Ricard Metison - Ja sam legenda

7/29/2019 Ricard Metison - Ja sam legenda

1/80

Riard Metison Ja sam legenda

Prevod: ivkovi Zoran

Matheson Richard I AM LEGEND, 1954.

Drugi deo: APRIL 1976............................................................................................................33Trei deo: JUN 1978.................................................................................................................53etvrti deo: JANUAR 1979......................................................................................................73


2/80

Prvi deo: JANUAR 1976.

1.Kada su dani bili oblani, Robert Nevil nikada nije bio siguran kada e sunce zai, tako da

su se ponekad pojavljivali na ulicama pre nego to bi on uspeo da se povue.

Da je bio malo analitiniji, mogao je da izrauna priblino vreme njihovog dolaska, ali onje i dalje odreivao prema nebu kada e pasti no; na alost, ovaj metod nije funkcionisaokada bi dani bili oblani. Zbog toga je u takvo vreme obino ostajao u blizini kue. etao seoko zgrade u jednolinom sivilu popodneva, sa cigaretom koja mu je visila u uglu usana,

putajui vlaknaste pramenove dima preko ramena. Proverio bi svaki prozor da bi video da lisu daske popustile. Nakon estokih napada, one su esto bile rascepljene ili deliminoizvaljene tako da je morao da ih potpuno zamenjuje: a to je mrzeo vie od svega. Danas jenedostajala samo jedna daska. Nije li to udno, pomislio je.

U zadnjem delu dvorita obisao je staklenu batu i rezervoar za vodu. Ponekad bikonstrukcija oko rezervoara popustila ili bi se slivnici za kinicu iskrivili i polomili. Svremena na vreme, oni bi bacali kamenje preko visoke ivice koja je okruivala staklenu

batu; njihovi hici ponekad bi uspevali da probiju mreu koja se nalazila iznad krova, tako daje on onda morao da zamenjuje staklene ploe. Sreom, ni rezervoar ni staklena bata ovogaputa nisu bili oteeni.

Vratio se u kuu po eki i eksere. Kada je otvorio ulazna vrata, ugledao je svoj iskrivljenlik u polomljenom ogledalu koje je tu postavio pre mesec dana. Reckasti komadii stakla sa

posrebrenim nalijem poee uskoro da otpadaju. Neka ih avo nosi, pomisli on. To jeposlednje prokleto ogledalo koje je stavio na vrata; uostalom, malo je bilo koristi od njih.Morae da ih zameni belim lukom. Beli luk je uvek efikasan.

Proao je polako kroz zamraeni mir dnevne sobe, zatim skrenuo levo u mali hodnik ikonano uao u spavau sobu.

Nekada je ova soba bila prijatno nametena, ali to vreme je davno prolo. Sada jepredstavljala potpuno funkcionalnu prostoriju a kako su Nevilova postelja i pisai stozauzimali malo mesta, on je ostali deo sobe pretvorio u radionicu.

Du celog zida pruala se velika tezga na ijoj su se drvenoj plohi nalazili gruba testera,drveni ekrk, tocilo i mengele. Iznad tezge, na zidu, nalazila se polica sa alatom koji je Robert

Nevil koristio.Uzeo je eki sa tezge i izvadio nekoliko eksera iz kutije pune raznih predmeta. Zatim je

ponovo iziao napolje i prikucao dasku za kapak prozora. Neiskoriene eksere upotrebio jeda privrsti polurazvaljena vrata.

Nekoliko trenutaka stajao je na travnjaku pred kuom, lutajui pogledom du utihle uliceKimaron. On je bio visok trideset estogodinjak, u ijim je venama tekla englesko-nemaka

krv; imao je neupadljive crte lica, osim izduenih i naglaenih usana i svetloplavih oiju, kojesu nemirno klizile preko zgarita kua sa obe strane ulice. Sam je zapalio susedne zgrade,kako bi njih spreio da se odatle domognu njegovog krova.

Posle nekoliko minuta on udahnu duboko i polako, a zatim se vrati u kuu. Poto je ostavioeki na kau u dnevnoj sobi zapalio je cigaretu i nasuo svoje prepodnevno pie. Nakon toga

je mrzovoljno otiao u kuhinju da izbaci ubre koje se prilino nakupilo za poslednjih petdana. Papirnate tanjire i posue obino bi zapalio, a zatim obrisao prainu sa nametaja, opraokantu za ubre, kadu i klozetsku olju, promenio arave i jastunice na krevetu - ali danasnije bio raspoloen za sav ovaj posao.

On je bio mukarac, i to jo sam, tako da mu te stvari nisu mnogo znaile.

Bilo je gotovo podne. Robert Nevil se nalazio u staklenoj bati pripremajui enjevebelog luka.


3/80

U poetku mu je pripadala muka od neprijatnog mirisa i neprekidno je oseao muninu ustomaku. Meutim, sada je taj miris ve preplavio celu kuu, uvukao mu se u odeu, a

ponekad mu se inilo da ak izbija i iz njega samog. Uopte ga vie nije primeivao.Kada je sakupio dovoljno glavica, vratio se u kuu i poloio ih na osuen poklopac kante

za ubre. Pritisnuo je prekida na zidu, ali je svetlost nekoliko trenutaka kiljila pre no to je

zasijala normalnim sjajem. On procedi neku kletvu kroz zube. Opet neto nije u redu sageneratorom. Morae ponovo da izae napolje kako bi ispitao te proklete osigurae i proveriovodove. Ukoliko kvar bude teak, preostaje mu samo da instalira nov generator.

On ljutito primae amlicu do kante za ubre, uze no i dade se na posao uz mrzovoljnogunanje.

Najpre je razdvojio glavice u male, srpaste krike. Zatim je svaku od tih ruiastih,ljuskastih krikica presekao na pola, izdvajajui mesnatu klicu iz sredita. U vazduhu seoseao mouast, otar miris. Kada je zadah postao nepodnoljiv, on je ukljuio ureaj zaventilaciju koji je ubrzo provetrio prostoriju. Zatim je sa police na zidu uzeo ilo kojim je

probuio svaku polutku krike, a onda ih je strpljivo nizao na icu sve dok nije dobio dvadesetpet enjeva.

U poetku je veao ovakve enjeve iznad prozora. Ali od kada su oni poeli da ga gaajukamenjem, bio je prinuen da razbijena okna prekrije roletnama. Meutim, kada ni to nije

pomoglo, zakucao je daske preko prozora. Ovo zatvaranje uinilo je da kua lii na grobnicu,ali i to je bilo bolje nego da mu u sobu uleu kamenice uz prasak polomljenog stakla. Dodue,stvar se malo poboljala nakon to je instalirao tri ureaja za ventilaciju. Uostalom, ovek senavikne na sve kada mora.

Kada je zavrio sa nizanjem kriki belog luka, izaao je napolje i zakucao enjeve iznadprozora, skinuvi prethodno stare koji su ve ostali sasvim bez mirisa.

Ovaj posao je morao da obavlja dva puta nedeljno. Sve dok ne bude pronaao neto bolje,ovo e mu biti prva linija odbrane.

Odbrane? - esto se pitao. Od ega?itavo popodne pravio je koleve.Izraivao ih je od debelih letvi koje je najpre sekao po meri od devet ina. Zatim bih ih

otrio na tocilu sve dok ne bi postali otri kao bode.Bio je to zamoran i jednolian posao; vazduh je ubrzo bio ispunjen toplim mirisom trinja

koji mu se uvlaio u svaku poru i prodirao u plua, nagonei ga da kalje.Pa ipak, koleva kao da nikada nije bilo dovoljno; bez obzira na to koliko ih napravio, sve

bi ih brzo potroio. Osim toga, i letvi je bilo sve manje. Na kraju e biti prinuen da koristiramove od prozora.

Nije li to smeno? - pomisli on ljutito.Sve je ovo poinjalo da biva muno; preostalo mu je samo da pronae neki novi metod.

Ali kako to da uini kada mu oni nisu ostavljali ni trenutak predaha kada bi mogao da sedne ina miru razmisli? Dok je radio, sluao je preko zvunika instaliranog u spavaoj sobi ploe saBetovenovom muzikom: treu, sedmu i devetu simfoniju: bilo mu je drago to je jo u ranojmladosti nauio od majke da uiva u ovoj vrsti muzike. Ona mu je sada pomagala da ispuniuasnu prazninu jednolinih asova.

Kada je prolo etiri sata, neprestano je bacao pogled na zidni asovnik. Radio je u tiini,vrsto stisnutih usana, sa cigaretom u uglu usana i oima uprtim u iverje koje je letelo na svestrane i taloilo se na pod, stvarajui svetlucavu prainu. etiri i petnaest. Pola pet. Sada jeve petnaest do pet.

Jo jedan sat i ona prljava kopilad bie ponovo oko kue. im nestane svetlosti.

Stajao je ispred velikog friidera, pripremajui veeru. Umoran pogled klizio mu je ododrezaka mesa preko smrznutog povra do maslaca, pateta, voa i sladoleda.


4/80

Odabrao je dve jagnjee nicle, boraniju i malu konzervu soka od pomorande. Izvadio jekutije iz friidera i laktom zatvorio vrata. Zatim se uputio do velike gomile konzervi koja jedosezala ak do tavanice. Izabrao je jednu limenku sa sokom od paradajza, a zatim iziao izsobe koja je nekada pripadala Keti; sada je u nju ulazio samo kada je gladan.

Lagano je koraao kroz dnevnu sobu, gledajui tapiseriju koja je prekrivala stranji zid.

Ona je prikazivala rub grebena koji se nadnosi nad zeleno-plavi okean iji se talasi razbijaju ilome o crno stenje. Visoko gore, na vedrom plavom nebu, beli galebovi jedrili su po vetru,dok se sa desne strane neko vornovato drvo naginjalo preko litica sa tamnim granama uprtim

put neba.Nevil je uao u kuhinju i izruio namirnice na sto, bacivi pri tom pogled na asovnik.

Dvadeset do est. Uskoro.Nasuo je neto vode u mali sud i stavio ga na plotnu tednjaka. Zatim je izvadio nicle i

metnuo ih na rotilj. U meuvremenu, voda je provrila i on spusti u nju smrznutu boraniju,poklopivi posudu. Na um mu pade da je moda tednjak ispraznio generator.

Otiao je do stola i odrezao dve krike hleba a zatim nalio au soka od paradajza. Onda jeseo i neko vreme netremice gledao veliku crvenu sekundaru zidnog asovnika kako se polako

okree. Gadovi e uskoro biti ovde. Kada je ispio sok od paradajza, otiao je do prednjih vratai iziao na trem. Zatim krenu preko travnjaka i sie na trotoar.

Nebo je ve bilo tamno i vazduh je postao hladniji. Pogledao je niz oba kraja uliceKimaron, dok mu je sve povetarac mrsio plavu kosu. To je bilo ono to nije valjalo kada sudani bili oblani: teko se moglo odrediti kada e doi.

Uostalom, oni su ipak bili bolji od ovih prokletih pranjavih oluja. Slegnuvi ramenima,vratio se preko travnjaka i uao u kuu, zakljuavi vrata za sobom i vrativi debelu gredu nastaro mesto. Zatim je otiao u kuhinju okrenuo nicle i iskljuio plotnu na kojoj se kuvala

boranija.Upravo je sipao hranu u tanjir, kada se naglo tre. Pogled mu brzo skrenu na asovnik.

est i dvadeset pet. Bio je to glas Bena Kortmana."Izii, Nevile!"Duboko uzdahnuvi, Robert Nevil sede za sto i poe da jede.

Sedeo je u dnevnoj sobi, pokuavajui da ita. Pripremio je viski sa sodom u malom baru isada je drao hladnu au u ruci dok mu se u drugoj nalazila neka knjiga o fiziologiji. Izzvunika iznad ulaznih vrata dopirala je zvonka enbergova muzika.

Pa ipak, nije bila dovoljno zvonka. I dalje je uo njihovo komeanje, tumaranje i krike:ponekad bi doprlo i krgutanje zubima kada bi borba meu njima postala odve estoka. Svremena na vreme, neka kamenica ili komad cigle zabubnjali bi po kui. Odnekuda se ulo ilajanje pasa.

Svi su oni bili tu iz istog razloga.Robert Nevil zatvori oi za trenutak i stisnu usne. Zatim ih ponovo otvori i zapali cigaretu,duboko uvlaei dim u plua.

alio je to nije imao vremena da napravi zvunu izolaciju kue. Sve bi bilo znatno boljekada ne bi morao da ih slua. ak i posle pet meseci to mu je ilo na ivce.

Odavno je prestao da ih posmatra. U poetku je napravio malu rupu u prozoru kroz koju ihje gledao. Ali onda su ga opazile ene i poele skarednim pozama da ga izmamljuju napolje.To nije mogao da izdri.

Odloio je knjigu i tupo se zagledao u ilim, sluajui kako iz zvunika dopiru tonovi'Verklarte Nacht'. Mogao je neim da zapui ui kako ih vie ne bi uo, ali onda bi se liio imuzike; osim toga, tada bi se oseao kao da su ga priterali uza zid.

