Podne Obloge Kao Faktor Rizika u Pozarnoj Bezbjednosti

7172019 Podne Obloge Kao Faktor Rizika u Pozarnoj Bezbjednosti

httpslidepdfcomreaderfullpodne-obloge-kao-faktor-rizika-u-pozarnoj-bezbjednosti 124

Vić ović Dragan dipl inž el

Stefanović Blagoje dipl inž tehn

PODNE OBLOGE KAO FAKTOR RIZIKA U POŽARNOJ BEZBEDNOSTI NA PRIMERUEUROKLASIFIKACIJE 13501-1

FLOOR COVERINGS ndash FIRE HAZARD

The flammability characteristics of interior materials are essential because they can affect the behavior of fire

The less of fire spreads the less threat of life and property and the easier it is to control and extinguishCarpet is one of the

least interior materials to propagate fire

In this work we present some aspect of experimental and analitical studies of floor covering flammability with a model

corridors Flammability research identified two possibile ways in which carpet might become involved in fire situation

The first situation is where carpet is the first item ignited and the possibility of propagation flame from a small ignition

source for example where the flame from dropped match would spread across the floor to ignate furniture

The second flammable situation associated carpet is the behavior of the material in the presence of fully developed fire

radiating heat down onto the carpet in conjunction with an advancing flame front

The national fire regulators of European Union countries developed a new flammability classification system The new

system is expected to replace the large number of different tests and classificatio systems used across the European UnionTwo classification systems were developed one for floor covering and the other for all other construction product

Key words Flame spread floor covering materials flammability floor carpet fire hazard heat release rate (HRR)

1 UVOD

Slika 1 parket i staza na koridoru evakuacije staze na stepeništu

Podne obloge nisu identifikovane kao deo požarnog opterećenja sa presudnim uticajem na širenje požara ilipovećanje njegove snage (za razliku od zidnih i plafonskih obloga) s obzirom da je poznato da je razvoj požara uhorizontalnoj ravni u nivou poda (brzine vfl) znatno sporiji od požara u vertikalnoj ravni zida (brzina vb i vv) itavanice (brzina vc - kad kasnije dođe do paljenja progrejane gorive tavanice - koja se često izvodi u restoranimaali i u pozorištima koncertnim salama i sl)

vfl

vb vv

vc Sl 2 Kretanje požara u prostorijiBrzina kretanja fronta plamena vfl je relativno

mala i kod prosečnih tekstilnih materijala a jošmanja kod medijapana (lamelarni parket) ilidrvenih parketa i trščanih (bambusovih) parketaTo ipak ne znači da su gorive podne obloge malovažne ndash naprotiv za evakuaciju važno je nekolikonjihovih performansi- gorenje i produkcije dima

gorivi pod odnosnopodna obloga

gorivi zidodnosnoobloga -lamperija i sl)

U praksi kod korisnika pa i kodinspekcijskih organa često se javljaju nedoumice oko toga kolikiuticaj na razvoj požara u prostoriji kao i na evakuaciju (prvenstvenou delovima objekta važnim zaevakuaciju) imaju gorivi podovi(napr parket) odnosno podneobloge (često razni filcevi za stazei sl ndash poznati kao itison hojga )kao i šta znače neke od pratećihoznaka (napr klasa Bfl-s1 Cfl-s1)koje sada srećemo na proizvodu ipratećoj dokumentaciji apredstavlaju njihove performanseu uslovima ožara



Brzina širenja plamena je put plamenog ruba prevaljen u jedinici vremena pod standardnim tjdefinisanimuslovima ispitivanja i na određenom aparatu

Zbog razlika u performansama u uslovima požara i naravno drugih (osnovnih) performansi (kao što jeotpornost na pritisak habanje lakoča održavanja čistoće itd) načelno postoje znatne razlike u oblogama za podove

u odnosu na obloge za zidove i tavanice i to se u novim EN standardima na više načina ističe Ovim radom seukazuje na novija sagledavanja klasifikaciju i ocenu podnih obloga u pogledu gorenja odnosno ponašanja uuslovima požara

U radu će biti dati osnovni elemenati (kroz skraćeni prikaz nekih od mnogobrojnih ispitivanja u svetu) kojimogu korisnika da upute na određeni pravac razmišljanja i postupanja u vezi podnih obloga s obzirom da ovo očemu se govori nije dovoljno definisano u domaćoj tehničkoj regulativi kroz pravilnike i tehničke normarive

2 REGULATIVA

Sa pitanjem gorivosti i zapaljivosti podnih obloga pojedini projektanti ili korisnici objekta se najčešće prviput sreću prilikom kontakta sa stručnjakom za požarnu bezbednost ili odgovarajućim državnim organima kojiobavljaju poslove zaštite od požara i to kod pregleda projektne dokumentacije (ređe u fazi tehničkog pregleda ilieksploatacije objekta) Tada se javlja potreba za izborom performansi klasifikacijom i verifikacijom podnih oblogaili tumačenjem tehničke dokumentacije koja se na njih odnosi U tu dokumentaciju spadaju sertifikati izveštaji oispitivanju i ponašanju podnih obloga u uslovima požara zatim izveštaji o klasifikaciji podnih obloga a na osnovukoje treba doneti zaključak o primenljivosti podne obloge u određenim delovima objekta

Problem prihvatljivosti primene podnih obloga prvenstveno se tretira kroz pitanje požarne bezbednosti ievakuacije iz objekta Podna obloga takođe može da ima i drugi aspekt posmatranja a to je da li njeno gorenjemože izazvati prenos i širenje požara na druge predmete ili prostore u zgradi Radi stvaranja uslova u kojima će sepostići potreban nivo požarne bezbednosti postavljaju se odgovarajući zahtevi prema projektantu izvođaču ilikorisniku i to prvenstveno na koridorima evakuacije (stepeništa za evakuaciju i izlazi za evakuaciju hodnici)

Upotreba građevinskih materijala u smislu požarne bezbednosti najviše ali neprecizno je uređena i definisanakod projektovanja izgradnje i upotrebe visokih objekata gde je u čl28 Pravilnika o tehničkim normativima za

zaštitu visokih objekata od požara [2] istaknut zahtev da u hodnicima nije dozvoljeno oblaganje zidova gorivimmaterijalom (u praksi se obično ovo proširuje i na podne površine) Ovaj zahtev je korisan ali neprecizan jer bitrebalo a to je i suštinski značaj potrebe donošenja prvilnika o tehničkim normativima da u pravilniku kojim jeopisno dat termin taj termin bude tačno preciziran odgovarajućim standardom Članom 16 istog Pravilnika [2]istaknut je zahtev da oblaganje stepeništa gorivim materijalom nije dozvoljeno što je iz istih razloga kaoprethodno opet neprecizno

Pošto je pitanje gorivosti definisano standardom SRPS EN ISO 11822009 [24] onda bi korisnik Pravilnika [2]mogao sam da zaključi da se na tim mestima mogu primeniti samo materijali koji spadaju u negorive materijaleprema pomenutom standardu što nije u skladu sa domaćom i stranom praksom - podne obloge koje se često zbogestetike koriste u hodnicima i stepeništu kod poslovnih zgrada i hotela su od sintetičkih tekstilnih materijala ililaminati od drvne mase i sl U praksi se radi razrešenja dilema oko upotrebe građevinskih materijla često pribegava

analogiji sa klasama materijala definisanim u standardu SRPS UJ10501992 [3] jer EN 13501-1 i EN 13501-2nisu još uvek SRPS standardi Ovo pak iziskuje dodatne diskusije u trenutku kad je potrebno doneti odliku oprihvatljivosti primenjenog materijala jer su sertifikati koji ga prate u skladu sa EN standardima

Utvrđivanje relevantnih karakteristika građevinskih i enterijerskih materijala važnih za razvrstavanje materijalau pogledu gorivosti utvrđeno je našim standardom SRPS EN ISO 11822009 [24]

Kao najvažnija novina u posmatranju građevinskih i enterijerskih (obložnih pločastih i sl) materijala uzima senova klasifikacija materijala data EN 13501-12007 [9] koja još nije postala srpski standard

Dopušteno srednje vreme bilo kakvog gorenja uzoraka u ispitnoj peći prema standaradu ISO 11822002 Rea-ction to fire tests for building products mdash Non-combustibility test za određivanje gorivosti (identičan sa SRPS ENISO 11822009[24]) je 0 s za klasu A1 i A1fl uz porast temperature koji mora biti manji od 30oC dok za klase A2 iA2fl dozvoljeno srednje vreme gorenja treba da bude manje od 20 s uz dopušteni porast temperature manji od 50oC

Takođe treba napomenuti da su u našim uslovima standardom SRPS UJ10501997 [3] definisani i u pogledu



gorivosti klasifikovani poznati građevinski materijali za koje nisu potrebna ispitivanja prema testu gorivosti Da bise utvrdila gorivost ostalih građevinskih materijala koji nisu pomenuti tim standardom i izvršila njihova klasifika-cija potrebno je raditi test negorivosti prema SRPS EN ISO 11822009 [24] a potom ako je prema rezultatimaispitivanja materijal goriv testovi zapaljivosti prema SRPS UJ10551992 [10] (identičan sa DIN 41021981-deo1)pri čemu postoje dva postupka (test normalne zapaljivosti i test teške zapaljivosti) a samim tim i dve klasifikacijematerijala uz moguće ispitivanje brzine širenja plamena prema SRPS UJ1060 [11] a na osnovu koga se materijalikasifikuju u četiri klase (I II III i IV)1 U Evropi je odnedavno ova praksa drugačija to jest standardom EN 13501-12007[9] je izvršena klasifikacija materijala i definisani uslovi i testovi za osnovne obložne i sl materijale da bise oni svrstali u odgovarajuću klasu ponašanja u uslovima požara

3 KLASIFIKACIJA

Standard SRPS UJ10501992 [3] definiše klasifikaciju građevinskih materijala ugrađenih u objekat s obziromna ponašanje u uslovima požara za priznate i poznate materijale ili materijale proizvedene prema tačno određenimstandardima Prema ovom standardu građevinski materijali su klasifikovani u tri klase

a) Negorivi građevinski materijali ndash klasa A 1

U ove materijale spadaju između ostalog pesak šljunak cement opeka staklo keramičke pločice metalimalteri beton i drugi materijali napravljeni prema tačno određenom standardu

b) Gorivi građevinski materijali i to

- Teško zapaljivi građevinski materijali ndash klasa B 1

U ovu klasu spadaju ploče na bazi mineralne vune određene gips kartonske ploče podne obloge (PVCvinil azbestne ploče hrastov parket i laminarni parket lakiran i drugi materijali napravljeni prema tačnoodređenom standardu)

