KRIZA

KLASIFIKACIJA DOGAĐAJA/PROBLEMA KOJI MOGU DA BUDU OKIDAČI KRIZA I TRAUMA prema Roberts,A.R.,(Ed).(2000). Crisis

Intervention Handbook – Assessment,Treatment and Research.Scn.edition.Oxford University Press

NASILNI KRIMINAL – držanje talaca;terorizam; bio-terorizam;pljačka; seksualno nasilje;ubistvo/pokušaj ubistva; nasilje u školama;nasilje na radnom mestu;masovna ubistva

TRAUMATSKI STRESORI ILI SITUACIJE KOJI VODE U KRIZU - razvod/odvajanje od supružnika;gubitak posla;hospitalizacija zbog iznenadnog srčanog napada; dg.kancera; dg.seksualno prenosivih bolesti; iznenadna operacija; smrt bližnjih i prisustvo umiranju; ozbiljne povrede u nesrećama;granične situacije: iskustvo bliske smrti)

NESREĆE – avio nesreće;železničke nesreće;automobilske nesreće; stradanja na motorima; autobuske nesreće; nesreće feriboti, brodovi (nasukan brod Italija).

TRANZICIONI/PRELAZNI RAZVOJNI STRESORI/DOGAĐAJI – preseljenje u drugi grad; promena škole, razreda u sred školske godine;razvod; neželjena trudnoća;beba sa teškoćama u razvoju; fizička nesposobnost; zbrinjavanje u hospis ili nursing home

POČETAK ILI PONOVNO JAVLJANJE MENTALNIH POREMEĆAJA – shizofrenija; shizo-afektivni poremećaji; bipolarni poremećaji; poremećaji ličnosti;OKP; fobije;panični poremećaji; PTSD; major depresivni poremećaji.

PRIRODNE NESREĆE – uragani, cunami, tornada,poplave, zemljotresi, vulkanske erupcije.

Definicija krize

Kriza je kratka psihička pometnja koja se povremeno dogadja ljudima čiji životni problemi prevazilaze individualne kapacitete za njihovo rešavanje.

Reč „kriza“ potiče od grčke reči „krino“ , što znači odvojiti, odlučiti, suditi, meriti, boriti se.

U antičkoj Grčkoj reč „krizis“ odnosila se na one situacije u životu pojedinca i životu zajednice u kojima se donose konačne i neopozive odluke. Najčešće su to bile situacije krajnje zaoštrenih alternativa: pobeda-poraz, život-smrt.

U ratovima reč „krizis“ označavala je odlučujuću bitku.

Istorijat I

Koncept krize pojavio se na psihijatrijsko-psihološkoj sceni u drugoj polovini XX veka.

Pojavu i razvoj ovog koncepta omogućili su:

• Pojava „treće sile u psihologiji“

• Pojava socijalne i preventivne psihijatrije

• Aktivnosti antipsihijatrijskog pokreta.

• Sve veće nedoumice u pogledu oštrog razgraničenja normalnog od patološkog ponašanja.

• Prihvatanje sve očiglednije činjenice da tokom života čovek može da ispolji kratkotrajno stanje poremećenog funkcionisanja, a da se ono ne shvati kao stanje bolesti.

• Najčešće su to „ili – ili“ situacije koje mogu da promene životni tok pojedinca.

Istorijat II

Pre pojave krize bila su dva koncepta koja su, u velikoj meri, bila slična konceptu krize

To su koncepti traume i stresa. Stresni,traumatski i krizni događaji imaju mnogo sličnosti ali i razlika.

DVOSTRUKO ZNAČENJE KRIZE

Rizik – šansa

Opasnost – mogućnost.

Progresija – regresija

Kineski znak za krizu označava, istovremeno, i opasnost (WEI) i mogućnost (JI).

近义词

RAZLIČITI PRISTUPI U ODNOSU PREMA KRIZI

Dva pristupa:

1. Medicinsko – klinički pristup – patocentrični pristup.Kriza je gubitak ravnoteže i rizik za razvoj psihopatologije.

2. Individualno – razvojni pristup –antropocentrični pristup i nepatocentrični pristup krizi – kriza je mogućnost, šansa i ima kreativni potencijal.

Kroz ova dva pristupa se prelamaju dva

pristupa emocionalnim problemima ljudi:

patocentrični i antropocentrični.

Medicinsko – klinički pristup

Etiologija krize se vezuje za objektivne promene u spoljašnjem okruženju osobe

Životni dogadjaj (stresori, stresne situacije, krizne situacije, kritični

dogadjaj).Kriza je reakcija na određeni događaj.

Klinička slika krize

Somatski simptomi: glavobolja, gubitak apetita, napetost, poremećaj

spavanja, seksualne smetnje.

Emocionalni simptomi: anksioznost, strah, depresivnost, simptomi

derealizacije i depersonalizacije, osećanje beznadežnosti, gubitak

samopoštovanja.

Simptomi na planu ponašanja: slabija intelektualna efikasnost,

agresivnost, autodestruktivne radnje, teškoće u komunikaciji, pad

efikasnosti u mnogim socijalnim ulogama.

Psihodinamika krize

Poremećaj homeostaze i problem adaptacije

Ishod krize

Povratak na predjašnji nivo funkcionisanja

Funkcionisanje na regresivnom nivou – „pad“ u bolest.

