Jul - Septembar 2011 Za WEB 2

7/23/2019 Jul - Septembar 2011 Za WEB 2

http://slidepdf.com/reader/full/jul-septembar-2011-za-web-2 1/24

Енергопројект • година XLVIII • ЈУЛ-СЕПТЕМБАР 2011.

ХОТЕЛАКТАУ

Г О Д И Н А

У С П

Е Х А




2

Редакциони одборСлободан Јовановић, председник,

Др Радослав Раковић, Здравко Милошевић,Марина Букатаревић и Биљана Свичевић

(представник ЈСО-а)Редакција

Главни и одговорни уредникСлободан Јовановић,

Милосава Милановић, новинар.Припрема за штампу и штампа:Енергопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечнотираж 1200

Телефон редакције: 310-1908, 310-1935e-mail:[email protected]

Потписан уговор

са Лавалином за

фабрике у Бору

срана 13

Усвојен четворогодишњи

програм пословне политике

Енергопројекта

сране 5-6

Уговорени нови

послови у Гани

срана 14

ЛИСТ У НОВОМИЗДАЊУ

Поштовани читаоци!

Пред вама је редизајнирано издањeлиста Енергопро јект. Kao компани јако ја у свим сегментима свог пословањапрати развој нових технологи ја и тежиосавремењавању и унапређењу рада,систем Енергопро јект то чини и у доме-ну информисања. Како су интернет тех-нологи је преузеле примат у техничкоми пословном информисању, то и нашакомпани ја све више користи електронскеформе комуницирања. Истовремено жели-мо да задржимо 48-годишњу традици ју

информисања запослених преко листа, ко јидоби ја савремени ји дизајн и форму.

Осим пословних информаци ја ко је середакци ји званично доставља ју, позивамои вас, поштовани читаоци, да се укључитеи допринесете потпуни јем информисању:информишите нас о стручним скуповима,састанцима про јектних тимова, спорт-ским, културним и другим активностимау вашем предузећу.

Као и у свему осталом, и у сфериинформисања Енергопро јект ће истицати

поштовање према богатом техничком иинтелектуалном наслеђу компани је какоби га нове генераци је не само користи-ле, већ и допринеле његовом расту ибогатству.

Ре дакциони одбор

Шири се пословање

у Емиратима

срана 14

Интервју: Стојан Чолаков, директор Нискоградње

Тржишту се морамо стално

прилагођаватисрана 8

Припрема се нови Статут

Холдингасрана 7

Доаак

Записник са XXXVI седницеСкупштине Холдинга




3

На 36. редовној годишњој седници

Скупштине Холдинга донето је свихседам одлука, предложених у дневномреду.

После избора комиси је за гласање ипредседника Скупштине,поднете су информаци је оспровођењу пословне поли-тике и о текућем пословању,о ко јима се не одлучу је,већ се само разматра ју.Извештај о спровођењупословне политике поднео

је председник УО Милун

Тривунац, а о текућемпословању известио је гене-рални директор ВладимирМиловановић.

Уследиле су суштинскефинансијске теме и одлуке.Усво јен је консолидованифинансијски извештајсистема Енергопро јект за2010. годину и финансиј-ски извештај Холдинга, а као основа заодлучивање дати су извешта ји Управног

одбора, екстерног ревизора и Надзорногодбора Холдинга о овим документима.

Донете су потом и одлуке о расподе-ли добити и издавању девете емиси је

акци ја без јавне понуде, ради претва-

рања нераспоређене добити у основникапитал предузећа.Пет одсто прошлогодишње добити,

односно 31,9 милиона динара распоре-

ђу је се у резерве друштва, што је закон-ска обавеза, а осталих 607,2 милиона у

нераспоређену добит. Затим се укупнасума нераспоређене добити из прошлеи претходних година ко ја износи 911,4милиона динара дели на два дела: један

за повећање основног капитала (662,7милиона), а други и даље оста је на“позици ји” нераспоређене добити (248,6милиона).

Скупштина је изабрала ревизора заревизи ју свих финансијских извешта јаза 2011. годину, ревизорску кућу “БДО”из Београда. Одлука о избору обухватаи накнаду за рад ревизора.

Усво јен је и стратешки знача јан четво-

рогодишњи Програм пословне политикеЕнергопро јекта у коме су дате смерницеза даљи развој компани је.

Изабран је и нови Управни одборХолдинга.

Као независни чланови изабрани суекономиста Милун Тривунац и правникИвар Бергер. Остали, извршни и неизвр-шни чланови су: Владимир Миловановићи Никола Брека, машински инжењери,Сто јан Чолаков и Драган Тадић, грађе-вински инжењери, Слободан Јовановић,

електроинжењер, Нада Бо јовић, инже-њер организаци је рада и економистиВладимир Секулић, Зоран Митровићи Светлана Греговић.

У расправи о по јединим тачкамадневног реда изношене су и критичке

оцене пословања система Енергопро- јект; велика већина акционара ни је сес њима сложила, гласа јући за све пред-логе управе.

НА ГОДИШЊОЈ СКУПШТИНИ ХОЛДИНГА

УСВО ЈЕНЕ СВЕ ПРЕД ЛОЖЕНЕ ОД ЛУКЕПри хваћен Прорам ословне о лиике сисема Енероро јек за е рио 2011-2015. оине. - Изабран нови урав-

ни обор и реви зор. - Усво јени консо лиовани финансијски извеша ји сисема Енероро јек и АД Холин и расое-

ла обии за 2010.

Седници присуствовао комплетан Надзорни одбор




4

КОНСТИТУИСАН УПРАВНИ ОДБОР ХОЛДИНГА

ЈЕДНОГЛАСНО - ПРЕДСЕДНИК ИВАР БЕРГЕР

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА ИВАР БЕРГЕР:

СТВОРЕНИ УСЛОВИ

ЗА НАПРЕДАК И РАЗВОЈ

Почетком јула, недељу дана послеседнице Скупштине Холдинга одржана је прва, конститутивна седница ново-изабраног Управног одбора. Секретардруштва обавестио је чланове да суиспуњени законски услови за њиховопостављење, да су сви потписали из јавуда прихвата ју чланство и да нема сметњи

да се Одбор конституише. ПредседникСкупштине изнео је податке о гласању, ичеститао свима на избору. Успешан радновом сазиву пожелео је председава јућина конститутивној седници, најстари јичлан Никола Брека ко ји је потом изнеои предлог за председника. Као јединикандидат изабран је једногласно правник

Ивар Бергер, независни члан. Свих десетчланова дало му је свој глас; сам Бергер,сматра јући неукусним да човек гласа засамога себе, и да сво јим гласом утиче наодлуку, уздржао се од гласања. Захвалившисе на избору, изразио је наду да ће са свимадобро сарађивати и да ће “Енергопро јектбити све бољи и бољи”.

Управни одбор Холдинга: Стојан Чолаков, Милун Тривунац, Никола Брека, Владимир Секулић, Нада Бојовић, ДраганТадић, Ивар Бергер, Владимир Миловановић, Светлана Греговић, Зоран Митровић и Слободан Јовановић

У првој из јави за наш лист, датојповодом избора за председника Управ-ног одбора Холдинга, Ивар Бергер јеистакао:

Кандидатура и избор за члана, потоми председника УО Холдинга за мене јеповратак кући. Иако сам изабран салисте тзв. независних чланова, иако већгодинама нисам запослен у Енергопро- јекту, осећај припадности компани јини је ништа мањи.

Кандидатуру сам прихватио управозато што ми Енергопро јект ни је непо-зната средина. Познати су ми његовипотенци јали, стручне референце, иску-ства, традиционалне вредности... Све

то , уз добру управу и стручне кадрове,да је основа да компани ја крене напред.Енергопро јект има виталност, што јевише пута показао, када је и у најтежим

околностима успевао да сачува сво јересурсе, делатности, тржишта, па се сразлогом сматра јаком кућом. Његоваснага је у људима и у способности

савладавања тешкоћа.И средњорочни програм ко ји је усво-

јио УО, а онда и акционари на Скупшти-ни, да је добре предуслове за напредак иразвој. Свестан сам и наших слабости,али сам уверен да је овај менаџментспреман да их постепено и стрпљивопревазилази. Предсто ји доста рада да сесве што је добро замишљено у пракси, усвакодневном раду, следи. То подразуме-ва да сви, првенствено менаџмент, алии запослени, буду ефикасни ји, одговор-

ни ји, рационални ји. Свакако и органиконтроле, у ко је спада и УО, мора ју битина таквом, што вишем нивоу.

Можда сам мало пристрасан, али

заиста веру јем да људи у Енергопро јек-ту могу више и боље. Надам се да ће идржава ко ја је сада највећи акционарЕнергопро јект Холдинга, у Енергопро-

ејкту видети исте такве потенци јале.Ако би се при томе економске приликеу свету, а поготово код нас, стабилизо-вале, то би нам знатно олакшало труд.




5

ПРЕМА УСВО ЈЕНОМ ПРОГРАМУ ПОСЛОВНЕ ПО ЛИТИКЕ

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ - РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР

И ПОУЗДАН ПАРТНЕРПрема срењо рочним ро јекци јама, ревиђен рас консо лиовано ри хоа о сои о ри о е осо, а

рофиа е о есе осо оишње

Једна од најзначајни јих одлука Скуп-штине Холдинга донетих, на 36. седници,свакако је Средњорочни програм послов-не политике система Енергопро јект за

период од 2011. до 2015. године. Премаодлуци УО, програм је урадио раднитим, полазећи од актуелног пословногстања, односно анализе планиранихи остварених резултата у претходномпериоду, као и одговара јућих про јекци јаза наредни период.

Ако се пажљиво анализира текстовог документа, лако се уочава неколикокарактеристика. Основна је да у њемунема радикалних промена, одсноснозаокрета, ни у организаци ји, ни делат-

ностима, ни тржиштима. Могло би серећи да програм реафирмише некетрадиционалне вредности компани- је, и да их уклапа у савремене условепословања, уз прихватање промена ко је“омогућава ју одржив развој и стабиланраст прихода и профита”. Издво јилибисмо неколико кључних речи: развој,ефикасност, снажење и ревитализаци ја

пословних процеса и делатности, одго-ворност, професионализам, стручноусавршавање...

У поглављу “стратеги ја разво јаделатности” издво јене су четири гру-пе. Делатности ко је треба обновитиили ојачати у зависним друштвима су:про јектовање и консалтинг у областиурбанизма и архитектуре, екологи ја изаштита човекове околине, и по јединепроизводне делатности од знача ја зареализаци ју про јеката високоградње.