- Normalno zapaljivi građevinski materijali ndash klasa B 2

U ovu klasu spadaju drvo i materijali na bazi drveta dekorativne slojevite presovane ploče podne obloge(PVC u nalepljenom stanju linoleum obloge od tekstila) krovna lepenka i drugi materijali napravljeni

prema tačno određenom standardu

Napomena Za širu informaciju pogledati navedeni standard [3] jer se on odnosi na tačno definisane materijale kojisu klasifikovani standardom

U praksi se najčešće za građevinske materijale po analogiji sa klasifikacijom datom u SRPS UJ10501992[3] nastepeništu za evakuaciju ističe zahtev za klasom A1 a koridori mogu biti i u klasi B1

Takođe se u praksi često za građevinske materijale koji imaju ulogu enterijera koristi i logika standarda SRPSNB2751[4] (Izbor i postavljanje električne opreme u zavisnosti od spoljašnjih uticaja u zgradama) ili SRPS IEC

60364-5-522008 Električne instalacije u zgradama- Deo 5-52 Izbor i postavljanje električne opreme-Električnirazvod[23] te se za objekte klase BD2 BD3 BD4 u pogledu mogućnosti evakuacije u slučaju hitnosti (po analo-giji za elrazvod i opremu) zahteva i za enterijerske materijale u delovima objekta koji su vezani za evakuaciju(kao i za električnu opremu i razvod) da u uslovima požara ne šire požar i ne razvijaju dim i otrovne produkte Ovajzahtev sigurno ima smisla ali dokazivanje njegove ispunjenosti za građevinske materijale koji se koriste nakoridorima za evakuaciju ne može se ostvariti primenom standarada koji se odnose na električni razvod jer sudokazne metode ipak prilagođene električnom razvodu i električnoj opremi

Kao što se iz prethodnog može naslutiti postoje tri osnovna pitanja koja se mogu postaviti kod podnih obloga(takođe i kod zidnih) a to su

1 Ovaj stari standard je bio i ostao nedorečen pa i neiskorišćen za praktičnu primenu (za izbor materijala za zidne obloge) jer

nije nijednim našim propisom tipa pravilnika o tehničkim normativima rečeno da se mogu upotrebiti materijali koji u tompogledu male brzine širenja fronta plamena a ne mogu oni čija klasa ukazuje na veću brzinu



- Kakavo je ponašanje podne obloge u slučaju požara (iskazuje se kroz paljenje i brzinu fronta gorenja)

- Koliko se dima razvija pri gorenju

- Da li se prilikom gorenja razvijaju otrovni gasovi

Na ovako postavljena pitanja nije lako dati brz odgovor pa ćemo se da bi do odgovora došli pozabavitiameričkim i evropskim standardima laboratorijskim iskustvima i praksom kao i saznanjima iz domaće tehničkeregulative standarda i prakse

O tome kako se utvrđuje da li je materijal goriv ili negoriv imamo svež standard ali s obzirom da je paletagorivih materijal vrlo široka potrebna sa su dodatna ispitivanja radi dalje detaljnije klasifikacije Ali nije dovoljnosamo to načelno i materijali koji su klasifikovani kao negorivi mogu da razvijaju znatnu količinu (štetnog) dima agorivi u tom smislu imaju vrlo velike razlike

Stepen razvoja štetnih gasova i para se određuje količinom štetnih gasova i para koju jedinica mase materijerazvije pod standardnim i propisanim uslovima ispitivanja Naša regulativa za građevinskeenterijerske materijalene sadrži standarde iz ove oblasti a malo se o tome govori u jednom standardu iz oblasti kablova

Što se tiče same klasifikacije postoje razne klasifikacije podnih obloga u odnosu na njihovo ponašanje u

uslovima požara Ove klasifikacije se vrše na osnovu određenih standardizovanih na

čina ispitivanja U daljem tek-stu će biti prikazana neka od standardnih ispitivanja koja su sprovedena na podnim oblogama

Prema ispitivanjima koja se sprovode SAD sve podne pokrivke proizvedene za prodaju moraju biti usaglašene saFederal Standard FF 1-70

Za ispitivanje performansi podnih obloga u SAD uglavnom se koriste dva testa

- laquoPill testraquo za uzročnike (inicijatore) požara manje snage-neka vrsta testa zapaljivosti takođe postoji iodgovarajući ISO 69251985[26] kao i BS 63071982[27]

- Test preko iniciranja upale gasnim panelima (zračenjem) kao izvorima upale veće snage uz definisanjekritičnog fluksa radijacije (Flooring radiant panel test razvijen sredinom 1960 od Zabavsky at AmstrongCork Company)-test ponašanja u uslovima požara na kom počiva i EN ISO 9239-1[17]

Ove teastove su prihvatile organizacije NFPA (National Fire Protection Association) kao i ASTM (AmericanSociety for Testing Materials) i na osnovu njih se klasifikuju podne obloge

Test stvaranja toplotnog fluksa preko gasnih panela (za ispitivanje ponašanja u uslovima požara) se izvodi tako štose sa panela sa gasnim gorionicima toplota radijacijom isijava na površinu uzorka podne obloge i prati da li dolaziili ne dolazi do upale i širenja plamena po površini uzorka koji je ivično ispod radiacionog panela upaljen pilotplamenom slika 4-5

Toplotni fluks se definiše kao toplotna snaga po jedinici površine i obuhvata fluks od toplotnog zračenja i fluks odtoplotnog strujanja Pored ovoga definiše se i kritični toplotni fluks pri gašenju (critical heat flux at extinguishment)

koji predstavlja toplotni fluks koji dospeva na površinu epruvete u tački gde plamen prestaje da se razvija i može

Slika 3 laquoPill testraquo levo dobar uzorak desnološU najkraćem laquoPill Testraquo se sastoji u tome dase standardizovana goriva tableta (pill) stavi ucentar uzorka veličine 23 x23 cm koji seispituje pa se tableta upali i prati stanje uzorka2 min Ako se plamen proširio po podnojoblozi više od 75 cm od centra uzorkasmatra se da podna obloga ne zadovoljava test

zapaljivosti (od osam ispitivanja ako se ovodesi na više od jednog uzorka)



vremenom da nestane Pod kritičnim toplotnim fluksom (skraćena oznaka CHF ili CRF) podrazumeva se toplotnifluks pri gašenju plamena ili toplotni fluks u 30 minutu ispitivanja Ovim fluksom se može smatrati i fluks namestu najdužeg puta plmena posle njegovog samogašenja ili toplotni fluks na mestu najdužeg puta plamena u 30minutu ispitivanja

Slika 4 Šematski prikaz uređaja Slika 5 Način ispitivanja

U odnosu na ovo ispitivanje može se kritični fluks radijacije (Critical Radiant Flux ndash CRF ili CHF)) u Wcm2 predstaviti i kao granični potrebni intenzitet toplotne radijacije na površinu podne obloge (toplotni fluks)koju podloga treba da primi od izvora toplotnog zračenja da bi se prekoračenjem tog fluksa prethodnoupaljeni plamen počeo da širi po površini

Pre utvrđivanja merne vrednosti kritičnog toplotnog fluksa vrši se etaloniranje podloge Ovo etaloniranjezapočinje postavljanjem merne skale na podlogu a zatim se vrši kalibracija ove merne skale u odnosu na izvortoplote radijacionog panela Ta kalibracija se vrši prema sledećoj tabeli

Tabela 1 Kalibracione vrednosti toplotnog fluksa na mernoj skali

Rastojanje od nulte tačke merne skale

(cm)

Fluks toplotnog zračenja

(Wcm2)

10 11

20 091

30 07

40 05

50 03560 024

70 019

80 015

90 011

Ukoliko je za neki uzorak CRF veći obloga je otpornija na požar

O odnosu na ovo podne obloge su klasifikovane u dve klase i to

- Class I potrebno min 045 Wcm2

- Class II potrebno min 022 Wcm2 a manje od 045 Wcm2



Obloga koja zahteva CRF 045 Wcm2 je otpornija (bolja) u požarnom smislu nego obloga koja zahteva CRF 022Wcm2

Podne obloge Class I koriste se prema NFPA 101 (Life Safety Code)[5] u okviru izlaza i koridora evakuacije gde je objektivno nemoguća brza evakuacija zbog ometenog kretanja na primer bolnice i sl Podne obloge Class II ko-

riste se (takođe po NFPA 101) tamo gde se prisutni normalno mogu evakuisati ndashnapr hoteli poslovne zgrade i slPrema istom standardu unutrašnje podne obloge unutar izlaza uključujući i gazišta stepenica i stajališta premapreporukama tačke 7142 [5] ne treba da budu u klasi manjoj od stepena Class II

Za navedeno geografsko područ je se koriste još dva slična standarda i to 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631 kojitakođe definišu neke od osobina i ispitivanja podnih obloga

Od podnih obloga od prirodnih materijala u požarnom smislu se najbolje pokazala vuna (neko je zove i prirodniusporivač požara ndash vuna gori sporo i to žarenjem a ne plameno pa je 983074upadni983074 toplotni fluks neznatan )

Na slici 6 su prikazane uporedne osobine nekih od materijala koje se koriste za izradu podnih obloga dobijenepreko aparature sa gasnim panelom sa slike 5

Slika 6 Kritični fluks radijacije kao osobina materijala Slika 7 Opušak na vunenom tepihu

Sledi prikaz klasifikacije građ

evinskih materijala koji je zasnovan na verziji DIN 41021998-deo1[13] koji jeproširen u odnosu na verziju DIN 41021981-deo 1 Prema ovom standardu postoje sledeće klasifikacije materijala

A1 ndash Neorganski negorivi materijali

A2 ndash Neorganski negorivi materijali sa manjim učešćem teško gorivih organskih materijala kojima je vezivo ililepilo sa organskom komponentom

