Novozavjetni komentari Urednici: Aleksanda r Birvil i Stjepan OrtiC

Tuma~enje Jakovljeve poslanice

JAKOVLJEVA

UVOD 1 KOMENT AR

R.V.G. Т ASKER

DOBRA VEST Novi Sad, KorШka 24

1991.

Naslov izvornika: Tyndale New Testameвt Commentaries James Ьу R.Y.G . Tasker

Copyriglн €) 1nter · Varsity Press, London, 1957 ( 1974)

Copyright za Jugoslaviju: Dobra vest , ovi Sad

Preveo:

Lektor

Korektori:

Korice:

Slog:

Tehn. urednik :

Odgovara:

1zdaje:

Stampa:

Tiraz:

Tomjs\av Jonke

Nives Ораёiс

0\ga Peter\in Stefica Orёic

Zivka Orёic

Je\isaveta Peёkai Коvаё

Vlatko Moravek

Stjepan Orёic

Baptisticka teo1oska skola DOBRA VEST. Koruska 24, Novi Sad

Dobra vest, Novi Sad

1000

\.

PREDGOVOR N ASEM IZDANJU

... svidjelo se Bogu ludo!cu propovijedanja 1ЈКl· sitivjernike. -/. Kor./ :2/.

Rijetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom kr!tanstvu smatrao nepotrebnim s:~stavno izdavanje tumacenja Svetog pisma . Та se potreba osoblto o!!ieca na podrucju Novog zavjeta. Onje na­Sa najcitanija knjiga , utkana u opeu nam pismenost, obrazovanje, umjetnitko naslije<te , duhovne vrijednosti i • ро sebl razumljivo • u bogoslutenje i moraJ. Tako је biJo i pri nastanku Crkve. Ocito­va\e su se dvije cinjenice: silazak Svetog Duha i propovijed ар .

Petra. Propovijedalo se puno, а to se ci.n.i i danas. Rijec је ra4aJa rjjec : iz Svetog pjsma је sta\a izvirati kr!tanska propovijed. Tuma­cenja Bofije rijecj su biJa sastavrn djo bogoslufenja, pobofnostj i duЮbrjznickog razgovora. U razdoЬ\ju crkvenih otaca, za vrjjeme vetikih naucjte\ja crkve ј sve do dana!njih dana, Ьiblijski koment.a­ri su nezaobiJaznj sastojak teolo§ke knjjuvnostj. Nj dana~ju teo\oSku literaturu ne motemo zamjsJjtj bez njih. U kulturnom svjjetu se svake godine javljaju nova djela, novj 11izovj komenatra.

Novosadska D о Ь r а v е s t se nada da се rnzom N о · v о z а v ј е t n i k о т е n t а r i doprinjjetj popunjavanju jednog neoprostjvo zanemarenog podrucja u nаЮј ј inace siro­ma!noj teoloSkoj literaturi. lzdavac vjeruje da cini korak naprijed u razumjevanju BiЬlije ј vjerodostojnosti kr!tanskog propovijeda­nja . Sama tumacenja nisu propovjjedj, nego gra4a za oЬ\ikovanje. Zivot је hitrijj od knjiga . Zato treba proucavatj ј Sveto pismo ј ljude. Ovirn tumacenjjma ono prvo се Ьiti pobolj!ano, а samo propovjjedanje vik okrenuto BiЬliji.

К о т е n t а r i nisu predvi4ern kao nadomjestak Duha Svetog. То nitko ozbiljan ni ne misli. Izdavac vjeruje da su ova tu­macenja r.a4ena UZ punu nazocnost Duha, te da се istom prosvi· jetljeno!tu Ьiti darovani svi koji ih budu proucavali u molitvi i poniznosti . bez obzira na bogoslovno obrazovanje i мhu citanja.

Nek.a Bog pomogne ovom nizu tumacenja da casno 1spurn svoju svrhu ј bude na Ьlagoslov svakom korisniku .

Aleksandar BIRVIS

Novj Sad, sviЬnja 1983. Stjepan ORCIC

5

N о v о z а v ј е t 11 i k о т е n t а r i su niz

zasnovan па djelima koja su najЯre prihvacena u pro­

testantskom svijetu. Pojedine knjige su obradili teolo­

zi iz nak zemlje. Ukoliko nije druktije napomenuto u

samoj knjizi, novozavjetni navodi su iz prijevoda Bo­

naventure Dude i Jerka Futaka ("Novi zavjet", izda­

nje: "Kr§Canska sada~njost .. Zagreb). U tekstu је oz­

nacen sD - F.

t

OPCI PREDGOVOR

Sve koje danas zanima podu~avanje ili prou~avanje Novog zavjeta mora zabrinjavati nedostatak takvih komentara koji ne Ьi zapadali u jednu od dviju krajnosti - Ьilo u navodenje nepotrebnih strutnih pojedinosti, bilo u pretjeranu sa~etost od koje nema ko· risti. Urednik i izdava~ nadaju se da ~е ova serija donek\e pridoni· jeti uklanjanju spomenutog nedostatka. Njihov је ci\j da studentj­ma ј ozblljnim ~itaocima Novog zavjeta stave na raspolaganje, uz umjerenu cijenu, komentare nekolicine znanstvenika , koji su, iako slobodni da svoje tekstove oЬ\ikuju ро vlastitom nahodenju, uje­dinjeni u zajedni~koj zelji da promj~u ЬiЫijsku teologiju .

Svj su komentarj u prvom redu egzegetskj, ра tek onda ho­miletski, mada se valja nadatj da ~е Ьiti jnformatjvni i korisnj ne samo za studenta nego ј za propovjednika. Кritj~ka pjtanja op~jr. no su obradena u uvodnim odjeljcima, а- prema nahodenju poje­dinih autora · i u dodatniJn bilje~ama.

Komentarj Novog zavjeta u ovoj serjji dosad su se temeljili na tzv. autoriziranom (Кing James) prijevodu. Me~utim, u~inilo nam se potrebnirn da se ova posljednja knjiga serije, koja izlazi osmanaestak godina nakon prve, temelji na djelu Revised Stan­dard Vers.ion, jer oni koji s:e danas bave proutavanjem BiЫije uve­like upotreЬljavaju taj prjjevod. Nijedan prijevod, medutirn, ne smatramo nepogre~ivim , kao ~о ni za jedan grcki rukopis iJi sku­pinu rukopisa ne drzirno da је uvijek ispravna! Grtke rijeti napi· sane su latinicom da se pomogne onima koji че vladaju tim jezi­kom, te da onirna koji znaju grcki u~tedimo napor u odgonetava­nju о kojoj se rijeci raspravlja.

ZahvaJnj smo ~to је zanimanje za ovu seriju komentara, koja је sada ј dovr~na, bilo jednako snafno tokom svih godina njenog objavђivanja, te da su oni i dalje korisni onima koji proutavaju BiЫiju u mnogim dijelovima svijeta.

R.V. G. TASKER

7

Napomena prevodjoca

One kojj се se posJufjtj ovom knjjgom potrebno је ovdje u­pozoritj na dvije stvari.

1. Engleski izvornik upotreЬijava Ьiblijskti tekst prema RSV prijevodu, ј to tako da ga cjelokupno uklapa u tekst komen­tara, а. da Ьi se od ovog potonjeg mogao razlucjtj, tjska ga kurzi­vom. Za na~ prijevod ove knjige upotreЬijen је tekst Novoga zavje­ta u prijevodu Bonaventure Dude i Jerka Fucaka, jzdanje.Кrscans­ke sadasnjostj, Zagreb, te је dakako, ј on uklopljen u tekst ko­mentara. Medutint, zahvaljujuci morfoloskim ј sintaktjckim po­sebnostima engleskog, odnosno hrvatskog, jezika, mjestimicno njje Ьilo moguce tekst BjЬlije uklopiti u tekst komentara bez ma­njih izmjena u prvom od njih. Rjjec.je jskJjucjvo о promjenama u deklinacijj ј konjugacjji, promjenama koje, naravno, ni u najma­njoj mjerj ne mjjenjaju smisao teksta. Neka se citalac stoga ne jz. nenadi ako tu i tamo najde na ЬiЬJjjskj tekst koji se u svakom slo­vu ne podudara s onim u njegovoj BiЬiijj.

2. Poseban su proЬlem onih nekoliko mjesta u BjЬJij-skom tekstu na kojima se engleski i nas prijevod ne podudaraju . ра gdje autor komentara katkad raspravlja о pojmovima .kojih u na~m prijevodu ВјЬlјје nema. Na tim је mjestjma, u slucajevjma kad је bez toga nemoguee pratitj tekst komentara, te, opeenjto. kad se to cinilonumim, upozoreno na spomenute razlike u poseb­nim zagradama 1./ , oznacenjma s "prim. prev."

8

A.V. R.V. R.S.V. Calvin

Hort

Knowling Mayor Ropes

Tyndale

GLAVNE KRAТICE

English Autl10rised Version, 1611 English Revised Versjon, 1881 Amerjcan Revised Standard Versjon, 1946 Komentar Jakovljeve poslanice u Commentaries оп the Catholic Epistles, Jean Calvin , u prijevodu John Owen, 1855 Тhе Epistle о[ St. James (Grcki tekst s komentarom do 4,7), 1909 The Epistle о[ St. James, R.J. Knowling, 1904 The Epistle о[ St. James, Ј .В. Mayor, trece izdanje, 191 З А Critical and Exegetical Commentary оп the Epistle о[ St. James, Ј .Н. Ropes (Internationa/ Critical Commenta­ry), 1916 The New Testament, 1534, Willjam Tyndale (C.U.P, 1938)

9

ОСЕ NA NEBESIMA,

tko је covjek da ga posjecujes, i sin covjecji da misliS na njega? Zaista, nikada se nisi ostavio neposvjedoceniш; i na kraju si covjeku dao svoju Rijec. Vjse nisi mogao uciniti; prisliti ga da је koristi , da је cuje i c ita, prisilitj ga da zivi ро njoj, to nisj mogao zeljetj, А ipak, cinis i vise od toga. Тј nisi poput covjeka. Rijetko covjek cjni nesto ni za sto, а ako ј cini, to ga sjgurno ne Ьi stavilo u nepriliku. Тј sj nam stovise, о Boze, dao svoju Rijec kao dar-i mi ljudi ti nicim ne mozeшo uzvratit i. Ako nades spremnost kod i jednog pojedinca, spreman sj pomoti, i, s bozanskom strpljivoscu, sjednes s njim i govoris s njim da Ьiје on mogao pravilno razuшjeti; ј ponovno s botanskom strpljivoscu, kao da ga uzimas za ruku i poшazes mu dok on pokusava zivjeti рrеша tvojoj Rijeci - ti, nзS Осе, na nebesima.

Soren Kierkegaard (lz njegove molitve)

10

SAORZAJ

OPCI PREDGOVOR GLA VNE КRАТIСЕ PISCEV PREDGOVOR

UVOD Mjesto poslanice u Novom zavjetu Autorstvo poslanice Vrijeme nastanka poslanice Neke druge teorije о nastanku poslanice

KOMENTAR

1. POGLAVUE а . Pozdrav 1 Ь . КШnје • provjeravanje karaktera 24 с. Mudrost • Botji odgovor na molitvu vjere 5-8 d. Polotaj lrnЬnina ne ovisi о siroma.Stvu

ni о bogatstvu 9-11 е. КШnја i napast 12-1 5 f. Bog kao zacetnik i darovatelj svih dobrih darova g. SIШatelji rijeci 19-21 h. lzmitelj rijeci 22-25 i. Religiozni obredi 26-27

2. POGLAVUE а . Postivanje ljudi 1-7 Ь. Кraljevski zakon 8-13 с. Vjera i djela 14-26

3.POGLAVUE а. Odgovomosti ucitelja 1 -5а Ь. PoSзst jezika 5Ь-12 с. Dvije mudrosti 13-18

4. POGLAVUE а. SukoЬi i komprornisi 1-10

11

7 9

13

17 23 32 34

39 40 41

42 44

16-18 46 48

52

54 57 60

68 70 74

78

JAKOVLJEVA POSLANICA Ь. Ogovaranje i su<Jenje 11-12 с. Krivo samopouzdanje 13-17 Dodatna napomena: Boija ljubomora 5 Dodatna napomena: Grijesi propusta 17

5.POGLAVUE а. Opomena bogatзSirna 1-6 Ь. Strpljivost u vezi s Gospodinovim dolaskom 7-1 1 с. Zabranjeno zaklinjanje 12 d. Moliti u svim prilikama 13-18 е. Vra6шje zalutalog na pravi put

12

89 92 95 96

99 105 111 113 126

. t

PISCEV PREDGOVOR

Моје zanimanje za Jakovljevu poslanicu datjra od s\Шanja jed­ne propovijedi dok sam јо~ Ьiо dje~ak. Zadrzao sam u sjecanju sliku toga propovjednika, glasovitog direktora susjedne ~kole; njje ~udno sto је postao ј iskanutj dostojanstvenik u crkvi. Nikada njsam zabo­ravio njegove rije~j: " Bogoljubnost је ~jsta ј neokaljana: zauzimatj se za sirote ј udovice u njihovoj nevo\jj , o~uvatj se neoka\janjm od ovo­ga svijeta". MoZda је jznenadna smrt moga оса prjdonjjela tome da se te rijecj duboko urezu u moje sjecanje; bez obzjra na to, drZim da је to jedan od najnezaboravljivijih tekstova u Pismu. Jedna kratka re­cenica jz propovjjedi takoder је Ьila vrlo upecat\jjva. "Jakovljeva је poslanica zblrka napomena za propovijedj". Koliko god ovaj opis ne daje pravi ј potpunj prikaz poslanjce , jpak је zanjmJjjv ј sadrzj vi~e is­tjne nego sto se na prvi pogled cinj. Јег gotovo svaka recenica ove rjecite i izazovne knjjge, sa svojim zamamnim slikama ј usporedba­ma, paradolksima ј aforizmima, ironijama i podrugljivoscu, traZi da је sё dalje razradi ј rasvijetli : ј propovjednik koji је njome izazvan i po­krenut lako се, barem djelornicno, moci ne~to od te poruke prenjjeti ј na druge.

No, kako Ьilo, cjni mi se da је poruka ove poslanjce vrlo vazna za krscansko evangeliziranje. То је moja jsprika - ako se uopce tre­bam ispricati; mozda се, naime, pokojj cjtalac primjjetjti i predbacitj da sam na odredenjm mjestjma u ovom komentaru zelio vise zadovo­ljiti potrebe propovjednika nego zahtjeve jstraiivaca. lpak sam sigu­ran da се oni koji traze znanje te vrste nacj u ovoj knjizi unutar pros­tora koji rni је Ьiо na raspolaganju - gradu potrebnu za pravilno razu­rnijevanje ove ni u kojem smislu lagane poslanjce. R. А. Knox је re­kao da је "Jakov uvijek zamr~en ј kompliciran kada је naoko vrlo jednostavan. Teskoca nije toliko u razumijevanju onoga sto је rekao, nego u razablranju zasto је to rekao" _1 Uistinu, njje lako povezati razlicite dijelove poslanice; cini se kao da pred sobom imamo, kako је to rekao propovjednik kojeg sam slusao u djetinjstvu, ne jednu propovijed. vec rnnoge tek grubo naslagane propovijedi. Svakako da krscanski komentator ove poslanice treba posebno paziti da ne razd- . voji strucnost od religije, teologUu od propovijedanja. а mudrost uma od mudrosti srca.

13

JAKOVUEVA POSLANICA Vjerojatno је istinita postavka da se ova poslanica ne vrednujc i

ne cijeni koliko Ьi trebala. Rimokatolici su njome vrlo zadovoljni,jer u njoj nalaze potvrdu u Pismu za ono sto onj nazjvaju sakrament Pos· Jjednje pomastj, а znaju је upotrjjebltj ј kao oruzje za napadanje om­razene doktrjne justificatio [Ше sola. Protestantj su , s druge strane , jos uvjjek svjesno ili nesvjesno pod utjecajem Lutherova obezvrijede­nja Jakov!jeve poslanjce, te kao da mjsJe da је, jako u Novom zavje­tu, ona jpak " manja" od drugih poslanjca. U ovom sam је komentaru nastojao proucavatj unutar krscanskog konteksta kao onu koja је Ьi­tan dio skupine pisama sto oЫikuju kanon.

Poslanica, kao djo Novog zavjeta. jma stalno jednako vrijednu poruku - kako za crkvu kao cjelinu , tako ј za svakog krscanjna poje­dinacno. Bjt се posebnjh razdoЬ!ja, svakako, kako u povijestj crkve tako ј u duhovnom razvoju svakog vjernjka, kada се poruka ove pos­lanjce jrnatj naglaseno znacenje ј vaznost. Kad god vjera ne ostvaruje ljubav, ј doktrina . koliko god jspravna . ostaje odjjeljena od zjvota; kada god su krscanj u napasti da se usredotoce na re\igjju u cjjem se sredistu nalaze oru sami, te tako zaboravljaju drustvene ј materjjalne potrebe drugih oko sebe; Ш kada svojjm Zivotjma njjecu vjeru koju propovijedaju, te se vise brinu da ugode svijetu nego da budu Boijj pr~atelji , onda Jakovljeva poslanica jma za njih poruku koju oni dri e vrlo opasnom. ZarumJjjvo је ј poucno podsjetiti se da se Soren Kier­kegaard, kada је polovicom 19. stoljeca osjetio poziv da svoj veliki dar rjecitosti i satirickog izrazavanja upotrijebl kao razorno oruzje u borbl protiv svjetovnostj ј licemjerstva tadasnje crkve , posluzjo Ја· kovljevom poslanicom kao nadahnucem za tu borbu i kao municijom kojom је osuo paljbu. "Кierkegaard је , potpuno prihvacajucj jstjnu opravdanja vjerom, za razliku od neke pravednostj koja Ьi dolazjla od djela ј stava da covjek moze zaraditi svoju pravednost, svejednako razabrao da raspolozenje tog vremena · 'posebno u protestantizmu, ј jos odredenije u Danskoj' - zahtijeva navjescjvanje upotpunjavajuce istine - isticanje praktjcne, eticke strane krscanstva, ni u kojem slu­caju naustrb vaznostj njegove dogmatske strane, vec da Ьi se odbaci­lo ono jalovo praznovjerje koje puko inte\ektualno vjerovanje drii najvaznijom oznakom krscanske vjere . lzvanredno praktjcna Jakov· ljeva poslanjca ... Ьila је ј ostala Kjerkegaardovim najdrazjm djjelom Pjsma". 2 О njoj је napjsao nekoliko znacajnih napomena, medu ko· jjma posebno u vezj sa " zrcalom Rijeci" (\ ,22-27), "Bozjom nepro·

14

1

r

PISCEV PREDGOVOR mjenjjvoscu" ( 1,17-21) i "(:jstocom srca" ( 4,8).

Ova poslanica moze Ьitj od posebne koristj krscanjnu pojedin­cu u njegovu tzv. drugom razvojnom razdoЬ!ju prema krscanskoj zre­losti. Posto је odgovorjo na evandelje mj\osti te dosao do radosne si­gurnosti da је Bozje otkupljeno djjete, tada - ako nastavj hodjtj pu­tem posvecenja i ako eticku stranu svoje nove vjere htjedne ostvarjtj ј u zЬiljskom ј praktjёnom Zivotu - mora dozjvjetj jzazov i potjcaj Jakovljeve poslanice. Kako danas jma mnogo krscana koji su bas u tom polozaj u, cini mi se da malo koja knjiga ima vainiju poruku za danasnju situaciju od ove.

Mnogi strucnjacj s engleskog govornog podrucja vec su napjsali mnoge korjsne komentare ovoj poslanjcj; nitko danas ne moze pjsatj о njoj а da ne jzrazj duznu zahvalnost svojjm prethodnjcjma. Veliki komentari Ј .В. Mayora ј Ј .Н. Ropesa, оЬа uzora strucnosti i znanja, te nedovrseni rukopjs pokojnog F.J .A. Horta, stalno su mi Ьili na­dohvat ruke. lako se medusobno prilicno razlikuju u svojem razumi­jevanju poslanice, i premda njihovi zakljucci nisu uvijek prihvat\jjvi , njilюva djela ipak zadrzavaju stalnu vrijednost. Nisam propustao za­viriti ni u ono sto о tome kaze veliki Komentator Jean Calvin,jer је on ovu poslanicu razumjo mnogo bolje od Martina Luthera ј imao је velik dar da Novi zavjet proucava "nepromjenjjvom jasnocom, stalno ga gledajuci kao cjelinu".

15

UYOD

MJESTO POSLANICE U NOVOM ZA VJETU

Jakovljeva poslanica nalazi se u nasim BiЬ\ijama iza Poslanice Hebrejima, kao prva od sedam poslanica koje su nazvane "opcim" Ш "katoliёkim" poslanicama. Povjesniёar crkve EuzeЬije (r. 265) Ыо је prvi koji је ta pisma tako oznaёio. Prije njega је К\ement Alek­sandrijski pismo poslano s apostolskog sabora u Jeruzalemu (vidi Djela 15) nazvao "katolickim pismom", а Origen (r. 185) na isti је nacin opisao Barnabinu poslanjcu, kao ј Ivanove poslanjce, Petrove ј Judinu. Znacenje toga jzraza dano је u uvodu jednom komentaru Jakovljeve poslanjce 11'epoznata autora, а kojj se oЬicno pripisjvao Ekumenjju, tesalskom Ьiskupu otprilike iz 600. godine. Ondje ёјtа­шо: "Ove su poslanice nazvane katolickjm jer su okruzne. Та skupj. na Gospodjnovih uёenika nije, najme, svoja pisma naslovila, kao Но је nadahnuti Pavao naslovio svoje poslanice Rimljanjma ili Korjnca­nima, posebno jednom narodu ili gradu, nego svima koji su bili vjer­nicj". Као sto su se 2. i З. lvanova, јаЈс6 naslovljene na pojedince, drzale nastavkom njegove 1. pos1anjce, tako se u jstom srnislu mogu smatratj ј ove poslanice.

То је mjesto medu ostalim knjigama dоЫ\а Jakov\jeva poslani­ca u engleskom prijevodu BiЬlije 'tek 1539. godjne. Tada је, naime, engleski pryevod slijedio Vulgatjn raspored knjjga. Dotada su, najme, engleski izdavaci Ьi\ј u tome pod utjecajem Martina Luthera. On је svojevoljno, i bez ikakvih podataka jz starih rukopisa koji Ы to potvrdivali, cetir j knjige za koje је sumnjao da mozda i nisu apostol­skog autorjteta ј za koje је smatrao da su drugorazredne doktrinarne kvalitete - stavjo na kraj svojega Novog zavjeta jzdanog 1522. godine, da budu neke vrstj dopune. Nije ih naveo ni u popjsu sadrz~a. Bile su to slijedece knjjge: Hebrejjma, Jakovljeva, J udjna ј Otkrjvenje. Luther је , u uvodu tom jzdanju, napisao ove vazne ј cesto navodene rijeёi:

"1 na kraju , Evandelje svetog lvana ј njegova 1. poslanica, pos­lanice svetoga Pavla, posebno. one poslane Rimljanjma, Galacanjma, Efezanima, te 1. poslanica svetoga Petra - to su knjige koje varn prj. kazuju Krista i koje се vas uputiti u sve sto vam је potrebno ј sto vam је Ьlagoslovljeno znati, ра bas da ne vidite i ne cujete ni jednu

17

JAKOVLJEVA POSLANICA drugu kлjiguili doktrinu . Prema tome, Jakovljeva је poslanica s pra­vom slamnata poslanica u usporedbl s njima, jer ne posjeduje evan­deoski karakter" .

Luther је , nema sumnje. Ьiо pod utjecajem Erazmove stilistic­ke kritike ove poslanice. Erazmo је svoju kritiku napisao 1516. godi­ne. Tamo stoji da јој nedostaje maiestatem illam et gravitatem apos­tolicam, te da jezik nije u toj mjeri hebrejski koliko Ьi se to moglo ocekivati od jeruzalemskog Ьiskupa. lsto tako izgleda, sasvim је si­gurno da је Luther imao predrasude prema poslanjci ј zato ~to su se papisti koristili njome da Ьi branili doktrinu opravdanja ро djelima i sakrament Posljednje pomasti. Kako se izraz "s pravom slamnata poslanica" (~to , cjni se, dolazi iz 1. Kor 3,12) oblcno navodj izvan konteksta, dobro је zapazjtj rjjecj koje slijede · и usporedbl s njima. Luther njje odbacjo Jakov1jevu poslanicu kao "slamnatu", u smjsJu da је bezvrijedna, jer је u posebnom uvodu u poslanicu napisao da, usprkos njezinu naucavanju о opravdanju ро djelima, ~to је . kako се Ьiti pokazano u ovom komentaru. pogre~no razumjo, on svejednako Jakovljevu poslanicu cijeni. "U svojoj је BjЬJiji ne zelim imati medu glavnim knjjgama", napiscto је , "ali time ni u kojem s1ucaju ne zelim njkome zabranitj da је uvrstj medu i da је uzvjsj koliko god zeli. јег је u njoj receno mnogo dobra".

Tyndale је u svojim prijevodima Novog zavjeta ( 1525 ј 1534) slijedio Lutherov raspored , а nije ih · kao cetjri "drugorazredne" knjjge · oznacjo nj brojevima u popjsu sadrzaja. U prologu uz Jakov­ljevu poslaлjcu ponavlja леkе Lutherove stavove; ло , u cjeliлi gleda­jucj, njegov је sud о Jakovljevoj posJanjcj mnogo povoljnjjj.

" lako је ova poslanica bila odbaёena јо~ u staro vrjjeme , jako је mлogj nisu smatraJj poslaлjcom pravoga apostola, jako ona ne ро· stavlja temelj vjere u Krjsta, vec govorj о opeenjtoj vjeri u Boga . ne propovijedajucj nj лjegovu smrt ni uskrsnuce, nj milost koja је za nas u nj Ьila polozeлa , лј vjecnj savez sklopljen za nas njegovom krvlju, ~to је duznost ј posao svakog pravog apostola · ipak, buduci da ne postavlja ljudsku doktrinu, nego pozjva ljude da drze Bozji zakon te potjce ljubav koja је. bez sumnje, jspunjenje zakona kao ~to su to ostvarili Krjst ј svj apostoli, te uz to sadrzj ј mnoge dobre ј pobozne napomene, а kako ne posjeduje njsta ~to se ne Ьi slagalo s ostalim dj. jelom fjsma, mjslim da је, ako se prosuduje neprjstrano, s pravom mozemo smatratj Svetjm pismom".

18

' .L

UVOD Tyndale је jasno vjdio, kao ј kasnjje Calvjn , da ne postojj stvar­

no protUijecje izmedu Pavla ј Jakova oko opravdanja ро vjerj ili ро djelima. CaJvjn је u svojem komentaru katolickih poslanica, stampa­nom 1551. godine, iako zadrzavsj Lutherov poredak knjjga, podsje­tjo svoje ёitaoce u uvodu komentara Jakovljeve poslanice ла to da "se ёјлј kao da је Jakov oskudлjjj u navjescjvanju Krjstove mjJosti od onoga sto Ы se oёekjvalo od jednog apostola ; ло zar se moze oceki­vatj da svj obraduju ј izlazu jste argumeлte?" Ро tom zakljucuje: " Ljudj mogu prihvatjt j ovu poslanjcu vec na temelju toga sto ona ne sadrzi niSta sto ne Ьi Ьilo dostojno Krjstova apostola. Ona obiluje u­putama u vezj s mnogjm temama, korjsnjm na svakom podruёju kr~­canskog zjvota; u njoj su istaknuti ulomcj о strpljenju, molitvama Bogu, uzvisenostj ј plodu лebeske jstjne, ponjznostj, svetim duznosti­ma, obuzdavanju jezika, ostvarivanju mjra, pobjedjvanju pozuda, о nedostojnostj svjjeta ј tome slicno".

Poredak sedam katolickjh poslanjca u daлa~njjm BiЬlijama po­tjece, kako rekosmo, jz latinske Vulgate . Poslanice se njzu ovim slije­dom: Jakovljeva, 1. ј 2. Petrova, 1; 2 ј З. lvaлova te Judina. Isti se poredak nalazj ll vecjnj grckjh rukopjsa, kao ј u vесјлј starih popjsa kлjjga (Novog zavjeta) u pjsmjma otaca. ёini se da podrjjet1o ovak­vog rasporeda knjjga dugujemo poretku kojjm se ta trj "stupa" Crkve jav1jaju • Jakov, Kefa ј lvan, prema Galacanjma 2,9. Glavna protuva­rjjanta ovom poretku jest ола koja stavlja Petra na prvo mjesto, lvanove poslanjce na drugo, Jakovljevu na trece ј Judjnu ла pos1jed­nje mjesto. 1 Тај kasnjjj poredak , kakav nalazjmo u Augustina, Rufi­na, u apostolskim konstjtucjjama ј na popjsu knjjga sastav1jenom na koncilu u Kartagi 397. godine, odrazava porast autorjteta rjmske crk­ve u 4. ј 5. stoljecu, ра tako ј njezina za1niS1jenog osnjvaёa. Na jstoku је prvenstvo dano Jakovljevoj poslanjcj, koju EuzeЬije opjsuje kao "prvu od poslanj~a nazvanilt katoliёkjm''.

No dok se poredak tih sedam katolickih posJanica medusobno malo razlikovao, mnogo se vjse nesuglasica ј podijeljenЉ mjsJjenja culo u vezi s njihovim polozajem u Novom zavjetu kao cjeline . ёesto su se te poslanjce u oЬiiku cjeline stavljale zajedлo s Djelima apostol­skim u zaseban kodeks. razlikujucj ih na taj nacjn od drugih kodek­sa, koji su sadriavali, na primjer, samo cetjri evandelja ili sve Pavlove poslanice. Kodeksj koji su sadrzavali Djela s katolickjm poslanjcama bili su poznatj kao Praxapostoloi,sasvjm prjrodno, prj1jkom sastavlja-

19

JAKOVLJEVA POSLANICA nja potpunog jzdanja Novog zavjeta, u kojj su ulazile i Praxaposrolvi; katolicke su poslanice dolazile jza Djela - ј to ili prjje, iLi poslije Pav­lovih poslanjca. Poredak u komplutenzijskom poliglotu, prvom ~tam­panom grckom Novom zavjetu,2 jako ne ј prvom kojj је izdan na grckom jezjku, jest slijedecj: cetjrj Evandelja, Pavlove poslanjce, Dje­la zajedno s kato\ickjm poslanicama ј na kraju Otkrjvenje. Ovaj se poredak nalazj, unutar starih autorjteta ј vaznih rukopisa, samo u Si­najskom kodeksu, ~to ga је na Sinajskoj gorj prona~ao Tjschendorf ј koji је pohranjen u Britanskom muzeju u Londonu. U drugom veli­kom kodeksu iz 4. stoljeca, tzv. Vatikanskom kodeksu, Djela i kato­\icke poslanice prethode Pavlovim poslanicama. Bilo је, svakako, uoblcajeno Djela uzimati kao uvod u svekolike novozavjetne poslani­ce, pri cemu su katolicke dolazile iza Pavlove zblrke, kako је za­stupljeno u \atinskoj Vulgati i svim suvremenijjm izdanjima Novog

zavjeta. Тај donekle drugorazrednj polozaj na kraju sna~ao је katolicke

poslanice, ~to је u skladu sa sumnjama koje su se znale cutj u ranoj crkvi oko aposto\icjteta manjjh knjiga te skupine. Prva Petrova posla­nica ј 1. lvanova od najranjjih su dana Ьile opcenjto prjznate; one su jedine katolicke poslanjce koje ispunjavaju kriterij kanonjceteta iz IV clana spisa od trideset ј devet clanova, jer su to "knjige u autorj­tet kojih se u Crkvi nikada nije sumnjalo". Sve druge katolicke posla­nice bile su pod udarom sumnje prije no ~to su konacno doblle svoje sigurno mjesto u novozavjetnom kanonu.

Iako је Jakovljeva poslanica Ьila dobro ukorijenjena u kanonu zapadnog djjela kr~canstva vec potkraj 4. stoljeca, zanimJjjvo је zapa­zitj da Corbejski kodeksЗ jz Ј О . stoljeca ( dalje u tekstu ovog komen­tara oznacen kao "Corbl MS"), tekst kojega odrzava jedan stari la­tinski prijevod ove poslanjce jz 4. stoljeca, sadrzi Jakovljevu, Barna­Ьinu poslanicu ј dva relatjvno nevazna patrjsticka djela, a\i ni jednu drugu Ьibjjjsku knjigu. Тај jedinstveni fenomen pokazuje da se posla­nica vjerojatno nije visoko cijenila na Zapadu ni u tom kasnjjem raz­doЬlju. Stovi~e , prijevod ~to ga nalazjmo u tom kodeksu oЬiluje po­gre~kama, sto upucuje na tekst prije Vulgatina jzdanja, а sto s drugc strane potvrduje Augustinovu prjmjedbu da је Jakovljeva poslanic:.t Ьila vrlo lose prevedena na latinskj jezik. Poslanica njje navedena 11

popjsu knjjga u Muratorijevu popjsu, koji odrazava stav rjmske crkvc prema kanonu Pjsma na kraju 2. stoljeca. Nema је nj na popjsu kojj

20

~ 1

UVOD odrazava stav africke crkve jz 360. godjne, а koji је 1885. godine u rukopisu kod Cheltenhama pronasao Theodor Mommsen, ра se po­nekad nazjva "Cheltenhamov popis". Ona postaje punoprjznata ka­nonska knjiga tek po~to ju је Jeronim uvrstjo u latinsku Vu\gatu oko 385. godine. No i Jeronim је jmao nekih sumnji u vezj s njezinom autentjcnoscu. Napjsao је: "Jakov, kojeg nazjvaju Gospodinovim bratom, napisao је samo jednu poslanicu, koja је jedna od sedam ka­tolickjh poslanjca ј koju је, tvrdj se, napjsao netko drugi, sluzecj se njegovim jmenom. Ona је, kako је vrijeme prolazilo, malo-pomalo zadoblvala autoritet".

Sto se tjce crkava s grckog jezicnog podrucja, u Origena nala­zimo prvo jasno sporninjanje ove poslanice kao Pisma ј kao Ј akovlje­va djela. Komentjrajucj Ivana 8,24, u djje\u njegova komentara na 1-vanovo evandelje, sto ga је napisao po~to se iz Aleksandrjje 231. go­dine preselio u Cezareju, Origen tvrdi da covjek koji је mrtav u grije­sima ne vjeruje doista u Krista, makar i govorjo da vjeruje. Zatim do­daje: "Ako se vjera samo ispovijeda, ako ostaje bez djela, onda је ona mrtva vjera, kao ~to citamo u posvuda prihvacenoj Jakovljevoj posla­njci". Na drugim mjestima navode iz Pos\anice oznacuje rijecjma ko­je podrazumijevaju kanonjcnost, kao "Jakov pise", "veli apostol" ili "stojj napisano". Vjerojatno је da је Origenov prethodnik katehetske skole u Aleksandriji , Klement, dobro poznavao Jakovljevu poslanicu. Iako se ona nigdje ne sporninje u njegovim sacuvanim djelima, Euze­Ьije zapisuje: "Klement nam је ostavio skracene prikaze svih kanons­kih pjsama, rne izostavljajuci ni one koji se osporavaju. Mislim на Ј u­dinu i ostale katolicke poslanice". Neki strucnjaci rnisle da nije ne­moguce da Ьi se tragovi Jakovljeve poslanice mogli zapaziti i u apos­tolskih otaca iz 2. stoljeca, a\i to mora ostati samo nesigurna moguc­nost.4 Pos\anica је zbog Origenova utjecaja Ьila prihvacena u Alek­sandrijj, te је nзSia svoje mjesto i u egipatskim izdanjima. EuzeЬije, stoUece kasnije, stavlja Jakovljevu poslanicu medu "osporavane knji­ge koje su svejednako poznate rnnogim pjscima"; ј na drugom mjes­tu, na kojem to podrobnjje obradцje, kaze: "Za prvu od poslanica koje su nazvane katolickjma mjsli se da је od Jakova, Gospodinova brata; ali treba znatj ј to da је rnnogi drze krivotvorinom. Sigurno је da је mnogi stari pjsci ne spominju". Samje Origen, cini se, pos\anj­t:u smatrao kanonskom, te је iz nje i navodio u svojj~ djelima.

Razmortimo li sirijsku crkvu, ustanovljujemo da је prvi prjjc-

21

JAKOVLJEVA POSLANICA vod s grckog na sjrjjskj ostvaren tek pojavkom sjrjjske Vulgate ili Peshitte 412. godjne; ona је sadrzavala trj glavne katolicke poslanj. се . Jakovljevu, 1. Petrovu ј 1. Ivanovu. Znamo takoder da nekj prj. padnici sirijske crkve koji su govorili grckj nisu Jakovljevu poslanicu prepoznavali ј priznavali za djo Novog zavjeta. Tako је, na prjmjer, Teodor iz Mopsuestjje (umro 429 . godine) odbacjo sve katolicke po­slanjce. Pod prjtjskom krscanskog stanovnjstva jz zapadnih djjelova Sirjje, koji su bili povezani s crkvama u Antiohjjj ј Edesj, sve su se te poslanice malo-pomalo optenito pocele prihvacatj ј u udaljenjm js­totnim dijelovima kr~tanstva. Potpuno su prihvatene tek и 6. i 7. stoljecu.

Cjni se da је glavnj razlog zШto se poslanjca ne spomjnje ј ne navodj u ranih krseanskih pisaca, kao ј zШto је Ьilo dvojnostj oko njezine autenticnosti u mnogjm krscanskjm krugovima, taj sto se njje mogao pouzdano odrediti identitet "Jakova", spomenutog kao pisca u prvom stihu poslanjce. Tako dugo dok jma sumnje oko toga pjta­nja Ьit се nekih kojj се knjjgu, kako kaze Euzeblje , smatratj patvorj. nom; Ш се, kako је rekao Jeronjm, drzatj da је djelo napisao netko drugi, potpisujucj se apostolovim jmenom. No kada se sve vise poce­lo- uocavati da је pisac knjige ipak Jakov, brat Gospodinov, kojega Pavao naziva apostolom (Gal l, 19), otvorio se put prihvacanju njezj. na autoriteta. Cini se da ne postojj ni jedan podatak iz patrjstjckih pjsanja kojj Ы upucjvao na to da је teskoca koja је uznemiravala lut­hera - prividna protuijecnost jzmedu Jakova i Pavla oko opravdanja . Ьila glavnim uzrokom odugovlacenja da se poslanjca uvrstj u kanon­ske knjjge Novog zavjeta.

Dobro cemo ucjnjtj ako se ovom prilikom podsjetjmo na to da је rana Crkva bila mjsionarska ј da su se pjsma upucena mladjm crk­vama - а koja su pisali njihovi misionarj ј osnivacj ј koja su obradivala osnovne doktrine njihove vjere zajedno s odredenjm drustvenjm ј

moralnim proЬlemima s kojjma su se te mlade crkve susretale · radije prepisivala i da su vise kruZila nego neka "ореа" poslanica, kakva је Jakovljeva. Njezin pjsac ujstinu mo!e govorjtj s autorjtetom ј nюzc

pisatj Љоkо rasprostranjenom ёjtateljstvu u vezj s raznjm vaznir11 stvarjma, ali се njegov autorjtet u njihovim ocima svejednako Ьitj manji od onoga sto su ga uZivali apostoli kojj su jm prvi propovijedali Bozje evandelje .

22

, 1

UVOD

AUТORSTVO POSLANICE

Као sto smo vjdjeli prema zapjsima EuzeЬija ј Jeronjma, u ra­noj crkvj Ьilo је nekjh kojj su Jakovljevu poslanjcu smatrali pseudo­grafom, tj. krjvotvorjnom. То se gledjste odrazilo ј u mjsljenju neko­\jcine suvreшenih struёnjaka , onih koji је ро vremenu nastanka smje­staju relatjvno kasno i koji је smatraju moralnom raspravom, а ne pjsnюm ili poslanjcom. 1 zato је, pretpostavljaju onj, neki kasnijj pj­sac dao tom djelu neku vrst apostolskog autoriteta. Martin DiЬelius , na primjer, pjse: " Razumljivo је da Ьi krscanin na kraju 1. stoђeca, zelecj utjecati na Crkvtt tzv. prakticnjm krscanstvom, uzeo Jakova za svojeg zastjtnika, jer su njega nazjvali 'pravednik'. "5 Namjera је tih kritiёara da ustvrde kako је sam pjsac napjsao prvj stih, koji је jedjnj pjsmenj podatak u dokumentu, u kojem је slucaju poslanjca krjvo­tvorjna od samog pocetka; Ш da, s druge strane, poka:iu kako је taj stjh kasnjjj dodatak rane crkve djelu koje је prvotno bilo potpuno anonjmno. Presudan argument protjv oЬiju pretpostavkjjest, cinj se , nepostojanje jkakva naglaska na apostolovoj osoЬi ј djelatnostj.6 Qnj kojj zastupaju mШjenje da su sve i\j neke katolicke poslanjce krjvo­tvorina . moraju jednu pretpostavku napustjtj_ Ako 2 . Petrovu posla­nicu dr:ie krjvotvorjлom ug\avnom zato sto se pjsac nazjva "apostol lsusa Krjsta" i zato sto djelo sadrzj nekoliko napomena autoЬigrafs­kog karaktera, onda је neoЬicno da ро istom kriteriju smatraju krj . votvorjnom ј Jakovljevu poslanjcu , prcmda nema ni jedne napomene о tome da ju је pisao apostol ј premda ne sadrzj nikakve osobne ро· jedinostj о njemu. Ako su krjterjjj о krjvotvorjni to\jko nestalnj i promjen\jjvi, onda drZimo da smo na sjgurnjjem podruёju ako prih­vatjmo da је , ёаk i u slucaju knjjga koje su relatjvno kasno uvrstene u novozavjetni kanon, postojalo opcenito prihvacanje i slaganje da su ih napisali oni cija se imena u kлjjgama ј sporninju, cak ako, kao u Jakovljevu slucaju, njihov identitet i nije lako utvrditi.

Ako ova poslanjca njje krivotvorina, onda шoramo rijesi ti proЬlem identifikacjje Jakova, kojj se opjsuje kao "sluga Boga i Gos­podina Isusa Krjsta". Moze Ьiti da је rijec о osoЬi о kojoj ne znamo oista vise od imena. jer је to jme u ono vrijeme Ыlо uоЫёајеnо i ces­to; no nije vjerojatno da Ы pisac, jnace potpuno nepoznat, napisao tako autoritatjvnu opomenu i potjcaj te је naslovio , kako se c ini , сје-

23

JAKOVLJEVA POSLANICA lokupnom kr~canstvu (vidj komentar uz 1,1 ). Stovi~e . ako је to pra­vilno obj~njenje autorstva, onda se suocavamo sa zakljuckom da se poslanjca pocela smatrati djelom apostola Jakova, dok ju је zapra­vo napjsao netko tko uopce njje posjedovao apostolski autorjtet. No to rje~enje proЫema zadovoljilo је Erazma ј Luthera, kojj је pismo prjpjsao nekom "dobrom pobotnom covjeku koji је sastavio neke jzjave apostolovih ucenjka".7

Predaja koja se uvrjjeiila u Crkvj. ј koja drzi da је poslanjca ne samo apostolska nego da је Jakov. poglavar rane crkve u Jeruzalemu, njezin pisac, sadrzi najvi~e elemenata d<t је priћvatimo kao istinitu. Ona se ne moze znanstveno poblti i dokazatj suprotno, а ujedno sa­drzj i najvi~e unutarnje vjerojatnostj. Cjnjenjca da se poslanjca rjjet­ko smatrala djelom jednog od Dvanaestorice kao da jma negativan prjzvuk. Postoji , na prjmjer, vrlo malo podataka о tome daje Jakov, Zabedejev sin, pjsac ove poslanjce. Rukopjs Corbl MS iz 10. stoljeca sadrzj uz poslanjcu napomenu Explicit epistolo Jacobl filii Zaebedei. Dapace, cjtav njz ~panjolskih pjsaca od 7. do 17. stoljeca је, kako ve­li Ropes, "voden nacjona\njm patrjotizmom tvrdjo da је poslanjcu napjsao njihov apostol ј za~tjtnjk, svetj Ј akov". Odluke utvrdene na Trentskom saboru 1546. godine nisu, popu~tajucj ~panjolskjm rjmo­katoljcjma, jskljucile mogucnost da је autor poslanjce Jakov, Zebe­dejev sjn, nego su inzistjrale samo na tome da је poslanica djelo "a­postola Jakova". Tjme smo jscrpH podatke jz rjmokatolickih izvora. Nj jedan protestantski strucnjak nije to gled~te о autorstvu uzeo oz­Ьiljno, ј to jz sasvim valjana razloga · Jakov, Zebedejev sin, ubljen је za vladavine Heroda Agripe 1 44. godine (vidi Djela 12 ,2); а praktjcki је nemoguce vrjjeme nastanka poslanice pomaknuti toliko rano koli­ko Ьi to zahtijevalo njegovo autorstvo.

Drugi prjpadnik prvotne apostolske skupjne koji se takoder zvao Jakov jest sjn Alfeja ј Marjje, kojj se od drugoga Jakova razliko­vao nadjmkom " Mlacli" (vidj Marko 3,18; 15,40). U ranoj crkvi ne postojj ni jedan podatak da se poslanjca ikada prjpjsivala njemu. No neki reformatorj nisu jskljucili tu mogucnost autorstva. Calvin је , n:t prjmjer, rnislio da је Jakov kojeg је Pavao opjsao kao "stup Crkvc'· (u Gal 2,9) zapravo Alfejev sjn; on u uvodnoj rjjecj svojega komenta­ra poslanjce veli da njje na njemu da odredj је li taj Jakov, ili pogla­var crkve u Jeruzalemu, pjsac posJanjce. Cjnj se da је Ca\vjn jzbjega­vao prjpjsatj jstu vrst autorjteta nekom drugom doli apostolu Pavlu ,

24 t

UVOD ukoliko doticni nije prjpadao prvщnoj skupjnj Dvanaestorjce.