Делатности ко је треба интензивирати иреорганизовати јесу аквизици ја и реали-заци ја про јеката из области некретнина(real estate) и про јектовање и инжењерингинформационих система. У трећој гру-пи су делатности ко је треба започети,тј. унапредити формирањем развојнихпро јеката у зависним друштвима: про јек-товање, консалтинг и извођење система запроизводњу електричне енерги је из обно-вљивих извора; извођење делова системамасовног транспорта (метро, железница);

инжењеринг и извођење индустријскихобјеката. Посебно је истакнуто да требапреиспитати сврсисходност даљег разво јаГаранта, у условима растуће конкуренци је

КРИТЕРИ ЈУМИЗА ПОТЕНЦИ ЈАЛНОГ

СТРАТЕШКОГ ПАРТНЕРА

У средњорочном програму изнетасу стратешка опредељења у домену вла-сништва. У сарадњи са акционаримабиће размотрене могућности стратешкогпартнерства са иностраним фирма-ма ко је за то буду изразиле интерес.Предвиђен је низ услова ко је мора јуиспуњавати да би се о партнерствуразговарало: висока компатибилностпословних делатности са делатностимасистема Енергопро јект; да има ју финан-сијски потенци јал ко јим би помогле

консолидаци ју и унапредиле пословањенаших зависних друштава; потенци јалза раст прихода, профита и могућноступошљавања ресурса Енергопро јекта;да гаранту ју стабилност плата, односнопошту ју Колективни уговор.

Детаљни је ква лификационе условеразматраће Управни одбор, пре негошто започну разговори о стратешкомпартнерству, на захтев највећих акцио-нара, посебно Републике Срби је.

Уводно излагање о четворогодишњемпрограму пословне политике поднео је

члан УО Драган Тадић

Пошту јући корпоративне принци-пе организовања, користећи садашњеи нове стручне кадрове, савременаинжењерска знања и информационетехнологи је, уз стално преиспитивањеи унапређење процедура, метода и сред-става за рад, Енергопро јект насто ји дабуде регионални лидер и интернацио-нални пословни систем ко ји државнии приватни инвеститори препозна јукао поузданог партнера у домену про- јектовања, консалтинга, инжењерингаи извођења инфраструктурних, јавнихи комерци јалних про јеката.

Координационо тело за системе менаџмента већ је започело низ активности




6

великих осигурава јућих друштава, као исврсисходност насто јања да се ревитали-зу је Енергодата.

Предвиђено је улагање у развој свихпословних процеса, у складу са разво јемнауке и примењених технологи ја, каои потребама система Енергопро јект,са циљем да сво је услуге и производереализу је применом најнови јих науч-но-технолошких достигнућа у свим

сегментима свог пословања.Што се ситема руковођења тиче,нагласак се ставља на потребу стварањаруководеће структуре ко ја ће у атмосферитимског рада подићи дух за једништвана виши ниво. Јачање пословних актив-ности у по јединачним АД треба да будепраћено интензивном сарадњом свих

АД на комплексним инфраструктурними другим про јектима, како би се уна-пређењем технологи је рада, квалитетаи ефикасности реализаци је про јекатаостварили већи приходи и профити.

Дате су про јекци је раста прихода идобити, узима јући као полазну, базнугодину 2010. Тако је за 2011. планиранраст консолидованог прихода за 4 одсто.Следећих година предвиђа се раст по сто-пи од 3-4 процента годишње, у односуна сваку претходну годину. Прогнозирасе раст бруто консолидоване добити одпет до 10 одсто годишње.

Полазећи од чињенице да посло-вање ино-компани ја (као и представ-

ништава и фили јала у иностранству)ни је нормативно уређено још од 2003.године, Програм предвиђа да се новимПравилником о ино-ентитетима регу-лише увођење региона, управљање ируковођење ино-компани јама, дело-круг рада представништава у циљуистраживања тржишта, прикупљањаи обраде тржишних информаци ја, каои оснивање фили јала, када то налажупрописи стране земље, а ради реализа-ци је конкретног про јекта.

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ - РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР И ПОУЗДАН ПАРТНЕР

О текућем пословању акционаре је

информисао генерални директорВ. Миловановић

О спровођењу пословне политикеизвештај је поднео председник УО М.

Тривунац

Консолидовани биланс системаЕнергопројект и биланс Холдинга

образлагао је извршни директор зафинансије Димитраки Зиповски

УПРАВЉАЊЕ

РИЗИЦИМАЗначајну улогу у остваривању

политике управљања ризицимаимаће интерна ревизи ја. Њенафункци ја је да свим предузећимау систему Енергопро јект (у ко јимаХолдинг има директну или индирект-ну контролу над више од 25 одстокапитала) помаже у идентификаци јии процени ризика, у процени аде-кватности и ефикасности системафинансијског управљања, а такођеи да је препоруке за побољшањепословних активности.

Програм за управљање ризицимаима неколико циљева: да омогући иден-тификовање и управљање кључнимризицима у систему Енергопро јект, даумањи оперативне губитке и ефектештетних догађа ја, да олакша одлучи-вање о мерама ко је се предузима јукао “одговор” на ризике, да ризикеобухвата интегрално, да доприносибољем усмеравању и прерасподелиулагања...

КОРПОРАТИВНИПРО ЈЕКТИ

Корпоративни наступ на про јек-тима у земљи и иностранству једно је од суштинских опредељења ициљева будуће пословне политике.С тим у вези, утврдиће се правила ињихова примена у међусобној сарад-њи зависних друштава у процесунуђења, уговарања и реализаци је

корпоративних послова, урадиће сепроцедуре за размену информаци ја,посебно из организационих јединицау иностранству, успоставиће се стал-на контрола обраде корпоративнихпослова и иницирати контрола њиховереализаци је.

За остварење ових циљева успо-ставиће се тесна сарадња зависнихдруштава, кроз одређена тела Извр-шног одбора Холдинга.

Координационо тело за систе-ме менаџмента, у чи јем су саставу

представници већине зависнихдруштава, већ је покренуло низактивности.

Председник Скупштине Зоран Васић




7

У ТОКУ УСКЛАЂИВАЊЕ СА НОВИМ ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА

ПРИПРЕМА СЕ НОВИ СТАТУТНови Закон римењу је се о рво фебруа ра (осим о ре би ко је се оносе на елекронско ласање), о каа сва

ре у зећа реба а усво је оснивачки ак и са у. - Нови орани мо ра ју се изабраи о 29. ари ла

Нови Закон о привредним друштвимаступио је на снагу 4. јуна ове године, апредузећа су обавезна да у року од шестмесеци ускладе сво је пословање са новомрегулативом. До првог фебруара идућегодине мора ју усво јити нови оснивачкиакт и статут, а до 29. априла изабрати инове органе. Према планираној динами-ци, Енергопро јект Холдинг ће у децембрусазвати скупштину на ко јој ће се разма-трати и усво јити оснивачки акт и статут.

Друга седница - за избор органа предузећапланирана је за фебруар 2012.

За Енергопро јект су од знача ја оненовине ко је се односе на акционарскадруштва. Једна од формалних промена јесте промена назива, тако да се отворенаакционарска друштва (какво је ЕП Хол-динг) сада назива ју јавна акционарскадруштва. Узгред да кажемо да сва акцио-нарска друштва поста ју отворена .

Новим Законом је предвиђено да сеоснивачки акт АД не мења. То значи да ће

предузећа убудуће све оно што је подложнопромени током рада и разво ја регулисатистатутом. Тај акт се, као и досад, можемењати одлуком скупштине.

Што се рада скупштине тиче, нови-на је да акционари могу да гласа ју у одсуству, односно писа ним путем, узоверу свог потписа на формулару загласање. Омогућено је, такође, учешћеу раду скупштине електронским путем.Одредбе ко је се тичу гласања електрон-ским путем примењиваће се тек од првог јануара 2014.

Промењен је и цензус - проценатгласова ко ји је неопходан за предлагањедопуне дневног реда скупштине. Уместодосадашњих 20 одсто, убудуће акционариса најмање пет одсто од укупног бро јагласова могу да поднесу образложенпредлог, најмање 20 дана пре дана одр-жавања седнице.

Најбитни је измене односе се науправљање предузећем, тј. на органеакционарског друштва. Закон остављамогућност избора између два модела

ко ја преовлађу ју у свету, једнодомноги дводомног. У једнодомном - АД осимскупштине има само још један орган, то је одбор директора.

АД ко ја се определе за дводомнимодел имаће поред скупштине извршниодбор директора и надзорни одбор. Евонеколико законских одредби ко је гадетаљни је дефинишу.

Јавно АД има најмање три извршнадиректора. Број извршних директораодређу је се статутом. Надзорни одборимену је директоре, али и одобрава по једи-не значајне одлуке. Такође имену је једногод извршних директора за генералног

директора. Статутом, одлуком скупшти-не и одлуком надзорног одбора могу сеутврдити услови ко је извршни директормора испуњавати да би могао бити име-нован за генералног директора.

Надзорни одбор има најмање тричлана, број се одређу је статутом и морабити непаран. Чланове НО бира скупшти-на, при чему бар један члан мора битинезависан.

Модел управљања утврђу је се статутомко ји усва ја скупштина акционара.

У стручним коментарима истиче се да је у земљама са европско-континенталнимправним системом типичан дводомнимодел управљања, а у земљама англо-саксонског права - једнодомни. Такођесе истиче уверење да ће се акционариприликом избора модела придржаватитрадици је свог правног система.

У правном сектору Холдинга ради

се нацрт новог статута, у коме је заХолдинг предвиђен дводомни модел

управљања.У току су консултаци је технолошких

руководстава Холдинга и АД, као истручна разматрања по јединих законскиходредби, како би се у стату ту предложилаоптимална решења, у циљу очувања цело-витости система и ефикасног пословањасвих АД.

ЗАПОЧЕТЕ АКТИВНОСТИ НА ПРИМЕНИ

ЧЕТВОРОГОДИШЊЕГ ПРОГРАМАУправни одбор Холдинга усво јио је

у августу програм спровођења пословнеполитике ко ји је предложио генералнидиректор. Кључна опредељења из четво-рогодишњег програма у пракси ће сереализовати радом на 17 про јеката.

Израда правно-економске студи је,односно имовинске карте система Енерго-про јект и зависних друштава, реализоваћесе у више фаза, уз ангажовање екстерног

консултанта, специ јализованог за туврсту посла. Други про јекат је програмредовног и периодичног извештавањаакционара и побољшање извештавања јавности и берзе о пословању системаЕнергопро јект. И трећи про јекат ко ји сетиче власништва јесте дефинисање квали-фикационих критери јума за потенци јалнестратешке партнере.

Два се про јекта односе на системуправљања: усаглашавање управљачкеструктуре система Енергопро јект и зави-

сних предузећа са Законом о привреднимдруштвима и нормативно уређење упра-вљања и руковођења ино-тржиштима,тј. регионима.

Посебан про јекат формира се за израдупрограма селекци је и школовања кадроваза руководеће функци је, на свим нивоима,као и програма разво ја и стручног усавр-шавања кадрова за праћење и применунових технологи ја.