B1 ndash Teško zapaljivi materijali (gips kartonske ploče hrastov parket azbestna lepenka sa papirom i sl

B2 ndash Normalno zapaljivi (drvo određene debljine tvrde ploče PVC-a lesonit sa sintetičkim materijalom debljiveveće od 3mm i dr)

B3 ndash Lako zapaljivi materijali (materijali koji se ne mogu svrstati u neku od prethodnih grupa)

Zbog postojanja većeg broja klasifikacija u zemljama Evrope u novije vreme u Evropi je napravljen pokušaj dase objedine različiti testovi i različite klasifikacije podnih obloga pa je 2001 godine doneta EN 13501-1 za potrebeklasifikacije građevinskih proizvoda prema rezultatima dobijenim prilikom ispitivanja požarnih svojstava Danas jena nivou Evropske unije važeća norma EN 13501-12007 ndash Fire classification of construction end building

elements-Part1Classification using data from reakcion to fire tests ( Požarna klasifikacija građ evinskih proizvoda

i građ evinskih elemenata-Deo1Klasifikacija na osnovu ispitivanja požarnim testovima)

Ova norma pored osnovnih normi kojie se odnose na proizvod spada u harmonizovane standarde kojeproizvođači u Evropi primenjuju prilikom proizvodnje i ispitivanja građevinskih proizvoda radi označavanja CEznakom a u skladu sa The construction products directive 89106EEC (Direktiva o građ evinskim proizvodima) iodlukom 2000147EC- Classification of the reaction to fire of construction products (Klasifikacija građ evinskih

marerijala u pogledu reakcije na požar)



Kao osnov za klasifikaciju na osnovu rezultata ispitivanja požarnih svojstava građevinskih proizvoda koristise nekoliko ispitnih metoda i to

EN ISO 1182 Reaction to fire tests for building products mdash Non-combustibility test (ISO 11822002)

EN ISO 1716 Reaction to fire tests for building products mdash Determination of the heat of combustion (ISO

17162002)EN 13823 Reaction to fire tests for building products mdash Building products excluding floorings exposed to the

thermal attack by a single burning item

EN ISO 9239-1 Reaction to fire tests for floorings mdash Part 1 Determination of the burning behaviour using a

radiant heat source (ISO 9239-12002)

EN ISO 11925-2 Reaction to fire tests mdash Ignitability of building products subjected to direct impingement of

flame mdash Part 2 Single-flame source test (ISO 11925-22002)

Radi ilustracije daćemo kraću interpretaciju pomenutih testova što će nam kasnije koristiti i pri formiranjuzaključaka i davanju odgovora na prethodno postavljena pitanja

Ispitivanje prema EN ISO1182 Reaction to fire tests for building products mdash Non-combustibility test (ISO11822002)

Ovaj stndard se poklapa sa SRPS EN ISO 11822009- Ispitivanje reakcije na požar građ evinskih proizvoda

Ispitivanje negorivosti Ispitivanje gorivosti se vrši u posebno prema standardu napravljenoj aparaturi na uzorcimaoblika cilindra Termoparovima se meri samo temperatura peći dok se stara metoda kojom se predviđa merenjetemperature centara i površine uzorka koristi kod materijala za primenu u brodogradnji Ispitivanje traje dopostizanja temperaturske ravnoteže ali ne više od 60 min pri ćemu se kod ispitivanja uzima veća vrednost

Kroz normu EN 13501-12007-Fire classification of construction end building elements-Part1Classification using

data from reakcion to fire tests (Požarna klasifikacija građ evinskih proizvoda i građ evinskih elemenata-Deo1

Klasifikacija na osnovu ispitivanja požarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti naosnovu kojih se vrši svrstavanje u euroklase

Ipitivanje prema EN ISO 1716 Reaction to fire tests for building products mdash Determination of the heat of

combustion (ISO 17162002)

Ovim testom utvrđuje se toplotni potencijal-kalorijska moć skraćene oznake-PCS (kalorijski potencijal) Kodnas postoji standard SRPS EN ISO17162009- Ispitivanje na požar građ evinskih proizvoda Odregivanje toplote

sagorevanja koji je istovetan EN ISO 1716

Ispitivanje prema EN 13823 Reaction to fire tests for building products mdash Building products excluding floorings

exposed to the thermal attack by a single burning item (SBI test) Prema ovom standardu definisan je novi testrazvijen za ispitivanje materijala kompozita i sklopova koji služe za oblaganje zidova ili tavanica Ispitivanje sesprovodi u ispitnoj prostoriji

Slika 8 SBI testZa potrebe ispitivanja prave se po dvauzorka i postavljaju na odgovarajućenosače naslonjena na zidove ispitnekomore pod pravim uglom Za kratkezidove dimenzija ispitnih uzoraka su 05m x 15 m dok su za duže zidovedimenzije ispitnih uzoraka 10 m x 15m Ispitna komora je opremljena sa dvagorionika na propan toplotne snage po30 kW Trajanje ispitivanja uzoraka je30 minuta



Kroz normu EN 13501-12007 Fire classification of construction end building elements-Part1Classification

using data from reakcion to fire tests (Požarna klasifikacija građ evinskih proizvoda i građ evinskih elemenata-

Deo1 Klasifikacija na osnovu ispitivanja požarnim testovima) za svaku klasu su definisane prethodne vrednosti naosnovu kojih se vrši svrstavanje u euroklase

Ispitivanje prema EN ISO 9239-1 Reaction to fire tests for floorings mdash Part 1 Determination of the burning

behaviour using a radiant heat source (ISO 9239-12002)

Test radijacionog panela za podne obloge u principu je simulacija ranog razvoja požara u prostoriji

Za ovu vrstu testa postoji i odgovarajući SRPS EN ISO 9239-12007 - Reakcija na požarna ispitivanja podnih

obloga - Deo 1 Određ ivanje ponašanja prema gorenju upotrebom izvora paljenja sa toplotnim zrač enjem koji jeidentilan sa EN ISO 9239-1 Reaction to fire tests for floorings mdash Part 1 Determination of the burning behaviour

using a radiant heat source (ISO 9239-12002) Pomenuti standard se odnosi na sve vrste podnih obloga u smisluširenja plamena i požara kao i na razvoj dima prilikom gorenja uzorci klase (A2BCD)

fl




EN ISO 11925-2 Reaction to fire tests mdash Ignitability of building products subjected to direct impingement of flame

mdash Part 2 Single-flame source test (ISO 11925-22002)

Test se izvodi tako što se uzorak postavi u vertikalan položaj i na njega deluje mali plamen primenjen na površini(sredinu donje ivice) iili na bočnoj ivici uzorka Ne postoje i ne koristi se drugi izvor toplote Ispitivanje se vrši ukomori u koju se montira fiksni sistem za nošenje uzorka Izvor paljenja je mali plamen Ovaj test ima sličnosti sa

testom koji se izvodi prema SRPS UJ10551992Kroz normu EN 13501-12007 Fire classification of construction end building elements-Part1Classification using



Slika 9 Test radijacionog panelaAparatura se sastoji od ispitne komore sa horizontalno montiranimuzorkom U komori pored radiacionog panela kao izvora tplotepostoji i pilot-plamen sa gorionikom na propan koji se koristi zapaljenje ispitnog uzorka i lociran je u visini uzorka Ispituje se

ukupno 6 uzoraka (po tri u svakom pravcu) Prilikom ispitivanjaprati se toplotni fluks Radiacioni panel simulira termalnuradijaciju koja se predaje za vreme požara sa plamena i toplihgasova podnoj oblozi Pilot plamen sa gorionikom na propan koristise za paljenje ispitnog uzork



Tabela 2 Klasifikacija podnih obloga po EN 13501-12007[9] na osnovu rezultata ispitivanja požarnih svojstava

Class Test method(s) Classification criteria Additional classifications

A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and

tf = 0 (ie no sustained flaming)

-

EN ISO 1716 PCSle 20 MJkga and

PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd

EN ISO 9239-1e Critical flux

f ge 80 kWm

2 Smoke production

9

Bfl EN ISO 9239-1eand Critical flux

f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s

Fs le 150 mm within 20 s -

Cfl EN ISO 9239-1eand Critical flux

fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Dfl EN ISO 9239-1eand Critical flux

fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s

Fsle 150 mm within 20 s

Ffl No performance determined

a For homogeneous products and substantial components of non-homogeneous products

b For any external non-substantial component of non-homogeneous products

c For any internal non-substantial component of non-homogeneous products

d For the product as a whole

e Test duration = 30 min

f Critical flux is defined as the radiant flux at which the flame extinguishes or the radiant flux after a test period of 30 min

whichever is the lower (ie the f lux corresponding with the furthest extent of spread of flame)

9 s1 = Smokele750 minutes

s2 = not s1

h Under conditions of surface flame attack and if appropriate to the end use application of the product edge flame

attack



4 PRIKAZ ISPITIVANJA ZAPALJIVOSTI-ŠIRENJE PLAMENA PO PODNIM OBLOGAMA(SIMULCIJA TESTA REALNIH USLOVA)

U praksi se u ispitnim laboratorijama radi njihove pravilne primene svakodnevno vrše razna ispitivanja iutvrđuju karakeristike podnih obloga u cilju predviđanja ponašanja podnih obloga u požaru

U daljem tekstu će radi ilustracije i konkretnog sagledavanja načina gorenja biti interpretirani u pojednostav-ljenom obliku neki osnovni elementi i rezultati istraživanja (širenje plamena po podnim oblogama ) od straneCentar for Fire Research ndash National Buroau of Standards Washington i Technical Research Institute of Sweden

Test male podne obloge sa primenom do 2 m2

Ispitivanje je vršeno na malim podnim oblogama (upotreba do veličine od 2m2)

U eksperimentu su korišćene razne podne obloge (veličina uzorka 09 x09 m) sa vrednostima kritičnog fluksa

radijacije CRF 026 023 012 i 004 (Wcm2) Kritični fluks radijacije u Americi ispitivači označavaju sa CRF iizražavaju ga u Wcm2 dok ispitivači u Evropi koriste oznaku CHF i jedinicu KWm2