Ponovo je zatvorio oi. ene su bile te koje su mu oteavale poloaj, pomisli on, ene kojesu se neprestano ponaale kao porone lutke u nadi da e on, gledajui ih, odluiti da izie na


5/80

ulicu. Osetio je kako ga podilazi jeza. Svake noi ponavljalo se isto. On bi itao ili sluaomuziku. Zatim bi poeo da razmilja o zvunoj izolaciji kue, a na kraju bi mu na um uvekdole ene.

Duboko u njemu, topli porivi ponovo su se razbuktali i on vrsto stisnu usne sve dok nisusasvim pobledele. To oseanje bilo mu je dobro poznato i u sebi je besneo to ne moe da ga

obuzda. Ono je postajalo sve jae i jae, tako da on konano vie nije mogao na miru da sedi.Tada bi ustao i poeo da koraa sa stisnutim pesnicama uz telo, u kojima vie nije bilo ni kapikrvi. Mogao je da gleda neki film preko projektora, da ponovo jede, da se napije ili da pojaamuziku sve dok ga ui ne bi zabolele. U svakom sluaju, neto je moralo da se uradi kakosituacija ne bi postala neizdriva. Oseao je kako mu se miii trbuha gre kao da seobmotavaju oko nekog kalema. Ponovo je uzeo knjigu i pokuao da ita, dok su mu usneizgovarale svaku re, lagano i bolno. Ali samo trenutak kasnije, knjiga mu je skliznula u krilo.On baci pogled na policu koja se nalazila naspram njega. Svekoliko znanje u ovim knjigamanije moglo da prituli plamen u njemu. Sve rei vekova nisu bile u stanju da prigue nemutu,

bezumnu enju njegovog tela.Sve mu se odavno smuilo. Bilo je to poniavajue za oveka. U redu, seks je prirodna

potreba, ali sada vie nije imao naina da joj da oduka. Oni su ga primorali da bude bez enei sa tim je morao da se pomiri. Ali ti ima um, zar ne? - esto je govorio sebi. Pa, onda gaupotrebi.

Okrenuo je dugme na gramofonu i jo vie pojaao muziku, a zatim je prisilio sebe daproita celu stranicu bez prekida. itao je o krvnim elijama koje prodiru kroz membrane, obledoj limfi koja nosi tetne materije kroz krvne sudove zakrene limfnim epovima, olimfocitnim i fagocitnim elijama.

"...da bi se ispraznila, u levom ramenom regionu, nedaleko od grudnog koa, u veliku venukrvnog, cirkulacionog sistema."

Knjiga se zatvori uz tup zvuk.Zato ga ne ostave na miru? Zar stvarno misle da svi mogu da ga imaju? Da li je mogue

da su toliko glupi? Zbog ega se uporno vraaju svake noi? Posle pet meseci bilo binormalno oekivati da odustanu i pokuaju na nekom drugom mestu.

Otiao je do bara i pripremio novo pie. Kada se vratio do stolice zauo je kamenice kakodobuju po krovu i uz potmule zvuke padaju u bunje oko kue. Meutim, glas Bena Kortmananadjaavao je ostalu buku.

"Izii, Nevile!"Jednog dana pae mi aka ovaj gad, pomisli on, ispivi veliki gutljaj iz ae. Jednoga dana

zabiu kolac pravo kroz njegove smrdljive grudi. Spremiu specijalno za njega kolac odjednog metra ukraen trakama.

Sutra. Sutra u napraviti zvunu izolaciju kue. Prsti mu se zgrie u bledu pesnicu. I dalje

ga je proganjala pomisao na one ene. Kada ih ne bi uo, moda ne bi ni mislio na njih. Sutra.Sutra.Muzika se svrila i on skide sveanj ploa sa gramofona, a zatim ih vrati u kartonske

omote. Sada je mogao jo jasnije da ih uje. On posegnu za prvom novom ploom koja mu jedola pod ruku, stavi je na gramofon i okrenu dugme za jainu zvuka do kraja. Prostorijom serazlegoe zvuci kompozicije Rodera Lija 'Godina kuge'. Violine su kripale i cvilile, timpanisu bubnjali kao udarci umirueg srca, a flaute su stvarale sablasne, neprirodne tonove.

Jedva suzbijajui bes u sebi, on stre plou sa gramofona i prelomi je preko desnog kolena.Odavno je nameravao da to uini. Tekim korakom otiao je do kuhinje i bacio komade ploeu kantu za otpatke. Zatim je stajao nekoliko trenutaka u tami kuhinje, zaklopljenih oiju,stisnutih zuba, i sa vrsto pritisnutim dlanovima na uima. Ostavite me na miru, ostavite me

na miru, ostavite me na miru! Uzaludno je, ne vredi da im se suprotstavlja nou. Nemanikakve svrhe. To je njihovo vreme. Pokuao bi neto vrlo glupo kada bi se sada uhvatio u


6/80

kotac sa njima. Da li da pogleda neki film? Ne, sada nema ivaca da se petlja oko projektora.Najbolje da ode u krevet i da neim zapui ui. Uostalom, tako se okonavalo svako vee.

Trudei se da ne misli ni na ta, on brzo ode do spavae sobe i svue se. Zatim je obukaodonji deo pidame i uao u kupatilo. Nikada nije nosio gornji deo: tu naviku stekao je zavreme rata u Panami. Kada se oprao, bacio je pogled na ogledalo, osmotrivi svoja iroka

plea prekrivena kovrdavim crnim maljama koje su se pruale od vrata do stomaka. Zatimmu pogled pade na ukraen krst koji je istetovirao jedne noi u Panami kada je bio pijan.Kakva sam budala bio onda, pomisli on. Uostalom, moda mu je taj krst spasao ivot.

Briljivo je oprao zube, upotrebivi posle toga zubnu vodicu. Nastojao je da dobro vodirauna o zubima poto je sada sam sebi bio zubar. Neke stvari mogu da krenu nagore, ali ne injegovo zdravlje, pomisli on. Zbog ega onda ne prestane da se naliva alkoholom, upita se.Zato izaziva sudbinu?

Proao je kroz celu kuu, gasei svetla. Nekoliko trenutaka gledao je u tapiseriju,pokuavajui da ubedi sebe kako je okean pred njim pravi. Ali kako je mogao da veruje u touz sve ono lupanje, grebanje, urlanje, lajanje i krianje koje se orilo u noi.

Iskljuio je svetiljku u trpezariji i uao u spavau sobu.

Oteo mu se uzdah nezadovoljstva kada je ugledao iverje po postelji. Otresao ga je, udarivinekoliko puta odseno po prekrivau, razmiljajui pri tom kako bi bilo dobro da podigne

paravan izmeu radionice i prostora u kome je spavao. Bilo bi dobro ovo, bilo bi dobro ono,pomisli on zlovoljno. Postojalo je premnogo nevanih stvari koje je trebalo da uradi.

On ugura vatu u ui i najednom se nae usred duboke tiine. Zatim je ugasio svetlo izavukao se meu arave. Pogledao je u fosforescentni asovnik i video da je tek deset i pet.Ba dobro, pomisli. Tako u bar rano da ustanem.

Leao je na leima, duboko udiui tamu i nastojei da zaspi. Ali tiina mu nije mnogopomogla. I dalje je video one bledolike utvare kako se unjaju oko njegove kue, poudnotraei nain da prodru unutra kako bi ga se doepali. Neki od njih su se kretali etvoronokekao psi, upirui svetlucave oi prema kui, dok su im zubi muklo krgutali. Kretali su senapred-nazad kao plima i oseka.

A ene...Zar opet da misli na njih? Okrenuo se na stomak uz psovku i zaronio glavu u topli jastuk.

Leao je tako neko vreme, teko diui, dok mu je telo blago podrhtavalo. Samo da svane.Um mu je ponovo poeo da govori rei koje je ponavljao svake noi. Blagi boe, samo dasvane. Sanjao je Virdiniju; zavapio je u snu, a prsti mu se kao mahnite kande zarie uarav.

2.Zvonce se oglasilo u pola est i Robert Nevil prui nagu ruku u jutarnju tamu da zaustavi

budilnik.Zatim je izvadio cigaretu i pripalio je, a onda se uspravi u krevetu. Posle nekolikotrenutaka ustade iz postelje i poe u zamraenu trpezariju gde pogleda kroz pijunku navratima.

Napolju, na travnjaku, tamne figure stajale su kao tihi vojnici na strai. Dok je posmatrao,neki od njih poee da se kreu, i on zau kako nezadovoljno mrmljaju meu sobom. Jo

jedna no se zavrila.Vratio se u spavau sobu, upalio svetlo i obukao se. Dok je oblaio koulju, zau glas Bena

Kortmana:"Izii, Nevile!"To je bilo sve. Zatim su otili. On je znao da su sada slabiji nego onda kada su doli. Osim

ako noas nisu napali nekog svog. esto su to inili. Meu njima nije bilo jedinstva. Ono to


7/80

ih je dralo zajedno bila je ista potreba. Poto se obukao, Nevil sede na ivicu prostelje,mrzovoljno gunajui, i zapisa plan rada za taj dan.

U Sirs po letveVodaProveriti generator

KlinoviUobiajeni posloviDoruak ja bio kratak: aa usa od pomorande, krika prenog hleba i dve olje kafe.

Obedovao je na brzinu, zaalivi to nema vremena da uiva u hrani.Posle doruka bacio je papirnati tanjir, i olju u kantu za otpatke i oprao zube. Na kraju je

uteno pomislio kako mu je preostala bar jedna dobra navika.Prva stvar koju je uradio kada je iziao napolje bila je da pogleda u nebo. Gore se nije

primeivao nijedan oblaak. Danas e moi da izie. Dobro.Dok je prolazio preko trema osetio je pod cipelama razbijene komadie ogledala. I sa njim

je gotovo, pomisli. Kasnije e oistiti sru. Jedno telo lealo je na ploniku: drugo je tralo izbunja. Obe su bile ene. Skoro uvek je zaticao ene.

Otkljuao je vrata garae i izvezao kamionet marke 'Vilis' u jutarnju izmaglicu. Zatim sevratio i otvorio stranju kapiju. Obukao je velike rukavice i krenuo prema eni na ploniku.Po danu, one vie uopte nisu izgledale privlane, pomisli on dok ih je vukao preko travnjaka,a zatim trpao u platnenu muemu. U njima nije bilo ni kapi krvi; obe ene izgledale su kaoribe izvuene iz vode. On podie vrata i zakai rezu.

Zatim je obiao travnjak, skupljajui kamenje i cigle i stavljajui ih u lanenu vreu. Ubacioje vreu u kamionet i skinuo rukavice.

Onda je uao u kuu, oprao ruke i pripremio ruak: dva sendvia, nekoliko biskvita itermos tople kafe.

Kada je to obavio, otiao je do spavae sobe i uzeo vreu sa koevima. Prebacio ju je nalea i prikopao za pojas na kome je visio drveni malj. Zatim je iziao iz kue, zakljuavi

prednja vrata za sobom.Nije eleo da se zamara traei Bena Kortmana ovoga jutra; postojalo je mnogo preih

stvari. Za trenutak mu pade na pamet zvuna izolacija kue koju je sino odluio da napravi.Do avola sa tim, pomisli. Uradiu to sutra, ili nekog oblanog dana.

Seo je u kabinu kamioneta i bacio pogled na plan rada. "U Sirs po letve", to je bilo prvo.Poto se oslobodi tela, naravno.

Upalio je motor i izvezao se brzo na ulicu, krenuvi prema Kampton bulevaru: Tamo jeskrenuo desno i uputio se na istok. Sa obe strane videle su se utihle kue, a uz trotoar bili su

parkirani automobili, prazni i mrtvi.Robert Nevil za trenutak baci pogled na mera za gorivo. Rezervoar je bio do pola pun, ali

e se on ipak zaustaviti u Zapadnoj aveniji da ga napuni. Bilo bi nerazumno da troi rezervebenzina koje ima u garai sve dok to ne bude zaista morao da uini.On uveze kola u utihlu benzinsku stanicu i prikoi. Skinuo je crevo sa pumpe i poeo da

sipa benzin u rezervoar sve dok zelenkasta tenost nije pokuljala napolje, izlivajui se naasfalt.

Proverio je ulje, vodu, akumulator i instalacije. Sve je bilo u najboljem redu. To nije biloudno, poto je on posveivao izuzetnu panju kolima. Ako ga ikada neto sprei da se podanu vrati kui... Meutim, za sada o tome nije trebalo brinuti. Ako se tako neto ikadadogodi, bie to kraj. Produio je Kampton bulevarom, kroz palir visokih dizalica koje su senalazile u okolnim ulicama. Od njih nije bilo ni traga.

Ali Robert Nevil je znao gde se nalaze.


8/80

Vatra je neprekidno gorela. Kada su se kola pribliila, on navue rukavice i stavi gasmasku, a zatim pogleda kroz gustu dimnu zavesu koja je prekrivala ceo predeo. itavo polje

bilo je raskopano u dinovsku grobnicu. To se dogodilo juna 1975. godine.Nevil je zaustavio kamionet i iskoio napolje, elei da posao obavi to pre. Skinuvi rezu

i spustivi zadnja vrata, on uhvati jedno telo i dovue ga do ivice velike jame. Tu ga je

podigao u uspravni poloaj i gurnuo dole.Telo skliznu i poe da se kotrlja niz strmu ivicu sve dok nije stiglo do vrha velike gomilesmrdljivog pepela na dnu.