KRIZA

Reaktivno stanje

Poremećaj prilagođavanja po DSM III klasifikaciji

2 bitne karakteristike događaja:

1. Neočekivanost

2. Masivnost

Intimne katastrofe (smrt bliske osobe, razvod braka, gubitak posla, teška bolest)

Daily hassles (prepirke u kući, nevolje u saobraćaju, besparica, problemi na poslu)

DG KRIZE

• Identifikovanje životnog događaja koji prethodi krizi je ključni dijagnostički - Indikator za dg krize.(Bloom, B.,)

• Kaplan & Rapaport – promene u sferi emocija i kognicije

• (tenzija, konfuzija,osećanje beznadežnosti)

• Galan, Kecmanović – anksioznost i depresivnost

• Modlin – anksioznost, ljutnja, strah, krivica i beznadežnost

• Hansel – sužena pažnja, gubitak afektivnih veza, difuzija identiteta, pad intelektualne efikasnosti i siocijalnog funkcionisanja

OPIS TOKA KRIZE

3 faze krize po Trustu

1. Udar

2. Pribiranje

3. Post.traumatski period

Lindeman – 4 faze krize koja je nastala usled emotivnog gubitka

1. Šok i neverica

2. Svest o događaju

3. Razrešenje krize

4. Redefinisanje krize

FAZE KRIZE

Šugerman – faze krize:

1. Faza imobilizacije – šoka - neverice

2. Faza reakcije

• Ushićenje ili očajanje – u zavisnosti od prirode događaja

• Minimizacija – umanjuje značaj promene “to nije važno”

3. Sumnja – integracija promene u život (anksioznost, depresivnost, bes, agresija)

4. Napuštanje – prihvatanje neminovnocti i realnosti (osećanje beznadežnosti)

5. Testiranje – otvaraju se izlazi i nove mogućnosti.Raste samopoštovanje

6. Traganje za smislom – razumevanje šta se dogodilo.Kontrola nad emocijama je uspostavljena.

7. Integracija – emotivno-kognitivna ravnoteža.

Individualno – razvojni pristup

Etiologija krize je u značenju koje pojedinac pripisuje događaju tj.subjektivna interpretacija je ključna.

• Životni dogadjaji

• Razvojne promene

Klinička slika krize

• Psihološki distress (razdražljivost, bezvoljnost, osećanje umora).

• Distress – kvazi ili pseudoneuroza.

Psihodinamika krize

• Smenjivanje različitih mehnizama prevladavanja (coping).

• Povratak na predjašnji nivo funkcionisanja.

KRIZA

Ishod krize

• Povratak na predjašnji nivo funkcionisanja.

• Funkcionisanje na regresivnom nivou – „pad“ u bolest.

• Razvojni pomak – „skok“ u zdravlje.

Tri značenja koja se mogu pripisati životnim događajima:

1. Gubitak

2. Pretnja

3. Izazov

KRIZA

Distress

Upset - uznemirenost

Stradanje, patnja

Problemi življenja

Teorija krize Džeralda Kaplana I

Tri ključna pojma:

1. Bazične potrebe

2. Homeostaza

3. Adaptacija

Teorija krize Džeralda Kaplana II

Bazične potrebe

• Fizičke potrebe (hrana, zaštita, senzorna stimulacija).

• Psihosocijalne potrebe (stimulisanje kognitivnog i emocionalnog razvoja putem interakcije sa značajnim osobama iz okoline).

• Sociokulturne potrebe (tradicija, običaji i vrednosti kulture u kojoj pojedinac živi)-

Homeostaza

• „Vitalni princip koji održava kontinuitet i celovitost ljudskog organizma i omogućava efikasno funkcionisanje u stalno promenljivim – spoljašnjim i unutrašnjim – uslovima života“.

• Kada je čovek u pitanju važi princip : homeostaza = kreativna neravnoteža.

Adaptacija

• „Primarni i recipročni odnos izmedju organizma i sredine“ (H. Hartman)

• Progresivna i regresivna adaptacija.

Teorija krize Džeralda Kaplana III

Adekvatno i duševno zdravo funkcionisanje čoveka zavisi od načina na koji se tokom života zadovoljavaju osnovne ili bazične potrebe

Nemogućnost zadovoljavanja ovih potreba ili procena da će njihovo zadovoljavanje biti ugroženo, stvara u organizmu stanje narušene homeostaze.

Živeći u stalno promenljivom svetu, čovek je često u situaciji narušene homeostaze. Ali, zahvaljujući JA instanci, postoje automatski mehanizmi regulisanja homeostaze.

Teorija krize Džeralda Kaplana IV

Medjutim, ukoliko zahtevi sredine prevazidju adaptivne mogućnosti inidividue – a to se dešava u situaciji ozbiljne ugroženosti neke od bazičnih potreba – nastaje period traganja za novim i situaciji primerenijim mehanizmima adaptacije.

Proces traganja naziva se procesom prevazilaženja (coping), a celokupno stanje inidivudue naziva se stanjem krize.

Teorija krize Džeralda Kaplana V

Kriza je stanje koje odslikava neuspešnost trenutnih mehanizama uspostavljanja homeostaze i, istovremeno,odslikava napore da se izgrade novi, situaciji primereniji mehanizmi homeostaze i adaptacije.

