................................................................................8

3. Pregled rezultata ...............................................................................................................94. Diskusija i zaključak ......................................................................................................165. Literatura ........................................................................................................................18Prilog 1 ...............................................................................................................................19

3



1. UVOD

Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti pored cigareta idroga. Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna supstanca. Uzrok tome

je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Po rasprostranjenostialkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignihoboljenja. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može bitifiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) isocijalno (grupnom terapijom). Svetska zdravstvena organizacija je 1952.godine, definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: ,,Alkoholizam jebolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne I dugotrajneupotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni

problemi, porodični i društveni poremećaji’’.Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost odalkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave kojeukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugimljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samoznakove takvog razvoja.

Kroz istoriju do danas oblikovao se mentalitet u kojem je konzumiranjealkohola nešto sasvim normalno, štaviše ljudsko društvo je izgradilo niz običajai navika vezanih za alcohol, te se alkoholizam duboko ukorenio u stvarnost kaoobičajna pojava. Čovek tako ne vidi posledice i stvarnu sliku koju alkoholizamostavlja za sobom. Kažemo da alkoholizam nije bolest pojedinca, već bolest

porodice i bolest društva.Danas postoje dva zanimljiva stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan premapijenju,pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osudjuje alkoholizam i promovišetakozvano ,,normalno pijenje’’ i ,,društveno prihvatljivo pijenje’’, što pšet s drugestrane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje ,,društveno prihvatljivo’’ , aliipak u granicama normale.

Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.• Biološki: od bioloških zavisnika najčešće su to genetičke teorije, koje

alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest. Razni genski zavisniciutiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i

drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije alkohola,stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.• Psihološki: psihološke teorije gledaju na alkoholizam kao individualni

psihološki problem, a socijalni zavisnici mogu imati više ili manjeuticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija i zastoj u razvojuličnosti kao glavno obeležja primarnog alkoholizma. Te fiksacijekasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narciosidnost ipasivnost.

4



• Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam razmatraju sepojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodicealkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.

Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazitokompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja, stoga

iz svake pojedine grane uzroka sudeluje barem jedan zavisnik u stvaranjualkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.

Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika: Pol,porodična sklonost, neke profesije vezane sa alkohol ( konobari, pisci, glumci...),religijski, etnički i geografski ( muslimani i jevreji retko piju), osobe sa nižimsadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe zavisi od aktivnostienzima, i ADH i ALDH.

Alkoholizam mladih

Osnovni vid zabave mladića i devojaka su zabave uz prisustvo većihkoličina alkoholnih pića. Uzroci alkoholisanja mladih su različiti. Najvažnija jeimitacija odraslih. Pijući pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu težnja zaoslobađanjem od uticaja starijih može dovesti do češće upotrebe alkoholnih pića.U doba mladićstva može doći do povećanog pijenja da bi se lakše rešili nekiproblemi, ljubavni jadi, da se prevaziđe stidljivost. Alkohol narušava zdravljemladog čoveka i sprečava njegov normalan fizički i psihički razvoj. Rano nastajuorganski poremećaji i vegetativne smetnje. Vrlo brzo će nastati poremećajličnosti:

1. kapricioznost

2. netrpeljivost3. razdražljivost4. gubitak toplih emotivnih odnosa prema roditeljima i starijim osobama5. zanemarivanje dužnosti prema zajednici.

Alkoholna pića deluju na nervni sistem, parališući njegove više nervnefunkcije koje obezbeđuju fizičku i duševnu kontrolu rada i ponašanja čoveka.Dolazi do oslobađanja nižih centara, što dovodi do dobrog raspoloženja,osećanja snage, doživljaja nečeg lepog, itd. Zbog ovakvog efekta alkoholna pićase upotrebljavaju umereno ili u prekomernim količinama.

Štetna dejstva su mnogobrojna:

1. česta su trovanja alkoholom sa opasnim posledicama2. otupljuje interes za školu, zdravu zabavu i razonodu3. umanjuje kritičnost i zato ponašanje postaje nepristojno, događaju se

nedozvoljene radnje i krivična dela.

5



Poznata je zabluda starijih o alkoholizmu kao čarobnom sredstvu zaotklanjanje svih teškoća i prepreka. Ta zabluda se prenosi i na mlade koji alkoholprihvataju kao sredstvo kojim se rešavaju svi životni problemi.

Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Većina alkoholičara koji se

leče su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najčešće zbog alkoholizma,manji deo je mlađa populacija. Na samom početku alkoholičar nailazi na razumevanje usamoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a žena (muž) odobrava takvo ponašanje. Nastali ekscesi se skrivaju od okoline. Kasnije alkoholičar intenzivnije pije,dolazi do češćih ekscesa. I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do žešćih svađa. I decasaznaju za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama učestvuje čitava porodica. Ženagubi volju da dalje utiče na svog muža. Deca su povučena u sebe i žive u stalnoj napetostii strahu. Kasnije alkoholičar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenimnormama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola. Žena silom prilika preuzima svu «vlast» u kući, brinući se o svim porodičnim problemima. Deca prilaze majci, a alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu javlja se

prava ideja o lečenju. Naravno, alkoholičar i ne pomišlja na lečenje. Ovo je kritičanmomenat u porodici. Često se rešava tako što žena bežeći od problema, definitivnonapušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice. Više se ništa ne može sakriti,a alkoholičar je identifikovan.

6



2. Metodološki pristup

2.1. Definisanje problema istraživanjaAlkohol = etilni alkohol (etanol) = C2H5OHTo je bistra, bezbojna i lako zapaljiva tečnost karakterističnog ukusa i mirisa.Alkoholna pića nastaju vrenjem i fermentacijom skroba i šećera, uglavnomsadržanih u voću, žitaricama, medu i mleku. Postoje tri vrste alkoholnih pića: pivo (fermentira iz zrna ječma), vino (proizvodi se fermentiranjem voća) i žestoka pića (proizvode se destilacijom vina).

Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog svevećeg značaja pobuđuje poseban interes stručnjaka iz oblasti psihologije isociologije.U prošlosti većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam

među mladima bio retka pojava. Danas se procenjuje da je „opasnokonzumiranje“ među mladima u svetu dvostruko veće nego što je bilo ugeneraciji njihovih roditelja. Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina došlo

je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom došlo doporasta zloupotrebe droge i alkohola.

Poseban problem vezan uz alkoholizam jest konzumiranje alkoholnih pićameđu mlađom populacijom. Alkohol deluje na oštećenja velikog i malog mozga,osobe koje u mlađim danima prekomerno konzumiraju alkoholna pića već se upočetku nalaze u negativnom položaju u odnosu na svoje vršnjake koji nekonzumiraju alkoholna pića. Mladi su nedovoljno informirani o štetnom uticaju

alkohola, pa samim tim mlad čovek teško prihvata mišljenje o alkoholizmu iopasnostima konzumiranja alkoholnih pića ako ne zna kako se ta bolest razvija, jer na sebi u počecima ne primjećuje negativne posljedice eventualnogkonzumiranja. Da bi se ovi problemi sveli na minimum potrebna je saradnjanekoliko društvenih institucija, pre svega mislim na porodicu i obrazovneinstitucije.

2.2. Predmet istraživanja

Predmet ovog istraživačkog rada jesu mladi ljudi, odnosno studenti injihovi stavovi u vezi sa alkoholom.

Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna droga. Uzork je njegovalaka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Psihoaktivno dejstvo alkohola imadve faze i dve forme. Izvesno kratko vreme posle uzimanja umerene količine

javlja se osećanje opuštenosti, lakoće i povećane snage. Istovremeno dolazi domanje samokontrole, do povećane sigurnosti u sebe, govorljivosti i često dotežnje da se iskaže. Drugačije je dejstvo posle produžavanja korišćenja alkohola.Tada u punoj meri dolazi do pogoršavanja aktivnosti svih funkcija. Javljaju se

7



smetnje u govoru, pokretima, slabi sposobnost mišljenja i samokontrole, nastupaopšti umor i spavanje. Suviše velike količine mogu izazvati i smrt.

2.3. Cilj istraživanja

Cilj našeg istraživanja je da ispitamo koliko studenata konzumira alkohol, iu kojoj meri to čine.

2.4. Hipoteze

- velika većina studenata je probala alcohol- studenti najčešće konzumiraju blaga alkoholna pića- 40% studenata redovno konzumira alkohol- 50% studenata je probalo aklkohol izmedju petneste i desete godine

starosti, i to u porodici (slava, proslava, praznik)- manje od pola ispitanika je svesno negativnih posledica konzumiranja

alkohola

2.5. Metoda

Metoda je put do dolaska naučnog saznanja. Postoje različite metodeistraživanja, a mi smo u našem naučnom istraživanju koristili – naučnoispitivanje.

Naučno ispitivanje je jedna od najzastupljenijih metoda istraživanjadruštvenih pojava. Spada u sam vrh korišćenih metoda. U metodološkm smislu,ispitivanje je postupak prikupljanja podataka posredstom verbalne komunikacije.Ispitivanje se može izvesti pismeno ili usmeno. Podaci dobijeni ispitivanjemmogu se odnositi na sve tri vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost ibudućnost. Ispitivanje omogućava upotrebu statističke metode uzorka, kojaobezbedjuje potpunost obabeđtenja, i preciznost prikupljenih podataka.