Што се маркетинга тиче, предвиђен је про јекат координаци је и планирањамаркетиншких активности на тржиштуСрби је и региона и праћења трендова

макроекономских параметара најзначај-ни јих ино-тржишта.

И у другим областима пословањачетворогодишњи програм спроводићесе кроз одговара јуће про јекте: системменаџмента квалитетом, информационисистеми, управљање људским ресурсима(два про јекта), управљање сопствениминвестици јама, информационе техноло-ги је (два про јекта), политика управљањаризицима.

Сви ови про јекти су практично започе-

ти, именовани су руководиоци, одговорниза њихову реализаци ју, дефинисани уче-сници и рокови за по једине активности,а за већину и потребни буџети.




8

ИНТЕРВЈУ: ДИРЕКТОР НИСКОГРАДЊЕ СТО ЈАН ЧО ЛАКОВ

ТРЖИШТУ СЕ МОРАМО

НЕПРЕКИДНО ПРИ ЛАГОЂАВАТИПослењих оина у ословању Нискорање оминанно је учешће објекаа саобраћајне инфрасруку ре.

Такав „рен“ намену ло је р жише, на коме је би ло све мање осла из обласи хироенереике и хироехнике.

О акуелној р жишној о зици ји Нискорање, о јачању конку ренноси, маркеиншким акивносима, разова ра-

мо са и реко ром АД, ин жење ром Со јаном Чо лаковим

Како оцењу јете резултате Ниско-градње у првих шест месеци, и каквесу прогнозе до кра ја го дине?

У првом полугодишту пословнирезултати Нискоградње су по свимелементима у оквирима плана, иако јеутицај економске кризе и даље доми-нантан, а одражава се на извесност иобим годишњих буџета за све про јектеНискоградње. Има и мањих или већихпроблема ко ји се односе на измене

техничке документаци је, измештањепосто јеће инфраструктуре и експро-при јаци ју.

Да ли ћемо испунити годишњи план,у највећој мери зависи од ефикасностии темпа одлучивања и решавања наведе-них проблема од стране инвеститора.

Наша процена је, има јући у видунашу спремност и организованост удосадашњем раду, да ћемо испунитигодишњи план по свим параметрима.

На ко ја тр жишта и области суфокуси ране маркетиншке активно-сти? Да ли је Пе ру и да ље значајнотр жиште?

Фокус нашихак тивности су тржи-шта, односно земљегде имамо актуелнепро јекте, односногде поседу јемо зна-чајну механизаци ју,

квалитетне кадровеи пословне релаци је.Једно од најзначајни- јих тржишта и даље је Перу. Присутнисмо 40 година наовом тржишту накоме имамо значајнетехничке референце,капиталну механиза-ци ју, обучен кадар,што нас сврстава

у ред готово дома-ћег предузећа. Отићи одатле - билоби, најблаже речено, чудно. Наравно,као и свако друго тржиште, и на овомтржишту долази до трансформаци је ипромене законске регулативе, штитесе домаће компани је, конкуренци јастраних фирми је све већа... Ниско-градња се прилагођава новонасталимоколностима, и тражи одговара јућеформе наступа.

Поред Перуа, тржишта Срби је и Уган-де представља ју основна тржишта.

Започињање пословних активностина новим тржиштима захтева вишего-дишњи рад и велика улагања, са вели-ким ризицима. Пратимо тржишта урегионима где имамо активне про јекте,а то су Руси ја, Кени ја, Боливи ја, Еква-дор, земље бивше СФРЈ. Повратак нанека стара тржишта, због промењенеполитичке и економске ситуаци је, садареално ни је могућ.

Какви су изгле ди да се настави анга-

жовање на тр жишту Казахстана?

Нискоградња је предузеће ко је радиинфраструктурне објекте, углавном за

државне инвеститоре. Казахстан је донеоодређену законску регулативу ко јомштити сво ју грађевинску оперативу.Њихове компани је има ју значајне пре-ференци јале. С друге стране, значајнепро јекте кредитира ју исламске земље,што онемогућава наступ на овим лицита-

ци јама. Одређену групу про јеката чинеони ко ји се финансира ју из међународ-них финансијских институци ја где јемогуће учествовање, али Нискоградњане може у овом тренутку да испунипретквалификационе захтеве везанеза техничке референце. Анализира семогућа форма наступа кроз ЈВ, у циљупревазилажења претквалификационихзахтева.

Наша евентуална шанса у Казах-стану је наставак изградње метроа

(прва изграђена лини ја ускоро ћебити пуштена у саобраћај) и сарадњаса локалним партнером с ко јим смодосад радили.

Нискоградња је последњих го динанајвише анга жована на про јекти маиз области саобраћајне инфраструк-ту ре (што су дикти ра ли тр жишни

услови). Да ли је у плану јачање ресурсаза хи дротехничке и хи дроенергетскеобјекте?

Добро сте констатовали да су тржи-шни услови наметнули преори јентаци јуна про јекте саобраћајне инфраструк-туре. Међутим, имамо и континуитету извођењу хидротехничких радова,што је изузетно важно. Захваљу јућитоме ми технолошки не заоста јемо у тојделатности. Инжењерски кадар пратинове технологи је, а оне се у овој областиуглавном односе на усавршене типовеопреме и специфичне матери јале ко јисе уграђу ју у објекте. Јачање ресурса за

ову врсту радова тесно је везано за уго-варање нових послова кроз ко је би сеобновила механизаци ја и оспособилинови кадрови.




9

Шта се чини на побољшању тр жи-шне позици је Нискоградње у зе мљи и

јачању њене конку рентности?

Прилагођавање тржишним усло-вима је стални процес. У Срби ји јепоследњих година све више странихфирми из западне Европе и бивших југословенских република. Већа кон-куренци ја подразумева ниже продајнецене и таква конкуренци ја је нарочитоизражена на лицитаци јама ко је финан-сира ју међународне институци је,због сигурне и обезбеђене наплате

изведених радова. Очекивања домаћеоперативе су била успостављање јаснихи прецизних претквалификационихуслова и успостављање правила ко јаби олакшала, не и привилеговала,наступ домаће грађевинске оперативе.У неким сегментима ми објективнонисмо, за сада, у могућности да пари-

рамо страним фирмама,првенствено мислим на

финансијски капацитетко ји се у тендерима захтева,као и на одређене техничкереференце.

Да ли је ка дровска струк-ту ра усклађена са потреба- ма разво ја кључних де лат-ности Нискоградње?

Долазак све већег бро јастраних фирми у Срби ју,

2003. и 2004. одразио се ина тржиште радне снаге.Управо тада смо имали нај-већу флуктуаци ју радника,пре свега високе стручнеспреме. Пословно-економ-ски изазови су заиста биливелики и разумљиви, људи

су видели шансу за бољи пословнии матери јални статус. И у таквимоколностима успели смо да задржимокадровско језгро за кључне делатностии за највећа тржишта.

Нискоградња има потребу да младеинжењере усавршава и стручно оспо-собљава сходно развојним плановимаи програмима, ко ји подразумева ју сти-цање практичних знања у техничкојприпреми и оперативи. После овакоозбиљно спроведеног усавршавања,врши се селекци ја кадрова за управља-ње про јектима.

И даље се осећа недостатак квали-фикованих и производних радника

грађевинске и машинске струке, јермлади људи нема ју интереса за тазанимања.

М.Милановић

Тунел Стра жевица на секто ру 5 оби лазнице окоБеогра да проби јен јануа ра 2007. го дине, а компле-

тан завршетак очеку је се идућих месеци

Иако је про јекат Ћи ра Пју ра завршен пре две го дине, има још доста посла на наплати потра жи вања

Реконструкција бране Ћавимоћик (Перу) у завршној је фази




10

АД НИСКОГРАДЊА НА ТРЖИШТУ ПЕРУА

ЗАВРШАВА ЈУ СЕ ДВА ПРО ЈЕКТА До кра ја ове оине ревиђен је завршеак раова на уу Јанакоћа - Хуала јок (51 ки ломеар) и реконсрукци-

ја бране Ћавимоћик Нискоградња до кра ја ове године,

како је планирано, треба да заврширадове на два про јекта. На путномправцу Јанакоћа - Хуалга јок, где радиса локалном Фирмом Хонеса, изведе-но је 85 одсто посла. Пут се налази усеверном делу Перуа, у близини градаКахамарка, у окружењу рудника бакра,на надморским висинама преко 3000метара. Траса је дуга 51 километар, апро јекат обухвата изградњу пута са

пратећим објектима и асфалтирање.Како нам је рекао мр Горан Радовић,

директор фили јале Нискоградње уПеруу, у реализаци ји овог посла било је доста проблема због неквалитетнепро јектне документаци је и експро-при јаци је, тако да су рокови градњепродужени.

Други посао ко ји се приводи кра ју јесте реконструкци ја деривационе бране,односно водозахвата Ћавимоћик. То јекомплексан хидротехнички про јекат,у близини града Трухиља, у обалнојзони Пацифика. Посао је Нискоград-

ња добила самостално, захваљу јућиискуству и референцама ко је у Перууима. Ћавимоћик је захват ко јим севода из слива реке Санте (најбогати ја

водом у приобалном по јасу Пацифика)одводи кроз канал Мадре ка пољимаза наводњавање и за водоснабдевањеграда Трухиљо. До сада је изведенооко 70 одсто радова, а завршетак сеочеку је до кра ја године.

Нискоградња је истовремено анга-жована и на другим пословним актив-ностима у Перуу, маркетиншким ифинансијско-правним. Иако је про јекатЋира-Пјура завршен пре две године,

има још ненаплаћених потраживања, начи јој се наплати интензивно ради.

Осим за Ћира-Пјуру, у току су актив-ности на наплати клејмова за другезавршене про јекте. Према Радовићевимречима, најчешћи основ за одштетнезахтеве на перуанским про јектима јесте лоша про јектна документаци јаи повећани трошкови извођача - збогпродужења рока извођења. Иако знатно

бржа од судских спорова, арбитражау просеку тра је две године. За све товреме извођач финансира радове,плаћа арбитре, трошкове ко је на про- јекту има(о) и за ко је је поднео клејм,а у последње време, према тумачењуновог закона о уговарању са државом,и трошак гаранци је за добро извршењепосла ко ју мора да одржава све док сеарбитража не заврши.

Директор филијале у Перуу мр Горан Радовић




11

Угандa je тржиште на коме Нискоградњатренутно има највећи обим пословања. Утоку је реализаци ја три про јекта, чи ја јеукупна уговорена вредност 105 милионадолара. Ове године, како је планирано, тре-ба да се изведу радови, односно оствариприход од 39 милиона УСД.

Два про јекта су у завршној фази. Напуту Кампала-Га јаза-Зиробве, у дужини од44 километра, радови су започети априла2008. Преостало је да се изведу дренажниканали, са бетонском и каменом облогом,

што ће ових дана бити завршено.До кра ја октобра биће комплетнореализован и про јекат обилазницеНакансагола. У току су завршни радови,извођење дренажних канала и приступ-ни путеви. Главни радови изведени

су неколико месеци пре рока, па је напро јекту и финансијски резултат бољиод планираног.