Taj proces odvija se po principu „dva koraka napred, jedan korak nazad“

Na formulisanje teorije krize na Kaplana su uticali

E. Erikson

E. Lindeman

Teorija krize Džeralda Kaplana VI

Kaplan je opisao četiri faze krize:

1. Kada se javi pretnja bazičnim potrebama jedne osobe, ona reaguje na uobičajeni, sebi svojstven način. Ukoliko ovaj uobičajeni način rešavanja problema ne dovede do uspeha, javljaju se anksioznost i napetost .

2. Osoba počinje aktivno da traga za novim načinima rešavanja problema i razvija različite mehanizme prevladavanja.

3. Traganje za ovim mehanizmima čini stanje krize.

• Ovo stanje može najviše da traje 6 nedelja.

• Ako stanje krize traje duže treba razmišljati u terminima psihopatologije, odnosno o regresivnom načinima razrešavanja krize.

KARAKTERISTIKE KRIZNIH DOGAĐAJA

Iznenadni i/ili redak redak i veoma uzmiravajući događaj;uključuje doživljaj pretnje ili gubitka ili stvarni gubitak osoba, stvari ili vrednosti važnih za pojednica il grupu

Ljudi u krizi imaju osećaj da ga ne mogu sami savladati tj.izaći iz krize koristeći uobičajene načine prevladavanja

Kriza utiče na pojedinca, grupu, organizaciju, ustanovu i širu zajednicu

OSOBINE KRIZE

Doživljaj krize je obično ličan.Neke situacije većinu ljudi dovode do krize (smrt članova porodice u saobraćajnoj nesreći) a neki događaji samo neke osobe dovodi u stanje krize (prelazak iz jedne škole u drugu).

Krize su uvek iznenadne i neočekivane i povezane sa gubitkom kontrole

Unutrašnja ravnoteža je narušena a osećaj ranjivosti je izrazito snažan

Krize izazivaju unutrašnji osećaj preplavljenosti :OSEĆANJA (jaka osećanja straha, tuge, osujećenosti, teskobe, bespomoćnosti)

OSOBINE KRIZE

MISLI (izmenjeno opažanje, nemogućnost odlučivanja, nedostatak koncentracije, zaboravljanje).

Emocionalne i misaone reakcije dovode do dezorganizacije ponašanja i osoba u krizi čini besmislene radnje, uznemirena je i agitirana, ima teškoće sa spavanjem, naglo menja odluke ili ne čini ništa.

Nije moguće dugo funkcionisati u stanjima kriza tj. narušene ravnoteže.Važno je pomoći da se uspostavi nova, manje ili više uspešna ravnoteža.

KRIZA I INTERVENISANJE U KRIZI

Osoba u krizi je veoma otvorena za krizne intervencije zato što su uobičjeni mehanizmi odbrane oslabljeni a ustaljeni načini rešavanja teškoća neuspešni.

KRIZNE INTERVENCIJE

U planiranju KI važno je uzeti dve

glavne osobine krize:

1.Kriza ne počiva na dihotomiji normalno-patološko i nije povezana sa psihopatologijom (“normalna reakcija na nenormalne okolnosti”)

2.Krizne situacije se događaju i dobro prilagođenim osobama i deo je razvoja većine ljudi

VRSTE KRIZA

I.Prema predvidljivosti:

- situacijske, akcidentne, nepredvidljive –izazivaju ih različiti događaji (gubitak posla, požar u kojem je stradala imovina, gubitak veće količine novca)

- razvojne, tj.krize sazrevanja, predvidljive i dešavaju se na prelazu iz jedne faze u drugu(odlazak iz porodice, odlazak u penziju).

VRSTE KRIZA

II.Prema intenzitetu događaja

- šok krize – nastaju nakon iznenadnih i snažnih stresnih ili traumatskih događaja (neočekivana smrt partnera, silovanje, prisustvovsnje nasilnoj smrti ili nasilju nad drugima)

- krize iscrpljivanja – nastaju postupno i slikovito se opisuju kao “kap koja preliva čašu”.

PSIHOLOŠKE KRIZNE INTERVENCIJE

PKI su skup postupaka kojima se nakon kriznih događaja ljudima nastoji pomoći da lakše prebrode ono što su doživeli.

Pružanje podrške i pomoći radi ponovnog sticanja autonomije i kontrole nad životom čime se smanjuje osećaj bespomoćnosti (glavna odlika krize)

(Eraren & Liebkind, 1993)

PSIHOLOŠKE KRIZNE INTERVENCIJE

PKI se svrstavaju u preventivne postupke jer se nastoje sprečiti kratkoročne i dugoročne posledice ali i psihopatološki poremećaji koji se mogu javiti nakon kriznih događaja.

PKI se često nazivaju PSIHOLOŠKA PRVA POMOĆ jer pomažemo ljudima da lakše podnesu kratkoročne ali i dugoročne posledice kriznog događaja.

STRES

POJAM STRESA

Popularan pojam koji je danas u širokoj upotrebi – vezuje za etiologiju mnogih psiho-somatskih bolesti

Višedimenzionalan i višeznačajan fenomen koji je teško univerzalno definisati

Duga je istorija interesovanja za fenomen stresa i to u različitim oblastima (biologija, fiziologija, imunologija...).

Ne postoji jedinstvena, opšteprihvaćena definicija ili teorija stresa jer postoji više vrsta stresova

STRES I STRESNI DOGAĐAJ

Prema savremenim interakcionističkim pristupima u kl.psihologiji (Lazarus & Folkman) stres je događaj koji se procenjuje kao ugrožavajući ili opasan za nešto što je osobi važno i što može da

poremeti ili izmeni uobičajeni tok života.