Danas mozemo, mozda ј s vecom uvjereno~cu nego CaJvjn, poslanjcu pri pjsatj poglavaru crkve u Jeruzalemu. Nj~ta se od svega ~to је о njemu napisano u Novom zavjetu ne protjvj tom prjpisjva­nju; ~tovi~e. dosta toga upravo namece takav zakljucak. Jakov pred­vodj na popjsu od cetjrj covjeka koja su u Matejevu ј Markovu evandelju oznacena kao lsusova "braca" (Mk 6,3). lsus је Ьiо poz­nat kao "drvodjelja" (Mk 6,3) ј kao "drvodjeJjjn sin" (Mt 13,55), р а је vjerojatno da је on, kao najstariji u oblteljj, nakon oceve smrtj nastavjo ocev zanat. Ako је on Ьiо najmladj u oblteljj, Ьilo Ьi ne­oЬicno da su njegovi rodjtelji prilikom povratka iz Jeruzalema , ka­da је lsus imao d vanaest godjna. tek nakon cjtavog dana hoda pri­rnijetili_da ga nema u njihovoj sJrupjni (Lk 2,44). Naime, sasvim pri­rodno, mala djeca su jm bila prva briga, раје njegova odsutnost os­tala nezamijecena. МШјеnје da је lsus Ьiо najstarjjj medu bracom jz(azj ј jz рп·та facis znacenja rjjecj prototolws, "prvorodenac", u Luki 2,7. Njje vjerojatno da Ьi Luka upotrijeblo tu rijec da је znao da је Marjja jmala djece ј prije njega, јег је lako mogao upotrijeЬiti izraz monogenes (vidj u Lk 7 ,12; 8,42 za "jedinca" ili "jedjnjcu"). Valja primjjetjtj ј to da se recenjcom u Mateju 1,25 "i ne upozna је dok ne rodi sjna" prirodno razurnijeva da su nakon lsusova rodenja njegovi rodjteljjjmaJi normalne spolne odnose ј da su, prirodno, sli­jedila daljnja djeca. Као ~to је prjmUetjo А.Н. McNeile u svojem djelu Ccmmentary оп Mathew, ad. !ос., "Kada u Novom zavjetu ј. mamo negacjju zajedno sa heos, 'dok', onda izraz uvijek znacj da se ta djelatnost, na neko vrijeme sustegnuta, ili vec pocela ostvarivati, ili da се se pocetj ostvarivatj nakon odredene tocke vremena ozna­cene u tekstu" (vidi, na primjer, Mt 17 ,9; 18,35; Мk 9,1). Njje vje­rojatno · mozemo dalje zakljucjtj - da Ьi te rjjeci, koje se nalaze u svim grckim rukopisjma ј koje su izostavljene samo u jednom sta­rom latjnskom rukopjsu ј $jnajskom rukopisu na sirijskom, mogao napisatj evandelist, ako је znao da је Marjja Ьi1а ј zauvijek ostala djevica, kako su to kasnjjj kr§canskj piscj dogmatsЮ tvrdili. Gledi~­te da su lsusova "braca" mlada djeca Josipa ј Marjje, koje је gorljj. vo zastupao HeJvjdjje u 4 . stoljecu, pocelo se smatratj krjvovjernjm uglavnom zato ~to se na djevicanstvo polagala sve veca vrjjednost . ZastupaJj su ga poglavjto piscj nekih apokrifnih evandelja koja su se Ьitno bavila lsusovim djec~tvom te Jeronim. Potonji је zastupao

25

JAKOVLJEVA POSLANICA i djevitanstvo Josjpa. а ne samo Marije . Dr Vjncent Taylor jma, tj­nj se, potpuno pravo kada tvrdj, protjvn<? ovim tetnjama, da " Hel­vjdjjevo gledj~te stojj kao najjednostavnjje ј najprjrodnjje obja~nje­nje napomena о lsusovoj bracj u evandeJjjma."8

Zapadna је crkva, odbacjvsi HeJvjdjjevo gledj~te, bez ikakve kfjtike prihvatila Jeronjmovo gledjste da su lsusova "braca" zapra­vo lsusovi bratj6;9 jstotna se crkva, pak. vratiJa na stav kojj se tes­to spomjnjao u 2. stoljecu,I О а kojj је u 4. stoljecu zastupao Epjfa­njje: lsuova "braca" u stvarj su Josipova djeca jz njegova brvog bra­ka. Ova је pretpostavka nedavno postala popularna medu engleskjm strutnjacjma, uglavnom zato sto su је zastupalj Lightfoot ј Hort. No njsta је u Novom zavjetu ne potvrduje, ј cjnj se da svoje podrj. jetlo duguje, Ьа~ kao i Jeronimov stav, nekoj vrstj pretjeranog aske­tizma, koji је stran ј duhu judajzma, ј lsusovu ucenju ; takoder pro­izlazi iz neumjerenog poStivanja Marije kao "Djevice", !to је prido­nijelo stvaranj u cijelog njza legendi о njoj ј dovelo do toga da је se stuje kao "bogorodjcu". Zato neki toJjko nastoje na tome da је ona Ьila djevjca ne samo ante partum nego ј in partu ј post partum.

Jasno mozemo razabratj da lsusova braca njsu prjhvatila nje­gov autoritet za njegova ovozemaljskog zivota. U Marku 3,2 1 cita­mo da su "njegovi" (grcki izraz hoi par autou gotovo sjgurno podrazumjjeva i clanove njegove obltelji) do~ti da ga obuzdaju "jer se govorilo" (motda "jer su govorili") " lzvan sebe је!" Swete veli u svojem djelu Commentary оп Mark, ad. /ос. "lsusova obltelj је izvan sumnje bila vodena brigom о lsusovoj sigurnostj, ati је njiho­vo mjje!anje u njegov entuzjjazam otitovalo njihovu nevjeru u njega; usp. lv 7 ,5". lsus је stvaranje nove oblteljj sastavljene od onih kojj vjeruju u njega smatrao nejzbjezjvom posljedjcom jspunje­nja njegova poslanja. Ostvarenje ove sire oЬiteJjj zahtijeva zanema-rjvanje ovozemaljske obltelji ( vidj Mt 12,48-50). ·

lsusova su braca, а posebno Jakov, postali krscanima zahva­ljujuci njegovu uskrsnucu. Pavao u 1. Korincanima 15,5 ј 7 veli da se uskrsti Krist "ukaza( о) Kefi, zatim Dvanestorici ... zatim se uka­z~(o) Jakovu, onda svim apostolima". (;jni se da Pavao, iako ovdje r;~ zlikuje izmedu Dvanestorjce i Ље skupjne apostola, stavlja Jako­V<~ . kao i Dvanestoricu, unutar te sjre grupe oznacene kao "svi apos­toli" ; moze se jzvucj razuman zakljucak da је Jakov postao aposto· lom zahvauujucj videnju uskrslog Gospodina (vidj Djela 1 ,22; 1.

26

UVOD Kor 9 , Ј). Ne znamo је Јј ga crkva u JeruzaJemu odmah prihvatila kao apostola, ali је jasno da је on vrlo brzo postao njezjn vjden clan ј opceprjzantj voda. Kada је Petar Ьiо cudesno osJoboden jz tamnj­~. prvo sto је rekao kada је dosao k Marjjj, majcj lvana Marka. Ьilo је da kaie svojim prjjateJjjma neka jdu te "Jakovз ј bracu" izvjjeste о svemu sto jm је rekao (DjeJa Ј 2,Ј7). 1 Pavao Ьiljezj da prilikom prvog posjeta Jeruzalemu. kada је ~ао posebno s tjm ciljem da u­pozna Petra, nije vidjo "od apostola ... nikog drugog osjm Jakova, brata Gospodjnova" (GaJ Ј , Ј9) . Mora da је taj susret Pavlu zadugo ostao u *canju, јег је prvi put blo u situ<~ciji da nauci nesto od о· njh kojj su ga mogli pouciti u onome sto је zelio шаtј о lsusu jz Nazareta.

Jakov se u Djelima prikazuje kao onaj koji se brjnuo da krs­canska crkva u svojoj revnostj svjedoce11ja evandelja ne raskine pre­brzo neke praktic11e veze sa zidovskjm podrijetlom. Ciпi sc da nije zastupao jdeju da se svj poganskj obracenjcj trebaju obrezati eda Ьi postati krscani. "Nekj sjdo5e iz Judeje ј pocese uciti bracu: 'Ako se ne obrezete ро oblcaju Mojsjjevu, ne 1тtozete se spasiti'" (Djela 15 ,Ј ). То nije Ьiо Ј akovljev stav. Ali је . cini se, zelio da se pogan-

skj krscani odviSe slobodno i kao samo ро sebl razumljivo ne uklju­cuju u zajednicke obroke sa t idovskim krscanima. da ne Ьi time povrijedili Zidovsku bracu svojim nepridrtavanjem zidovskill propj­sa u vezi s hranom. Dijelecj njegov stav о tom pjtanju, Petar ј Bar­naba su, na Pavlovu veliku ZЗlost, prekinuli s dotadasnjom praksom da "Ьiaguju s poganima", posto su "stigli neki od Jakova" (Gal 2,12). Moze se, mozda, prirnijetiti da se Jakovljev ponesto strog stav о tom pitanju, barem u ranijem razdoЬlju razvoja crkve, ne po­dudara s ostrom osudom pristranosti, izratenoj u na!oj poslanicj. No u poslanici se Jakov Ьitno bavi razlititim dobrodoslicama koje su se ocitovale u krscanskirn zajednicama ј koje su Ьile motivirane razlicitim ekonomskirn ili dru~tvenim polozajem posjetilaca. Pita­nje mogu li zidovski i poganski krscani zajedno Ьlagovati uopce se ne razmatra; osim toga, vrlo је vjerojatno da se to pitanje u vrijeme pisanja poslanice vec potpuno rijesilo. Ј akov је predsjedao Jeruza­lemskom saboru, sazvanom da se razmotre uvjeti pristupa pogana u krscansku crkvu te da se dode do modus vivendi koji mogu priliva­titi i Zidovski i poganski krscani. Rijeci kojjma је zakljucio sva za. pзtanja s tog saziva "Zato smatram da ... " upucuje na to da su drugi

27

JAKOVUEVA POSLANICA prepoznavali njegov autoritet; u njeguvo је ime, kao ј u ime ostalih apostola, pjsmo koje је saoptavalo apostol~ke odluke s tog koncila poslano crkvama u Antjohjji, Sjrijj ј Cilicjjj (vidj Djela 15,19 ј 23).

. Сјлј se da Ьi taj opceprjznatj polozэJ Jakova kao poglavara Jeruzalemske crkve dalo njemu pravo da s autorjtetom govorj kr~­canstvu u cjelinj, kako to ј cjnj u svojoj poslanjcj . Valja prjmjjetjtj da postoje jezicne podudarлosti , cesto spominjaлe, izmedu Jakov­ljeva govora na Jeruzalemskom saboru ј okruinog pisma koje је sa­dr2avalo donesene odluke tc Jakovljevc poslanice. Upotreba rijcci "poz~rav", chairein, u Djelima 15,23 ј Ј akovljevoj 1,1 i лjgdje drugdje u Novom zavjetu; pojava rijeci "briлuti se" ili "zauzimati" episkeptomai, u Djelima 15 ,14 i Ј akovljevoj 1,27; sljcлost oslov: ljavaлja "Poslu§ajte me, braco" u Djelima 15,13 sa "Cujte, braco ~ој а ljuЬljeлa" u Jakovljevoj 2,5; slicnost jzmedu septuagjлtalлog •zrazavanja u Djelima 15,17, "па koje је zazvaлo Ime tvoje", s Ја. kovljevom 2,7, "lijepo Ime ла vas zazvano". Те slicnostj i podudar­nostj ne treba prevBe nagla~avati , jer se jezicne slicлostj mogu uocjtj ј jzmedu Jakovljeva govora ј ostalih poslanjca u Novom zav­jetu, za koje ле postoji njkakva mogucnost da Ьi jm Jakov Ьiо autor.

Jakov se u Djelima i Pavlovim poslaлjcama prikazuje kao onaj kojj лastojj ласi "sredinu" u stvarima drugotлe vaznosti, te koji лјi· ma лastoji smanjiti лapetost izmedu Zidova ј pogana u tom te§kom razdoЬlju crkvene povijesti. S druge straлe, kako to јаsло izlazi jz лjegove poslanice, kada god se javila neka opasnost od kompromisa s pogaлskim ·moralnjm staлdardjma , Jakov, је ostajao neumoljjv, Njegova zelja za izmireлjem ocituje se ј prilikom Pavlova posljcd­ЛJeg boravka u Jeruzalemu, kada ga је zamolio da se poistovjetj s cetvorjcom zidovskih krscana kojj su se zakleli ла odredeno vrjjeme nazjrejskom zakletvom · dakle , da лесе pjtj vјлз ј da лесе sjsзtj ko· se . tako da s njjma ode u hram te da jm platj Шаnје nakon cega се ta cetvorjca mocj pocetj normalno zjvjetj (vidi Djela 21,18-26). Od toga treлutka лovozavjetлj povijesл j podacj о Jakovu ј лjegovu zj. votu prestaju.

Каsлјје predaje о Jakovu, koje ovdje mozemo samo ukratko spomeлuti, 1 1 sadrze mлoge elemeлte legeлdarnog, pretjeraлog ј

28

UVOD tendencjoznog. Kada napustamo tekstove Novog zavjeta, krocjmo ла jzmjsljeno podrucje hagiografije, razлih jzmШjenill zivotopjsa svetaca. Ulomak jz djela Starine zjdovskog povjesnjcara Josjpa Fla­vija, izdaлog 93. godine, spomiлje, sasvjm trezveno, da је nakon

· smrtj prokuratora Festa 61. godine, а prjje ло sto је na vlast stupjo njegov nasljednjk Alblnjje, veliki svecenjk Ananjja jskorjstjo priliku, uhapsjo Jakova pod optuzbom da kr§j zakon ј dao ga kamenovati.

Euzeblje navodj poduJjj Hegezepjjev ulomak , napjsan oko 180. godine, kojj sadrzj zanimljjvu jnformaciju о tome da је Jakov medu jeruzalemskim stanovnjcjma Ьiо poznat kao "pravedлjk", jer је vjerлo obdrzavao zjdovskj zakon. Ulomak pretjeruje glede njego­vjh asketskih sklonosti, prikazujucj ga kao Nazireja od majciлe ut­robe, kojj је toliko cesto molio klececi u Hramu ј zastupajuci Bozji narod da su mu koljena ogrubjela poput devinih; zatim se zadrzava ла njegovu kamenovaлju , zapjsujucj medu mnogim malo vjerojat · лјm pojedinostjma da se Jakov, poput Stjepaлa, molio za svoje u­bojice prilikom svojega poguЬljeлja. Hort se slaze s Ljghtfootom "u pretpostavcj da је ta slika doblveлa jz eblonitskog 12 slavljeлja ј velicanja Jakova".

Apokrjfno Hebrejsko evandelje sacuva1o se samo u олјm u· lomcjma kojj se spomjлju u pjsaлju otaca. Prema Jeronjmu, djelo је sadrzavalo ј podulji zapis о ukazanju uskrslog Gospodina lsusa Ja­kovu. U skladu s лagla§eлom iidovsko-krscaлskom predrasudom, ono veli da је to ukazaлje prvo ukazanje nakoл uskrsлuca, sto se protjvi podacjma iz 1. Korjлcanjma 15,7. Takoder pi§e da se Ј akov zakleo da лесе jesti kruha od treлutka kadaje рорјо ca§u Gospod· nju sve dok ga ne bude vjdio kako ustaje iz mrtvih; te da mu se Gospodjл ukazao govorecj, "Brate moj, jedi svoj kruh, jer је Siл covjecji ustao od onih koji spavaju". Prica је ocito izmisljena, drze­c j, kako izgleda, da је Jakov prisustvovao Posljednjoj vecerj.

Ono sto projzlazj kao povijesлa jstina iz te zblrke kasлije gra­de jest da је Ј akov "pravednik" umro mucenickom smrcu u Ј eruza­lemu 61 . godine.

То da је autor knjige Jakov, brat Gospodinov, ле podudara se samo s naglзSenjm autoritetom koji se proteze cijelom poslanicom ј

s mogucim podudarлostima s Jakovljevim govorom ла koлcilu u Jeruzalemu nego i s mjerom kojom је pjsao, ocito pod utjecajem 1-susova ucenja kakvo daлas zлamo iz Propovijedi na gori. Uspored-

29

JAKOVLJEVA POSLANICA Ье jzmedu etjckih propisa poslanit:e i nedjeljnЉ propovijedi , koje cu do kraja razraditi u komentaru. nisu toliko Ьliske da Ьi ocitovale kako је pisac navodio neke poznate mu dokumente. Prije se cini da је Jakov davao svjei prjzvuk istjnama koje је cesto cuo izravno od Isusa , i to prije no ~to su postalc vrijedan dokumentaran posjed kr~canske crkve. Ako lsusova braca ј nisu Ьila sposobna prjhvatiti i priznati njegove nadnaravne ј bozanske navode koje је о seЬi iska· zivao za ovozemaljskog zjvota, ipak nema razloga pretpostavci da nisu Ьili duboko pod dc5jmom njegove moralne revnosti ј cjstoce te s'fjezih naglasaka koje је on davao odredenim aspektima moralnog zakona zapisanog u Pjsmu. Ne treba sumnjati da se njegova braca ne Ьi slozila sa sudom svoj jh sunarodnjaka Galilejaca da ih је lsus " ucjo kao onaj kojj jma vlast , а ne kao pjsmoznancj" (Mk 1 ,22). Jakov је nakon uskrsnuca razumjo i prihvatjo doktrjnarne istine evandelja koje su propovijedali ostali apostoli; njegov је vlastiti do· prjnos crkvenoj poruci, ј jedjnj pismenj Ьiser koji је oporucno osta· vio kr~canstvu u nasljedstvo. taj da је osnazjo neke velike moralne jstine koje ј~ njegov brat toliko nagla~avao. Drugjm rijecima. eticki karakter poslanjce ј relatjvan nedostatak tocnog doktrjnarnog naucavanja nisu dostatnj argumentj protjv najranjje prihvacenog Ј а·

kovljevog autorstva. Velika se pra~ina dizala oko neprilicnostj da Ьi jedan jedno·

stavni Galilejac Ьiо toliko sposoban da moze pjsati tako dobrjт grckim jezikom kakav nalazjmo u ovoj poslanicj. Nema stvarne podloge za pretpostavku da jedno jnteligentno obrtnjcko zvanjc i zjvot u Galilejj u prvoj polovjci 1. stoljeca ne Ьi zahtjjevaJj vje~tinu upotrebe grckog jezjka. "Protuslovnost", рј~е jedan strucnjak za taj predmet , "da Ьi jedan tako otmjen komad grckog kao ~to је Jakovljeva poslanka mogla potecj jz pera jednog palestjnskog Zjdova kakav је Ьiо Jakov nestaje kada uvjdjmo dvojezican karak­ter naroda toga podrucja".l 3 Nadalje , vrsnost grckog ne smjje se prenaglasavatj; jer, veli jstj pjsac, "autor Poslanice Hebrejima, Luka ј Pavao, znatno nadma~uju Jakova u Ьiranoj govornjckoj vje~tjnj". lstjna је da poslanica posjeduje neke jzvanblЬJjjske jzraze knjizevnc vrste; no nekj se od 11jjh mogu jednostavno prevestj na l1ebrejski.14 jako su samo neki izravni ћеЬгајzтi . tj hebrejski idiomj stavlje11i 11

grckj jezik. А ~to se tjce pQnesto prosireмg ~ecnjka knjjzevnog karaktera kojj nalazjmo u poslanicj. ne smijemo zaboravitj da је

30

UVOD Jakov stalno boravjo u Jeruzalenш , barem koliko znamo, od lsuso· va uskrsnuca ра do svoje mucenickc smrti tridesetak godiнa kasni· је, te da је za to vrjjeme kao voda krscanske crkve u gradu Ьiо u stalnom dodiru sa Zidovima i krscanima iz svih djjelova tadзSnjeg svijeta. Motemo pretpostaviti da је cesto sudjelovao u javпim ras· pravama i propovijedanju. u kojima је mogao razviti osebujaн ~ec­njk i kvalitetu koju nalazjmo u poslanici. Jedna od glavnih knjizev· njh karakterjstika jest cesta upotreba retorickil1 pitanja. slikovitih usporedbl i opisa sjtuacija, zamШjenih djjaloga te neprestano oslov· ljavanje ёitatelja u grupama. lzraz "braco moja", "braco" i1i "ljub· ljena moja braco" javlja se cetrnaest puta; odredene napomene za. pocete su sljjedeёim oznakama: "preljubnicj", "gresnjcj", "covjek dvouman··. "supljj covjece", "tj koji sudi~ l)rata", "bogata~i''. ''vi sto govorite : 'Danas ili sutra otjci ёеmо u taj i taj grad· .....

Pjsao је poznavajucj hebrejsku BiЬiiju Ll prijevodu na grcki je­zjk . Septuagintu; ј cjni se da је Ьiо dobro upoznat s nekjm mjs\ima jz Knjige Sirahove. Та је knjjga, poznata pod imenom Ecclesiasticus (u nas: Sirah, prjm. prev.), Ьila napjsana oko 180 godine pr. Kr., te је. posto је bila prevedena na grckj, щlа u sastav grcke BiЬlije ko· jom su se uglavnom sluzili Zjdovj u raseljenistvu. Na koncilu u Jamnjjj 96. godine ро Кг . knjjga је Ьila odbacena iz zidovskih pjsama. ali su је krscani ј dalje uzjmali kao nadahnutu, iako је njezjn auto rjtet stalno Ьiо pod znakom upjtnika. Jeronjm је toj knjjzj ј nekim drugim knjjgama koje su Ьile u sastavu grckog, а njsu Ьile u sastavu hebrejskog Starog zavjeta, dao nazjv "apokrifa". Те su se knjige citale prjvatno za osobnu nadgradnju i trebale su ostatj "tajnim", tj. nisu Ьile za javno ёjtanjc na sastancima crkve. Sjraho· va knjiga nalazi se u trima najstarjjjm krscanskjm BiЬlijama koje su se sacuvale: u Vatikanskom kodeksu, Sjnajskom kodeksu i Alek­sandrijskom kodeksu. Protestantj su se od reformacije nadalje dogovorili i sloiili da samo hebrejskj Stari zavjet jma autorjtet Pisma. a\i se nisu slagali oko vrednovanja apokrjfnih knjjga. Za veёinu tih knjjga jasno su izrazilj svoj stav u VI. do trideset i devet ёlanaka religjje. "Ostale knjjge. kako је rekao Jeronjm. crkva moze (;j tati kao zjvotne primjere i kao upute za pona~anje ; ali ih ne smjje нpotreЬljavati za oЬiikovanje Ьilo koje doktrjne". Jedan od glavnih 1>citih razloga za njihovo neprillvacanje kao kanonskog Pjsma jest taj sto mnoge od njjh stavljaju jak naglasak na kasnjju iidovsku

31

JAKOVLJEVA POSLANICA doktrinu о opravdanju ро tlj~lllll<!. Neke od nюgucih paralela jzmedu Jakovljeve poslanjce ј Sjrahove knjjge zablljezene su ј spomenuta u daljnjem komentaru.

VRIJEME NAST АNКА POSLANICE

Ocitao је da је proЬiem odredivanja vremena nastanka knjjge usko povezan s proЫemom autorstva. Oni koji poslanicu smatraju krjvotvorinom, tj. da је izdana pod laznjm jmenom, sasvjm prjrod­no smjestaju је u kasnije razdoЫje • i to ili pred kraj 1. stoljeca. Ш u prvu polovjcu 2. stoljeca. Najme, jako је Pavao predvidjo moguc­nost da се nekj pjsatj pjsma u njegovo jme (vidi 2. Sol 2,2), nije vje­rojatno da Ьi pseudografska ljteratura u vecem broju ј па sirem podrucju kruzila za apostolova zjvota.

RazdoЬije unutar kojeg је poslanjca mogla nastatj - prjhvatj li se najstarije prihvaceno autorstvo- pada jzmedu 40. ј 60. godine. Ako је nastala u prvoj polovicj petog desetljeca, onda је ranjja i od Pavlovih poslanica, ра Ьi bila najranjji dokument Novog zavjeta. Oni koji zastupaju tako rano vrijeme nastanka. medu kojjma је Ma­yor Ьiо najutjecajniji . naglasavaju, kao presudan cjmbenik, da se u poslanicj nigdje ne spominje pridolazak pogana u crkvu, cime se Jakov kasnije podosta bavio. Moze se razabrati jos nerazvijenj oЬiik crkvenog reda ј djscipline, tj. upotreba rjjeci "sjnagoga" (2,2) ј ne­spominjanje ikakviћ drugih crkvenih sluzbenika osim "starjesina" (5,14); sadrzaj odise snainjm zidovskjm karakterom. No nj jedan od ovih razloga nije dovoljno uvjerljiv. Argumenti "tisine", tj . zak­ljucci izvedeni prema onome sto se ne spominje, sami su ро sebl vrlo nesigurni, а posebno kada se koriste za tako kratak dokument kao sto је ovaj; nadalje , iidovski elementi nisu prisutni samo u ra­nim knjigama Novog zavjeta. Ni jedno djelo nije toliko zidovsko ро karakteru koliko lvanovo Otrkivenje, ра se svejedno knjiga ne dati­ra ranije od Domicijanove vladavine (81-96).

Cinj se da Sandayovo kasnije datjranje poslanjce sadrzi viSe boljjh argumenata. "Poslanjca podrazumijeva", pjsao је. "vrlo smj­rene okolnostj. Premalo se bavi polaganjem i naglasavanjem temc · lja . One odredene krscanske doktrjne se podrazumjjevaju . lz tiiJ razloga valja poslanjcu smjestjti toliko kasno koliko se samo moze staviti za Jakovljeva zjvota".l S Treba dodatj da spominjanje boga-

32

UVOD tijih ј obrazovanijih prjpadnika krscanske crkve takoder ne upucuje na rano datiranje, jer znamo da u prvom razdoЬiju sirenja crkve medu poganima nije Ьilo pozvano "mnogo mudrih ро tjjelu, ni mnogo silnih, ni mnogo plemenitill" (vidi 1. Kor 1 ,26).

Mnogi su strucnjaci nзSiroko ј iscrpno raspravljali о pitanju da li Jakov, u poznatom ulornku iz 2. poglavlja, proturjeci Pavlovu ucenju u Poslanicj Rimljanima, ili vice versa, te su to pitanje pove­zivali s datjranjem Jakovljeve poslanjce. Ako se, pak, pretpostavj da se apostoli ujstinu razilaze i da proturjece jedan drugome u tako vaznoj stvari. onda Ьi nastupio nepopravljiv rascjep koji Ы uniStio cijeli koncept Novog zavjeta. lstina је pak da se dva pisca medusob­no dopunjuju. Ipak, vjerojatnije је da је Jakov, pisuci svoju poslani­cu, jmao na umu iskretanje i perverzije koje su jos zarana nastale kao posljedica Pavlove doktrjne opravdanja ро vjerj. Najme, neki su se njome sluzili kao jsprikom za зntjnomijanizam ili bezakonstvo. Manje је vjerojatno da је Pavao svjesno usmjerio svoje ucenje u Pos­lanici Rimljanjma protjv onih koji su lukavo krjvo tumacili Jakov­ljevu poslanjcu, pretpostavljajucj da ona zagovara zjdovsko ucenje о spasenju ро djelima. Drugim rijecjma, vjerojatnije је da је Ј akov­ljeva poslanica nastala nakon poslanice Rimljanima, za koju se s pri­[jcnom sigurnoscu moze ustvrdjtj da је nastala na pocetku 57. godi­ne. Као sto је Sanday nastavio nakon upravo navedenog ulornka. "Ј akov је pod dojmom rekla-kazala о Pavlovu ucenju u Rimljanima ј pogresnim zakljuccima koje su neki iz nje izveti .. Ako pretpostavi­mo da је jzmedu dva apostola doslo do stvarne polemike, onda s cudenjem moiemo zakljucjtj da se nisu razumjeli, tj. da su pogres­no razumjeli jedan drugoga. Svaki od njih Ьi se prepirao protiv ne­cega sto d rugi uopce ne drzi. Cjni se Ьlize stvarnoj situaciji da Ja­kov nije, s primjerenom skromnoscu , izrazavao da njegov brat apos­tol krivo naucava, za sto, uostalom, i nije imao dovoljno cinjenjc­nih podataka, nego da је zauzeo cvrst stav protjv jskrivljavanja i zloupotreba, za koje је ucenje, sto se pripisivalo Pavlu,bilo pogod­no".

Najvjerojatnije vrijeme nastanka poslanice cini se da је oko 60. ро Кг. Mozemo se sloziti s Hortom: "Nijedna se godina ne mo­ze uzeti kao pouzdana: ipak, 60. godine ili neSto kasnije ne djeluje pogresno. Osnovna stvar u vezi s nastankom nije godina, nego raz­doЬlje, а to је nakon vainijeg dijela Pavlove sluzbe i nastanka njego-

33

JAKOVLJEVA POSLANICA vih poslanica". Pavao је 60. ро Kr. Ьiо suzanj u Rimu, ocekujuci sudenje; polet pobuden njegovom sluzbom medu poganima росео је opadati; krivovjerna su ucenja posvuda pocela pokazivati svoje ruzno lice; svijet је росео gledati na crkvu kao na moguceg opasnog suparnika. Jakov је unutar osamnaest mjesecj Ьiо mucenjckj uЬi­jen. Za nekih deset godina Jeruzaleш је Ьiо razoren, а sve prednostj ј povlastice judajzma ponj~tene. Opcenjta nepopularnost ,ljdova u to vrjjeme sn~la је ј kr~cane . Onoga cega se u tom vremenu najvi~e trebalo bojatj jest da се kr~canj. pod te~kjm prjtjscjma svake vrste, prestati · teoretksi i praktiёno - izrazavati moralna oznacja svoje vjere. Zbog toga је Jakov Ьiо potaknut da upotrjjeЬi svoj autoritet vode majke · crkve u Jeruzalemu pj~ucj poruku koja u svakom smjs. lu odgovara naslovu "орсе" poslanice. Govorecj katkad nepopust­ljivo i vatreno poput jednog Amosa, ponekad vrlo opjsno. mozemo zakljuciti da se katkada sluzio usporedbama ј slikama samoga lsusa. Uvijek vrlo snazan ј upeёatljiv. gotovo opjpJjjv ј dramatjcan, on k~canima druge generacjje ostavlja poruku koja је Ьila posebno znacajna njjma, ali је prjmjenjjva na crkvu svakog razdoЬija . Jer је ono ~to im ima rеёј · religtia odijeljena od morala. гјјесј od djela, doktrine koje zadovoljavaju glavu. aJi njsu kadre zagrjjatj srce. sve је to isprazno! Mudrost koju takve nauke pruzaju zemaljska је mudrost; vatra koja ih роtјёе jest vatra ljudskog ponosa.

NЕКЕ DRUGE TEORJJE О NAST AКNU POSLANICE

L. Massebleau 16 1895. godine u Francuskoj ј F. Spitta 1 7

1896. godjne u Njemaёkoj jstodobno su ј nezavjsno jedan od dru­goga ustvrdili da је poslanica prvotno ёisto zidovskj dokument ko­jem se је dodao kr~canskj prizvuk upjsivanjem napomena о lsusu Kristu u 1,1 i 2,1. ОЬа kritjcara zaprepastilo је ~to u poslanici ne­ma nШа posebno kr~cansko , osim dviju spomenutih napomena , te ёjnjenica da Ьi se stihovi 1,1 ј 2,1 mogli jsto tako dobro citati ј bez umetnutih dodataka. Ova је pretpostavka, kojoj је jednostavnost najveca prednost, stekla tek ponekog prjsta~u medu strucnjacima, poglavito zbog toga ~to је Щkо pretpostavitj da Ьi takav zamisljen j krscanski interpolator mogao Ьitj toliko suzdrzan! Takoder se zna­lo cuti mШjenje da је pretpostavka kako је poslanica sto posto fi. dovskog karaktera postavljena uglavnom na tzv. argumentu "tisj.

34

1

UVOD ne", to jest na nepostojanju napomena krs~.::~nskih doktrina, koje su u drugim knjjgama prilicno naglasene , te da ona previda k~canske stavove koji se u poslanicj podrazumijevaju ј krsёanske praktjcne u­pute koje projz(aze jz tog ucenja upucenog krscanskim cjtaocima. Ropes zapaza da u poslanici "nema reёenjce koju Ьi ,ljdov mogao napisati, а krsёanjn ne Ьi". Teorija takoder podrazumijeva da posla­nica prvotno, jzvorno, nije Ьila napisana na grckom jeziku. То је ,

pak, vrlo nevjerojatno, jer (da spomenemo samo jedno) sliёne se zvucne grcke rjjecj, koje jmaju isto ili razliёito znaёenje, upotreb­ljavaju za povezivanje njza recenica. Tako u 1,1-2 postoji neka veza jzmedu "pozd rav", chairein, ј "radost", cl!ara.

U vezi sa spomenнtjт stihovjma, za koje nekj drze da ocituju interpolatorovu ruku, znaёajno је da se oko 1,1 Massebleau ј Spitta пе slazu glede ve\iёjne umetnutog teksta. Spjtta za ubacene rijeёj drzi "i Gospodjna lsusa Krjsta", zadrzavajucj kao jzvorne rjjecj "Ja­kov, sluga Boga". MasseЬieau, s druge strane, suzava шnetnute rjje­cj na samo "lsusa Krista", drzecj da је vr1o ёudan ј nespretan jzraz - "Jakov, sluga Boga ј Gospodina"- izvoran jzraz. ~to se tice 2.1, jstina је da rјјеёј kako sada stoje u tekstu njje lako protumaёjtj (vi­di komentar, ad. /ос.) ; ali se cjn_i·da Ьi tzv. krscanski jnterpolator, uшetanjem rijeёj "n~ega" ј "lsusa Krjsta", u stvari samo zakompli­cirao reёenicu koja ј tako vec ima dovoljno podataka da se moze krscanskj protumaёjtj. U 1. Korjncanjma 2,8 se jzraz "Gospodin slave" odnosj na Krjsta.l8

А. M·eyer ј Wjndjsch 19 su 1930. godine ozivjeli Spjtta-Masse­Ьieauovu teoriju i\i, bolje receno, hjpotezu. Buduёi da njjhovo dje­Jo odrazava znaёajnu sliёnost s tjpolo~kjm tumacenjem podrjjetla evandelja, koje је sada u nekim krugovjшa priliёno zastupljeno,20 mislim da kratak pregled nеёе Ьiti naodmet. U Jakovlievoj је posla­njcj, drie ovi pisci, nekj k~canski pisac samo preradio neki ranjji zi­dovskj dokument, u kojem је jzvorni pjsac svoj moralni poticaj te­meJjjo na alegorijskoj egzegezi Postanka 49. U tom је poglavlj u pat. rjjarh Jakov prije svoje smrtj svakom od svojih sjnova, prema kojj­ma su se jzraelska plemena ј prozvala, uputio odredenu poruku. U ovoj poslanici nekj drugi Jakov, grckj Iakobos, upuёuje svoj potjcaj ј poruku duhovnim potomcjma Jakovljevjm, pri cemu nagl~ava razne moralne istine koje se daju naslutjti u znaёenjjma jmena prj­padnika Jakovljeve oЬiteJjj Ш u nekim dogadajjma iz njihovih zivo-

35

JAKOVUEVA POSLANICA ta. Slijedecj prjmjerj mogu zornjje prikazatj ovu metodu. Radost (1,2) oznacuje lzaka, сјје jme znacj "smjjeh" (vjdj Post 17, 19}. PoJtojanost (1 ,3°4) stojj za Rebeku, koja је ј nakon dvadeset godjo na zjvota u braku Ьila nerotkjnja. Teznja za "savr~eno~cu" Ј akovljeo va је karakterjstjka, jer se on borjo ј s andelom (Post 32,24°28}. Prvina ( 1.1 8) alegorjzjra Rubena, Ј akovljeva "prvorodenca". Napoo mena о "slu~anju" ( 1,19°22) podsjecaju na Sjmuna, сјје jme dolazj od hebrejske rjjecj sl1amo, "slusatj" : srdiba (1 ,19.20) ј zloca (1,21) takoder su karakterjstike Sjnшna, kojj је masakrjrao Sekemite, zbog cega је. kako је rekao Jakov, njegovo ime "omraieno stanovo njcjma zemlje" (Post 34,30). Bogoljubnost ( 1,26°27) stojj za Levio ја, prema kojem su se jmenovali sluzbenjcj Hrama. Sud (2,12) је znacenje Danova jmena (vidj Post 30,6). Ј tako se nastavlja pretposo tavljeno tje~enje proЬlema unutar poslanice!

Neka druga predlozena tje~enja јо~ su skrivenjja i tajnovjtjja. а nastala su kao plod dugih ј genjjalnih mjsaonih vjezbl! Zanimljiva karakteristika suvremenog Ьibljjskog krjtjcizma jest da se takva ego zegetska metoda uzjma kao ozbiljan doprinos tje~avanju pjtanja nao stanka Jakovljeve poslanjce, ili bilo kojeg drugog dokumenta Novog zavjeta. Mogli Ьismo, u najmanj~ruku , ocekjvatj da Ьi pjsac svojim cjtaocima pruzjo barem neki kljuc ро kojem Ьi mogli razumjetj ~to on radi ј kamo smjera;21 i kako је neoblcno da је kr~canstvo trebao lo tako dugo cekatj da Ьi doznalo kljuc ро kojem muje razumjetj njegovu namjeru!

GlediOe о nastanku poslanice koje, kao ј dva netom spomeo nuta, nijece njezin integritet ј cjelovitost djela kao rad jednog pisca ne drzi da је rjjec о prvotno zidovskom dokumentu potjece od F.C Burkitta, kojj ga је prikazao 1924. godjne.22 On drzj daje poslanjo са , kakvu danas poznajemo, slobodan prjjevod jednog kraceg pjsma na aramejskom koje је napisao Jakov, brat Gospodinov, maloj skuo pjnj kr~cana vjerojatno u Jeruzalemu. Prevodilac је znatno pro~irio izvorno pjsmo, dodajuci nagla~ene grcke elemente u nasu poslanjo cu, kao, na prjmjer, izraz "kotac zjvota" (3,6) i septuagintalno izrao zavanje u navodima jz Pisma. Jakovljevo pismo nije, kako se drZi, u pocetku Ьilo toliko rasprostranjeno ј nije mnogo kruZilo, ali је spao ~eno od zaborava i sacuvano za potomstvo zahvaljujuci poganskim kr~canima koji su govorili grcki, а koji su se nastanili u obnovljeo nот Jeruzalemu, koji su Rimljani nazvali ЕНа prema imperatoru

36

UVOD Eliju Hadrijanu, kojj је vladao od 117. do 138. ј koji је do kraja razrusjo djjelove staroga grada. Ti su krscani s velikjm po~tovanjem govorilj о staroj pracrkvi u Jeruzalemu, jer su tvrdili da posjeduju vrlo vrijednu relikviju о stolicu prvog "Ьiskupa", Jakova.23 "Pogano ska је crkva u novom, poganskom Jeruzalemu", veli Burkjtt, "bila poput onoga kojj ј е kupjo staru plemjcku kucu, te sada, nakon neo kog vremena, pocjnje skupljatj stare oblteljske portrete ј suvenjre о on, naposljetku, pocjnje ј sebe drzatj stvarnjm nasljednikom stare oblteJjj"o Jedan od suvenjra koj su uspjeli sacuvatj jest ј Jakovljeva poslanjca; nekj njihov pripadnlk tako ju је preuredjo da је postala орса poslanica "dvanaestorjm plemenjma raseljenjstva". Jakovljeva stolica је s vremenom nestala; pismo је ostalo.

Ova zamisljena rekonstrukcjja о ranoj povijesti nase posJanjce ima nekoliko vrlo ozbUjnjh teskoca. Prjje svega cjnj se da је Buro kjtt, bez dovoqno pravih razloga, uzeo kao vjerodostojan opis Jakoo va Hegezepjjevo pjsanje.24 Qcjto је: sto se Jakova vj~e pojstovjecuo је s ondje opisanim portretom о "neobrijanjm bogomoljcem kojj је salijetao hramske kolonade" о kako ga nazjva Burkjtt, to se cinj mao nje mogucjm da Ьi on mogao napisatj poslanjcu na tako dobrom. knjizevnom grckom jeziku kakvjm је napjsana poslanica koja nosj njegovo jmeo

Drugo , Burkitt drzj da se jz raznih krivih prjjevoda moze uo tvrdjti aramejsko podrђetlo djjelova poslanice. Jedini primjer kojj to pokazuje jest 3,6, gdje је "svijet nepravda" prema njemu kfjvo prevedeni aramejskj izraz koji Ьi trebao znacjtj "ulaz nepravednoso ti". Njje nj u kojem slucaju sjgurno da је taj drugj jzraz ~ta jasnjjj od mnogo snaznijeg i origjnalnijeg izraza kojj nalazimo u svjm rukoo pisima n~e poslanjce (vidi komentar, ad. loc.). Ра cak da se ј sa sjo gurno~cu zna da se prevodilac izdao na tom mjestu, ima vrlo malo mjesta о ako ih uopce jma о gdje Burkittova hjpoteza moze pravom krjtjcaru predstavljatj stvarno rjesenje. Vecina strucnjaka је nђесе; posebno oni kojj , kako smo vec imali prilike zapazjtj, drze da је poslanica kakvu danas posjedujemo izvorno djelo nekog Zidova kr~canina koji је govorio grckj.

Trece. ulomke koje navodi Burkitt kao dokaze za postojanje nekog ranijeg pisma Но gaje Jakov uputjo nekoj odredenoj vjerskoj skupjnj (2,2 ј dalje; 4,1 ; 5,4) sami ро sebl ne podupjru takvu intero pretacjju. Vjerojatnije је da ni jedan odjeljak poslanjce nije Ьiо nao

37

JAKOVLJEVA POSLAN/CA pjsan za neku odredcnн sktlpilllt \jl..'lllik:.~ . Rijec је о орсој pos1i111j­cj koja obradt1je sitнacije koje Stl se j<~vjJe а i тоgн se javiti . posvll­da.

W.K. Lowtl1er C1arke25 је tl nedavнo objavljeнom kriltkom uvodu u poslanicll odbilciu tr<~dicioнallю pril1v:~ceнo :Jtltorstvo prjтjedbom: "()а је famozni J:~kov ])io pis:.н: . crkva t.:JsjgtiГIIO нс Ьi osjecala неkс s\11н11је н vet.i s kнjigoт" : 110 011 misli k:.~ko 11 јјс vjcro· jatno da је "неkј drugi covjek нpotrjjcbiu нjeguvu ime. ј е г Ьi taj sj­gurno dodao da је pretpostavljeнj pis<1c Ьiu 'brat (;uspodi1юv' j]i 'apostol"'. Nadalje. оп bez ikakvc kritike svruca шtstt pui.tljll пu pri· jedlog da sc "pod Jakovom misli щЈ p:.1trijarl1a J:~kova . kuji pisc S\ 'O·

јој duћovnoj djccj, Као prirнjcr sljc1юg postнpka r1ю :i.er110 rыvcstj

Svjedocamtvo dvanaestorice patrijarlю. to i.idovsko pjs<111je ј; 1. stoljeca prije Krista s krscaнskim шнесiта" . Rijec "slicrю" treb:~

znaciti da dr Lowtl1er C'larke pretpostavlj<~ da uva odredeoa tcorija о autorstvu sama ро sebl t.alнijcvo.J tbljпjtl pretpost:.~vku d:~ sc krs· canin mora posluziti пekim raнijim zidovskim djelom. U stvarj. гј­

јес је о drukcijeш oЬJjktt Spjttjнe l1jputet.c:jer Ьilu Ьi tcsko zamjs. liti 11ekog krscanskog pjsca kako z<~ scbe tiJIOireЬij:.~vOJ jme ~jdovs­kog patrijarl1a :~ нadaljc sc орјsнје kao "slt1ga 13oga i (;ospod јп;t lstr­sa Krjsta". Takoder је vrlo neoblcпo da Ьi se Jakova prcdsto.Jvjlo ka­ko роtјёе "svojн dulюvnu dje~o:tl" d<1 slijede prjтjere llije ј Ј оЬ:1.

kojj su se imalj tek roditi. U Svjcdocaнstvu dvanaestorice patrijarlю Jakovljevi se sinovi zaduvoljavajtt napome110111 о njjlюvoj vlastitoj povijesti. а gl<~soviti se рrјтјсгј budнcil1 generacija 11itj не spomioju.

Dr Lowt!Jer C'larke је sklun- barem kao pretpostavktt- :.~нtor­

stvo pripisatj ј nepoznatom Ј akovн. "Zjdovн koji је govorjo grёkj, koji је svoje propovijedj zaodjeнuo u рорнlаrап oЬiik рјsта. slнzc­ci se pri tom oblljem tradicionalnog zjdovskog 111o.Jterijala": tako 011

vrijeme nasta11ka poslanjce stavlja "н Ьilo koje vrjjcme j zтcdu 70. ј

100. godine". lako odbacttjcmo 11jegovo glediste. svcjcd11<1ko pot.d­ravljamo zdravu oapomerш dra C'larkca da Stl argшнcнti нust:~li it. tzv, sutnje poslanice о IStiSll kao Mcsiji. kriztr i liSkГSIНICLI posebrю opasnj. "Pisac је" vcli on pr:.~vilrю. "Ьiо krscaнi11 koj j је pjs:~o krsc:~­nima ј koji је Ьiо potpнno slobodan jzabrutj svoj pred1нet i izlozjtj ga na svoj nucin".

38

KOMENTAR

1. POGLAVLJE

а . Pozdrav ( 1,1)

1. U slanju pozdrava svojirn citaocima Jakov se zadovoljava ne­spornjnjanjem titule i\i naslova polozaja koje је vjerojatno imao u krscanskoj crkvi, nego se sasvim jednostavno i ponizno oznacuje svojim polozajem oЬicna krscanina. On је sluga Boga i Gospodina lsusa Krista. Njegov se brat Juda s\jcno oznacuje kao "sluga lsusa Krista", а onda dodaje da је ј "brat Jakovljev", cime zeli dati do znanja da је Jakov vaznija osoba u krscanskoj zajednjci od njega (Ј uda 1 ),

Jakov se ne obraca odredenoj skupinj krscana s cijom је sj­tuacijom vrlo dobro upoznat, nego raznovrsnim zajednicama krsca­na razbacanim posvuda ро rjmskorn svijetu . Те grupe cine BoZjj na­rod koji se nastavlja na starj lzrae\, ali se sada sastoji od svЉ onih ljudj, bez obzira na nacjonalne razlike ј pripadnosti, koji Isusa pri­znaju za Bozjeg Mesiju . Sveobuћvatan izraz za oznacavanje starog lzrae\a tl njegovoj cjelovitosti , dvanaest p/emena, moze se, potpuno pravi\no. upotrijeblti i kao simbolican opis novog lzraela. Skupine starog lzraela nalazile su se ро sinagogama u mnogim neznabozac­kjm gradovima kao posljedica mnogih prisilnih raseljavanja Zidova iz njihove zemlje; te su skupine Ьile. u svojem totalitetu, poznate kao rase/jenistvo (vidi lv 7,35; Djela 2,5). Na isti su nacin skupine krscana Ьile raseljene posvuda ро Rimskom Carstvu zahvaljujucj krscanskim misijama koje su pocele djelovati odlaskom iz Ј udeje nakon Stjepanove mucenicke smrti (Djela 11 , 19); one se ispravno mogu nazvati rase/jenistvo. Svima njima Jakov sa\je svoj pozdrav.