Dok je urio prema kamionetu, Robert Nevil oseti muninu u stomaku. Uvek mu se iniloda e da se ugui kada je dolazio ovde, bez obzira na to to je nosio gas masku.

Zatim je dovukao drugo telo do ruba jame i na isti nain ga bacio dole. Posle toga jeistresao vreu kamenja i cigala, a onda se udaljio to je bre mogao.

Nakon pola milje skinuo je masku i rukavice i bacio ih iza sebe. Usta mu se irom otvoriei on pomamno poe da udie sve vazduh. Zatim izvue limenu bocu iz sandueta za alat i

povue dobar gutljaj raspaljujueg viskija. Upalio je cigaretu i poeo duboko da uvlaidimove. Ponekad se dogaalo da je svaki dan dolazio ovamo i uvek se oseao potpuno

iscrpljen.Negde dole nalazila se i Keti.Na putu za Inglvud zaustavio se pored jedne radnje da se snabde flairanom vodom.Kada je uao u utihlu prodavnicu, smrad pokvarene hrane zapahnu mu nozdrve. On urno

progura metalna kolica kroz pranjavi prolaz, dok ga je teak zadah raspadanja nagonio napovraanje tako da je morao da die na usta. Naao je boce sa vodom u zadnjem delu radnje;takoe je otkrio da su otvorena vrata za stepenite koje je vodilo do ureda poslovoe. Vlasnik

prodavnice sigurno se nalazi tamo gore; mogao bi sa njim da pone.Bilo ih je dvoje. U dnevnoj sobi na kauu je leala ena tridesetih godina, obuena u

crvenu kunu haljinu. Grudi su joj se polako dizale i sputale, oi su joj bile zatvorene, a rukeskrtene preko trbuha.

Ruke Roberta Nevila posegnue za kolcem i maljem. Uvek mu je bilo tee kada su biliivi; pogotovo ako su u pitanju ene. On oseti kako se nemuti poriv ponovo raspaljuje unjemu, grei mu miie. Stajalo ga je napora da se pribere. Bila je to ludost, koju je trebaloobuzdati.

Ona nije ispustila nikakav zvuk izuzev iznenadnog, hrapavog izdaha. Dok je iao premaspavaoj sobi zauo je um slian klokotanju vode. ta mi drugo preostaje, upita se onsnebivljivo. I dalje je morao da uverava sebe kako ini ispravnu stvar.

Zastao je na pragu dnevne sobe, bacivi pogled na mali krevet pored prozora; osetio jekako mu neto zastaje u grlu i poe ubrzano da die. Zatim prie ivici kreveta i zagleda se unju.

Zbog ega mi sve lie na Keti, upita se, vadei drugi kolac drhtavim rukama.Vozei polako prema Sirsu, pokuao ja da odgonetne zbog ega su samo drveni koleviefikasni.

Imao je namrgoen izraz lica dok se vozio pustim bulevarom; jedini zvuk koji se uo biloje prigueno kloparanje njegovog motora. Izgledalo je neverovatno da mu je itavih petmeseci bilo potrebno da se to zapita.

Ovo je potaklo nova pitanja. Kako to da je uvek uspevao da pogodi srce? Srce jeneizostavno moralo da bude pogoeno; doktor Ba je tako rekao. Meutim, Nevil se nijeodve razumeo u anatomiju. Vee mu se skupie. Nervirala ga ja pomisao da se za sve vremeovoga pakla nijednom to nije zapitao.

Zatresao je glavom. Morau detaljno da razmislim o svemu, ree u sebi; u svakom sluaju,

bie potrebno prvo sakupiti sva pitanja, pa tek onda odgovoriti na njih. Stvari moraju da seobavljaju na pravi nain, nauni nain.


9/80

Tako je! To iz njega govori stari Fric. Bilo je to ime njegovog oca. Nevil ga je mrzeo ineprestano se borio protiv nasledene potrebe za loginou mehanikog shvatanja stvari. Otacmu je umro, odriui do kraja postojanje vampira.

U Sirsu je sakupio letve, utovario ih u kamionet, a zatim pretraio oblinju radnju.Bilo ih je petoro u prizemlju, skriveni po raznim budacima. Jednoga je Nevil pronaao u

iskljuenom friideru. Videvi oveka kako lei u tom emajliranom mrtvakom kovegu, onse nasmeja; ovaj je ba naao gde e da se uvue.Kasnije mu je na um palo u kako nezabavnom svetu ivi kada moe da se smeje takvim

stvarima.Bilo je blizu dva kada se zaustavio i poeo da rua. Sve je imalo ukus belog luka.To ga ja podstaklo da razmilja o uticaju koji na njih vri beli luk. Mora da je miris to to

ih odbija, ali zato?Bilo je tu mnogo udnih stvari: ostajanje u kuama preko dana, alerginost na beli luk,

smrt od koca, navodni strah od krsta i uas od ogledala.Uzmimo ovo poslednje, na primer. Prema legendi, oni nemaju lik u ogledalu, ali je on znao

da to nije tano. Isto tako, nije bilo istina da oni mogu da se pretvore u imie. Ovo sujeverje

lako su opovrgavali logika i paljivo posmatranje. Takoe je bilo podjednako glupo verovatida se oni mogu preobraziti u vukodlake. Nesumnjivo su postojali psi koji su se povampirili;video ih je i uo nou kako urlaju i zavijaju oko njegove kue. Ali oni su bili samo psi.

Robert Nevil iznenada stisnu usne. Manimo sada to, ree u sebi. Ima vremena zarazmiljanje. Postojali su dugi asovi dosade kada je mogao da se pozabavi svim ovim

problemima i to veoma podrobno.Sada je bilo preih stvari.Posle ruka, on krenu od kue do kue sve dok nije potroio svu zalihu koleva. Bilo ih je

ukupno etrdeset sedam.

3."Snaga vampira je u tome to niko ne veruje u njih."Hvala, doktore Van Helsing, ree on u sebi, odlaui primerak Drakule. Sedeo je zamiljen

i gledao u policu sa knjigama, sluajui Bramsov Drugi klavirski koncert. U desnoj ruci draoje au viskija, dok mu je meu usnama visila cigareta.

Bila je to istina. Sama knjiga predstavljala je kojetariju sujeverja, napravljenu po klieunajobinijeg unda, ali je ova reenica bila tana; niko nije verovao u njih, a kako se moe

boriti protiv nekoga u ije se postojanje ne veruje?Situacija je bila upravo takva. Neto tamno i mrano dopuzalo je iz srednjeg veka. Neto

to nije imalo nikakvog smisla i u ta se nije verovalo, to je u potpunosti bilo pripisivanofantastinoj literaturi. Vampiri su predstavljali stvar prolosti: nastali su sa Samersovim

idilama i Stokerovim melodramama. Postojali su jo samo kao kratki pasusi uenciklopedijama, kao graa za petparake romane ili kao sirov materijal za jevtine filmove.Sve rasplinutija legenda provlaila se iz stolea u stolee.

Eto, to je bila istina.On otpi dobar gutljaj viskija i zatvori oi, dok mu je hladna tenost klizila niz grlo i grejala

utrobu. Da, bila je to istina, ali niko nikada nije imao prilike da je proveri. Nagaalo se da tuima neega, ali je sve bilo odve neodreeno. Neko je to smatrao uobraziljom, nekosujeverjem, ali niko nije verovao da vampiri stvarno postoje.

Meutim, pre no to je nauka uspela da izae na kraj sa legendom, legenda je progutalanauku i sve ostalo.

Tog dana nije pronaao nijedan klin. Nije ispitao generator. Nije uklonio komadie

razbijenog ogledala. Nije veerao; sasvim je izgubio apetit. To ga nije odve brinulo. esto sedogaalo da uopte nije oseao potrebu da jede. Nije bio u stanju da sa zadovoljstvom


10/80

obeduje nakon svih ovih stvari koje bi uradio tokom popodneva. ak ni posle pet meseci. Naum mu padoe jedanaestoro - ne, dvanaestoro dece tog dana, i on otpi preostali deo pia u dvagutljaja. Zamutio je pogled i soba se malo zalelujala pred njim. Poinje da lapi, oe, pomisliu sebi. Pa ta? Kao da je neko drugi u pravu. Nevil zavrljai knjigu preko sobe. Neka idu doavola Van Helsing, Mina, Donatan, krvooki grof i svi ostali! Sve te izmiljotine, sva

baljezganja na jadnu staru temu.On se zagrcnu, a zatim se dugo iskaljavao. Ben Kortman ga je spolja zvao da izie. Evome odmah, Beni, pomisli. Samo da obuem smoking.

Zakrguta zubima i vrsto ih stisnu. Evo me odmah! Uostalom, to da ne? Zato ne izii?To bi bio siguran nain da ih se oslobodim. Da postanem jedan od njih.

On se osmehnu u sebi zbog jednostavnosti ovog reenja, a zatim se podie i mrzovoljnoode do bara. Zato da ne? Oseao je kako mu se u glavi sve komea. Zato nastavljati sve ovomuenje kada bi poluotvorena vrata i nekoliko koraka napolje okonali celu stvar? Ovako,nije znao ta ga jo eka u ivotu. Postojala je, dodue, slaba nada da negde jo ima ivihljudi, koji pruaju otpor u nadi da e jadnoga dana ponovo biti meu sebi slinima. Ali, kakoda ih nae ako se ne nalaze u krugu koji on moe da obie za jedan dan vonje?

Slegnuo je ramenima i ponovo nasuo viski u au; ve mesecima nije pravio koktele. Beliluk iznad prozora, mrea nad staklenom batom, spaljivanje tela, raiavanje kamenja i

postepeno satiranje njihove proklete rase. Zato se zavarava? Nikada nee uspeti da pronaeive ljude.

Nevil se svom teinom srui u stolicu. Sedim ovde uuren kao mi u rupi, opkoljenetom krvopija koje ele samo da isisaju sav hemoglobin iz mojih vena. Izgleda da je jo

jedino pie stvarno.Lice mu izoblii izraz mrane, neobuzdane mrnje. Kopilad! Pomlatiu vas sve pre no to

me se doepate! Desna aka mu se skupi poput kleta i aa se rasprsnu u pesnici.On obori pogled na komadie sre rasute po podu, na ostatke ae u ruci i na meavinu

krvi i viskija koja mu je curila niz dlan.Da li bi im se dopao ovaj koktel, pomisli. Za trenutak mu se javi nedoljiva elja da jurne i

otvori vrata. Dao bi sve kada bi sada mogao da ih raspali po njuki i da uiva u njihovombolnom urlanju.

A onda zatvori oi i jeza mu proe celo telo. Smiri se, mome, ree u sebi. Treba zavitiruku.

Oteturao se do kupatila i paljivo oprao aku, trgnuvi se kada mu je jod dotakao ivuranu. Zatim je nespretno obmotao zavoj, dok su mu se iroke grudi dizale i sputale uisprekidanim pokretima, a znoj kapao sa ela. Potrebna mi je cigareta, pomisli.

Kada se vratio u trpezariju, pustio je Berntajna umesto Bramsa i pripalio cigaretu. ta bihradio kada bih ostao bez duvana, upita se, posmatrajui plaviasti dim koji se dizao uvis.

Dodue, to je bilo malo verovatno. Imao je jo najmanje hiljadu paklica u Ketinoj... Zubi muse stisnue. U ostavi, u ostavi, u ostavi!Zurio je bezizraajnim pogledom u tapiseriju na zidu dok su mu u uima odjekivali zvuci

kompozicije 'Doba briga'. Doba briga, promrmlja on. Mislio si da si imao pravih briga, Leni?Leni i Beni; ba bi bilo lepo da se upoznate. Kompozitore, da vas upoznam sa leom. Mama,kad porastem voleo bih da budem vampir kao tata. Ali duo, sigurno da e da bude kao tata.Viski zaklokota u ai. Na licu mu zaigra nekoliko miia od bola u aci i on premesti bocu ulevu ruku.

Seo je i srknuo jedan gutljaj. Neka se otra ivica razboritosti malo istupi, pomisli on. Nekazdrav razum malo ode do avola. I on mi se smuio.

Postepeno, soba poe da se okree oko svog iroskopskog sredita, da se povija i leluja

oko njegove stolice. Prijatna izmaglica, pahuljasta na rubovima, spustila se odasvud.


11/80

Posmatrao je au i gramofon. Pustio je da mu se glava klati sa jedne strane na drugu.Napolju, oni su urlali, mumlali i ekali.

Jadni vampirii, pomisli on; jadni mali leevi to se unjaju oko moje kue, tako edni inaputeni.

Kakva ideja! On podie kaiprst i poe da ga mie pred oima.

