1

Ellen G. White

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

Naslov originala: COMMENTS ON THE BIBLE AS SET

FORTH IN THE WRITINGS OF ELLEN G. WHITE

Prevod: Branko Bosanac

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

2

Predgovor

U preko 4.000 lanaka - odabranih za ovu priliku iz poznatih adventistikih asopisa kao to su: Rewiev and Herald (Pregled i Glasnik) i drugi, iz raznih pamfleta, kao i iz dosijea koji sadre sauvane govore, neobjavljene rukopise i originalna pisma E. G. White; esto nailazimo na blistave dragulje koja na zadivljujui nain osvetljavaju neki biblijski stih, opirnije prikazuju pojedine vane dogaaje zabeleene u analima Svetih spisa, i tako proiruju nau spoznaju o osnovnoj biblijskoj istini. Ova knjiga moe stoga da poslui kao novi pristup ili pak prihvatljivija primena da pomenuti dragulji zablistaju i pred okom onih italaca koji ih na drugi nain nikada ne bi ugledali.

OBJANJENJE SKRAENICA ZA NASLOVE CITIRANIH DELA UR Protokol Australijske unije - h Biblije (asopis) S - Biblijska vaspitna kola (asopis) h - Hriansko vaspitanje (asopis) - Hrianska umerenost i biblijska higijena G Bilten generalne konferencije G Dobro zdravlje (asopis) R Zdravstveni reformator (asopis) S - Kratki zapisi iz istorije ASD (Poglavlja E.G.White) Ibid. Ukazuje na isto delo citirano u prethodnom lanku Letter Pisma E.G.White L Kratki zapisi iz ivota apostola Pavla S Neobjavljeni rukopisi E.G.White NL Listii dnevnika E.G.White (serija brour) UR Protokol pacifike unije R Adventni Pregled i Subotni Glasnik (asopis poznat po skraenom nazivu Pregled i Glasnik Rewiev and Herald) SpT serija A Posebna svedoanstva iz serije A (vie svezaka) S serija B - Posebna svedoanstva iz serije B (vie svezaka) S Znaci vremena (asopis) IS Duh prorotva (sveske 1-4) ISG Duhovni darovi (sveske 1-4) SW Uputstva za rad subotne kole (asopis) YI Uputstva i saveti mladima

3

Traite u knjizi Gospodnjoj i itajte, nita od ovoga nee izostati i nijedno nee biti bez drugoga; jer to kaem, on je zapovjedio, i duh e

ih njegov sabrati. (Isaija 34:16)

Jer zapovijest po zapovijest, zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovdje malo, ondje malo davae se (Isaija

28:10)

Da bi se znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje. (Psalam 67:2)

PREMALO JE PANJE POKLONJENO BIBLIJI, I GOSPOD LJUDIMA I ENAMA DAJE MANJU

SVETLOST DA BI IH VODILA U SVE BLISTAVIJU SPOZNAJU (RH 20.januar 1903)

4

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

TOM 1

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA TREA KNJIGA MOJSIJEVA

ETVRTA KNJIGA MOJSIJEVA PETA KNJIGA MOJSIJEVA

5

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA (POSTANJE)

Poglavlje 1

1-3. (Ps. 33:6,9). Riznica sredstava. Bog je samo govorio, i Njegovom reju stvarana su Njegova dela u prirodnom svetu. Boje stvaranje predstavlja samo riznicu stvorenih sredstava spremnih da ih On trenutno moe upotrebiti na svoju radost i zadovoljstvo (Letter 131, 1897) {1BC 1081.1}

26. (Efes. 3:15). Velika porodica. - Beskrajna ljubav o kako je zaista velika! Bog je stvorio svet da bi proirio svemirsko blaenstvo neba. eleo je da proiri porodicu razumom obdarenih bia (MS 78, 1901). {1BC 1081.2}

27. Novi i poseban poredak. - Celo nebo se u dubokom interesovanju radovalo stvaranju naeg sveta i oveka. Ljudska bia predstavljala su jedan novi poseban poredak (u svemiru). Oni su bili stvoreni po obliju Boijemu, i Tvoreva je namera bila da oni nasele zemlju (RH 11. feb. 1902). {1BC 1081.3}

29. (Ps. 104,14). Plod u naim rukama. - Sam Gospod je prilikom stvaranja dao ivot drvetu i vinovoj lozi. Njegova Re moe da uvea ili pak umanji plodove zemlje. Kad bi ljudi otvorili svoje srce i um da shvate povezanost koja postoji izmeu prirode i Boga prirode, ulo bi se verno priznavanje Tvoreve sile.