Sadrzaji poslanica cioi se da ne dopustaju mogucnost da Ьi citaocj u ovom stihu bili neobracenj Zidovi, Ш da је rijec о iidov­skim krscanima. Njiћov sirnbolican opis kao novi lzrael ima svoju . paralelu ј u Ј . Pet 1.1 , gdje se oaslovitelji nazivaju "putnjci raselje­пjstva". а u skladu је ј s ostalim novozavjetnim oznakama crkve.

39

JAKVVUEVA POSI.A/\'ICA 1.1

Ь. Kusr1je- pruvjeravaпje karakter:.t ( 1.24)

2. l <~ko sc krsc:шsk j j;r:.~;. /Jra< 'o O\'ujc t>tlrюsj 11 :1 r lcl.rral>щa<: kc ј 11:1 i.juovskc krsc:шc. syj st1 о11ј_ k:.to kr·sc:ш j_ hili рщl l ltl:rrorн rшi.­rчc kojtr SLI IICZПahoscj posvнda pokal'i\':Jii ј osj~·c:rl i rrr ma Zidovi­ma_:_ od S<11110g Stl роёсt~:Ј hjli jsrнij:l\'all i. pro~011jcп i iJj 11:1 l>i lt> kt>ii IШL:IIl prcac11i- ј to od ZjuO\':J jcd11:~ko k :ю i t>d I!CI.II:rl)()i.:Jt::r mcd-11

kojima sн l.i,jcli . То је ёcsto hjl:~ prav:J k нsllj:J tck ol>r:rccrю 111 krs­c:шj"''· ёiја se SIV:JГIIOSt vјСГС trchaJ:J potvrJiti 11Ckjm ohJikom V:JIIj· skog protjvljcnjil . (;r~k;~ rijc~ pcirasmoi. ku.'il/jl', ima dvovrsrю 1113•

~cnje : OZII:Jёujc v:шjskc tcskocc ј 11LII:IГiljC ktJSIIjC . II.V:JПjskc tcsko­cc vrlo ccsto пavode 11:1 grijcl1 . LJ uvorн stilн1 boljc јЈЈ је prcvcsti k:~u "t~skoce" ili "nevoljc": pridjev 1·azne OLШil:нjc d;~ te пcvoljc 1110g11 Ь1~1 raшog_ kar:~.ktera. No :~ko SLJ razпovrs11c r1evulje. raz11ovrs113 је ј IШ~?St 13О~Ја_- JНIIOSt S kojorн SC krka11i11 IIIUZC SllpiOtSt:Jvjrj 11Cprjj:J­telj11Ha. (vrur 1. Pct 4.10). J:~ko''· d:~kle. rшpomi11je svojoj bracj Ја ka~ god upadnu (''sttul:c sc". ista rijcc peripiro trput rcЬij;~va sc 11

prrk:~zu оноg t:uvjck;~ kojj је dopao. "нр:ю". ra?bujпil:jт::t 11 rttkc. Lk 10.30) tl ncvoljc i1i ktrslljc. псk:Ј tu sm:~tr:~jн pri1jkom za nc·z3 •

s1 ui.erю radov:~пjc .

3. Raz1og zbog kujeg il1 poziva da se r:Jdнjujcst.jedпostavno re­(;eнu. t<~j d:1 vjera, Ьс1. teskoca. пik:~da нссе moci ostvaritj prokus<J­ш kar~kt_er koji Ьi trcbao krasiti krscanjпa . (jtaocj тоrајн do kraja r~~UmJetl. postнpak ktrs<~пj<~ пjiћuve vjere. Ncvolje stt n<JcjiJ kujj111 se rчrlюva VJera potvrduje ; ј takvo kusanje rada ( "ostvarнje") postoja­"V.st. Ova pos1jednja rjjcc. IIupomone. ima <1ktivar1 prjzvuk : Jakle. ШJ~ _ rijc~ - samo ?. p<~siv~oj "strp1jjvustj"_ Zato nат se ёјпi d;~je нaj­bOIJI rmJCVOd postoprюst" (kako to јта Dнda-Fucak . рrјт _ prcv.). 1 Krscaнiп r1юra posjedovati staii!LJ sпаgн. а to se пюi.е ost­~:~rivati s:Јню tr stю(;avaпjtl s protiv1jcпjjтa . lstJs је rekao: "Svojorн cetc sc postojanoЉt spasitj" (lk .::!1.19).

4. 1 d_ok kusojc ј п~vо1јс tr:Jju. tlotle 1:1 "postojaпost" nc smijt: popustatr. Sama postOJ:!IIOSt treba. stovisc, zavrsjtj svoj zadatak,jer ona pruza pogodoo tlo па kojem se mogu razvijati razпe druge vr1j­ne. Zato јој se тога dopнstitj da bude na dje/u savrsena, da krsca-

40

t

t 1

.

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,5 njn bude savrfen i potpun, napredujuCi prema potpunom ј uravno­tezenom posvecenom zjvotu, bez ikakva 11edostatka, njkada ne prj­govarajucj Ьi1о kakvim teskocama. pokusavajucj ostvarjti Gospodi­novu zapoviijed "Budite, dakle, savrseni kao sto је savrsen Otac vм нebeskj" (Mat 5,4g).

с. Mudrost - Bofji odgovor na molitvu vjere ( 1,5-8)

5. U krs.Caniпovu rastu ljudska pamet ј svjetovna mudrost ne sa­mo da nisu dostatne nego su najcesce i velika smetnja; one pogres­no upucuju i vode. Krscanin treba drugu vrst mшirosti, duhovno ra­zablranje i rasudivanje koje се ga sacuvati da se ne vrati u \udostj neobnovljena covjeka. Те ludostj Knj jga jzreka opjsuje kao ludako­ve "gluposti", ponasanje covjeka kojj је pametan u svojjm ocjma, kojj zivot 11!astoji Zivjetj kako on to hoce ј kojj odbacuje ukor dru­giћ ljudi oko sebe. Vi.Snja је mudrost nadnaravni dar; oni kojj је ne­maju moraju Boga pjtatj za nju. Bog ее jm dati mudrost kao odgo­vor na mo1itvu. То ne jznenaduje, jer је jedna od njegovih glavnih karakteristika da on svima rado daje. Davatjje djo njegove prjrode . Posljednja rjjec, haplos, udruzuje dva znacenja: "bez prjjevare" ј

"bez skrtarenja". Bog је u svojem davanju potpuno tisen podlih Ш seblcnih kalku1acjja. On "darezJjjvo" daje, rado daje , sto govori о velicjnj dara, ali ј о radosnom duhu u kojemje dar poklonjen. Bog, osjm toga, ne negoduje. Istjna, Bog ponekad kara covjecanstvo. Krjst је "prekorjo" svoje apostole jer njsu vjerovali kada jm se obja­vjo jednom prilikom nakon uskrsnuca (Mk 16,14). lzraz ovdje jma posebno znacenje ј posebnu vaznost. Kako је Ca1vin to dobro pro­komentjrao, "Izraz је dodan da se ne Ьi tko strмjo da precesto do-1azi u Bozju blizjnu. Oni najslobodnjjj mettu ljudjma, kada ih netko moli za pomoc, oblcno spominju svoja prosla dobra djela ј koliko su pomagaJj, te se time ј jspricavaju da vise nece mocj ... Kod Boga nije tako; on је spreman dodati nove darove па prjjasnje, bez kraja ј bez ikakva ogranicenja".

6. Molitva za mudrost mora Ьiti, kao ј sve druge molitve (vidi Mt 21,21; Мk 11 ,24), molitva vjere. Onaj koji moli za mudrost mo­ra moliti bez ikakva kolebanja. Jer, sumnjajucj, on uznemiruje srce svoje, te se ne pouzdaje u Boga - uznemireno vaganje ј usporedjva-

41

JAKOVUEVA POSLANICA 1.7.8 nje. kako parafrazjra Hort . "nетјrпо t:~l:~s;~nje у~Хiспе r cvrsjne po­taknuto povjetarceт promjenjjva smjera". Uzbнrkano је rrejak jzraz.jer grtkj ripizomenos dos1ovno znaёj "pjrkatj"_

7.R. Sumnjicav molite1j uznemiruje svoje ю:е ј dtl~u. сјте ne ost­varuje nutarnjj mir. No to nije sve. Takav ёovjek (jzraz takav sa­Jrzi poma1o oma1ovaiavajuci prizvuk) djskvalifkira se za prjmanje onoga sto moli. On nece primiti bozanskj Ьlagos1ov ; ne smije se niti nadatj da се ga prjmjtj. Rjjeci ёovjek du!e dvoumne, nepostojan па svim putovima svojim vjerojatno se trebajн shvatiti kao dodatak takvom covjeku. а ne kao posebna recenjca (kako је to u д .У. eng-1eskom prjjevodu). Eng1eskj prijevod R.S.V. prik1jucuje ih prijas­njoj recenjcj ј prevodj kao "takav (covjek) ne smjje mjs1itj da се dvouman covjek, nepostojan na svjm svojim putovima. Но od Gos­podina primiti": no prema poretku grckih rijeёj, ovaj se prijevod ne cini najprirodnjjjm, Molitva podrazumjjeva okretanje cije1og utna prema Bogu. Mi ne mozemo, hodajucj, jstodobno Ьitj na dva puta. Odatle vaznost jzraza dvouman.

d. Pololaj kr~ina ne ovisi о siromastvu ni о bogatstvu ( 1,9-11 )

9. Ova dvoumnost oznaka је covjeka kojj pokusava s1uziti ј Bo­gu, ј mamonu . Brat krscanjn mora raz1og svoje radostj naci ne u za­dovo1jenju svojih svjetovnih amЬicija, nego u novozadoЬivenom po-1ozaju u kojj је doveden ро Krjstu. ВзS kao sto је Pavao potjcao ro­ba krscanjna da se raduje cinjenici sto је slobodan u Gospodjnu, ro­bov1asnika krscanina da se sjeca kako је Krjstov rob (vidj 1. Kor 7,22), tako Jakov- znajuci da medu raznim skupjnama krscana ko­jima pjse postoje velike razlike u materjja1nom po1ozaju - potjce brata niskog soja, dakle onoga kojj u ovozemaljskom drustvu njje mnogo znatjo ј vrijedjo, da se ponosi svojim uzvi!enjem u Krjstu. ро kojem је podjgщ1t doista visoko. Bez obzjra na njegov po1ozaj u ovozema1jskom gradu, u nebeskom gradu, u kojem se sada na1azj kao krscanjn, on је njsta manje nego "sugradanjn svetjh" (vidi Н 2, 19).

10. Slicno se bogatas treba radovatj sto је u Krjstu spusten na ra­zjnu gdje "zavod1jjvost bogatstva" (Mk 4,19) ј brjga zgrtanja ј odr-

42

JAKOVUEVA POSLANICA Ј .1 Ј zavanja sak up1jenog пjsu vjse njegove prvorazredne , р а ni drugoraz­rcdne. preokupacUe; najme , on је u Kristu naucjo potpuno drukci­jim mjerilima vrednovatj ntaterjja1no Ыagostanjc . Novj ёjmbenjk u njegovoj sjtuacijj jest da је razabrao kako је njegovo pravo bogatst­vo u stvarjma koje ostaju jer su vjecne, а to је odlika nevid1jjvih stvarj (vjdi 2. Kor 4.18). U usporedЬi s tim nepro1aznim posjedom, materijalna bogatstva pro<..jenjuje kao ono sto ona zapravo ј jesu - . nesjguma ј prolazna. Jedjna sigurna stvar jest da се i bogatstvo, ј

onaj koji ga posjeduje . proCi; to је sigurno kao sto ј pro1jetna trava naglo sahne nakon svojega kratkog postojanja.

11. _U BiЬ\ijj se kratkoca 1judskog vjjeka ј zjvota cesto usporeduje s travinim cvifetom. lzaija је prolaznost "svakog tjjela" usporedjo s travom koja sahne ј cvjjetom kojj vene; а usporedio љ је s neprom­jenjjvom ј sta1nom Boijom rijecj ( vidi lz 40,7 .8). Petar је naveo lzaijjne rijeci da Ьi pokazao kako је ponovno roitenje krscanjna ro­denje u iivot kojjje vjecan, jer је sjeme, u stvari, Boija rijec (vidi 1. Pet 1 ,23-25). Jakov, moida jmajucj na umu jsti lzaijin ulomak, ob­jasnjava zэ.Sto је travin cvifet tako dobra s\jka prolaznostj ljudskog zivota. U svetoj је zem1jj trava zelena vrlo kratko . То је to\jko na­padan fenomen da stanovite napomene - na prjmjer. Marka da је pet tisuca ljudi posjedalo na ze/enu travн (Mk 6,39) Ш lvana da "је Ьilo mnogo trave na tom mjestu" ( lv 6.1 0) 1.nace totno odredenje razdoЬ\ja godine kada se ёudo hranjenja odjgra1o.

Jakov upozorava da trava sa lшe tek kada sunce ograne iarko te na iznenadnu promjenu sve te ljepote u n.esto sto vise nije \ijepo ni drazesno. Rijeё prevedena sa iarko, kauson, upotrebUava se ј za oznatavanje jugoistoёnog vjetra, tzv. siroko, koji је donosjo pravu tropsku vrucinu sto је znala unШiti sve raslinje. Isus је znao da је to predmet о kojem su njegovi suvremenici mnogo razgovarali. Re­kao је: "Kada zapuse juinjak, kazete: 'Bit се vrucine!' 1 bude" (Lk 12,55). Moralno znacenje koje Jakov ieli naglasitj jest da се i bogatas umrijetj poput svjh ostaliћ ljudi, jednako sigurno kao sto saltne ј trava. Rijec usalmuti posebno је prikladna u slici kojom se posluiio. Postoji nagla~ena ironija u zavrsnim rjjetjma tш stazama svojim. Naime, jos na nekom od poslovпЉ putovanja, koja se po­novno spominju u 4 ,1 з . bogatas се Ьiti oboren neёim sto се drugi ljudi oko njega prokomentirati kao zlu kob .

43

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,12

е. Ku5nja i napast ( 1,1 2-15)

12. Vec smo napomenuli da su nevolje ili kusnje (lt tom stнislu ri­jeci) samo sredstvo bel kojeg krscanirюv karaktcr 11с нюL.с postiCi savrsenstvo. te da је bozanska mudrost dostupпa vjerniku molitelju u svakom stadjju njegova posvecenog zivota. Sada se ustvrduje da је covjek koji rrpi kusnju Ыaien, tj . stvarno sretan. Rjjec rrpi не zпa­ci da mora patiti, nego da је strpljivo podnosi onom postojanoscu koja se spominjal<~ u 2. i 3. stiltu. Ј asno је da је pis<н: ovdje mislio na vanjsku nevolju. а ne na nutarnju kusnju ili napast. jer. kako је to pravilno primijetio Ropes, "unutarnjem potkaju па zlo trebalo Ьi se opirati, а ne strpljivo ga trpjeti".

Stvarna Ьlaienost је zapravo vjecna kvaliteta . Nema sumnje da је se djelomiёno moie uZivati i postici i u sadasnjem zivotu; jpak, ona stalпo gleda u buducnost, nadajuci se potpuнorн ostvare­nju u zivotu nakon smrti koji vjernika ocekuje dok trpi kusnju, te se. iako u nevolji, pokazuje postojanim. Тај se punijj Zivot ovdje simbolicno oznacuje kao vijenac iivota. Genitiv је opisan: vijenac se sastoji od tivota. lzraz oznaёuje "orden casti koji се veliki kralj dati svojim prijateljima" (Ropes). Vijenac ovdje nc predstavlja kra­ljevsku oznaku. а ne predstavlja ni nagradн kao u 1. Korincanima 9.25; ovdje on stoji za dar kojjm bozanski darivatelj pokazuje da је dotjёnim krscaninom zadovoljan. Hort veli: "Vijcnac sjrnboliёno oznaёuje ono sto је rijecima izr~zeno u slijedecem pozdravu: 'Va­ljзS. slugo dobri ј vjerni' ." U tom је smjs\u Pavao nazvao Solunjane svojom "nadom" i " radoscu" i "vijencem diёnjm'' о dolasku Gos­podjna lsusa Krista ( l . Dol 2,19). Krsёanjnova ljubav prema Gospo­djnu ne dobavlja mu vjecni zjvot u oЫiku nagrade na koju on ima pravo, jednako kao sto rnu to ne dobavlja ni vjera. lpak. u BiЬliji se razumjje sarno ро sеЫ da Bog ima mnogo Ыagoslova spremljenih za one kojj ga /jube, drze njegove zapovijedi ј vjerno mu sluie bez ob­zira na cijeпu (vidj Mt 19,28; 1. Kor 2,9).

13. Takvu postojanost. pak, ne mogu pokazatj i oCitovatj onj ko­jima razdoЫja nevolje postaju pogodпe prilike za popustaнje gres­njm napastima. U svakoj kusnji na zlo krjje se opasnost. bez obzira na to dolazj li izvana. tj . nekom vanjskom nevoljom ili ne . Opasnost

44

1

~

t

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,14 је to da се se oni kojj su kusaoj pokusati opravdavatj ili nalazjtj jsprj­ku za popustanje grijel1u tako da се okrivitj Boga kao zacetnika do­tjёne kusnje ili napasti. Pisac $jralюve knjjge је, poput Jakova, osje­tio potrcbu da odvratj svojc ёitaoce od takve hule . ''Ne reci", jnzisti­ra pisac. '''Od Boga је grije\1 ... On те zavede"' (Sjr 15,11-12). ВЉ· \јја kao cjelovita knjiga uёј da - prernda Bog dopusta da ljudi budu kusaпi. kao ~to su Abralшnova vjera i Jobova iskrenost Ыli stavljenj na kusnju - takve napastj ili kusnje koristi Zli, oznaёen kao Sotona ili davao. Dakle. on је taj kojj kusa na zlo, iako svekolike sotonske prj. jevare. pod\osti i spletke ne mogu sprijeciti ostvarenje Bozje krajnje naшjslj ј nar11jere. Tako davao kusa lsusa u pustjnjj ne Ы lj ga pota­knuo na to da radj protjv Bozje volje; na kraju se davao povlaci, pos­to svojtr potencjjalnu irtvн oije uspio prevaritj ј odvucj od njezina bozanskog poslanja (Mt 4.1-11 ). Slicno је Sotona trazjo da reseta Petra poput psenice ; alj "su njegove zle namjere svejednako podrede­ne bozanskoj namjerj da usavrsj Petrovo apostolstvo" (Hortov ko­mentar na Lk 21.31 ). Jakov ovdje ne nјјеёе da Bog kusa ljude. nego нјјсёе da Љ kusa па zlo ili sa zlom namjerom; dakle, Bog ne navodj ljude na grijeh! Bog ро samoj svojoj prirodj, tvrdi Jakov , ne moi e 1/a­pastovari na zlo; on sa zlom ne moze imati njsta zajednjcko. On ne napastuje nikoga. lstjna је da Pismo ponekad govorj о tome da је Bog zaslijepjo nеёјја srca ј da је neke ljude predao sramotnjm strastj­ma (vidj Rjm 1.24.26 ). "Aii", kako је Calvin to umjesno protuma­ёio, "Pjsmo ne prjpjsuje Bogu poёetak tog sljepila , njti ga ono prika­zuje kao zacetnika grijeha, da Ы na taj naёjn njega okrivilo; Jakov se ovdje bavi samo tjm dvjema stvarjтa·'.

14. Kako Jakov u ovom ulomku ne spomjnje Sotonu kao kusaca il j napastovatelja covjeёanstva , пе treba mis\itj da on drii da njje vaz­no odakle napastj dolaze ilj da nјјеёе taj izvor. Njegova је prvotna brjga da gresnjcima jzЬije jzljku za njihov grijeh, а to ёini tako da na­glasava samo nutarnju narav napastj te da im ne da rnogucnost da za grijel1 okrjve neki vanjskj jzvor. Rjjeci 11jegova po: uda treba vjerojat­no povezatj s daljnjjт glagolima, tako da prijevod glasi: "prjvlaci ga ј

mami njegova pozuda". Covjek је тат/јеп ј "vuёen" vlastitim gres­njm strastjma. Jezik kao da prjkazuje riЬu koja pliva u jednom srnje­ru , а onda jznenada тјјеnја smjer, prjvuёena necjm sto izgleda priv­laёno, nakon ёеgа otkrjva prjjevaru- zakvaCila se na udjcu koja се је

45

JAKOVUEVA POSLANICA 1,15 usmrtjtj_ Grcka rjjec prevedena sa pozшle, epitlщmia, u Novorn zav­jetu jma gotovo uvjjek negatjvan prjzvuk; moze је se. pak, prevestj ј

sa "zelja". Ovaj st jh ne samo da ne njjece tzv. doktrjnu prvotnog grj. јећа nego је, zapravo. podrzava. Jakov Ьi se bez sumnje slozjo s jzja­vom da "su covjecje mjsli opake od njegova pocetka" (Post 8.21 ). Pozudne su zelje, kako је to na~ Gospodjn lsus jasno naucavao. vec (ј same grjjeh. makar ј ne rezu(tjrale djelima pozude).

1 S. ёјnј se da Jakov mjsJj na probljanje ili jzbljanje tjh pozudnih zelja u stvarne grijehe kada kaie da тюtшЈа. posto је zatrudnjela, tj . po~to је zadoblla prjstanak volje i svijestj, rada grije/1. Ovorn prilikom Jakov se sluzj slikom radanja djeteta. Као ~to dijete zjvi ј prije trenutka rodenja, tako ј grjjel1 ne postaje gre~an tek po~to se oёituje u nekom odredenom, vjdJjjvom cjnu, jako се se prije ili kasnije mora­ti ocjtovatj u nekom gre~nom cinu, nego od trenutka kada se ро· zudna misao udomacila i pocela njegovati . Grije/1, dodaje Jakov u svojem zakljucku, ne misleCi pri tom na neki pojedinacпi grjjel1. ne­go na mno~tvo grijeha koji cine gresan Livot izvrten (ili. "dozrio"). rada smreu, sto је izravna suprotnost Ыagosluvljenorn stanju spome­nutom u 12. retku , oznacenom kao vijenac iivota.

f . Bog kao za(!etnik i darovatelj svih dobrih darova ( 1.16-18)

16. Bog ne kusa niti ne napastuje ljude sa zlom namjerom. Dapace, on је izvor svekolikog dobra. Buduci da је to tako vazna istina о Bo­gu. Jakov revno potice svoju ljuЬ/jenu bracu da о tome n~: mislepo· gre~no . Oblik izraiavanja kojim se ovdje korjstj ''uvod i n<~glaserю vainu jzjavu" (Ropes). Pavao se korjstj jstjm oblikom, na prjmjer. kao uvodom u tvrdnju (Bog se ne da jzrugjvatj!" (Gal 6.7).

17. U ovom se stjhu javljaju dvije rijecj slicna znacenja . dar ј pok·

/оп . Prva rjjec је dosis, i oblcno se odnosj na cjn darivanja. kao u Fil 4,1?; druga rjjec. dorema, odnosj se na samu darovanu stvar. Yjero­jatno rjjecj ovdje njsu samo sjnonjmj , ponavljani zbog govornjckog naglaska, jer se nj u jednom papirusll nije nasao nj jedan prjmjer u­potrebe prve rijecj tJ tom smislu.2 Prenagl~avajucj prcdjkatjvnu sna­gu rjjeci dobar, znacenje moze Ьiti da је "svako davanje dobro". cak. mozemo pretpostavitj, ј darovi koje zli ljudi daju svojoj djecj

46

JAKOVUП'A POSLAN!CA 1.18 (vjdi Mt 7.1 1 ): jpak. 11 щp,>rcdbl s Bozjjrn darovima. svi su drugi darovi nesavrscnj, јег Sll uvjjek barcrn djelirniёno okaljanj ncёjstjm rnotivirнa . Sanю odvzgor. tj. s neba ( vidi 3. 15: lv 3,31 ). dolazi sva­

ki savГSeni poklon.

Razlog zbog kojcg Stl darovi odozgvr savr.~eni jest taj sto sila­ze od Оса svjetlila. Uog је Stvorjtelj опјl1 пebeskil1 tjje la koja rasv­jetljavaju svernir ј koja su od bltnc vaznostj za opstanak tzv. f'izjt. kog svjetla. No. za razliktl od пjil1. u Bogu пета promjene ni sjene

od mijene. Grcka гјјеё eni, prevedena sa је, podrazurнjjeva da se takve promjenc nc mogџ nitj ostvariti, Sџпсе dajc zernJjj svoje svjet­lo promjenj jve јаёјпс. "пајјасе tJ роdпс. rнanjc u sumrak ј njsta ро посi" (Ropes): 110 kod Boga ncrna prorнjene (vidr Mal 3.6). Svjetlo njegovc jstjne ј svjetlo вjegove svetostj ostaju stalne snage ј stalno traju (vjdj 1. lv 1 .5 ): on svojoj djecj tlvjjek zeli samo пајЬоlје. te im нvjjek daje <larovc kojjma ona ostvarujll njcgovu namjcru.

Postoje znacajne razlike ll rtJkopisjma oko posljednjiћ rUecj recenice. iako sva tiskana jzdanja grckog Zavjeta imaju е tropes

aposk/osma. sto prevodj "nj sjene prornjene". Ako se pri11vatj ovo cjtanje, onda se prijevod moze razumjetj ovako: u bozanskom Troj­stvu nema nikakvil1 razljka ili promjena. sto samo ро sebl zvucj dobro. ati se preшalo odnosj na grcku rijec apvskiasma. Drugj prjje­vodj, popu t nЗSeg Duda-Ft1cak (prjm_ prev. ). predla.lll vjcrojatnjju sliktl о sjenj na zemljj prollzrokovanoj revolucijorн st1nca, na sto рј. sac u stvari i rnisli. R.S.Y. prevodj ''promjcпe sјепз nastэljl1 od ok­retanja", sto od ra:t.ava jcdno drugo grt:ko (;јtапје . IIC tropas apos·

kiasmatos, nadeпo tl Yatikanskom kodekstl jz 4. stoljcca. Sjпajs­kom kodeksll takodcr jz 4. stoljeca te jedпorn ulomku na papjrliSU jz 4. stoljeca nadenom kod Oxyrhynclшsa 1914. godine. U toj varj. janti. ёjni se. odredeni se clan zamjenjuje veznjkom Ш (grckj /re za е). З ј to zajedno sa slijedecirn jmenicama koje Stl оЬје u genitjvu . nakon cega se doblva jasnjja jednostavna recenica koja opjsuje spo­menute prorнjene . Те se promjcne sastoje. јЈј se nюgu opazati. na sjeпama koje se javljaju na zemJjj ј koje su kratke ј Јј d uge , s obzj. rom na vjsokj ili njskj polozaj sunca na пеЬu . ( Podrobnjju razradbu razlicitjh с jtanja tcksta vjdj tl Ropesa. ad. /ос. ).

18. Od svjh darova koje је Bog dao svojoj djeci nзjvec j ј пajvainjjj

dar jest novo rodenjc . То је duhovвo rodenje ро пjcgovu naumu. U

47

JAKOVLJEVA POSLANICA 1.19 ton1e ga vodj samo njegova namjera da jzmedu svojih stvorenja iza­bere ljude koji се Ьiti "sveti ј neporocni pred njim", posinjeni kao njegovi sinovj ро lsusu Krjstu (vidi Ef 1.4-5). Ljudj postaju njego­vjm sjnovjma kada ёuju ј odgovore na evandelje spasenja, koje ovd­je nazjva njecju isrine, kao ј u Efezanjma 1.13 ј Kolo~anjma 1.5. Kr~ca11j kojj su zjvjeli u Jakovljevo vrjjeme nazvanj su nekom prvi· пот njegova novog stvorenja, mozda zato ~to se oёekuje vеёа letva od naredni11 kr~canskjh misjja. Njje vjerojatno da se prvina odnosj na vdovske krscane, 7.3 razliku od poganskjh, jer је poslanjca. (; jnj se, odaslaпa svim krscanima bez obzira na na~:ionalne razlike (vidi komentar uz 1.1 ). Yaznost slike lezi u cinjenici da su prvi plodovi ili prvjne Ьili Bogu darovanj ili zrtvovani , te da su u tom smislu pos­veceni (vidj Lev 23,1 0). Stari је lzrael Bogu Ьiо ''prvina njegovjh plodova" (Jer 2,3); takvo se izrazavanje, nema sumnje, sasvim prj. rodпo moglo prenijetj i na prjpadnike krscanske crkve.

Hort. valja spomenuti, ovaj nas u stjhu tumaёi da se odnosi na ёovjeёanstvo opcenito i drzi da se napomena odnosi na gospod ­stvo koje је Bog dao covjeku nad ostalim stvorenjima. U tom је slu­ёaju rijec istine aluzija na Bozju rijeё izgovorenu ёovjeku prilikom njegova stvaranja (Post 1,28). No, kao sto је Ropes pravilno primje­tio "primjedba koja tu teoriju potkopava jest da se slika radanja djeteta nigdje ne upotreЬijava za stvaranje, а ona se vrlo rano роёе ­

lа upotreЬijavati za krscane koji su sebe nazivali 'Bozjjm sinovi­ma·:·

g. S1u~te1ji rijeёi (1,19-21)

19. Postoji dilema treba li stajati "Znate ... " Ш "Znajte4 ... ali svatko neka bude ... " Slobodпjji prijevod glasio Ьi ovako: "Svjesnj ste nebeskog podrijetla novog rodenja, а1ј se sada trebate pobrjnutj da se ono odrazj u vШem Zivotu ј pona~anju". Buduti da је Bog za­ёetnjk novog rodenja, karakterjstike novog zjvota kojj se nastavlja na to rodenje moraju odrazavatj poslusnost Bogu te spremnost da se slusa njegova rјјеё kakvu nalazjmo u zapjsjma njegove objavljene volje u Pjsmjma. Krscani moraju Ьitj brzi na slu!anju. Naprotjv, mo· raju Ьiti spori da govore, tj. ne smjju zurjtj drugjma govorjtj Bozju rijeё prjje no sto је samj dobro ne razmotre. Moraju, takoder, Ьiti spori па srdibu, jer је jedan od osnovnih uvjeta slusanja Boga taj da

48

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,20 um bude smiren, da ga ne uznenuruje srdzba. pakost, otpor ili raz­misljanje о osveti, sto se sve zaokruzuje jzrazom · covjekova srdi­ba.s

20. Cini se da postoje dvjje glavne misli u sveтu sto је receno о covjekovoj srdzbl. Prvo. srditj ljudi ne pon~aju se onako kako је pravilno u Bozjim оёјта . Stovise, dopustajuёj pozudama da se iska­zuju i zadovoljavaju , onj ne mogu iskazatj mjrne · ј , prema tome, pravedne . odluke. Bog trazj da ёovjek "ёјnј pravjcu" (Mih 6,8); ј covjecja srdzba, 11irovjta ј samovoljna kakva jest , ne dopusta ostva­reпje toga Bozjeg zahtjeva. Drugo, covjecja srdiЬa sprecava krsca­njnovo potvrdivanje ј pravdanje Bozjjh pravednjh djelovanja; naj. me , ljudjma се Ьiti mnogo teze sl1vatjti jstjnu da је Sudac sve zem­lje u Ьitj moralan i da sam radj sto је pravedno (vjdj Post 18.25) ako njegove sluge ne oёjtuju pravicu u svojem pon~anju.

21. Zaro ih, tj. jer poslusnost ј duh primanja moraju Ьiti krscani­nove raspoznavajuce odlike, Jakov роtјёе na to da, prvo, odloie

svaku prljavstinu, tj. sve sto је necisto u Boijim ocima. Slika odgo­vara skidanju prljave haljine. Covjecji poku~j da zivi svoj zivot ka­ko on to zeli, da napravi i potom slijedi svoje vlastite moralne stan­darde, Ш njegov poku5aj da se opravda pred Bogom svojim vlastitim naporima. svi su osudenj na propast, jer, "sva pravda n~aje ko О· kaljana haljina" (Iz 64,6). Covjek kojj је postao krscanin te tako postao pravedan pred Bogom mora sve te "okaljane haljjne" svuci sa sebe ј оЬuёј se u drukёjje odjjelo, ono koje oznaёuje njegov novj polozaj (vjdi Zah 3 ,4). Zajedno s pr/javШnom treba odlozjtj ј svaki ostatak nekadamjih poganskih navika. lstina је da grёka rјјеё koja ovdje stojj, perisseia, oblёno znaёj "suvi.Sak". No pjsac sigurno ne mjsJj da treba odlozjtj samo vi.Sak zloce ili pokvarenosti. Zato је vje­rojatnjje da rijeё ovdje ima isto znaёenje kao i perisseuma, "preos­talo". Svaki obraceni krscanin unosi u svoj zjvot mnogo toga sto novom zjvotu ne priliёj ј ne prjstaje. То treba odloijti da Ьi se do­tiёni mogao potpunjje otvorjti prema primanju usadene rijeci sa svom krotko!Cи. On је v~c primio sigurnost spasenja ро vjerj u lsu­sa Krista ; to se podrazumijeva. Ali sada treba neprestano ј u svoj poniznosti pridati doliёnu patnju etitkim implikacjjama evandelja koje је prjmjo te rastj u posvecenostj. Jer, kako је Calvin pravilno

49

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,22 prjmijetjo, "doktrinu treba pretvorit1 u dаћ i provesti је u pona~a­nje: ona наs mora tako promijeniti da ne budemo jalovi".

Za rijec Boiju ovdje se kaie da је uSIIdena, jer kada ona pad ­ne u ljudsko srce na tlo koje је Sveti Dul1 pripremio za primanjc ri· jetj, onda је tovjek prima s radosёu , dopusta јој da se ukorijeni i da mljenja tlo oko njega. Prirodno, potom се iz tako promjjenjene zemlje izrasti one prekrasne krscanske vrline koje odrazavaju sam lsusov karakter. Pavao ih nazjva "plodom Dulla" (Gal 5.22). Као posljedica, osjgurano је krscaninovo potpuno ј konacno spasenje . Rijet ukorijenjena u njegovo srce ima тос spasiri njegovu du!u.

h. l zvrgtelji rijei!i (1,22-25)

22. Ako krscanjn treba slusatj Bozju rijet prije no sto је ј pokusa navjestatj drugima. onda rnora pazjtj da se ne usredotoci samo na slusanje. Krscanstvo је prjje svega zivot kojj treba zjvjetj. Odatle ј napornena u 22 . retku: Budite (grcka rjjec ginesrlle jrna prjzvuk "Budjte sjgurnj da ste ... ") vгSitelji ... а ne S/Imo slu!atelji. Rјјсё prc­vedena sa slu!atelji, akroatai, posebno se upotreЬljavala za one kojj su redovjto pohadaJj predavanja, аЈј kojj nikada nisu postalj stvarni ucenicj. Dakle, rnoze se stalno ј redovjto sluSзtj Bozja rjjec ј prj tom drzatj da је vec samo sluSзnje dovoljno, da sluSзnu poruku ne treba prenijetj u ziv\jenje ј djela. То је, veli Jakov, oЬlik samoobma­ne. М ј , dojsta, trebamo Ьitj sluSзteljj, jer njsta ne moze nedomjesti· ti redovjto sluSзnje Bozje rjjecj: a1i ne smijemo Ьitj S/Imo slu!atelji. lsus је proglasio Ьlazenima ne samo one kojj sluSзju BoZju rjjet ne­go ј one kojj "slusaju rjjec Bozju ј cuvaju је", tj. jzvrSзvaju (Lk 11 ,28).

23.24. Rijecj koje se samo cuju ј kojjma ne dopustjmo da se ukorjjene u srcu Ьit се ubrzo z.aboravljene, koliko god Ьile same ро seЬi vrjjedne ; tako је ј korjst od takva sluSзnja kratka ј nesavrsena: Zato је slika kojom se Jakov ovdje korjstj ujstjnu prikladna . govorj о covjeku koji se gleda u zrcalu. (MjsJi se na metalnu plocu koja se u antici upotreЬljavala kao ogledalo ). Ljce koje covjek vjdj u ogle­dalu njegovo је v\astjto lice; ali ono nije jsto svakoga dana. Jer, jako је ono uvijek njegovo rodeno lice, tj. lice s kojjm se rodjo (Vulgata , vultum nariviraris suae). ono se stalno mjjenja jer odrazava promje·

50

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,25 ne i iskustva u njegovu zivotu . On zeli svoje lice cesto gledatj, ali nj. kada dovolj no dugo. Promvtri se i ode, kako је to postavio Mayor , unoseёj prizvuk promjene u grcke glagole . "Васј pogled ј odmall ode". Tako ako ј vidi na svom licu tragovc ј brazde grijel1a, bolesti ј briga. ili zuba vremena , njegova је spontana reakcjja da brzo izbacj tu sliku iz шisli i sjeёanja . Odrnal1 se okreёe necem drugom: vdma/1 zabvravi kakav Ьijase.

1 lort prevodi "Lice njegova stvorenja", drzecj da ёovjek Ьаса samo kratak pogled na svoje lice kao da ga grjjell ј nije "oStetjo~. No iako to znaёenje odgovara kontek$tU . jer ј ёovjek koji је samo sluSзtelj Rijeci doЬiva neku sliku о onome sto Ьi Bog zelio da 011

bude ј о onome sto Bozja milost jz njega moie ucinjtj . jpak је prj. rodnije pretpostaviti da је ovdje rijet о drugom kontekstu , koji је Mayor opisao kao "suprotnost izmedu lica koje prjpada njegovu prolaznom zjvotu ј odraza karaktera kojj vjdj u Rjjecj ј kojj se ovd· је oЫikuje za vjecnost".

25. Pravj је sluSзtelj onaj koji se potrudjo dobro promotrjtj ono sto је sluSзo te kojj је dobro razmotrjo sve primjene u praktjcnom zjvotu. Grcka rijec parakupto cinj se da u Novom zavjetu znaci "bu\jjtj u", ј to zato sto gledalac zeli vjdjeti nesto vazno u onome sto promatra, iako mu njje lako odjednom sve zapazjti ј razumjeti. Tako su Petar ј Marjja "buljili" u prazan grob onog uskrsnogjutra (lv 20,5 ј 11 ). Slicno. kaze Petar, andeli ze1e "zaviritj'' u sadrzaj apostolskog evandelja ( 1. Pet 1 ,12).

Sto istinski vjernik vidi dok promatra i1i "buJjj" jest savrseni

zakon slobode. Zakon је savr!en jer је to zakon novog saveza za ko· јј је Jeremija prorekao da се ga sam Bog upisatj u ljudske nutrine ј

ljudska srca (vidi Jer 31 ,33). Dakle, nije rijec о neёem vjerniku iz. vana nametnutom, u obliku nekih pravila. zakona ј obaveza. Za nje· ga to nije mrtvo slovo, nego ziva snaga . Cinj se da ga se naziva zako· пот slobode djelomicno ј zato ~to ljudima omogucuje da нadu svo­ju pravu slobodu u s1uzenju Bozjoj voljj, а dje1omjcno zbog toga sto ga vjerni.k prmvaca bez ikakva otpora. Krscanin ljuЬi Bozje ZЗ· povjjedj i nastoji Љ revno usvojitj ј ро njjma zjvjeti. Posto је cuo, оп ne odlazj odmall, nastojeci sve to sto prjje zaboravjtj. Naprotiv , on prianja uza пј. Ostaje prj njjma (grёkiparameinas) i cini od njih svoj svakodnevnj studij ј svoje dnevno veselje. Tako postaje <ijelo·

51

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,26 tvvran izvf'Sitelj i ne moze promasjti Ыa2enstvo u onome sto radi. "Bjt се Ьlazen u svojem trudu". "Ako to znate", rekao је Isus svo· jirn ucenjcirna posto irn је zapovjedio da slijede njegov prjmjer i da peru noge jedni drugima, "Ыаgо vama budete li tako ј ciniJi" ( lv 13,17).

i. Religiozni obredi ( 1 ,26-27)

26. "Dje1ovanje" u kojem се krscanjn Ьiti Ьlaien moie, svakako , Ьitj iskvareno, kako је vec bilo usputno spomenuto i u 19 . retku . neobuzda11im jezikom. Covjek se, podsjeca Jakov svoje cjtatelje, vr1o lako moze prikazivati bogoljubnim. Dapace, smatra li se rko bogoljubnim, religioznim (grckj dokei znacj "u svojoj vlastitoj pro­cjeni") samo zato sto cesto prisustvuje religioznirn obredjma i zato sto obrdzava reJigjozne cjne, u zaЫudj је. Тi obredj sami ро sebl ne moraju Ьitj nesto lo5e ; stoviSe, mogu Ьiti sasvirn dobri, ali se нjilю­va vrijednost moze izgubltj, jer "religiozan" covjek njje kadar nad­zirati svoj jezik u svakodnevnjm zjvptnjm odnosima. Kada se tako sto dogodi, onda doticnj zavarava svoje srce.

Rijeё prevedena s bogoljubnim, t!Jreskos, ј imenica religija, threskeШ , cinj se da oznacuju skrupuloznu painju posvecenu poje­dinostirna formalnog stovanja . Takva osoba moze vr1o pal.ljjvo Ьira­tj prave rјјеёј dok obavlja religjoznj obred, ali је vr1o nesmotrena ј nepai1jiva kad govorj u oblcnim prilikama. Njsu nam ovdje navede­ni nikakvi prirnjerj takva neobuzdanog jezika, ali se vjerojatno mjs­li, iako mozda ne samo na to, na ogovaranje ј ocrnjjvanje. Jer, kako је Ca1vin pravilno prirnijetф, "onaj kojj se prikazuje izvanrednjm u nekom izvanjskom poboznom cinu uzdizat се se ocrnjjvanjem dru­gih ј pokuSзvat се to pokazatj kao djo svoje revnostj, dok ga zapra­vo vodj strast klevetanja". Takva bogoljubnost ili religija, ve\i Ja­kov, isprazna је, grcki mataios, jer ne ugada Bogu , а to је prvotni cilj bogo1jubnostj. Mozda је Jakov pri tom mislio na rjjeci na5ega Gospodina: "Narod me ovaj usnama ёastj, а srce mu је daleko od mene" (Mt 15,8;usp Iz 29,13).

27 . Covjek kojj је pedantno "religiozan" brjne se da sve sto је povezano s obredom njegovog stovanja bude cistv ј neokaljano.

Ali, kao sto је Bog cesto napomjnjao na usta svojih proroka, reli-

52

JAKOVLJEVA POSLANICA Ј ,27 gjozna vanjstina, ko1iko god tocno obdrzavana, Bogu nije prihvat1jj­va ako је ne pratj jskrena ze1ja stovate1ja da pokaze praktjcno razu­mjjevanje ј praktjёno pomaganje svojirn Ьliznjirna. Mihej ne daje potpun opjs svega onoga sto Bog trazi od covjeka (МЉ 6,8); tako nj Jakov u ovom stihu ne daje komp1etnu deflnjciju religije. "Ja­kov", komentira Ropes. "nije imao ni pojma о onome kada se reli­gija svodi na neku negativnu cistoeu i pedantnost obdrzavanja cina nadopunjenim davanjem milostinje". Slicno prirnjecuje i Moffatt: " Cak i prakticnj Jakov, koji је napao patvorene oblike religiozne ljubavj, nije nitj pomisljao na to da Ьi irn se suprotstavjo necirn po­put etike koja Ьi bila zamjena za relig~u". 6 Jakov је, u stvari, svo­jin1 rjjecjma preprjcao istinu koju је nas Gospodin nag1asio kada је rekao da се. na Dan suda, svojjm s1jedbenicirna prizпe~ti one koji su mu sluzili tako sto su posjecivali bo1esne medu bracom, а da nece priznati one koji su izbjegavali tu s1uzbu (Mt 25,36 i 43). Jakov U·

potreЫjava istu rjjec za posjet ili po/1adanje (Rupcjcev prijevod , prirn. prev.), episkeptomai, kada veli da је cista i neokaljana bogo· ljubnost u Ocevirn ocirna polюditi one koji su ostali bez svojih ze­rna1jskih оёеvа .

Sam је Bog u BiЬ\ijj oznacen kao "otac sirota i branite1j udo­vica" (Ps 68,6); od onih koje је posinjo ј on ocekuje, prema r~eёi­ma pisca Sjrahove knjjge, da budu "kao ocevi sirotama i kao muz na pomoc udovjcama" (Sir 4,10). Nije beznaёajno da su 1judi, ka­da је Isus ozjvio sina jedinca udovice iz Naina, govorili: "Poltodi Поg narvd svvj" ( Lk 7.16 ); :.t svakako је vrjjedno podsjetjti se da је jcdna od Isusovi11 najvecih optuzЬi nekih farizeja Ьila da su se boga­tili osiromasujuci udovice (vjdi Mk 12,40).

No zajedno s osobnom sluzbom, tako nag1asenom kao jed­nom od Ьitnih sluzbl prave vjere, mora se teziti i k osobnom posve­cenju . Vjerruik ne smije zatvarati oci pred svojom duznosti da oci­tuje svoju vjeru u 1jubavi, ali u isto vrijeme, usred svi!1 zbunjujucih i demoralizirajuciћ utjecaja svijeta oko sebe koji 1e!i u vlasti Z1oga (vjdj 1. Iv 5 ,19), on se mora odrzavati cistirn, neoka1janim, i to ta­ko da se neprestano podsjeca na zahtjeve svetoga Boga. Јаџјаd koja se јщаlа zrtvovati prema starozavjetnom zrtvenom sistemu morala је Ьiti bez ljage: tako se krscanin mora cuvati neokaljanim od ovo­ga svijeta da Ьi se mogao predati Bogu na svetu i zivu zrtvu, Bogu ugodnu. "Sebe ёistim cuvaj", Ьiо је jedan od posljednjih Pav1ovih poticaja njegovu m1adom prijate1ju Тimoteju (1. Tirn 5,22).