Eksperiment se odvija tako što se u ugao sobe (76 cm od strana) na uzorak podne obloge postavi polietilaneskakorpa za otpatke sa 05kg papirnih otpadaka i upali šibicom Sačeka se da gorenje prestane i da se plamen ugasi

zatim se posmatra površina do koje je plamen stigao po navedenim podnim oblogama slika 10 Toplotnekarakteristike izvora u smislu toplotnog fluksa na podu nisu poznate tako da se ne može pouzdano znati da li je upojedinim tačkama prekoračen CRF podne obloge pa se plamen izvesno vreme širio usled toga Jasno je samo da jeprisutna vrsta paljenja koja je slična pilot plamenu u EN ISO 9239-1[17] doprinela širenju plamena po podnojoblozi

Slika 10 Površina zahvaćena gorenjem za podene obloge različitog CRF-a

Posle spontanog završetka gorenja nagorela podna površina se prostirala na rastojanju od 15-30 cm od upaljenekorpe sa otpacima i 43-56 cm od ugla sobe Ovaj test je realan test i ima neke elemnte testa zapaljivosti ali vrlomalo elemenata testa radijacionog panela i nije istovetan ni sa jednim od njih Teoretski gledano na osnovuiskustava koja nam daju prethodno prikazani laboratoriski testovi što je i najvažnije može se reći da dok podnaobloga zračenjem prima odgovarajuću količinu toplotne energije tj dok prima više energije nego što je njen CRFplamen napreduje Pošto je plamen (korpa sa papirom) nestao a nije došlo do održanja ili formiranja potrebnogizvora zračenja ili održanja postojećeg plamena jer nije bilo drugog gorivog materijala gorenje je prestalo čemu je

doprinela i nepovoljna zapaljivost same podne obloge Kritični toplotni fluks radijacije za sve ispitivane podneobloge u testu male podne obloge se kreće od 05KWm2 do 26 KWm2 Radi upoređenja reda veličina za vreme

vrelog letnjeg dana toplotni fliks na površini tla može dostići vrednost od 1KWm2

Na osnovu EN13501-1[9] prema kriterijumu kritičnog toplotnog fluksa može se pretpostaviti da su u eksperi-mentu korišćene podne obloge sa klasom Efl ili Ffl U klasu Efl se svrstavaju podne obloge koje ispunjavaju samotest EN ISO 11925-2[18] a klasu Ffl svrstavaju se podne obloge koje ne ispunjavaju ni jedan od kriterijuma premanormi EN13501-1[9] Pošto se plamen ugasio posle nestanka izvora verovatno je podna obloga iz eksperimenta uklasi Efl Na osnovu prethodnog može se zapaziti sledeće

1 Jasno je da ukoliko podna obloga ima bolje gorive osobine (ima lošija požarna svojstva prilikomispitivanja jer ima manji CRF) po njoj se plamen može širiti na veće rastojanje od mesta početneupale što se vidi na slici 10

2 Isto tako je jasno pod uslovima ostvarenim u ispitnoj sobi da posmatrana podna oboga ne



predstavlja opasnost za prostor u kome se nalazi Ovo je samo laboratoriski rezultat jer sigurno urealnim prostorima postoje uslovi u smislu prisustva drugih gorivih materijala koji bi doprinelidužem održanju plamena ili čak formiranju izvora toplote sa većim toplotnim fluksom na nivupoda Zato se može reći da je mogućnost upotrebe podnih obloga u klasi Efl vrlo ograničena

Test velike podne obloge zasnovan na ISO 97051993 Fire tests-Full scale room test for surface products -ispitivanje u prostoriji realne veličine

Ovakva ispitivanja se koriste da se opiše ponašanje nekog proizvoda u požaru u kontrolisanim laboratorijskimuslovima Zapažanja se mogu koristiti za ocenu opasnosti od požara prozvoda u realnim uslovima u pojedinačnojupotrebi kao i za ocenu doprinosa razvoju požara po nekoj površinskoj oblozi U neizmenjenoj verziji standardISO 97051993 Fire tests-Full scale room test for surface products koji je identična sa SRPS ISO 97051996Požarna ispitivanja-Ispitivanje površinskih obloga u prostorijama realne veličine je namenjen za utvrđivanjeponašanja zidnih i plafonskih obloga Za potrebe izvođenja zaključaka o ponašanju podnih obloga izvršena jedelimična izmena uslova ispitivanja

Ovom metodom se ne može oceniti otpornost prema požaru nekog proizvoda već kao što je rečeno požar sesimulira u prostoriji kako bi se ocenilo ponašanje nekog proizvoda u požaru u kontrolisanim laboratorijskim

uslovima Kod ovakvih ispitivanja mogućnost širenja plamena na druge predmete u prostoriji koji su udaljeni odizvora paljenja određuje se merenjem ukupnog toplotnog fluksa instrumentom postavljenim na podu prostorije

Merenjem ukupne količine toplote u požaru procenjuje se mogućnost širenja požara na predmete van prostorijeOpasnost od smanjenja vidljivosti procenjuje se merenjem količine stvorenog dima dok se ukazivanje na opasnostod toksičnosti oslobođenih gasova vrši merenjem koncentracije određenih toksičnih gasova

Za ova ispitivanja korišćen je izvor toplote veće snage koji se formira od stoga tipskih gredica Ipitivanje se vršiu prostoriji veličine 34 x 27m i visinu 24 m slika 11

Ukupna težina stoga gredica je 64 kg slika 12-13 Iz ovog podatka se grubo može proceniti prose čna snaga izvoratoplote pošto bi za dijagram precizne snage bilo potrebno znati koliko drveta sagoreva u svakoj sekundi Sa slike 18se vidi da drvene gredice sagore za oko 30 min Ako se zna da je toplotni potencijal-kalorijska moć drveta 17MJkggrubi proračun-procena ukazuje da se radi o izvoru od oko prosečnih 60 KW Stog drvenih gredica postavljen je

na rastojanju od 15 cm od svakog zida Pod sobe je pokrivan podnim oblogama različitog kriti

čnog fluksa radijacije(CRF) i to

Tabela 3 Kritični fluks radijacije i vrsta podnih obloga kojima je prekriven pod sobe

Vrsta obloge Kritičnog fluksa radijacije

CRF Wcm2

Obloga od akrilnih vlakana 033

Obloga od akrilnih vlakana sa podlogom od jute 023

Polipropilenska obloga sa podlogom od jute 014

Poliestarska obloga sa podlogom od jute 004

Test je započeo paljenjem gredica otvorenim plamenom (80ml etanola u metalnoj posudi) Drvene gredice su bile jedini gorivi materijal u sobi i postavljene su direktno na ispitivanu podnu oblogu da bi osigurali direktno pre-

Slika 11Model jedne od čestih ispitnih metoda zasnovanna ISO 97051993U ispitnoj sobi postoji otvor na suprotnom zidu od mesta nakome se nalazi stog tipskih gredica Dimenzije otvora su

09 x 21m Zidovi i plafon prostorije su negorivi Radiocene zadimljavanja iznad otvora sa spoljnje strane nalazise sistem za prikupljanje dimnih gasova U uglu sobe stogtipskih gredica je formiran od unakrsno poređanih gredica iima dimenzije 30x30x27cm Inače kod nas postoji standardSRPS ISO 97051996[20] koji je identičan sa ISO97051993



nošenje plamena Eksperiment ulazi u fazu završne ocene i posmatranja kada izgori sav gorivi materijal a plamenna podnoj oblozi se ugasi

Slika 12 Šema ispitne sobe Slika 13 Drvene gredice-stog tačke ABCD merenje temp

Na slikama 141516 i 17 su šematski prikazani rezultati ispitivanja tj površina podne obloge zahvaćena gorenjem

Slika 14 Zahvaćena površina 46 Slika 15 Zahvaćena površina 71


Tok eksperimenta je takav da nakon paljenja stoga poređanih drvenih gredica prođe nekoliko minuta dok se pla-men ne razbukti i počne intenzivno zračenje prema podu i zidovima prostorije Direktan kontakt materijala koji

gori (stog) sa podnom oblogom kao i zračenje uzrokuju paljenje podne obloge



U najvećem broju slučajeva podna obloga počne da gori u regionu iza gomile drvenih oblica prema zidu koji nijedirektno vidljiv sa vrata a razlog tome je dodatno zračenje sa zidova-refleksija

U svim slučajevima plamen se sporo prostirao po površini podnih obloga Na slikama14151617su prikazanepovršine oko mesta na kome su sagorele drvene gredice i površine do kojih se plamen preneo pre nego što se

ugasio sam od sebeU tabeli br4 prikazane su vrednosti u ( ) površina podnih obloga zahvećenih plamenom u odnosu na površinucele prostorije za obloge različitih CRF

Tabela 4 Nagorela površina podne obloge u ()

Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)

Nagorela površina u odnosu nazastrti pod ispitne sobe

()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131

Slična ispitivanja su vršena i sa većim početnim količinama gorivog materijala (drvenim gredicama) do 29 kga površine podne obloge zahvećene požarom su se kretale do 193 ukupne sobne površine U ovom slučaju bio jepozat samo kritični fluks radijacije za podne obloge Ostale karakeristike koje se na primer utvrđuju normomEN1351-1[9] u objavljenim rezultatima nisu prikazane ali se može na osnovu toka ispitivanja zaključiti da jeverovatno bio zadovoljen i kriterijum testa EN ISO 11925-2[18] Sagledavanjem rezultata testa mogu se formiratineka vrlo važna zapažanja kao na primer

1 Ispitivanja su rađena u prostoriji gde su zidovi pod i plafon bili od negorivih materijala

2 Eksperiment je podrazumevao da sav gorivi materijal sagori i da se plamen na podnoj oblozi posle toga

sam ugasi jer nema drugih gorivih materijala3 Prostorija nije bila zatvorena već je vazduh slobodno doticao do mesta gorenja

4 Nije bilo slučajeva da površina zahvaćena gorenjem bude veća od 20 ukupne površine sobe

5 Što je podna obloga lakše goriva (ima manji CRF) to je upalom zahvaćena veća površina sobe

6 Za istu količinu početnog gorivog materijala stepen zahvaćenosti podne obloge plamenom zavisi odveličine njenog CRF-a i to tako što ako je CRF manji stepen zahvaćenosti podne obloge plamenom jeveći

7 Kritični radiacioni fluks-CRF podne obloge je jedan od vrlo važnih parametara u određivanju ponašanjapodnih obloga prema gorenju