2.6. Uzorak

Ispitanici našeg upitnika bili su studenti prve godine FON-a, medju kojimapola pripadnika muškog i pola pripadnika ženskog pola. U prilogu 1, na dvestrane, dat je primer upitnika.

8



3. Pregled rezultata

1.Pol.

a) muškib) ženski

a)

53%

b)

47%

2.Godine starosti _______.a) 19 godina b) ostali

a)

91%

b)

9%

9



3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?

a) pre desete godine b) izmedju desete i petneste godinec) izmedju petneste i dvadesete d) posle dvadesete godinee) još uvek nisam

b)

49%

c)

33%

a)

18%

4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?

a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.) b) na ekskurzijic) na otvorenom (ulica, park itd.) d) na žurci

a)

76%

b)

9%

d)

15%

10



5.Kada si se prvi put napio/la?

a) još uvek nisam b) pre desete godinec) izmedju desete i petneste godine d) izmedju petneste i dvadesete godinee) posle dvadesete godine

a)

45%

c)

26%

d)

29%

6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnihpića?

a) ne uopšte b) mozda malo c) da d) da u potpunosti

b)

6%

c)

44%

d)

50%

11



7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili školi?

a) skoro svaki dan b) sa vremena na veremec) par puta d) nikad do sad

b)

6%

c)

22%

d)

72%

8.Da li pijes sam/a ili u društvu?

a) uvek u društvu b) uglavnom u društvuc) uglavnom sam/a d) uvek sam/a

a)

88%

b)

12%

12



9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?

a) neb) 1-2 putac) da, često

a)

70%

b)

24%

c)

6%

10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?

a) ne b) najčešće nec) uglavnom da d) da

a)

73%

b)

18%

c)

9%

13



11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?

a) pivo b) vino, blaga alkoholna pićac) zestoka pića d) nešto drugo __________

a)

24%

b)

52%

c)

24%

12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?

a) na otvorenom (park, igralište...) b) kod kuće ili prijateljac) u klubovima i po splavovima d) u kafanama i pivnicama

a)3%

b)

39%

c)

39%

d)

19%

14



13.Koliko često konzumiraš alkohol?

a) 2-3 puta godišnje b) jedom mesečnoc) jednom nedeljno d) više puta nedeljno

a)

37%

b)

36%

c)

15%

d)

12%

14.Zašto konzumiraš alkohol?

a) da bih se opustio b) zato što piju i drugic) da bih dobio/la samopouzdanje d) zato što uživam u njemu

a)

53%

b)

5%

c)

3%

d)

39%

15



4. Diskusija i zaključak

Neka ranija istraživanja pokazuju da je 93% studenata probalo alkohol, unašem istraživanju nema onih koji ga nisu probali, sem jednog ispitanika koji nam

je vratio prazan papir rekavši da ne može da nam odgovori na pitanja jer nikadnije probao alkohol. Većina njih je alkohol probala izmedju desete i petnaestegodine, što smo u hipotezi ranije u metodološkom delu pretpostavili, u istomuzrastu četvrtina ispitanika se napilo, što je i bilo očekivano, jer to je početakpuberteta kada mladi sazrevaju, polako se osamostaljuju i teže da se neizdvajaju od društva. U tom uzrastu se odlazi na ekskurzije, gde se uglavnom sviponašaju ’’kao pušteni sa lanca’’, naše istraživanje pokazuje da je naeksurzijama alkohol probalo 9% učenika.

Trećina studenata je alkohol probalo izmedju petnaeste i dvadesete godine,tada se organizuju razna punoletsva i žurke na kojima je 15% ispitanika prvi putprobalo alkohol, a 29% se prvi put napilo. Većina studenata (76%) je probalo

alkohol na slavama i porodičnim veseljima, što se poklapa se pretpostavkomdatom u metodološkom delu istraživanja.Ranija istraživanja pokazuju da je 60% studenata bilo pijano bar jednom u

životu, u našem istraživanju mi smo došli do rezultata od 55%.Rezlutat koji je u potpunosti opovrgnuo našu pretpostavku da je pola

studenata svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola je: ’’Nemastudenata koji nisu svesni posledica konzumiranja alkohola’’. Pola njih je upotpunosti svesno, dok je druga polovina uglavnom svesna posledica alkoholnihpića.

Skoro svaki treći ispitanik je bar jednom alkohol konzumirao u školi i u tokunastave, dok preostala većina nesto takvo nije do sad probala.

Svi studenti piju u društvu medju njima 88% nikada nije pilo bez društva,dok je 12% napravilo par izuzetaka.Većina od 70% nikada do sad nije imalo gubitak u sećanju usled veće

konzumacije alkoholnih pića, dok trećina jeste. Od kojih 6% često kao ishodpijanstva ima gubitak pamćenja.