53

2. POGLAVUE

а. PoStivanje ljudi (2,1-7)

1. Evo ј о~ jednog primjera ni~tavnosti bilo kakve deklaracije k~­tanstva koje se ne odrazava u odgovarajutem zjvljenju ј ponaSзnju. Tvrditi da ~tujemo onoga kojije doSзo na zemlju da Ьi nam objavio Bozju Jjubav i koji је polozio svoj zivot za svaku vrstu ljudj i za sva moguta stanja u kojima se oni nalaze, а onda istodobno odjeljivati od obltelji za koju је Krist umro neki njezin dio koji nam vi5e im­ponira zЬog njihova boljeg financijskog statusa · eto iskrivljenja js­tinske bogoljubnosti. Takvo је ponaSзnje u raskoraku s onim sto se moze ocekivati od nekoga tko drzj vjeru Gospodina nasega Isиsa Krista, tj. onoga kojj prikazuje da vjeruje u lsusa Krista kao svojeg osobnog Gospodina ili Gospodara. Izraz Gospodina slavnoga nalazj. то i u 1. Korintanima 2,8 а ј drugdje u Novom zavjetu, ј vjerojat­no znacj "Gospodin kojj sada vlada u slavj". U grckom se rijec Gospodin javlja samo jedanput u ovom stihu; teSko је razumjetj za~to pjsac, ako је zelio povezati Gospodina ј slavи, nije povezao te rijecj stavljajuci ih jednu uz drugu. No sto god htio , slava se nalazj u genitjvu ј dolazi odmah poslije "Gospodin Isus Кrist".

Mozda se slava treba povezati s lsиsom Krisrom. On је slava (ili slavan) u smislu da је za svojega ovozemaljskog zjvota, unutar nuznih ogranicenja svojega utjelovljenog zivota, potpuno odrazjo narav ј karakter samoga Boga. On је Ьiо Emanuel · Bog s nama. Bu­ducj da se Кristova slava objavila u okolnostima siroma~tva i poni­zenja, napomena te vrste Ьila Ьi posebno prikladna u ovom kon­tekstu gdje se postjvanje bogatih izrjcito razlikovalo od paznje po­svecjvane siromaSпima, naustrb potonjih. Ро tom tumacenju, koje је Bengel prvj navijestjo а koje su potom prihvatili Mayor ј Hort, slava је gotovo opisni naslov za Кrjsta; iako taj naslov ne nalazj vj5e nigdje u Novom zavjetu, ono ~to on podrazumjjeva jest istjna koju nalazimo u nekoliko ulomaka ( vjdi posebno Lk 2 ,З 2; 1 v 1 , 14; 1 7,5 ; НеЬ 1 ,3).

Nekj komentatorj, ukljucujucj ј Calvina, drze jzraz slava kao genitiv podrjjetla, i, dajutj rijecj prizvuk "cijenjenje" ili "poStiva­nje" koju grcka rijec doxa cesto ј posjeduje, povezali su ga sa slije­decim rijecima, doblvajucj "postjvanje prema osobama". Prema

54

1

l i

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,2.3 tom tumacenju, rjjec је о postivanju osoba koje su pogreSпo pro­glasene vecima i od samoga Krista, protjv cega Jakov opomjnje SVO·

је cjtaoce. No poredak rjjeci u grёkom ne podrzava takvo tumaёe-nje.

Drugi su jzraz slava uzeli kao genitjv kvalitete ј povezali ga s rijeёjma naseg Gospodina Isusa Krista u smjslu "nзSeg slavnog Gos­podina lsusa Krjsta" (tako RupciCev prjjevod, prjm. prev.) ; no to Ьi djelovalo pretjerano ј neprikladno. ёаk ј Ropes. koji zastllpa to tu­macenje , biljezj " da to пјје bas sretno odabrano produzivanje jed­nostavnUeg 'Gospodin slave· iz 1. Kor 2,8".

Pristranost је posebno zabraнjena u Mojsijevom zakoпu , а

sasviJn odredeno u sudskjm odlukama (vjdj Pnz 1 ,17).

2.3. Jakov sada Јаје primjer kako se ta pristranost moie iZrazjtj. Dva nekrscanina mogu docj na nekj krscanskj sastanak (grckj sиnagogen, sto moze oznacavatj prostoriju za sastanke ј same skup· ljene ljude). Jedan od njih neka nosj zlamo prstenje, и sjajnoj је

odjeci; dщgi neka bude prosjak ili siroma/1 и bljednoj odjeCi. ОЬа trebaju Ьit i jednako dobrodoS1a. jer se оЬа mogu zadoЬiti za lsusa Krjsta: ј treba ih prihvatjti kao jednake u zajednicj u kojoj su svj prema Bozjem gledjstu u tom smislu jednakj. No nekj su na kusnjj onj koji jos nisu do kraja odbacili lazne vrijednostj svojega zivota prjje obracenja. da se zagledaju ("da obrate paznjll": grc ka rjjec epiЬlepo znacj "naklono pogledati") u prvog posjetioca. nudecj ga boljim mjestom , ugodnjjim, tj . stoticom. "Pocasno mjesto· ' (Rup· cjcev prjjevod , prim. prev.) prevodi grcki prilog kalos, sto moze od­razavatj ј nase pristojno " izvolite" : mogli Ьismo parafraziratj: "Mo­lim vas lijepo, sjednjte ovamo".

Nije sigurno da se tekst i rijeci izgovorene siromalш trebaju uzeti kao izgovorene rijecj. Najstarjje cjtanje , Vatikanskj kodeks ј

latjnski rukopjs Corbl MS, koji vjerojatno odrazavaju jos starije сј.

tanje , irna vjerojatnije ovako : "stoji ili sjednj ovdje .. .'', u oЬiiku grubog oplюdenja i pozjva da covjek stoji gdje hoce Ш da sjedne ne· kanю na pod Ьljzu govornjckog sjedala!

~. Dv~e su stvari u vezj s ovakvim ponaSзnjem и osnovj pogres­нe . Prvo, ono pokazuje podijeljene sklonosti i шotjve , to da se sluzj ј Bogu ј mamonu , "dvoumnost" koja је vec osudena u 1,7 ј 8 . Prije-

55

JAKOVLJEVA POSLAN/CA 2,5.6. vodj Niste li и sebl " razdjjeljeni" ј " Ne pravjte li tako razliku medu sobom" (Rup~i~ev prijevod , prim. prev .) uzimaju glagol diekritl1ete kojj је u pasivnom oЬiiku , kao da se nalazj u aktjvnom. "Niste li razdjjeljeni ... ?" ili " Niste li prjstrani ... ?" jest vjerojatnjje. Vatikans­ki kodeks izoatavђa negacjju niste, ра re~enica postaje aПrmativna -"Razd~eђeni ste ... "

Drugo, onj koji djjele ј drukcije vrednuju bogata~ od siroma­ha pokazuju da su suci koji sude prema ne~istim motivima. Genitiv је genitjv kvalitete. Oni su sami postali sиci sto naopako sшЈе.

5.6. Nadalje, ta је pristranost prema ljudima nestvarna. Ona ne uzima u obzir sve ~injenjce . Као prvo, siroma!ni svijetи (Duda­Fu~ak slijedi rukopis koji svijet ~ita u dativu umjesto u genitivu ; ta­ko doЬiva zna~enje "sirom~ni u o~ima sv~eta", prim. prev.) ili "si­roma~ni u sv~etu" su od Boga izabrani da Ьиdи bogatasi и vjeri. Oni su "Ьogati prema Bogu" (vjdj Lk 12,21); bogati darovima Du­ha ; bogati jedinim bogatstvom koje Bog priznaje za jstinsko bogat­stvo . Bog, jstina, njje svoj izЬor ograni~io samo na siroma~ne, ali је pov~esna cinjenica da su onj bili njegov prvj izbor (vidj Lk 1 ,52; l . Kor 1 ,26). On ih је ve~ uzvisio u sadamjim okolnostima njihova zjvota, а dao im је i nadu za budu~nost, jer ih је izabrao da budu bastinici kraljevstva sto ga је оЬесао onima koji ga /јиЬе. То pravo na nasljedstvo nije im darovano kao nagrada za njihovu ljubav . lsti­na је da ih је Bog izabrao da Ьi ga onj moglj ljublti ; ј nasljedstvo na nebesirna osigurano је onima kojj ga ljube. Ti siroma~i su zapravo "siromasj duhom", za koje је lsus rekao da im pripada nebesko kra­ljevstvo (vjdi Mt 5,3; Lk 6,20);jer, Bogu је ugodno podatj jm kra­ljevstvo (vidi Lk 12,32).

Kako је nepravedno, prema tome, ј dalje ponjzavatj one koje је Bog, ро provedЬi svoje suverene moei izabiranja, uzvisio! А vi prezreste ("omalovafiste") siromaha!

Drugo, vrlo је neprikladno ј protivno svakoj logjcj prjstrano izdvojjtj kao objekt posebne sklonostj one, iz redova kojih potjecu najze~~j progonjteljj kr~ana. Као sto је Calvin komentirao, cudo jr postjvati pogublte1je ј u istj mah time povrijeditj prjjate1je! Tako Jakov podsje~a svoje cjtaoce na to sto se zapravo zЬiva u svijetu . Ne tlace li vas иpravo bogata!i? Jakov u 5,4 ј 6 daje primjer tlace­nja о kojem ovdje govori. Da su bogatasj cesto tlacili kr~ane kako

56

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,7 Ьi proveli svoje materijalne interese, vidimo i u Djelima 4,1-3, gdje su bogati saduceji "pograbili" Petra i lvana; iz Dje1a 13,50, gdje vidimo da su "gradski prvaci" Antiohije potaknuli progon protiv Pavla i Barnabe; i iz Djela 16,19, gdje su u Filipima donedavno bo­gati vlasnici ropkinje koja је imala vracarskog duha pograbili Pav1a i Silu i odvukli ih na sud. Stov~. neposredan povod nemiru u Efezu Ьiо је taj sto је §irenje kr~anstva dove1o do opadanja profita i zara­de u odredenim granama proizvodnje ј obrta (vidj Djela 19,23-41).

7. No najve~j grijeh tih bogatih tlacjtelja, koji cini daje јо! cud­nije izabrati ih za one kojirna se laska, jest da oni рsији lijepo /те koje је na njih, vjernike, zazvano. ("Zaz.vano na vas" mozda se od­nosi na cin krstenja). То lijepo ("ciJenjeno") /те је Кristovo ime. Stari је hebrejskj оЬiсај Ьiо da se irnena predaka "zaz.ovu" na neci­je potomstvo. Tako је Jakov, polazu~i ruke na Efrajirna i Man~ea, dva Josipova sina, rekao: "Neka se irne moje i mojih preda Abraha­ma i lzaka ро njirna spominje" (Post 48,16). Кristovo se ime slicno zaz.jva prilikom krstenja na sve koji mu pripadaju. Ono је /ijepo jme, ili c~enjeno ime, jer svima koji se tim irnenom zovu donosi cast.

Ь. Кraljevski zakon (2,8-ЈЗ)

8. Po~etak ovog stiha, Ako doista, ne prevodi najbolje grcki iz. raz. memoi. Neki priJevodi daju uvodnim rije~ima prizvuk suprot­nosti te prevode "Doista, ako ispunjavate". Komentatori koji zastu­paju taj smisao pretpostavljaju da Jakov ovime navodi neku zami§. ljenu ispriku koju mu postavljaju laskavci bogatih. Casteej bogata posjetioca, tvrde laskavcj, oni ispunjavaju zapovijed da ljube svoje­ga bllinjeg kao samoga sebe. Ali, kako primjeeuje Hort, "nije \jero­jatno da Ьi Jakov i raz.mi§ljao о tako apsurdnoj jdeji, koja, osirn to­ga, nema stvarne tekstualne podloge; te~o је prona~i bilo koje dru­go prikladno rje§enje pretpostavimo li tzv. protivni smisao". Hort predlafe da se mentoi uzme kao nagla§eni oblik men, ~to ga nagla­§ava glagol kojj slijedi. Neki prijevodi prema (npr. Duda-Fu~ak i R. S.V.) slijede u tome Horta te prevode "Ako doista izvrsujete", ~i­me se zapravo veli da ne izvrsиju,jer pokazuju pristranost.

Bog је u pjsmu (vidj Lev 19 ,18) vrlo jasno "objavio" kraljevs-

57

JAКOVLJEVA POSLANICA 2,9 ki zakon, koji njegove sluge moraju slijediti. Bliinji kojega se treba­lo ljuЬiti kao samoga sebe Ьiо је u stvarnosti ogranjt en samo na Zi­dove. Na~ је Gospodin, s druge strane, nastojao na tome da su svi kojima је potrebna na~ pomoe na~i Ьliinji, tj . mi smo njima Ьliinjj (vjdi Lk 10,29-37). Тај se zakon naziva kra/jevskim, djelomjtno zЬog toga ~to је to zakon i Bozjeg kraljevstva, а izdao ga је sam veli· ki Кralj, а djelomitno stoga ~to , ро svojoj sveobuhvatnosti, taj za­kon natkriljuje sve druge zakone glede ljudskih odnosa. Dobro cini· te gotovo da djeluje kao uЬlazavanje stvarnog stanja, sjetirno li se da је naS Gospodin rekao kako је obdrzavanje toga kraljevskog za­kona osnovni djo uvjeta za zadoЬivanje vjetnog z jvota (vjdj Lk 10,

27-28).

9. "Pristranost prema osobama" (Rupt~ev prjjevod, prim. prev.) sasvim је suprotan ovom kraljevskom zakonu, jer је svaka pristranost izritito i nagla~no zabranjena u jednom podzakonu "kraljevskog zakona" u Mojsijevu zakonodavstvu (vjdj Lev 19,1 5). Kad god se pokazuje pristranost prema nekim osobama, pocinjen је grijeh, pri temu је grijeh Ьitno kr~nje bozanskog zakona (vjdj 1. lv 3 ,4). Dapate, sam Zakon takve osuduje kao prijestupnike. Ute­nje ovog stiha dana~njem је kr~aninu posebno vaino jer on nastojj pokazatj stvarnost svoje vjere u testo te~im dru~tvenim , proizvod­

nim i rasnim odnosima.

10. Velika istjna izrazena u ovom stihu jest da ljudj ne smiju "u­zeti i izabrati" ~to im se svjda kada se suotavaju s Bozjjm moralnim zakonom . Ne smђu poku~ti opravdati ~to dio toga zakona ne izvr· ~avaju , pokazujuci kako neki drugi dio ipak obdrzavaju. Bog, veli Calvin, nece Ьitj proslavljen iznimkama. Nece nam dopustjti da is­pust.imo zakone kojj nат ne odgovaraju . Ne smђemo odjeJjjvati ono ~to је on sastavjo, Nek.i nат se dijelovi mogu tinjtj manje vai· nima od drugih, ali su i onj djo bozanskog zakona koji treba prihva· titi in toto. Чudj ne mogu prema tome, trvrditj da su pravedni zato sto su se drzali jednog djjela Boijeg zakona. Та tko ... и jednome sa­mo posrne, postao је krivac svega. Ј upravo tovjekova potpuna ne­mogucnost da ustuva cjjeli zakon cinj da njegovo spasenje potiva ne na njegovoj vlastjtoj pravednosti, nego na pravednosti nekoga

drugog · Isusa Кrista .

58

t

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,11

11. Sve ostale zapovijedj sadrzane u drugom dijelu dekaloga ovise о kraljevskom zakonu spomenutom u 8. stihu. Ne izvr~iti ili prekr· ~tj jednu od zapovijedj znatj, prema tome, prekrliti titav zakon. Jakov navodj dvjje od tih zapovijedj iz lzlaska 20 ,1 З u poretku ka­kav. ima Septuagjnta i .kakav nalazjmo u Vatikanskom kodeksu. Za­povijed Ne ucini preljuba takoder је stavljena prije zapovijedi Ne ublj i u nekim rukopjsima Marka 10,19. Nema potrebe, prema to­me, iznalaziti neke skfjvene i duЬlje razloge za poredak kakav ima ј Jakov, а sto predlaze Hort . Najme, on kaze da Jakov ddi kako su oni koji su oma.lovazavali sirщнame obdriavali zakon do te mjere da su se sudrzavali od preljuba, ali da nisu shvacali da su krlili za­kon о ulюjstvu u smjs)u u kojem је lsus tumacio taj zakon. CiiU se da је Jakov dao samo hipotetjcke slucajeve ј da nije navodio zapovijedi u tom poretku s odredenom svrhom. Ako dak/e i ne cinis preljuba. а uЬijes, postao si prijestupnik Zakona. Naime, zakon је prije svega cjelina koja izraiava nepodijeljenu volju jedins­

tvenog Zakonodavca.

12. Кr~anska ljubav mora se ocjtovati i u govoru, i u djelovanju. Jakov shodno tome potite svoje citatelje da budu poslumi kra/jev­skom zakonu kako u onome ~to govore , tako i u onome ~to rade. Oni се vrlo vjerojatno, dok pristrano postupaju prema bogatima · time sude о relativnim vaznostirna razlititih dru~tvenih slojeva · zaboraviti da се i sami Ьiti sudeni. Oni moraju tako govoriti i tako ciniti kao oni koji imaju blti sudeni. Stov~ . narav zakona ро ko­jem се Ьitj sudenj mora ih utiniti posebno samilosnima prema dru­gima. Тај је zakon, kako је vec bilo spomenuto u 1 ,25, zakon slo­bode. Svi oni koji su se podredili Кristovu jarmu, dragovoljno su ga primili, jer znaju da ih је Bog ро svojoj rnilosti kroz Кrista oslobo­dio od kazni koje su ih slijedile zbog njihove prђamje neposlu~os· ti; oni takoder znaju da, ро njihovoj sjedinjenosti s Кristom, u nji· ma sada djeluje nova oslobat1ajuca snaga koja irn omogucuje da bu­

du poslumi.

13. Kr~anin se, o~ekujuci sud, ne treba bojatj, On se, ipak, mora neprestano sjecati uvjeta koje је postavio sam lsus kao Ьitne stvari, ukoliko zeli mirno satekati sudenje. Milosrdni се , rekao је lsus, za­doЬiti milosrde (Mt 5,7). Oni koji ne sude, ni sami nece Ьiti sudeni

59

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,14 (vidi Mt 7,1). S druge strane, oni koji нisu voljni oprostiti pogreSke drugima, otkrit се da ј njihove pogreSke несе Ьiti oprostene (vidi Mt 6 ,15); а duznik, osloboёlen ро Bozjoj mislosti duga koji ne moze vratiti, ne moze ocekivati da се tu milost stalno doziv~avati ako nije voljan otpustiti beskonacno manje dugove nekom od svo­jih Ьlirojih (vidi Mt 18,23-25).

То se lsusovo ucenje moze vidjeti u dvjema napomenama u ovom stihu. Prvo se , istina, spominje u negaciji. Nemilosrdan је sиd onome tko ne cini milosrda. А onda slijedi pozitivna napomena. MilosriJe koje na zemlji pokazuje pomilovani i opravdani gre~nik , koji је sam primio nezasluzenu Bozju milost, Ьit се doticiюme sigu­ran temelj pouzdanja da је presuda konacnog suda za njega vec po­zitivno rije~na (vidi Mt 25,3440). Ako se vezni.k а izostavi, kao ~to imaju mnogi rukopisi, onda se doЬiva recenica za sebe, koja se popu.t aksioma moze primijeniti na ~ire podrucje.

с . Vjera i djela (2,14-26)

14. Као ~to је pokazao daje milost neizbjezan plod ljubavi, tako Jakov sada pokazuje da gdje nag1a~no nedostaje djelotvorna lju­bav, ondje - znamo to pouzdano • nedostaje stvarna vjera. Da Ьi tu Ьitnu stvar dobro naglasio i da ne Ьi tko poku~o odijeliti vjeru od ljubavi, Jakov postavlja dva retoricka pitanja, na koja је odgovor nedvosmislen: "Sasvim sigurno ne". VзZno је zapaziti da on ne ka­Ze "ako tko ima vjeru" , nego ako tko rekne da ima vjeru, а djela пета. Takva vjera na rijecirna, bez stvarnih plodova i rezultata, potpuno је beskorisna ; i Jakov svjesno potkopava pouzdanje onirn.a koji misle da vec samo ispovijedanje vjere sadrzi neku vrijednost, jednako kao ~to је i sam lsus to cinio kada је rekao: "Nece u kra­ljevstvo nebesko uci svaki koji mi govori: 'Gospodine, Gospodine!', nego onaj koji vr~i volju Оса moga koji је na nebesima" (Mt 7,2 1; vidi 25,45). Та "rjecita" vjera ne zavreduje da se zove vjerom; jer prava vjera sjedinjuje covjeka s Кristom tako da njegove misli i nje­gova djela dolaze pod kontrolu njegova Duha. Patvorena vjera nema snagu spasenja. Prђevod Moie /i ga vjera spasiti? nije najsretniji. On dovoljno ne istice odredeni clan u grckom. Trebali Ьismo pre­vesti " Moze li ga ta (ili takva vjera spasiti?" (kako ima R.V.), ili " Moze li ga njegova vjera spasiti?" (kako ima R.S.V.).

60

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,15./6

15.16. Jakov ovdje daje snazan, iako hipotetican, primjer negativ­nog karaktera vjere koja је puko ispov~edanje usana i koja ·ni.kada ne rezultira nekirn prakticnim djelom. ZamШja kr~ane kojima ne­dostaje hraпa i odjeca. Oni dolaze kr~anima ро pomoc, ali ih ovi tjeraju, ne pruzMi irn Sto је potrebno za tijelo. Jedino sto irn daju jest neizvediv savjet. Те osobe mogu Ьiti muSke ili zenske, ovdje na­zvane brat ili sestra, jer su svi Isusovi ucenici povezani Ьliskim oЬi­teljskirn vezama. Oni mogu Ьiti goli (grcka rijec hиparchosin vjero­jatno znaci da su u takvom stanju i postali kr~ani ; osim toga, izraz vjerojatn~e oznacuje " lose odjeveni", kako Ьi trebalo Ьiti i u Mt 25,36 i Jv 2 1,7 iako na~i prijevodi irnaju jednostavno "goli", prirn. prev.) i bez svagdanje hrane. Која korist u tom slucaju, pita Jakov zgrazajuci se, ako im rkogod od vas rekne: "Hajdete и miru (tj. "Do videnja") grijte se i sitite" (tj . "obucite se i najedite").

Jakov u izrazu tkogod od vas Gednina) prelazi na mnozinu, а ne dadnete. То је zato ~о on drzi da su svi pripadnici bratstva od­govorni za bezosjeeajan odgovor, iako ga је samo jedan njihov pri­padni.k izrazio.

17. Те su rijeci mrtve, jer ne samo sto ne pruzaju pravu pomoc u ocajnoj situaciji nego irn је jedini rezultat taj da one koji su vec jad­ni u svojoj nevolji, gurnu u nju јо~ duЬlje . Jakov zato zakljuёuje

vjera је mr(lJa и sebl, tj . mrtva је ako ne posjeduje , kao svoj sastavni dio, snagu i zelju da pomaze beskonacnoj patnji ljudskog zivota, i to necim od Bozje beskonacne samilosti koju је pokazao covjeku u lsusu Кristu. Vjera koja ne posjeduje taj element uopee i nije vjera.

18. Teskoce oko ovog stiha, koji је uvijek Ьiо crux interpretum, nastale su u prvom redu zahvaljujuci nepostojanju interpunkcђe u starim rukopisirna, te nedostatku takvih pomagala koje suvremeni citaoci irnaju u navodnicirna. Те~осе se mogu prikazati ovako:

1) Tko govori recenicu u kojoj se nalazi mogao Ы tko reCi? Govori li on kao Jakovljev prijatelj, ili neprijatelj? Govori lije mozda sam Jakov?

2) Koli.ko toga treba razumjeti i uzeti da govori taj netko? Da li samo rije~i Ti imal vjeru? Ш reёenicu Ti imas vje­ru, а ја imam dje/a? Ш citav stih?

61

JAKOVUEVA POSLANICA 2,18 З) Na koga se odnose Jicne zamjenjce u recenicj Тi imai

vjent, а ја imam djela?

Ako pretpostavimo da ovo govorj neki Jakovljev prijatelj u u­lozj njegova zastupnika, onda Ьi se cjjeli stil1 trebao sh"vatjtj kao up­ravni govor naslovljen covjeku napadnutom u prjja~njem stihu , koji ispov~eda vjeru bez djela; smisao Ьi Ьiо otprilike onakav kako ga је parafrazirao R.A. Кnох. "Bili bismo prisiljeni re~j mu 'Ti jma~ vje­ru , а ја imam djela koja mogu pokazatj. Pokatj тј tj tu svoju vjeru bez djela koja Ы је mogla dokazati, i ја sam spreman. svojim djeli­ma, dokazati svoju vjeru'," Ovo је tumacenje blisko tumacenjjma Mayora i drugih. Otvoreno је, istina, citavom nizu ozЬiljnih prjm­jedbl. Tako se, na primjer, veli da izraz Јпаёе, mogao Ьi tko reci najprirodnije oznacuje uvodenje primjedbe nekog prigovaraca. Ta­ko i Pavao koristi " Ali, re~j се netko". Stovire, u tom slucaju moze djelovati da Jakov priznaje ili potvrduje da dotjcnj covjek doista ima vjeru, dok је cilj prijasnjih stihova Ьiо pokazatj da takva njego­va vjera ј nije vjera.

Trebamo uzetj, dakle, da recenjcu izgovara neki prjgovarac i da on izgovara samo Ti imas vjeru, а ја imam djela. Samo ove rijeci trebaju doei unutar navodnika u suvreшenim prjjevodima, kako to ј jrna engleski prijevod R.S.V. Cjni se da pod zamjenjcom ti promat­rac • prigovarac ne misli na "Тј , Jakove" ј da pod ја ne misli"ja, prigovarac('; jer ako tako mislj, onda Ьi bilo mnogo prirodnjje da recenica glasi "Ti imas djela ј ја imam vjeru ", kako to ј ima jedan starj latinski rukopjs (CorЬi MS). Tako izmjjenjene zamjenice nala­ze se sarno u tom rukopisu ј njgdje drugdje. Vjerojatnjje је , kako је prirnjjetio Ropes, "da se zamjenice ne odnose na Jakova ј na pro­matraca-prigovaraca, nego da zamjenjuju 'jedan' ј 'drugj', te da predstavljaju slikovitjjj oЬlik prikaza dviju zamШjenih osoba". Prj. govarac kate da neki ljudj tvrde kako jmaju dar vjere, а drugj da ј. maju sposobnost cinjti dobra dje1a; on cak veli da se oni motda po­zjvaju na ulornak poput onoga u 1. Koriп~anima 1 :џо u vezj s " razJicjtim darovirna". U tom s1ucaju su rjjecj Pokaii mi svvju vje­ru bez dje/a, а ја си rebl dje/ima pokazati svoju vjeru Jakovljev do­prinos prjgovaracu. On jzrjcito osuduje bilo kakvo odje1jivanje vje­re od djela te izaziva doticnoga da mu pokaze, ako mote , prjmjer prave vjere koja njje nasla svoj djelatni izrazaj: i onda dodaje , а da

62

..

JAKOVUEVA POSLANICA 2,19 pri tom ne misli na samoopravdanje, da njemu ne~e Ьiti teSko poka­zati mu stvarnost njegove vjere djelima koja cini.

19. Jakov se ponovno obra~a onorne tko samo usnama ispovijeda vjeru i priznaje, argumenta radi, da је dotjcni mozda inte1ektua1no priznao doktrinu da postojj jedan i samo jedan Bog. Тi vjerujes da је jedan Bog. Motda se mjsJi na doktrinu jedinstva Trojstva, kako to imaju R.V. ј R.S.V., u kojem s1ucaju treba prevestj "da је Bog jedan". Koji god prijevod i znacenje uzmemo, rjjec је о doktrini od prvorazredпa zna~enja i vaznosti; priznati to istinom · iuavno је ; zato Jakov dodaje Dobro ёiniS. No, samo ро seЬi, ona nema то~ spasenja. Calvin је komentirao: "Spoznanje о Bogu ne moze covje· ka povezati s Bogom nista viSe nego sto moze gledanje sunca preni­jetj covjeka u nebo". Vjera је ta, а ne znanje, koja covjeku omogu­~uje da se priЬiiii Bogu, i zato је ona sredstvo kojim se moze ost­variti prvi cilj re1igjje; а buduci da је covjek gre§nik, njegov pristup mora Ьiti pristup uz pomo~ posrednika; zato је vjera u tog posred­nika osnovni element u njegovoj vjeri u Boga.

1 davoli priznaju postojanje ј transcendenciju Boga; no jedini rezultat је da drseu. Davlj su se od straha posebno tresli pred lsu­som. Znali su da irn је svemogucj Bog odredio trpjeti, i bili su svjes· ni da se u Isusu susreeu, kako se cinilo, prjje vremena (vidi Mt 8,29) sa svojirn unistavateljem. "Sto tj imas s nama, lsuse Nazareca­nine?" pitali su, "Dosao si da nas uniStis?" (Мk 1,24) Jakov ovdje veli da se oni kojj irnaju pravu vjeru, iako sasvirn ispravno osjeeaju strahopostovanje u Bozjoj blizinj, ipak ne tresu od straha (ili ne drseu) pred njirn. Олi smjelo prjstupaju prijestolju milosti (vidi НеЬ 4,16). Dapace, Bog od njih ocekuje da pokafu svoju vjeru , i to ne drhtanjem od straha, nego djelirna ljubavj.

20. lzraz Носе! li spoznati odvodi nas dalje u argumentiranju. Ja­kov se sprema navesti Pjsmo kako Ьi dokazao tezu da је vjera bez dje/a jalova. "Ja1ova" (grcki argos) znaci "nedjelotvorna", te, u ovom kontekstu, "ona koja ne ostvaruje spasenje" (vidi stih 14); ista se rijec upotrebђava ј u Mateju 12,36, gdje Isus veli da се 1judi za svaku "bezrazloznu" rjjec dati odgovor na Dan suda. Suplji cov­

jece - to је svatko tko nema duhovnog razumijevanja nj toliko da njje kadar uvidjetj kako је vjera koja nikada ne rezultira djelirna za-

63

JAKOVLJEVA POSLANICA 1,21 pravo patvorina.

21. Potpuno pogreSзn zakljucak, stvoren ponekad na temelju ovog stiha da postojj korjjenjta protшjecnost izmedu ovoga sto Ja­kov kazuje ovdje ј onoga sto Pavao tvrdj u Poslanicj Galacanima ј

Rirnljanima, proizlazj jz neuvjdanja da Jakov ne upotreЫjava rjjec opravdan za jsti dogadaj na kojj aludira Pavao (Rim 4,3; Gal 3,6), а to је onaj kada је Abraham "povjerovao Јаћvј, ј on mu to uracuna u pravednost" (Post 15,6). Та Abrahamova pocetna pravednost ostvarila se kada se jos nisu rodili ni lsmael ni lzak, i kada se, ljuds­ki govoreci, Bozje obecanje Abrahamu da се njegovo potomstvo Ьiti poput zvijezda na nebu cinilo potpuno nemogucjm i ne ostvari­vim. lpak је Abraham vjerovao Bogu; povjerovao је da Bog doista misli ispuniti sto је оЬесао. Jakov ovdje ne govori о tom pocetnom Abralшnovom zadoblvanju pravednostj ро vjeri, nego о nedvojbe­nom dokazu vjere sto ga је Abraham opisao u dogadaju zapisanom u Postanku 22, а to је da је vjera uracunata Abrahamu na pocetku bila stvarna vjera. Ona se ocitovala u potpunoj poslusnosti Bogu ј

trideset godina kasnije, kadaje Abraham, u podredenosti bozanskoj volji, spremno zrtvovao, prinio Izaka, sina svoga. U posljednje trj rj­jeci ima i ljutnje i prenaglaSзvanja , jer је ocjto da se bez Izaka Boz­je rаЩје оЬесаnје ne Ьi moglo oblstiniti. Jakov, prema tome, ne de­finira nacin opravdanja, kako to oprezno ј jasno cini Pavao. Njegov је cilj razbltj obmanu onih kojj su mjsJili da imaju vjeru, iako nije bilo podataka ni cinjenica u njihovu ponaSзnju ј zivotu koji Ьi pokazivali da је njihova vjera ziva. Opravda u ovom stihu znaci, pa­rafrazirano, ''ocitova se pravednim" ili "pokazalo se da је vec op­ravdan" .

Prijevod kad па irtvenik prinese takoder se moze krjvo ra­zumjeti, jer se doblva dojam kao da је Bog uracunao Abrahamu u pravednost zrtvovanje Izaka, sto sigurno ne odgovara istini i pogres­no је tumacenje. U grckom је glagol u patricipu aorjsta.

Zanirnljivo је primijetiti da Jakov, naslovljujucj krscansko ci­tateljstvo sazdano kako od Zidova tako i od neznabozaca , govori о Abrahamu kao nasem оси. lako neznabosci njsu Ьili tjelesni Abra­hamovi potomci, ipak su kao krscani, opravdani vjerom u razapetog BoZjeg Sina, i oni Abrahamovo sjeme,jer posjeduju vjeru koja је ро svojem karakteru slicna Abrahamovoj (vidi GaiЗ ,lб).

64

JAKOVUEVA POSLANICA 2,22 Poslanica Hebrejjma takoder skrece patnju na vjeru koju је

Abraham pokazao u svojoj spremnosti da zrtvuje lzaka (vidi НеЬ 1 1,1 7); no ondje se spominje kao izvanredan primjer unutar cita­vog popisa junaka, koji ni u velikim nevoljama i kumjama nisu izgu­bili vjeru u stvarnost nevidljivog. Bili su uvjereni da се Bog ostvariti sto је оЬееао. Pitanje nacina na koji se pravednost uracunala Abra­hamu nije obradeno u Poslanici Hebrejima,jednako kao sto se ne o­braduje ni u Jakovljevoj.

22. Tekst VidiS: vjera је suradivala s djelima njegovim је tezak. Grcki glagoE koji se ovdje upotreЬljava, sunergeo znaci "raditi s", tako da је doslovno znacenje "\jera је radila s njegovim djelirna". lpak, ne smijemo pretpostaviti da su Abrahamova vjera i njegova djela stvari koje su mu donijele opravdanje na pocetku, nego је ri­jec о tome da је vjera suradivala s njima i omogucila mu da ostvari poslu~ost u djelirna, koja se ovdje nazivaju njegova djela. Cinjenica da је glagol u imperfektu govori da је ta suradnja bila stalna. Vjera nikada ne stoji sama. Ona cini djela, sluSзjuci volju zivoga Boga.

Kada Jakov veli da se dje/ima vjera иsavrsila, onda ne misli re­ci da је Abraham prije toga posjedovao mlaku i bezosjeeajnu ljubav, а da је sada. ovim cinom poslusnosti, njegova vjera ojacala. U stvar­nosti ne postoji stupnjevanje opravdavajuce vjere. Ljudi i1i vjeruju, ili ne vjeruju; i ne postoji vjera koja u dogledno vrijeme ne zavr§i u poslusnosti iz ljubavL Vjera se, pak, katkada treba posebno iskazati u odredenim djelima poslumosti; tako se ocitovala kada је Abra­ham Ьiо pozvan da zrtvuje svojega sina lzaka.

23. Ovdje irnamo citat iz Postanka 15,6: Povjerova Abraham Bo­gu, i uracиna ти se и pravednost. lak.o se rijeci odnose na sasvim odredeni dogadaj, koji se zЬio trideset godina prije dogadaja zapisa­nog u Postanku 22, kate se da su se one ispunile u Abrahamovoj spremnosti da zrtvuje svojega sina Izaka,jer su one u nekom smislu prorocke rijeci u vezi sa spomenutirn dogadajem. Moraju posto.jati, ро Providnosti, prilike kada se stvarnost Abrahamove vjere koja mu se uracunala na pocetku moze pretvoriti u ne~to opipljivo i sasvim jasno; i zrtvovanje је jedna takva prilika, iako nipo~to jedina.

Jakov nastavlja navoditi Pismo da Ьi dokazao stvarnost pra­vednosti koja se uracunala Abrahamu. Prijate/j Boiji posta. U 2.

65

JAKOVLJEVA POSLAN/CA 2,23 Ljetopisima 20,7 Abraham se naziva "prijateljem" Botjim; u Izaiji 41 ,8 Bog naziva Izrael "potomkom Abrahama, mojega ljubimca". lzraz Bofji prijatelj ~ini 5е da zna~i kako Bog nije skrivao od Abra­hama !to namjerava utiniti (vidi Post 18,17). Abraham је imao prednost vidjeti ne§to od velikog p1ana ~to ga Воg provodi u povi­jesti. Radovao se vidjeti Mesijin dan (vidi Iv 8,56). Sli~no је i Isus . objaviv!i se svojim apostolima, posebno u Gornjoj sobl u Jeruzale­mu po§to su mu bile povjerene botanske tajne - mogao svoje apos­tole nazvati prijateljima. "V~ vas", rekao је, "ne zovem slugama, jer sluga ne zna §to radi njegov gospodar; vas sam nazvao prijatelji­ma, jer vam prio~ih sve §to sam ~uo od Оса svoga" (lv 15,15).

Zna~enje sasvim sigurno nije da је Abraham "zaslutio naslov Вotjeg prijateђa" zЬog svoje spremnosti da trtvuje lzaka, kako to prevodi R.A. Кnох. Isto tako ne bismo reldi da su Isusovi apostoli svojom podu§notu zaslutili da im se objave tajne botanske volje, na temelju tega su nazvani Isusovim "prijateljima". 1 u slutaju Ab­rahama i u slutaju apostola oni su primili tako tastan i dostojanst· ven naslov samo zahvaljujuci Воtјој milosti.

24. Jakov se sada obraea svim svojim ~itaocima, pozivajuci ih da sarni za sebe i.zvuku pravi zakljutak iz doga4aja iz Abrahamova ti· vota, poaebno onog kada је trebao trtvovati Izaka. Nedvosrnislen је zaklju~ak da, iako је vjera ta koja opravdava · а tu osnovnu istinu Jakov nikada nije nijekao · prava vjera ne mote Ьiti statistitka. Vje­ra је djelotvoran odaovor na Вођu inic~ativu. Ona је odgovor na nebeski poziv, а poziv је uyjjek poziv na poslu§nost. Zbog toga је poslu§nost, o~itujuei se u djelu, nezaobilazan i neposredan izra1aj vjere. G/edajte: covjek se opravdava dje/ima, а ne samom vjerom! Drugim. r~etima, tivot posvecenja zapo~inje u trenutku kada је tovjek opravdan ро vjeri, kada se podre4uje Isusu Кristu kao svo­jem osobnom Spasitelju, ро t~oj spasonosnoj smrti · а nikako ро svojoj zasluzi • Воа doti~noga progla§ava opravdanim; по tivot po­sveeenja nge samo tivot vjere; to је tivot koji Ьismo mogli nazvati tivot vjere · poslumosti.

2S. Ovaj Ьi se odjeljak poslanice mogao zavr§iti napomenom i zakljutkom i.z 24. retka. Ipak, Jakov teli dodatijo§jedan dokaz is· tine koju је razlagao. Da Ьi dokazao kako је ona posvuda primjen-

66

Ј.

JAKOVLJEVA POSLANICA 2,25 ljiva i kako ne dopu§ta iznimke, navodi primjer u kojem је оюЬа bila neznabotac, iena, i ј о§ k tome prostitutka. Cini se da је Jakov svjestan kako u RahaЬi ima primjer s dna dru~tvene ljestvice.

1 Poslanica Hebrejima spominje Rahabu, posebno njezinu dobrodoilicu, ра skrivanje i na k.raju otpravljanje uhoda koje је Jo­§ua poslao u Jerihon. Spominje i njezinu vjeru, zbog koje nije "pro­pala zajedno s nepokornicima jer s rnirom prirni uhode" (НеЬ 11 ,З 1 ). Jakov ne spominje njezinu vjeru ; ali sasvim slgumo pretpo· stavlja da njegovi titatelji znaju za doga4aj prilikom kojega је ona izrazila i priznala premot lzraelova Boga. "Jahve, Воg va~". rekla је uhodarna, "onje Bog gore na nebesima i dolje na zemlji" (Јо~ 2,11) То priznanje nije bila "jalova" vjera poput one koja se stalno osu4uje u 2. poglavђu Jakovljeve poslanice,jer је ona odmah izrazi· la ielju da pomogne ostvariti namjere lzraelova Boga, i to priklad­nim i djelotvornim odlukama i djelima. Ona је ljubezno primila glasnike i drugim ih је putem izvela, pomatuci im da neopazeno poЬjegnu. Zato se i za nju moie,jednako kao i za Abrahama, ра i u istom smislu kao i za Abrahama, reei da se opravdala djelima. Um· jesto kad primi ... i ... izvede, trebalo Ьi prevesti "ро tome ~to prirni ... i ... izvede", jer је glagol u gr~kom u participu aorista i ima isto zna~enje kao i u 21. stihu.

26. Unutar titavog ovog ulom.ka podrazurnijevalo se da је oЬitno ispovgedanje vjere usnama mrtva stvar. Naime, ukoliko ne rezultira dobrim djelima, takva vjera i nije vjera. Zato Jakov u posljednjem stihu о toj terni sasvim jasno i pravilno, iako naglo i iznenadno, ka­ze da se takva vjera moze usporediti samo s leШlom u kojoj viie ne· ma iivotnoga daha. Te!ko је tu istinu mogao izraziti slikovitije ili snainije.

67

POGLAVUE3

а. Odgovomosti ucitelja (3,1-Sa)

1. Ne bez raz1oga, Jakov izjavu da је vjera bez djela mrtva nas­tavђa napomenom da se djela ne mogu ograniciti samo na akc~e . 1 rijeci su dje1a. Uistinu, mnoga se dje1a posti.Zu rijecju. То је poseb­no istinito u vezi s ucileljima. Zato Jakov opominje: Neka vas, bra­eo moja, ne bude mnogo ucitelja! Cesto rijeci ucite1ja ostav1jaju neizbrisiv trag • kako dobar, tako i lo~ • na nezreo um koji nekritit­ki prihva~a sve ~to cuje. Za takve је ucite1je Isusova opomena po­sebno vazna: "Tvoje ~е te rijeci opravdati i tvoje ~е te rijeci osudi­ti" (Мt 12,37). Amblcija mnogih zidovskih rodite1ja bila је da nji­hovi sinovi budu rablni, а i mnogi mladi 1judi zeljeli su uzivati sve prednosti ј autoritet rabinskog polozaja. Zato је lsus ј izrekao slije­de~u opomenu svojim ucenicima: "Vi pak ne dajte se zvati 'Rabbl'. Та jedan је ucitelj va~. а svi ste vi braca" (Мt 23,8). Jakov motda • razraduje ovu opomenu, posebno је primjenjujuci na one poznate kao "uciteђe" u ranoj crkvi, а koji se spominju i u Djelima 13,1; 1. Kor 12,28 i Ef 4 ,11. Cini se da se i Jakov smatra takvim ucite­ljem, jer koristi prvo lice mnozine u recenici u kojoj obrazla2.e za~­to nije dobro da se ve~i broj kr~ana uvede u tu s1uzbu. Вit cemo stroie sudeni, podsj~a Jakov sve one koji su vec zaposleni u toj s1uzЬi.

Ucite1ji moraju neprestano prosudivati i suditi Jkako na mo­ralnom, tako i na intelektualnom po1ju. Sama narav njihova posla cini ih kriticarima, ponekad vrlo o~trim kriticarima. Jakov ih opo­rninje da svi oni koji su krenuli drugima pokazivati put kako mo­raju zivjeti moraju na kraju Ьiti stroze sudeni, ne uspiju li sarni ostvariti takav zivot. No ovaj stih ne zeli obeshrabriti one koji vjeruju da su pozvani preuzeti tu izvanredno vaznu sluzbu . Dapace , nagla~vaju~i odredene opasnosti i odgovornosti toga ve1ikog poziva, Jakov zapravo upu~uje па dostojanstvo i uzvirenost te sluzbe. Cini .е pomalo neprirodnim ovdje uociti, zajedno s Calvi­nom, opomenu samo protiv onih koji su skloni osudivati, iako svi mozemo izvu~j pouku da se moramo suzdrzati od sudenja Ьliznjil1 :

jer, kako је Calvin dobro rekao, "prirodena је bolest covjecanstva da tra2.i reputaciju okrivljuju~i druge".

68

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,2

2. Jakov nastavlja nizati grjjehe rijecj. Prejspitjvanje samog sebe, Jakov veli, pravi је pocetak ucjteljske sluzbe; i kada tko pocne od toga, prvj zakljucak do kojeg mora do~j jest da svj grjje ~e. lzraz gri­jesimo prevodj grcku rjjec ptaio, koja је neprijelazna ј znacj " posr­nuti", tj. "gr~esjtj"_ Znacajno је zapazjtj da Pavao, dajuci dokaz jz Pjsma da smo svi " pod grijehom", komЬinira psalme: " Grob otvo­ren grlo је njihovo, jezjkom lazno laskaju, pod usnama im је otrov ljutjcjn, usta su jm puna kletve ј grkostj" (Rim З ,13-14). Jakov jstu istinu obrce. Ako tko и govoru ne grijesi, sa_vrsen је covjek. Bliska paralela је "B1ago covjeku koji nije zgrjjesjo rijecima , i koga ne mu­cj griznja zbog grijeha" (Sir 14,1 ). Savrsen ili nevin covjek jest cov­jek kojj svoj jezik drzj pod kontro1om ; jer, buducj da је jezik od svih ljudskih udova najteze stavitj pod kontrolu, slijedi da nadzjra­njem jezika covjek stjeee snagu da zauzda cijelo tije/o koje grijeh is· korjstava kao svoj medjj ј sredstvo izraiavanja ј ocjtovanja.

Svrha ovog stiha nije da se 1judi odluce i zavjetuju da neko vrijeme ne govore; to је izrazito neprirodno ј ne moze ostvariti savr-5enstvo. Cilj је da 1judi pod vodstvom Svetog Duha nauce ''zarob­ljavatj svaki um (ili misao) na pokornost Кristu" (2. Kor 10,5); "ta jz obilja srca (sto ukljucuje i im) usta govore" (Мt 12,34), ј "iz covjeka" izlaze ne samo zla djela ve~ i zle rjjeci (vidi Mk 7,21-23).

3.4. Rijec Evo (4. redak), tako karakteristjcna za semjtske pisce, javlja se u pos1anicj rest puta , ј to uvijek da Ьi uvela slikovitu ilust­raciju. Sto је jstina za konje, ve\j Jakov, jstina је ј za 1jude. UЬaci­mo li uzde и usta konjima da ilt sebl upokorimo, uprav/jamo i ci­jelim tjelom njihovim. Rijec prevedena sa uzde, chalinous, jest ime­nica doЬivena od glago1a zauzdati, chalina gogeo, kojije upotrijeb­ljen u prethodnom stihu. Znaci " pritegnutj uzde", "obuzdatj".