Stres je unutrašnje, subjektivno stanje i kognitivna procena pretnje određenog događaja.

SUBJEKTIVNA PROCENA STRESA

Isti događaj nije i neće biti podjednako stresan za sve ljude jer ljudi različito percipiraju ili tumače isti događaj!!!!

VRSTE STRESATri vrste stresa:

1.Sistematski ili fiziološki stres odnosi se na poremećaj tkiva i organa. (30-e god.u radovima V.Kenona i H.Selija)

2.Psihološki stres se definiše kao subjektivna, kognitivna percepcija i procena pretnje.(kod Lazarusa,Folkmana, Eplija)

3.Socijalni stres odnosi se na poremećaj ili raspad socijalnih jedinica ili sistema.

Odnos 1-2-3 nije dovoljno jasan.

Kaplan je sintagmom “psiho-socijalni” stres pokušao da

objedini psihološki i socijalni stres.

TRI PRISTUPA U DEFINISANJU STRESA

1.Stres je reakcija, odgovor organizma.

“nespecifični odgovor organizma na ugrožavajuće

stimuluse iz spoljašnje ili unutrašnje sredine“

(Seli H., 1932)

2.Stres je stimulus, promena u spoljašnjoj

sredini. Ove promene nazivaju se stresnim

životnim dogadjajima

3.Stres je poseban odnos izmedju čoveka i

sredine. Zasniva se činjenici postojanja

individualnih razlika u reagovanju na stres.(Lazarus R.,Folkman, S.,1984)

Prvi pristup u definisanju stresa

“Stres je nespecifičan odgovor organizma na

ugrožavajuće stimuluse”.Šta to znači?

kada na organizam deluju ugrožavajući stimulusi, nastaje stanje stresa

stimulusi tj.stresori mogu da budu različiti:

spoljašnji: buka, hladnoća, kompleksni dogadjaji koji ugrožavaju dobrobit

unutrašnji: emocije besa, gneva, tuge, straha...

delovanjem tih stimulusa remeti se homeostaza organizma

javljaju se brojne fiziološke reakcije koje ukazuju da je organizam ugrožen (pod stresom)

”

Prvo shvatanje stresa

fiziološke reakcije su uvek iste , bez obzira šta je uzrok narušene homeostaze

najčešće fiziološke reakcije: ubrzan rad srca, lučenje velikog broja hormona, preznojavanje, tremor ruku, ubrzano disanje

smisao ovih fizioloških reakcija je dvojak: one su signal narušene homeostaze, ali i signal pokušaja adaptacije na izmenjene okolnosti.

zbog toga stres se još naziva opštim adaptacionim sindromom.(H.Seli)

Prvo shvatanje stresastres = opšti adaptacioni sindrom

Tri faze opšteg adaptacionog sindroma:

1.Faza alarma – kroz fiziološke promene organizam se priprema za mobilizaciju.

2.Faza otpora – adaptacija na promene ali i oštećenje organizma

3.Faza iscrpljenosti – organizam podleže dejstvu stresora

Fiziološka osnova OAS – sprega hipofize i kore nadbubrega.

Prvo shvatanje stresa

Dve vrste stresa po Seliju:

1.Distres – neprijatan i ugrožava zdravlje

2.Eustres – prijatan i doprinosi zdravlju

tj.podstiče emocionalni i intelektualni rast i

razvoj.

Značaj Selijevog učenja o stresu

Uticaj na razvoj psihosomatske medicine i razvoj neurofizioloških, psihofizioloških i psihoendokrinoloških istraživanja stresa.

Mek Lin – odnos limbičkog sistema i psihosomatskih bolesti; stresa i kateholamina; hormonalni disbalansi u raznim emotivnim stanjima.

PSIHO-SOMATSKE POSLEDICE STRESA

Drugo shvatanje stresa

1.PROMENE U SPOLJAŠNJOJ SREDINI = STRESORI

2.SNAGA STRESORA ZAVISI OD: broja (efekat kumulacije)

trajanja

konteksta

reverzibilnosti

individualne poželjnosti

socijalne poželjnosti

oblasti

individualnog značenja

Drugo shvatanje stresa

Stimulusi su određeni životni događaji.

Hronični pritisci i konflikti u socijalnim ulogama su takođe stresni.

Značaj drugog shvatanja stresa:

Nastala su mnoga istraživanja uticaja stresnih životnih događaja na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.(kako svakodnevnih događaja tako i ekstremnih događaja).

Treće shvatanje stresa

Stres je poseban odnos izmedju čoveka i

sredine.

Individualne razlike u reagovanju na stres se objašnjavaju različitom kognitivnom procenom ugrožavajuće ili stresne situacije tj.kognitivnom procenom pretnje

Treće shvatanje stresa

Tri vrste kognitivne procene pretnje:

1.Primarna procena pretnje

2.Sekundarna procena pretnje

3.Ponovna procena

Primarna procena pretnje

PITANJE: „Šta se to dešava i kakvo to značenje ima za mene ?“

ODGOVOR:

1.promena je irelevantna

2.Promena je stresna

3.Promena je benigna-pozitivna

Ako je stresna, promena može biti doživljena ili

kao gubitak (najstresnija promena povezana sa

depresivnim afektom), kao pretnja (povezano sa

anksioznošću) ili kao izazov (nada, mobilizacija energije)

Sekundarna procena pretnje

PITANJE: „Šta je moguće učiniti u ovoj situaciji?Šta je najbolje moguće?“

ODGOVOR: Izbor najdelotvornijih mehanizama prevladavanja (coping)

Ponovna procena pretnje

Ukoliko se odabrani mehanizmi prevladavanja pokažu neuspešnim vrši se ponovna procena situacije i raspoloživih mehanizama prevladavanja.Traga se za boljim rešenjima i preispituju se svi raniji pokušaji.