8 Ako se primeni klasifikacija podnih obloga prema EN13501-1[9] u pogledu CRF-a i pretpostavi da je

zadovoljen test EN ISO 11925-2[8] posmatrana podna obloga sa slike 14 bila bi u klasi Dfl a sa slika 151617 Efl što spada u klasifikaciju vrlo niskih performansi u uslovima požara

U ispitnoj prostoriji sa slike 11 merena je i temperatura u tački D na 76 cm ispod plafona pri čemu surezultati prikazani na slici 18



Analizirajući sve prethodne testove i njihove rezultate sigurno se nemeće sledeće pitanje

-Da li podne obloge prilikom gorenja imaju uticaja na povećanje temperature i toplotnog fluksa koji prima podnapovršina ili ne

Na grafiku 19 je prikazana tempertura i toplotni fluks u mernim tačkama A B C u ispitnoj prostoriji sa slike 11(merne tačke su na podu prostorije) kada se u prostoriji ne nalazi podna obloga a upali se 64kg drvenih gredica

Slika 18 Temperatura ispod plafona (tačka D)

Sa grafika se vidi da prisustvo podne obloge u prostoriji utiče napodizanje temperature gasova u odnosu na gorenje iste količine dr-venih gredica u istoj prostoriji bez podne obloge (mereno nepos-redno blizu mesta gorenja sa horizontalnim rastojanjem od mestagorenja 046 m i na 0076 m ispod plafona ndash merna šema na slici12) Za posmatranu tačku D može se konstatovati da što je CRFpodne obloge manji to je podizanje temperature veće zboginterakcije gorenja drvenih gredica i podne obloge jer je površinagorenja podne obloge za manji CRF veća

Sa rastojanjem od mesta upale ovaj uticaj-porast temperature biznatno slabio Gledano u odnosu na celu prostoriju i istu količinugorivog materijala u većim prostorijama se skoro nebi ni osetioSamim tim bi ugroženost pravilno izabranih enterijerskih materijalana plafonu i zidovim usled gorenja samo podne obloge čiji sekritični radijacioni toplotni fluks kreće u granicama koje je

obuhvato eks eriment ili bol im bila mala

Slika 19 T i fluks radijacijeprostorija bez podne oblogeSa slike se vidi da je najveća

temperatura u tački A (tačkanajbliža mestu gorenja) kao itoplotni fluks koji prima podnapovršina u tački A Sada se uprostoriji postavljaju podne oblogesa različitim kritičnim fluksomradijacije (CRF) i ponovo pratitemeratura i toploti fluks pod istimuslovima



Slika 20 Podna obloga sa CRF 033Wcm2 Slika 21 CFR 023Wcm

2

Slika 22 CFR 014Wcm2 Slika 23 CFR 004Wcm

2

Na slikama 20212223 su date promene temperature i toplotnog fluksa sa vremenom u tačkama merenja ABCna podnoj površini sa podnim oblogama različitog kritičnog fluksa radijacije (CRF) Na slikama 2021 2223 se

vidi da toplotni fluks i temteratura u tački A najbliže mestu izvora toplote-rastojanje oko 20cm imaju najvećevarijacije U tački B (rastojanje od izvora toplote 86 cm) i tački C (rastojanje od izvora topote 172 cm) ne postojeznačajnije promene toplotnog fluksa i temperature sem za podnu oblogu čiji CRF 004Wm2 PremaEN135012007[9] uzimajući u obzir kriterijum toplotnog fluksa pod pretpostavkom da je zadovoljen test EN ISO11925-2[18] jer se plamen na podnoj oblozi sam ugasio moglo bi se reći da podna obloga

-sa CRF-om 033Wcm2=33KWm2 ima klasifikaciju oznake Dfl

-sa CRF-om 023Wcm2=23KWm2 ima klasifikaciju oznake Efl


-sa CRF-om 004Wcm2=04KWm2 ima klasifikaciju oznake verovatno Efl a možda i Ffl

Upoređujući gorenje u prostoriji bez podne obloge (slika19) i gorenje u prostoriji sa podnim oblogama (slike

20212223) može se izvući nekoliko zaklju

čaka



1 Jasno je da podna obloga doprinosi povećanju toplotne energije u sobi tj povećava se požarni rizik unekoj meri

2 Ovaj uticaj se oseća najviše u tački A koja je i najbliža mestu gorenja U tačkama B i C (dalje od mestagorenja) je skoro zanemarljiv

3 Sa povećanjem rastojanja od fronta plamena opada toplotni fluks radijacije na podnu površinu4 Na graficima 20212223 se vidi pik na toplotnom fluksu u tački A Ovo se događa kada podna obloga

počne da gori sa prednje strane gredica prema tački A tj kada plamen prodre prema prednjem delu sobePrvo paljenje podne obloge započne iza drvenih oblica prema zidu zato što tu postoji i dodatna radijacijatoplote od zidova a zatim se plamen proširi i sa prednje strane naslaganih gredica Tada se javlja dodatnatoplotna radijacija na podnoj površini u tački A

5 Što je kod podne obloge manji kritični fluks radijacije (CRF) veća je temperatura u tački A (slike20212223)

6 Plamen se širi po podnoj obozi samo u tačkama (po površini) koje dobijaju toplotni fluks radijacije odprvobitno upaljenog gorućeg materijala (stog gredica) koji je veći nego što je kritični fluks radijacije(CRF) i kada je on prisutan dovoljno vreme Za konkretnu podnu oblogu pale se samo one tačke napodnoj oblozi do kojih stiže veći toplotni fluks nego što je CRF podne obloge Prekoračenjem CRF-apodna obloga se pripremi za paljenje kada naiđe plamen koji tu pripremu ne može da izvede sam ali je tapojava mora posmatrati vremenski Prekoračenjem CRF-a u nekoj tački vrši se paljenje i bez da je tudošao neki pilot plamen ali tek kad se pređe određena granica koja se takođe mora posmatrati vremenski

7 Gledajući slike 1516 i 17 (obloga na slici 14 pokazuje izvesno odstupanje jer u vremenu kada je u tačkiA bio prekoračen CRF plamen od izvora nije stigao do te tačke ) vidi se da samo merna tačka A dobijatoplotu veću nego CRF za konkretnu podnu oblogu (tačke B C dobijaju manju) tako da je samo onaobuhvaćena gorenjem (u okviru površine koja gori)Zato se širenje pozara po podnoj površini i zaustavljate tako sama podna površina neće širiti požar jer nema dovoljan toplotni kapacitet (ne razvija dovoljnotoplote) da zagreje susedne tačke više od CRF-a podne obloge a izvor toplote koji je imao dovoljau snaguza to se posle sagorevanja ugasio

Model gorenje podne obloge se šematski može prikazati na slici 24

Slika 24 Gorenje podne obloge Slika 25 Mogući razvoj upale

Deo toplote QF sa fronta plamena (slika 24) se predaje podnoj oblozi i to je toplota koja se troši za zagrevanje

podne obloge u neposrednoj blizini fronta plamena (par desetina cm) do temperature TVAP na kojoj se iz podneobloge oslobađaju gasovite komponente koje ustvari gore plamenom Deo toplote se gubi kroz podlogu Q LOSS adeo se oslobađa sa toplim gasovima i diže ka plafonu odakle se radijacijom vraća Q

R i vrši dodatno predgrevanje

površine podne obloge

Brzina gorenja zavisi od povrata toplote gorivoj materiji kao i od gubitaka toplote

Teorijski gledano razvoj gorenja bi mogao teći u dva pravca slika 25 Mogao bi da se rasplamsa po celoj podnoj

površini ili da zbog gubitaka toplote gorenje krene u pravcu vrlo laganog i sporog gorenja ili čak spontanog



gašenja plamena Drga verzija je izvesnija od prve samo ako se zna ponašanje podnih obloga prema gorenju iako su utvrđene karakeristike na osnovu kjih se vrši ocena prilikom uotrebe ali klase ne manje od klase Efl premaEN13501-1[9] i za uslove u prostoriji kavi su bili u eksperimentu (od gorivih materijala prisutni su podna obloga istog od tipskih gredica)

Na gorenje podne obloge u realnim uslovima uticaj mogu imati i razni drugi faktori kao što su strujanje vazduhavisina tavanice (što je niža tavanica uticaj povratne toplote radijacije je veći) okolni gorivi materijal (toplotaprimljena od okolnog materijala) enterijerski materijali zidova i plafona i dr

Technical Research Institute of Sweden u toku 2007 god publikovao je ispitivanja uticaja nekih često korišćenihpodnih materijala na razvoj požara u prostoriji kao i njihova ispitivanja prema EN ISO 9239-1[17] pri čemu supodne obloge klasifikovane prema EN 13501-1[9]

U tabeli 5 su prikazane karakteristike materijala koji je ispitivan a u tabeli 6 karakteristike gorenja (dva testa) iklasifikacija prema EN 13501-1[9]

Tabela 5 Osobine ispitivanih podnih obloga

Tabela 6 Klasifikacija podnih obloga s obzirom na performanse reakcije na požar

Jedan od parametara za klasifikaciju prema EN 13501-1[9] je kritični toplotni fluks a njemu odgovara i prostiranjeplamena po ispitnoj podlozi na određenoj dužini u odnosu na nultu tačku kalibrisane merne skale radijacionogpanelala tako na primer

-Za svrstavanje u klsu Bfl granični toplotni fluks je 8 KWm2 što odgovara prostiranju plamena aproksimativno

270 mm od nulte tačke kalibrisane merne skale radijacionog panela

- Za svrstavanje u klsu Cfl

granični toplotni fluks je 45 KWm2 što odgovara prostiranju plamena aproksimativno


- Za svrstavanje u klsu Dfl granični toplotni fluks je 3 KWm2 što odgovara prostiranju plamena aproksimativno


Izvršeno je takođe ispitivanje ponašanja podnih obloga u ispitnoj sobi po nešto izmenjenim uslovima standarda ISO 97051993 Fire tests-Full scale room test for surface products slika 11 Isprobane su četiri situacije -scenarija

Scenario ispitivanja broj 1

Gasni gorionik lociran u desni ugao sobe nasuprot vrata slika 11 osigurava snagu 100 KW toplote 10minuta a zatim se uzorak izloži narednih 10 minuta uticaju toplote od snage 300KW Meri se količina oslobođenetoplote uzorka kao i dimni produkti