Slijed~a ilustracjja, koju su starj grckj pjscj cesto povezjvalj s prjjasnjom, о tome da jezjk provodj vlast nad cijelim covjekovjm zj. votom slika је kormila ј broda. Ва~ kao ~to upravljanje uzdama mi­jenja smjer kretanja konja, tako ј malen pomak neznatnog kormila mjjenja smjer p1ovidЬe ј najve~ih brodova. Nije sasvim jasno zasto se velicina broda tako usko povezuje sa silnim vjetrovima koji ih gone; no mozda је rijec о tome, kako је to predlozjo Hort, da i tre­ba prevesti kao "cak" ili "ра" u smislu "tolike su, siJnj ih vjetrovi

69

JAKOVUEVA POSLANICA 3,5а gone". Drugjm rjje~ima , kormilo utjete na brod ј mjmo vjetra, us­prkos silnim vjetrovima. Kamo kormilarova volja hoce potvrduje gomju postavku.

Sa. Male uzde i malo kormilo postizu velike rezultate. Isto tako ј

mali organ, jezik, moie se ponositi velikim stvarima. Jezik doista cini velike stvari, kojima se s pravom moze ponositj. Povjjest pruza bezbroj prirnjera da је moc govornika ohrabrila pritjsnute ј obesh­rabrene , da је potakla bezbrj1.ne, da је nadahnula mu~arce ј zene па vr~edna djela, da ih је uvela u duЬinu ljudskih emocija i doZivlja­vanja. Snaga rije~i imala је neprocjenjjv udjo u poduzoj prjcj о ljud­skom trudu i naporu te ljudskim patnjama. Mnogj suvremeni ko- · mentatori pred\oZili su da Jakov ovdje ne omalovazava jezjk, nego, ~tov~, nag\a~va ve\icinu njegovih ostvarenja, ра Ьi prjjevod trebao glasiti, parafrazirano, "moze se hvaliti velikim dostignucjma ј uspje­sima". No gr~ka rijec koja se ovdje upotreЬ\java, posebno ako se cita zajedno s glagolom megalauchei, kako је u vecjnj rukopjsa, а ne kao dvjje odvojene rije~i - pridjev megala i glagol auchei oЬicno ozna~uju naduto hvalisanje, "pretjerano govorjtj"; mozda Jakov ovdje govori о "usnama laZljivirn i jeziku hvastavom" (Ps 12,4).

Ь. Po~tjez..ik.a (З,SЬ-12)

Sb. Rijec Evo, ponovo kao uvod u novu ilustracjju, upozorava na to da Ьi se drugi dio ovog stiha trebao zapravo shvatitj za pocetak novog retka, ako ne i novog ulomka. Jakov zeli prikazati razornu moc jezika - kako u pojedina~nom Zivotu, tako ј u meduljudskim odnosima - slikom vatre - i mala iskrica dovoljna је da zapali mnogo grade. Jakov nam svraca pa1.nju prvo na samu sliku. Rijec hule. pre­vedena kao !uma, oznacuje Zivo ili mrtvo drvo ; slika, prema tome, moze oznacavatj vatrenu stihiju koja prozdire ~ume, ili pol.ar u ne· kom skladШu drva.

6. U tom vrlo teiO<om stihu, po~to је sasvim odredeno pojstovje· tio jezik s vatroт. Jakov opisuje pusto~enje koje jezjk moze napra· viti. Za razumijevanje ovog stiha najval.nije је pravilno odrediti in­terpunkciju. Neki prijevodi (kao R.V. i R.S.V.) stavljaju tocku na­kon riJe~i vatra, pri ~emu slijedece rijeci svijet nepravda uzirnaju

70

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,7 kao predikat glagola u narednoj reёenici . Jezik је svijet nepravda medu nasim udvvima. Izraz svijet nepravda tezak је jzraz. Nekj su prijevodj konstruirali ovakvo znacenje: "potpun zbroj nepravdj" (kao ј Vulgata, universitas iniquitatis). Osjm, svakako, l1_jperlюli­zma u takvoj jzjavj, vrlo је nevjerojatno da Ьi grcka riJec kosmvs , prevedena kao svijet, mogla imatj takvo znatenje . Ako se, s druge strane, sJjjedj drukcga jnerpunkcjja, kakvu , na prilnjer, jma R. V ., onda Ьi prjjevod, parafraziran, glasjo ovako: "Jezik predstavlja ne­pravedan svjjet medu na~jm udovima". Drugim rijetirna, sve zle ka­rakteristike palog svђeta , njegova poh\epa, ido\atrija , hule , njegove pozude, grabezljiva lakomost, nalaze svoj izraz u jezjku. Jezik zatim kalja cijelo tijelo, tj . zagaduje cjjelu osobu.

No tekst sadrtj ј vi~e od toga. То zagadenje njje prolazno; ta se ne~jstoea ne moze lako odstranitj: jezik, nairne , stalno jskazuje svoj los utjecaj na svirn podru~jjma. On zapaljuje kotat iivvta. Bu­ducj da је zadaca kota~a da se okrece, ј to uvgek oko jste osj, u an­ticj је kotac Ьiо cest sirnbol promjenJjjvosti ј potpuпog "kruga" ljudskog zivota (za prjmjere vidj Ropesa ј Mayora, ad. /ос. ). Svakj se ljudskj Zivot okrece prema naprjjed, od rodenja do smrtj, prola­ze~j ншоgе promjene i stanja, da Ьi na kraju zavr~io "punj krug". Cjni se da su u tom smjsJu ovaj tekst razumjeli. mozda pravilno , ra­nj latjнskj prevodjocj. Odatle prjjcvod rotam nativitatis 11ostrae. Zao utjecaj jezika sjri se od osj prema svirn podru~jjma kruga, kota­ca, u svakorn trenutku okretanja. То tumacenje uzima rijec iivot, grckj genesis. u njezinu prvotnom znacenju, "rodenje", te povezuje izraz sa zivotom pojedjnca od rodenja nadalje . Rani sjrjjski prevo­djoci prosirШ su to zna~enje na sva pokoljenja ljudj, te su parafrazj. ra\i ovako: s\jjed naSih generacjja koje su poput kotaca". Drugi ko­mentatori uzjmaju rjjec i ivvt u njezjnu drugotnom znacenju , "stvorenje", ali nge lako vidjeti u kojem to smislu moze jezik zapa­liti materjjalne, stvorene stvarj.

Konatno, vatra - s kojom se ovdje poistovjecuje jezik - jest vatra zapal;eпa od pakla. Postoje dvije vrste vatrj. Vatra koja pro­CiScuje ј rasvjetljuje ј koju pali Sveti Duh, koja dolazj odozgor (vidj Djela 2,2-3). Vatra koja potpaljuje ljudske strasti ј koja zarazava ljudskj Zivot u svekolikom njegovom postojanju zapaljena је od davla i do\azj odozdol. Ona је , u stvari, vatra Gehene, u kojoj се ne­pokajanj gresnik Ьitj konacno i kaznjen (vidi Mt 5,22: 18.t.>) .

71

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,7

7. Pri prvotnom stvaranju Bog је ljudima naredjo : "Vladajte rj­bama u moru ј pticama u zrak.u ј svim zjvim stvorovima ~to puze ро zemljj" (Post 1,28; usp. Pos 9,2). U ovom se stihu podrazumjjeva da ljudj ј dalje imaju tu vlast. Sve vrste stvorenja, iako ne sva od svak.e vrste, mogu se, cini se, ukrotitj , i mnoge su ljudj ј uspjeli u­krotjtj , Najkrvolocnije zvijerj, divlje !jvotinje, riЬe koje preblvaju u drukcijoj okolinj, ptice koje su tako brze u svojem letu, zmjje sa svojjm smrtonosnim otrovom · sva su ta stvorenja ljudj uspje~no po­korili. Ali је zbog pada u grijeh covjek izgublo vlast nad sobom. Ni· је vi~ gospodar u vlastjtoj kucj, А posebno је jezik, kojj mu је Bog dao da njime uspostavlja kontak.t , da uziva u zajednШvu s drugjm ljudima ј da njjme slavj svojeg Stvorjtelja, postao sredstvo kojjm covjek tak.o cesto vara ljude ј kojjm obe~a~uje svojeg Stvorjtelja. Prve rjjecj zapjsane u 8јЬ\јјј koje је jzgovorjo pali covjek nak.on jz. gnanstva .iz raja blle su ро svojoj naravj laz (vjdj Post 4,9).

8. Ljudskj govoreci, potpuna kontrola nad jezikom sasvim је ne­ostvarjva. Jezik је zao ј nepokoran. Nemirno zlo prevodj akatasta­ton iz starijih rukopjsa. То upucuje na razlog za~to jezik - za razliku od zvijerj, riЬa , ptica ј gmazova · nitko ne moze ukrotjtj , Nikada ni­je dovoljno srniren da Ы ga se moglo svladati ј stavjtj pod kontrolu . Jezik је , kako Jak.ov dodaje navodetj rjjecj iz Psalma 140,4 . pun otrova smrtonosnog.

9. Cinjenjca da se jezik ponekad korjstj za korjsnu ј vrjjednu svrhu kao ~to је slavljenje Boga , ne znacj da ga razrje~va орее osude ; ona samo svraca pЗZnju na cinjenicu urodene nekonzjstent­nostj jezika. Najdostojnija upotreba ljudskog govora jest ~tovanje onoga kojega priznajemo za Gospodina i Оса (kako to ima najstarjjj rukopis). Neka kasnjja cjtanja imaju "Boga, cak. Оса", §to vjerojat­no dolazi zbog utjecaja Malahjje 2,10: "Nemamo li svjjednog Оса'?

Nije li nas jedan Bog stvorjo?" No kada jstj jezjk nastavlja prokli· njati ljude па sliku Boiju stvorene, onda on zapravo proklinje samoga Boga, cime ukjda ranjje Ьlagoslivljanje. ОЬ\јсје Botje se u palom covjeku okrnjilo; mozda zbog toga Jak.ov ovdje upotreЬljava drukcijj izraz od onoga u Postanku 1,27; Vatno је sjetitj se da se, usprkos grijehu ј zlu uvrijetenom u ljudskoj prirodj, Botja slika i

72

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,10 dalje, barem donekle, odrazava u svakom pripadniku ljud$kog roda. Rijec prevedena sa stvorene, gegonotas, dolazi u perfektu, §to znaci da ljudj ј dalje posjeduju oznake svojega botanskog podrijetla. "0-naj се se, dak.le". komentira Calvin, " koji stvarno ~tuje ј casti Воgа, bojatj ocrnjjvatj ljude oko sеье ·· .

10. Proturjecnost upotrebe jezika koji ~tuje Boga ј proklinje lju­de sasvim sigumo nije ро Bozjoj vo\jj, No to nije sve. Takva upotre­ba jezika је , veli Jak.ov, contra naturam. Rijec prevedena sa smije, chre, podra.zumijeva da, izvan svake botanske objave о kiiteriju dobrog i lo§.eg, takva proturjecnost njje u skladu sa samom priro­dom.

11. Svakj Ьi prolaznik morao biti kadar, veli Jakov, razabrati da vrelo nj u kojem slucaju ne mote na isti otvor Iikljati s/iltko i gor· ko.

12. Slicno i svaki onaj koji ostaje kod kuce uzgajati smokve, mas· line ј trs loze zna da је zak.on prjrode takav da odreitena vrsta mozc davati plod samo svoje vrste, te da plod ovisi о korijenu iz kojeg jz. lazi. lsus је svojjm ucenicima napomenuo da se groZtle ne bere s trsa niti se smokve beru s bodljike (vidj Mt 7 ,16); tak.o ј Jak.ov potl­sjeca svoje cjtaoce da smokva ne daje masline ј da trs ne raita smok­vama.

Na jstj nacin, nitko tko је posjetio slane izvore, kakvj se rnogu naci u dolini Мrtvog mora, ne ocekuje da ce,naici na jedan koji Ьi mogao dati slane i slatke vode. Jak.ov se ne zadrzava da na jednostavnim primjerima pokaze njihovu moralnu primjenu i smi­sao. lpak, Hort motda ima pravo kada pretpostavlja da "posljed­nja ilustracija podrazumijva da se stvarno stanje covjeka, njegove u­nutra§njostj. ne otkriva verbalnirn ~tovanjem Boga, nego proklinja­njem covjeka". Naime, iz tih se izvora ocekuje samo slana voda, а ne slana i slatka. Citanje koje slijedi R.V. (а u nas Duda-Fueak, prim. prev.) nastavlja se na negacjju ranjjeg retorjckog pitanja, ра prevodj ni sllln izvor ne moie dati s/iltke vode.

73

JAKOVUEVA POSLANICA 3,13

с. Dvije mudrosti (3,13-18)

13. ёini se da se Jakov ovdje vraca, po~to se dao na raspravu о krivoj upotrebl jezika, na odgovornost ucitelja, koju је dotakao u 1. retku. Sv~est covjeka da posjeduje potrebnu mudrost za ucitelj­sku sluzbu te da је razborit, cime se pod grckom rijecu epistemon misli na strucno ili profesionalno znanje, nije sama ро sebl dovolj­na kvaliflkacija: Takva osoba mora pruzjti i praktican dokaz da ро· ~eduje mudrost i razboritost; mora ih na odret1en natin pokazati. в~ .kao ~to se stvarnost nec~e vjere treba ocitovati u djelima koja iz nje proizlaze, ta.ko se i njegova mudrost mora ocjtovati u dob­rom i.ivljenju, jer је ono jedini do.kaz da је njegova mudrost ne~to drugo, а ne puka seblcnost. Uvodno retorjc.ko pitanje ima snagu uvjetovanja. Је li tko mudar ... ; ј rjjec ka/es, prevedena sa dobro, podrazumijeva fivot zaista pravilan i dobar ( usp 1. Pet 2, 12, gdje se susrece isti izraz).

Najvafnija od\ika toga dobrog ziv/jenja jest b/agost, Ьlagost koja nije samo u sk.ladu s pravom mudro~u nego је ј njezin osnovni pratilac. Svaka svad\jjvost Ш arogancija, sk.lonost prema samoistica­nju, svaka zelja za slavom ili vladanjem nad drugima nepogre~iv је znak da osnovne kvaliH.kacije pravog ucitelja nedostaju ; naime, ne­dostaje "Ьiaga mudrost", ili mudra blagost. Najznacajnije је da је lsus, veci od svih ucitelja - pozivajuci 1jude da postanu njegovi uce­nici - pozivao doticne da zapaze kako on posjeduje glavnu od1iku· istinskog ucitelja, jer је Ьiо "krot.ka i ponizna srca" (Mt 11 ,29). N~ta manje znacajan nije ni Pav\ov priziv na "Ьiagost i obazrivost Кristovu" (vidi 2. Kor 10,1).

14. Svaki potencijalni ucitelj treba, prema tome, dobro pogledatj u svoje srce da Ьi vidio је li Шеn dvaju zala koja се sasvim sigurno razoriti njegovu sluzbu - gorka zavist i svadljivost . Posljednja rijec , eritheia, postala је u Tyndaleovu prijevodu, pod utjecajem \atinske Vulgate, "prepiranje". То је, pak, utjecalo na mnoge kasnije engles­ke prevodioce. No .kao ~to kaze Hort, rijec oznacuje "polozaj vode neke grupe koji se nametnuo zbog svojeg ponosa ; ona djelomicno odrazava amblciju, а djelomicno suparnШvo, nadmetanje".

lzraz ne uznoJite se i ne /ai.ite protiv istine sadrzi opomenu

74

1 1 1

1 r

JAKOVUEVA POSLANICA 3,15 da, ukoliko su spomenute slabosti prisutne, buduci ucitelj treba o­dustati i ne upu~tati se u tu sluzbu, jer се se inace, umjesto da uci istinu, svadati i sukoЬijavati s drugirna, te се na taj nacin lagati isti­nom za koju tvrdi da је naucava. Hort ovako obja~njava ne Ьа~ \a­gane rjjeci ovog stiha: "Samo izgovaranje istine nije dovoljno jamst­vo da doticni govori stvarnu istinu: svako izgovaranje је toliko obo­jeno moralnirn i duhovnim stanjem govornika da istina, izgovorena iz njegoviћ usta, postaje lat u onoj mjeri u kojoj on sam nije istinit: pravilan ili ispravan jezik , ~to ga doticni upotreЬljava , moze u sebl nositi poruku laZi i zla zahvaljujuci gorcini i samoisticanju koji pra­te njegovo izlaganje". lako se istina u ovim okolnostirna ne moze ograniciti sanю na istjnu krscanske objave, opomena koja ovdje stojj tice se u prvom redu propovjedni.ka krscanskog evandelja. Isti­na је da је Pavao па jednom mjestu rekao kako se raduje ~to lsusa navjescuju tak i oni kojima је u srcirna zavist ј suparnШvo (vidi Fil 1 ,15-18); no ako је Bog i Ьiо zadovoljan u tirn kriticnirn danirna ra­ne crkve da izvede dobro iz lo~ga, pov~est pokazuje da је bilo mnogo prili.ka kada је istina bila odbljena i zan~ekana zbog gorcine i nadmetanja onoga koji ju је navjescivao.

IS. Tamo gdje u uc ite\jevu srcu postoji ' 'gorka zavist'' ј ' 'supar· nistvo", ne moze Ьiti sirenja i razglaSзvanja prave mudrosti, jer ne· dostaje strah Gospodnji, koji је "pocetak mudrostj" . U takvom se slucaju ocituje jedna druga , suprotna, mudrost, koja se u ovom sti· ћu opjsuje kao ona koja п е silazi odozgor, tj. nije bogodaaa; она је zemaljska, jer potjete iz ovozemaljskih motiva, makar i dotice ne­beske stvari; ona је /judska, tj. ogranjcena ј uvjetovana svim pod­ru_Cjirna neobnovljena ljudskog uma, tj. n~e pod utjecajem bozans­kog Duha, раје "neduhovna" (vidi Juda 19); onaje davolska, na­lik na demona, а ne na Boga, posebno mozda u svojoj varavosti i ћipokrizijj (vidi 1. Tirn 4 ,1 ).

16. Ostar jezik iz prija~njeg stiha ovdje se mjjenja u prirnjedbu da su neizbjezni pratiocj zavisti ј sebltne amЬicije pojave koje se najvi­~e protive Bozjoj naravi ј natinu na kojj Ьi on ze\io da svi Ijudj zive. 'Ђоg nije Bog nesklada, nego Bog шira'' (1. Kor 14,33); no gdje postojj zavist i svadljivost, ondje је nered; cjtavo razumjjevanje po­stajc zbrkano, tamno, а duhovna nestabllnost ocjtuje se i u opcenj-

75

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,17 toj nestabilnosti ljudskog drustva. Osim toga, Bog se nikada ne mirj sa zlom; "Bog је svjetlost, ј tame u njemu nema nikak.ve" (1. Iv 1 ,5); no gdje postojj "gorka zavist" ј "sebl~ne amblcije", tamo је ј svako zlo djelo.

17. Kak.o se od svega ovoga razlikuje mudrost odozgor! Prjje sve­ga, ta viSa mudrost је cista sama р о sebl, ni najmanje okaljana ram­je spomenutim ne~istocama. Zatim, zbog te njezine nutarnje cisto­ce dolaze i sve druge vrjjednostj. 1 u svojem na~inu djelovanja, ј u svojim dostignutima, ona је mirotvorrю, kadra da ostvari mir medu ljudima; ona је milostiva, tj . uzirna u obzir sto od koga moze trazi­ti; ona је poucna, spremna odgovoriti na razumna pjtanja; ona је purю mi/osrda i dobrih p/odova, pokazujuci djelotvornu samilost prema onirna koji trpe i onima koji su ozalo~eni; ona је postojarш, sto prevodi gr~ku rije~ adiakritos, tesko prevodjv izraz, kojj vjero­jatno zna~i "ne praviti razlike", i1i "nerazdijeljena", posebno u svojoj vjernosti prema Bogu; konacno, ona је nehinjena u svirn me­du1judskim odnosima. Ovaj se opis potpuno podudara s karak.terom koji је nas Gospodin proglasjo "Ьlaienirn" u Ьlazenstvima iz Propo­vijedi na gorj (Mt 5,3-1 1) i kojije on savr5eno o~jtovao , jer је i Ьiо utjelovljena bozanska Mudrost.

18. JaRov ustraje na tome da se religija mora ocitovatj djelima. U tome је on potpuno vjeran rijecirna svojeg U~jtelja. "Ро njihovirn cete ih plodovima prepoznati" (Mt 7 ,20). U izrazu p/od pravednos­ti treba genitiv uzeti kao gerutiv podrijetla, plod koji је rezultat pra­vednosti i koji se sastoji od nagrada koje pravedno ponasanje samo ро seЬi donosi. Jedna od tih nagrada је i mir, jer је jedan od ak.sio­ma Biblije da mira ne moie Ьiti ako se ne udovoljj uvjetirna pravde. Ako је to pravilna egzegeza, onda stih ponavlja ucenje iz lzaije 32, 17: "Mir се Ьiti djelo pravde, а plod pravednosti- trajan pokoj i uz­danje". Stvarno Ьlagoslovljeno stanje је kada su "pravda i mir zagr­ljeni" (Ps 85,10).

S druge strane, genitiv moze Ьiti - ј vjerojatno jest - genitiv definicije, plod koji se sastoji od pravednosti. Jak.ov u 1 ,20 veli da tu pravednost, pravednost koju Bog zahtijeva od ~ovjeka, ne moze postici ~ovjecja srdzba. Ovdje pozitivno kaze da је ona prirodna zetva sjemena koje и miru siju oni koji tvore mir. То је doista tak.o,

76

1

r

JAKOVLJEVA POSLANICA 3,18 jer su tvorci mira srodni, tj. slicni Bogu, cak nazvani njegovirn "si­novirna" (Mt 5,9); а Bog је "zacetnik mira i ljuЬitelj sklada".

Calvin u svojem zanimljjvom komentaru naglaSзva da oni koji se sluze mud!roscu odozgor, iako Ьlago prelaze preko mnogih stvarj kod svojiћ bШ.njill, neprestano siju pravednost, te da gre~e drugih pokuSзvaju ispraviti mirno. Oni "uЬlaiuju svoju revnost za~inom mira, jer svj oni kojj kao lijecnici zele lijeciti poroke ne srmju Ьiti poput poguЬitelja!"

77

4 . POGLA VLJE

а. Sukobl i kompromisi ( 4 ,1 -10)

1. Posljednjj stiћ odjeljka наЬuсјо је mjsao da se ёоvјеёје kraj­nje dobro moze opjsatj s rjjecju "mjr": no najoёjtjja odlika ljuds­kog zivota nije mir. nego- kao sto znamo- sukob. RazdoЬlja povj. jesti u kojima narodj nisu medusobno rзtovali vrlo sн kratka; а ј

unutar jednog нaroda , ра ёаk ј unн tar oblte\jj, postoje sukobl, kojj vrlo Cesto dizu svoju ruznu glavu . Ni jedan drugi podatak nije toli­ko pogodan za dokazjvanje jstjne о kr~anskoj naucj о jstoёnom grijehu, doktrjni koja tvrdj da јта nesto uvrijeteпo pogresno u ljud­skoj naravj,

Prvj se stiiJ sastoj j od dvaju retorjёki11 рјtапја. Jakov otpocj­nje ovu temu upu~uju~j na izvor stalnill sukoba ј napetostj, koje vrlo lose, razorno utjeёu kako na pojedinca ј njegovu osobu, tako ј na drustvo u cjelini, а, nafalost, ne moze se re~j da njsu prisutne ј u mnogjш kr~anskim zajednjcama. Cak ј medu vama. krscani, veli Jakov, irna ratova ј borbl. Iako se to sto Jakov ovdje spomjпje kao izvor sukoba u ljudskom zjvotu moze odnosjtj ј na ratove u Sirem smjslu rijeёj , ра tako ј na pojedinaёne borbe i\i Ьitke u ratu, ёinj se da njegove rјјеёј u ovom kontekstu jmaju najsire znaёenje . Mozda se mogu bolje prevestj kao ''glozenje" i1i "stranёarenje" . Strancare­nja unutar skupjna uvjetovana su svadama medu pojedjncima: а оЬоје proizlazi iz polюta sto vojuju и vasim udovima.

Rijec prevedena kao polюta. ltedonon. doslovnije znaci "za­dovoljstvo'' i1i ''utitak", ali s negatjvnjm prizvukom. U Novom se zavjetu taj izraz javlja jos na tri mjesta osim ovoga. ј uvjjek u losem smislu. U Lukj 8.14 "naslade zivota" pove:z<1ne s "brigama ј bogat­stvom gure sjeme bozanske rjjeci ј ne dopustaju da sjeme pustj ko­rijen u ljudskom srcu . Za razliku od uoblёajene grcke rjjeёi sa zna­ёenjem "telja", epirlшmia она znaёj "zadovoljena zelja". jer zado­voljstvo ili uzjtak proizlaze iz zadovoljenja zelja. Karakteristjka нe­otkupljena zjvota, kako cjtamo u Titu 3,3 , jest da robuje "raznim pozudama ј nasladama". Те polюte, veli Jakov, vojuju u vasim udo­vi1'11Ll. On ne kaze odredeнo, kako to Petar jasno jzjavljuje ( 1. Pet :џ l ). da putene potude ''vojuju protjv duse , jako se to podrazu­mijeva; jer covjek, sve dok ima uzdjgnutu pesnicu, ne moze ostvarj-

78

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,2 ti ono za sto је prvotпo ј stvoren - priznati ј iskazati poalumost Bozjoj volji. Osim toga, Jakov ne kaze da te pohote vojuju jedna protiv druge, kao da Ьi ёovjekov najveCi proЬiem blo izabrati izme­du nekog vBeg ili niteg oblika zadvoljstva. Ono ~to J akov tvrdijest da је neka strana vojska. da tako prika.zemo, napala ljudsku osobu, koja se sada mora s njom stalлo borjti. Glagol srrateuomenon podrazumijeva da te pohote stalno djeluju; i izraz u vasim udovi1'11Ll znacj da u ljudskom totalitetu ne postojj podruёje koje njje bojno polje. Ljudska је narav u Skrjpcu neprjjateljske vojske koja ju је zauzela. Njezjл је cilj uzjtak ; ј kada razmotrimo koliko vremena, snage, novaca, jлteresa ј entuzijazшa muSkarci ј tene trore na zadovoljenje tog cilja , mozemo razabratj jspravnost J akovljeve dijagnoze. Кr~anj је mogu koristitj kao pouzdanu mjeru kojom mogu izmjeriti stvarnost ј jskrenost svoje vjere. Је li Bog, i1i је to uzjtak, glavnj cilj i ono sto odreduje njihov zjvot? Ne mogu oёekj ­

vati da се na. ovom svijetu Ьiti lireni u~ecaja utitaka i роћоtа koje vojuju u njihovim udovima. Ali mogu i trebaju, ро rnilosti Bozjoj, Ьitj oslobodenj njihove v\astj, dorninacije i t iranije.

2. Jakov u ovom stihu odredenije pokazuje neposrednu vezu izmedu pohota ј stranёarenja te prepirkj koje iz njil1 proizlaze. Ko­mentatorj su se u vezj s ovim stihom uvijek susretali s dvjema tes­kocama. Prva se tјёе jnterpunkcjje.l Nekj prijevodj, medu kojima i nas Duda-Fucak, drte da postoje trj usporedne reёenjce, iako zna­ёaj te paralelnostj nije sasvim jasan.

Zudite, а nemate; ubljate i 11/epite, а ne moiete postiii; borite se i ratujete. Ne1'11Llte jer пе istete.

Druga te~oca leti u rjjecima ubljate, koja djeluje ёudno jer odmah za njom slijedi i hlepite- djeluje, naime , da је poredak rijetl promijenjen, prati li se neka unutarnja misao ulomka. Bilo Ьi bolje, ёini nат se, najprije razmotriti ovu teSkocu. Rijeё ubljate na\azi se u svim grёkim rukopisima ј starirn prijevodima. Usprkos tome, E­razmo је te~o~u tumatenja smatrao nesavladivotn, jer је drzao da se u odredenjm kr~anskirn zajednicama, koje је pisac dobro pozna­vao, stvarno dogodilo ubojstvo. Zato је predlozjo ispravak u oЬliku "vi zavidite". Dva glagola u grckom sa znatenjem "uЬijatj", plto-

79

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,2 lteиete, i "Zavjdjtj''. plнlum"ite. llt$U tuliko razJi t jta da se ne Ьi moglo pretpostavjti kako је doslo Јо promjene uslijed mnogostru­kog prepjsjvanja teksta. ZaпjmJjjvo је zapazjtj da Vatikanski kodeks jz 4. stoljeca brka srodne jmenjce, ра ima ' 'ubojstva" umjesto "za. vistj''. Tekst Novog zavjeta је, pak , toliko dobro ocuvan da ne mo­ramo priЬjegavati jspravljanju teksta. Tyndale је svejednako odab­rao taj ispravak te је preveo "Zavjdjte ј srdjte se ј ne mozete postj­cj", lstj ispravak prihvatili su Calvin ј drugj, ukljuёujucj ј na5eg savremenika Jamesa Moffatta.

Ne postoji, pak, nerjesiva teSkoca s rjjecu ubljate ako se prih­vati interpunkcjja koju su Hort ј Westcott stavili u grckj rukopjs svojega grtkog zavjeta izdanog 1881. godjne, а koju su prihvatili mnogj suvremeni prevodjoci ј komentatorj. Та jпterpunkcija (koju slijedj ј nas Rupёjc, prim. prev.) djjeli na5e reёenjce ovako:

"Zelite ј nemate? Tada uЬijate. 1 strastveno zudjte, ј ne mozete postjcj? Tada se borite ј ratujete.

Ovime smo zapravo doЬili jstinski paralelizam. usprkos upotreЬi "ј" prjje "strastveno zudjte" (u grckom postojj), 1 posljedice koje dolaze od osujecenih zelja ј nezadovoljene роћlере jasno se jstjcu upotrebom ovakve jnterpunkcjje. lako је svaka izjava postavljena kao reёenjca za sebe, buduci da su glagoli u jndjkatjvu , reёenice su jpak uvjetne, kondicionalne . " Ako ze\jte ... rezultat је uЬijanje. 1 ako zudite ... rezultat је da se borite ј ratujete".

Ne smjjemo zaboravjtj da Jakov рј5е opcu poslanjcu, te da on ovdje, а ј drugdje, ne razraduje stvarne situacjje u odredeniш krscanskjm zajednjcama koje on poznaje. On nagla~va sto se moie dugoJiti ј sto se dogada u ljudskom zivotu kada ljudi izaberu uzj. tak umjesto Boga. Pod takvim okolnostima, kako to ljudska povj. jest оЈ Kajjna do danasnjeg dапа jasno pokazuje, Bozji se zakoni zanemaruju ј odbacuju. А ui.jtak, ako mu se preda sva vlast ј vodst· vo, ёesto uzima stvar u svoje ruke, prekoratuje sve zakone i uzima sj pravo da svoju zrtvu ј uЬije. Prjca о Nabatovu vinogradu klasjcan је primjer u Starom zavjetu kako moc strastvene zudnje ј poblepe vodj ubojstvu kao logjtnom kraju takva ponasanja.

Grёke rјјеёј prevedene sa blepite, epitl1umeite, ј iudite, zeloute, nemaju sasvim isto znacenje. Prva se rјјеё ponekad korjsti u negatjvnom smjslu , kao ovdje, za strastvenu zelju, ili lakomo htj.

80

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,3 jenje neёega sto netko tlrugj posjeduje (kao u Djelima 20,33 ; Mt 5 ,28). Oruga se upotreЬljava ј u pozjtivnom smislu, kao izgaranje u revnostj, ili u losem smislu kao gor\jjva zavist (kao u Djelima 7,9; 17,5; 1. Kor 13,4; Ga\4 ,17). Hort, mozda pravilno, drzi da druga rјјеё u ovom kontekstu izrazava "zavist zbog polozaja, ili slave, ёu­venostj ... zbog podle ј zagorcene osobne аmЬiсђе". Postojj stvarno samo nekoliko zala u ljudskom zjvotu koja ne proizlaze iz zavistj ј pohlepe. Poh\epa ne vodj uvijek posjedovanju, njtj zavist uvijek po­stiZe polozaj svojih suparnika · ј neizbjei.an је rezultat sukob ј sva­da.

Posljednju reёenicu stiћa treba sl1vatjti kao odvojenu izjavu · Nemate јег ne iStete. Misao koja se vjerojatno prov\aёj iza tih rijeci jest da mu~arci i zene mogu zadoЬiti stvamo zadovoljenje samo dok jstu od onoga koji im jedini to sto mole moze i datj, Tako du­go dok dopustamo da nas i.ivot vodi naslada, pravo се, istinsko za­dovoljstvo, koje se sastoji od istinskog mira, potpunog zadovo1jenja i prave radosti, ostatj neostvariva zelja. Соvјеёја prvotna potreba је, prema tome, da zeli i zudi za pravim stvarima, tj. onima koje Bog rado daje svojoj djecj kada ga ona za njih mole , zato sto on zna da је to za njihovo najvece dobro. Nema, budimo u to sjgurni, molitve koju Ьismo trebali moliti viSe od one da mozemo /jublti ono sto Bog odreduje ј ieljeti ono sto on оЬесаје .

3. Slijedi prikaz uvjeta koji odreduje negacjju prijaSпje retenice. Jakov рј5е kr§canima, premda se radilo о krscanima koji su bili da­leko od toga da su im zjvoti Ьili usredotoёeni samo na Boga; on ih podsjeca na to da oni cjjjm zjvotima upravlja nas1ada, kako је to i s ljudima koji se nisu nanovorodili ili s onima koji osjecaju da ih nas­lade sve vi5e prjtiscu, mogu molitj, ali da njihove molitve nisu takve da Ьi ih Воg slu~o. Raz1og 1ezj u njihovom skrivenom motivu; oni, naime, mole da Ьi imali viSe vremena za sebe, da Ьi imali dobro zdravlje i vi5e snage, ali sve to samo da Ьi mogli bolje i viJe zadovo­ljavati svoje pozude i strasti. Tako moliti znaёi rdavo iskati. Oni mole da Ьi spiskali и svojim pohotama.

BiЬ\ija sasvim jasno kaze сђе се i kakve mo\itve Bog usliSзtj. Njegove u~i slu~ju vapaje pravednika (Ps 34,16). Bog је Ьlizu onih koji ga prizivaju iskrena srca (Ps 145 ,18). On slu~ pokajnike (Lk 18,14). 1 on cuje sve one koji mo1e u skladu s njegovom vo1jom

81

JAKOVUEVA POSLANICA 4.4 (1. lv 5,14). Motitve takvih molitelja diZu se pred prjjestolje milos­tj,

4. U nekim grёkjrn rukopisima stojj "vj preUubnjcj ј preljubnj­ce", ~to Ьi upu~jvalo na to da rijeёi trebamo, vjerojatno, uzetj do­slovno. U tom sluёaju pjsac izaЬire odredenu vrst gre~nika, jer se u njima najoёjtjje vjdj da su "prijate\jj sa svijetom". Rjjeёi ''vi pre­ljubnjcj" ne nalaze se u ve~iлj starih grёkih rukopjsa poslanjce. а nj u starim prjjevodima. Vjerojatno svoje podrjjet\o u nekim prjjevodi­ma duguju tome ~to se rijet pre/jubnice tumaCila doslovno , раје, prirodno , trebalo spomenutj ј njihove mu~ke suloznike . No izraz valja shvatjtj i tumacjtj ga metaforickj. Nas је Gospodjn generacjju ili pokoljenje, rod kojem је do5ao sluzitj, nazvao "preljubnickjm", jer su ljudj bili nevjernj ј bezvjernj (Mt 12.39). Odbljajнci ocjte :lna­kove Bozje \jubavi izrazene u lsusovim djelima, sami su ocitovali znak vremena. lzraelova nevjernost Bogu cesto је u prorockim knjio gama nazvana "preljubom". То sto Jakov upotreЬ\java zenski rod (u naSim prijevodima muSkj rod, prim. prev.) pokazuje da posebno mjsli na razvratnost Hosejne zene, u cijoj је nevjeri prorok morao vidjeti dje\atnu paralelu s nevjerom Bozjeg naroda. U istom smjs\u su svjetovno usmjerenj kr~anj preljubnici. U suvremenom engleso kom postojj jedno bolje oznaёenje о "Vj nevjerna stvorenja" (R.S. Vo). Bas kao ~to је Bog u Starom zavjetu neprestano opjsjvan kao lzraelov suprug, tako је Кrist u Novom zavjetu prikazan kao nebeso ki zaruёnik svoje zaruёnjce crkve.

Crkva u cjelinj, i1i kr~ani kao pojedjncj, postaju Kristu neo vjernj kada oёjtuju prijateljstvo sa svijetom. Тај prjjevod bolje nego "prijateljstvo prema svijetu" (RupciCev prijevod, prjm. prev.) odrao zava snagu objekta u genjtivu. Кrscanin ne moze, а da nekomprumio tira svoj polozaj, razdjjelitj svoju ljubav izmedu ljubavi prcma Bogu i prema onim snagama u svijetu koje su ili potpuno ravnodusne preo ma Bogu, ili mu se оёјtо protjve. Tako је ј svaka vrst seblёnosti. svako seblёno zadovoljavanje naslada, samojsticanje ili arogantna zahtjevnost о sve је to "prijateljstvo sa svijetom". Zato su u pojedio nim razdoЬ\jima nekj krscanj u ratu s Bogom, jako ih Bog i daljc ljuЬi Oёevom ljubavlju. On, naime, ostaje vjeran. Ponekad је sna:io no oёitovanje nove ljubavj vrlo izraieno u krscanskog novoobra~eo

nika, kada ljubav prema Bogu postane glavnj ёimbenik njegovog zjo

82

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,5 vota о svakj komproшjs s нюralnim krjterjjjma ovoga svijeta za tako voga ne dolazj u obzir. U drugima , pak, grijeh ostaje vrlo djelatan ј nakon obracenja о takav ima teSko~a da :iivj u svijetu i da istodobno ne bude od svjjeta. Jakovljeva napomena da prijateUstvo sa svijetom znacj neprijateljstvo prcma 13ogu samo na drukciji пacin izrazava rijeёj koje је lsus uputjo svojjm uёenjcima: "Ne mo:iete sluijtj Воо gu ј bogatstvu" (Mt 6,24); sasvim је prirodno da се svijet mrzjtj krso cane kojj ljube Boga,jer "njste od svjjeta ... zato vas svijet mrzj" (lv 15,19}.

Treba primijetiti da tekst nagla~va istinu kako se radi о s/o­bodnom izboru krscanjna. kojj svojim svjetovnjm ponasanjem moze jzabratj da postane Bozji neprjjatelj. Cesto se. pak, moze dogoditj da se kr~al1in sasvjm sluёajno ili mjmo svoje volje nade u okolnoso tima unutar kојЉ prevladavaju svjetovnj standardj. On nije krjv sto se ondje nalazj. Jakov ne mjsli na takve sjtuacjje: on veli da tko hoo tirnjcno ide traZitj takvo dru~tvo da Ьi se s njim poistovjetio, taj zao pravo odlazj u suprotan vojniёki tabor. Moiemo ovako parafrazira­ti reёenjcu : "Тkо god zeli Ьitj prijatelj sa svjjetom, postaje Bozjj neprjjatelj".

5. Ovaj је stih oduvjjek biJo teSko protumaёiti . Cinj тј se najo bo\jjm da prvo pogledamo znaёenja oniJ1 rjjeёi koje se javljaju kao navodj iz Pisma. Tyndale, slijedeti ёjtanje kojc irnaju rnnogj kasnjjj rukopisi, prevodj jzraz "sto ga nastani u nama'' ovako: "Dul1 kojj је u vama ёezne protiv zavjstj, ali daje ve~u milost". U komentaru ko­jj slijedj kaze da se "Kristov duh (koj j је u svima koji su njegovi, Rirn 8) opire mrinjj, zavjstj i svakom grjjehu . Slijedirno li njegovo kretanje ј upute, u nama ~е rasti milost, а pozuda се se smanjjvatj; zato on kЗZe, Podredjte se Bogu jtd ... • Оёјtо је Tyndale uzeo grckj prjjedlog da znaci "protiv", sto Ьi trebalo Ьiti para, а ne pros, te ljubomoru kao ljudsku ljubomoru; A.V. engleskj prijevod ne slijedi Tyndalea, nego " ljubomoru" drzj BoZjom ljubomorom (kao ј nasi prjjevodj, prim. prev.). Najstariji grckj rukopisj, kako је to zastupo ljeno i u nasim prijevodirna, jmaju ''sto ga nastaпj u nama", za razli­ku od kasnфh koji imaju "sto preЬiva u nama''. Neki prijevodi, kao engleski R.V .. upravni govor stavljaju u upitni oblik: ''Ne cezne li ljubomorno Duh kojeg је nastanio u nama?'', pri cemu Ьi se oёeki­valo da је odgovor ''Ne". No kasnЧi su izdavaёi postali svjesnj da

83

JAKOVLJEVA POSLANICA 4.6 retenica predstavlja izjavu, а ne p!Liitlje: da је sиbjekt glavnog gla­gola "Bog", а ne "dиh"; ' 'dиlt" tada postaje objekt . R.S.V. prije­vod, kao i na~i Dиda-Fиcak i RuptiCev, pravilno prevodj, parafrazj. rano, ovako: "Ш mislite da Pismo иzalud veli, 'Ljubomorno tezne za dиhom kojeg је nastanio u nama'?"

Ovaj stih daje tjtaocи biЬlijski aиtorjtet za ono ~to је bilo na­pomenuto u 4 . stihu о neuskladivostj prjjateljstva sa svijetom s prj­jateljstvom prema Bogu . Bogje ljubomoraп ј nece trpjetj suparnika . Svojegje Duha dao kr~caniлu , te ne mo~c druktge doli ljubomorno gledati na ukorjenjivanje bilo kojeg duha , ра prema tome i duha svi­jeta, и kr~aniлovu srcu . lstina је da u Starom zavjetu nema uloma­ka ili stiha koji Ьi potpuno odgovarao oviл1 rjjetima. One su zblr sadr:l.aja mnogih ulomaka sk.иpljenih posvuda ро Starom zavjetu.2 No gdje obiluje grjjell, milost oblluje јо~ vjre; ј Bog и svojoj ljubavj ne odbacuje krscaniлa kojj је trenиtatno nevjeran; njegova ти је milost neprestano na raspolaganjи u razdoЬljima nevolje. Bozjj zahtjev za nepodijeljenom ljubavljи ide ruklt pou rиku s pruzaнjem njegove bo~anske pomoej koja је potrebna da Ьi mu se takva nepo­dijeljenost mogla jskazatj. Daje оп i vccu milost.

6. Ovaj aksiom bo~anskog djelovanja - ~to vece potrebe njegova naroda, to veca Во~ја dostava potreblte milosti · podvlatj navod iz lzreka 3.34, а kojj nalazjmo ј u 1. Pet 5,5. Oholi su oni tija su se srca okrenиla od njilюva Stvoritelja ј kojj se protive svemu ~to је sveto Ш se naziva Bogom. Та se oholost otjtuje posebno и prezira­nju ј omalovazavanjи Bozjih slugu. Bog se svima takvima nepresta­no protivi. On irn se aktjvno sиprotstavlja . Na takve se srutиje nje­gov gnjev. Naprotjv, ponizni su onj kojj uvidaju svojи nedostatnost, koji su svjesni svojeg polo~aja ј svoje potpune ovisnosti о svemogu­cem Bogu, kojj su spremnj od njega, ј samo od njega, primiti sve ~to irn је potrebno za spasenje. Jakov drzi da su krscanj, koliko god veliki blli njihovj trenиtatni padovi, и osnovi ponizni, jer su prjma­telji milosti kоји Bog izlijeva na sve koji su skru~na srca.

7. S izjave da su ponizni ti koji се primjtj Воzји milost, Jakov sada prelazi na izjavu Podloiite se Bogu. Naime, spremnost da se podredirno drиgirna glavna је odlika poniznosti. Mozemo poslusati drиge а da i nismo po'nizni, djelujuci Ш pod prjtiskom , ili jz koristo-

84

1

~

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,8 ljuЬlja ; no podlvi iti se nekoшe mozemo samo ako иvidirno i priz­namo da је taj veei, bolji ili dostojn.i_jj tasti od nas. Podredjvanje drugima · bilo gradana gradanskirn vlastima, ili zena svojirn muzevi­ma, iJi podredjvanje slиgu gospodarima, ili djece roditeljima - jedna је otl glavnjћ krscaнskih duznosti. No podredjvanje postaje ne~to bogatjje ј bolje od puke dиznosti kada se provodj "radj Gospodina" (vjdj Ј. Pet 2,13); Ono је prirodna posljedica kr~aninova potpunog podredenja Bogu. Podredenje 13ogu ј istjnska poniznost ne mogu se zapravo odvojjtj.

Buduci da ponos razdvaja ~o*ka od Boga v~e nego i$ta dru­go ј spretava ga da se potpuno podredi Bogu · а ~to је osnovni uvjet da Ьi se primili njegovj Ьlagoslovj - Ј akov sasvirn ispravno nastavlja pozjv na podredenje Bogu potjcajem Oduprite se davlu. Ovaj impe­ratjv јта, u stvarj, prjzvuk uvjeta u smislи "Ako se odиprete davlи , роЬјесј се od vas". Davao dobro zna da njegova najveca nada и ро­kи~ји d.a krscaniлa sprjjeti od njegova potpunog i dragovoljnog predanja Bogu lezi u potjcanjи krscaninova ranjivog ponosa. Pavao је dobrano poznavao davlove taktike. Odatle i njegova opomena da autorjtet u crkvi ne smije spasti na novajliju, kako ovaj ne Ьi, oho­lecj se, upao и istи osudu kao ј davao (1. Tim 3,6).

Davao krscaninu stalno naporninje: "Za~to da se tako strogo dri.iS иskog puta ј takve poniznosti? Zasto ne Ьi Ьiо samosvjesniji? Zasto se ne Ы iskazao i istakao koliko zaista mozes? Znas, postoji moc i zadovoljstvo u takvu samoistjcanju! Ја sam knez svijeta i ti­tav svgetje poda rнnош (vidi Iv 14,30; 1 lv 5.19). Nudim ti potpun uzitak i svu sreeu svijeta". Tako је i Кrist Ыо ku~n u pustinji na potetku svoje sluzbe, а ј kasnije kada su se Galilejci htjeli dici na gradanskj ustanak ј utinitj lsusa svojirn ovozemaljskim kraljem. On se u svakoj takvoj kumjj odupirao davolu. U prvoj poslanici (vitli Mt 4,8-10) upotr~eЬio је kao oruzje Sveto pismo, а u drugoj se po­vukao u brda da se u samoci moli svojem nebeskom Ocu (lv 6,15). Као sto se Кrist opirao zlome, tako se moraju opirati ј njegovi po­danici; а ka.Ze nam se da vec i samo na~ odupiranje znaci na~u ро­Ьјеdи. Moiemo se oduprijetj jer smo nanovщodena Boija djeca i jer imamo oruzje vjere kao stit (vidi 1. lv 5 ,18; Ef 6,16; 1. Pet 5 ,8).