Značaj proučavanja stresa

uticaj na psihološko i telesno zdravlje ljudi

nastanak pojedinih bolesti je direktna posledica stresa (npr. srčana oboljenja, maligna oboljenja, promene imunološkog sistema, podložnost infekcijama)

lakše oboljeva onaj organ koji je „slabiji“

posebno su osetljivi na stres: stara lica, deca, psihosocijalno ugroženi

indirektno delovanje stresa preko promena u ponašanju u odnosu na zdravlje kroz: pušenje, konzumiranje alkohola, gubitak apetita, nesanicu

psihološke posledice neuspešnog prevladavanja stresa: bespomoćnost, depresija, gubitak samopoštovanja – mogu da dovedu do oboljenja

Ličnost i stres

Stres je visoko personalizovan proces

Kada je ličnost u pitanju govori se o otpornosti i vulnerabilnosti na stres

Faktori otpornosti/vulnerabilnosti na stres

genetska predispozicija (opšta reaktivnost)

atmosfera u porodici

rana iskustva

godine starosti

kvalitet duševnog zdravlja

inteligencija

lokus kontrole

TIP A

hiperaktivan, borac, radi uvek pod pritiskom

hrli ka stimulusima (traumatofilija)

potreba da sve drži pod kontrolom

odbija da delegira odgovornost

ne dozvoljava sebi ni trenutka odmora

često ih nazivaju radoholičarima

moderno doba visoko vrednuje ovakav tip ličnosti

TIP B

uravnotežen, smiren, savršeno kontrolisan

predstavlja „smirenu snagu“

dobro integrisani, zadovoljni sobom

zna svoje mogućnosti, ali i svoja ograničenja

prihvata sebe

TIP C

Pravi tip C:

introvert, sramežljiv, bez poverenja u sebe

užasava ga svaka vrsta takmičenja

pasivan

odaje utisak bespomoćnosti

izbegava odgovornost

skriva emocije

ljudi ga, najčešće, smatraju gubitnikom

Tip C

Lažni tip C:

ponašanje karakteristično za tip C samo je maska

ispod takvog ponašanja nalazi se ponašanje tipa A

iz različitih razloga (loša iskustva, npr.) osobine tipa A se potiskuju

kada izrone osobine tipa A dolazi do eksplozije agresije čak i brutalnosti

Stres

Načini psihološkog reagovanja i biološki odgovor, patološka opasnost

Ličnosti tipa A Ličnosti tipa B Ličnosti tipa C

Izražen agresivan

odgovor• Dobra analiza

• Adaptirana

reakcija

• Lučenje hormona

prilagođeno

• Manje opasnosti

Potisnut odgovor

Dominantno lučenje

adrenalina

Opasnost od

kardiovaskularne

patologije

• Hipertenzija

• Infarkt

==

=

Dominantno lučenje

kortizona

Patološka opasnost,

smanjenje imuniteta

• Infekcije, ulceri, koliti

•Depresije

•Reume

•Alergije

•Hormonalni poremećaji

•Kanceri

TRAUMA

POREĐENJE STRES-TRAUMA

Za razliku od stresa koji sedogađa svakodnevno i svima,traumatski događaji su upoređenju sa stresom, retki i nedogađaju se svima.

Traumatski događaji ne zavise odkognitivne procene jer suuniverzalno teški (teškopodnošljivi svim ljudima)

DEFINICIJA TRAUME PREMA DSM-IV KLASIFIKACIJI PSIHIJATRISJKIH POREMEĆAJA

Traumatski događaji su događajikoji se neposredno doživljeni, kojeje neko samo video/ili posmatraoili koji su se dogodili bliskimosobama a pojedinac za njihposredno saznaje (rat,nasilje,otmica,teroristički napad,prirodnekatastrofe,teške saobraćajnenesreće, dijagnoze teških, po životopasnih bolesti....

Prema Dijagnostičko-statističkom priručniku mentalnih poremećaja DSM-IV, Američka psihijatrijska asocijacija definisala je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kao psihijatrijsko stanje ukoliko ispunjava šest kriterijuma.

A. Objektivna ekspozicija osobe traumatskom događaju – reč je o delovanju snažnih i dugotrajnih stresora koji su izazvani "suočavanjem sa opasnim ili užasavajućim događajima na koje bi većina ljudi psihotraumatski reagovala". U okviru ovog kriterijuma posebno se vodi računa da budu ispunjena dva uslova:užasa.