Prijatelji, ovde sam da bih govorio o vampirima; o tim nitarijama, ako ih je uopte bilo, abilo ih je.Ali da ne duimo: sada u vam izneti osnovni stav moje teze koja glasi: vampir nije

predrasuda.Kljuna taka ove beznaajne predrasude sastoji se u sledeem: oni su omraeni zato to ih

se ljudi plae.Ponovo je nasuo pie. Ovoga puta veliko.Postojalo je jedno doba, mrani srednji vek, kada je mo vampira bila velika, a strah od

njih ogroman. Tada su bili anatemisani i to su ostali do danas. Drutvo ih mrzi, a uopte nezna zato. Ali zar su njihove potrebe neobinije od potreba ostalih ivotinja, ukljuujui tu ioveka? Da li su njihova dela uasnije od postupaka roditelja koji pogreno vaspitavaju svoju

decu? Zbog vampira srce poinje bre da lupa i kosa se nakostrei. Ali da li je to gore odroditelja koji drutvu poklanjaju neurotino dete da jednoga dana postane politiar? Jesu li onigori od kapitaliste koji osniva fondacije pred kraj ivota novcem koji je zaradio trgujui

pukama i bombama meu samoubilaki raspoloenim nacijama? Da li su oni gori odvlasnika destilacija koji prodaju alkohol meu Indijancima nesposobnim da mu se odupru?(ao mi je to sam napao pie u kome uivam.) Jesu li gori od izdavaa koji objavljuju

petparaka dela puna poudnih i ubilakih nagona? Hajde sad, dragi moji, budite iskreni: da lisu vampiri stvarno ravi? Oni jedino piju krv.

Otkud, onda, ta neprilina predrasuda, ta besmislena predubeenja? Zato vampiri ne bimogli slobodno da ive tamo gde im se svidi? Zato moraju stalno da tragaju za skrovitimmestima gde ih niko nee pronai? Zato elite da ih unitite? Vi ste pretvorili ta bezazlenanevinaca u progonjene zveri. Oni nemaju naina da vam se odupru, nemaju mogunosti dasteknu obrazovanje, nemaju pravo glasa. Nije nimalo udo to onda pribegavaju nonomrazbojnikom bivstvovanju. Robert Nevil otpi dobar gutljaj. Naravno, naravno, pomisli on, alida li bi ti svoju sestru udao za vampira?

Proe ga jeza. Tu si me uhvatio, mome, tu si me uhvatio.Muzika se okonala. Gramofonska igla grebala ja napred-nazad po ploi. Sedeo je

nepomino, oseajui kako mu hladni marci gamiu nogama. Upravo zbog ovoga nijetrebalo preterivati u piu. ovek na kraju prestane da uiva u alkoholu. Viski vie ne donosiutehu. Pre no to dostigne stanje sree, obuzme te muka. Soba je sada ponovo izgledalanormalno, a spoljanji zvuci opet poee da mu drobe une koljke.

"Izii, Nevile!"On proguta knedlu i sa usana mu skliznu drhtavi uzdah. Izii. Napolju su stajale ene,razgoliene ili sasvim nage; njihovo telo ekalo je njegov dodir, a njihove usne njegove...

Moju krv, moju krv!Kao da je u pitanju bila ruka nekog drugog oveka, on je posmatrao svoju bledu pesnicu

kako se polako podie, drhtei, da bi mu zatim tromo pala na nogu. Bol ga nagna da dubokoudahne ustajao, smrdljiv vazduh. Beli luk. Svuda se oseao miris belog luka. U odei,nametaju, hrani, pa ak i u piu. Hoete li beli luk sa sodom - pade mu na um neumesna ala.

Ustao je i poeo da koraa. ta sada da radim? Da li da ponem uobiajene stvari? Tako use sauvati od neprilika. itanje pie, zvuna izolacija kue - ene. ene, poudne, krvoedne,nage ene koje ga mame svojim toplim telima. Ne, ne toplim.

Iz dna grudi razli mu se bolan jecaj. Prokleti bili. Zato ekaju toliko dugo? Zar misle dae on stvarno izii napolje i predati im se?


12/80

Moda i hou, moda i hou. U tom trenutku postao je svestan da skida veliku gredu kojaje podupirala vrata. Evo me, devojke, evo me. Ovlaite usne.

Spolja su uli kako se greda pomie i u noi se razlee pomamni urlik iekivanja.Drhtei celim telom, on poe da udara pesnicama po zidu sve dok malter nije otpao i dok

mu koa nija bila sasvim oguljena. Ostao je nepomino da stoji, tresui se bespomono i

cvokoui zubima. Posle nekog vremena polo mu je za rukom da se pribere. Vratio je greduna mesto i otiao u spavau sobu. Sruio se na postelju i zario glavu u jastuk, priguenokrkljajui. Leva ruka mu lagano klonu na ivicu kreveta. Oh, boe, pomisli on, dokle e sveovo da traje?

4.Budilnik nije zvonio zato to je zaboravio da ga navije. Duboko je disao u snu dok mu je

telo bilo nepokretno poput eline statue. Kada je konano otvorio oi ve je bilo deset.Promrmljavi neku kletvu, on se pridie i prebaci noge preko ivice postelje. Istovremeno, uglavi poe sve da mu bubnja kao da je mozak pokuavao da mu se probije kroz lobanju.Prokleti mamurluk, pomisli on. Samo mi je jo to bilo potrebno.

Oduprevi se o zadnji deo kreveta, on ustade i teturavo krenu u kupatilo. Ispljuskao jevodom lice i nakvasio glavu. Loe, ba loe, ponavljao je u sebi. Uasno se oseam. Ugledao

je svoje ispijeno i neobrijano lice u ogledalu i za trenutak mu pade na pamet da se polako alisigurno pribliava etrdesetim godinama. Ljubav - to je jo jedino moglo da ga povrati; ovamisao mu zalepra sveu poput vlanog rublja na vetru.

Lagano je otiao do trpezarije i otvorio prednja vrata. Sa usana mu skliznu kletva kada jeugledao sklupano telo ene na trotoaru. Poeo je da krgue zubima, ali od toga mu je u glavi

jezivo zabubnjalo. Dosta mi je svega, pomisli.Nebo je bilo sivo i mrtvo. Odlino, pade mu na um. Jo jedan prokleti dan u ovoj

smrdljivoj pacovskoj jazbini. Zalupio je ljutito vrata, ali mu taj tresak gotovo probi bubneopne. Zauo je kako spolja otpadaju ostaci ogledala i rasprskavaju se na betoniranoj stazi. Badobro! Usne mu se bolno zgrie i iz njih nestade i poslednja kap krvi.

Dve olje vrele crne kafe samo su poveale muninu koju je oseao u stomaku. Onodgurnu ibrik i krenu u trpezariju. Do avola sve, pomisli. Napiu se ponovo.

Ali pie je imalo ukus terpentina i on zavitla au o zid sa uzvikom gaenja, gledajuikako tenost curi na pranjavi ilim. Ovako u ostati bez aa, pomisli ogoreno. Ova misao

poe da mu bolno odzvanja u glavi. Stajao je nepomino neko vreme, isprekidano diui.Zatim je otiao do kaua i sruio se na njega, lagano tresui glavom. Nije bilo pomoi;

upropastili su ga, ti smrdljivi kopilani, sasvim su ga dotukli.Ponovo mu se vratilo oseanje nemira; oseanje kao da se iri, a kua smanjuje, tako da je

svakog sekunda mogao da probije njene zidove u eksploziji drveta, maltera i cigli. Ustao je i

poao brzo prema vratima, dok su mu ruke drhtale. Kada je izaao na travnjak, plua munagonski poee da udiu sve jutarnji vazduh. Namerno je okrenuo glavu od kue koju jemrzeo. Istu mrnju oseao je i prema okolnim zgradama, prema plonicima, trotoarima,travnjacima i svemu onome to se nalazilo u ulici Kimaron.

Bes je rastao u njemu. Najednom mu postade jasno da mora da ode odavde. Bez obzira nato to je dan bio oblaan, on e neizostavno otii. Zakljuao je prednja vrata, otvorio garau izakaio pokretnu kapiju za nizak plafon. Nije se osvrnuo da je vrati natrag. Brzo u se vratiti,

pomisli. Idem samo na kratko.Izveo je natrake kamionet na ulicu, ispravio ga i snano pritisnuo papuicu za gas,

uputivi se prema Kampton bulevaru. Nije znao kuda je krenuo.Skrenuo je oko ugla brzinom od etrdeset milja na as, a kod sledeeg bloka brzinomer je

pokazivao ezdeset pet. Kola munjevito pojurie napred i on oseti kako mu papuica za gasdodiruje pod. Rukama je vrsto stezao volan, dok mu je lice bilo nepomino kao u statue.


13/80

Brzinom od osamdeset milja na as projurio je beivotnim, pustim bulevarom iju je tiinusamo za kratko naruila buka njegovog motora.

Stvari bujaju i rastu u prirodi i polako je zaposedaju, pade mu na pamet dok je tromokoraao travnatom stazom na groblju. Trava je bila toliko visoka da se povijala pod vlastitom

teinom i pucketala pod njegovim tekim cipelama. Nije se uo nikakav zvuk izuzev batanjegovih koraka i poja ptica koji je sada izgledao sasvim bezoseajan. Nekada sam mislio daptice pevaju zato to je na svetu sve kako treba, promrmlja u sebi Robert Nevil. Sada znam danisam bio u pravu. One pevaju zato to ne shvataju stvari.

Vozio je dobrih est milja, sa papuicom za gas na podu, pre no to mu je postalo jasnokuda ide. Bilo je udno na koji su mu nain mozak i telo uklonili ovaj smer iz svesti. Jedino je

bio svestan da je mamuran, neraspoloen i da mora da ode iz kue. Ni na kraj pameti mu mjepadalo da je krenuo u posetu Virdiniji. Pa ipak, on je nepogreivo vozio u tom pravcu, i toto je bre mogao. Parkirao je kola uz plonik i uao kroz rasklimatanu kapiju, uputivi seodlunim korakom preko gustog travnjaka.

Koliko ve ima od kada je poslednji put bio ovde? Mora da je prolo najmanje meseca

dana. Bilo mu je ao to nije poneo cvee, ali kako je to mogao da uini, kada je tek predkapijom shvatio kuda je krenuo.

Usne mu se skupie pod iznenadnom plimom starog bola. Zato nije mogao i Keti dadonese ovde? Zato je tako slepo sluao one budale i njihova glupa pravila za vreme zaraze.Da je bar sada ovde pored svoje majke. Ne poinji ponovo, prekorio je sebe.

Pribliavajui se kapeli, trgao se kada je primetio da su elina vrata odkrinuta. Oh, ne,pomisli. Potrao je kroz vlanu travu. Ako su je se doepali, zapaliu itav grad. Tako miBoga! Spaliu ga do temelja ako su je samo dotakli!

Naglo je otvorio vrata koja se odbie o zid uz upalj, jeav zvuk. Pogled mu se munjevitoupravi prema kamenom postolju na kome se nalazio zatvoren koveg.

Napetost minu; ponovo je povratio dah. I dalje je stajao nedirnut. A zatim mu pogledskliznu na sklupano telo oveka koji je leao na hladnom podu u jednom uglu kapele.

Sa uzvikom besa Robert Nevil prie telu, zgrabi oveka za kragnu i poe da ga vue popodu. Kada je doao do vrata, podie telo i silovito ga izbaci na travu. Trup se okrenu na Iea,a bledo lice upravi se ka nebu.

Robert Nevil se vrati u kapelu, dok su mu se grudi brzo dizale i sputale. Zatim je zatvoriooi i stajao nepomino neko vreme sa dlanovima koji su poivali na poklopcu kovega. Ovdesam, pomisli. Vratio sam se. Sea li me se?

Izbacio je napolje cvee koje je doneo poslednji put i oistio kapelu od lia koje je vetaruneo kroz odkrinuta vrata. Zatim je seo pored kovega i priljubio elo uz hladni metal. Tiinaga je obavila svojim hladnim i nenim rukama.

Kada bih sada mogao da umrem, pomisli; mirno, blago bez napora i muke. Kada bihmogao da budem sa njom. Kada bih samo smeo da verujem da u jednom ponovo biti sanjom.

Prsti mu se polako skupie u aci i glava mu klonu na grudi.Virdinija. Uzmi me kod sebe.Kristalno bistra suza kanu na njegovu nepokretnu ruku...

Nije imao pojma koliko je ve ovde. Posle izvesnog vremena ak i najdublja tuga poinjada bledi, najdublji oaj gubi poetnu otrinu. Bievani uvek na kraju ogugla na bi.

On se podie u uspravan poloaj. I dalje sam iv, pomisli sa setom; srce mi jo kuca, krvmi tee venama, telo, miii i tkiva su ivi - ali sve je to bez ikakve svrhe.

Stajao je jo jedan trenutak gledajui u koveg, a zatim se okrenu i sa uzdahom izie,

paljivo zatvorivi vrata kao da je eleo da je ne uznemiri u snu.


14/80

Sasvim je zaboravio na oveka. Gotovo da se sapleo o njega izlazei iz kapele. Promrmljaoje neku kletvu dok ga je zaobilazio.