8. Uvodna retenjca 8. retka znatj paralelu ј suprotnost posljed­njoj izjavi iz 7. retka. Opiranje davlu, kada se on pribliZava k.r~anj.

85

JAKOVUEVA POSLANICA 4,8 nu da Ьi ga pokuSзo omesti u njegovu pvJredivanju ј sluibl Gospo· dinu, rezultiлs davlvvjm povlacenjem. No kada se krscanin teli priЬ\iiiti Bogu, ustшюv\juje Ја mu se 13og vec priЬ\i:lio . Oni kojj se Bogu priЫi.Zavaju нajceste · ti su mu i najЬliii i iznalaze da se lako odupiru davlu. Jedna od od\i.ka koje Botji narod razlucuje od osta· lih naroda jest da se ima pravo priЬ\iiiti Bogu ј da zna da mu је Bog Ьlizu. "Jer, koji је to narod tako ve\i.k da Ьi nш bogovi Ьili tako bli· zu kao sto је Jahve, Bog nas, nama kad god ga zazovemo?" (Pnz 4,7). Svecenici su u staroj dispenzaciji imali zadacu da dolaze u Bozju blizinu (vidi lzl 19,22) u odredeno vrijeme te priпose zrtvu za Bozji narod . Unutar nove dispenzacije, ta је prednost svojjna sva­kog pravog vjerni.ka. Mogu odvaino pristupitj prjjestolju milostj u svako doba. Njtj moraju doci sa zrtvom u rukama · trebaju samo za. zvati prolivenu lsusovu krv (vjdj НеЬ 4,16).

Ocistite ruke. U razdoЬiju starog zavjeta obred рrапја ruku Ьiо је obred sto su ga obavlja\j sveceпjci kao sastavni djo priprema na temelju kojiћ su Ьili podobni za obavljanje cerenюnjjalnilt dui· nosti (vidi lzl 30,20). Pranje ruku Ьiо је nacin da se covjecanstvo pouci о Botjoj svetosti. Pod utjecajem prcdaje . рrанје ruku se u vrj. jeme Gospodinova iivota na zemJjj uveli.ke praktjcjralo i njje Ьilo ograniceno samo na jedan dio zajednjce (vidj Mk 7 ,34). lz takve obredne upotrebe znak pranja ruku uskoro је postao ј slikovjt prj. kaz moralnog ocjscenja. Кrscani se stalno prljaju. lako vjse njsu u vlastj grijelta, oni ipak grije~; нijccu li to, lazu ј obmanjuju se (vidi 1. lv 1,8). Jakov se ne ustrucava, prema tome , upotrijeblti rj. јес gresnici, iako se obraca krstanima, te ilt na taj пacin podsjetitj da operu ruke, tj. da se pokaju. Pretpostavlja da oni znaju da nas krv Isusa Krista cistj od svakog grijeha (vjdj 1. lv 1.7) Rijt:c gresni· ci, u evaпdeljirna tako cesto povezaпa s "carinicima'·. farizcji S\1 U·

potreЬ\javali da Ьi oznacili one koji nisu mogli · ili njsu htjeli · оЬ· drzavati obredne zakone ј predaju "starih". Ovdje se upotreЬ\java za krscane, kojj . pocinjeпin1 grijesjma i1i nekim nedostacjma · njsu jspunШ Кristov zakon.

Utjecaj svjjeta kao organizirane cjeline odvojene od Boga nа­тесе se krscaninu tako snazno da mu је vrlo tesko jzbjeci неkа m()· ralna onecistenja koja ga cine gresnjkom. Njegov um ј osjecajj ce~­to su u raskoraku. Receno Pavlovi..r1t rjjecima, dobro koje Ьi lttjo сј. njtj ne ci..r1i, а zlo koje ne Ьi zelio ci..r1itj · ci..r1j (vjdj Rjm 7 .19). Tako

86

JAKOVUEVA POSLANICA -1,9 postaje dva/i(.'nik, stalno mijenjajuci svoju odanost, neodlucan u namjerama ј odlukama, podijeljen u svojjm jnteresjma i, kao rezul· tat svega toga, bez one ёistoee srca i jedinstvenosti namisli koju nas Gospodin oёekuje od svojih ucenjka. То је vjernikovo najopasnije stanje; Jijek se nalazi u obnovljenom predavaпju cjelokupne osobe Kristu te poпovnom podredivanju proёi~ujucoj sili Svetoga Dulta. Rijec oёistite, lragnisate. koja se u BiЫiji cesto upotreЬijava s оЬ· rednim znaёenjem (vjdi lv 1 1,55 ). Petar upotreЬijava da Ьi opisao oёistenje duse koje proizlazi iz poslusnosti prema istini evandelja ( 1. Pet 1 ,22), а koristi је i Jakov u ovom stiltu i lvan u Ј. lvaнo·

voj 3,3 da Ьi podsjetШ svoje krscanske ёitaoce na to kako krscaпi· nov zivot mora bltj zivot stalnog procistavaпja ро sпazj botaпskog Duha.

9. Kada krscanjn prjstaпe па kompromis sa svijetom i postaпe dvolicnik, onda је to siguraп zпak da је пjegov osjecaj za tezjnu grjjeha oslaЬio i otupjo . Jakov zbog toga u ovom stiltu podsjeca svoje cjtaoce па trezveпu ozblljnost koja treba pratitj krscaninovo suoёavaпje sa stvarпostu grjjeha. lsprazno veselje , la:lna srdaёnost ,

пеdоliёпе z.abave, lagan ј пеоzЬilјап dult · sve to пе spada u zivot оЬrасепа muskarca i zene. Postojj, dakako. krscanska radost koju nitko пе moie oduzeti опоmе koji је posjeduje. Ona se zadoblva vjerom u Radosnu vjjest otkupljenja ро Isusu : moze se iskusjtj na· kоп uspjesno prebrodene kusпje: опа је svojstvena onima koji sluze drugima, pog}avito onima z.a koje је lsus umro: prjsutna је cak ј ka­da vjernik Ьiva muёen i muёenjcki ubljen za svojega Gospodina. Tako dugo dok grijeh stvarпo djeluje u :ljvotu nekog vjernika i dok kroz.a nj ostvaruje svoj razoran utjecaj u Zivotima Jjudi oko пјеgа. pokajnicko ialjenje i suosjecajna tuga trebaju Ьiti medu krscanino· vim najduЬije dofivljavanim osjecajima. lsus је, iako sam bez grije· ha, tako snafno osjecao teziнu grijeha svijeta da nas ne izпenad'uje sto u evandeljima nema napomeпe da se ikada smjjao, ali zato ne jednom pise da је plakao. Plakao је na grobu svojega prijatelja LЗLa­ra, kada se sva strahota smrti nadvila nad njjrn tako snazno da se uzbudio u duhu (lv 11,33); ponovno ga vjdimo kako place prili· kom ulaska u Jeruzalem, gledajuci sveti grad kako se stere pod nje· govim nogama, dok su se 11jegov2 izvanredna zdanja kupala u pro­ljetnom suncu, а пjegovi stanovнн.:i bili potpuno nesvjesпi svoje ne·

87

JAKOVLJEVA POSLANICI 4.9 poslu~nostj Bogu ј posljedjca koje jz toga nuzno projz\aze ( Lk 19.41 ) : rekao је jeruzalemskjm .leнama kako је bolje da plat u za sobom ј svojom djecom, nego za njjm, jer da na njj\1 dolazj sud (Lk 23 ,28). '

Jakov, dak\e , sasvim prirodno podsjeca svoje t jtaoce, od ko­jjh su mnogj Ьili u opasnostj da postaнu prjjate\j j svjjeta ј dvo\jc . njcj, da se trebaju osjetjtj Ьijednima. da kukaju ј p1aCtl. То dozjv. ljava svakj tovjek kada је tuzan , razocaran ј kada mu umre netko drag. Те odlike trebaju Ьitj staJne ozn.ake krscanjna . Kada јт ka.le zakukajre, ne potiёe ill na to da se \юtimicno muce i da sebl ote­zavaju zjvot nepogodnostirna u oЬliku pokajnjtkih djela ро kojj­ma се zas\u!itj spasenje; оп ih potjce da osjete Ьijedu, koju mora dozjvjetj svakj onaj koji uvida teret grjjeha svjjeta, te da jskuse onu zalost koja vodi k pokajanju (vidi ~. Kor 7,1 0). Pavao је , uza svu ra­dost koju је dozivljavao kao krscaнin, jpak uzvjknuo: "Jadan Ji sam ја tovjek!" (Rirn 7,24) ; ј prjdjev kojim se Pavao prj tom sluzj sro­dan је glagolu talaiporesate, kojj pak Jakov ovdje upotreЬ\java .

Jakov moli svoje citatelji da sami od sebe svaki isprazni smijeh zamijeni za plac, koji Isus opisuje kao osnovnj sastojak Ьla­goslovljena 1ivota (Mt 5,4), а isto tako da radost okrenu u falost. Ova potonja rijeё, katepheio, znaci, prema korijenu, potjstenostj i1i oboren pogled; takav је pogled, najme, svojstven iskrenu pokajniku, kao sto је i lsus rekao za carinika u usporedbl zapisanoj u Luki 18,13: " ... carinik, stojeei izdaleka, ne usudi se ni otiju podjgnutj k nebu, nego se udar~e u prsa govoreci: 'Boze, rniJostiv budi meni gresnil<u!'" Biblija drZi smijeh jednim od ve1ikih Bozjih poklona. Citamo da Bog smijehom ispunjava pravednikova usta (ЈоЬ 8,21}. No BiЬlija isto tako drzi da smijeh ili osmijeh dolazi i od neozbilj­nosti, ruganja i samozadovo1jstva. Sara se srnijala kada је ёula bo­zansko obecanje da се postati majkom Abrahamove djece, а to је bilo nepristojno, jer је time pokazala da ne razumije Bozju svemoe­nost {vidi Post 18,12-13). Isusje rekao: јао onima tijj smijeh otkri­va da nisu svjesni svojeg pravog stanja i polozaja pred Bogom {Lk 6,25). Poput crkve u Laodiceji, oni ne znaju da su "nevolja i Ьijeda, i ubogi, i slijepi, i goli" (Otk 3,17). Вlafenstvo kraljevstva Bozjega uzivat се tek posto prihvate poticaj da protufe i proplacu; tada се se smijati svetim, bezazlenim smijehom u drustvu svetih.

88

1

~

1

1

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,10

10. Ljudi се se vjdjeti onakvirna kakvj ujstjnu jesu tek kada se po­kuSзju vjdjetj u Bo:ljem svjetlu , onako kal,.vim;~ il1 он vjdi, tj. dok se gledaju pred Guspodinvm. Ako stvaraju v\astjt;~ 1niSljenja о sebl, i1i se zadovo1javaju mВ\jenjem svojih bliznjill. rezultat се sigurno Ьi­tj ili pretjerano laskanje, ili pretjerano potcjenjjvanje. Nas се sud Ьi­tj va\jan samo dok se gledamo ј prosudujemo uz pomoc Svetog Du­ћa, usporedujuci se s Bozjom objavom zapjsanom u Bjbliji. 1 kada se taj posao vjerno obavi, onda moramo priznatj svoju nedostojnost ј ma!enkost . Ponizeni smo u Bozjim o t ima . No taj osjecaj poni.Ze­nja ne samo sto наs ne Ьаса u depresiju ili оёај nego је on osnovni uvjet na~eg uzvj~nja! Zato Jakov tjtav niz tiћ potjcaja svojirn сј. taocima pravilno zavr~ava napomenom koju је nagovjjestio jos u 6. stihu: Ponizite se pred Guspvdinom. А potom iћ oluabruje da се sj­gurno Ьitj uzvisenj. То је uzvisenje za krscanina u jsti ma\1 ј sadas­nje, ј buduce. Svj koji se podreduju Bozjoj volji u bilo kojem raz­doЬ!ju duhovnog razvoja jesu ipso facto uzviseni. Posto је izrazila svoju potpuno poslusnost rjjeёirna "Evo sluzbenjce Gospodnje, neka тј bude ро rijeёi tvojoj' ' , Marjja se svrstala u dostojno drust­vo oniћ koji su se pred Bogom ponizili : ona se mogla radovatj da ju је Bog vec uzvisio. Odatle i njezin velit anstveni ltvalospjev. No pra­ve sluge Воtје znaju da се njihovo potpuno uzviSenje doci tek kada budu v\ada1e s Kristom u slavj. Do tada irnaju Isusovo obecanje za­pisano па mnogim mjestima u evandeljima da се svaki "koji se po­nizuje Ьiti uzvi~n" {Mt 23 ,12; Lk 14,11 : 18,14). Calvin, komenti­rajuci ovaj st ih, navodi Augustina : "Као sto drvo, da Ьi naras1o vi­soko, mora pustiti duboko korijenje, tako se i svaki onaj koji se nije uvrijeZio u poniznosti uzvisuje na vlastitu propast".

Ь. Ogovaranje i sudenje (4,11 -12)

11 . Glagol preveden sa ne vgovarajte, kata/a/eite, doslovno zna~i "ne govorite protiv drugoga" ili "ne govorite 1о~е о drugome". Za­to nekj prijevodi (medu kojima i Rupticev, prim. prev.) imaju "Ne ocrnjujte jedan drugoga!" Cini se da је u kasnijem grtkom rijet i­mala dodatno znaёenje govorenja jza 1eda, oma\ovatavanja onih ko­j i njsu prisutnj. U tom se smislu rijet nalazi u Septuagintj u Psalmu 1 О 1,5: "Тkо klevece Ьlitnjeg u potaji" i Psalmu 50,2: "U drustvu

89

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,11 na brata govoriS i kaljas sina matere svoje''. Zato је vjerojatno da ri­jec i u naSem stihu ima taj prizvuk. Odgovarajucj pridjev nalazjmo u Rimljanima 1 ,30, gdje se prevodj kao "klevetnjcj"_

Yjernicj su u krscanskoj crkvj duhovno vrlo blisko povezani jedan s drugim; odnose usporeduje s oblteljskima. Yalja prjmjjetiti da Jakov na ovom mjestu na poseban nacin potice svoje cjtatelje nazjvajucj ih braco. Rijec "brat" ponavlja dva puta u slijedecoj re­cenjci. Юevetatj, ocrnjivatj ili ogovaratj brata ili sestru krscanina, pripadnika Krjstova tjjela, jsto је zlo kao ј "kaljati sjna matere svo­je".

Nije sjgurno је li ovaj kratkj ulomak usko povezan s mHiju jz 1 О . stiha, ili opcenjtije s cijelim proslim ulomkom. Ako је tocnjja prva pretpostavka, onda se ogovaranje uzjma kao prjmjer neposje­dovanja one poniznostj koja је jedjna kadra prjpremitj dotjcnoga za uzvisenje od strane Gospodina. Dojsta је jstjna da onj kojj nastavlja­ju s navikom ocrnjjvanja svojih bliinjih, ili prjpadnika crkve koju polaze, cjne tuko jer misle da svakome daju do znanja kako su onj boljj od onih koje klevecu. Ogovaranje је, zapravo, podmukli ј prj­krjveni nacin samojsticanja. Као sto је Calvin komentirao: "Lice­mjerstvo је uvijek uobrazeno, ј mi smo ро prirodj licemjerj, uzvisu­jucj sebe ocrnjivanjem drugih". Ako se, pak, stih odnosi na cjjeli prijasnji ulomak, onda pisac, cini se, prikazuje opasnost u kojoj se nalazi krscanin koji se nagada sa svijetom, naglaSзvajucj podrucje ponaSзnja na kojem се najvjerojatnjje bltj kuSзn: koliko se "svje­tovnog" razgovora i govora, sto ga svijet prihvaca kao nesto sasvim prirodno, sastoji od grube kritike drugih ljudi, cesto izgovorene sa zlobom, а ponekad s nepromisljenoscu koja njje njsta manje gruba zbog svoje nenamjernostj, ј bez ikakva pojmanja о stetj ј bolj koju smo nanijeli drugom. Bilo Ьi teSko odrediti koliko se prijateljstava slomilo i prekinulo, koliko dobra glasa unjstilo ј koliko domova uz­nemirilo zbog olakog tracanja, cesto samo zato sto su ljudi Ьilj ne­razumnj i besposlenj.

Neki prijevodi imaju "i sudj", dok onj kojj slijede starjje rukopise imaju ili sшii. No cinj nam se da "ј sudj" bolje odgovara smislu recenjce. Naime, ogovaranje ј sudenje nisu postavljenj kao alternative. Jakov, cinj se, veli da klevetnik, ogovarajuci, zapravo sudi doticnome о kome lose govorj. Tako cinecj, on nadilazj mede odredene za ljude. Na ljudskjm sudovima, jstjna је , sudac mora

90

r

JAKOVUEJ'A POSLANJCA 4,12 jzrecj osшiLI . :.~li tck postu utkrjje sve cjnjenjce koje su mu dostup­ne. Кlevetnik, s druge strane. jzrjce sud а da nije jstrazjo predmet koliko је mogao. ili ga mozda njtj пе zanima.

Tkv vgovara ili sudi brata svoga pokazuje da nema nj najma­nje poniznostj, jer uzima sebl pravo da sudi kao da mu је netko dao to bozansko pravo. No tko tako cinj, cini i vjse nego sto ogovara i sudi brata. On ogm,ara i sudi Zakon. fako u izvorniku nema odrede­пog clana prjje rjjeci "zakoп", jasno је da se ovdje misli na bozans­ki zakon, а ne na opceojt zakoн . Mozda Jakov misli na odredeпu iz­javu о klevetanju koju nalazimo u Levitskom zakoniku 19,16. gdje stoji: "Ne razпosi klevete 1nedu svojim narodom''. I1i misli na opce­njtj zakon, koji u 2,8 naziva ' 'kraljevskim zakonom ро Pismu : "Ljubl bliznjega svoga kao samoga sebe' ." U svakom slucaju , prva је zapovjjed osnovni dio Pisma , kako to jasno jzlazi ј jz sircg kon­teksta u Levjtskom zakoniku, jer rjjecj " Ljubj bliznjega svoga kao samoga sebe'' dolaze odmah nakon ''Ne gaji srdzbe prema siнovima svoga naroda", sto Ьј se moglo prevestj ј kao "Nemoj jmatj stogod na sjnove svoga naroda" (Lev 19 ,18). Krsecj taj kraljevskj zakon, klevetnik zapravo sudj ј samom zakonu. Jer, kako је rekao Mayor, "tko dragovoljno krsj zakon, а ne pokaje se zbog toga, taj о zakonu lose govori. odnosecj se prema njemu kao prema losem zakonu; bu­ducj da је srz zakona zahtjev poslusnostj, onaj kojj odbjja posluSзtj u stvarj veli da doticna zapovijed ј ne Ьј trebala bjtj zakon". Covje­kova је duznost da jzvrsj sto Bog zapovijeda, а ne da sudj i prosudu­je toj zapovijedj; duznost mu је posluSзti, makar mu cjelokupno znacenje ј njje sasvjm jasno. Osjm toga, zla od ogovaranja toliko su ocjta, da ne prepoznatj ih ј ne oznacjti jh pravim irnenom znacj, u najmanju ruku , pravjti se glup ј krajnje Ьlesav. Kada covjek nije vrSilac Zakona, on postaje, ipso facto, sudac Zakona. Jakov veli da sc doticni postэvUa za suca kakav samo Bog moze Ьitj, ј jest. Naj­me, samo Bog njje podlozan zakonu . Za nj koga drugoga ne moze se recj, u apsolutnom smjsJu, da је sam sebj zakon.

12. Jakov njje ovim stihom zelio recj da nc postoje, ili da ne Ьј •

smjelo bjtj, ljudskih sudskih ustanova. Ono sto naglasava jest da po­stojj samo jedan Zakonodavac cijj su zakoni stalni ј nepromjenljivi ј koji zauvtiek ostaju valjani, jer postojj samo jedan koji је Gospo­dar zjvota ј smrtj, koji moie spasiti i poguЬiti. Jakov ovdje drugim

91

JAKOVLJEVA POSLANICA 4.13 rjje~ima ponavlja veliku jstjnu о bozanskoj naravj objavljenoj Moj­sjju u rjje~ima: "Ја usmrcujem ј oћvljujem ... ј njtko ne moze spa­siti jz moje ruke" (Pnz 32,39). Samo је Bog jzmedu svj/1 zakonoda­vaca svi,jeta dovoljno mocan ј dovoljno kompetentan da raskrjnka , uvjerj ј kaznj sve kojj ne mare za njegove odredbe ili iћ krse. lsus је svojjm u~enicima rekao neka se Ьоје Boga upravo jz tog razloga. "А kaiem vama, prjjateljima svojjm: ne bojte se onj/1 kojj ubljaju tjjelo, а nakon toga nemaju vjse sto ucinjtj. Pokazat cu vam koga vam se bojati: onoga se bojte kojj, posto ublje, jma moc bacjti u pakao. Da, velim vam , njega se bojte!" (Lk 12,4·5). Kako је pate· tjcno, kako preuzetno ј kako ludo za slaba, nekompetentna covje­ka da poku~ava ј preuzima na sebe da sudj svoje bliznje. Tako је ј Pavao napjsao о Zjdovu kojj је mislio da iJna pravo suditj neznabos­ca: "time ~to drugoga sudjs, sebe osudujes" (Rirn 2,1 ). А tko sj tj, pjta Jakov, ј naglasak u grckom na licnoj zamjenkj daje pjtanju prj­zvuk iroruje ј ruganja- tko sj tj da sшШ Ьfjfпjega?

с. Krivo samopouzdanje (4 ,13-17)

13. Slijedecj prjmjer kojj Jakov jznosj da Ьi opomenuo vjernike о svjetovnosti сјје zrtve zanemaruju Boga ј koje potom zjve kao da Boga nema ј kao da su onj samj gospodarj svoje sudblne, tice se sa­mopouzdanih putujucj trgovaca, vjerojatno Zidova, s kojjma su nje­govi cjtaocj bili dobro upoznati. Paznju nam prjvJace rjjecj De sada sto је u latinskom prevedeno kao ессе, "vidi" Ш "promotri". S\ije­dece rijeci koje Jakov stavlja u usta nekoj zamШjenoj grupi putuju­cih trgovaca koja se dogovara о neposrednirn planovjma ј buduc­nosti · izrazavaju bezuvjetno pouzdanje da su oni gospodari svoje buducnosti. To~an dan njihova polaska, Danas Ш sutra, Ш- prihva­timo li jednu tekstualnu varijantu · Danas ј sutra, odreduje trajanje nji.hova putovanja; odredenj grad kojj се posjetiti, taj ј taj grad (pri ~emu ga vjerojatno pokazuju jedan drugome na kartj); koliko vre­mena misle u njemu pcovestj, godjпu; posao koji mjsJe ondje obavj­ti, trgovatj; ј doblt ili zaradu koju mjsJe ј planirajudobltj iz svojega trgovanja, zaradjtj. Sve su te stvarj · uzjmaju oni zdravo za gotovo -samo njihova briga i ne tjcu se nikoga, nitj о kome ovise. OtiCi се­то ... provestj ... trgovatj ј zaradjtj.

Takvo drsko samopouzdanje о buducnostj jasno је osudeno u

92

1

r 1

1

JAKUVUEVA POSLANICA 4, 14 laekama ~ -. 1: "N~ lrv:.~lj se Јаноm sutrasнjjm , jer ne zпas sto da-

. rшs muie tiOHIJl'ti". ' ' trlorнku kujj Jakov S<~svi.Jн sjgurпo iЈпа na umu tlok pis.: о\·~ riJ ,·C:i Оно ol1likujc tcmu јеЈне sзtirjcпe usporedbe kojLI је it~t>vorill 11:1~ Gospouir1 - онu о bogatom ludaku ili bezum­oiku koji је pravio pl:.t•юvc L:J sigurнu buJuC:oost ј pri tom zabora­vio ti:J L.ivut ојјс ncstu stu 011 щоzе udrcdjvatj: щr svoju nesrecu, ot­krjo је U:J. j/,vrsjvsj рl:щ, vj5c ll..:ce Ьiti liv ua Ьi svu tu korjst mogao uijv:.~ti(Lk 1.::!.16-~1).

14. К raj нја pugreska till ljuuj, vc\i Ј aku\'. jcst da potpu11o pogres-1111 pru.:i.:нj UJtr samj scbc. ЮјсС: ј, а щ• :llll(C Sto с =с sщra Ьiti цrасс,

tl11slovrro. '\•viJjtc Ј:. stc t:~ko sazJaнj Ја пс Lпate sto ёс Ьit i sutra" Urugirн rjjccirнa, Lalюravljaju da su ljuuj. stvoreпja. ј пј~tа vj5e . Ni­su ёаk 11i pruroci. роsеЬпо opunoшocenj snagom za proricanje bu­tlucнustj, orюga sto l3og zeli Ја ljudi znaju о butlucпostj . Za njU!, k:~o ј t.a tlruge оhiёнс smrtнjkc, butlucпost mora ostatj ncpoznata i нсоu rcdcнa.

lstu је taku ot.l1iljna ј njjlюva pogrcska ~to ne uvjdaju slabos­ti. kratkotrajnost ј prolazпost svoje egLjstencjje. Zato ill Jakov iza­zjva izпeпau11j111 аЈј ozbiljnjш pjtanjem: Та stu је vas ::ivut? Rjjec .\'to. pvia, zнасј "kojeg karaktera. koje vrste, ou cega·~ .. Onj su drs­ko zamjsJjali da је nji.hov zjvot sjguran, cvrst , ј da се takav cvrsto stajati prkosecj vjetru razнorazнiћ okolпostj. U stvari. DйSak ste stv ~е lluc.'as pvjavi ј zurim llestalle! J euiпo sjgurno u ljudskom zjvotu

jest Ju се prjje Ш kasпjje prcstati sшrcu : odbljati suocenje s nciz­hjeL.rюscн sшrtj, ili odbljatj pomjsao da ona moze docj kada је ne оссkuјеню ј kako је nc occkujemo - zнak је ljudskog ропоsа i na­dutostj.

NajЬijzu paralelu ovom opjsu ljudskog zivota nalazjшo u Mudrustj 1,-Ј , guje se bezbotnjci, uvjdajuci da се njiћov zjvot "pro­cj kao рrашепје oЬiaka (da се) ga nestati kao magle sto је gone zra­ke suпсане". odlucuju za heuonjstjckj stav prema zjvotu . Jakov, s uruge straнc. jskorШava jstu sliku о prolaznosti zjvota da Ьi svoje cjtauce put<~kнuu на bolje sagledavaнje njiћove potpune ovisnostj о Svemoguceш Bogu.

15. Rjjecj umjestv da govurjte trebamo povezatj sa vj sro govorj­te iz 13. retka. Muskarcj ј zene trebali Ьi neprestano govorjtj u svo-

93

JAKOVLJEVA POSLANICA 4,16 jim srcima, а ponekad i glasno: " Htjedne li Gospodjn , zjvjet cemo ј ucinitj ovo ili ono". 1 sam zivot, i ono ~to smo kadri uciniti, ovisi о bozanskoj volji. Providnost se ne smije nijekati i zaobllaziti. Zanim­~ivo је da neki prijevodj, medu kojima i engleskj A.V., ne slijede E­razmov tekst , ~to ga је prihvatjo Tyndale, а koji је i tekst latjnske Vulgate: "Ako Gospodin htjedne i mj budemo zjvj, ucinit cemo ovo ili ono". Radi se о manje vrijednom cjtanju, jer nedovoljno jas­no iznosi vaznu istinu - inaёe tako snazno naglasenu u ovom ulom­ku- da i nas goli zivot ovisi о Bogu.

Pavao је viSe od Ьilo kojeg drugog covjeka Ьiо svjestan stvar­nosti providnosti. Zato nas ne iznenaduje ~to је cesto spominje dok gleda i planira buducnost. Oprastajucj se s efeskim starjesinama, re­kao је: "Jos cu se vratiti k vama, bude li Bozja volja" (Djela 18,21 ). Njegova odluka da posjeti Korincane u bliskoj buducnosti uvjetova­na је u 1. Korincanima sa "ako Gospodin htjedne" ј "dopusti 1i Gospodin" (1. Kor 4,19 ; 16,7). On se "nada u Gospodinu lsusu" da се uskoro пюсi poslatj Timoteja u Filipe te da се iћ i sam moci posjetiti (Fil 2. 1 <Ј .~4) .

Vrlo је velika opasnost da se izraz "Ako Bog ћосе", koji ces­to iskreno izgovaraju mnogi krscani - posebno kada im se Bozja su­verenost cini Ьlizom i vecom stvarnoscu kao i rijeci deo volente te skraceni oЬiik "\J.v .. , pocne upotreЬljavati odvi5e olako i da viSe ne­ma nikakav vjerski sadrzaj. Vecina krscana, makar se neki tako i izraiavali, ne odaje dojam svoje potpune ovisnosti о volji transcen­dentnog Boga; ostali se mozda mogu zapitati da li jzbjegavanje izgo­varanja "Ako Bog hoce" potjece iz straћa od licemjerstva, ili od ne­uvidanja Bozje suverenosti.

16. Jakov nastavqa govorjtj ponosnim trgovcjma, koje је netom ukratko opisao, "ne samo da svojim rijecima pokazujete da ne ovi­site о Bogu, nego se jos razmecete svojim hvastanjima!" Drugin1 rj­jeёima, njihovj arogantnj nastupi izrazavaju samol1vale i uzdizanja njih samih i radostj koju imaju u tome sto misle da su kadri uprav­ljati svojom sudblnom. Rijec prevedena s hvastanje, a/azoniais, svojim korijenom upucuje na misao da su ti ljudi zivjeli u nestvar· nom svijetu mastanja, spekuliranja ј hvalisanja pred drugima о ono­me sto su otkrili u svijetu. Rijeё se nalazi Qa jos jednom mjestu u Novom zavjetu , ј to u 1. lvanovoj 2,16, u izrazu "oholost iivota".

94 r 1

JAKO~'UEVA POSLANICA 4.17 Svako takvo llvllsflmje Of)/IJ..v је. R:нlovanje i \1valisanje неkе tlruge vrste jos i шоzе ћiti u redu. :.~li takvo l1vastaнje i takva radost mogu se oznacjtj samo щшkima.

17. Jakov zavrsav:.~ uvaj Llioншk п:.~ёеlот kojejc ро svojuj prirnje­ni sjrcg zпа(;:.~ја но sto sc to r1юt.e viUjctj u dutirн oku\пustima 3

Zeli da нjegovj (;jtuoci 1)110 sto је 11Upisaнo u prjjasнjim stilюvim<l щ:nш kao opomeнll protiv preuzetnog sarnopoщ:danja ј kao pod­sjetnik dз је нјi\юvз duznost ··smjerнo (i\i ponizno) sa svojirn Bo­gom lюditi ... Takva poнiznost је bozaaski zalJtjev (vidi Mi\1 6,8): zнatj za taj zзlнjev ј prakticпo ga zaпemarivati. znaci grijeШi .

Dodatna пароmепа : Bozja ljubomora ( 4.5)

D:~ је Bog ljulюшoraн 13og, aksiom је Starog zavjeta. U lzlas­ku 34.14 јаsно је postavljeнo da "је Jaltve 13og ljubomoraп - ime mu је LjttiiOIIIOrнi .. : нjegova se ljubotnorпost spomiнje u drugoj za­povijedi (lzl :Ю.S) kao razlog zasto se \judima zabraпjuje praviti lik ili slike 13ozje па zemlji: takav Ьi lik Ш slika postao ubjektuтn stova­nja. а Boga sc itna stuvati kao jcdiнog , i1i ga se uopce nc treba stovati. Kad god је lzr:.~el pokuSзvao stovati i 13oga i neka tlruga bozaпstv:.~. koшeнtar 13iЬ\јје redovitu је onakav kakav imamo u Poпovljenom zakonu 32.16: ··тudim bozima ucinise ga ljubomor­нiш. razjarise ga gпusobama". 13og se u c itavorn Starom zavjetu l)[iпe da пjcgov пarod stнje samo njega, da samo njernu bude vjeran i da samo пјеgа sluzj. Zato је prorok i mogao пapisati: ··ovako govori Jal1ve паd Vojskaшa: Lju\)a\•lju ljubotnorпom za Sion izgaraш. ј gnjevom velikim plamtitn zu нј'· tZal1 8.~ ).

Ро ovome se vidi u kojoj su tnjeri mпogi u danasnjem svijetu izgubili koщ;cpt 13ozje suverenosti: шnogi, naime. vele tl:.~ konccpt Bo:ljc ljubomore trcba odbaciti, pud izlikom da је to crta нedostoj­нa пjegove пaravi. Kada se u пekim crkvatna cita Deset zapovijedi. izostavlja se drugi t!iu t!ruge zapovqedi. lstina је da se takvo poseb· 1ю spominjaпjc buzaнske ljнbomore н Novom zavjetu пalazi saтno u Jakovljev·oj 45: по шпоgе 13o:lje karakteristike . tako jasno prika ­zaпe u Starom zavjetн , podrazuшijevaju se u kпjigarna Novog zavje­ta : i daljnjc objavljivaпje za11tijeva svjeze naglaske na staritn objava­ma . а ве oubaciv:.~nje raпijil1 illej:.~ . Pavao ne oklijeva izazvati Korin-

95

JAKOVLJEVA PUSLANJCI -1- Dodatne napomene cane kada su po~eli mjsJitj da је jdolopoklonstvo u bilo kojem оЬЈј. ku njima potpuno strano ј nemoguce pjtanjem: "Da jzazjvamo lju­bomor Gospodnjj?" (1 . Кос 1 0,22). lstina је ј to da rjje~ koja se upotreЬljava za /jubomoru u Jakovljevoj 4,5 plltlюnos, kada se prj. mijeni na ljude, oЬi~no ozna~uje zlopaku zlovolju koju ljudj cesto osjecaju prema onima kojj su bolje srece ili uspjesнijj od njih. Nu valja se podsjetjtj da BiЬlija, koja sadrzj Bozju objavu upucenu lju­dima na na~in da је onj mogu razumjetj, mora govoritj antropo­morfno . Ljubav, mrznja, gnjev, ljubomora- sve su to ljudske rjje~j za ljudske karakteristike; ali svaka od nji11 moze jmati, i ima, trans· cendentno znacenje kada se primjenjuje na suverenog Boga.

Ne smijemo zaboraviti da ljubomora, iako osoЬina neotkup­ljene naravi, nije uvjjek zla i loSз. $jtnicava ljubomora i kjvna za­vist doista kvare ljudskj iivot. No muzu ј zeni koji ne osjecaju lju· bomoru po~to im ljubavnik ili ljubavnica udu u dom i bracni zjvot­sigurno nedostaje pravilan moralni osjecaj; naime, bracna jedinstve­nost i iskljucjvost bracnih odnosa srz је pravoga braka. Nije bezna­cajno da se Boija ljubomora, spomenuta u Jakovljevoj 4,5, moze najbolje povezatj sa starozavjetnom objavom bracne slike jzmedu Boga ј njegova naroda, kako su to prikazali Jeremija i Но~еа. Bog se drZi svih obaveza ј duznosti pravog ј vjernog muza; zato ј on zahtjjeva ljubav ј vjernost svojeg naroda . Каdа opominje ј korj lz­rael zbog otpadn~tva predbacuje mu da је pocinio preljub. Zanim­Jjjvo је primjjetjtj da Calvin u svojoj razradЬi druge zapovђedi pove­zuje Bozju ljubomoru s bracnim odnosom Boga i njegova naroda. "Zbog toga, ~to је muz ~~tjjj ј vjernijj, to se v~ ialosti ј vrijeda vi­decj da se njegova zena priklanja nekom suparniku; tako ј Gospo· djn, koji se s nama zarucio, obznanjuje da gori od ljubomore kad god se mi, njje~uci ~~toeu njegova svetog braka, kaljamo odvrat­nim pozudama, i posebno kada ~tovanje njega kao na~ga Boga, ~to је od najvece vaznostj, udjeljujemo nekome drugome ili se one~~­cujemo praznovjerjem; тј time ne samo ~to krsimo zadanu rjje~ ne­go i kaljamo bra~ni krevet jer dopustamo da nam pristupaju razni ljubavnjcj". 4

Dodatna napomena: Grijesi propusta (4,17)

Jedjnu jasnu definiciju grijeha u Novom zavjetu nalazimo u 1.

96

JAKOVLJEVA POSLA1\'JC.A 4 -Ddodatne ruzpomene lvanovoj 3,4: "Grjjeh је bezakonje". Time se moze misliti ili da.je "grijeh kr~nje zakona", ili da је grijeh to sto se ne vr~i ono ~to za­kon propjsuje. Ovo drugo poin1anje grjjeha nalazi svoj puni izrazaj u Jakovljevoj 4 ,17 · Moii, dak/e, dobro ciniti, а ne ciniti · grijeh је. Ovo ~to Jakov ovdje naucava sasvim је u skladu s lsusovim nau~a­vanjem izrazenim u mnogim ј raznin1 usporedbama, u kojima se na­glasak stavlja ne toliko na ~injenje grijeha, koliko na necinjenje onoga ~to је pravo i dobro. Cesto se ostrica njegove kritike obara na grijehe propusta.

Covjeka koji је, u prispodobl s talentima, primio jedan talent, strogo se osuduje ne zato ~о је ucinjo ne~to pogresno, nego zato sto је zakopao dragocjeni dar, postupajuci s njime kao s ruznom i mrtvom stvari, dok је, u stvari, taj dar Ьiо ziv i sposoban da se um­naia. On svoj talent nije jskorjstio ni za koju losu stvar, ali nije s njime ucjnio ni ne~to dobro. Slicno је i u prikazu tzv. dobrog Sa­marђanca; svecenik i levit spominju se o~ito s osudom, ali ne zato ~to su prekrШj neku zapovijed, nego zato sto su bili toliko zauzetj svojim crkvenim poslom da n~u pomogli covjeku u potreЬi. Bili su krjvi ne zbog kr~nja odredenog zakona, nego zato sto su propustili ucjnitj dobro i pokazatj samilost onome kojj је Ьiо u nevolji. U prikazu Lazara i bogataSз, posljednjj od njih nalazj se na mukama u zivotu poslije smrtj ne zato ~to је Ьiо bogat, nego zato ~to је podle­gao ku~nji koja posebno napada bogatije ljude · а ta је da је svoje bogatstvo koristio kao zid iza kojega se skrivao od svih osobnili do­dira s onima koji zive u velikoj Ьijedi i kojima је mogao pomoci. On је propustio priliku da sluzi Bogu. Stvorio је jaz izmedu sebe ј La­zara; zato је provalija ostala i nakon sto ih је smrt razdvojila.

Ne smijemo zaboraviti ni prispodobu о posljednjem sudu, ko· jom glavnir1a Isusova ucenja ј zavrSзva, barem prema Matejevu iz. vje~u. Svi narodi svijeta prikazuju se kako stoje pred prijestoljem velikog Suca koji се ih razvrstati u dvije skupjne, onako kao sto pastir odvaja ovce od jaraca. Granica se ne povla~i izmedu onih koji su po~inili odredene grijehe ~to se mogu ozna~jti svojim imenom i onih koji takvo ~to nisu pocir1ili, nego izmedu onih koji su pokazali milost prema svojim bliinjima, ра su time - а da i nisu bili svjesni -sluzili svojega Gospodina, i onih koji su propustili ~initi dobro kada su mogli. U toj jezovitoj scenj nета ni spomena о pocinjenim grije­sima; spominju se samo gr~esi propusta. Jedjno Ьitno i istrazno pi-

97

JAKOVUEVA POSLANICA 4- Dodatne паротепе

tanje, veli na~ Gospodjn , koje се se postavjtj onoga dana kada se objelodane sve tajne ljudskog srca Ьit се : "Jesi li u svojem zemaljs­kom Zivotu pokazao ljubav ј najmanjemu od moje brace; i1i sj Ьiо usredototen na sebe samoga, nastojecj provestj svoje vlastite ambl­cjje, slijep za potrebe drugih , da njsi nikada nj opazjo prilike kada sj mogao dobra utinitj?" Nece Ьitj svrhe, veli Isus, jspritavati se zbog nedostatka prave ljubavj, napomjnjucj uze podrut je sluzbe, neoblc­ne okolnostj, jer su Кristova braca uv9ek u nаЮј sredjnj, i "~to god ne uciniste jednome od ovih najmanjih, nj meni ne utiniste" (Mt 25,45}.

Svj kojj se smatraju ј nazjvaju kr~anima trebaju se stalno is­pjtjvatj - ne sarno u smjslu grjjeha koje su mozda potinili nego ј u vezi s onim ~to su moglj napravjti kao jzraz stvarnog sljedbenistva lsusa, dakle, u slutbl ЬJjznjima; се~е ne tinimo ono sto Ьi trebalo utiniti nego sto tinimo ono sto ne Ьismo smjeli tinitj. Jer, moCi, dakle, dobro ciniti, а ne ciniti- grijeh је!

98

S.POGLAVUE

а. Opomena bogatasjma ( 5 ,1-6)

1. Iz 1,1 О jasno iz\azj da је pjsac poslanice znao da postoje bogata!i koji su ispovjjedali krscansku vjeru i da su mozda neki od njih omalovazavali svoju manje uspjesnu bracu . Jakov u ovom u­lomku pi~ opeenitije. On ovdje izrjte opomenu svim kr~anima , posebno onima koji dolaze u napast da paktiraju sa svjetovno~u.

da bofanski sud stife na sve one koji krivo koriste svoje bogatstvo. Ni ovdje, ni Ьilo gdje drugdje u Novom zavjetu ne kate se da su bo­gata~j krivi samo zato sto su bogatj, nego su krivj · ako su krjvi -zbog popustanja ku~njama koje napadaju posebno one bogatjje. Gotovo neizbjezan suputnik velikog Ьlagostanja i bogatstva jest la­zan osjecaj sjgurnostj ј nezasjtna zelja za moci, а znamo, "svaka moc kvari; apsolutna moc kvari apso\utno". Nas Gospodin је , ute­cj ove stvari, naglasjo samozadovo~stvo, koje najce~e proiz\azj iz nagomilana bogatstva, te је rekao : "Јао vama, bogatasi: imate svo­ju utjehu" (Lk 6,24); rekao је svojim utenicima da се bogata~j vrlo teSko ucj u kraljevstvo BoZje. Njje rekao da је nemoguce, jer Ьi to znatilo da је bozanska moc ogranicena (vidj Mk 10,23-27). Jakov naglaSзva da svj onj koje bogatstvo navodi na grijeh mogu Ьiti sigur­ni da се ih snaci pravedna kazna .

Pisac, kao ј u 4,13, plijenj pзZnju cjtaoca rjjecima De sada. Zatjm nastavlja potjcajem upucenim bogatasima da placu , i to ne placem pokajanja, nego tjeskobnim p\acem. Drzeci da se nece po­kajati, pisac obznanjuje, u duhu starozavjetnih proroka, neminovnu sudblnu koja ih otekuje. On Ьi zelio da njegovj kr~anski citaoci iz svega toga izvuku pouku da је prava ludost precjenjivatj vrjjednost bogatstva, te neka ne zavjde bogata~ima na njillovu bogatstvu , а niti neka ga groznjcavo ne pokuSзvaju stecj. Naime, istina је da se svi koji su bogati, а da pri tom nisu "sirornasni duhom", suocavaju -Ьili oni toga svjesni ili ne - s brzom pravednom Bozjom odmazdom. Buduci da su bogatasj gotovo redovito obmanuti rnislju kako се nji­lюvo sadasnje Ьlagostanje trajati uvqek, Jakov ih opomjnje da се ih zadesiti nevolje. А buducj da zamisljaju kako svojim bogatstvom mogu uЬlaziti , ako ne ј posve otkloniti, zalostj ј nevolje koje snala­ze oblcne lj ude, Ј akov ih potjce na to da zaplacu i zakukaju, jer

99

JAKOVUEVA POSLANICA 5,2 ~~ odmazda koja ih bude snaSJa Ьitj stra~na. Ona , jstjna, јо~ ntie doSJa, ali је sigurna i ve~ unaprijed odredena tako da Ј akov , popu t pravog proroka, govori о njoj kao о ve~ prisutnoj stvarnosti; na­ime, doslovan prijevod s grtkoga kaze da su te nevolje ve~ na putu k njjma da ih uni~te.

2. Grtkj glagoli prevedenj s isrrunu ј izgrizose nalaze se u per­fektu. Nekj komentatorj dйе da је rјјеё о tzv. proroёkom perfektu ј mjsJe da se napomena odnosj na sudbinu koja ~е prije ili kasnjje zadesiti sveko\iku materiju. No prirodnije је drzati da se ovo ~to је ovdje opjsano ve~ ostvarilo. Nabrajajucj zla koja su povezana s ve­likim bogatstvom, Jakov nam u ovom stihu svra~a painju na jskust­venu ёinjenjcu da nezasitna pohlepa mora vodjti nagomilavanju. Neki ljudj u svojoj poblepj ne mogu vidjetj - jer su zaslijepljenj -oёjtu ёjnjenicu da skupljene stvari, ako ih se ne upotreЫjavaju, pro­padaju i da moraju propastj. lz znaёenja glagola unutar ёitavog iz­raza prevedenog sa bogatstvo vam istrunu, sesepen, jasno izlazi da se ovdje mjs\i na propadljiva materjjalna dobra kao ~to su ulje i zj­to, koja - ako ih se u dog\edno vrjjeme ne upotrjjebi - propadaju. Haljine su bile jedan od glavnih znakova bogatstva u antiёkom svi­jetu, i davale su se kao skupocjeni pok1oni; njima se znalo i pla~ati , а predava1e su se u nasljede unutar obitelji s generacije na generaci­ju. Тај se oblik Ьogatstva u BiЬlijj ёesto spominje zajedno sa z\atom i srebrom, kako vidimo i u Pav\ovu opro~tajnom govoru efe~im stalje~inama, kada ustvrduje: "Ni za ёijim srebrom, zlatom ili ru­hom nisam hlepjo" (Djela 20,33). Вogata~. kojj su nagomilali mno­ga bogatstva, radije dopu~taju da im moljci pojedu haljine nego da ih poklone nekome drugome. l psa\mjst spominje takve moljce : "sve mu najdraie kao moljac rastaёe~" (Ps 39 ,12).