Kad bi Bog povukao svoju ivotvornu silu sve u prirodi bi izumrlo. Sva Njegova stvorena dela zavise od Njega. Svim ivotnim namirnicama i produktima prirode On daje ivotvorno svojstvo. Vona stabla krcata obiljem plodova treba da smatramo Bojim darom upravo tako kao da je sam On te plodove stavio u nae ruke (MS 114, 1899). {1BC 1081.4}

Poglavlje 2 2. (2.Mojs. 2:8-11). Sedam bukvalno shvaenih dana. - Sedmini ciklus od sedam bukvalno shvaenih dana, est radnih i jedan za odmor, koji se kroz biblijsku istoriju odrao sve do naih dana, ima svoje pereklo u veliko] injenici o prvoj sedmici (3 SG 99). {1BC 1081.5} 7. (1.Kor. 3:9; Dela 17:28). ovek pod Bojim nadzorom. - ovekov fiziki organizam je pod Bojim nadzorom, ali ne kao neki asovnik koji se navije i onda mora da radi sam. Neprekidni rad srca, puls, disanje, koje takoe nikad ne prestaje, i ceo organizam nalaze se pod stalnim Bojim nadzorom. Vi ste Boja njiva (gazdinstvo), Boja graevina (I Kor. 3:9). Zahvaljujui Bogu mi ivimo miemo se i postojimo. Svaki otkucaj srca, svaki dah, svaki i najmanji pokret predstavlja inspiraciju Onoga koji je udahnuo jo u Adamove nozdrve dah ivota - inspiraciju uvek prisutnog Boga, Velikog JA SAM (RH 8. Nov. 1898). {1BC 1081.6} (2.Petr. 1-4). Uesnici u Bojoj prirodi. - Gospod je oveka stvorio od zemljinog praha. On je Adama uinio uesnikom svog ivota, svoje boanske prirode.

Zadahnuo ga je dahom Svemoguega i ovek je postao ivo bie. Adam je bio savrenog oblika - snaan, lepo graen, nevin nosio je oblije svoga Tvorca (MS 102, 1903). {1BC 1081.7}

Fizika snaga dugo ouvana. - ovek je iz ruku svoga Tvorca izaao savrenog telesnog sastava i divnog oblika. injenica da ve gotovo est hiljada godina odoleva sve teim udarcima bolesti i prestupa, predstavlja najubedljiviji dokaz o snazi i izdrljivosti kojom je u poetku bio obdaren. (CTBH 7) {1BC 1082.1}

8. Adam krunisani vladar Edema. - Adam je bio krunisani vladar Edema. Njemu je bila data vlast nad svim ivim stvorenjima koja je Bog stvorio. Adama i Evu ]e Gospod blagoslovio darom razuma, darom koji nije dat ni jednom drugom stvorenju. On je Adama uinio zakonitim

6

vladarom nad svim delima svojih ruku. ovek, stvoren po Bojem obliju, mogao je da posmatra velianstvena dela Boja u svetu prirode, i bio je u stanju da o njima duboko razmilja i da ih ceni (RH 24. feb. 1874). {1BC 1082.2}

15. Edem, nebo u minijaturi. Adam je predmete za duboko razmiljanje i matanje o delima Bojim imao u Edemu, koji je predstavljao nebo u minijaturi. Bog je oveka sazdao ne samo da posmatra Njegova velianstvena dela; zato mu je dao ne samo srce i um za matanje, nego isto tako i ruke za rad. Kad bi se ovekova srea sastojala u tome da nita ne radi, onda Tvorac Adamu ne bi namenio i rad. ovek je i u radu nalazio sreu, isto tako kao i u dubokom pobonom razmiljanju (RH 24. febr. 1874). {1BC 1082.3}