U ugao sobe postavlja se sto sa metalnom pločom veličine 1x1m tako da je metalna ploča 40cm iznad poda i 25cmiznag gasnog gorionika Gorionok kojije je izveden prema prilogu A standarada ISO 97051993 Fire tests-Full

scale room test for surface products je postavljen u horizontalan položaj i naslonjen svojim bočnim stranama naugaone zidove Na ovaj način uz pomoć metalnog stola radijacijom se oslobođena toplota sa gorionika usmeravaka podu slika 26


Uslovi ispitivanja su isti kao u scenariju broj 1 samo se gasni brener i metalni sto postavljaju u centralnu linijuvrata na udaljenju od 09 m od vrata slika 27


Isti scenatio kao za prethodna ispitivanja samo su gorionik i sto postavljaju u desnom uglu sobe (neposredno desnood vrata) slika 28


U desnom uglu sobe nasuprot vratima postavi se sto Na na stolu je posuda sa 12 lit Heptana (ispod heptana uposudi je voda) a zatim se Heptan zapalislika 29 Dalje se prati ponašanje navedenih podnih obloga u odnosu na

flashover Na slikama 26 27 28 29 su prikazana gorenja uzoraka za prethodno navedene scenarije

Slika 26 Ispitna situacija 1 Slika 27 Ispitna situaciija 2

Slika 28 Ispitna situacija 3 Slika 29 Ispitna situacija 4

Sto je korišćen u situacijama 123 kako bi usmerio termalno zračenje ka podu pošto je gorionik takav da se toplotaemituje vertikalno na gore

Sa slika se vidi kako podna obloga može uticati u izvesnoj meri na opštu požarnu ugroženost nekog prostora

Naravno u zavisnosti od vrste podne obloge (kao i od drugih faktora - veličina i geometrija prostorije količina vrstai raspored ostalog gorivog materijalastrujanja vazduha i sl) ovaj uticaj može biti veći ili manji

Scenario 1

Na slici 30 je prikazan grafik oslobođena toplota sa vremenom po scenariju 1 i to kada je u prostoriji prisutan pilotplamen (koji vrši upalu) i kada se upala vrši bez prisustva pilot plamena



Slika 30 Scenario 1- test sa i bez pilot plamena

Sa slike 30 se vidi da prisustvo pilot plamena (manji plamen u prostoriji) menja gorenje podne obloge od PVCmaterijala tako što povećava količinu oslobođene toplote u prvih 10 minuta kada je snaga gorionika 100kW Bezpilot plamena oslobođena tolpota se povećava usled gorenja podne obloge u toku drugih 10 minuta kada se snagapoveća na 300kW pa se tada usled radijacije podna obloga upali

Bez pilot plamena podnoj oblozi treba duže vreme za upalu što je i logično

PVC materijal je prestao da širi plamen van zone uticaja toplotne radijacije i spontano se ugasio nakon 20 minutakada je i prestao rad gasnog gorionika koji je radijacim dodavao toplotu na podnu površinu Oštećenje PVCmaterijala je bilo oko 13m od ugla sobe

Scenario 2 i 3

Na slikama 27 i 28 zabeležen je trenutak najintenzivnijeg gorenja pa se sa slika vidi da je gorenje intenzivnije

kada se upala dogodi u blizini otvora ndash vrata zbog boljih uslova ventilacije i dotoka vazduha (ovo je gori scenariou pogledu veličine i razvoja požara) Uporedni rezultati su dati na slici 31

Slika 31 Uporedni rezultati za scenario 123

Sa slike 31 se vide uporedni rezultati oslobađanja toplote za scenario upale 123 (bez pilot plamena) za podnuoblogu od PVC-a

Jasno se vidi da se upala brže dogodi po scenariju 2 i 3 nego po scenariju 1 (kada je iniciranje upale preko toploteradijacije u dubini prostorije )

Na slici 32 je prikazana uporedna produkcija dima u navedena 3 scenarija kada je korišćena PVC podna obloga



Slika 32 Produkcija dima scenario 123 za PVC podnu oblogu

Sa slike 32 se vidi da je i produkcija dima započela brže u scenariju 2 i 3 nego u scenariju 1 kao i da je količinadima manja kada se upala razvijala po scenariju 1

Scenario 4

Kada je ispitivana pojava flashovera po scenariju 4 dogodila se interesantna pojava da je najmanje vremena zaflashover trebalo materijalu koji je svrstan u otpornije ndash PVC (Bfl) nego za ostale materijale sa manjom klasom

otpornosti

PVC 135 s Polipropilen 148 s Linoleum 180 s

Što se tiče problematike u vezi dima koji se može razviti kod gorenja podnih obloga i predstavljati ogranićenje upogledu vidljivosti i toksičnosti na osnovu prethodno interpretiranih testova stiče se utisak da razvoj dima postoji

ali nije od presudnog značaja To se vidi i iz norme EN 13501-12007[9] gde se kao kriterijum uvodi smanjenjevidljivosti usled razvijanja dima u min Granična vrednost za ovaj parametar je 750min Ako uzorak ima

vrednost smanjena vidljivosti usled razvijanja dima manju 750 min onda je on spada po ovom kriterijumu uklasu s1 ili ako ne ispunjava taj kriterijum onda je on klase s2 Iz tabele 6 se vidi da se u laboratorijskimispitivanjima ove vrednosti kreću daleko ispod granične vrednosti od 750min Naravno ovde takođe trebanapomenuti da su to samo ispitivanja koja se pod određenim uslovima izvode u laboratorijama da bi se došlo donekih parametara koje u realnoj upotrebi treba pravilno sagledati Odnosno u realnim uslovima znatno su složenijiprocesi gorenja nego kod ispitivanja u laboratorijama ali su podaci koji se dobiju u laboratorijama veomadragoceni u svrhu pravilne primene materijala

Toksičnost dima razvijenog gorenjem podnih obloga nije razmatrana u normi EN13501-12007[9] kao i uprethodnim testovima jer je kod građevinskih materijala vrlo složene prirode Poznato je da toksikant može bitinešto od nekoliko stotina para ili gasova koji nastaju gorenjem drveta tekstila i drugih prirodnih materijala Kada

se govori o uslovima prisutsva veštačkih materijala u kućnom ambijentu u uslovima gorenja može biti više hiljadatoksikanata Tako se ova problematika vrlo teško može u potpunosti proučiti i normirati Dobar uspeh se možepostići ako su produkti tačno poznati kao što je to kod električnih kablova Tu je uočeno da su halogeni materijali uizolaciji problem jer su u uslovima požara njihovi produkti otrovni Za ovaj slučaj se rešenje našlo upotrebommaterijala za izolaciju kablova bez halogenih elemenata

5 BITNE ČINJENICE O EVAKUACIJI I KORIDORIMA EVAKUACIJE

Evakuacija je udaljavanje osoba u slučaju opasnosti od ugroženog do bezbednog mesta

Analize evakuacije obuhvataju sve osobe koje borave u zgradi uključujući i goste ili posetioce koji mogu da senađu u zgradi Investitori vlasnici ili korisnici poslovne ili javne zgrade definišu nominalni broj lica koji stalno

borave ili su zaposleni u zgradi kao i broj osoba koje kao gosti dolaze u zgradu odnosno pojedine prostorije(diskoteku restoran sportsku ili koncertnu dvoranu i sl) Broj lica u zgradi se odre đuje prema nominalnim



kapacitetima pojedinih prostorija i prema uslovu da treba ostvari kretanje bez zagušivanja što iskustveno znači dane treba da bude više od 3 licam2 površine poda bilo gde na koridorima za evakuaciju Pri ramatranju evakuacijepotrebno je znati i sledeću terminologiju

Termini i definicije

-Polazno mesto (PM) je mesto na kome se osoba može zateći u trenutku saznanja da je došlo do takvog razvojapožara da je potrebna evakuacija

-Bezbedno mesto (BM) je mesto van zgrade na kojem se ne mogu očekivati štetni efekti požara - plamen dim padoštećenih delova objekta i sl

-Koridor evakuacije (KE) čine građevinske konstrukcije zgrade kojima se ograničavaju prostorije za komunikaciju(hodnici tampon-prostorije stepeništa vetrobrani ulazi i sl) i sprečava prodor plamena i dima iz prostorija zaboravak

-Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak u hodnik To je obično izlaz iz stana hotelskogapartmana ili slične grupe prostorija učionice kancelarije radionice i sl Ako ima više PI sličnog tipa prolaza onimogu da budu alternativni (API) samo ako su dovoljno razmaknuti da ne budu jednovremeno zadimljeni (izlazi izbioskopa pozorišta sportske hale i sl)

-Direktni put prve etape evakuacije je duž od polaznog mesta do prvog izlaza

-Realni put prve etape evakuacije je onaj put kojim može da se kreće lice zaobilazeći prepreke na svom putu doprvog izlaza (gondole sa robom komode stolove stolice itd) U manjim prostorijama i prostorijama srednjeveličine aternativni prvi izlazi omogućavaju altemativni put evakuacije od polaznog mesta

-Etažni izlaz (EI) čine vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili koja sprečavaju prodor vatre i dima naulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol

-Krajnji izlaz (KI) je izlaz iz zgrade (obično ulaz u zgradu)

-Primarai koridor za evakuaciju (PK) jeste koridor koji se koristi za normalno kretanje ljudi u zgradi

-Altemativni koridor za evakuaciju (AK) jeste koridor evakuacije koji ima iste ili slične uslove za evakuaciju kaoprimarni

-Rezervni koridor za evakuaciju (RK) jeste kratak koridor koji koriste najviše 2 lica radi izlaza iz tehni čkihprostorija (kotlamica sala za klimatizaciju i sl)

-Vreme evakuacije jeste vreme pripreme za evakuaciju uvećano za vreme kretanja od polaznog mesta dobezbednog mesta

-Vreme pripreme za evakuaciju jeste vreme u kojem se ljudi pripremaju za evakuaciju tj procenjuju potrebu zaevakuacijom savetuju se traže šta će poneti itd