3. Ti su gramfljjvi Skrci dopustili da im z/aro i srebro zarda. U grёkom srodan glagol, katiotai, stoji odmah uz imenjcu ios. Dopus­tjti da vrijedne stvarj propadaju zbog takva nemara · grijeh је . Jer, kao ~to Calvin komentira, " Bog njje namjs\io zlato za rdu nj ha\jj­ne za moljce; on ih је zamjslio kao prjpomo~ ёovjeku". Zato се rda njihova, opiminje Jakov neke bogata~. Ьiti svejdocanstvo pro­tiv vas, dolijevaju~j u\je na vatru bozanskog suda. Znaёenje izraza kao vatra се izjesti tije/a vasa odnosj se na rdu koja ~е . po~to је ро-

100

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,4 jela njihove posjede, uptt>iJ<~ Stltl ј vlasnike. Као ~to је Ropes objas­nio, "Radj se о rdj koja izjeda i tako unHtava ljudsko tjjelo, kao ~to se rttav zeljeznj lanac urezuje u tije\o - stra~na s\ika za strahovite re­zultate koji nastaju kada se novac uzima kao glavni oslonac i cilj u zjvotu".

Nema sumnje da se rjjeё i kao vatra odnose na prija~njj stih. No, gramatjtJ<j gledaju~i . mogu se povezati ј s onim ~to s1ijedj. U tom Ьј sluёaju rјеёса k.ao treba\a znaёjtj "jer", te Ьј prjjevod, ka­kav zastupa Ropes ј neki drugj, glasjo: 'jer ste prjpremili vatru (tj . vatru Gehene) koju tete i iskusiti u posljednje dane". lpak, taj nam se pruevod ne ёinj najprirodnjjim, osobito s gledВta grupiranja rije­ёj; osim toga, posljednja reёenica na taj naёin gubj na ironijj. Zgrnuste blago и posljednje dane! Potro~ili ste mnogo vremena i truda da ga nagomilate. Posljednji su dani, jako bogata~i toga nisu svjesni, vec poёeli; taj se izraz, naime , ponekad upotrebljava za raz­doblje koje prethodi Gospodinovu povratku kada ~е suditi, а pone­kad i za sam sud. Кr~anj uvijek zive u posljednjim danima. Petar је, na primjer, dogadaje na Duhove oznaёio kao ispunjenje "pos­ljednjih dana" koje је prorokovao Joel (Djela 2,17). Neki prijevodi, medu kojima i engleski A.V., prevode "zgrnuli ste blago za posljed­nje dane", ~to vjerojatno роtјеёе od pretpostavke da Jakov napo­minje istu jstjлu koju је Pavao izrekao u Rirnljanirna 2,5 : "Tvrdo­korno~u svojom ј srcem koje neee obra~enja zgr~e~ na se gnjev za Dan gnjeva". Takvom egzegezom nagomilano blago postaje u stvari blago boi.anskog gnjeva iz kojega ~е Bog uzimati na Dan suda. Ка­kо је u nekoliko rukopisa latinske Vu\gate "gnjev" prikazan kao objekt glagola u posljednjoj reёenici treeeg stiha, ёini se da је to tu­maёenje vee zarana utjecalo na tekst i njegovo tumaёenje.

4. Skrtost se nikada ne pokazuje samo u jednom ob\iku. Ona је uvijek okrutna, ali ponekad djeluje posebno grubo. U ovom stihu Jakov skrece paznju na jedan njezin oblik, mozda najneljudskiji -uskracjvanje place koju је radnik po~teno zaradjo. U Mojsijevu је zakonu takvo postupanje izriёito i jasno zabranjeno. "Nemoj zaki­dati jadnoga ј bijednog najamni.ka ... Svaki dan daj mu zaradu prije nego sunce zade, jer је siromah i za njom uzdi~e. Tako nece na te vapiti Jahvi, ј nece§ sagrije§iti" (Pnz 24,14-1 S). Jakov najamnike oznaёuje kao kosce i ieteoce koji su upravo pokosili va§e njive ј

101

JAKOVUEVA POSLANICA 5.4 poznjeli va~ polja ; njima ste, veli Jakov, uskratili placu. Као ~to је Calvin komentirao: "Moze li Ьitj ~to podlije od toga da onj kojj nas svojim radom opskrЬljuju kruhom budu prjtjsnutj Ьijedom ј nesta­~icom? А opet, to је gotovo redovita pojava ; jma, naime , nшogo onih koji poput tirana misle da preostalj djo ~ovje~anstva zivj samo zato da njima sluzi".

Neizbjeznost bozanskog suda, koji се dopastj sve kojj provo­de ovaj oЫik neljudskostj prema drugom covjeku, najjasnjje је jzra­zena u Malaћiji 3,5. gdje Bog veli na usta svojeg proroka: " Doci cu k varna na sud ј Ьit cu spreman svjedok protjv ... onih kojj zakjdaju placu radniku ... " Тај grijeh ne moze Bogu promaknutj ј ostatj ne­zamijecen, jer, ka.ko veli Jakov, sama placa viёe za pravdom. Ва~ kao !to је Abelova krv vapila sa zemlje na kojoj је Ьila prolivena prema Bogu (vidj Post 4,10) i kao !to su gradovj Sodoma ј Gomora vikali zbog grijeha koji se u njima pocinjao (vidi Post 18,20-21), tako se i novac koji ostaie u Ыagajnama gramzljjvih bogata~. um­jesto da bude razdijeljen za posao koji је po!teno obavljen, prika­zuje kako vice Bogu, optuzujuci svoje nepo~tene vlasnjke. No ne cuje se sarno to vikanje; viёu i sarni radnici, а svj ti vapaji doprije!e do u!iju Gospoda nad vojskama. Drugim rijeёirna , Bog ne moze ne cuti tu viku, ј ne moze ne djelovati. Psalmist se sluzi istim rjeёnj. kom kada kaze: "u nevoljj zazvah Jahvu ... iz svog hrama zov mj zacu, i vapaj moj do u~ju mu doprije" (Ps 18.7).

Rijec koja stoji u grёkom, sabaoth, korjsti se u Starom zavje­tu. Strucnjaci optenito misle da rijec izrazava jstinu da је Jahve bog nad "vojskarna", tj. da је voda lzraelovih vojskj- i to kako Jjud­skih, koje su se borile protiv neznabozaca, tako i nebeskih , koje su pomagale Bozjem narodu u njegovoj borbl s mocnicirna, kada se sve urotilo protiv njih (vidi Sucj 5,20; i 2. Ког 6,17). lzraz " Bog sa­baoth" jedan је od najvelicanstvenijih nazjva Воgа u Starom zavje· tu i nagla~va njegovu suverenu svemocnost. Hebrejska rjjec prila­godena је grckom izgovoru , ali nije prevedena . Takva se u Novorn zavjetu nalazi na dva mjesta: ovdje, gdje odrazava lzajju 5,9. i u Poslanici Rimljanirna 9,29, gdje se javlja kao izravan citat iz lzaijc 1 ,9. Та se pojava obja!njava cinjenicom da, u оЬа starozavjetna U·

lomka, grcka Septuaginta, kako se njome sluze Pavao i Jakov, zadr­zava rijec u njezinom hebrejskom oЫiku, umjesto da slijedj uoblcu ­nu praksu prevodeci је grёkom rijecu "svemoguci". Upotrebom ri·

102 ~ 1 1

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,5 jeci u tom oЫiku Jakov нagla~va istjnu da iako se ~ini da siroma~­ni i potlaceni na ovoj zemlji nemaju zaШtnika, oni ipak imaju po­mocnika i osvetnika - i to samoga svemoguceg Gospodina Boga.

5. Ovdje se napominje trece zlo za koje su bogata~i cesto krivci -rasko~ i razvrat. Isus је ј to nagla~vao opjsujuci bogata~ u jednoj od svojih prispodoba. On se "odijevao u grimiz i tanani lan i dano­mice se sjaj no gostjo" (Lk 16, 19}. Rijeё prevedena sa rasko!no._ iivjeste, etrupl1esare. vjerojatno oznacuje zivot luksuza, mekopu­tosti i uzivanja. Srodna imenica nalazi se u Luki 7,~5. gdje stoji za "rasko~ni" zivot povezan s krзljevskirn zivotom. Tзkav se luksuz o~tro osuduje u BiЬiiji , а nigdje s tolikirn naglaskom ј o~trinom kao u knjizi proroka Amosa. "Јао bezbriinirna na Sionu ... Lezeci na bjelokosniщ posteljama, na poёivaljkama izvaljeni, jedu jagnjad iz stada i telad iz staje ... piju vino iz vrceva i mazu se najt'inijirn u­ljem" (vidi Amos 6,1-6).

Rijec espatalesare, prevedena sa razvratllo tivjesre, vjerojatno oznaёuje rasipnost i tracenje stvari, 1 iako је Hort , po!to је temelji­to obradio zпаёеnје rijeci, z<~kljucio da ova dva glagola znaёe za­pravo isto. No nije vjerojatno da Ьi Jakov upotrijeblo dvye relativ­no rijetke rijeёi jednu do druge ako druga prvoj ni!ta ne dodaje. Ropes misli da ozпaёavaju "razuzdanost ј raspu!tenost". Na dru­gom mjestu - jedinom · u Novom zavjetu gdje se javlja ista rijec, 1. Tim 5,6. izraz oznacuje udovicu ''koja provodi lagodan zivot, (i koja) је vec ziva umrla", te prema tome i nije ''zaista udovica". Raspu~tenost koja proizlazi iz obilja odvratnaje Bogu, kao ј raskos koja proizlazi iz gomilanja bogatstva i neuvidanja potreba drugih.

lzraz za da11 k/anja ima u grckom nekoliko ёitanja. Najstariji rukopisj nemaju "kao", koja se javlja u nekim prijevodima (kao u A.V.). Neki stariji komentatori, sluzeci se Erazmovirn tekStom, zak­lj~cili ~u da је Jakov rijeёi "kao na dan klaнja" dodao da Ы potpu­ПIJe prikazao rasko!no zivljenje bogata~ . Tako Tyndaleova napo­mena uz njegov prijevod ove recenice glasi: "Тј. kad ljudi kolju zi· votinje da Ьi se proveselili i kao !to su Zidovi to ~inili priпoseci :irtve zahvalnice i dragovoljne prinose". Vjerojatnije је , pak, da "kao" treba izostaviti, а izraz па dan klanja suprotstaviti iaazu 11а zemlji, pri ~emu ga treba tumac iti kao napomenu о Sudnjem da­nu. Bozji sudovi u povgesti ponekad se u Starom zavjetu opisuju

103

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,6 kao vrjjeme "klanja" (vjdj lz 34 ,6; ll 21 ,15). Bas kao sto se zivotj­nje deЬljaju , tove, potpuno nesvjesne da se na taj nacin pripremaju za klanje , tako se ј gre~njcj Ьogata~j opjsuju kao onj kojj su utovili srca svoja. Drugim rjjecima, jspunili su svoje zivo te svakovrsnom za­bavom i razvratom dok su ј о~ па zemlji, tako da su se "pripremili" i postali " spremnj", iako su toga potpuno nesvjesni, za dan klanja, kada се ih konacno snacj sudblna koja ih neodgodjvo i neizbjezno

ceka; Gospodin sudac sigurno dolazj!

6. Posljednje zlo koje Jakov dodaje kao najvece u svojoj osudi bogata~ jest tlaёenje , ра ј ubljanje, pravednika, onoga kojj se gnu~ njihovih zjvota ј onoga kojjje preslab da Ы im se mogao oduprjjetj, Rjecnik kojim је prikazao ovo sramotno gonjenje ёinj se da potjece iz Mudrosti, gdje se prikazuje razmj~janje bezboinika о pravednj­ku , а koje zavr~va odlukom da pravednika ublju ne Ы li tako prov­jerili stvarnost njegove vjere u Boga ј ne Ы li ispitali snagu njegova

· trpljenja. " Pogledajmo jesu li jstinjte rjjecj njegove, jstrazimo kakav се bltj njegov svr~tak. Jer ako је pravednik Bozjj sjn, On се se za nj zauzetj, ј izbavjt се ga iz ruku neprjjateljskih. Zato ga jsku~jmo porugom ј mukom ,

da istraiimo blagost njegovu, ј da prosudimo strpljjvost njegovu. Osudimo ga na smrt sramotnu, jer се mu , kako veli, doej izbavljenje".

(Mudrost 2,17-20) U svjetlu ovog ulomka iz Кnjjge Mudrosti gotovo је sjgurno

da pravednik opeenjto znacj Bozje svete, kao ј u l. Pet 4 ,18 , ј da se rjjec ne treba ogranicavati samo na Isusa , usprkos cinjenicj da је 011

u Djelima trj puta nazvan " Pravednik" (Djela 3,14 ; 7 ,52 ; 22,14). Da је Jakov smjerao na lsusa, blo Ы, sasvim sjgurno, na ovom mjes­

tu mnogo odrectenijj. Ako se posljednja recenjca cjta kao pjtanje, а ne kao jzjava,

kako је to predlozjo Hort ј kako to zastupa Ropes, onda se srnisao recenice potpuno mijenja. Drze(:j da је pravednik subjekt u receni-

104

t 1

1

~ 1

1

~ 1

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,7 сј, znacenje bi bllo da se on , iako preslab da Ьi se mogao dovoljno snaino suprotstavitj, jpak suprotstavlja i da се njegovo suprotstav­ljanje postati djelatno na Dan suda, kada bude svjedocjo protiv svo­jih tlacite1ja. Pitanje "Ne suprotstav1ja li vam se pravednjk?" imalo ы na taj nacin prorockj karakter, dok Ьi ocekivanj odgovor blo po­zjtivan. lsti Ы zakljucak vrijedjo ako Ьi se kao subjekt glagola uzeo i "Gospodin"'. Bozja odlucnost da se protjvi, iako se to trenutacno ne vidi, jskazat се se na Dan suda. Ona је u skladu s lsusovim uce­njem jz Propovijedi na gorj (Mt 5,39) ј s Pav1ovim ucenjem u Rim­ljanima 12,19, te cijeli ulomak zavr5ava velicanstvenom dirljivoocu. Оп vam se ne suprotstav/ja.

Ь. Strpljivost u vezi s Gospodinovim dolaskom (5,7 -11)

7. Posto је obznanio sigurnu propast i sud koji ceka bogata~e zbog njihove nedostojnosti, zbog tlacenja siromasnih ј slabih, zbog njihova 'raskosnog ј razvratnog ziv1jenja, Jakov potiёe svoje kr~ans­ke cjtaoce da ne izgube strpljenje ako se i ёini da se dolazak toga dana oduljjo , dana "kada се mocnjci Ьiti ponii.enj ј bogata~i

otpusteni praznih ruku" - dana kada се potlaceni bltj oslobodeni od svih zala i krivde koju su nepravedno trpjeli i kada се njihovj tla­ёitelji blti kaznjeni kaznom koju su zasluzili. Kusnja da se izguЬi strpljenje moze sve one koji јој popuste odvesti u nestrpljenje, u kojem onda poёinjaju razne grijehe - osveeivanje i oёajavanje. Zato svaka rijec ovog potjcaja posjeduje posebno znacenje ј vaznost -Strpite se, dakle, braco.

Glagol kojj se ovdje upotrebljava za strpite se, makrothume­sate, zajedno sa srodnom imenjcom, oblcno znaёj " dugotrpnost"; ovdje ne znaCi toliko dugo·podnosenje nevolja ј odbljanje da se us­lijed nevolja odustane, koliko samokontrolu koja onoga kojj trpj osposobljuje da se suzdrij od nagle odmazde i vracanja milo za dra­go. Nasuprot " strpljenju" stoje gnjev i osveta. Kada Bilija govorj о 13ozjoj strpljivostj i trpljenju s covjecanstvom, kao u Rim 2 ,4 i 1. Pet 3,20, onda је znacajno da se koristi upravo ovim rijecima. Bog је strpqiv jer је "spor na gnjev" i "velikoduSзn", ne zuri se sruciti svuj gnjev i punu kaznu na prekrsjtelje, koju ovj zasluzuju. Provode­c i sud ј odredujuci kazne, on ne primjenjuje slovo zakona u svoj njegovoj kru·tosti i sitnjcavosti. On zna, kao sto ј dobrj suci na ovoj

105

JAKOVUEVA POSLANICA 5,7 zemlji znaju, da okolnostj ponekad pogoduju nekom ~inu ; on krjv­cu daje dovoljno vremena da se pokaje, samo ako o n to zelj. Bogje , jednom rjje~ju , s njima strpljjv, iako се, svakako, doc j vr~eme ka­da v~e nece Ьitj strp\jjv; ј kona~an dan njegova gnjeva mora stjcj nepokajana gre~nika. Ako је svetj Bog, suo~en s grozotom ljudskog grijeha, strpljjv, onda - kaze Jakov - ј kr~canin mora bltj strpljiv u svojim suo~enjima s nepravdama \judskog zjvota. Njegovo se strp­ljenje treba ~irjti ј prema·Bogu, ј prema Ыiznjemu . Ne smjje se srd j­tj na Boga misleci da Ы Bog trebao brze ј revnђe osvetjtj svoj na­

rod; niti smije sam sebi priЬavljati pravdu, stavljajuci se u ulogu su­ca nad svojim blitnjima. А snaga da se Zivj tako strp\jjvo o visi о to­me koliko se on sam podre<luje Svetom Duhu, jer ј е plod Duha strpljivost (Gal 5 ,22).

R~e~ kojom se ovdje izrazava do lazak, parousia, upotreЬlja­va ј Pavao, i Petar, i Ivan , i sam Isus za pojavak u slavi . Grci su је testo upotreЫjavalj da Ы opisali kraljeve sluzbene posjete jednom od gradova njegova kraljevstva. U takvirn је prilikama kralj evska " prisutnost" (jer је to doslovno zna~enje rjje~ i) Ьila toliko ot ita da nitko nije mogao ne prepoznati vladara. U Novom zavjetu ta se rije~ upotreЫjava za Krjstov drugi dofazak, kada se drugi dolazak suprotstavlja ј usporeduje s prvim. Kada djjete u Betlehemu, kao drvodjelja u Nazaretu, Sjn ~ovje~jj kojj nije jmao gdje naslonjtj glavu , prezren i odbaten od ljudi, Кcjst је do~o incognito. Njegovo se bo~tvo moglo vjdjetj samo o~ima vjere , jer је za njegova ovoze­maljskog zivota bllo prekrjveno i zastrto velom tjjela. Ali njegov pojavak na oЬlacima nebeskim Ьit се takav da се ga svj, bez sumnje, prepoznatj kao Suca ~ovjetanstva , kao Gospodina iz nebesa , kojj се sabrati svoje izabrane ј priЬrojiti im one koji su vec zjvj s njime da Ьi svi ostali s njim zauv~ek u njegovoj vje~noj slavj. Kr~anin sa­da zivi jzmeelu dva Kristova dolaska , te gleda unatrag na prvi ј u­naprijed na drugi da doblje pravo nadahnuce za zivot ~to ga kao putnik provodi ovdje na zemlji. Zbog toga za njega strp\jjvost nije ono ~to је za nekr~ane - pasivna vrlina, tupo podno~nje i bespo­moenost, "~utnja" i о~ај . StoviSe , on strpljivo i uporno tr~i trk t1 koja mu је dodijeljena, gledajuci u Isusa koji је zatetnjk ј dovr~iteiJ njegove vjere i koji је podnio krif prezrev~j sramotu (vjdj НеЬ 1 ~ -1-2). 1 kada је napastovan da, suo~en s nepravednim trpljenjem reagira nekontrolirano gnjevno, on gleda na buducu paruzjju svoje-

106

1

Ј

ј..

1

1

1

1 1 ј.

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,8 ga Gospodina ј uvida kako је glup, kako nedostojan i nedjelotvoran njeg~v poku~j da ostvari svoja prava, u usporedbl sa sigurnim pov­ratkom onoga koji jedini ima moc da provede istinit i pravedan sud. Takvom strpljivo~cu i postojano~cu kr~anjn се spasiti svoju du~u (vidi l.k 21 ,19).

Као primjer strpljivosti koja је aktjvna ј stvarala~ka zbog to­ga ~to је usmjerena prema odredenom cilju, strpljivost koja је dijete vjere i nade, Jakov navodj ratara koji i!cekuje dragocjeni urod zem­lje. Тај је urod " dragocjen" jer omogucuje odrzavanje ovozemaljs­kog iivotз, Ьа$ kao ~to se u 1. Petrovoj Џ 9 Kristova krv naziva " dragocjeno m" jer је njezinim prolijevanjem, a ne necim drugim, o­moguceno o tkupljenje i sveti zivot. Vrijeme izmedu sijanja sjemena Ш izbljanja staЫjike i i etve iznosi otprilike ~etiri mjeseca (vidi Iv 4 ,35). То nije predugo razdoЫje , ali је optereceno neizvjesno~u. posebno ondje gdje urod ovisi о ranoj i kasnoj kisi. Prva treba pasti o~mah iza sjjanja sjemena, i druga kada zrna dozrijevaju. Vjerni је Z1dov znao, svakako, da се Bog Ьiti vjeran svojem obecanju ukoli­ko se njegov narod bude drzao njegove zapovijedi, te da се mu dati "ki~u u ~ravo v~~eme: u jesen i u proljece" (Pnz 11 ,14). Prorok је ро~1сао s1nove Sюna da se raduju i vesele u Gospodinu, jer on "daje ... Jesensk.u i proljetnu Jci~u" (Joel 2,23). Tako se ratareva strplji­vost s njime (tj. i~tekivanje uroda) viSe odnosj na pouzdano Bt eki­v~nj~ kИе . Njegova vjera u Bozju vjernost djelovala је u kontrolira­ПJU 1 u~lazavanju napetosti, !соја Ьi inace u tom razdoЫju poprimi­la razmJere prave brige. Na isti na~in vjerni Jcr~canin zna da се Кrist ispu~iti s~oje obecanje te da се doci ро svoj narod; i da, iako raz­doЬIJe koJe mora proteei do Kristova povratka ne moze odrediti ~ао ~to ~atar ~oze odrediti vrijeme ietve, Jcr~aninova strpljivost 1pak po~1va na s1gurnom temelju njegove vjere.

8. Ni~ta_ ne uznemiruje ljudsko srce toli.ko koliko nesigurnost ko natnog 1shoda. Na primjer, ako znamo da се neka te~a bolest nakon nekog :remena zavrШi potpunim ozdravђenjem, onda . iako ne zna~o k~lik~ vremen~ mora proci dok se ne ostvarj taj sretan dogad~J - _velik dю tereta 1 brige ipak odmah spada s nas. Sli~no i kr~arun, 1~ko na mnogo vi~oj ј mnogo vainijoj razini, ne treba bri­nн t 1 о bfOJU godina које се proci dok se ne ostvari Dolazak v'os­podnji. On је pozvan ocvrsnuti srce u sigurnosti da се dolazak nje-

107

JAKOVUEVA POSLANICA 5,9 gova Gospodina zna~iti njegovo potpuno duhovno zdravlje, potpu­no spasenje ј vje~ni zjvot. Dapa~e. mjsao о vje~nostj toliko prevla-• dava ј nadzire njegovu mjsao о vremenu, da је, prema njegovu ra-~unanju, vrjjeme uvђek Ьlizu (vjdi 1. Кос 7 ,29). Drugjm rije~ima, on uvyek zjvj pod dojmom paruzjje, tako da se za nj stvarno moze reci da se dolazak Gospodnji priЬliiio. lstj jzraz nalazjmo ј u 1. Pet 4 ,7: "PrjЬliZio se svr~tak svega·•, ј u Marku 1,15: "PrjЬLiiilo se kra­ljevstvo Bozje".

Ako nam se ~inj da se Gospodnjj povratak oduJjjo, ili ako na nj gledamo kao na daleku buducnost , tako da ono ni najmanje ne utje~e na na~ na~in fivljenja, onda је jasno da nam taj dolazak ne predstavђa livu nadu; а mozda smo dopustili da skepticjzam potjs­ne doktrjnu о tome da "се on docj ponovno u slavj sudjtj zjve i mrtve", Ш da је pretvori u ne~to drugo, recjmo u to da се se drust­vo postupno promijenjti prihvacanjem krscanskih vrijednosti, ра ta doktrina vi~ ne utje~e na nas svakodnevni zvjot.

9. Prilikom Ш~ekivanja Gospodinova povratka, posebno u raz­doЬlju progona i ozbiljnih nevolja, krscanj dolaze u napast da optu­ze jednj druge za Ьijedu svojega sadamjeg stanja. Cjni se da Jakov mislj na tu vrstu k.u~nje k.ada veli Ne rulite se jedni па druge. Rjjec ruiiti irna prizvuk "zaljtj se", jer to znacj gr~ka rjjec srenazere. Кrscani dojsta mogu uzdisati pod svojirn teretirna ј nevo1jama, jer nisu nad1judi ali ne smiju uzdisatj nitijedni drugima prjgovaratj. Svi su onj jednako izlozenj nevoljama i te~ocama, а nj jedan pojedjnac nije za njih posebno odgovoran. Zato је met'!usobno optuzivanje beskorisno ј gre~no , jer donosi rizik da se ljudj mel!usobno sude ·а sud се one k.ojj tako cine snaci i prije nego ~to misle. Jer sudac, kojj jedini poznaje svaku 1judsku misao, rijec i djelo, ј koji је jedini pot­puno nepristran, sroji, veli Jakov odrazavajuci lsusove rijeci, pred vratimo (vidi Мk 1 3,29). Njegova је noga vec. na pragu ; ј prilikom njegova dolaska ni jedno ljudsko Ьiсе nece moci podnijetj njegov u · lazak. Tako је krscanima misao о Gospodinovu povratku i utjeha, i opomena.

10. Jakov podsjeca svoju krscansku bracu na to da је nevolja, u kojoj trebaju strpljivosti i postojanosti, uvyek bila sastavni dio zjvo­ta Boijih svetih ; ј da irn nevolja nije nikada oduzela nj~ta od njiho-

108

, 1

1

JAKOVUEVA POSLANICA 5,11 ve Ьlaienosti . ()n to pokazuje na primjeru skupine ljudi koju su svi, а posebno Zjdov~ smatrali Ьlazenima. Ne samo da takva nevolja proroke nije bacila u осај i Ьijedu, te ih ucinila nevjernirna, nego im је bila cak potjcaj ј pomoc na njihovu putu prema spasenju. Isus је svojim ucenicirna rekao neka se raduju kada ih budu progo­nili zbog njega, jer, dodao је, "tako su progonili ј proroke prije vas" (Mt 5 ,11-12). Time ih је Isus podsjetio i na prednosti i na neizbjez­nost njihova trpljenja. Stjepan је prilikom svoje obrane postavio umjesno pitanje svojim optuziteljirna: "Kojega od proroka ne pro­gonise oci vasi?" (Djela 7 ,52) Tako i Jakov potite svoje titaoce na to da za uzor strp/jivosri i podnosenja zala uzmu proюke koji govo­rallu и ime Gospodnje (tj. kojj su bili Gospodjnovi predstavnici, ko­jj su govorili s njegovim autoritetom i vlascu).

Te~ko da postoji i jedan prorok о kojem jmamo neke zapise u Starom zavjetu а koji ne Ы mogao Ьiti uzorom strp/jivosri i podno­senja zala. No od svih proroka koje Jakov irna na umu, mozda је najizrazitiji prirnjer prorok Jeremija, koji је k.asnije Ыо poznat kao "prorok" (odredeni clan) kojeg su Zidovi narednih pokoljenja ces­to uzimali k.ao nadahnuce za ohrabrenje u vlastitim nevoljama i tes­kocama. 'Тај izvanredno osjetljiv, revan rodoljub, koji је svojirn su­narodnjacirna morao obznanjivatj citav niz bozanskih poruka, koje su bile izricito nepopularne jer su bile vrlo pesimisticke glede nji­hove buducnosti, k.ojj је suosjecao s tudirn nevoljama ј sam је Ьiо izudaran, ba.cen u k.lade, zatvoren u tamnicu, bacen u jamu itd. А to su mu cinili ljudi za lcoje Ьi se i te kako radovao da se spase, kad Ьi to bilo moguce, od strasne sudbine lcoja ih је celcala. Njegov zi­vot Ьiо је zivot neprestanog fizickog i duhovnog trpljenja, а opet је njegovo ponaSзnje u svim tirn nevoljama, v~ od bilo lcojeg drugog povyesnog starozavjetnog karatkera, odraiavao onoga koji, tucen, njje uzvracao udarce ј koji је, da Ьi spasio covjeka, pretrpio Пzicku ј duhovnu agoniju krji.a.

11 . Postojanost u trpljenju opeenito је priznata kao prava vrlina. BiЬlija је smatra takvom. U Dan 12,12 citamo: "Biago onome lcoji do~eka" (tj. izdrzi). Nas је Gospodin proglasio Ьlazenima one lcoji trpe zbog pravednosti (Mt 5,10). Ne samo sto је opomenuo svoje u~enike da се ih svj ljudi mrziti zbog njegova imena nego је dodao i rijeci velikog izazova ј nade: "Ali tko ustraje do lcraja, taj се se spa-

109

JAKOVUБVA POSLAN1CA 5.11 sjtj" (vidj Mt 1 0,22). Jakov se podudara s ЫЬiijsk.im u~enjem kada рВе da Ьlaienim nazivamo опе koji ustrajase. Blagoslov је kruna us­trajnostj ј postojanostj, ali se ne mora uv~ek odmah tako o~jtovatj.

Vafno је primjjetjtj da rjje~ ovdje prevedena s postojanost, hupomone, koja se prikazuje kao Jobova karakterjstika ј velika vrli­na, а prj~u Jakovljevj ~itaoci zacijelo dobro poznaju, srodna је s glagolom u ranijoj re~enicj prevedenim kao koji ustrajase. Naime, rije~ koju ovdje' upotreЫjava za postojanost njje upotrjjeЬio u js­tom zna~enju prilikom drugih spominjanja u ovom ulomku . Ovdje odnava odlucnost da se odredena nevolja ili citav niz ku~nji suoci bez ustru~avanja. Hort veli da ''nj jedna engleska rije~ nije dovoljno jaka da izrazi djelatnu hrabrost ј odlu~nost k.oja se ovdje podrazu­rnijeva. 'Postojanost' ili 'stalnost' v~ је blizu pravom zna~enju". U Jobovu s\u~aju nђе rjje~ toliko о samodjscjp\ini koja Ьi ga u~inila strpljivim, jer ЈоЬ njje pokazao Ьа~ ve\iko strpljenje prema svojim tzv. tje~jteljima. No ono ~to је ЈоЬ u neoЬi~noj mjerj pokazao bila је od\u~nost da izdrzj ~to god ga sna<!e ј da prj tom ne izgubj vjeru u Boga . Vjerovao је ј kada njje mogao razumjeti.

ЈоЬ је, po~to se ~jtav niz zala sru~io na njega, povik.ao: "Go izH1oh iz krila maj~ina, go ~u se onamo i vratjtj. Jahve d"ao, J~hve oduzeo! Blagoslovljeno ime Jahvino" (ЈоЬ 1,21 ). Каdа ga је Lena nagovarala da prokune Boga i umre govorjo јој је: "Brblja~ kao lu ­dakinja! Kad od Boga primamo dobro, zar da onda zlo ne primj­mo" (ЈоЬ 2,10}. "Zaludnim lije~njcjma" , kojj su se prikazivali lcao njegovj prjjateljj, relcao је, parafrazirano: "On (Bog) me ubiti moze ; ali tu se ја svejedno u njega pouzdatj" (13,15). Вјо је sjguran da "na nebu irna svjedolca, ј da u visinj gore stojj njegov branjtelj" (vjdi 16,19}; znao је da njegov Izbavitelj zjvj (vjdi 19 ,25}.

Gospodnja nakana Ьila је da ЈоЬа potpuno opravda. Ne samo da se povratilo njegovo materjjalno blagostanje i njegova ovoze­maljska uspjemost nego је zadobjo dublje ј punjje razumjjevanje tajne boianskih nakana ј neposredno jskustvo veli~anstva i suvere­nostj Svemoguteg Boga ;mogaose viSe ј teme\jjtjje pokajati. '"Ро ~u­venju telc poznavah te dosad", uzviknuo је , "alj sada te о~ј moje vidje~ . Sve rjje6i svoje zato ја porj~em ј lcajem se u prahu i pepe­lu" (ЈоЬ 42,5-6). Tako је Ьilo da је "Jahve blagoslovjo novo Jobo­vo stanje јо~ v~e negoli prija~nje" (ЈоЬ 42,12). Bog kojj је dopustjo da ЈоЬ dozjvi toliko toga, dok se njegov karakter ku~o kroz oganj

110

l 1

1 1 t

JAKOVUEVA POSLAN1CA 5,12 nevolje, na kraju је pokazao da је, rije~ima psalrnista koje navodj Jakov, milostiv ј milosrdan (vidi Ps 103,8}.

с. Zabranjeno zaklinjanje (5,12) 12. Prije svega ne smije se tumacЖi u apsolutnom smislu nego u vezi s prija~njim u\omkom. Pisac, naime , ne zeli re~i da је zaklinja­nje gori prijestup od krade, preljuba Ш ubojstva. А ne govorj ni hi­perboli~no. Misli da је od svih o~itovanja nestrp\jenja u vremenu stresa i nevolje najce~e beskorisno zazivanje Gospodinova imena u eksplozivnim izjavama i naglim i nepromi~jenim zakletvarna. Nalog Ne zaklinjite se ne zna~j zabranu davanja postene rjjecj. Izjava pod zak\etvom rna sudu о stvarima koje su u tom trenutku presudne, uk­lju~ujucj mofda ј pitanje zivota i1i smrti, ne ulaze u ovo о ёemu Ј a­kov ovdje pjse. On ovdje osuduje neozbiljnost i lakocu kojom se Bozje ime, ili neka zamjena za Boije ime koje se upotreЬljavalo da Ьi se udovoljilo farizejskim pravDima, izgovaralo kada su ljudskj u­movi bili uznemireni nestrpljjvo~u i lcada su odbacili svaku samo­kontrolu. Dodane rђеёi, ni zemljom, ni ikojom drugom zakletvom, stoji kao paralela rije~ima koje је lsus izgovorio u Propovђedi na gori, kada је napao farizejski soПzam, lcoji је dopu~tao upotrebu neozbiljnih ј tri~avih zakletvj, kao, na primjer, zakljnjanje nebom, zemljom, Jeruzalemom, glavom ј sliёno, pod izlikom da se Bozje irne nђе spomenulo. Takve su zakletve, driali su farizejj, bez ik.akve vrjjednosti. Na~ Gospodin smatra da је nemoguce raz\ikovati na ta­ko sjtnicav na~in izmedu Boga i onoga sto Bogu pripada; vec su ј same te izlike znaёile sramocenje Boga. Zato је Isus zabranio zakli­njati se u oЬi~nom govoru ј razgovoru. " Ne kunite se nik.ako", re­kao је Isus; Jakov ovdje samo ponavlja Isusovo u~enje (vjdi Mt 5, 33-36}. .

Zaklinjanje ove vrste se moie izbje~j tako da se u obtёnom govoru izraiavarno precizno, da izbjegavamo pretjerivanja, ina6e ta· ko ёesta ј olaka da Ьi se stvorio ja~i dojarn, da se suzdriavamo od po\ujstina, te da, optenito, tefimo k jednostavnosti i izravnosti, ko­je ~esto karakteriziraju razgovore. Ljudi trebaju recj ~to rnisle ј mjs. liti ono ~to govore. Odatle i Jak.ovljeva uputa: VйSe "da" neka bude "da", i "пе"- "ne". "Da" mora znacjti "da" bez ikakvih "ali"; bez ikakvih ogranjcenja. Jedna varijanta teksta, s\аЫја od onih kojjma se jna~e koristimo, irna "neka vu govor bude da, da; ne, ne". То u­lomak poistovjecuje s re~enicom u Mateju 5,37. No nije ni najma-

111

JAKOVUEVA POSLANICA 5,12

nje sigurno da n~ Gospodin tom izjavom zapovijeda ourjeШ na<Hn govora, jer se njegove rijeci mogu prevesti i ovako: "Neka v~a rijec · da zaista znaci da, i neka v~ ne doista bude ne", а to upravo i go­vori uoblcajeno cita'hje ovog ulomka. Isusovo i Jakovljevo ucenje u vezi s tim pitanjem potpuno је isto.

Opasnost u koju upadaju oni koji se olako ј trjcavo zaklinju jest, da , tako cineci, kr~ trecu zapovijed iz bozanskog dekaloga . gdje se sasvim jasno veli: "Ne uzimaj uzalud imena Jahve, Boga svo­ga, jer Jahve ne opra~ta onome koji uzalud izgovara ime njegovo" (Izl. 20,7). Jakov veli da ljudi moraju teziti iskrenosti u razgovoru , da пе padnete pod sud. Erazmov tekst, а njega slijedi i Tyndale, ima "da ne Ьiste pali u licemjerstvo". То, kao Sto је primijetio Cal­vin, daje smisao koji kontekstu ne odgovara Ьа~ najbolje. Svako iZ· bjegavanje jednostavnosti ј neposrednosti u govoru vodi pretvara­nju. То је citanje uglavnom slaЬije potvrdeno, а nije ni dovoljno primjereno ozЬiljnostj ulomka.

Nema mnogo podrucja na kojima mladi kr~anin danas treba uzeti k srcu uputu Jakovljeve poslanice v~ nego ~to је ova о trica-

. vom i olakom zalclinjanju ј nepromИljenoj upotrebl Bozjeg jmena u oblcnom razgovoru. Ne samo ~to је kriv jer krg Bozju zapovijed ne­go је i njegova snaga u svjedocenju nedjelotvorna. Cak i oni kojj јо~ ne uvit1aju Bozje postojanje primijetit се nekonzistentnost ј licer:t· jerje onih koji tvrde da ~tuju Boga, а istodobno se ne ustrucavaJU da olako jzgovore njegovo ime. Stovi~e. ozbiljno шimaju zakletve, kada smo pozvani na to u sudnicu kao svjedoci ili slicno, mnogo gubl na dostojanstvu i vaznosti ako smo navi.kli u svakoj priJicj izgo­varati Воzје ime. Pisac Sirahove knjige dao је upute svojoj djeci s tom namjerom. Cini se da је Jakov vrlo dobro poznavao tu knjjgu. Evo navoda:

"Ne privikavaj usta svoja na priэege i ne navikavaj se izgovarati ime Svetoga. Jer kao ~to rob pod neprestanim nadzorom ne ostaje bez modrica, tako i tko uv~ek priseze i zaziva ime Bozje, nece izmaci grijehu".

(Sirah 23,9-10)

112

}

'1

l

JAKOVUEVA POSLANICA 5,13

d. Moliti u svim prilikama (S .13-18)

13. Umjesto da se kr~ani medusobno optuzuju u nevoljama i na­pastima ovozemaljskog zivota, ili da se nepromШjeno zaklinju, po­zvani su da se stalno mole, bez obzira na okolnosti. Molitva Ьi tre­bala Ьiti - i jest - ono najocitije ~to kr~canina razlikuje od ostalih ljudi. On zna da mu је nebeski Otac dopustio pristup kada god zeli, bez obzira na to је li trenutacno radostan, tuzan, bogat ili siroma­~n. Prolivena lsusova krv otvorila је put za neposredan ulazak u Bozju prisutпost , а taj se put v~ ne moze zatvoriti. Vjernik se sva­kog casa moze okrenuti i obratiti onome koji mu moze dati nadah­nuce, mir i snagu, onome koji u svojoj ruci drzi citav svemir i kojj sve stvarj vodj prema svojoj suverenoj volji, sa sigurno~u da "Bog u svemu na dobro suraduje s onima koji ga ljube, s onima koji su od­lukom njegovom pozvani" (Rim 8,28) ј sa spoznajom da "oci Gos­podnje gledaju pravedne, (i da mu) u§j slu~ju vapaje njihove" (l. Pet 3,12). Prirodni covjek · onaj, dakle, koji ne poznaje Boga · ne­ma tu prednost; on се Ьiti pretjerano uzdignut u razdoЬlju prospe­riteta i uspjeha, ali се zato Ьiti to duЬlje bacen u depresiju i осај kada postane zrtva nepovoljnih okolnosti ili mucen bolestima i za­lo~u. Takvome se vrlo te~o "suociti s pobjedom ili porazom i tre­tirati ih kao varljive oЬlike na isti nacin", iako to moze Ьiti njegov stoicki ideal. I<rscanin ipak, moze zbog stalnog utjecaja molitve re­ci zajedno s apostolom Pavlom: "Znam i oskudijevati, znam i obilo­vati! Na sve sam i na svaSta navikao: i sit Ьiti i gladovati, i obilovati i oskudijevati. Sve mogu u onome koji me јаса" (Fil 4,12-13).

Pati li tko medu vama? Jakov postavlja, sasvim ocito, retoric­ko pitanje, koje је, zapravo, samo na drugi nacin izrazena uvjetna, kondicionalna recenica "Ako netko medu vama pati". Glagol kako­pathei srodan је s imenicom koja је u 10. retku Ьila zbroj ukupnih nevolja i te~oca koje su sna§le starozavjetne proroke kada su govo­rili u Gospodinovo ime. lsta se rijec javlja i u 2. Timoteju za opisi­vanje nevolja koje је kr~anski evant1elist pozvan podnijeti (vidi 2. Tim 2,9; 4,5). U takvirn okolnostirna neka se kr~anin ne okrece prema seЬi i ne zatvara u sebe, neka sebe ne sazalijeva, nego neka moli. Znamo da se lsus, kada је Ьiо u smrtnoj muci, boreci se sa si­lama zla u njilюvu najjacem napadaju, "usrdnije molio" (Lk 22,43)

113

JAKOVUEVA POSLANICA 5,13 Molitva ne moze odgurati nevolju, alije moze, sasvim sigurno, proo mijeniti.

No iako kr~anin moze cesto Ьiti radostan makar i u nevolji zbog sigurnosti da је i ona u sk.ladu s Bozjim namjerama, а ~to doblo va molitvom, njegov је zivot ipak neprestana borba i nesreca. Ima on, bez sumnje, i trenutaka veselja. Glagol koji Jakov upotreЬJjava u recenici Је li tko radostan ?, eutllumei, nalazi se u cijeloj 8јЬЈјјi

racunajucj i njegove srodne oЬli.ke, samo ovdje ј u Djelima. U Djelio ma se spomjnje na mjestima gdje ih Pavao upotreЬJjava u dvjema znacajnim prilikama о оЬје u razdoЬiju vanjskih nevo\ja i te~koca. On se "mirno" (Rupcjc: "pouzdano") branio pred Feliksom, rimso kirn upraviteljem, jer rеёе : "Znam da si vec mnogo godina sudac narodu ovomu" (Djela 24 ,10). Drugi put prilikom neoblёnog ј

opasnog putovanja u Rim , po~to vec dugo nisu jeli. Pavao moli svoo је suputnike na brodu da se "razvedre", na temelju toga ~to muje nadnaravnim putem bilo potvrdeno da се se svj Jjudi s broda dokoo pati kopna i Ьiti na sjgurnom (Djela 27 ,25). Radost usred nevolje о

to kr~anin moze oёekivati! Jakov ovdje, pak, misli na radost i veo selje koje nije povezano s nevoljom. Samo ро sebl dobro, no moze postati \о~е i zlo ako poku~va kr~anina odvestj od Boga. Prema tome, Jakov, а da ih nijednom rijeёu ne potice na to da је odbace, podsjeea svoje citaoce da irna jedan pravilan "izlaz" ј "odu~k" uzo budenu duhu , izlaz koji се sprijeciti svaku opasnost od profaniranja veselja. Nek4 pjeva llvalospjeve!

Grёki glagol kojim se prj tom koristi, psallo, prvotno је znao ёiо ziёani instrument, а potom је oznacavao pjevanje uz rratnju na ziёanom glazbalu. Koristj se i u Rimljanima 15,9. u navodu jz Psalo ma 18, u vezi s opeenitim slavljenjem Gospodina: "Psalam cu pjevao ti tvome Imenu". U Efezanima S ,19 odnosi se na glazbu srca: "Рјео vajte i slavite Gospodina u svom srcu". 1 u 1. Korincanima Ј 4,15 izo raz oznaёuje stvaran poticaj du~ koji mora Ьiti prisutan pri svao kom istinskom ~tovanju о "pjevat cu hvalospjeve duhom". Znaёenje rijeёi ne moze, prema tome, u na~m kontekstu Ьitj ograniёeno sao то na pjevanje Davidovih psalama. Mora јој se prjdati ~jre znaёenjc pjevanja svekolikih pjesama stovanja ј slavljenja Boga, pjeva li ih St'

u dru~tvu i1i nasamo, solo ili uz pratnju glazbala, glasno ili tilю .

14. Napomena u ovom stihu о pomazanju uljem u crkvj doblvala

114

1

t i

1

1

JAKOVUEтtA P(;S/.ANICA 5,14 је katkad prev~. а katkada premalo paznje, uglavnom zahvaljujuci pogremom razumijevanju na temelju kojeg pravdaju svoju praksu tzv. pos)jednje pomasti. U tom obredu sveeeni.k uJjem maze Oci, Uo ~i. nosnice, ruke ј noge bolesnoj osobl za koju se dri.i da је in extreo mis, u vjeri da је primjena tog unaprjjed rosvecenog ulja djelotvoro no sredstvo za opra~tanje ako netko v~ nije kadar svjesno ispovijeo datj svoje grjjeћe ј prirnitj svecenjcko odrje~nje i1i oprost. U Douao yovoj verzijj BiЬlije (sluibenj rimokatoliёkj prjjevod na engelskom jezi.ku), nalazimo slijedecu napomenu uz ovaj stih: "Ovdje irnamo jasni dokaz u Pismu za sakrament posljednje pomasti, ра Ьi svako raspravljanje protiv prirnjene te jnstjtucije bilo oёito protjvJjenje jasnim rijecima svetog teksta". Daljnja pogrema upotreba ovog teko sta nalazj se u prijevodu; najme, rjjec starjeiine rnijenja se u "sveeeo nike", usprkos ёjnjenicj da Jatjnska Vulgata, koja је prijevodu роо sluZila kao osnova, ima presbuteros, а ne sacerdotes, ~to је uoblcao jena rjjec za sveeeni.ka. Znacajno је da se grcka rjjec za svecenika, hiereus, u kr~anskoj sluzbl u Novom zavjetu ne nalazj; iznimka је, osirn zidovskog sveeenstva, samo Krist. Moze se odati priznanje А. Knoxu da је, u svojem nedavnom prijevodu Vulgate, upotrijeЬio rjjec "statjesine" u ovom ulomku.