A onda se iznenada tre.ta je ovo? Pogledao je sa nevericom prema oveku. On je bio mrtav. Stvarno mrtav. Ali

kako je to mogue? Promena se dogodila tako brzo; ovaj ovek je ve izgledao i zaudarao kao

da je mrtav danima.Mozak je poeo grozniavo da mu radi. Neto je ubilo vampira; neto veoma neobino.Srce je bilo netaknuto, nije bilo ni traga od belog luka, pa ipak...

Smrt je oigledno bila nenasilna. Pa naravno - svetlost dana! Oseao se kao potpuni idiot.itavih pet meseci je znao razlog zbog koga oni ostaju unutra preko dana, a uopte mu nije

polo za rukom da povee stvari. Zatvorio je oi, proklinjui vlastitu nedomiljatost.Sunevi zraci: infracrveni i ultraljubiasti. Mora da su oni posredi. Ali zato? Do avola,

kada bi makar neto znao o uticaju sunevih zraka na ljudski organizam.A onda mu na pamet pade jo neto. Ovaj ovek bio je pravi vampir; ivi mrtvac. Da li bi

suneva svetlost imala istog uticaja i na sve vampire koji su jo ivi?Uzbuenje koje ve nije osetio mesecima nagna ga da potri prema kamionetu.

Kada su se vrata sa treskom zatvorila iza njega, zapitao se da li bi moda trebalo da uklonimrtvaca. Da li e telo privui ostale, da li e oni oskrnaviti kapelu? Ne, sigurno se nee

pribliiti kovegu; on je bio osiguran belim lukom. Osim toga, ovekova krv bila je sadamrtva...

Ponovo mu je tok misli prekinuo iznenadni zakljuak. Sunevi zraci su sigurno uinilineto sa njegovom krvlju!

A ta ako su sve stvari u nekoj vezi sa krvlju? Beli luk, krst, ogledalo, kolac, sunevasvetlost, zemlja u kojoj neki od njih poivaju. Nije mu bilo jasno, kako, ali...

Morae mnogo toga da proita, dosta stvari da proveri. Moda je to ono to mu je bilopotrebno. Odavno je ve planirao da to malo proui ali je kasnije zaboravio na celu stvar.Sada mu je ova zamisao ponovo dala podstreka.

Upalio je motor i brzo krenuo ulicom. Kada je stigao u stambeni kvart, zaustavio je kolaispred prve kue. Pourio je stazom do ulaznih vrata, ali su ona bila zakljuana. Kako nijemogao da provali unutra, pojurio je do sledee kue, obrecnuvi se nestrpljivo. Ovoga putavrata su bila otkljuana i on protra kroz predsoblje do zamraene trpezarije, a zatim se brzo

pope uz stepenice, presvuene tepihom, preskaui po dve odjednom.enu je pronaao u spavaoj sobi. Bez oklevanja, on stre pokriva sa nje i zgrabi je za

zglavke na rukama. Kada joj je svalio telo na pod ona muklo zakrklja. Dok ju je vukao krozhodnik i niz stepenice iz njenog grla razlegali su se prigueni zvuci.

Nalazili su se u trpezariji kada je poela da se mie.Ruke joj se vrsto obavie oko njegovih zglobova, a telo poe da se izvija i trza. Oi su joj

i dalje bile zatvorene, ali je buno dahtala i mrmljala, pokuavajui da mu se istrgne iz ruku.Njeni crni nokti zarie mu se u meso. On tre ruku sa ljutitim uzvikom i nastavi da je vuekroz kuu za kosu. Da je smatrao ove ljude iole slinim sebi, verovatno bi osetio griu savestizbog svega ovoga; ali okolnosti su bile takve da je on sasvim prenebregao saaljenje. Osimtoga, sada je bio i ponesen strau da izvri opit, tako da nije primeivao nita drugo.

Pa ipak, stresao se kada je zauo prodoran krik uasa koji je ona ispustila kada ju jeizvukao na plonik.

Bespomono se izvijala na trotoaru, sa rukama koje su se grile i skupljale, dok joj se nausnama pomaljale crvene pege. Robert Nevil ju je netremice posmatrao.

Jabuica mu zaigra u grlu. eleo je da ga obuzme oseanje nemilosrdne brutalnosti. Paipak, ugrizao se za usnu dok ju je posmatrao. U redu, vidim da pati - pokuao je da umiri

savest - ali ona je jedna od njih i sigurno bi me rado ubila kada bi joj se ukazala prilika. Stvari


15/80

moraju tako da se postave; to je jedini nain. Stisnutih zuba, on je nepomino stajao iposmatrao je kako umire.

Posle nekoliko minuta ena je prestala da se kree i krklja, a ruke joj beivotno klonue naasfalt poput belih latica. Robert Nevil kleknu i opipa joj puls. Nita nije osetio pod prstima.Telo je ve poelo da se hladi.

On se uspravi sa smekom na usnama. Znai, istina je. Kolci mu vie nisu potrebni. Posledugo vremena najzad je pronaao bolji nain.A onda mu najednom zastade dah. Kako moe da bude siguran da je ona stvarno mrtva?

Kako to da sazna pre zalaska sunca?Ova pomisao ispunila ga je nemonim besom. Zato svako novo pitanje obesnai

prethodni odgovor?Poeo je podrobnije da razmilja o tome dok je ispijao konzervu soka od paradajza koju je

uzeo iz oblinje samoposluge.Kako da sazna? Nikako nije mogao da ostane pored ene do sumraka.Povedi je sa sobom, budalo.Oi mu se ponovo zaklopie i on oseti kako mu telom prostruja talas nezadovoljstva.

Danas mu nije polo za rukom da uoi nijedan oigledan odgovor. Sada e morati da se vratinatrag i da je nae, ali vie nije znao gde se kua tano nalazi.

Ukljuio je motor i izaao iz parkiralita, bacivi pogled na asovnik. Tri sata. Imadovoljno vremena da se vrati pre no to oni dou. Pritisnuo je papuicu za gas i kamionet

jurnu bre.Bilo mu je potrebno pola asa da pronade kuu. ena je i dalje leala na ploniku u istom

poloaju. Navukavi rukavice, Nevil spusti zadnja vrata kamioneta, a zatim krenu prema telu.Dok je prilazio pogled mu skliznu niz njene obline. Dosta, ne poinji ponovo, za ime boga.

Dovukao je enu do kamioneta i utovario je u zadnji deo. Zatim je zatvorio vrata i skinuorukavice. Uavi u kabinu, bacio je pogled na asovnik. Tri sata. Ima dovoljno vremena da...

Protresao je sat i prislonio ga uz uho. Srce mu bre zakuca.asovnik je stao.

5.Prsti su mu drhtali dok je okretao kontaktni klju. Grevito je epao rukama volan i otro

zaokrenuo u mestu, a zatim to je bre mogao bez zastajanja krenuo prema Gardeni.Kakva je budala bio! Sigurno je utroio itav sat dok je stigao do groblja. Zatim je

nekoliko asova proveo u kapeli. A onda je otiao po enu, svratio u samoposlugu, ispio sokod paradajza i ponovo se vratio po enu. Koliko li ima sati?

Budalo! marci mu podioe uz kimu pri pomisli na ono to ga moda eka kod kue.Oh, boe, pa i vrata garae su ostala otvorena! Benzin, oprema, generator!

Knedla mu zastade u grlu i on nalee na papuicu za gas do poda. Mali kamion poskoi,igla na bezinometru zatitra, a zatim poe brzo da se uspinje od ezdeset pet, prekosedamdeset, sve do sedamdeset pet. ta ako ga ve ekaju? Kako onda da ue u kuu.

Pokuao je da se pribere. Ne sme da dozvoli da ga obuzme panika. Treba da sauvahladnokrvnost. U kuu mora da svaki nain. Ne brini, ui e ve nekako, poe da govori samsebi. Ali i dalje nije shvatao kako.

Provukao je nervozno rukom kroz kosu. Ba sam se u lep sos uvalio, pomisli zlovoljno.Sve ovo radi da bi spasao ivot, a onda, jednoga dana, jednostavno se ne vrati na vreme.Dosta! Iznenada je osetio plimu samoprekora. Bio je u stanju da se ubije zato to je zaboraviosino da navije sat. Uostalom, zato bih to ja uinio, pade mu na um, kada e njima i onako

biti drago da to urade za mene. A onda je shvatio da je veoma gladan. Ono malo

konzerviranog mesa koje je pojeo sa sokom od paradajza samo mu je jo poveala apetit.


16/80

Utihle ulice promicale su sa obe strane, a on se neprestano osvrtao ne bi li opazio nekog odnjih kako se pojavljuje na vratima kue. Izgledalo je kao da se ve sputa sumrak, ali je to istotako mogla da bude i uobrazilja. Nemogue da je toliko kasno.

Upravo je stigao do raskrsnice Vestern i Kompton bulevara kada je primetio oveka kakoistrava iz jedne zgrade i vie za njim. Srce mu je gotovo stalo u grudima kada je uo

stravian urlik koji se prodorno razlegao pustim bulevarom.Kamion nije mogao da ide bre. Najednom mu se uini kako e svakog trenutka otpastijedan toak na kolima, koja e se zatim zaneti, preleteti preko trotoara i tresnuti o kuu. Usnepoee da mu podrhtavaju i on ih vrsto stisnu kako bih ih ukrotio. Osetio je kako ruke zavolanom poinju da mu se koe.

Kada je doao do ugla ulice Kilmaron morao je da uspori. Krajikom oka primetio jejednog oveka kako izlee iz kue i ustremljunje se ka kolima.

Kada je uz kripu tokova zaokrenuo za ugao, vie nije mogao da obuzda jezu. Svi su gave ekali pred kuom.

Uzvik nemonog uasa ote mu se iz grla. Nije eleo da umre. Moda je razmiljao o tome,ali nipoto nije hteo da se dogodi na ovakav nain.

Video je kako okreu svoja beskrvna lica prema zvuku motora. Nekoliko njih istralo je izotvorene garae; zubi mu se stisnue u nemonom besu. Kako je to bio glup i bezuman nainda se umre. A onda su u irokom frontu potrali preko ulice u pravcu kamioneta. Najednom

postade jasno da nema govora o zaustavljanju. Pritisnuo je papuicu za gas i trenutak kasnijeauto ulete meu njih, odbacivi trojicu uvis kao kegle. Osetio je kako se kola zatresoe odtupog udarca u tela. Njihova iskeena bleda lica promaknue pored prozora, dok su mu jezivikrici ledili krv.

A onda ih je video u retrovizoru kako neumorno kreu za njim u poteru. Iznenada mu naum pade jedna ideja i istog trenutka on poe da usporava sve dok brzina nije pala na dvadesetmilja na as.

Bacio je pogled unazad i ugledao ih kako jure; spazio je njihova avetinjski bela lica kakose brzo pribliavaju sa oima uprtim u kamionet, u njega.

A onda se iznenada tre kada se u neposrednoj blizini razlee jedan prodoran urlik;okrenuvi munjevito glavu primetio je izbezumljeno lice Bena Kortmana tik uz kamionet.

Noga mu instiktivno nalee na papuicu za gas, ali mu druga skliznu sa kvaila i uz naglitrzaj kola poskoie i motor se ugasi.

Poeo je da ga obliva hladan znoj dok je grozniavo pokuavao da pritisne starter. KandeBena Kortmana ustremie se ka njemu.

Sa krikom uasa on odgurnu bledu ruku."Nevile, Nevile!"Ben Kortman posegnu jo jednom za njegovim vratom. Nevil odgurnu ruke hladne poput

ledenih kleta i ponovo pokua da upali motor, dok mu se itavo telo bespomono treslo.Spolja je dopirala unezverena vika ostalih koji su se brzo primicali kamionetu.U trenutku kada su ga dugi nokti Bena Kortmana zagrebali po obrazima, motor poe

ponovo da prede."Nevile!"Bol ga nagna da stisne prste u pesnicu i on silovito tresnu Bena Kortmana u lice. Kortman

se kao pokoen srui na plonik; istog trenutka kola krenue, poveavajui naglo brzinu.Jedan drugi je uspeo da ga sustigne i da se uhvati za zadnji deo kola. Za trenutak je visio

pozadi i Robert Nevil ugleda njegovo pepeljasto lice kako se poudno ceri kroz stranjiprozor. On potera kamionet preko ivice plonika, napravivi nekoliko otrih zaokreta, i ovekotpade. Poleteo je preko travnjaka, sa rukama ispred sebe, i estoko tresnuo o zid kue.


17/80

Srce Roberta Nevila kucalo je tako brzo da je izgledalo da e mu izleteti iz grudi. Oseaoje kako gubi dah dok mu je telo bilo obamrlo i hladno. Na licu je imao krvave ogrebotine, alinije bilo bola. Mahinalnim pokretom ruke on obrisa obraz.

Na uglu ulice brzo je skrenuo desno. Nije skidao pogled sa retrovizora, ali je paljivomotrio i napred. Proao je kratak blok do ulice Hejs, a zatim opet skrenuo desno. ta ako su

oni poli preicom i prepreili mu put?Malo je usporio dok ih nije ugledao kako se, urlajui pomaljaju iza ugla ulice kao oporvukova. Zatim ponovo pritisnu papuicu za gas. Uzdao se u to da ga svi prate. Da li je nekomoda prozreo njegovu nameru?