Трећи актуелни про јекат јесте асфал-тирање 166 километара пута Кавемпе- Кафу. Главни радови започети су сазакашњењем, у ма ју ове године, због про-мене про јекта коловозне конструкци је.Након тога радови су интензивирани иза сада се одви ја ју према предвиђенојдинамици. Планирани рок завршеткакомплетног посла је новембар 2012.

На сва три про јекта запослено је 30људи из Нискоградње и око 800 локал-них радника.

И маркетиншке активности фоку-сиране су на про јекте саобраћајнеинфраструктуре.

На овај начин држава заправожели да смањи број арбитражнихспорова, а са друге стране додатноотежава пословање извођача. “И кадспор доби јете, не значи да ћете сред-ства лако и брзо наплатити. Уочена је пракса да инвеститори, кад изгубеспор, иду на суд, траже поништењеарбитражног поступка, што одлаженаплату најмање још годину дана(и кад се не поништи арбитража)”,об јашњава мр Радовић.

Све је више фирми ко је поку-

шава ју да дођу до посла у Перуу.Конкуренци ја зависи од врстеобјеката и обима радова. За путевеу конкуренци ји је око 50 фирми,за хидротехничке про јекте нештомање. Осим локалних фирми ко јесу се од 2000. наовамо опорави-ле, ту су и компани је из Бразила,Португали је, Колумби је, Еквадо-ра, Венецуеле. Само у последњихгодину дана дошло је више оддесет великих и озбиљних шпан-ских фирми.

- На жалост, Нискоградња за садане може да учеству је на про јектимаконцеси ја због недостатка референци,што нам ограничава приступ лици-таци јама за такве про јекте.

На тржишту Перуа Нискоградњаучеству је на свим лицитаци јама изобласти путних и хидрограђевин-ских про јеката, где је инвеститордржава или приватни инвеститор, игде испуњава претквалификационеуслове, истиче Радовић.

ДОБРЕ ПОЗИЦИ ЈЕ НА ТРЖИШТУ УГАНДЕ

Директор компаније Енерго Уганда Миливоје Милисављевић




12

ДОБРЕ ПОЗИЦИ ЈЕ НА ТРЖИШТУ УГАНДЕ

Како истиче Миливо је Милиса-вљевић, директор Нискоградњинекомпани је Енерго Уганда, премаусво јеном буџету највећа улагањау Уганди планирана су за изград-њу, реха билитаци ју и одржава њепутне мреже. Знатна средства зате про јекте обезбеђу ју се из међуна-родних финансијских институци ја(Светска банка, Афричка банказа развој и Европска банка за раз-вој). Према свим досад предузе тимактивностима, реални су изгледи даНискоградња до кра ја ове годинеуговори нове про јекте из областипу тоградње, у вредности од око 60

милиона долара.Иако је и на овом тржишту инве-

стициона клима погоршана, смањенису буџети, осећа се утицај глобалне еко-номске кризе, конкуренци ја је по јачана,Нискоградња овде има добру перспек-тиву, јер је протеклих година изградиладобре позици је, оцењу је Милисављевић.Доста је улагала у набавку машина иопреме и знатно побољшала сво је ресур-се. Почетком ове године инсталирала је нову асфалтну базу, са комплетном

лини јом за производњу асфалта. Рас-полаже такође и са два каменолома, сапостро јењима за производњу каменогагрегата за изградњу и рехабилитаци јупутева. И што је инвеститорима најва-жни је - Нискоградња радове изводиквалитет но, испуњава уговорне обавезеи рокове.




13

ЗА ИЗГРАДЊУ ФАБРИКА У БОРУ

ПУНА МОБИ ЛИЗАЦИ ЈА НАША ТРИ ПРЕДУЗЕЋА

АД ОПРЕМА

РЕКОНСТРУИШЕ СЕ СИСТЕМ ГРЕ ЈАЊА

КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА НИШ До кра ја оине завршиће се нова коларница и олово, а након рејне се зоне и нове рејне инса лаци је за свих

14 клиника у сасаву ове зравсвене усанове

Три наша предузећа - Опрема, Високо-градња и Индустри ја неколико месеци суангажована на про јектима нове топионицеи фабрике сумпорне киселине у Бору. За јед-нички рад започет је већ у фази припремепонуде ко ја је предата кра јем фебруара.Главни извођач оба ова индустријска објек-та је канадска фирма Лавалин, а носилац ииспоручилац технолошке опреме за топио-

ницу је финска компани ја Аутотек.Наши извођачи и про јектанти имали супротеклих месеци веома сложене преговореса два различита инвеститора, канадском и

финском фирмом. Дуготра јан и компликованпроцес контроле и одобрења цена, уз бројнеревизи је понуде и усаглашавање уговорнихуслова, у чему су укључени Лавалин, Аутотеки РТБ Бор, ових дана је напокон окончани формалним потписом уговора.

Енергопро јекту је припао знача јан обимпосла, тзв. локална компонента радова, чи јаукупна вредност премашу је 55 милиона евра.Договором руководства сва три предузећаи Холдинга, Опреми је поверено руковође-ње про јектом, координаци ја, обезбеђењебанкарских гаранци ја и осигурања, као иелектро-машински радови. Високоградњаће извести грађевинско-занатске радове

и челичну конструкци ју, а Индустри јаурадити главни про јекат. Посао ће води-ти стручни тим на челу са директоромпро јекта Весном Продановић.

Према договору с инвеститором, и нањегов захтев да радови што пре крену,ни је се чекао крај уговорне процедуре,већ је током летњих месеци мобилисаноградилиште будуће топионице. Радови сузапочети 28. јуна, Високоградња је завршиладео ископа (за по једине технолошке про-цесе), а у току је монтажа фабрике бетона.

Про јектанти АД Индустри ја уложили сувелики напор да у кратком року, за мањеод месец дана ураде прву фазу про јектнедокументаци је, неопходне за доби јање

дозвола за почетак радова. Након доби ја-ња технолошких подлога од испоручилацатехнологи је уследиће интензиван рад напро јектовању и доби јању дозвола за сле-деће фазе радова за оба објекта.

У склопу припремних радова за реа-лизаци ју про јеката група инжењера Висо-коградње и Опреме посетила је недавнотопионицу ко ју су Финци изградили уШведској, сличних техничких каракте-ристика као ова ко ја се гради у Бору. То је била прилика да стекну увид у процестопљења за ко ји фирма Аутотек ималиценцу и сазна ју каква су искуства у радупостро јења. Како истиче В. Продановић,

с обзиром да је реч о технологи ји ко ја јекод нас нова, током реализаци је про јекатаукључиће се и млађи инжењери, како бисе искористила прилика за њихово техно-лошко усавршавање.

Према њеним речима, досадашњасарадња између наша три предузећа била је одлична. Оцењу је такође да ће за успе-шну реализаци ју про јекта бити значајнаи сарадња са тимовима инвеститора ко јиводе про јекте у Бору. Таква сарадња је већзапочета. У Опреми су током лета боравили

инжењери из Финске с ко јима се радило надефинисању уговорних услова, а ових данаочеку ју се долазак инжењера ко ји ће сарађи-вати са про јектним тимом Индустри је.

АД Опрема започела је недавно радо-ве на реконструкци ји система гре јањаКлиничког центра Ниш. Посао је угово-рен са Министарством здравља, првог јула, након спроведеног тендера, на комесу учествовале три компани је. Тендер је расписан по условима Светске банкеко ја финансира про јекте за побољшањеенергетске ефикасности у здравственимустановама у Срби ји.

Уговором је обухваћена изградња новекотларнице ко ја ће уместо угља користити

гас, затим цевовода, као и замена унутра-шњих грејних инсталаци ја у 14 клиника усаставу Клиничког центра. Вредност радова је око четири милиона евра.

Посао је сличан ономе ко ји је Опремапре три године завршила за Клиничкицентар Београд, али је мањег обима, ибез постро јења за когенераци ју (комбино-вану производњу топлотне и електричнеенерги је).

Радови су започети одмах након потпи-сивања уговора. Према речима Бранка Мар-ковића, извршног директора за реализаци јупро јеката у Опреми, изградња котларницеи топловодне мреже биће завршена до кра јагодине, уз ангажовање локалних фирми

за грађевинске радове. На реконструкци јиунутрашњих инсталаци ја највећи део послаобавиће се по истеку грејне сезоне, после15. априла. Организаци ја и ко ординаци ја

тих радова прилагодиће се потребама по је-диних клиника ко јима се мора омогућитинепрекидан и несметан рад.

За директора радова именован је Сре-тен Обрадовић; грађевинским радовимаруководи Гордана Гордић, машинскимДушан Анастаси јевић, а електрорадовимаЗоран Живковић.

По Марковићевим речима, овај посаоза Опрему значи наставак ангажовања напро јектима побољшања енергетске ефика-сности, односно као један у низу сличних

ко ји се планира ју у здравственим центримау Срби ји, и за ко је ће Опрема конкурисати,као компани ја ко ја има искуства и рефе-ренце у тој области.

Директор пројектаВесна Продановић




14

Високоградња је кра јем августа, прекосво је компани је Енерго Гана, уговорилакомплетно извођење пословног објекта(ковница новца) за Централну банку

Гане. Вредност уговорених радова је 15,6милиона евра, а рок за реализаци ју 14месеци. Радови су започети прве недељесептембра.

Инвеститор је посао доделио нашојкомпани ји ко ја у тој земљи има завиданреноме и референце, доказавши се каопоуздан и солидан извођач.

Компани ја Енерго Гана последњих годи-на бележи стални раст свог пословања иоствару је планиране резултате. У прошлојгодини реализован је приход од око 10 мили-она долара и добит од 750 хиљада долара,

што је изнад планираних износа.Очеку је се да ће и у 2011. планирании

резултати бити испуњени, а с обзиром назнача јан обим уговорених послова, и пре-машени. За првих осам месеци уговорено јевише про јеката, укупне вредности 23 милионаУСД. Осим ковнице новца, међу веће спадаи пословни објекат “Емералд Хаус”.

Почетком септембра започети су радо-ви и на пословној згради Националнеагенци је за телекомуникаци је. Тај посао јеуговорен пре годину дана; у међувремену

је у Гани дошло до промене владе, до преи-спитивања инвестици ја, што је одложилореализаци ју про јекта. Првих дана септем-бра уплаћен је аванс, па су грађевинари

могли да старту ју. Након преиспитивањаинвестици је, утврђена је нова вредностпосла - 18 милиона долара. Рок за извође-ње радова је 24 месеца.