Vidjet cemo da се paiђiva razradba ovog stiha pokazati kako mu је rirnokatoliёko tumaёenje nametnuto ј kako ga on ni najmao nje ne zastupa. Glavni predmet ovog ulomka, u kojem se taj stih јаvђа, jest kr~anska rnolitva, ро kojoj kr~anin, na temelju svoje molitve ili na temelju zastupnicke molitve drugih kr~ana, doЬiva boiansku pomoc i Ьlagoslov. Кrscaninova је duznost i prednost moliti u svim okolnostima, veli pjsac о kako u bolesti, tako ј u zdravlju. U slucaju ozbiljne bolestj, pak, dok se tijelo lorni od boloo va ј kada је um nedovoljno smiren, patniku nђе lako bez pomocj izo vana skrenuti svoje misli na bilo koju vrst glasne i koncentrirane molitve, ра treba utjehu i pomoc drugiћ kr~ana u razdoЬlju koje је za nj vrijeme veli.ke duhovne ku~nje, Jakov prema tome, potice svao koga od svojih citalaca koji se mogu na~j u takvom po\ozaju da dozovu starjesine crkve, ljude za koje se mofe recj da su posebno Ьlagoslovljeni milo~cu Svetoga Duha, i dodaje: neka то/е nad njim. Istina је da se bolesnika moze zastupati i za nj se moliti а da fizicki ј nismo uz njegov krevet; jpak, sam dolazak na mjesto trpljenja i molitva upucena po~to smo patnike culi ј vidjeli ostvarjt се srёaniju

115

JAKOVUEVA POSLANICA 5.14 i gor1jiv~u molitvu, а i sam bo1esnik moze postati svjesniji dje\o­tvorne snage molitve vjere, ро kojoj se, cak i u trenucima tjelesne s1abosti, moze odrzati zajednistvo s Bogom.

Cilj staijeSinske molitve nije, dakako, prije svega priprema bo­lesnika na smrt; zaista, nista se ne govori о njegovu skorom umira­nju. StoviSe, u slijedecem se stihu podrazumijeva da је - ako Bog milostivo odgovori na njihove prosnje - ozdrav1jenje bolesnika sa-

svirn moguce. Као sastavni dio takve molitve za bolesnikovo ozdrav ljenje Jakov kaze staljesinama da mole maiиCi ga и/јет и !те Gos­

podnje. Nekakvo ranije "posvecivanje" ulja uopee se ne spominje ; osirn toga, moze se pretpostaviti - ne protivno logici - da ulje mozda dje1uje ljekovito, kao sto se to simbolicno spominje и Izaiji 1,6 gdje prorok zaH da "oz1jede, modrice, otvorene rane ... (nisи) ni ocisce­ne, ni pov~ene, ni u1jem uЬlazene". Nada1je se ulje u tom smislu spominje u Gospodinovu prikazu dobrog Samarijanca, u kojem је on po1umrtvom covjeku kojije lezao pored puta "zaHo rane u1jem i vinom" (Lk 10,34). Ipak, iako је sasvirn ocito da se vjerovalo kako u1je sadrzi 1jekovite sastojke za neke bo1esti, ono se nije smatralo 1jekovitirn u svim oko1nostirna; Jakov ovdje daje opeenite upиte za razdoЬlja bolesti.

Stoga је vjerojatnije da se spominjanje u1ja u ovom ulomku treba uzeti kao jedan od cimbenika onog cиdesnog, nadnaravnog ozdrav1jenja koje је u aposto1sko vrijeme bllo cesto, а koje se u No­vom zavjetu drzi za nadnaravni znak kojim se potvrduje krscansko evande1je u prvim danima njegova navjescivanja. Nadalje, ovdje se ne kaze da се u svakom slucaju takvo ozdravljenje rezиltirati usli­

jed mazanja и/јет и !те Gospodnje, jer 15. stih jasno veli da even­tualno ozdrav1jenje ovisi о odgovoru na molitvu vjere. А ne podra­zumijeva se ni da је ulje nuzan ili osnovni sastojak takva ozdravlje­nja ; nikakvo materijalno sredstvo nije nuzno. Istina је da sи aposto­li, kada su bili izaslani propovijedati u Galileju jos za ovozemaljs­kog zivota Gospodinova, opunomoceni Isиsovom iscjeljiteljskom snagom, "mazali uljem te su ozdravljali mnogi nemocnici" (Мk 6,13). No u uputama koje је Gospodin dao apostolima nakon svo­jeg uskrsnuca, kada ih је izas1ao и svesvjetsku misiju, stoji da се me­du znacirna koji се ih pratiti Ьiti i znak ozdrav1jenja bolesnih ро po­laganju rukи apostola, pri cemu se u1je ne spominje (Mk 16,18). Sveti Duh је taj ~oji је , posto se prizvalo irne Gospodina Isusa, stva-

116

,. 1

1

~ JAKOVUEVA POSLANICA 5,14

rao cudesna iscjeljenja za zivota aposto1a, а ne u1je, ра ni polaganje ruku, koje se inace cesto spominje u vezi s ozdravljenjirna ; isto ta­ko је iz lsusa izlazila sila, i ona је mnoge ozdravljala od raznih bo­lesti i nemoci prilikom njegove ovozemaljske sluzbe, а ne neka ma­terijalna sredstva kojima је оп ponekad sluzio, kao gHna i pljuvacka kojirna је pomazao slijepceve oci. Svrha zbog koje staijesine upo­treЬljavaju ulje u ime Gospodnje dok se mole nad bolesnim covje­kom bila Ы ista ona zbog koje su apostoli polagaH ruke. U odrede­nim је s1ucajevirna primjena materije i dodira koji bolesnik moze o*titi koristila da se рој аса dojam onoga sto је uho zabiljezilo kao molitvu vjere koja se nad njim izgovarala, а na temelju koje Gospo­din, ako је to njegova volja, moze cudesno iscijeliti bolesnika. Da­pace, naglasak је na и !те Gospodnje, sto jos jasnije pokazuje da је , dode li do ozdravljenja, to djelo Gospodnje, а ne covjekovo. Pe­tar је, sjetimo se, izricito tvrdio da uzeti covjek kod hramskih vrata nije ozdraviio ро sili aposto1a ili neke njihove svetosti (vidi Djela 3 ,12).

Ako ј е ovakav smjer tumacenja dobar, slijedi da se ovaj stih ne moze koristiti kao dokaz da је Gospodin svojoj crkvi и svakoт vreтenи dao moc cudesnog iscjeljenja. Niti iz njega mozemo zak­ljuciti da pomazanje uljem, koje је sveeenik prije toga posvetio, moze krscaninu zamijeniti uoЬicajeni postupak medicinskog Hjece­nja bo1esti, i1i da predstavlja sredstvo sakramentalnog Ыagoslova ka­da је vec napustena nada u ozdravljenje medicinskim putem. Као sto је Calvin pravilno prirnijetio, "Gospodin је, bez sumnje, prisu­tan sa svojim ljudirna u svakom vremenu te Jijeci njihove bo1esti kada је to potrebno, i to ne manje nego nekada; no on ne upotreb­ljava te jasno raspoznatljive sile, niti cini cuda rukama apostola,jer је taj dar Ьiо samo za ono vrijeme".2 Pos1jednja pomast se, prema tome, ne srnije drzati sakramentom, jer је Кrist kao takvu n~e ustanovio u svojoj crkvi kao stalan obred i praksu. Ona је proizaSla, kao sto to pokazuje dvadeset i peti cl'iшak u Molitveniku, iz pogres­nog naslje<Jivanja apostola, kada је krscanska sluzba tvrdila da posjeduje apostolske moei. Jedino pomazanje о kojem Novi za\jet govori kao о stalnom posjedu krscanina u svakom vremenu, koje ga stalno prosvjetljuje i ohrabruje, је~ pomazanje Svetirn Duhom. "Pomazanje koje prirniste od njega u vama ostaje", veli Ivan (1. Iv 2,27).

117

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,15

15. То ~to је molitva starje~ina u ovom stihu oznaёena kao mo­litva vjere, ni najmanje је ne razlik:uje od ostalih vrsta molitve, jer molitva bez vjere i nije prava molitva; time se ne misli da, ako samo postoji dovoljan stupanj vjere, molitva mora Ьiti i usШana. (;jnj se da napomena svra6a na~u paznju prjje najednu veliku istinu, ёesto nagla~vanu u ovom ulomku , а ta је da se mozevjerovatj u svakoj, ma koliko te~oj, prilicj ј zjvotnim okolnostima. Dakle, nema sjtua­cije u kojoj se kr~anjn ne moze molitj ј u njoj potrazjti snagu ј

utjehu. Umiruci је razbojnik na Golgotj mogao ј vjerovatj, ј mo\itj vjerom, i to kada mu nШа drugo vire njje preostalo; i molitva mu је bila djelotvorna. Sliёno је i molitva starje~ina u korjst bolesnika, jzrazavaju6i njegovu ј njihovu vjeru u suverenost Svemo6noga Boga , bila molitva koju Bog ne6e propustitj saslu~ti . Svaka molitva је , svakako, podredena onome: "Neka bude voUa tvoja"; ali, podrazu­mjjevaju6i da је taj ograniёavaju6i uvjet stalno prisutan u onoga kojj moli, lsus је оЬе6ао da "Sve sto zaj~tete u molitvi vjerujucj, blt се vam" (Mt 21 ,22). Veliki djo danamjeg uёenja u crkvama о predmetu " duhovnog iscjeqenja" poёiva na pogre~nom poimanju da је Bozja volja da svatko u svako vrijeme bude f!zjcki savr~eno zdrav. U Novom zavjetu nema nШа sto Ьi potvrdjvalo ј zastupalo takvu pretpostavku, а neke napomene pokazuju ј suprotno. Na primjer, Pavlov "trn u tijelu" Bog nije odstranjo, iako је Pavao trj puta moliP da ga Bog toga osloЬodj.

Izraz spasiti се, u ovom kontekstu , mora znaciti "ozdravjt се"; Novi zavjet nigdje, naime, ne veli da se ljudj, u duhovnom smjslu, spa~vaju molitvom. Nije pravilno ogranjciti znaёenje te rј­јеёј, kako su to poku~li nekj rimokatoliёkj komentatorj, na du­hovnu utjehu jer se onda cijeLi ulomak lak~ tumacj kao potvrda о posljednjoj pomastj.

Grёka rijeё koja se ovdje upotreЬijava za bolesnika, ton kлm­nonta, nemocnik, nalazj se samo ovdje u cijelom Novom zavjetu. 0-na је particjp sadasnjj glagola сче је prvotnO znaёenje "postati U·

moran", dok јој је drugotno znaёenje klonutj usLijed neke bolesti. U proSlim vremenima ta se rijeё korjstila za oznaёavanje "mrtva­ca"; no nigdje se rijeё u pa~icipu prezenta ne korjsti za "umira­nje", раје malo vjerojatno da se ovdje upotreЬijava u tom smjslu. Dakle, pjsac ne rnisli recj da је bolesnik u stanju in extremis. Tako-

118

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,16 der se izraz Gospodin се ga podici ne moze tumacjti u duhovnom smislu, vec mora znaёiti ''osposoblt 6е ga da stane па svoje noge". Glagol egerei, koji ovdje dolazi s rjjeёu Gospodin kao subjektom, upotreЬijava se na poёetku zapovijedi koju је lsus izrekao uzeto­me: "Ustani, usmi svoju postelju ј hodi" {Mk 2,9).

Recenica, ako је sagrijesio, zato ~to је uvjetna, tj. kondicio­nalna, ne znaёi da dotjcni covjek mozda i nUe sagrjjesjo; nitj ona naucava da се molitva starjesjna ipso facto osiguratj oprostenje gri­jeha-oprostit се ти se. Cini se da је znaёenje ovakvo: ako је Bog u­djjelio cudesno ozdravljenje kao odgovor na molitvu sta*Яna kojj su ga u Gospodinovo ime i pomazaJi uljem, to је jscjeljenje jasan znak da su grjjesj bolesnika, kojj su mozda i razlog odredene boles­ti, sada oprostenj. Pogled na Ьiv~g bogalja koji је uzeo svoju poste­lju ј krenuo ku6j Ьiо је jasan dokaz da su njegovi grijesi- kojj su, u tom slucaju, ј uzrokovali bolest - stvarno bili oprostenj. Novj zavjet ne naucava da је svaka bolest posljedica grijeha sto ih је bolesnik роёјnјо, ali da је ponekad tako, ustvrdili su ј lsus, ј Pavao (vidi Мk 2,5-11 ; l. Kor 11 ,30).

16. Nekj prjjevodi, slijedeci najstarjje rukopise, nakon ispovijedaj­te stavljaju dakle (Duda-Fucak), "prema tome" (Rupёic) i sliёno, te grijehe mijenjaju u "pogreske" ili "mane" (neki engleski prijevo­di, prim. prev.). Promjene koje se nalaze u kasnijim rukopjsima- а koje је prihvatjo Erazmo ј neki drugi - oёito su namjerne, sa zeljom da se tekst pravilno razradi. Naime, zeljeli su da cjtaocj znaju kako ovaj stih nije u neposrednoj vezj s prjja~njim, i da Ьi, kao drugo, na­glasili kako Jakov ovdje ne uci da kr~ani moraju ispovijedati sve svoje grijehe jedan drugome. Cak ako i dakle ulazi u izvorni tekst, nema potrebe ustrajati na Ьliskoj vezi s 15. stihom, drzeei da tekst podrazumijeva da su starjesine i bolesnici jedni drugirna ispovijedali grijel1e, ili da је nuzno da bolesnik - zeli li ozdraviti - ispovjedi svoje grijehe i propuste onima kojima је ucinio krjvo. Takav Ьi se zaht­jev, s druge strane, podudarao s Gospodinovom uputom u Mateju 5 ,23. Cini se da sve ove stihove povezuje sлaga molitve. Jakov u 1 б. stihu kao da inzistira na tome da, ako molitva vjere moze irnati ta­kav cudesan rezultat kao onaj kojj је spomenut u prijasnjem stiћu, kr~ani trebaju uvijek moliti jedni za druge, а ne samo kada su bo­lesni. Moraju moliti u svim nestalnostima svojih zivota, tako da mo-

119

JAKOVLJEVA POSLANICA 5.16 gu primiti iscjeljenje u najpotpuni,jem i naj~irem zna~enju rije~i. Da Ьi njihove molitve Ьile inteligentne i da se temelje na stanovitom znanju jednih о drugima, krscani ne trebaju izbjegavati da svoje gre~e ispovi,jedaju jedni drugima, jer се tako sva njihova braca mo­cj te pogre~e doni,jetj pred prijestolje milosti.

Neki su prevodiocj gr~ku rjjet paraptoma preveli kao da ona n~e toliko jaka kao rijet hamartia, koja se posvuda prevodj s "grj­jeh". Njihovo prevodenje rijeti paraptomata ovdje ј u Galacanima 6 ,1 sa "pogre~e" Ш "slabostj" dovoljno pokazuje. Moulton ј Mil­ligan3 daju podatke da rijec u papirusima zna~i "poskliznuce" ili "posrnuce" , а ne svjestan grijeh. Oni, pak, pravilno zaklju~uju " da ne namjeravaju definirati rijec u Novom zavjetu iz tih navoda''. ls­tina је da је u mnogim ulomcima tesko povuci jasnu razliku izmedu tih dvi,ju rijeci; ipak, mozda R.C. Trench ima pravo kada veli da "se paraptoma koristi onda kada se zele oznaciti grijesj koji njsu najve­ci zlo~ini i najgora nedjela".4 U svakom slutaju, ~ini se nepraved­nim tumaciti iz ovog ulomka da Jakov upucuje svoje citaoce neka javno jspovi,jedaju sve grijehe bez ogranicenja svojoj subracj u nekoj zajednicj, Ш da potpuno jstresu svoje srce nekim izabranirn pojedin­cirna, makar ј prjvatno. Prva od ovih praksi postiZe prjje lore nego dobre rezultate. Precesto daju priliku nezdravom eksihiЬicjonizmu ; osim toga, cesto ga ne potjce zelja da se krscanj mole za gre~nika , а cini se da је to glavnj cilj medusobnog jspovi,jedanja koje Jakov ovdje preporucuje. Nema sumnje da su grijesi ili "pogre~e"na koje Jakov ovdje misLi prekr~jj prema drugoj bracj koja su razarala njj­hovo medusobno zajedni~tvo te im otezavala. ako ne ј onemoguca­vala, da zajedno kao narod BoZjj stuju Boga. lsus se Ьа~ о tjm pre­kr~jirna jasno izrazio: "Ako, dakle, prinosB dar na zrtvenik ра se ondje sјеШ da tvoj brat ima nesto protiv tebe, ostavj dar ondje pred zrtvenikom; jdj ј najprjje se izmirj s bratom, а onda dotlj ј prinesj dar" (Mt 5 ,23-24). Osim toga , cinj se da krscani trebaju primjjeniti svoju razborjtost ј mudrost u tome koliko се, ј kome, recj о svojjm grijesima u mjslima, rijecirna i djelima. Calvin је mudro о tome mis­Цo i govoiro kada је pjsao:S "lspovi,jed te vrste treba Ьitj slobodna u toj mjeri da је se ni najmanje ne potice, ali se ona moze preporu­cjti onima koji osjecaju da se trabaju ispovjediti; cak ј oni kojj se njome slute ро vlastitom nahodenju i potrebl ne smiju se ni na kojj nacin primoravati da to cine. niti smjju uvecavati broj ј tet inu gri-

120

1

~ 1

1 1

1

1 ~

t

~ 1

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,16 jeha, vec samo toliko koliko oni smatraju da је za njih dobro, ne Ьi li tako zadobili punu vrijednost opro~tenja".

Ne treba dodati da је tumacenje ovog stiha kako to cine rj­mokatolickj egzegeti potpuno neopravdano. Martjn Luther је rekao u vezj s njilюvirn tumacenjem: ''Cudna li jspovjednika! Njegovo је jme 'Jedan drugome'." Ipak, usprkos takvoj apsurdnostj, u Doua­yevu prijevodu uz ovaj stih stoji slijedeca napomena: "То jest, sve­ceniku Crkve kome је (stih 14) naredio da, pozvan, dode k boles­nome". Znacajno је da rani crkveni oci njsu nikada ovaj stih "istrg­nuli" iz Pisrna da Ы mu dali takvo nemogute znacenje. Ј. Bing­ham,б prikazujuci ucenje starih pjsaca u prvirn stoljecima о ovom predmetu, kaie: "Oni su preporu~ivali svirn ljudirna da, u slucaju manjil1 grjjeha, jspovi,jedaju grjjehe jedni drugima, tako da Ьi mogli imatj molitvu jednj za druge i pomoc jedan drugoga. То preporucu­je sv. Jakov, 5,16". Bjngham zatjm nastavlja s vrlo zanirnljjvirn u­lomkom iz Augustinova traktata о sv. lvanu, u kojem razratluje ovaj Jakovljev stih u svjetlu rjjecj narega Spasitelja: "Ako, dakle,ja -Gospodin i Ucitelj - vama oprah noge, treba da i vjjednj drugima perete noge" {lv 1 З ,14 ). "Mozemo li reci", pita Augustin, "da neki brat moze opratj drugoga brata od zaraze grjjeha'? Da, receno nат је da to cinimo mistjcnim znacenjem ovog postupka na~g Gospo­dina da priznajemo na~ grijehe jedan drugome ј da se molimo je­dan za drugoga, kao ~to i Кrjst zastupnickj moli za nas. Cujmo sv. Jakova apostola, kojj nam ocjto zapovi,jeda istu stvar, govorecj, 'Is­povijedajte jedni drugima grijehe ј molite jedni za druge', jer nат је u tome na~ Gospodin ostavjo primjer. On se, iako nikada nije sagrj­je§o, nitj се ikada sagrije§ti, moli za na~ grijehe; koliko vШ rni trebaтo moliti za grijehe jedan drugoga! 1, ako nam је on oprostjo, а kome тј nemamo ~to opra~tati , koliko vШ trebaтo rni opr~tati jedan drugorne, mi, koji ne mozemo zivjetj bez gr~eha! Opra~tajmo zato jedan drugome i molimo se za gr~ehe jednj drugih, tako da u nekoj mjerj mozemo prati noge jedan drugome".

Vec smo napomenuli da izraz da ozdravite treba vjerojatno u­zeti kao slikovjto znacenje, dakle, u duhovnom smislu, а ne samo u tjelesnom, kako se koristi ј u lzaijj 53,5 i u 1. Petrovoj 2,24, "cj­jom se modricom izljje~iste", i u napomeni Izaђe 6,10 u Djelima 28,27; lv 12,40 i Mt 13,15, "ра ih ozdravim".

Glavno u vezi s jspov~edanjem grijeha koje Jakov ovdje zastu-

121

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,16 ра nije samo da se kr~ani met1usobno svjetuju, suosjetaju jedan s drugim i tje~. nego da se na taj nacin pobudi velika moc zastupnic­ke molitve koju revno i iskreno mogu ostvariti samo ona brata koja su met1usobno izmirena. On pretpost~v1ja da njegovi citaoci znaju kako Воg ne slu~ bezboznike i kako се Ьiti oprezni da se ispovjede samo kr~anirna , mozda starje~inama ili d.rugima, koji su i sami dak-1e od moralnog savr~nstva, ali koji su opravdani gre~nici met1usob­no povezani nerazdvojnom vezom koja veze sve one koji zajedno stoje u podnoZju КriZa. Da Ьi ih ohrabrio da se ispovijedaju jedni drugima i da se mole jedni za druge, Otl ih pod*~a na veliku mo~ molitve kakvu su prikazali ljudi Starog zavjeta, koje su 2:idovi bez kolebanja nazvali pravednicima. Pisac Poslanice Hebrejima tako na­ziva АЬе1а (НеЬ 11,4); tako ga oslovljuje i Isus (Mt 23 ,35); Lot se slicno naziva u 2. Petrovoj 2,7.

Mnogo mo!e tarka molitva pravednikova, kao ~to mozemo vidjeti iz onoga ~to nam је receno о velikirn ljudima Starog zavjeta. Neko se vrijeme vodila uglavnom beskorisna rasprava medu struc­njacirna oko toga da li particip prezenta glagola koji se ovdje koristi i koj i је preveden sa tarka, energoumene, treba staviti u pasiv, ili u medij. Znacenja је, u stvari, vr1o te~o razlikovati. " Isti oblik", ka­ze Ј.Н. Moulton,7 "mofe se bez ikakve razlike u znacenju koristiti i za aktiv, i za pasiv". Prevodioci su cesto "mucili" taj izraz. Jedan stari 1atinili rukopis prevodi tu rijec sa frequens, ~to nije tocno prevot1enje s grckog, dok latinska Vulgata irna assidua, "uporna". Wycliffe је pod utjecajem Vulgate preveo sa "stalna". Tyndale, i svi d.rugi engleski prevodioci prije A.V. prijevoda, dali su rijeci znace­nje kojem је Ьiо sklon Luther · "farka". Neki su prijevodi povezali nekoliko znacenja rijeci; tako A.V. ima, na primjer, "djelatno gor­ljivo", ili "molitva pravednika ima veliku djelotvornost". Koji god pr~evod izabrali, jasna је glavna misao stiha. Pravednikova se molit· va razlikuje od molitava ostalih ljudi ро svojoj gorljivosti i upornos­ti. Osim toga, pravednici nisu toliko optereteni dojmom svoje ne­dostojnosti; njihov motiv је cist~i; i upravlja ih jasnije razumijeva­nje onoga ~to pravedni Bog zaht~eva . Covjek koji pravo hodi pred Bogom ne moze moliti da mu molitve ne budu Bogu ugodne. Nje­gova molitva mora Ьiti usli~na.

Jakov u sl~edecem stihu svraca pozornost izvanrednim prim· jerom uspje~nosti pravednikove molitve. Mogu se dodati i mnogi

122

r 1 1

t

JAKOV/.JEVA POSLAN/CA 5.17 drugi primjeri. Najzanimljiviji stih u tom smis1u је Jerernija 15 ,1, gdje Bog kaze svojem proroku da је neizbjefno da na neko vrijeme odbaci svoj narod i dodaje: "kad Ьi i Mojsij е i Samuel stali pred lice moje, ne Ьi mi se du~ obratila narodu tome". Mojsije i Samuel oci­to su predstavljeni kao izuzetni primjeri pravednih 1judi, cije Ьi mo­litve Bog oЬicno prihvatio i usli~o. Mojsijeva intervencija u prilog Bozjem narodu Ьila је i te kako uspje~na kada је "Jahvin oganj iz. Ьiо medu njima" dok su putovali pustinjom prema obecanoj zemlji; naime, "Mojsije se pomoli Jahvi, i oganj se uti~" (Br 11,1-2). Na isti se nacin Samuel, u razdoЬiju kada su lzraelci pokazivali da su nevjerni svojemu Bogu trazeci zemaljskoga kralja , pomolio Gospo­dinu priJikoш zetve da spusti o1ujnu tucu, ра da 1judi uvide da је njihova zloca doista velika. Njegov osjetaj za pravednost Ьiо је u skladu s Bozjim osjecajem pravednosti, tako da је Gospodin poslao olujnu tucu, ~to је dovelo do toga da su se ljudi pobojali Gospodina i Samuela. Kasnije, kada su ljudi trazili Samuela da nastavi moliti da ih gnjev ne poblje, znao је da је takva molitva potpuno u skladu s bozanskom namjerom,jer Bog nikada ne Ьi ostavio i1i uniШo svoj narod; rece: "Od mene neka је daleko da zgriJe~im Jahvi prestajuci шoliti za vas" (vidi 1. Sam 12, 16-25). Drugi primjer uspjeroe pra· vednikove molitve jest molitva Ezekije da Bog spasi narod iz ruku asirskog kralja SanheriЬa (2. Кralj 19 ,14-19). Isti se kralj molio kas­nije i za svoje ozdravljenje (2. Кralj 20,2-7); on је , v~ nego ikoji judejski kralj, cinio ono ~to је bilo pravo u Jahvinim ocirna.

17. Cini se da Ьi odgovor na pitanje za~to је Jakov uzeo lliju kao primjer dje1otvorne molitve Ьiо taj ~to је 1\ija u zidovskoj rnisli zau­zimao posebno mjesto medu starozavjetnim karakterima. Smatrali su ga prototipom proroka koji 6е pripremiti Mesђin dolazak; zato se i lvan Krstitelj prikazuje kao drugi llija (vidi prikaz lvana Кrstite· lja u Мk 1,6 i rije~i na~eg Gospodina о njemu u Mk 9 ,13). Као prvi od tzv. ve\ikih izrae1skih proroka, njegovo је ime pocelo predstav­ljati cjelovito prorocko objavljenje, kao ~to је Mojsije blo predstav­nik objave koja је kao cjelina u~Ja u sveti zakon. Zato se Mojsije i 1\ija nalaze i na gori preobrazenja {Mk 9 ,4). Stov~. ~injenica da је Ilija Ыо prenesen u nebo na poseban nacin, koji nije ukljucivao u­miranje i smrt, uvelike је impresionirala 2:idove. Dakle , ne iznena-

123

JAKOVUEVA POSLANICA 5,17 duje nas da su neki, dok је Isus vikao s kriza "Eioi, Eloi" mislili (\;~ zove Шјu na nebu da dode i da ga izbavi (Mk 15,34)0 Strasna su5a, novosti о po~etku i svr~tku koje је Ilija trebao prenijeti izraleskom kralju АhаЬц (1о Kralj 1 7,1; 18,1) uvijek su se povezivale s njego­vim imenomo Sirahova knjiga puna је napjeva о Шjinim dostignuci­ma i dje1ima, а posebno slijedeci ulomak, koji је Jakov, sasvim sigurno, vrlo dobro poznavaoo

"1 usta prorok 1\ija kao oganj, rije~ mu plamtjela kao buktinjao On је na njih donio glad i revnoscu је svojom umanjio njihov broj о Ро rije~ije Boijoj nebo zatvorio i tri puta oganj s neba sveoo Kako li si stra5an Ьiо, Ilija, u ~udesima svojim! 1 moze \i se itko diciti koliko ti? Podigao si mrtva od smrti iz Podzemlja ро rijeci SveviSnjegao Bacio si u propast kraljeve i vukao odli~nike s odra njihovao Na Sinaju si ~uo ukore i sud o~vetni na Horebu о Pomazao si kraljeve osvetnicke i proroke seЬi za nasljednika, Podignut si Ьiо u vihoru ognja, u kolima s plamenim konjima"o

(Sirah 48,1-9)

Potonjim su pokoljenjima Ilijina dostignuca i djela izgledala to\iko cudesna da su ga poceli drtati · polubozanskimo No da је stvarno Ьiо "natcovjek". njegov primjer ne Ьi Ьiо od neke koristi oЬicnim krscanimao Jakov stoga poku5ava izricito naglasiti da sveti iz Starog zavjeta nisu bili polubogovio Dapa~e. Пiја bljase covjek bas kao i mio Vazna grcka rijec koju ovdje upotreЬ\java zna~i "pa­tio је od istih stvari", homoiopathes, tjo naslijedio је i Ьiо od iste naravi, Ьiо је podlozan istirn osjecajima i istirn s1abostima kao i mio RupciCev prijevod glasi: "llija је Ьio o~ovjek kojije patio kao i mi"o "Patnje" је pretjerano suzavanje znacenja rijecio Najbo\je Ьi Ьilo

124

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,18 prevesti "blo је od iste grade kao i mi"o Rije~ nalazimo i u Dje\ima 14,15, gdje Pavao razuvjerava gradane Listre, koji su se upravo spre­mali na zrtvu njemu i BarnaЬi kao bogovima koji su dosli u ljuds­kom oЫi~juo " \ mi smo", ve\i Pavao , "smrtnici, bas kao i vi"o S1ic­no је i Petar trebao razuvjeriti Kornelija koji mu је рао pred noge da ga stuje: "Ustani' 1 ја sam covjek" (Djela 10,26)0

Zapis llijine price nalazi se u lo Kraljevima: dok knjiga nagla­sava veli~in u njegovih uspjeha, ona svraca nasu pozornost i na nje­gove padove i slabosti njegova sasvim ljudskog karakterao Vidimo ga gotovo odv]se samosvjesnog, а onda opet toliko obeshrabrenog, na rubu осајао Nadmocnog lliju na gori Kaпnelu, а malodusnog susre­cemo na brdu Horebu . oni su posve razlicitio Zaista "Ьijase covjek bas kao i mi" о

lzjava da se 1\ija usrdno pomolio da ne bude kise uzeta је iz lo Kra1jevima 17,1: "Zivoga mi Jahve, Boga lzrae\ova, komu slu­iim, песе ovih godina Ьiti пi rose ni kise", i, posebno u vezi s usrd­nosti, lo Kraljevima 18,42: "prignuo se zemlji i sakrio lice medu koljena"o Neki prijevodi, kao engleski AoVo, stavljaju "u svojoj mo­litvi" umjesto usrdno, sto је doslovaп prijevod grckogo No, usrdno је gotovo sigurno pravo znacenje semitskog nacina izrazavanja "molitvom se molio", koje znaci ''molio se usrdno"; slicno mjesto imamo u Luki 22,15: "Ceznutljjvo sam ceznuo" (doslovno), а sto znaci "ceznuo sam svom dusom".

Napomena о duzini trajanja suse, tri godine i sest mjeseci, kao da dolazi iz teksta u lo Kraljevima 18,1, gdje cjtamo da "је proslo mnogo vremena" nakon kojega је ' 'trece godine" upravljena rijec Jahvina 1\iji da ide ј prenese Al1abu v~esti о prestanku suse. Da taj zakljucak о duzini trajanja suse Jakov nije prvi postavio, vidi se ј iz cinjenjce da је nas Gospodin, govoreci о istom dogadaju u Si· nagogi u Nazaretu , rekao ''na tri se godine i sest mjeseci zatvorilo nebo" (Lk 4,25)0

180 U ovom stihu postavqa se da је poruka koju је llija primio od Boga u vezj s prestankom su~ ( 10 Kralj о \8 ,1) doSia 1\iji kao odgo­vor na njegovu molitvu o Starozavjetni prikaz kaze da se 1\ija , posto је cuo prve kapi kise , prostro na vrlш brda pred takvih oCitovanjem Bo:ije suverenosti ( 10 Kralj 18,42)0 Kada Ј akov veli da је пеЬо dalo kisu, onda је "nebo" u ovim okolnostima istozna~nica za "Bog"o U

125

JAKO~LJ_EVA POSLAN:;.: ;~~ poslati ki§u na zemlju. Ро~о је 1. Кraljev~a 1~, 1 В~ zemГa 6е, podrazumjjeva se , dati urod. Po­nadnaravru dar ki§e da ' Ј в·ьг ·е aksiomatsko kao , na . · kik i zemljina uroda u 1 1Ј 1 Ј ' veuvanje Dj lim 14 17 "on dobrotinstva iskazuje, s neba varn primjer, u е а • ··;, kilu daje i vremena plodonosna ·

е. Vra~nje zalutalog na pravi put (5,19-20)

. 'ih dva·u stihova nak poslanice i pri-19. Veza izme~_u posl!ed_nJ al~ se tini da lefi u naglasku ~to ga ja!njeg ·w~mka IUJe sasv~ J:s~, t da se molimo u svim okolnosti· pisac stavђa na prednost 1 du _rюt.se zaЬoravliaiuci velike doktrine

в k ·· ·е odlutao о zs т • • • . . .. ma. rat ОЈ1 Ј . . rilikom obracenja 1 kOJI Је smet-........ A_ • ._ • ere koie је prihvatю Р • . . ы~ ... -.е "] · Ј • • • ko'i otivaju na tirn 1stmama, nuo s uma ideale moralnog _z iVlJe~Ja d ·~i~a zajednice kojoj pripa-mora uvijek Ьiti vafan ostal;.m pnpad ~r~ane nije toliko u skladu s da. Ni jedna duznost postav~ena pre .. · а otpadnika na pravi put;

t . koliko dufnost vra ... anJ . · Isusovim u enJem . 1 oze ostvariti bez molitve 1 po-i posve је sigumo da se to dJe о _ne m ~· ota toliko је vazan da Ja-

da Т . pekt kr~caшnova LIV . . sebnog tru . &Ј as . . . . poticaj s rije~ima Ыagostl 1 kov nagla~avaju6i ga, zapo~~Je svok~ odga vrati takoder vrlo jas-

,. o.... ..t... • Op6enit 1zraz t og . . . tefnJe . orи<.v 17fi)}Q. . da samo starje~inarna ili Ontma no ozna~uje da ta duzno~~ ne р?~ о da је to briga svih pripad­koji imaju posebne funkCIJe u cr V1 neg

ni!:a. . . . . odlutao od istine uistinu obra6eni Smatra se da ЈО brat kOJIJe t ' "uski put koji vodi u zivot",

kr~anin i da је za trenutak napus ю_ sti "sa ~irokog puta koji vo­te da ga osobnim kon~akto~ ~rebaNpпve tra se da Ј· е doti~ni duhov-

.. ski pu t lStme е sma . di u pcoput na u · .. t" ali se svakako drzi da Је u no mrtav ili da 6е svakog Casa umr1Je_1, rГevodi "obrati"), ovdje se opasnosti. Rijet vrati, epistreph~ (nedk1 kp ~ u Luki 22,32 koristi u

.. laznom smislu о se р upotreЬljava u pnJe . 'kstu na~ Gospodin govori etru .. 1 smislu U Lukmu te d . "k d

nepriJe ~om . . е "malakk vjera" njegova, te do &Је.: а da se molio za DJeg~ da .. n . "k d obrati!"), utvrsti SVOJU bra-k sеЫ dode! (neki pr1Jevod1, а se cu".

. .. . А V medu engleskima, imaju "neka 20. Nekt prtjevo~l, ~о ih. . . е poslanice ohrabruje krscaш-zna". Jakov u pOsiJednJem st u SVOJ

126

JAKOVLJEVA POSLANICA 5,20 na kojije vratiu gre!mka s lщa/a,'kog puta 11jegova Cinjenicom da је uci.пio veliko djelo i da su posljedice toga Cina dalckosezne. Drugo сјtапј~ . znajte. 'ili "znate", vjerojatno је kasлjjj dodatak koji sc bo­ljc podudara s pocctnjrn rijec.ima Brac:o то ја.

Dusa koja је spa$c11a od srnrti takvim cinom opisaлa је u ne­kim rukopisi111a kao ··,~cgova duSЗ": to cjtanjc, koje zastupaju \Vestcott ј Hort Lato ~to ga лalazc u Vatikaлskom kodeksu .i.z 4 . stoljeca. slijede nekj prijevodi, medu kojilna eлgleskj R.S. V. i nasj Duda-Fucak ј Rupcicc\•. No to је ёjtanje vjerojatпo nastalo pogres­nim ponavyanjern ranjjcg "njcgova (puta)". Citamo li ''dusu" i1i "njegovu dusu", oCjto se 111isli 11а dusu pokajaлog gre~njka, а ле na dusu onog krscaнjna koji ga је vratio u kriJo istjne. SliCno ј izraz mnostvo grije!Ja kojj sc pokrivaju oznacuje grijehe onoga kojj је odlutao, а ne grUelle onoga kojj ga је vratio k istjni. Vrlo је nеоЫс­ло sto krscanskj korncntatori mogu mjsJiti da Jakov, u dvjema pos­ljednjim recenicama svoje poslanice, zastupa vracanje grc$nika на pravi pu t na temelju koristi koja Ы dopaJa onoga kojj је za to odgo­voran. а ne na temelju Ьlagoslova koji се primiti pokajani gresnik . Moffatt је, ла prjmjcr, posve siguran cgi su to grjjesi oprostenj. "Ocjto", pi5e ол, ''grijesj krscaniлa kojj је napravio spasoпosno dje­lo. Popularno је govorjtj 'То се otkupitj mnogo toga· ... bra tska lju­bav koja је iskrena ј zarka, zajcdrю sa snazniln оsјесајсш osobne odgovornostj za greSku, kako rnu vcc dolazi od Krjsta, moze se drzatj нekom vrstom drugorazrednog otkupljenja". 8 Za sva kr~­ёaщka djela ljubavj moze se, nета sumnje , reci rjjeCima ёlizabetll Urownjлg: "Bjt ces sluzen svakovrsnorn sluzbom koju i sam jskazu-

jes": no glediste da se spaseнjc ню2е zaraditi, oprosteнje Lasluziti ј otkupljenje zadoЬitj takvim djeljтa . koliko god on:~ /Jila djel:~ lju­bavj. jako u skladu s fa rjzejskjm judaizmom, potpuno је strano sve­kolikom novozavjetпom kr~anstvu , а .i onome sto је Jakov jasno rckao u 1.~ 1. Ako i prctpostavimo da Jakovyeva poslanica nijc krs­canski dokument, te ako uzmemo da је zidovska knjiga koja se па neki nacin uspjela odrzatj шеёlu knjigama Novog saveza. jpak takvo tumaceпje moramo odbacjti. lstiлa је da u Izrckama 10.12 ёitamo da "mrznja jzazjva ~vadu, а ljubav pokrjva sve pogre§kc'' : по "po­krjvanje" koje se 011djc spomjпjc odnosi se na usrdnost ljubavi koja medu ljudima djeluje tako da grijel1e ј slabosti drugiJ1 nc izlaze svi­ma па glcdaнje . То sc u па$ст tekstu ne misli, jcr se govorj о . kao ј

127

JAKOVUEVA POSLANICA 5,20 u 1. Petrovoj 4 ,8 · pokrivanju grijel1a iz Bo.lje perspektive, u smislu Bofjeg opro§tenja grijeha.

Ponekad se zastupa miЩenje da re~enica pokriti mnostvo gri· jeha dolazi kao antiklimaks nakon spasit се dusu njegov~1 od smrri. ako se napomena u оЬа slu~aja odnosi na gresnil<a koji se vratio sa svojega lutanja ; ali, kako је Knowling napomenuo, "to znaci zane­mariti istinu da njegova du~ ... nije samo oslobodena pogiЬ\i nego da је i Ьlagoslovljena". Pokrivanje grijeha u smislu da su udaljenj od Bofjeg pogleda BiЬlija drfi najvecim Ьlagoslovom . "Biazen onaj ko­me је grijeh otpu~ten , kome је zloёin pokriven", kaze psalmista (Ps 32,1). То Ьlazenstvo, kako је Pavao vrlo jasno prikazao u Poslanicj Rimljanima, plod је Вође milosti, а ne ljudske zasluge. Da Bog mo­fe pokriti i da pokriva ljudske grijehe postupajuci s njima kao da ih nil<ada i nije bilo, i da kr~anin koji povrati odlutalog kr~anina na put istine sluzi daljnjoj bozanskoj namjeri ljubavi, posljednja је ј uz­vВena napomena kojom poslanjca zavr~va . lzvanredan је nag\i kraj poslanice; posljednja napomena jos odzvanja u usima kr~ana , upu­ta koju moraju posebno ~uvati i na koju trebaju najrevnije odgo­voriti.

128

BIUESKE

Piscev predgovor

\. Tile Episrles and Gospels, Burns Oates i \VashЬourne, 1946, str 1 З 7, lЗ З.

2. А Kierkegaard Antlюlogy. Robert Brettall, О. U.P., 194 7, str. 28 2.

Uvod

1. "Kanon" ili popis knjiga nepoLnatog vremena nastanka naёte­nog u Klaromontanovom kodeksu, grcko-latinskom rukopisu Pavlovih poslanica napisaнom negdje u 6. stoljecu , vjerojatno u Sardiniji , ima slijedeci poredak: \. i 2. Petrova , Jakovljeva, 1. 2 ј З. lvanova, Judina.

2. Iako је knjiga bila gotova 10. sije~nja 151 4 , stampanaje tek 1522. U meduvremenu se tiskalo Erazmovo izdanje u Baselu Ј 516. godine.

З . Naden u benediktanskom samostanu u CorЬieu Ьlizu Amien­sa, а sada se nalazi u Lenjingradu.

4.

5.

6 .

7. 8. 9.

10.

11 . 12.

Spomenuti ulomci navedenj su u uvodu Mayorove studije. Mayorove zakljucke danasnji stru~njaci uglavnom nisu prih-vatili. Fres/1 approach ro the New Testament and early Cilristianli­terature, str 230. lntroduction to the Literature о[ the New Testament, Ј. Mof­fatt , Т. i Т. Clark, trece izdanje , 1918, str 472. Ropesov citat , str 45. Tlle Gospel о[ Mark, Macmillan and Со. , 1952, str 249. Potpun prikaz i kritika tih nepostenih arugmenata koji ovom gledistu daju privid istine nalazi se u uvodu Mayora i Ropesa. Origen spominje da је Jakovljeva knjiga, jedno apokrifno e­vandelje , jma to glediSte. Tekst te Jakovljeve knjige ili Proro-evaпgelium na1azi se u The Apocryphal New Testament, M.R. James, O.U..P. , 1924. Ropes ih u svojem uvodu navodi u cijelosti. EЬioniti su bili jedna rana ekstremna zidovsko-kr~anska sek-

129

JAKOVLJEVA POSLANICA ta koja је odbacila Pavlove poslaпice i koja је drzala Jak.ova

svojim za~titnikom, pogremo uzimaju~i da Jakov proturijeti Pavlu. Euzeblje veli da njihovo ime, koje znaёi "siroma~ni", odrzava i siroma~tvo njihove pameti.

13. А Grammar of the Greek New Testament, А.Т. Robertson, str. 123. Ј .Н . Moulton se sla.Ze s tim zakljuёkom (Cambridge BiЬlica/ Essays, str 487).

14. Vidi Uvod u Jak.ovljevu. poslanicu u Expositors Greek Tesra-ment, ~to ga је napisao W.O.E. Oesterley, str 393-396.

15. Inspiration, W. Sanday, str 345. 16. L 'epitre de Jacques est-e/le /'oeuvre d'un cћretien '?

1 7. Der Brief des Jacobus. 18. Za potpun pregled kritike Spittava gledi~ta vidi Uvod u

Mayora. 19. А. Meyer, Das Ratse/ des Jacobus Brie[es. Н. Windisch, Die

Katolischen Briefe. 20 . Тј. А Study о[ St. Mark, А.М. Farrer , peto izdanje 1951.

Studies in the Gospe/s u izdanju D.E. Nineham, Basil Black­weU, 1955.

21. Autor Poslanice Hebrejima alegorizira ime Melhisedek; ali је titate1j upoznat s tim pi~tevim postupkom.

22. Christian Beginnings, University of London Press, str 5 7-71. 23. Predaja daje Кrist zaredio Jak.ova za prvogjeruzalemskog Ьis­

kupa zapisana је u jednom dokumentu iz 2. stoljeca, napisa­nom da Ьi potvrdio eblonitsko krivovjerje; dokument је po­znat pod nazivom K/ementinova prepoznavanja. Spominje ga Krizostom u svojem komentaru 1. Kor 15,7 i Euzeblje.

24. Vidi prija~nju napomenu о Hegezepiju na str 27. 25. Concise BiЬle Commenrary, S.P.C.K., 1952, str 914, 9 15.

130

BILJESKE

Komentar

1 . poglavlje 1 . Vidi ЬiljcSku uz 5, \ 1. 2. Vidi Moulton i Milligan, Vocabulary ој' tl1e New Tesrameщ

s.v. З. Grcki tekst , buduci -da nema interpunkcije. dopusta to ёita­

nje. 4. u vezi s gramatikom. tj . је li iste iпdikativ ili unpcrativ . vidi

Grammar oj'Ne1~' Testament Greek, J.ll. Moulton. sv. 11. str. 222.

5. Yidi piscevo djelo Т11е BiЫical Doctrine ој' tl1e lvratll oj'Cod str. 9.

6. Love i11 tl1e Ne1v Tesrument, Hodder and Stoughton, 1919. str. 127.

4. poglavlje 1 . Dobro је podsjetiti se da u stariш grёkim rukopisima nema

interpunkcije, ра ni razmaka medu rijeёiJna, tak.o da su izda· vaёi sloЬodni postavljati interpunkcijske znake kako misle da је najbolje.

') Yidi dodatnu napomenu Boija ljubomora. str 115. 3. Yidi dodatnu napomenu Grijesi propusta, str 11 7. 4. /щtitures ој' t/1e Cl1ristian Religion, knjiga Н , pog1avlje УШ .

5. poglavlje 1. Synonym~ о[ rlle Ne1v Tesramenr, R.C. Trench, str 193 . ., Jnstitutes of tl1e Cl1risrian Re/igion, knjiga IY, XIX. 19. З. Т11е Vocabu/ary of tl1e Greek Testament. 4. Synonyms о[ tl1e New Testamellt, str 235. 5. Instirutes ој' tl1e Cl1ristian Religion, knjiga lll , poglavlje IV. 6. Т11е Alltiquities o[ tl1e Cl1ristian G1m.tcl1, XVIII , 111 .5. 7. Grarmnor о[ Ne1v Testameпt Greek Prologomenu, str 156. 8. Love in tlle Ne'v Testamenr, str 240. 241.

131