Vie nije skidao nogu sa papuice za gas i blokovi poee munjevito da promiu jedan zadrugim. Zaokrenuo je za ugao brzinom od pedeset milja na sat, a kada je ugledao ulicuKimaron ponovo skrenuo desno.

Dah mu zastade u grudima. Na travnjaku pred njegovom kuom nije bilo nikoga. Jo nijesve izgubljeno. Morau da rtvujem kamionet, pomisli; nije bilo vremena da ga smesti ugarau.

Priterao je kamionet uz trotoar i otvorio vrata. Kada je obiao kola, zauo je graju koja se

pribliavala iza ugla ulice. Nadao se da e imati vremena da zakljua garau. Ako mu to nebude polo za rukom, oni bi mogli da unite generator; oigledno je da jo nisu stigli da touine. Zakoraio je urno prema garai.

"Nevile!"Sa uasom se trgao natrag, ugledavi Kortmana kako se pomalja iz mraka garae.Kortman se svom estinom baci na njega i gotovo ga obori na zemlju. Osetio je kako mu

se hladne snane ruke obavijaju oko vrata i neprijatan smrad zapahnu mu lice. Guajui se,polako su se primicali ploniku, dok su se beli kutnjaci ustremljivali prema vratu RobertaNevila. On munjevito oslobodi svoju desnu pesnicu i tresnu Kortmana po grlu. uo je kakoneto pucketa u vratu vampira. Na uglu bloka potera je poela da se pojavljuje, besno viui.

estokim pokretom Robert Nevil zgrabi Kortmana za dugu masnu kosu i poe da ga vueprema ulici. Obnevideo od besa i straha stade da mu udara glavu o ivicu kamioneta.

A onda se tre i baci brz pogled niz ulicu. Kasno je za garau! Pojurio je iza kue i stigaodo trema.

Pred vratima preneraeno zastade. Oh, Boe, kljuevi!Unezvereno se okrenuvi, on pojuri natrag prema kolima. Kortman se krkljajui pridizao i

Nevil ga u prolazu utnu vrhom cipele u bledo lice. Vampir se ponovo srui na trotoar. Uleteoje u kola i izvukao kljueve iz motora.

U trenutku kada je izlazio iz kamioneta najbri progonitelj ga sustie i baci se na njega.On se tre natrag na sedite; saplevi mu se o noge, vampir izgubi ravnoteu i svom

teinom tresnu na asfalt. Nevil hitro iskoi, pojuri preko travnjaka i zadihano stie do trema.

Morao je da zastane za trenutak kako bi pronaao odgovarajui klju, to je bilo dovoljnoda ga sustigne drugi progonitelj. Vampir se baci na Nevila i obojica udarie o zid kue.Ponovo je osetio na sebi vreo, krvoedni dah, dok su razjapljena usta posezala za njegovimvratom. Zario je koleno u vampirove monice, a zatim; oslonivi se o kuu, visoko podienogu i udari ga u lice; vampir se zanese i pade na drugoga koji je upravo pristizao prekotravnjaka.

Nevil grevito uvue klju i otvori vrata. Munjevito je skliznuo unutra i okrenuo se da ihzatvori. Meutim, pre no to mu je uspelo, jedna ruka se promoli kroz otvor. On nalee navrata svom snagom sve dok nije uo kako kosti prskaju; zatim ih odkrinu, izbaci slomljenuruku napolje i estoko ih zatvori. Drhtavim rukama uglavio je drveni podupira.

Lagano je skliznuo na pod i legao na lea. ostao je nepomian u mraku, dok su mu se grudi

dizale i sputale, a ruke i noge nemono poivale na tepihu. Oni su napolje urlali i gruvali ovrata, uzvikujui njegovo ime na vrhuncu mahnitog besa. Sa svih strana su na kuu letele


18/80

cigle i kamenice propraene jezivim kricima i kletvama. On je leao zatvorenih oiju iodsutno sluao svu ovu graju.

Posle nekog vremena podigao se i krenuo prema baru. Sipajui viski, obilato ga je razlivaopo tepihu. Drhtei kao prut ispio je na duak celu au, pridravajui se jednom rukom zaivicu anka kako bi olakao teret svojim nesigurnim nogama. Oseao je kako mu je dua

gotovo u nosu, dok su mu se ruke nekontrolisano tresle.Toplina viskija uskoro mu se razlila po utrobi i preplavila celo telo. Disanje mu je polakopostajalo normalno, a plua su prestala da se nadimaju.

Trgao se kada je spolja zauo tresak velike lomljave.Priao je pijunki i pogledao kroz nju. Zubi mu se stisnue i obuze ga plima besa kada je

video kamionet prevrnut na bok i oferajbnu razbijenu u paramparad. Jedni su otvorilipoklopac motora i poeli kamenicama da unitavaju mainu, dok su ostali razvaljivalikaroseriju mahnitim udarcima. Posmatrajui ovaj prizor, Nevil oseti kako ga obuzima talasoajanja i preplavljuje poput neke tople kiseline; nemute kletve poee da mu se slivaju izgrla, dok su mu se prsti skupljali u blede pesnice.

Naglo se okrenuvi, on prie lampi i pokua da je ukljui. Ali svetla nije bilo. Opsovavi,

on odjuri u kuhinju. Ni tednjak nije radio. Poeo je da tri iz jedne mrane prostorije u drugu.Friider je bio iskljuen, tako da je sva hrana mogla da se pokvari. Njegov dom je sada biomrtva kua.

Bes prasnu u njemu. Dosta!Grozniavim prstima poeo je da pretura po pisaem stolu sve dok nije napipao napunjene

pitolje.Proavi kroz mranu dnevnu sobu, on ukloni gredu sa vrata koja uz tup zvuk pade na pod.

Napolju se graja pojaala kada su uli kako se vrata otvaraju. "Dolazim, gadijo!" vikao je usebi.

Naglo je povukao vrata i najbliem ispalio metak u lice. Vampir se zatetura preko trema; uistom trenutku, dve ene sa blatnjavim, pohabanim haljinama ustremie svoje bele ruke kanjegovom vratu. Video je kako im se tela povijaju i gre pogodena hicima, a zatim ih odgurnui otvori paljbu tamo gde je masa bila najbrojnija. Oseao je kako mu se krv ponovo vraa ulice.

Pucao je dok nije ispraznio oba pitolja. Zatim je mahnito poeo da ih udara rukama inogama, sve dok jedan od onih koje je pogodio nije ustao i krenuo prema njemu. Kada su muistrgli pitolje iz ruku, on pree na udarce pesnicama i laktovima, koristei pri tom glavu iteke cipele kad god bi se za to ukazala prilika.

Tek kada je osetio uasan bol od uboda u rame nekim otrim predmetom, shvatio je sveovo to radi nerazumno i beznadeno. Odgurnuvi od sebe dve ene, on se povue premavratima. Neije ruke mu se sklopie oko vrata. On se naglo nae napred, zgrabi oveka oko

pasa i baci ga preko glave meu ostale. Zatim stade na prag, osloni se rukama na dovratak ipoe da deli udarce nogama, odbacujui napadae na sve strane.A onda, pre no to su uspeli da ga ponovo epaju, on im zalupi vrata pred nosem, zakljua

ih, stavi rezu i vrati teku gredu na svoje mesto.Ostao je nepomino neko vreme u hladnoj tami kue sluajui besomunu vrisku vampira.Stajao je naspram zida, udarajui polako i slabano o tapiseriju, dok su mu se suze slivale

niz neobrijane obraze, a krvave ruke podrhtavale u bolu. Sve je propalo, sve."Virdinija!" zajecao je kao izgubljeno, zastraeno dete. "Virdinija! Virdinija!"

6.U kui je, konano, ponovo moglo da se ivi.


19/80

ak moda i bolje nego ranije, poto je za instaliranje zvune izolacije utroio itava tridana. Sada su mogli da urlaju i vuu do mile volje, ali ih on vie nije uo. Posebno mu je bilodrago to vie nee sluati glas Bena Kortmana.

Za sve mu je to bilo potrebno dosta vremena i truda. Pre svega morao je da pronae novakola umesto potpuno unitenog kamioneta. Bilo je to mnogo tei posao nego to je oekivao.

Otiao je ak do Santa Monike gde se nalazila najblia Vilisova prodavnica za koju jeznao. Vilisovi kamioneti bili su jedini sa kojima je imao iskustva, a sada nije bilo vremena zaeksperimentisanje. poto nije mogao peke do Sante Monike, morao je da upotrebi jedna odmnogih kola koja su se nalazila u susedstvu. Meutim, gotovo sva su bila pokvarena iz ovogili onog razloga; istroene baterije, neispravna pumpa za gorivo, prazan rezervoar, probuenegume.

Konano, u jednoj garai udaljenoj oko milju od njegove kue, pronaao je automobil ijije motor mogao da upali. Njime se brzo prebacio do Santa Monike po novi kamionet.Promenio je baterije, napunio rezervoar benzinom, poneo rezervno gorivo i vratio se kui.Stigao je jedan sat pre zalaska sunca.

Greke mu se vie nisu dogaale.

Sreom, generator nije bio tee oteen. Vampiri oigledno nisu shvatili njegov znaajtako da su iupali samo jednu icu i razbili nekoliko osiguraa. On je sve opravio sledeeg

jutra posle napada i tako sauvao zalihe hrane od kvarenja. Bio im je zahvalan na neznanju,poto je bilo sasvim sigurno da se vie nigde ne moe nai neukvarena hrana, s obzirom dahladnjaci nisu radili bez elektrine struje.

Osim toga, morao je da opravi garau i da poisti ostatak razbijenih sijalica, osiguraa,vodovoda, klinova, lepila, rezervnih delova motora i jedne kutije sa semenjem koju je tustavio nekada davno. Jedino je morao da zameni mainu za pranje vea koja se vie nijemogla opraviti. Najtei posao je bio uklanjanje razlivenog benzina koji su oni prosuli iz kante.To im nije bila loa ideja to su rasuli benzin, pomisli on ljutito.

U kui je morao da zamalterie oguljene zidove, a zatim je zakrpljena mesta prekrionovom tapiserijom, to je prostoriji dalo sveiji izgled.

Kad je jednom zapoeo da radi, nastavio je da uiva u poslu. Bio je to nain da zaboravineke stvari, da isprazni nagomilanu i uzburkanu energiju u sebi. Osim toga, rad je odagnao

jednolinost obinih dana: uklanjanje tela, opravke na spoljnem delu kue, postavljanje belogluka.

Nije mnogo pio u to vreme, a ponekad bi po itav dan proveo bez i jedne aice viskija;dolo je ak do toga da su mu redovne veernje doze sluile pre kao sredstvo za uspavljivanjenego pribeite u koje se sklanjao da zaboravi na sve oko sebe. Poboljao mu se i apetit, takoda se ugojio etiri kilograma, to se najbolje primeivalo oko stomaka. Polazilo mu je zarukom da spava nou umornim snom bez snova.

Jednog dana se ak nosio milju da se preseli u neki raskoan hotel. Ali pomisao na savposao koji ga eka oko toga uinila je da odustane. Ne, sasvim mu je bilo dobro u ovoj kui.Sedeo je u trpezariji, sluajui Mocartovu 'Jupiterovu simfoniju', i razmiljao kako i gde da

zapone istraivanje.Znao je svega nekoliko pojedinosti, ali to su bila samo spoljnja znamenja sutine stvari.

Odgovor je bio skriven u neem drugom. Moda je to bilo neka injenica koje je bio svestan,ali je nije razumevao na pravi nain, neka jednostavna oiglednost za koju jo nije naaomesta u celom mozaiku.

Ali ta je to?Sedeo je nepomino u stolici, drei meu prstima oznojenu au, dok mu je pogled

poivao na tapiseriji.


20/80

Prizor je bio iz Kanade; duboke severne ume, pune tajanstvenih zelenih senki, lisnate ikronjevite, ispunjene tekim mirom prirode u koju ovek jo nije kroio. Zurio je u beumnuzelenu divljinu i razmiljao.

Moda treba da se vrati. Moda se odgovor nalazi u prolosti, u nekom skrovitom ugluseanja. Vrati se tamo, pomisli u sebi, vrati se.

Povratak je doneo sa sobom bol i setu.

Nova pranjava oluja podigla se preko noi. Visoko gore, kovitlaci vetra zasipali su kuunanosima peska, uvlaei zrnca unutra kroz pukotine i pore oko vrata i prozora, i ostavljajuitanak sloj praine po ravnim povrinama nametaja. Na njihovoj postelji je izgledala kao fini

prah koji im se zadravao u kosi, hvatao na obrvama i ispod noktiju, i zaepljivao pore nakoi.

Probdeo je pola noi pokuavajui da razazna zvuk Virdinijinog priguenog disanja. Aliod fijukanja i urlanja vetra nije moglo nita da se uje. Za trenutak, negde na granici izmeusna i jave, zastraila ga je pomisao da celu kuu pretvaraju u pesak neki ogromni tokovi,slamajui njenu konstrukciju izmeu dve udovino velike povrine uz jezgrovito praskanje.