Руководство Високоградње оцењу је даби компани ја у Гани идуће године могла даудвостручи обим пословања. Директоркакомпани је Драгица Тодоровић истиче дакомпани ја има довољно уговорених посло-ва, и на основу тога - приход би се могаознатно повећати; колико, зависи од тогаколико ће средстава инвести тори успетида обезбеде за реализаци ју про јеката. Наво-ди да због недостатка средстава изградњастадиона у Кејп Косту (уговорена прошле

године) још ни је започета. Међутим, добресу перспективе за даље маркетиншкеакци је на овом тржишту, и то не самоза високоградњу, већ и друге делатностисистема Енергопро јект. Према речима Д.Тодоровић, планира се изградња инфра-структуре ширих размера и производних- индустријских постро јења, а амбици јеинвеститора подржава чињеница да јеове године у Гани почела експлоатаци јанафте, те се очеку је и већи прилив новцаза инвестици је.

АД ВИСОКОГРАДЊА

УГОВОРЕНА ДВА ПОСЛОВНА ОБЈЕКТА У ГАНИГраи се ковница новца за Банку Гане и ословна зраа “Еме рал Ха ус”. - Поче ли раови на зраи Националне аен-

ци је за е лекомуникаци је

НОВИ ПОСАО У ЕМИРАТИМА

КОНСУЛТАНТСКЕ УСЛУГЕ

ЗА ТРАФОСТАНИЦЕ,

ДА ЛЕКОВОДЕ И КАБЛОВЕАД Ентел шири пословање у Уједињеним арапским емиратима. После Дубаи ја и

Абу Даби ја, добио је први посао у северним емиратима, чи ји је инвеститор Федералнауправа за електропривреду и воде. Нашем предузећу поверене су комплетне консул-тантске услуге за изградњу две нове трафостанице за трансформаци ју напона са 132на 33, односно са 33 на 11 киловолти и 18 трафостаница за промену напона од 33 на 11

киловолти, затим за модификаци је у 55 посто јећих трафостаница, као и изградњу двадалековода укупне дужине 54 километра, напона 132 киловолта и три далековода, око25 километара дужине, напона 33 киловолта. Уговором је обухваћено и 13 подземнихкабловских лини ја: једна од 12 километара, под напоном од 132 kW, а 12 лини ја запренос енерги је под напоном од 33 kW, укупне дужине око 90 километара.

У првој фази стручњаци Ентела урадиће тендерску документаци ју, обезбедитисагласност за локаци је објеката, оценити понуде извођача, припремити предлог задоделу посла и припремити извођачки уговор. У другој фази, кад започне извођење,овераваће се техничка документаци ја извођача, обављаће се надзор током извођења,контрола током тестирања и пуштања објеката у погон. Уговорна обавеза Ентела јестеи финансијско праћење и комплетно управљање про јектом.

Вредност овог посла је 6,4 милиона евра. Рок за реализаци ју послова прве фазе

(тендерски период) јесте 11 месеци, а за другу фазу 18 месеци.Ентел у Емиратима Дубаи и Абу Даби реализу је више про јеката, углавном из

обла сти преноса енерги је. Укупно је на свим тим пословима ангажовано око стотинузапослених.

Директор компаније Енерго Гана Драгица Тодоровић Летица са сарадницима




15

ПОВРАТАК НИРЦ-а НА ВЕ ЛИКА ВРАТА

ЗА ОБНОВУ И РАСТ ИНТЕ ЛЕКТУАЛНОГ КАПИТА ЛА

Једно од стратешких опредељења пословнеполитике Енергопро јекта у наредном четво-рогодишњем периоду јесте “улагање у развојпословних процеса, сагласно трендовима уразво ју науке и примењених технологи ја,као и потребама система Енергопро јект, сациљем да сво је услуге и производе реализу- је применом најнови јих научно-техничкихдостигнућа” . С тим у вези предвиђено је иразматрање могућности обнављања актив-ности Научно-истраживачког развојногцентра (НИРЦ), односно Научног већа ко је

је у нашој компани ји успешно радило од1989. до 2002. године.О потребама и условима за повратак

НИРЦ-а у систем Енергопро јект разговарамоса др Миодрагом Месаровићем, једним одњегових оснивача и председником Научног

већа у два мандата.За њега уопште нема дилеме о томе да је

Енергопро јекту потребна једна интегрисанаразвојна целина ко ја би му обезбедила дазадржи позици ју лидера у делатностимако јима се бави. “Тржиште данас тражи дау свему што нудите, у свим производима иуслугама примењу јете савремена знања итехнологи је. Потребна нам је хоризонталнакомуникаци ја између зависних друштаваи интеграци ја знања”, каже др Месаровић,подсећа јући да је свестраност одувек биланаше преимућство.

Према садашњој законској регулативи,нема сметњи да предузеће организу је инсти-

тут или истраживачко-развојну јединицу заобављање примењених и развојних истра-живања ко ја су у функци ји унапређивањаосновне делатности предузећа. Таква посебнаорганизациона јединица може се уписати урегистар научно-истраживачких организаци јапод условом да је у њој запослено, са пунимрадним временом, најмање седам истраживачаса “научним или наставним звањима”.

По речима др Месаровића, истраживач-ко-развојни рад је интегрисан у пословнепроцесе наших предузећа и практично је

немогуће издво јити тај рад и људе ко ји гаобавља ју у једну посебну организационуцелину. Али, дода је, фирма може да орга-низу је истраживачко-развојни рад премасво јим потребама, у форми ко ја њој одгова-ра, не мора да има регистрован институт.

Једино што тада не може да конкурише запро јекте од општег интереса за ко је сред-ства обезбеђу је Министарство за науку итехнологи ју.

Енергопро јект је све до 2007. годинеучествовао у неко лико таквих про јеката,захваљу јући управо томе што је имао реги-строван НИРЦ, односно Научно веће каостручни орган НИРЦ-а. Осим тога, какооцењу је др Месаровић, НИРЦ је створиоизванредан имиџ Енергопро јекту: покренут је и издаван стручни часопис, организо-ване менаџмент школе, стручни догађа ји- упознавање са новим достигнућима уосновним делатностима наших предузећа,

додељивана годишња награда за стручнодостигнуће, чиме је, између осталог, под-стицана креативност и такмичарски духмеђу запосленима... На промоци ју нашегстручног часописа, подсећа Месаровић,дошао је и потпредседник Српске академи јенаука и уметности.

- Једном реч ју, НИРЦ је био важан инте-гративни елеменат у систему Енергопро јект.Наша компани ја има драгоцен, али недо-вољно препознат, коришћен и вреднованинтелектуални капитал. Ако се не чува, он

се урушава и временом губи. Научници твр-де да човек годишње, у просеку, губи петодсто стеченог знања, те мора стално да гаобнавља, ако је могуће и увећава. Само такоможемо сачувати реноме светске компани је,наглашава др Месаровић.

ЗЕ ЛЕНА СТРАНА

У ПОСЛОВНОЈ ЗГРАДИ ЕНЕРГОПРО ЈЕКТА

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ - ЦЕНТРА ЛИЗОВАНООвих дана усво јен је Правилник о

управљању отпадом у Енергопро јекту.То је био први корак ка системском реша-вању ове проблематике. Правилникомсу регулисана права, обавезе и одговор-ности Холдинга и зависних друштава успровођењу мера ко је пропису је Законо управљању отпадом (донет августапрошле године).

С обзиром да свако предузеће упословној згради ствара релативно малеколичине отпада, предвиђено је да се

управљање отпадом централизу је, причему Холдинг координира и об једињавасве активности.

Правилником је дефинисан читав низ

мера ко је треба спровести: упутства зауправљање по јединим врстама отпада,обука запослених, закључивање угово-ра између Холдинга и организаци јаовлашћених за прикупљање и третманотпада, прикупљање и одлагање отпадаи примопреда ја овлашћеним организа-ци јама...

Узгред да кажемо да у пословној згра-ди наста ју три врсте отпада: комунални(остаци хране, картон, ПЕТ амбалажа,стакло, лименке, пластичне кесе, отпадне

воде), комерци јални (папир, часописи,новине, кертриџи, ЦД-ови) и индустриј-ски отпад (инертан - разни металниотпад, шут, пластика, и опасан отпад

- акумулатори и батери је, отпадна уља,гуме, електронски отпад, полихлорованибифенили у трафо уљу...)

Управљање отпадом на систематичанначин треба да постане саставни део сва-кодневних активности на послу (као и кодкуће), јер то доноси вишеструке користи.Спречава се загађивање околине, штедесе природни ресурси, разви ја се тзв.еколошка индустри ја ко ја рециклажомотпада ствара нову вредност.

Поштовањем упутстава за управљање

отпадом показу јемо еколошку свест, кул-туру и однос према општим друштвенимвредностима.

Мр. Бранислав Сладић, дипл. инж.

Др Миодраг Месаровић




16

СА ЕНЕРГОПРО ЈЕ КТОВИХ МЕРИДИ ЈАНА

Хотел у Акта уу: кра јем августа пред-ставници инвестито ра бо рави ли су у

Ар хитекту ри, том при ликом су дефини-

тивно усаглашена решења енте ри је ра,па су гра дите љи убрза ли темпо ра дова

Ентел, офис у Дубаи ју: ра ди се вишепро јеката из области преноса

електричне енерги је

Насе ље тзв. јевтиних станова“Степа Степановић”: ра дови се одви ја јупре ма плани раној дина мици

Гана: Започели радови на пословном

објекту “Емералд Хаус”




17

СА ЕНЕРГОПРО ЈЕ КТОВИХ МЕРИДИ ЈАНА

Са риагаш: Комплекс за производњу

вина је у завршној фази; до кра ја го ди-не очеку је се завршетак ра дова

Павло дар: Нафтна база (скла диште нафте и де ривата)завршена и пре дата инвестито ру на употребу

Оби лазница око Новог Са да:ство рени услови да се про јекат заврши до про лећа

Ми ри јевски бу левар: како је и угово рено, реконструкци ја ће бити завршена до кра ја октобра

Директор радова Маја КокољевићБукилић са сарадницима

Нигерија: гради се далеководПорт Харкорт




18

СУСРЕТИ СА ВЕТЕРАНИМА

ДУНАВСКА ЕПОПЕ ЈА ВУКАДИНА ЂОРЂЕВИЋАНајвећи ео рано века, о 1957. а све о о ласка у ен зи ју 1987. оине, освеио је Ђера-

у и Дунаву, обишао ок Дунава о Реенсбура о ушћа у Црно мо ре, учесвовао у свим обра-

нама сво јих концеци ја, оринео а се изабе ру и усво је најбо ља решења, секао је реуаци јусамореорно раника и сручњака.

Први сусрет са хидроцентралом имао је за време ђачке екскурзи је. Била је томала ХЕ Темшица. Испео се на један ћувикда види како је про јектант искористиохидрогеолошки положај реке. Одушевиосе његовим решењем и тог трена одлучиода студира хидротехнику. Након студи ја

запослио се у Енергопро јекту и постаопро јектант највеће хидроцентрале ко ју је наша компани ја досад про јектовала- Ђердапа (1 и 2). Постао је синонимза Дунав и Ђердап. Вукадин Ђорђевић,ветеран из прве про јектантске генераци јеко ја у истори ји Енергопро јекта заузимапочасно место.