-Vreme evakuisanja je vreme kretanja od polaznog mesta do bezbednog mesta

-Put evakuacije je projektna putanja koju prelazi osoba u toku evakuacije

Etape evakuacije

Etape evakuacije su sledećeI etapa - od PM do PI (PI je KI za prostorije sa direktnim izlaskom)

II etapa - od PI do EI (EI je obično KI za prizemne zgrade)

III etapa- od EI do KI

IV etapa od KI do bezbednog mesta

Kretanje osobe u I etapi evakuacije treba da se završi za 30 s u svim stambenim poslovn-im i javnim zgradamaosim u slučajevima gde se sedi u stolicama u dužim redovima i nekim specifičnim prostorijama

- bioskopima pozorištima amfiteatrima za manje od 200 osoba - 60 s

- bioskopima pozorištima amfiteatrima za više od 200 a manje od 600 osoba - 120 s




- sportskim i drugim scenama za više od 2000 osoba - za 240 s

Kretanje osobe u II etapi treba da se završi za manje od 60 s

Kretanje osobe u III etapi treba da se završi za manje od 3 minuta

Koridori evakuacije

Koridori za evakuaciju treba da budu pregledni bez suvišnih skretanja sa promenama smera pod uglom ne ve ćimod 90deg (sem u stepeništu) bez prepreka (viših pragova visećih i konzolno okačenih predmeta)

Putevi za evakuaciju do prvog izlaza treba da budu dovoljno kratki da se evakuacija iz ovog dela ugroženogprostora ostvari pre nego što nastane duže direktno izlaganje osobe vatri i dimu ili joj vatra ili dim zaprečeizlaz(e) Radi izbegavanja situacije u kojoj je prvi izlaz zaprečen u većim prostorijama se predviđa i određen brojaltemativnih prvih izlaza

Vrata prvih izlaza koja nisu i KI treba da se zatvaraju automatski posle prolaska ljudi kako bi se sprečiloprodiranje dima u hodnik Prvi izlazi stanova učionica i sličnih prostorija čija se vrata često otvaraju kao itehničkih prostorija koje nisu namenjenc za boravak (najčešće su zaključane) obično se ne opremaju uređ jajima zaautomatsko zatvaranje vrataRastojanje od prvog do etažnog izlaza ne treba da bude veće od 30 m u nadzemnim a

25 m u podzemnim etažama Za zgrade koje nemaju etažni izlaz rastojanje od prvog izlaza do stepeništa iznosinajviše 10 m

6 ZAKLJUČAK

Pretenzije rada nisu bile da se daju svi odgovori vezani za opasnosti koju različite podne oblogepredstavljaju u uslovima požara Cilj rada je bio da se prikaže klasifikacija podnih obloga kao elementa požarnebezbednosti u kontekstu standarda i tehničke regulative koja se koristi u ovoj oblasti kao i da se bliže prikaže sadavažeća klsifikacija na nivou Evrope Rad sadrži dosta informacija o standardima koji se koriste kod nas u Evropi iAmerici na osnovu kojih se mogu sistemom poređenja napraviti i određeni parametri upotrebe Takođe rad pružainformacije na osnovu kojih se nedvosmisleno može pravilno tumačiti sada važeće označavanje i klasifikacijagrađevinskih materijala u Evropi s obzirom na osobine prilikom požarnih testova Isto tako su kroz rad bliže

osvetljni pojedini testovi koje se rade na materijalima i predstavljaju uslov po kome se vrši klasifikacijagrađevinskih materijala

Pošto su predmet prethodnog razmatranja kroz analizu stanja u Americi i Evropi bile podne obloge višenego ostali građevinski materijali to se iz prethodnog vidi da postoji izvesna sličnost u testovima između evropskihi američkih laboratorija Isto tako se u Americi kroz propise (na primer NFPA) daje mogu ćnost primeneklasifikovanih materijala dok u Evropi utvrđena klasifikacija u primeni nije data u propisima već je poverenazemljama članicama da to utvrde kroz postupak projektovanja i izgradnje U našoj regulativi se uglavnom na temuprimene ovakvih materijala terminološki govori uopšteno što je u praksi vrlo problematično pogotovu sada kada je uvedena nova klasifikacija prema EN 13501-12007[9]

Prema svemu prethodnom jasno je da podne obloge mogu imati uticaja u izvesnoj meri na razvoj požara uprostoriji kao i na razvoj dima ali se ne mogu posmatrati izolovano u odnosu na ostale materijale koji se koriste za

zidove i plafone Ovo ukazuje da su uslovi upotrebe vrlo važni a posebno za građevinske materijale Laboratorijskiuslovi ispitivanja materijala mogu da budu uprosečeni i prilagođeni laboratorijskom radu a da uslovi realne

upotrebe budu mnogo složeniji Kada se ispituju požarne performanse ponašanja građevinskih materijala ulaboratorijama zna se da je izvor toplote ili izvor paljenja znatno manje snage nego u realnim uslovima Drugavažna ralika je i ta što se u realnim uslovima gotovo nikad ne može ukloniti pilot plamen ili izvor toplotnogzračenja kako se to radi u laboratoriji prilikom ispitivanja Zato je dobro prethodno opisane izvode iz eksperime-nata tretirati kao zaključke za male uzorke u kontrolisanim uslovima a o realnim primenama donosti zaključkeuvodeći stepene sigurnosti u odnosu na eksperimentalne rezultate

Ipak autori su mišljenja da ako se adekvatno sagleda upotrebljivost podnih obloga s obzirom naklasifikaciju ispitanog uzorka i termodinamku razvoja požara podnih obloga ove obloge same nepredstavljaju presudan faktor u širenju požara pogotovu ako su postavljne parcijalno čak i na koridoruevakuacije kao na sl 1 gde nema drugog gorivog materijala u vidu raznih predmeta na podu koji bi mogli

održavati i širiti požar



Njihov doprinos se ogleda u tome što mogu uvećati toplotu i dim kod gorenja ostalog materijala uprostorijiS druge strane i dotok kiseonika u zonu gorenja je samo sa gornje površinske strane podne obloge jer jedonja strana uz podnu površinu (uz uslov da nema dodatnog lepljenja podne obloge lepkom koji potpomažegorenje) što još više otežava eventualni proces njihovog samostalnog gorenja

Uvažavajući rezultate prethodnih ispitivanja klasifikaciju materijala datu normom EN13501-12007[9]odredbe NFPA 101- Life Safety Code2003[3] i SRPS TP212003[22] može se predložiti sledeće

-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se završi za 30 s ne treba da imajuklasu manju od Efl prema EN13501-12003

-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakiuše manje od 200 osoba a kretanje osoba treba da sezavrši za 60 s ne treba da imaju klsu manju od Dfl s1prema EN13501-12007

-Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuiše od 200-600 osoba a kretanje osoba treba da sezavrši za 120 s ne treba da imaju klsu manju od Cfl s1prema EN13501-12007

- Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuiše 600-2000 osoba a kretanje osoba treba da sezavrši za 180 s ne treba da imaju klsu manju od Bfl s1prema EN13501-12007

- Podne obloge na podovima I etape evakuacije gde se evakuiše više od 2000 osoba a kretanje osoba treba da sezavrši za 240 s ne treba da imaju klsu manju od A2fl s1 prema EN13501-12007

- Podne obloge na podovima II etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se završi za 60 s i gde se propisimazahteva etažni izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili koja sprečavaju prodor vatre i dimana ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klasu manju od B fl s1prema EN13501-12007

-Podne obloge na podovima II etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se završi za 60 s i gde se propisimane zahteva etažni izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili koja sprečavaju prodor vatre idima na ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsu manju od Cfl prema EN13501-12007

-Podne obloge na podovima III etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se završi za manje od 3 minuta i

gde se propisima zahteva etažni izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili koja sprečavajuprodor vatre i dima na ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsumanju od A1fl prema EN13501-12007

-Podne obloge na podovima III etape evakuacije gde kretanje osoba treba da se završi za 3 minuta i gde sepropisima ne zahteva etažni izlaz (EI) (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili koja spre čavaju prodorvatre i dima na ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba da imaju klsu manju odBfl s1prema EN13501-12007[9]

-Podne obloge na podovima IV etape evakuacije koja predstavlja nastavk III etape evakuacije gde se propisimazahteva etažni izlaz (EI) kod III etape evakuacije (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili kojasprečavaju prodor vatre i dima na ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba daimaju klsu manju od A1fl prema EN13501-12007

- Podne obloge na podovima IV etape evakuacije koja predstavlja nastavk III etape evakuacije gde se propisimazahteva etažni izlaz (EI) kod III etape evakuacije (vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili kojasprečavaju prodor vatre i dima na ulazu u stepenište tampon prostoriju ka stepeništu ili u izlazni hol) ne treba daimaju klsu manju od Bfl s1 prema EN13501-12007[9]

Ovi podaci se mogu uzeti u razmatranje samo orjentaciono Jedno od mgućih rešenja bila bi analiza svakogobjekta ponaosob Ova analiza treba da uzime u obzir sve prethodno pominjane faktore Tom analizom koja jeurađena od strane stručnjaka za bezbednost-projektanta a za konkretni objekat može se definistai upotrebapojedinih klasa podnih obloga koje su razvrstane prenma EN 13501-12007[9] Normalno prilikom ove analizenikada ne treba zaboraviti na realne uslove koji podrazumevaju da prilikom požara uvek gore ne samo podnimaterijali i obloge već i zidovi i plafoni Na ovo smo već ukazali u delu kada su razmatrni uslovi realne upotrebe uodnosu na laboratorijske uslove Gorive obloge na vertikalnim zidovima i plafonima prostorije (koridorima

evakuacije) predstavljaju znatno veću opasnost i imaju znatno ve

ću ulogu u širenju požara pogotovu ako bi bile odtakvog materijala koji se prilikom gorenja topi i u vidu zapaljenih fragmenata kaplje



LITERATURA

1 Zakon o zaštiti od požara (Slglasnik SRS 3788)

2 Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Sllist SFRJ 784)

3 SRPS UJ10501997 Zaštita od požara u građevinarstvu-Ponašanje građevinskih materijala u požaru-Pregled i klasifikacija građevinskih materijala