Većina ispitanika nema problema sa prestankom konzumiranja posle jednog ili dva pića, dok svaki deseti ispitanik uglavnom ima problema daprestane. Kako je u hipotezi dato da većina studenata najčešće konzumira blagapića, što je istraživanje i dokazalo. Polovina studenata najčešće konzumira blagaalkoholna pića i koktele, dok je preostala polovina podeljena izmedju piva izestokih pića.

Ispitanici su na pitanje gde najčešće konzumiraju alkohol dali podjednakorazličite odgovore tako da su sva mesta skoro ravnopravno zastupljena, izuzev

jednog ispitanika koji je kao mesto na kom najčešće pije naveo otvoreni prostor.Nešto manje od trećine ispitanika pije alkohol svake nedelje ili to čini po par

puta nedeljno, što se može smatrati redovnom konzumacijom. Ostale dve trečineispitanika pije par puta godišnje do jednom mesečno. Ova stavka je priličnobliska našoj pretpostavci da 40% studenata redovno konzumira alkohol.

16



Malo više od polovine pije alkohol da bi se opustilo, dok preostala većinauživa u alkoholu. Mali broj njih 3% pije da bi dobili samopouzdanje, a 5% je onihna koje uticaj ima društvo, odnosno piju jer to rade prijatelji iz njihovog okruženja.

Rezultati predmetnih istraživanja se uglavnom poklapaju sa postavljenim

hipotezama. Dve hipoteze nisu u saglasnosti sa dobijenim rezultatima.Prva neusaglašenost odnosi se na pretpostavku da je manje od polovinestudenata svesno negativnih posledica konzumiranja alkohola, što jedemantovano ovim istraživanjem, koje je pokazalo da je 100% anketiranihsvesno negativnih posledica.

Druga neusaglašenost odnosi se na predpostavku da 40% studenataredovno konzumira alkohol, dok je anketa pokazala da manji procenat (27%)ispitanih redovno konzumira alkohol.

Rezultati naše ankete su u saglasnosti sa rezultatima ranije sprovedenihistraživanja na populaciji mladih.

Smatramo da su rezultati sprovedene ankete verodostojni i da realno

odslikavaju odnos studenata prema alkoholizmu.Postavljene hipoteze su u velikoj meri potvrđene rezultatima obavlenihistraživanja.

17



5. Literatura

[1] Dobrivoje Mihailović: Psihologija u organizaciji, Fakultet organizacionih naukaBeograd, 2008. Jedanaesto izdanje

[2] www.wikipedia.org (http://en.wikipedia.org/wiki/Alcoholism)

18

http://www.wikipedia.org/







Prilog 1U p i t n i k

Zaokružiti jedan ili više odgovarajućih odgovora

1.Pol.

a) muškib) ženski

2.Godine starosti _______.

3.Kada si prvi put konzumirao/la alkoholno piće?

a) pre desete godine

b) izmedju desete i petneste godinec) izmedju petneste i dvadeseted) posle dvadesete godinee) još uvek nisam

4.Kako(gde) si prvi put probao/la alkoholno piće?

a) u porodici (slava, nova godina, neka proslava itd.)b) na ekskurzijic) na otvorenom (ulica, park itd.)d) ___________

5.Kada si se prvi put napio/la?a) još uvek nisamb) pre desete godinec) izmedju desete i petneste godined) izmedju petneste i dvadesete godinee) posle dvadesete godine

6.Da li si svestan/na negativnih posledica preteranog konzumiranja alkoholnihpića?

a) ne uopšteb) mozda maloc) dad) da u potpunosti

7.Da li si nekad konzumirao/la alkohol u toku nastave na fakultetu ili školi?

a) skoro svaki danb) sa vremena na veremec) par puta

19



d) nikad do sad

8.Da li pijes sam/a ili u društvu?

a) uvek u društvub) uglavnom u društvu

c) uglavnom sam/ad) uvek sam/a

9.Da li si ikad imao/la gubitak u sećanju kao ishod konzumiranja alkohola?

a) neb) 1-2 putac) da, često

10.Da li imaš problema da prestaneš da piješ posle jednog ili dva pića?

a) neb) najčešće nec) uglavnom dad) da

11.Koje alkoholno piće najčešće konzumiraš?

a) pivob) vino, blaga alkoholna pićac) zestoka pićad) nešto drugo _____________

12.Gde najčešće konzumiraš alkohol?

a) na otvorenom (park, igralište...)b) kod kuće ili prijateljac) u klubovima i po splavovimad) u kafanama i pivnicama

13.Koliko često konzumiraš alkohol?

a) 2-3 puta godišnjeb) jedom mesečnoc) jednom nedeljnod) više puta nedeljno

14.Zašto konzumiraš alkohol?a) da bih se opustiob) zato što piju i drugic) da bih dobio/la samopouzdanjed) zato što uživam u njemu

Documents

Seminarski MP