B. Sindrom nametanja traumatskog iskustva –podrazumeva uporno i kontinuirano trajanje ilipovremeno obnavljanje, repeticiju i reminiscencijutraumatskih doživljaja. Za postavljanje dijagnozePTSP-a potrebno je postojanje najmanje jednog odpet osnovnih simptoma iz ove grupe:- uporno, nametljivo i neprijatno ponavljanje sećanjana traumu, poznato i kao "Sizifov simptom"(uključujući slike, misli i opažaje);- rekurentni košmarni snovi, praćeni proživljavanjemviđenih i doživljenih traumatskih i bolnih scena;- ponašanje ili osećanje kao da se traumatskidogađaj upravo ponavlja, uz osećaj ponovnogproživljavanja traumatskog iskustva, uz iluzije,halucinacije, disocijativne flešbek epizode, koje senaročito mogu ispoljiti pri buđenju ili pri intoksikaciji;

- pojava veoma neprijatne psihičke napetosti i uznemirenosti pri izlaganju predstavi koja simbolizuje preživljenu traumu ili podseća na nju;

- fiziološko reagovanje pri izlaganju dražima i situacijama koje simbolizuju neke aspekte pretrpljene traume ili podsećaju na njih.

C. Sindrom izbegavanja traumatskog iskustva – stalno izbegavanje i potiskivanje traumatskog iskustva i izbegavanje suočavanja s preživljenim i sličnim događajima, što je najčešće praćeno simptomima generalizovane anksioznosti i "opšte emocionalne otupelosti". Za postavaljanje dijagnoze PTSP-a potrebno je registrovati najmanje tri od sedam osnovnih simptoma iz ove grupe:- izbegavanje sećanja na traumu, razmišljanja ili razgovora o njoj;- izbegavanje aktivnosti, mesta i ljudi povezanih s traumom;- nemogućnost da se osoba priseti važnih detalja u vezi s traumom; - vidno smanjeno interesovanje ili učešće u značajnim aktivnostima;

- osećanje socijalne otuđenosti, izolovanosti ili udaljenosti od drugih;

- osiromašenje emocija;

- osećaj propale budućnosti, odsustvo planova za budućnost, doživljaj besperspektivnosti.

D. Sindrom vegetativne preosetljivosti i prenadraženosti – konstantno prisustvo i trajanje simptoma vegetativne prenadraženosti i povećanog nivoa reaktivnosti, čega nije bilo pre traume. Reč je o skupu simptoma vezanih za naglašenu ekscitaciju ili preosetljivost senzornog i neurovegetativnog sistema. Za postavljanje dijagnoze PTSP-a u okviru ove grupe potrebno je da postoje najmanje dva od pet simptoma: - otežano zaspivanje ili duže ostajanje budnim; - iritabilnost, nagli izlivi besa i ljutnje; - teškoće u pamćenju i koncentraciji pažnje;- hipervigilnost, povećana budnost, opreznost i usmerenost na izvore opasnosti; - naglašena startna reakcija ili reakcija trzanja i preosetljivost na bezopasne stimuluse, posebno preosetljivost na iznenadni zvuk.

E. Trajanje poremećaja ili zdravstvenihposledica. Pored objektivne izloženostitraumatskom događaju i kliničke slikekarakteristične za PTSP, neophodno jevoditi računa o trajanju ili vremenskojdimenziji simptoma i posledica koje seispoljavaju kao određeni psihosomatskiporemećaji, poremećaji psihičkihfunkcija i poremećaji prilagođavanja, pričemu za postavljanje dijagnoze PTSP-aovi simptomi moraju da se ispoljavajuduže od mesec dana.

F. Poremećaj socijalnog i ličnog funkcionisanja – postojanje klinički značajanog distresa ili problema na socijalnom, profesionalnom, porodičnom ili nekom drugom važnom polju funkcionisanja. Promene su trajnije i izraženije ako se radi o hroničnom obliku PTSP-a ili o trajnim promenama ličnosti i ponašanja izazvanim traumatskim stresom, čime se bitno umanjuje opšta životna aktivnost i radna efikasnost.

TRAUMA

Koncept nastaje u okviru psihoanalize

Trauma je etiološki faktor u nastajanju neuroza a posebno histerije (Frojd, S., Brojer, J., 1892).

Nastanak histerije je povezan sa ranim traumatskim doživljajima i neabreagovanim afektima.

TRAUMATSKA NEUROZA

Neuroza nastaje dinamičkom spregom 4

faktora.

1.Fiksacija libida (rana infantilna trauma iz prošlosti)

2.Frustracija (sadašnja trauma)

3.Neurotski konflikt

4.Specifična struktura JA

TRAUMATSKA NEUROZA

Traumatska neuroza nastaje kao posledica

aktuelne spoljašnje ili unutrašnje psihičke ili

fizičke traume čiji intenzitet prevazilazi

adaptivnu efikasnost JA u datom trenutku.

SIMPTOMI TRAUMATSKE NEUROZE

1.Blokiranje ili smanjivanje funkcije JA – u cilju rasterećenja napetosti JA blokira ili slabi mnoge funkcije: percepciju, analizu, odlučivanje.Gubi se interesovanje za okolinu i za sve sadržaje koji nisu u vezi sa traumom.Opsednutost traumom.

Regresija, bespomoćnost, zavisnost, prekomerno jedenje, opijanje, korišćenje sedativa, seksualne disfunkcije.

2.Bujica nekontrolisanih emocija – plač, bes, strah, opšta agitiranost kao reakcije na traumu i kao pokušaj naknadnog rasterećenja tenzije koja je izazvana traumom

SIMPTOMI TRAUMATSKE NEUROZE

3.Insomnija ili teški poremećaji sna sa tipičnim snovima u kojima se trauma ponovo doživljava – repeticija traume kroz snove

4.Ponavljanje traumatskog doživljaja u budnom stanju u celini ili delimično –opsesivno ruminiranje traume kroz misli ili govor.