Студи је грађевинарства уписао је кад је рат био на издиса ју, 1944/45. “Факултетнам је личио на касарну, сви смо ималинеке униформе, мо ја је била руска”, сећасе Вукадин. По завршетку студи ја доби ја

распоред у команди ратне морнарице уДивуљама. Провео је тамо годину дана,без плате, да одслужи војни рок.

Већ у то време Вукадин показу је да је личност чврстих ставова, слободна даизрази сво је мишљење и пред највећимауторитетима. Још памти симпатичандуел с адмиралом ко ји их је на смотриукорио рекавши да личе на распасанувојску Џинкис кана. “Грешите адмирале,војска Џинкис кана била је врло органи-зована и дисциплинована”, узвратио је

Вукадин.Враћа се у Београд кра јем 1951. и, по

доби јеном распореду, јавља се у Енерго-про јект. “Одем прво код Мучалова, он

ме пошаље Верчону, а он - Шулентићу.Први про јекат ко ји сам урадио била јеХЕ на Тимоку ко ја ни је изведена. Ондаме пребаце у групу Ибар, где про јекту јемХЕ Кожњар и Дуканце. Након тога радиосам неколико про јеката на Косову. Напро јекту хидросистема Ибар-Лепенацсударио сам се са професором Јевђевићем,око одређивања евакуационих органа ипреграда код Самодреже цркве, тамо где

је Ла зар војску причестио. Била је великаревизи ја, око 15 ревидената је оцењивалопредложена решења. Прихваћено је Енер-гопро јектово, мо је решење. Ву јица је тотешко поднео. Радио сам и про јекат две ХЕко је нису изведене, ХЕ Ругово и ХЕ Жур(про јекат изненада прекинут).”

Након те косовске епизоде уследила је права Дунавска епопе ја ко ја је тра јалапуне три децени је. Про јектом Ђердапруководи од 1957. године, ради, истражу је,често је на терену, сваки проблем сагледа-

ва комплексно. “Обишао сам ток Дунава,

од Регенсбурга до ушћа у Црно море, штопешице, што колима. Објекти се не рађа јуу канцелари ји. Кад је о Ђердапу реч, огром-на пространства је требало испитати, јер јепро јектант одговоран за све што би моглонарушити еколошки систем. Требало је савла-дати подруч је од Тимока до Новог Сада иод Саве до Шапца и Митровице. Морало семислити на одбрану од поплава, од подзем-них вода, да се не створе мочваре, да земља

може да се оре. Како 22 хиљаде кубика водеда пређе преко бране, а да не потопи Београд...Поремећена је природна равнотежа и треба је вратити. Ако може - и побољшати. Све

то човек мора да има на уму кад про јекту јеобјекат”, об јашњава Вукадин.

Београд је страховао од такве катастро-фе, па је тадашњи градоначелник БранкоПешић позвао експерте из Швајцарске, да“преслиша ју” про јектанта.

“Самоуверено су нам понудили: Штатреба да вам решимо? Три и по сата самим причао шта смо све истраживали,какве смо резултате добили и каква смо

решења на основу њих про јектовали.Тишина је потра јала неколико минута,док се нису сложили да је у реду све штосмо предложили. Нама се ни је довољноверовало, па су довели експерте да наспровере. Јесу они добри теоретичари, алинису градили ништа слично. Ми смо кон-султовали стручњаке светског гласа, пресвега из Руси је. Градили су велике објектена Волги, Дњепру, Ангари. Указивали сунам на она решења ко ја с у тамо показалаодређене мане и предлагали да тражимо

боља”, прича Вукадин.Већ тада је стекао репутаци ју ванред-ног и самопрегорног радника и стручњака.Учествовао је у свим одбранама сво јихконцепци ја и допринео да се одаберунајцелисходни ја решења, не само са тех-ничког аспекта, већ и у интересу земље. Усложеним условима, у ко јима је реализовантако грандиозан подухват, из читавог низаразних решења умео је да изабере права иизбори се да се она усво је.

Про јектовању Ђердапа претходилесу обимне припреме, међу њима и спе-

ци јализаци ја стручњака за про јектовањевеликих електрана у Совјетском Савезу- у Москви, Лењинграду, Волгограду иТбилиси ју. “Од највеће користи био ми јеборавак у Стаљинградској централи. Вре-ме сам проводио с про јектантом, водиоме на састанке, упознао ме са проблеми-ма ко је су имали. Постали смо и добрипри јатељи, ја сам њега касни је водио наЂердап. Био је диван човек, све је волео,запажао сваки детаљ, и данас се Вукадинса радошћу сећа тог професионалног и

личног при јатељства.Памти још и бројние ревизи је предко јима је бранио сво ја про јектантскарешења. “Било је доста су јете и суревњи-

ДОБИТНИКТРИ ОРДЕНА РАДА

Вукадин Ђорђевић први Орденрада (трећег реда) добио је још 1957.године. Поводом пуштања у радЂердапа 1 (1972) награђен је југосло-венским Орденом рада са црвеномзаставом и Орденом рада првог реда(од Румуни је). Тада је добио и највишерепубличко признање, Седмо јулску

награду Срби је.

Г О Д И Н А

У С П

Е Х А




19

вости међу инжењерима. Најтеже ми јебило да одбраним коту Дунава на ушћуНере. Припремило се друштво да оборимо је решење, нарочито неки инжењери изВојводине. Решењу су претходила многаистраживања, имао сам пуно података,поређао сам на сто све про јекте, почеосве да анализирам и образлажем, ништанису могли да оборе. За Ђердап два шеф

ревизи је био је садашњи председник САНУНикола Хајдин. Он се увек добро припре-мао, тражио је податке, да не би, како јеговорио, “нешто лупио”.

Нудили су Вукадину да иде на градили-шта, у Панаму и на Исланд. Све је одбио иостао на Дунаву. Волео је да сталним, сту-диозним радом на истом по слу савршеноовлада проблемима коришћења водних

снага. Сав његов обиман рад остао је удокументаци ји предузећа, ако некомезатреба, ако буде хтео - имаће одакледа допуни сво је знање. Младим људимапоручу је да чита ју, да се усавршава ју: немани личног ни професионалног успеха, нинапретка, без рада и сталног стицањанових знања.

М.Милановић

ДОБРИ АРАНЂЕ ЛОВИЋ

ВРЕМЕ ЕНТУЗИ ЈАЗМА И СКРОМНОСТИ

За Добри ја Аранђеловића грађевинарство је било изненадни и неочекивани избор. Као

и већина његових другова у предратномНишу био је активан у СКОЈ-у, па му јекао активисти било обећано и школовање;виђен је као студент медицине. Али с “дру-говима” се око нечег разишао и решио дакрене сво јим путем ко ји га је касни је одвеоу Енергопро јект.

“Грађевинарство је стварање, ја волим дастварам, и тако упишем се на Грађевинскифакултет - одсек конструкци је. Чим самдипломирао одем у Нушићеву и предаммолбу Момчилу Ђуровићу. Каже ми да суу току неког реорганизовања и да дођем за

месец дана. То је управо било време оснива-ња Хидро - Термо - Електропро јекта, чи јисам члан постао од првог дана. Први посаобио ми је у Обилићу, на једној малој ТЕ:добила је Југослави ја као помоћ од УНРЕмалу турбину, 2,5 мегавата, па смо радилитемеље за то мало постро јење”.

Први прави инжењерски посао добио јеу хидросектору, за ХЕ Зворник; са Тричкомради на про јекту бране. Након две годиневраћа се у термосектор, где се про јектовалаТЕ Колубара (2 пута 36 мегавата). “На том

објекту сам радио 7-8 година. Имали смоврло сложен посао, и ту сам стекао највишепро јектантског искуства. Дуга је и зани-мљива истори ја тог објекта. Про јектовање

је започето још 1947. године, рачунало сена опрему из Чешке. Онда је дошло до Резо-луци је Информбироа, Чешка је прекинулаодносе са нашом земљом, као и уговоре оиспоруци опреме. Започели смо рад изно-

ва. Конструкци је су биле делом уграђене,морали смо све да их проверавамо за новаоптерећења, јер је опрема сад била другачи- ја, Сименсова. Радио сам затим на топланиНови Београд. Из тог периода сећам се путо-вања у Торино и боравака у Фиату ко ји нам је испоручивао гасне турбине за топлану.Били су то незаборавни дани”.

Као одговорни про јектант био је ангажо-ван на про јекту ремонтног ваздухопловногзавода “Јастреб” у Батајници. У про јектовању

је стекао афирамци ју, испуњење сво јих амби-

ци ја, пронашао задовољство. Иако је имаопонуде за рад на градилиштима у иностран-ству, остао је веран про јектовању. “Мораобих изградњу да учим, да будем приучен, ато нисам волео. У про јектовању сам био насвом терену, ни је било празног хода, мо јакари јера је била испуњена, афирмисао самсе не само међу колегама, већ и земљи.”

У сво је највеће успех убра ја наста ја-ње и развој индустријског про јектовања.“Циклус изградње термоелектрана био јепри кра ју, а индустри ја се све више разви- јала, па је сасвим логично било да се и ми

усмеримо на област индустри је. Можда ћесе сматрати нескромним, али рекао бих дасам зачетник те нове тржишне ори јента-ци је, и да сам уложио доста труда и радада до тих послова дођемо. Припремао сампонуде, ишао на лицитаци је, учествоваоу преговорима и уговарању тих послова.Испуњен сам задовољством што је про јек-товање индустријских објеката опстало ида је и данас једна од основних делатностиЕнергопро јекта”.

Добри подсећа да је то било време

ентузи јаста и стваралаца. У ту групу убра јапосебно Милицу Штерић о ко јој говори свеликим дивљењем.

“Милица је успела да архитектуру раз-

ви је као посебну делатност, независно оденергетских објеката, да створи колектив одоко 200 људи ко ји је сво јим оств арењимастекао реноме и афирмаци ју у светскимразмерама. Она је истакнута и зна чајна лич-

ност у истори ји Енергопро јекта и никако је не смемо заборавити”.

Те прве децени је Добри памти и каовреме скромности, пре свега скромности уличним привилеги јама. Као најсветли ји при-мер истиче Момчила Ђуровића, директораопштег сектора. “Био је веома принципи је-лан човек, умео је да те казни иако си мупри јатељ, држао се сво јих високих моралнихпринципа. Ако кажем да је он последњи одсвих нас добио стан (ни је га ни тражио), уери кад су се станови масовно градили и

додељивали, онда вам је јасно какав је тоскроман и честит човек био”.Добри је био веома ангажован и у разним

другим активностима у предузећу, а његовомиљен хоби био је спорт, посебно тенис.Захваљу јући томе, уз урођену комуникатив-ност, у време изградње пословне зграде, каочлан инвестиционог тима, и члан Пословод-ног одбора СОУР-а, успео је да од општинедоби је сагласност за изградњу спортскихтерена ко је су генераци је запослених кори-стиле за рекреаци ју. Са сетом каже: “Некакосе лако Енергопро јект одрекао тих терена,

а то је велика штета, мислим да се уз вишедобре воље могло наћи неко решење”.