16,17. (1.Mojs. 1:26; Is. 43:6-7). - Bog je oveka stvorio na slavu sebi, da bi ljudski rod, poto bude okuan i proveren, mogao da se pridrui nebesnoj porodici. Boja namera je bila da ljudskim biima, ako se pokau posluna svakoj Njegovoj rei, proiri naseljavanje neba. Adam je bio stavljen na probu da bi se videlo: da li e biti posluan kao aneli koji su ostali odani Bogu, ili pak neposluan. Da se odrao na ispitu, njegove pouke potomstvu bile bi samo vernost i odanost Bogu. Njegov um i misli bili bi kao i misli Boje. On bi bio, kao Bo|a njiva, Boja graevina (1.Kor. 3:9), bio bi od Njega nauen. Njegov karakter bio bi oblikovan prema karakteru Bojem. (Letter 91, 1900). {1BC 1082.4}

17. (Jovan 8:44; 1.Mojs. 3:4). Klica smrti: delo sotonino. Klicu smrti u ljudski organizam Hristos nikada nije uneo. Tu klicu usadio je sotona kad je naveo Adama da jede plod sa drveta od znanja dobra i zla, to je predstavljalo neposlunost prema Bogu. (MS, 1899). {1BC 1082.5}

(Otk. 13:8). Smrtna kazna nije primenjena odmah. Adam je, na nesreu, posluao rei kuaa i, popustivi njegovim doaptavanjima, pao u greh. Zato smrtna kazna u njegovom sluaju nije bila primenjena odmah? Zato to se naao otkup. Boji jedinorodni Sin je dobrovoljno pristao da uzme na sebe ovekov greh i da svojim ispatanjem iskupi ljudski rod. Da je uinjeni greh na neki nain mogao biti oproten onda to ispatanje ne bi bilo potrebno. Da je Bog oprostio Adamov greh bez ikakvog ispatanja, greh bi postao besmrtan i beskonano bi se nastavljao s drskou koju nita vie ne bi moglo zadrati (RH 23. april 1901). {1BC 1082.6}

Poglavlje 3 1-6. Sve dublje padanje u greh. - Da je ljudski rod prestao da pada sve dublje posle Adamovog izgnanstva iz Edema, stanje sveta bi danas u fizikom, mentalnom i moralnom pogledu bilo daleko povoljnije. Ali, dok ljudi osuuju Adamov pad koji nam je doneo neizrecive patnje i nesreu, oni se ne pokoravaju izriitim Bojim zabranama isto kao i Adam, iako u njegovom primeru imaju opomenu da ne prestupaju Boji zakon, kao to je to on uinio. Kamo sree da se ovekovo poniranje u greh zaustavilo sa Adamovim prestupom, ali pad je stalno postajao sve dublji i dublji. Ljudi nee da izvuku pouku iz Adamovog iskustva. Poputajui apetitu i strastima, oni direktno prestupaju Boji zakon, a u isto vreme nastavljaju da oplakuju Adamov prestup kojim je greh doao na svet. {1BC 1082.7} Od dana Adamovih ljudski pad je u svakom pogledu stalno bivao sve dublji, svaki novi pad je bio vei od prethodnog. Bog nije stvorio svet tako lien zdravlja, lepote i moralne snage kakav on danas izgleda. Strane i svakovrsne bolesti koje pogaaju ljudski rod sve su vie u porastu. To nije u skladu sa Bojim naroitim provienjem, ve u direktnoj suprotnosti sa Njegovom voljom. To dolazi zato to ovek zanemaru|e upravo ona sredstva koja su Bogom odreena da ga tite od strahote postojeih zala. (RH 4. Mart 1875). {1BC 1082.8} 1. Sotona koristi razna orua. - U Edemu sotona je kao svoje orue iskoristio zmiju. Danas on koristi lanove ljudske porodice trudei se svim moguim lukavstvima i obmanama da podigne prepreke na putu pravednikom kojim treba da idu is