Nikako mu nije polazilo za rukom da se navikne na peane oluje. Oduvek ga je podilazilajeza od kripavog drobljenja zrnaca peska. Oluje nisu dolazile u pravilnim razmacima kojimabi se on prilagodio. Kad god bi se podigle, on je provodio besanu, turobnu no, a sledee jutrodoekivao sav izlomljen i neispavan. Sada je jo morao da se brine i o Virdiniji.

Bilo je oko etiri kada se probudio iz nemirnog polusna i primetio da je oluja prestala.Kontrast je uinio da tiina neprijatno odjekuje u njegovim uima.

Kada se pridigao da ispravi zguvanu pidamu, primetio je da je Virdinija budna. Lealaje na leima i netremice zurila u tavanicu.

"ta ti je?" promrmlja on sanjivo.Ona ne odgovori nita."Duo?"Oi joj polako skrenue u pravcu njega."Nita", ree. "Spavaj.""Kako se osea?""Isto.""Oh."

Nekoliko trenutaka paljivo ju je posmatrao."Dobro", ree on najzad. Zatim se okrenuo na stranu i zatvorio oi.Budilnik se oglasio u pola sedam. Obino bi ga Virdinija zaustavljala, ali kao to ovoga

puta nije uinila, on se nae preko njenog nepokretnog tela i prekide zvonjavu. Ona je i daljeleala na leima i gledala uvis.

"ta ti je?" upita on zabrinuto.Ona ga pogleda i odmahnu glavom na jastuku."Ne znam", ree. "Ne mogu da spavam.""Zato?"Ona slegnu ramenima."Jo se osea slabo?" upita je on.Pokuala je da se uspravi, ali joj to nije polo za rukom."Budi mirna, duo", ree on. "Ne mii se." Stavio je ruku na njeno elo. "Nema vatru"

ree joj."Ne oseam se bolesno", reo ona. "Samo... umorno.""Bleda si."

"Znam. Izgledam kao duh.""Ostani u krevetu", ree on.


21/80

Ali ona je ve ustajala."Neu da se razmazim", ree ona. "Hajde, obuci se. Ne brini za mene.""Nije trebalo da ustaje ako se osea loe, duo." Ona ga potapa po ruci i osmehnu se."Sve e biti u redu", ree. "Samo se ti spremaj."Dok se brijao, uo je bat njenih papua iz hodnika pored kupatila. Otvorio je vrata i

ugledao je kako prolazi sasvim polako kroz trpezariju, dok joj se telo malo povodilo u stranu.Vratio se u kupatilo, zabrinuto odmahujui glavom. Trebalo je da ostane u krevetu.itava povrena kade bila je prekrivena sivom prainom. Ta avolska stvar uvukla se

svuda. Zbog nje je bio primoran da podigne veo preko Ketinog kreveta koji joj je titio lice odpraine. Zakucao je dva kraja vela za oblinji zid, a druga dva privrstio za ram kreveta.

Nije se dobro obrijao, poto je ak i u sapunici bilo zrnaca peska; ali nije bilo vremena zanovo brijanje. Isprao je lice, a zatim izvadio ist pekir iz ormania u hodniku i obrisao se.

Pre no to je otiao u spavau sobu da se obue, bacio je pogled u Ketinu sobu. Jo jespavala, sa malom plavom glavom koja je nepomino poivala na jastuku, i rumenimobrazima. Povukao je prstom preko vela i na koi mu ostade sloj praine. Nezadovoljnoodmahnuvi glavom, on izie iz sobe.

"Jedva ekam da ove proklete oluje prestanu", ree dok je ulazio u kuhinju deset minutakasnije "Siguran sam..." Nije dovrio misao. Ona se obino nalazila uz tednjak, pripremajuimu jaja, francuski dvopek, palainke, ili kuvajui kafu. Danas je sedela za stolom. Voda zakafu vrila je na tednjaku, ali se nita drugo nije pripremalo.

"Draga, ako se ne osea dobro, vrati se u postelju", ree joj. "Mogu i sam da pripremimdoruak."

"Dobro mi je", ree ona. "Samo se odmaram. ao mi je. Sada u da ti isprim jaja.""Nemoj", ree on. "Mogu i sam." Otiao je do friidera i otvorio ga."Volela bih da znam ta se to deava", ree ona. "Pola ljudi u bloku je bolesno, a rekao si

da je sa posla odsutno jo vie sveta.""Moda je u pitanju neki virus", ree on.Ona odmahnu glavom. "Ne znam.""Pored ovih oluja, komaraca i opte zaraze ivot se oveku brzo smui", ree on, sipajui

sok od pomarande iz boce. "Poelo je da se pria i o avolu." Izvukao je crno zrnce praineiz ae u koju je sipao sok.

"Pitam se kako li je samo dospelo u friider", ree on ljutito."Ja neu, Bobe", ree ona."Nee sok od pomorande?""Neu.""Prijae ti.""Ne, hvala, dragi", ree ona, pokuavi da se osmehne.

On je odloio bocu i seo naspram nje sa aom u ruci."Nita te ne boli?" upita on. "Nema glavobolju ili neto drugo?"Ona lagano odmahnu glavom."Volela bih da znam ta je to sa mnom", ree ona."Pozovi doktora Baa danas.""Hou", ree ona, pokuavi da ustane. On poloi svoje ruke na njene."Ne, ne, duo, nemoj da ustaje" ree."Ali zbog ega se ovako oseam?"Glas joj je zazvuao srdito. Takva je bila od kada ju je upoznao. Kada bi se razbolela, to bi

je veoma naljutilo. Bolest joj je smetala. Smatrala ju je nekom vrstom line uvrede iponienja.

"Hodi", ree on, ustajui. "Pomoi u ti da se vrati u postelju."


22/80

"Ne, hou da ostanem ovde sa tobom", ree ona. "Vratiu se u krevet kada Keti ispratim ukolu."

"U redu. Da li ti je moda neto potrebno?""Nije.""Hoe li malo kafe?"

Ona odmahnu glavom."Stvarno e se razboleti ako ne bude jela", ree on."Uopte nisam gladna."Ispio je sok i ustao da ispri dva jajeta. Razbio ih je o ivicu metalnog tiganja i usuo

sadrinu preko ve zarumenele slanine. Izvadio je hleb iz kredenca i stavio ga na sto."Pusti, ja u ga staviti u toster", ree Virdinija. "Ti pripazi na... Oh. boe.""ta ti je?"Ona zamahnu mlakim pokretom ruke ispred lica."Komarac", ree sa izrazom gaenja na licu.On mahnu brzo rukom i vrsto zgnjei insekta meu dlanovima."Komarci", ree on. "Muve i buve."

"To nije dobro" ree Virdinija. Oni raznose bolesti. Trebalo bi da postavimo mreu okoKetine postelje.

"Znam, znam", ree on, uputivi se prema tednjaku gde je poeo da obre tiganj kako bivrela mast sa svih strana prelila jaja. "Uradiu to."

"Sprej uopte vie ne pomae", ree Virdinija."Stvarno?""Ne.""Blagi boe, a u samoposluzi su mi rekli da je to najbolji koji imaju."Izruio je jaja u tanjir."Zaista nee malo kafe?" upita on."Ne, hvala."Seo je za sto, a ona mu je dodala tost namazan maslacem."Nadam se da neemo postati rtve superinsekata", ree on. "Sea li se onih ogromnih

skakavaca koje su pronali u Koloradu?""Da.""Moda insekti... kako se kae ta re? Mutiraju.""ta to znai?""Oh znai da se oni... menjaju. Veoma brzo. Preskau po desetak malih evolucionih

stepenica i razvijaju se u pravcima kojima nikada ne bi krenuli da nije bilo..."Za trentuak, zavladala je tiina."Bombardovanja?" upita ona.

"Moda", ree on."Ona takoe izazivaju peane oluje. Verovatno su i vinovnici mnogih drugih stvari."Virdinija duboko uzdahnu i odmahnu glavom."A kazali su da smo mi dobili rat", ree ona."Niko ga nije dobio.""Komarci jesu."On se osmehnu."Verovatno", ree kratko.Sedeli su nekoliko trenutaka utei; jedini zvuk koji se uo u kuhinji bilo je zveketanje

viljuke i noa i um koji je nastajao kada bi olju sputao na tacnu."Obilazio si Keti noas?" upita ona.

"Malopre sam bio kod nje. Ne izgleda loe."Paljivo ga je posmatrala.


23/80

"Razmiljala sam, Bobe", ree ona. "Moda bi najbolje bilo da poaljemo Keti na istok kodtvoje majke dok se ja ne oporavim. ta ako je ovo zarazno?"

"Mogli bismo", ree on sumnjiavo, "ali ako je u pitanju zaraza, tamo nita nee bitibezbednija nego ovde."

"Misli", ree ona. Na licu joj se oitavala zabrinutost.

On slegnu ramenima. "Ne znam, duo. Jednostavno mi se ini da je i ovde sigurna. Ako sebolest bude proirila po bloku, povui emo je iz kole."Zaustila je da kae neto, ali se zaustavila."U redu", ree.On baci pogled na asovnik."Moram da pourim."Ona klimnu glavom; Nevil je na brzinu pojeo ostatak doruka; dok je ispijao olju kafe,

ona ga upita da li je sino kupio novine."Ostavio sam ih u trpezariji", ree joj on."Ima li neto novo?""Nema. Uvek isto. Svuda se pojavljuje, malo ovde malo tamo. Nikako ne uspevaju da

pronau uzronik."Ona se ugrize za donju usnu."Niko ne zna ta je to?""Sumnjam da zna. Do sada bi ve sigurno otkrili.""Ali mora da postoji neka pretpostavka.""Ima mnogo nagaanja. Ali sva ona nita ne vrede.""ta kau?"On slegnu ramenima. "Moe da bude sve, od namerno ubaenog bakcila pa nadalje.""Stvarno misli da je to?""Namerno ubaeni bakcili?""Da", ree ona."Rat je zavren", ree on."Bobe", ree ona iznenadno. "Misli da stvarno treba da ide na posao."On se bespomono osmehnu."ta mi drugo preostaje?" upita. "Moramo da jedemo, zar ne?""Znam, ali..."On prui ruke preko stola i oseti koliko su njene hladne."Bie sve u redu, draga", ree."Jesi li siguran da Keti treba da ide u kolu?""Jesam", ree on. "Sve dok oni u ministarstvu ne odlue da zatvore kole, ne vidim razloga

zato bismo je zadravali kod kue. Ona nije bolesna."

"Da, ali sva ta deca u koli...""Mislim da je bolje ovako", ree on. Vee joj se skupie za trenutak. A onda ree: "U redu,ako ti tako misli."

"Da li ti je jo neto potrebno pre no to krenem?" upita je.Ona odmahnu glavom."Nemoj izlaziti danas iz kue", ree joj on. "Ostani u postelji""Hou", ree ona. "Idem u krevet im ispratim Keti u kolu."Pomilovao ju je po rukama. Spolja se zaula sirena automobila. On brzo ispi kafu i pouri

do kupatila da ispere usta. U predsoblju je uzeo sako i gotovo trkom iziao napolje."Zdravo, draga", ree, poljubivi je u obraz. "Budi dobra.""Zdravo", ree ona. "uvaj se."

Zakoraio je preko travnjaka, stisnuvi zube kako ne bi udisao ostatke praine u vazduhu.Oseao je prodoran miris koji mu je nadraivao nozdrve.


24/80

"'Broj'tro", ree, ulazei u automobil i zatvarajui vrata za sobom."Dobro jutro", uzvrati Ben Kortman.

7."Destilisano iz Allium sativum, rod Lilacea, koji obuhvata beli luk, praziluk, crni luk i

vlaac. Blede je boje i prodornog mirisa, sa izvesnim koliinama alil sulfida. Sastoji se od64,6% vode, 6,8% belanevina, 0,1% masti, 26,3% ugljenih hidrata, 0,8% vlakana i 1,4%praha."

To je, dakle, ovo. Odmeravao je na desnom dlanu jednu od ruiastih, smeuranih glavica.Ve ih je itavih sedam meseci nizao u smrdljive enjeve i veao ih oko kue, nemajui pritom ni najmanju ideju zbog ega one odbijaju vampire. Bilo je krajnje vreme da to ustanovi.

Stavio je glavicu na mali sto. Praziluk, crni luk i vlaac. Da li su i oni efikasni kao beli luk?Stvarno bi se oseao kao poslednja budala ako se to pokae tanim; bio je prinuen da semiljama udalji od kue u potrazi za belim lukom, dok je crnog luka bilo svuda u izobilju.

Izrezao je glavicu u krike i omirisao rezak miris na irokoj otrici satare.Dobro, a ta sad? U prolosti nije postojalo nita to bi mu pomoglo; jedino neproverena

pria o insektima prenosnicima virusa. Sada je bio siguran da u tome nema nimalo istine.Pa ipak, prolost je neto donela; bol zbog seanja. Svaka prizvana re bila je kao otrica

noa koja ga duboko zaseca. Stare rane ponovo su prokrvarile pri pomisli na nju. Meutim,konano je morao da se zaustavi, zaklopljenih oiju i stisnutih pesnica, i da se vrati usadanjost onakvu kakva jeste, a ne da se celim biem neprestano podaje prolosti. Ali jedino

je pie, koje je odagnavalo sva razmiljanja, moglo da obuzda plimu bola koju je donosiloseanje.