5.Sekundarne psihoneurotične komplikacije – veza traumatska neuroza i psihoneuroza.

2 objašnjenja nastajanja traume u psihoanalizi

1.Psihoekonomsko

stanovište

- rana razmatranja traume

- trauma je rast draži koje Ja nije u stanju da obradi uobičajenoj jedinici vremena (Fenihel, O., 1964).

2.Stanovište objektnih odnosa

- javlja se kasnije, polovinom 20.veka

- inspiracija u bolnim iskustvima Holokausta

- teške traumatizacije logoraša dovode do sloma empatijskog procesa

PSIHOANALITIČKO RAZUMEVANJE TRAUME

Trauma je rast draži koje Ja nije u stanju da obradi u uobičajenoj jedinici vremena“ (Fenihel O.)

Priliv draži (najčešće iz spoljašnje sredine) narušava ravnotežu u organizmu i stvara stanje napetosti.

Napetost je istovremeno i bolno stanje i stanje potencijalne opasnosti – javlja se potreba za brzim rasterećenjem i ponovnim uspostavljanjem ravnoteže.

Ravnoteža se, najčešće, postiže automatski zahvaljujući Ja instanci.

Kada to nije moguće, organizam traži nove puteve rasterećenja, kroz motoriku ili potiskivanjem i naknadnim pokušajima rasterećenja.

Naknadni putevi rasterećenja odvijaju se kroz simptome traumatske neuroze.

SLABOST, RANJIVOST ILI OTPORNOST NA TRAUMU

Postoje osobe koje pokazuju visok stepen

“ranjivosti” na traumu ali i osobe koje imaju

visok stepen ”otpornosti”na traumu.

Ranjivost ili otpornost na traumu zavisi od:

1.Konstitucionalnih faktora (neko je otporan i na jače draži)

2.Trenutne psihičke ekonomike (umor, bolest, iscrpljenost pojačavaju traumatsko dejstvo draži)

3.Mogućnosti motornog rasterećenja

4.Vrsta i količina ranijih potiskivanja (rane traume)

REAKCIJE NA TRAUMATSKE DOGAĐAJE Traumatske stresne reakcije

Sklop osećanja, misli i postupaka koji se javljaju tokom trajanja dogadjaja (neverica, bespomoćnost, „bez osećanja“, obamrlost).

Posttraumatske stresne reakcijeSklop osećanja, misli i postupaka vezanih za sećanje na traumatski dogadjaj. Najčešće:

Česta bolna sećanja na dogadjaj (slike, misli).

Česti uznemirujući snovi o dogadjaju (noćne more).

Izbegavanja osećanja i razgovora vezanih za traumu.

Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti.

Osećanje udaljenosti/otudjenosti od drugih

Teškoće u koncentraciji

Iritiranost ili izlivi besa.

Izrazita/preterana opreznost.

Izrazit/preteran strah.

Promena sistema vrednosti, pesimizam.

Promena slike sveta.

Posttraumatski stresni poremećaj

ZNACI TRAUME

Intenzivniji

Duže traju

Ruše sistem vrednosti

Pojačavaju osećanje nesigurnosti i pesimizma (“ljudi su okrutni”, “svet je nesigurno mesto”).

Dugoročna posledica traume je PTSD ili PTSP

REAKCIJE NA TRAUMU

Traumatsko iskustvo može da dovede do

izgrađivanja karakternih crta koje će u

budućnosti izgraditi životni stil jedne osobe.

Dva karakterna sklopa:

1.Traumatofilija – glad za novim stimulansima, promenama i izazovima

2.Traumatofobija – strah od svake promene

“Stokholmski sindrom”

je specifična reakcija osoba koje su

bile izložene nasilju, koja se ispoljava

kroz to da se žrtve nasilja patološki

vezuju za nasilnika i osećaj zahvalnost

što im nije oduzet život.(sličan je

pojam identifikacija sa agresorom).

Potreba za empatijom se projektuje na

mučitelja i zločinca.

POSLEDICE TRAUMATSKIH ISKUSTAVA

1.Ruši se svet unutrašnjih objekata koji imaju empatijsko značenje

2.Razara se sposobnost simbolizacije – trauma je “crna rupa” u psihičkom životu osobe

3.Sposobnost metaforičkog govora i delovanja se gubi

4.Život u dvostrukoj realnosti – povremeno probija realnost vezana za traumu koja minirauobičajenu realnost

5.Nemogućnost obrade traumatskih iskustava i njihova integracija u unutrašnji život – osećaj zaustavljenosti u vremenu i gubitak doživljaja unutrašnjeg vremena koje omogućava dalji rast, razvoj i poimanje budućnosti.

POSLEDICE TRAUMATSKIH ISKUSTAVA

Ne trpe samo neposredne žrtve traume već i

svedoci teških traumatskih događaja

doživljavaju traumu.

Trauma kao kamenčić koji bačen u vodu

formira koncentrične krugove (Ofra Ajalon,

1991).

Ajalon krugove naziva – krugovima

ranjivosti ili ugroženosti.

Traumatski događaj može da proizvede traumu

različitog intenziteta kod većeg broja ljudi.