Добри истиче да Енергопро јект ни јегубио из вида да је човек друштвено биће,са разноврсним соци јалним потребама,па је запосленима пружао много више одматери јалне сигурности и стручног напре-довања. Фирма је организовала скоро све:спорт, рекреаци ју, културу, информисање,и све то подигла на висок професионалниниво, унапређивала соци јалну и здравственузаштиту. И то је такође била једна велика

вредност и предност: осећај сваког запо-сленог да неће бити препуштен сам себиу некој сво јој муци. Као у породици.

М. Милановић




20

ПОВОДОМ ОТВАРАЊА АМБА-САДЕ У АСТАНИ

ПРИ ЈЕМУ

ПРИСУСТВОВА ЛИ

ПРЕДСТАВНИЦИЕНЕРГОПРО ЈЕКТА

У Астани, главном граду Казахстанаотворена је кра јем јуна амбасада Срби је.При јему ко ји је тим поводом приређенприсуствовали су и представници Енер-гопро јекта, Милан Ковачевић и ТомицаВу јовић (директор фили јале Високоград-

ње и представник Нискоградње у АлмаАти).Овај потез српске дипломати је иначе

наши грађевинари ко ји у Казахстану радедуже од децени ју одавно су прижељкивали.Оцењу ју да ће то продубити сарадњу двеземље, а самим тим и олакшати наступнаших предузећа на том тржишту.

МИНИСТАРСКИ САСТАНАК НЕСВРСТАНИХ ЗЕМА ЉА ПРАТИ ЛАИЗ ЛОЖБА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ МЕЂУ 18

ПРЕДСТАВЉЕНИХ КОМПАНИ ЈА

ЕНТЕЛ

ПРОЦЕЊУ ЈЕ СЕ ВРЕДНОСТ СРПСКЕ

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ

ЕНЕРГОДАТА

ПРОМОВИСА ЛА

СОФТВЕР ЗА ЧУВАЊЕИ ОПОРАВАК

ПОДАТАКАУ пословној згради Енергопро јекта

Енергодата је, у сарадњи са компани јомCA (Com puter Associates) Technologiesпромовисала нову верзи ју софтвера ARCserve за чување и опоравак података(Backup and Recovery). Презентаци ји суприсуствовали бројни стручњаци изобласти информационих технологи ја,

односно садашњи и будући кориснициовог софтвера, како из Енергопроејкта,тако и других домаћих компани ја.

У склопу Министарскогсастанка несврстаних земаљаповодом 50. годишњице Првеконференци је Покрета несврста-них, 6. септембра организована је, као пратећа манифестаци ја,презентаци ја српских компани ја.Сво је потенци јале приказало је18 фирми, из различитих делатно-сти. Међу три компани је ко је су

представиле грађевински сектор,био је и Енергопро јект.Према речима наших представ-

ника на за једничком изложбеномштанду, највише интересовања запотенци јалнму сарадњу показалeсу неке од земаља бившег СССР-

а, као што су Киргизи ја,Таџикистан, затим Конго,Еквадор... Изражен је инте-рес за сарадњу у областиенергетике и изградње.

Штанд привреде посе-тили су и министри ВукЈеремић и Драган Шута-новац, потпредседниквладе Божидар Ђелић, тепредставници Агенци је застрана улагања (СИЕПА), и

привредних комора Срби јеи Београда.

Ентел, као носилац посла, у наредначетири месеца треба да заврши процену вред-

ности Електропривреде Срби је. Проценомсу обухваћене непокретности, постро јења иопрема. Посао ће се реализовати у тимови-ма за по једине области: за термоелектране,

за хидроелектране, заруднике и за електроди-стрибуци је.

Као почетак ангажова-ња на овом послу, Ентел

је организовао састанакса представницима Елек-тропривреде и њенимрадним тимовима с ко јимаће се сарађивати у реали-

заци ји овако сложеног и обимног про јекта.Том приликом директор Ентела Младен

Симовић и координатор про јекта МитарДрагумило представили су методологи јуза процењивање имовине и органи заци јубудућег за једничког рада.

Представници Високоградње иНискоградње Милан Ковачевић (првислева) и Томица Вујовић (први сдесна)

на пријему у амбасади Србије

Министар Вук Јеремић посетио штандЕнергопројекта

Амбасадор Киргизије у разговору сапредставницима Енергопројекта




21

НА ТРАДИЦИОНАЛНОЈ ЛИСТИ ЧАСОПИСА ЕНР

ЕНЕРГОПРО ЈЕКТ НА 127. МЕСТУ ОБ ЈА ВЉЕН ГОДИШЊИИЗВЕШТАЈ ЗА 2010.

И ЈУБИ ЛАРНИ И

СТАНДАРДНИНедавно је завршен и одштампан

Годишњи извештај Енергопро јекта за

2010. годину (Аnnual Report). Изашао је на српском, енглеском и руском језику.

Осим финансијских и маркетин-шких информаци ја о компани ји, ко јеуобича јено оваква публикаци ја садржи,овог пута је истакнута и јубиларнагодишњица - шест децени ја посто јањаи рада компани је. (Што се уочава већна насловној страни). Уз преглед новихпослова, поменути су и најзначајни јипро јекти реализовани у протеклих

60 година.У припреми је и нова, освежена вебпрезентаци ја Енергопро јекта.

Са приходом од 44 милиона долара,колико је у про јектантско-консултантскојделатности остварио на иностраном тржи-шту, Енергопро јект је заузео 127. место,међу 200 највећих светских компани ја.

Листу Топ 200 интернационалнихпро јектантских фирми сваке године тра-диционално об јављу је амерички часописЕngineering News Record, a наша компани јасе рангира од 1985.

У групи највећих налазе се компани јеиз 32 земље. Примат, као и досад има јуамеричке фирме; чак их је 65 на овој листи.Следи Кина (21 компани ја), Ита ли ја са11 компани ја, Јапан, Аустрали ја и ВеликаБритани ја са по десет фирми, Канада,Француска и Шпани ја са по осам, Немач-

ка са седам...Прва десеторка на листи иста је као ипретходне године, уз мале измене у по је-диначном редоследу. (прошлогодишњи

шампион је, рецимо, сада на другом месту,другопласирани је сада први, трећи и шестису задржали сво је позици је, четврти јена седмом, а седми се попео на четвртоместо... ). Свака од ових фирми остварила

је прошле године приход од 1,6 мили јардидолара (канадски Лавалин), до 2,8 мили јардидолара, колико је реализовао првопласира-ни - аустралијски Парсонс.

Канадски Лавалин, ко ји је дуже времебио мета интересовања наше јавности,посебно акционара, налази се на осмомместу (као и претходне године); МотМекдоналд из Велике Британи је, нашконкурент на Блиском истоку, заузео је 14.позици ју (лане био на 13. месту); Фихтнери Лама јер, компани је с ко јима Хидроинже-

њеринг често наступа у разним формамапартнерства, налазе се на 65. односно 78.месту. (На претходној листи заузимале су61. и 79. позици ју).

ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ПРОГРАМ У ОБЛАСТИ УСАВРШАВАЊА КАДРОВА

ОБРАЗОВАЊЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПРО ЈЕКТИМАПише: р Раослав Раковић

Четворогодишњи програм разво јаЕнергопро јекта значајну пажњу посвећу јестручном усавршавању кадрова јер су ониувек били и остаће један од најзначајни јихпотенци јала компани је. Једна од значај-них области у том смислу је управљањепро јектима. У свету про јектни менаџерсве више поста је посебна професи ја, ко ја је изузетно тражена, јер нико не жели дареализаци ју про јеката повери онима ко јинема ју одговара јућа искуства и способностида их реализу ју. За успешну реализаци јупро јеката техничка и технолошка знањанису довољна, потребно је имати знање

и способности да се координира великиброј учесника на послу да би се остварилициљеви про јекта – завршетак посла навреме и у оквирима планираних ресурсаи трошкова.

Оспособљавање из области про јектногменаџмента предвиђено је кроз два под-про јекта - сертификаци ја (лиценцирање)про јектних менаџера и високо образовањеиз про јектног менаџмента, и то у сарадњиса Удружењем за управљање про јектимаСрби је (YUPMA) и Високом школом стру-

ковних студи ја за про јектни менаџмент(ВШПМ) из Београда.Сходно програму Међународне асоци-

јаци је за управљање про јектима (IPMA),

кандидати за сертификаци ју мора ју да прођуодређен број часова обуке из про јектногменаџмента. У том смислу, предвиђенасу два стандардна тренинг програма(основни и виши курс) ко је YUPMA иВШПМ изводе, и ко ји обезбеђу ју потребанброј сати обуке да би кандидати могли даприступе процесу сертификаци је / лицен-цирања. Сертификаци ја садржи 4 нивоа- сертификовани директор про јеката (нивоА), стари ји про јектни менаџер (Б), про- јектни менаџер (Ц) и про јект менаџментсарадник (Д). За сваки ниво посто ји скупзахтева ко је по јединац треба да испуни

да би био прихваћен за сертификаци ју,ко ја тра је 6-8 месеци и предвиђа неколи-ко корака - апликаци ју, припремни део,испит, израду извешта ја о реализаци јипро јекта, консултаци је у току израде иодбрана про јектног извешта ја пред оце-њивачима IPMA-е.

У овакав облик усавршавања требалоби да се укључе сви инжењери ко ји ћебити, или су већ укључени у управљањепро јектима - одређен број за лиценцу Д(ко ја је трајна), а они ко ји има ју одређено

искуство за лиценцу Ц, или евентуално Б(ко је важе 5 година). Стандардни тренингпрограм (у тра јању два пута по два раднадана) организовао би се у простори јама

Енергопро јек-та (група 20-25полазника).

Високо обра-зовање из про- јектног менаџ-манта реализовало би се преко ВШПМко ја је акредитована и посто ји од 2006.године, и нуди трогодишње основне сту-ди је и једногодишње специ јалистичкестуди је по болоњском процесу. Из школе је изашло већ пет 5 генераци ја студената,међу њима је и један број запослених изЕнергопро јекта (ЕП-Опрема, ЕП-Енерго-

дата). Овај облик образовања намењен језапосленима са средњим образовањемко ји желе да стекну високо образовање,као и запосленима са високим образова-њем ко ја желе да се упозна ју са областимапро јектног менаџмента, значајним заделатности ко јима се Енергопро јект бави.Школовање је прилагођено људима ко јису запослени, а акценат је на изборнимпредметима, што пружа могућност при-лагођавања образовања интересовањукандидата.