Nesvesno je zamutio pogledom. U redu, do avola, ree u sebi, uini neto!Ponovo se vratio na tekst: voda - da li je to? - upita se. Ne, bilo bi smeno; sve stvari

sadre vodu u sebi. Belanevine? Ne. Masti? Ne. Ugljeni hidrati? Ne. Vlakna? Ne. Prah? Ne.Pa ta onda? "Karakteristini miris i ukus potiu od jedne vrste ulja koje se sastoji uglavnomod alil sulfida i alil izoticijanata a na koji otpada svega 0,2% ukupne teine."

Moda ovde lei odgovor.Ponovo je uzeo knjigu. "Alil sulfid se dobija zagrevanjem ulja od slaice i potasijum

sulfida na temperaturi od sto stepeni."Podigavi pogled sa knjige, zavalio se u naslonjau u trpezariji i zamiljeno uzdahnuo.

Gde, do avola, da pronaem ulje od slaice i potasijum sulfid? Odakle mi oprema zaeksperimentisanje? Ba lepo, pomisli u sebi. Prvi korak, i ve si se sapleo.

Nevoljno je ustao i otiao do bara. Ali dok je sipao pie u au, neto se prelomi u njemu.Ne, za ime boga, nije imao nameru da nastavi ovako kao slepac, da provodi besmislene ijalove dane sve do starosti ili dok ga neka nesrea ne savlada. Ili e pronai odgovor, ili e

dii ruke od svega, ukljuujui tu i ivot.Bacio je pogled na asovnik. Deset i dvadeset pre podne. Jo ima vremena. urno je otiaodo hodnika gde se nalazio telefonski imenik. Postojalo je jedno takvo mesto u Inglvudu.

etiri asa kasnije pridigao se sa tezge, protegnuvi noge; alil sulfid mu se duboko uvukaopod kou, ali je zato prvi put osetio zadovoljstvo zbog uspeno obavljenog posla.

Pomalo uzbuen, otrao je do kola, isterao ih na ulicu i brzo proao kroz podruje koje jeranije oistio i obeleio proverene kue masnom kredom. Znao je da je sasvim mogue da suse neki vampiri ipak provukli u oienu zonu i da se tu kriju. Ali sada nije imao nimalovremena za njih.

Poto se parkirao, uao je u jednu kuu i uputio se pravo u spavau sobu. Tu je lealamlada ena sa tragovima zgruane krvi na usnama.


25/80

Okrenuvi je na trbuh, Nevil joj podie suknju i zabode joj inekciju alil sulfida u meku,mesnatu butinu. Zatim ju je ponovo okrenuo na lea i povukao se jedan korak. Dobrih polasata stajao je nepomino i posmatrao.

Nita se nije dogodilo.Vie nita ne razume, prostruja mu u svesti. Veam beli luk oko kue i vampiri bee od

njega. A glavni sastojak belog luka je ulje koje sam ubrizgao ovoj eni. Ali nita se nijedogodilo.Do sto avola, ba se nita nije dogodilo. Tresnuo je o pod boicu i krenuo kui, drhtei od

besa i nezadovoljstva. Pre sumraka, napravio je mali drveni ram i postavio ga na prednjemtravnjaku, a zatim obesio na njega nekoliko strukova crnog luka. Proveo je potpuno treznuno, poto ga je pomisao na posao koji ga jo oekuje drala daleko od boce viskija.

Kada je ujutro iziao napolje, video je slomljen drveni ram.

Krst. Drao je u ruci jedno zlatno raspee koje se presijavalo na popodnevnom suncu. Iovo je rasterivalo vampire.

Zato? Da li je postojao logini odgovor, neto to bi mogao da prihvati, a da se ne oklizne

na koru banane misticizma. Bio je samo jedan nain da se to utvrdi. Podigao je enu izkreveta, pokuavajui da se ne obazire na pitanje koje mu je sinulo u umu: zbog ega uvek

bira ene za eksperimente? Nije hteo da prizna da je to stvar njegovog hotiminog izbora. Ovaje jednostavno bila prva na koju je naiao i to je sve. A ta je sa ovekom u trpezariji, pomisli?Za ime boga! - on odmahnu glavom. Pa neu je silovati.

Hajde, Nevile, priberi se. eka te posao.Poeo je da podozreva da mu se neke stvari odve motaju po glavi. Jednom e morati

ozbiljno da ispita svoju savest. Sada je to bila samo jo jedna briga vie. Uostalom, moral jepao sa drutvom. Sada je on imao svoju vlastitu etiku.

Naao si dobar izgovor, Nevile! Oh, prekini!Nije mogao da provede celo popodne pored nje. Poto ju je vezao za stolicu, povukao se u

garau i tu neko vreme sreivao auto. Ona je nosila pripijenu crnu haljinu, a kada bi je gledaokako die videlo se mnogo toga. Dosta sa tim. Prekini ve jednom... Bila je to la, znao je, alinije mogao da joj se odupre.

Sreom, najzad je i no dola. Zatvorio je garau, vratio se do kue, zakljuao prednjavrata i postavio teku gredu. Zatim je pripremio pie i seo na kau naspram ene.

Sa tavanice, tano ispred njenog lica, visio je krst.U pola sedam ona otvori oi. Dogodilo se to brzo, kao kod spavaa koga nakon buenja

oekuje neki sasvim odreen posao i koji se ne vraa u svest bunovno i pospano, veodsenim i odlunim pokretom, budui da zna ta ga oekuje narednog dana.

Kada je ugledala krst, munjevito odvrati pogled sa paninim krikom i telo poe da joj se

izvija u stolici."Zato se boji?" upita je, zbunjen zvukom svog glasa koji odavno nije uo.Oi joj se iznenada upravie ka njemu. On zadrhta od tog pogleda. Nain na koji su se oi

caklile, a jezik palacao izmeu usana, kao da postoji sam za sebe u ustima; nain na koji jeizvijala telo pokuavajui da mu se priblii; besno krgutanje koje joj se zaulo iz grla slinoreanju psa koji brani kost - sve ga je to uasnulo.

"Krst", ponovi on nervozno. "Zato ga se plai?"Pokuala je da se oslobodi veza, dok su joj se ruke napinjale du naslona stolice. Ni rei

nije izustila; ulo se samo hrapavo, isprekidano dahtanje. Telo joj se koprcalo na stolici, a oisu plamtele u pravcu njega.

"Krst!" urliknu on ljutito.


26/80

Skoio je na noge, a boca koju je drao pade i razbi se po tepihu. Zgrabio je ue napreglimprstima i prineo joj krst uz same oi. Ona mahnito tre glavu sa preplaenim krikom i odskoiu stolici.

"Gledaj u ovo!" uzviknu Nevil.Zvuk bezumnog uasa razlee se iz nje. Oi su joj divlje arale po prostoriji, velike bele

oi sa zenicama kao dve trunke ai.Zgrabio ju je za ramena, ali onda naglo tre ruke natrag. Krv je kapala iz rane koju je onanapravila svojim otrim zubima.

Trbuni miii mu se zgrie. Ponovo je posegao rukom prema njoj, ali ovoga puta jeuhvati za obraze i iskrenu joj glavu u stranu.

Deset minuta kasnije izbacio je njeno telo napolje i zalupio vrata ispred nosa razjarenemase. Ponovo je stajao neko vreme pred vratima, teko diui. Kroz izolaciju do njega sudopirali prigueni zvuci borbe akala oko plena.

Zatim je otiao u kupatilo i isprao ranu alkoholom, gotovo uivajui u estokom bolu.

8.

Nevil se sagao i uzeo malo zemlje u desnu ruku. Protrljao ju je izmeu prstiju, drobeikrupnije grumenje. Koliko li ih samo poiva u zemlji, upita se.

Zatresao je glavom. Sigurno malo.ta je onda sa legendom?Zatvorio je oi dok mu je tamni prah polako curio kroz prste. Da li je uopte bilo

odgovora? Kada bi se samo setio da li su ti koji poivaju u zemlji upravo oni koji se vraaju izmrtvih. Onda bi bar imao polaznu taku u razmiljanju. Ali nije mogao da se seti. Znai, jo

jedno pitanje bez odgovora. Svrstajmo ga u isti red sa pitanjem koje nije reio prole noi.ta bi se dogodilo sa islamskim vampirom kada bi mu prineo krst?Iznenadio ga je sopstveni zvonak smeh koji se razlegao u mirnom jutarnjem vazduhu.

Blagi boe, pomisli, ne pamtim kada sam se poslednji put nasmejao. Zvui mi kao kaaljbolesnog psa. Konano, ja i jesam neto slino, zar ne? I to veoma bolestan pas.

Oko etiri sata izjutra podigla se velika peana oluja. udno kako je ona obnavljalaseanja. Virdinija, Keti, svi oni uasni dani...

Ponovo se ugrizao za usnu. Ne, bilo je to odve opasno. Razmiljanje o prolosti obino biga navodilo na bocu. Jednostavno je morao da se saivi sa sadanjou. A onda mu pade naum jo jedno pitanje: zbog ega je nastavio da ivi? Moda za to nemam pravog razloga.Moda sam, naprosto, neodluan da sve to okonam. Pa onda nevoljno pljesnu rukama - a tasad? Kruio je pogledom okolo kao da se neto naroito moglo videti u utihnuloj uliciKimaron.

U redu, odlui naglo, da vidimo da li voda ima nekog uticaja.

Zakopao je cev u zemlju i povezao je sa malim koritom napravljenim od drveta.Voda je doticala preko korita i slivala se u cev koju je vodila u tle.Kada je zavrio, otiao je u kuu, istuirao se, obrijao i promenio zavoj na ruci. Rana je ve

bila zaleena. Ali u to nije trebalo da bude suvie siguran. Tek e vreme pokazati da li je imunna njihove ujede.

U est i dvadeset uao je u trpezariju i stao pored pijunke. Malo se protegao, odagnavajuibol u miicama. Poto se jo nita nije dogodilo, on ode i napravi pie. Kada se vratio dopijunke, ugledao je Bena Kortmana kako dolazi preko travnjaka.

"Izii, Nevile", promrmlja Robert Nevil, a Kortman ponovi rei sa otegnutim krikom.Nevil je stajao nepokretan, posmatrajui Bena Kortmana.Ben se nije mnogo promenio. Kosa mu je i dalje bila crna, a telo sklono gojaznosti. Lice je

sada postalo jo blee i bilo je zaraslo u bradu. Najvie ju je imao ispod nosa, dok je na bradi,obrazima i ispod vrata izgledala proreena. Ovo je bila jedina prava razlika. Ben je ranije


27/80

poklanjao veoma mnogo panje brijanju, i neizostavno bi mirisao na sveu kolonjsku vodusvakog jutra kada bi povezao Nevila na posao.

Bilo je udno gledati ovako Bena Kortmana; Bena koji mu je sada bio potpuno stran.Nekada je razgovarao sa ovim ovekom, zajedno radio sa njim, priao o automobilima,bezbolu i politici, a kasnije o bolesti, o tome kako se oseaju Virdinija i Keti, kako je Fredi

Kortman, o...Nevil odmahnu glavom. Nije imalo smisla razmiljati o tome. Prolost je bila mrtva istokao i Kortman.

Ponovo je zatresao glavom. Ovaj svet je poludeo, pomisli. Smrt se eta unaokolo, a ja samnemoan. Povratak iz mrtvih postala je za mene sasvim obina stvar. Kako ovek brzo

prihvati neverovatne stvari kada se samo jednom osvedoi u njih. Polako je ispijao viski,razmiljajui o tome na koga ga Ben podsea. Odnedavno mu se javio utisak da ga Kortman

podsea na nekoga, ali nije uspeo da shvati ko bi to mogao da bude iz ranijeg ivota. Slegnuoje ramenima. Uostalom, zar je to vano?

Odloio je au na ivicu prozora i uao u kuhinju. Tu je otvorio slavinu i vratio se utrpezariju. Kada je pogledao kroz pijunku, na travnjaku su se nalazili jo jedan ovek i ena.

Troje pred kuom nisu razgovarali meusobno. To nikada nisu inili. Neprekidno su hodaliunaokolo, neumornim korakom, kruei besciljno kao opor vukova; uopte nisu obraali

panju na same sebe, ve su poudnim pogledima gutali kuu i eljeni plen koji se nalaziounutra.

A onda Kortman ugleda vodu kako curi kroz korito i prie da vidi u emu je stvar.Trenutak kasnije on podie svoje bledo lice i isceri se.

Nevil se tre.Kortman je poeo da preskae korito. U Nevilovom grlu neto se skupilo. Prokletnik mi se

ruga!Munjevito se okrenuvi, on jurnu u spavau sobu, i drhtavim rukama izvue jedan od

pitolja iz pisaeg stola.Kortman je upravo doskoio sa jedne strane korita, kada ga metak pogodi u levo rame.On se zatetura sa krikom i srui se na plonik, dok su mu se noge trzale u grevima. Nev

Documents

Ricard Metison - Ja sam legenda