KRUGOVI RANJIVOSTI ILI UGROŽENOSTI

POSLEDICE TRAUMATSKIH ISKUSTAVA

- Neposredno traumatizovane osobe

- Posredno traumatizovane osobe – deca preživelih žrtava Holokausta. Deca preživelih logoraša su nosila ogroman teret.(rasli sa nepopravljivo oštećenim roditeljima opterećeni krivicom, tugom, anksioznošću, preteranom brigom i nerealnim očekivanjima).

PRIMARNA I SEKUNDARNA TRAUMATIZACIJA

Primarna traumatizacija – nastaje

neposredno pod uticajem traumatskog

događaja

Sekundarna traumatizacija – nastaje

kasnije, tokom oporavka i prilagođavanja na

život koji nikada ne može da bude isti kao

pre traume

POSREDNA,SEKUNDARNA TRAUMATIZACIJA KOD POMAGAČA

Javlja se zbog izloženosti tuđimtraumatskim iskustvima (stručnjacikoji rade sa traumom ili ljudi kojisu se zatekli).

Razgovor sa seksualnozlostavljanom decom,mladima;razgovor sa tugujućimroditeljima; razgovor sa žrtvombulinga; mobinga;pljačke i sl.

SIMPTOMI ŽRTAVA HOLOKAUSTA

Emocionalni problemi su nastajali i postajali vidljiviji

godinama posle života u logoru:

anksioznost

blaga depresija

poremećaji sna, noćne more

telesne tegobe

hronična apatija sa ispoljavanjem besa

nesposobnost verbalizacije traumatskih

iskustava

egzistencijalna krivica preživelog koja nastaje usled gubitka bližnjih.

TRANSGENERACIJSKA TRANSMISIJA TRAUME

Traumatizacija koja prevazilazi psihoške

mogućnosti preživelih da je prorade je TTT.

Deca preživelih logoraša nazivaju se

spomen sveće kao neodvojiv deo rituala

tugovanja koji je ostao zamrznut jer

preživelima nije bilo dopušteno da rezreše

svoju tugu i odrade je na normalan način.

TRAUMA-STRES-KRIZASLIČNOSTI I RAZLIKE

Zašto su koncepti traume – stresa –krize važni?Prvo, koncepti T-S-K sa različitih aspekata

objašnjavaju

psihološku realnost u situacijama nesreća.

Drugo, koncepti T-S-K su nastali u različitim teorijskim

kontekstima.

- Koncept traume je nastao u okviru psihoanalitičkog teorijskog konteksta

- Koncept stresa potiče iz bioloških teorija i S-R psihologije

- Koncept krize potiče iz humanističko-egzistencijalističkog

konteksta

NESREĆE

Nesreće su događaji takvog intenziteta da za kraće ili duže

vreme ruše uhodani način života pojedinca ili grupe ljudi

predstavljaju pretnju adekvatnom fizičkom i mentalno

zdravom funkcionisanju

Nesreće se dešavaju na:

individualnom planu (smrt bliske osobe, somatska

bolest, nasina planu grupe, šire zajednice lje)

(ratovi, izbeglištvo, prirodne nesreće velikih razmera)-

masovne nesreće ili katastrofe (psihijatrija, psihologija

ili medicina nesreća)

SLIČNOSTI

Nesklad između zahteva sredine i mogućnosti individue da na te zahteve odgovori je zajednički imenitelj traume-stresa-krize.

U sva tri koncepta izvesno je postojanje nesklada osobe i sredine.

RAZLIKEOsnovne razlike su u :

1.Načinu interpretacije stanja nesklada

Trauma- personološka interpretacija nesklada tj.nesklad je raskorak između aktuelnog zbivanja i simboličkog značenjakoji nesklad ima za individuu.

Stres- situacionistička interpretacija nesklada tj.nesklad je uvek iniciran zahtevima situacije koji prevazilaze mogućnosti individue.Medicinsko-klinički pristup.

Kriza-interakcionistička interpretacijanesklada tj.nesklad je rezultat dinamičke sprege između spoljašnjih okolnosti i subjektivnog značenja koje ima za određenu osobu u datom momentu.

RAZLIKE

2.U značaju koje stanje nesklada ima

za adekvatno-normalno i neadekvatno-

nenormalno funkcionisanje

Homeostaza – značaj u stresu i traumi

a manje u krizi.

Trauma i stres su samo rizik i opasnost a

jedino je kriza označena kao mogućnost i

šansa za dalji rast i razvoj

TRAUMA - STRES

Traumatski događaji – zbog intenziteta i sadržaja dovode do patnje većine ljudi.Reakcije na traumatska iskustva su neizbežna i univerzalna iskustva većine ljudi.

Znaci traume su slični znacima stresa ali su intenzivniji i duže traju.

DUGOROČNE POSLEDICE STRESA I TRAUME

STRES

o Hroničan umor

o Iscrpljenost

o Bezvoljnost

o Gubitak interesa

TRAUMA

Ruši se smisao

Osećaj nesigurnosti u životu

Promena sistema vrednosti

Pesimizam

“Svet je nesigurno mesto a ljudi su okrutni”

Razvoj PTSD-a

LITERATURA

1.Vlajković, J., Životne krize – prevencija i prevazilaženje; 1-30 str.

2.Vlajković, J., Od žrtve do preživelog; 1-43 str

3.Vlajković, J.(2003): Prevencija mentalnih poremećaja – poglavlje u Kliničkoj psihologiji, Biro & Buttolo

4.Arambašić, L., (2003): Psihološke krizne intervencije – poglavlje u Kliničkoj psihologiji, Biro & Buttolo