4 SRPS NB27511986 Izbor i postavljanje električne opreme u zavisnosti od spoljašnjih uticaja

5 NFPA 1012003 Life Safety Code

6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631

7 SRPS ISO 11821990 Požarna klasifikacija-Građevinski materijali ndashIspitivanje negorivosti

8 ISO 11821990 Fire tests-Building materijals-Non-combustibility test

9 EN 13501-12007 Fire classification of construction end building elements-Part1Classification using datafrom reakcion to fire tests

10 SPRS UJ10551992 Zaštita od požara u građevinarstvu-Ispitivanje gorivih građevinskih materijala

11 SPRS UJ10601973 Zaštita od požara-Određivanje brzine širenja plamena12 SRPS UJ10101973 Zaštita od požara-Ispitivanje materijala i konstrukcija-Definicija pojmova

13 DIN 4102-11998 Brandverhalten von Baustoffen und Bauteilen-Tel 1Baustoffe Begriffe Anforderungenund Pruumlfungen

14 EN ISO 1182 Reaction to fire tests for building products mdash Non-combustibility test (ISO 11822002)

15 EN ISO 1716 Reaction to fire tests for building products mdash Determination of the heat of combustion (ISO17162002)

16 EN 13823 Reaction to fire tests for building products mdash Building products excluding floorings exposed tothe thermal attack by a single burning item

17 EN ISO 9239-1 Reaction to fire tests for floorings mdash Part 1 Determination of the burning behaviour using

a radiant heat source (ISO 9239-12002)18 EN ISO 11925-2 Reaction to fire tests mdash Ignitability of building products subjected to direct impingement

of flame mdash Part 2 Single-flame source test (ISO 11925-22002)

19 SRPS EN ISO 9239-12007 - Reakcija na požarna ispitivanja podnih obloga - Deo 1 Određivanjeponašanja prema gorenju upotrebom izvora paljenja sa toplotnim zračenjem

20 SRPS ISO 97051996 Ispitivanje površinskih obloga u prostoriji realne veličine

21 Nikola PKleut Planiranje i projektovanje hotela i poslovnih zgrada bezbednoh od požara i drugihakcidenata Zaštita sistem Beograd 2007

22 Tehnička preporuka SRPS TP 212003 Tehnička preporuka za građevinske tehničke mere zaštite odpožara stambenih poslovnih i javnih zgrada

23 SRPS IEC 60364-5-522008 Električne instalacije u zgradama-Deo 5-52 Izbor i postavljanjeelektričneopreme-Električni razvod

24 SRPS EN ISO 11822009-Ispitivanje reakcije na požar građevinskih proizvodaIspitivanje negorivosti

25 SRPS EN ISO17162009-Ispitivanje na požar građevinskih proizvodaOdređivanje toplote sagorevanja

26 Takođe postoji i odgovarajući ISO 69251985 Textile floor coverings-Burning behaviour-Tablrt test atambient temperature

27 BS 63071982 Method for determination of the effects of asmall source of ignition on textile floorcoverings

28 ISO 97051993 Fire tests-Full scale room test for surface products

Oktobar 2009 god



Brzina širenja plamena je put plamenog ruba prevaljen u jedinici vremena pod standardnim tjdefinisanimuslovima ispitivanja i na određenom aparatu

Zbog razlika u performansama u uslovima požara i naravno drugih (osnovnih) performansi (kao što jeotpornost na pritisak habanje lakoča održavanja čistoće itd) načelno postoje znatne razlike u oblogama za podove

u odnosu na obloge za zidove i tavanice i to se u novim EN standardima na više načina ističe Ovim radom seukazuje na novija sagledavanja klasifikaciju i ocenu podnih obloga u pogledu gorenja odnosno ponašanja uuslovima požara

U radu će biti dati osnovni elemenati (kroz skraćeni prikaz nekih od mnogobrojnih ispitivanja u svetu) kojimogu korisnika da upute na određeni pravac razmišljanja i postupanja u vezi podnih obloga s obzirom da ovo očemu se govori nije dovoljno definisano u domaćoj tehničkoj regulativi kroz pravilnike i tehničke normarive

2 REGULATIVA

Sa pitanjem gorivosti i zapaljivosti podnih obloga pojedini projektanti ili korisnici objekta se najčešće prviput sreću prilikom kontakta sa stručnjakom za požarnu bezbednost ili odgovarajućim državnim organima kojiobavljaju poslove zaštite od požara i to kod pregleda projektne dokumentacije (ređe u fazi tehničkog pregleda ilieksploatacije objekta) Tada se javlja potreba za izborom performansi klasifikacijom i verifikacijom podnih oblogaili tumačenjem tehničke dokumentacije koja se na njih odnosi U tu dokumentaciju spadaju sertifikati izveštaji oispitivanju i ponašanju podnih obloga u uslovima požara zatim izveštaji o klasifikaciji podnih obloga a na osnovukoje treba doneti zaključak o primenljivosti podne obloge u određenim delovima objekta

Problem prihvatljivosti primene podnih obloga prvenstveno se tretira kroz pitanje požarne bezbednosti ievakuacije iz objekta Podna obloga takođe može da ima i drugi aspekt posmatranja a to je da li njeno gorenjemože izazvati prenos i širenje požara na druge predmete ili prostore u zgradi Radi stvaranja uslova u kojima će sepostići potreban nivo požarne bezbednosti postavljaju se odgovarajući zahtevi prema projektantu izvođaču ilikorisniku i to prvenstveno na koridorima evakuacije (stepeništa za evakuaciju i izlazi za evakuaciju hodnici)

Upotreba građevinskih materijala u smislu požarne bezbednosti najviše ali neprecizno je uređena i definisanakod projektovanja izgradnje i upotrebe visokih objekata gde je u čl28 Pravilnika o tehničkim normativima za

zaštitu visokih objekata od požara [2] istaknut zahtev da u hodnicima nije dozvoljeno oblaganje zidova gorivimmaterijalom (u praksi se obično ovo proširuje i na podne površine) Ovaj zahtev je korisan ali neprecizan jer bitrebalo a to je i suštinski značaj potrebe donošenja prvilnika o tehničkim normativima da u pravilniku kojim jeopisno dat termin taj termin bude tačno preciziran odgovarajućim standardom Članom 16 istog Pravilnika [2]istaknut je zahtev da oblaganje stepeništa gorivim materijalom nije dozvoljeno što je iz istih razloga kaoprethodno opet neprecizno

Pošto je pitanje gorivosti definisano standardom SRPS EN ISO 11822009 [24] onda bi korisnik Pravilnika [2]mogao sam da zaključi da se na tim mestima mogu primeniti samo materijali koji spadaju u negorive materijaleprema pomenutom standardu što nije u skladu sa domaćom i stranom praksom - podne obloge koje se često zbogestetike koriste u hodnicima i stepeništu kod poslovnih zgrada i hotela su od sintetičkih tekstilnih materijala ililaminati od drvne mase i sl U praksi se radi razrešenja dilema oko upotrebe građevinskih materijla često pribegava

analogiji sa klasama materijala definisanim u standardu SRPS UJ10501992 [3] jer EN 13501-1 i EN 13501-2nisu još uvek SRPS standardi Ovo pak iziskuje dodatne diskusije u trenutku kad je potrebno doneti odliku oprihvatljivosti primenjenog materijala jer su sertifikati koji ga prate u skladu sa EN standardima

Utvrđivanje relevantnih karakteristika građevinskih i enterijerskih materijala važnih za razvrstavanje materijalau pogledu gorivosti utvrđeno je našim standardom SRPS EN ISO 11822009 [24]

Kao najvažnija novina u posmatranju građevinskih i enterijerskih (obložnih pločastih i sl) materijala uzima senova klasifikacija materijala data EN 13501-12007 [9] koja još nije postala srpski standard

Dopušteno srednje vreme bilo kakvog gorenja uzoraka u ispitnoj peći prema standaradu ISO 11822002 Rea-ction to fire tests for building products mdash Non-combustibility test za određivanje gorivosti (identičan sa SRPS ENISO 11822009[24]) je 0 s za klasu A1 i A1fl uz porast temperature koji mora biti manji od 30oC dok za klase A2 iA2fl dozvoljeno srednje vreme gorenja treba da bude manje od 20 s uz dopušteni porast temperature manji od 50oC

Takođe treba napomenuti da su u našim uslovima standardom SRPS UJ10501997 [3] definisani i u pogledu




3 KLASIFIKACIJA














































(cm)


(Wcm2)

10 11

20 091

30 07

40 05

50 03560 024

70 019

80 015

90 011






























































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god




3 KLASIFIKACIJA














































(cm)


(Wcm2)

10 11

20 091

30 07

40 05

50 03560 024

70 019

80 015

90 011






























































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god






























(cm)


(Wcm2)

10 11

20 091

30 07

40 05

50 03560 024

70 019

80 015

90 011






























































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god









(cm)


(Wcm2)

10 11

20 091

30 07

40 05

50 03560 024

70 019

80 015

90 011






























































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god


























































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god





































fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god












fl
















A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god





A1fl EN ISO 1182a

and

∆Tle30 degCa nd

∆mle 50 and


-


PCSle 20 MJkgb and

PCSle 14 MJm2c

and

PCSle 20 MJkgd

-

A2fl EN ISO 1182a

or

∆T le50oCand

∆mle 50 and

tf le 20 s

-

EN ISO 1716

and

PCSle 30 MJkg a and

PCSle 40 MJm2 b and

PCSle 40 MJm2 c and

PCSle 30 MJkgd


f ge 80 kWm

2 Smoke production

9


f ge80 kWm

2 Smoke production9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fge 45 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s



fgt 30 kWm

2 Smoke production

9

EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s


Efl EN ISO 11925-2h

Exposure = 15 s











s2 = not s1


attack

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god

































CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god















CRF Wcm2























Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god
















Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god







Br Količina goriva

(kg)

CRF

(Wcm2)


()

1 64 033 46

2 64 023 71

3 64 014 794 64 004 131


























2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god















2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god




2


2









čaka






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god






















































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god




































Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god

















Scenario 1








Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god







Scenario 2 i 3











Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god





Scenario 4


otpornosti






























Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god




















Etape evakuacije














Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god






Koridori evakuacije





6 ZAKLJUČAK






























LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god






















LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god



LITERATURA






6 16 CFR 1630 i 16 CFR 1631























Oktobar 2009 god

Documents

Podne Obloge Kao Faktor Rizika u Pozarnoj Bezbjednosti