Детаљни је информаци је о сертифика-ци ји про јектних менаџера могу се наћина сајту YUPMA www.yupma.rs, односнона сајту школе. www.vspm-bg.com




22

СЛОБОДАН МИ ЛИЋЕВИЋ

Слободан Мили-ћевић (1924) један је од најугледни јихЕнергопро јектовихархитеката. Раз-во ју и процватуархитектонскеделатности дао јеизузетан допринос.О његовој богатој

кари јери, ствараној преко три и по деце-ни је (од 1953. до 1989) сведочи читав низвелелепних објеката, међу ко јима су хотелКроаци ја у Цавтату (за ко ји је 1973. добиоОктобарску награду), рехабилитациони

центар Златар, мотел Стари храст, стамебнонасеље Зебиновац у Новој Вароши...

Под једнако је богат и његов ствара-лачки опус у иностранству. За 35 годинапро јектовао је велики број разноврснихобјеката, у многим земљама - Сири ји,Либану, Нигери ји, Кипру, Ирану, Мароку,Алжиру, Замби ји, Зимбабвеу, Танзани ји,као аутор или члан ауторског тима.

У Грчкој и Швајцарској завршио јеспеци јализаци ју за про јектовање тури-стичких објеката.

Увек је истицао одговорност сво јепрофеси је. Сматрао је да у архитектуринема места великом лутању и трагању затзв. савременим изразима форме; објекатпре свега мора да одговара намени. Алифункционалност ни је једино што архитек-ту задовољава. Успешност и креативностархитекте, истицао је Милићевић, огледасе у симбиози низа других елемената идетаља ко ји оплемењу ју дело.

У трагању за најбољим архитектон-ским решењима темељно је анализираоподнебље, културу, менталитет... Убеђен

у надмоћ природе над човеком, из ње јецрпео сво ју креативну снагу и његовеобјекте одлику је управо та уклопљеносту амби јент, у природно окружење.

Несебично је преносио знања и искустваколегама. Био је противник затварања ууске оквире, против спутавања разменеискуства и сарадње, а за најшире контактеса инвеститорима, стручним и научнимкадровима... Зато је и као руководилац биоуспешан. Низ година провео је у Африци,као директор компани је за про јектова ње

Јунико у Замби ји.Име Слободана Милићевића уткано јеу највеће успехе и узлете архитектуре ко јасе разви јала и расла с Енергопро јектом.

СТРАКИЛ МИЛКОВСКИ

Изненада је, у60. години живота,умро радник Висо-коградње СтракилМилковски. КаоКВ тесар радио јеу Енергопро јектуод 1972. године,на про јектима уземљи и иностран-

ству. Последње дане провео је на градњижелезничке станице Прокоп.

Стракил је био веома узоран радник,привржен колективу и колегама с ко јима је делио неимарски живот.

ОЛИВЕРА ОБРАДОВИЋ

Aрхитекта Оли-вера Обрадовић(1928) радила је уЕнергопро јекту од1954. до одласка упензи ју, 1985. Каоводећи про јектант,водећи инжењертима, или шеф гру-

пе дала је свој креа-тивни допринос бројним про јектима, међуко јима су и Мосул и П-1100 у Ираку.

РАДЕ ЈАКАНОСКИ

Недавно је умропензионер Опреме,електротехничарРаде Јаканоски(1938). У Енерго-про јекту је радиоод 1964. Обављао

је послове технича-ра, односно шефаградилишта. Радио

је у у Кувајту (комплекс министарстава),Нигери ји (на неколико про јеката), Гвине- ји, Руси ји...

Све послове извршавао је савесно иодговорно. У пензи ју је отишао 2002.

БРАНИСЛАВ ТАЦИЋ

Грађевински инжењер Бранислав Тацић

(1938) провео је у Енергопро јект у скороцео радни век, од 1963. до пензионисања2002. године. Афирмаци ји индустријскогпро јектовања дао је драгоцен допри-

нос; као врхунскиинжењер, првен-ствено за челичнеконструкци је радио је на бројним про- јектима, а млађимколегама несебичнопреносио знања иискуства.

ЂОРЂЕ РА ЈАК

Ђорђе Ра јак(1939) провео јеу Енергопро јек-ту пуне четиридецени је, од 1961.

до 2001, када јеотишао у пензи ју.Радио је у Графици,односно ИнГрафу.Био је цењен као

одличан мајстор књиговезац, добар коле-га и сарадник

МИРКО РАДУЈКО

Мирко Радуј-ко (1938) је у

Енергопро јек турадио од 1972. до1996. године, кадаодлази у инвалид-ску пензи ју. Био

је дугогодишњишеф књиговодствау Енергодати, ста-

ложен, толерантан, пун разумевања засараднике, са израженим смислом затимски рад и добру организаци ју посла.

СЛОБОДАН ЉУБИША

Саобраћајнитехничар СлободанЉубиша (1943)радио је у Енерго-про јекту од 1969.до 2006. године, напословима комер-ци јалног референ-та, односно шефаслужбе транспорта

у Високоградњи. Био је веома дружељу-бив, комуникативан, у његовом друштвусмех, шале и анегдоте биле су нераздвојнидео посла.

IN MEMORIAM




23

ЕНЕРГОНОСТАЛГИЧАРИ

“ИЗ ЛЕТ” НА ХЕ КАФУЕ, 40 ГОДИНА ПОСЛЕ

“Путовања и промена места да ју уму новуснагу”. У томе је добрим делом тајна успеха,

креативности и виталности Енергопро јектако ји је током децени ја ширио сво ја тржи-шта и пословање у преко 50 земаља света.Промена места за енергопрро јектовце јепостала навика; и кад су у пензи ји, даљинеих маме, у срцу су им далеке земље, објектико је су градили, стари при јатељи... МомчилоВимић један је од енергоносталгичара ко јисе, са пуних осам децени ја живота, овог летаотиснуо пут Африке. Крајњи циљ - КафуеГорџ, први објекат на коме је после запосле-ња у Енергопро јекту радио, први боравак у

иностранству, први лет авионом, па учењеенглеског “и ногама и рукама”...“Наравно, разговарао сам с мо јом доктор-

ком о ризицима путовања. Каже ми она: гдегод да сте ваша мигрена ће бити с вама. Кад је већ тако, а никада нећу бити ни млађи, низдрави ји, одлучим да испуним сво ју давнужељу. Срећна је околност да у Замбији имампри јатеље, такође ветеране са Кафуе, ко јису све припремили за мо ју посету. Упутили

су званичан захтев ком пани ји ЗЕСКО (то је попут нашег ЕПС-а) да нам, као бившимградитељима, одобре посету електраниКафуе. За три дана стиже одговор - потвр-дан; још су удовољили и нашој молби да тобуде недеља”, каже Момчило.

После успешне припреме уследило је јошуспешни је “извођење”.

Кренемо нас тро јица - ја, Мића Илић,такође пензионер Енергопро јекта и нашколега, познат под надимком Срце, бившиенергопро јектовац ко ји је по завршеткуХЕ Кафуе остао у Лусаки, тамо се скућио иотворио фирму. Успут нам се придружио још

један ветеран са градилишта, Гибсон. Касни-ли смо читав сат, али наши домаћини нисупоказали ни трунку нервозе, ни незадовољ-ства због изгубљеног времена; њихов широкосмех добродошлице, шта да вам кажем, папешице бих од Лусаке до Кафуе прешао збогњега. Обилазак је тра јао сатима, комплекселектране, за оне ко ји још не зна ју, заузимапреко 15 километара. Инжењер, наш водичдо танчина нам је об јашњавао рад електранеко ја је у међувремену ревитализована. Кадсмо стигли пред машинску халу, а тамо још

увек сто ји она табла са натписом: Главниизвођач Енергопро јект, Београд, Југослави ја.А мени срце ко пун месец.

Наше домаћине је наравно занимало откудта жеља за посетом. Кажем да она посто јикод већине људи ко ји су тамо радили, а свисмо били углавном млади. А кад си млад,све ти је занимљиво, ништа ти ни је тешко,не смета ју ти никакве разлике, упи јаш светцелим бићем, богат си, јер су ти сви људи

при јатељи, и срећан што градиш нешто зна-чајно, велико. И свуд ти је дом. Тако је нама“замбијцима” Замби ја остала заувек у срцу,стекли смо незаборавна искуства, и радна иживотна, и трајна при јатељства. Дружили смосе и ван градилишта, често на фудбалскомтерену. Игралиште ко је смо тада направи-ли, у време изградње електране, и данас секористи. ЗЕСКО има свој фудбалски тим,ту тренира, и обузела ме неописива радостшто сам део свега тога... Укратко, огрешиобих се о себе да нисам отишао, задовољноприча Момчило.

СТРУЧЊАЦИ ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГА НА СКУПУ “ВОДЕ 2011”

ПРОМОВИСАНА ДЕ ЛАТНОСТПРЕЧИШЋАВАЊА ВОДА

На 40. конференци ји о заштити вода учествовали су и стручњаци Хидроинжење-ринга, промовишући делатност каналисања и пречишћавања отпадних вода. Инже-њери Милена Томашевић и Јелена Николин из бироа за санитарну хидротехникуосмислиле су, а Енергодатин сектор за графику одштампао, одговара јуће паное, нако јима је представљено све оно што у тој области ради Хидроинжењеринг.

О знача ју оваквих стручних скупова М. Томашевић каже: “Било је више инте-ресантних тема, чули смо о новим технологи јама, упознали смо се са колегама изструке, са потенци јалним инвеститорима, као и са људима из института ко ји се бавеистраживачким и експерименталним радом”.

На овом скупу учествовао је и већи број испоручилаца опреме, у разговорима иконтактима с њима доби јене су врло корисне информаци је. Део конференци је био је посвећен новој законској регулативи у области пречишћавања вода, што је такођеод знача ја за про јектанте ових постро јења.

ДАВАОЦИ КРВИТРЕЋА АКЦИ ЈА

НАЈУСПЕШНИ ЈА

Трећа овогодишња акци ја добровољнихдавалаца крви одржана је у пословној згради28. септембра. Од 69 запослених, коликосе одазвало позиву организатора, крв судала 64 даваоца. Међу њима је и тро је ко јису крв дали први пут.

По одзиву и бро ју прикупљених јединицакрви, ово је најуспешни ја акци ја ове године.

У првој, јануарској акци ји крв су дала 52добровољна даваоца, а у ма ју, њих 50 .Међу запосленима у Енергопро јекту

175 је регистрованих давалаца крви. Осимучешћа у акци јама прикупљања крви ко јесе организу ју у компани ји, наши даваоциодазива ју се увек и на позиве Завода, одно-сно здравствених установа у изнимнимситуаци јама, поготово кад су потребнеретке крвне групе.

Градитељи ветерани у машинској сали ХЕ Кафуе



Documents

Jul - Septembar 2011 Za WEB 2