Inteligencija.docx

8/20/2019 Inteligencija.docx

1/12

Inteligencija: Kako je meriti?« Prethodno /Sledeće » By Sonja Pavlović / 13. novembar 2012. / Psihologija / 7 omentara

Svaa od !etiri arte oje !ine "ria#ani set na jednoj strani sadr$i slovo% a na dr&goj broj. 'dredite oje arte (i

samo te arte) morate oren&ti da biste &tvrdili istinitost sledećeg "ravila*

+o arta na jednoj strani ima slovo +% onda se na njenoj dr&goj strani nala#i broj 3.

,olio ste "o"&t većine lj&di% najverovatnije ćete navesti jedan od sledeća dva odgovora* -+% odnosno -+ i3. a!an odgovor glasi* -+ i 7.

ećina lj&di instintivno traga #a "otvrdom "o!etne "ret"ostave i oreće jedn& ili obe arte oje mog& da jeverii&j&. anjina od te deset do 1 odsto shvata da je #a"ravo va$no &tvrditi da li je "ravilo "rer4eno.

'vaj ognitivni teaser s artama "o#nat je ao Vejsonov zadatak selekcije i "redstavlja deo standardne baterije

testova ojima "siholo#i &tvr5&j& i mere o"4t& ognitivn& s"osobnost lj&di. 'smislio ga je "siholog Piterejson ( Peter Wason)% temeljeći ga na jednom od elementarnih "ravila logi!og #alj&!ivanja 6 modus ponens ili ondiionalno "ravlo ako P, onda Q. S ob#irom da je ovaav ondiional neistinit samo ada je anteedens(P) ta!an% a onsevens (8) neta!an% logički ispravan odgovor na gornji #adata jeste oretanje arata oje "oa#&j& + i 7. 9ormalnim je#iom re!eno% treba oren&ti P:art&% ao bi se &tvrdila istinitost anteedensa ine8:art&% ao bi se "otvrdila neta!nost onsevensa. ;onj&nija P i ne8 obara ondiional.

Pogledajmo sada i#menjen& ver#ij& #adata. , njoj% "red vama s& sledeće !etiri arte*

'dredite oje (i samo oje) arte treba da orenete da biste &stanovili da li stoji sledeće "ravilo*

+o osoba "ije "ivo% onda je starija od 1< godina.

https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/11/kucni-test-na-trudnocu-otkriva-rak-testisa/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/15/greske-u-misljenju-borba-razuma-i-intuicije/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/15/greske-u-misljenju-borba-razuma-i-intuicije/https://mindreadingsblog.wordpress.com/author/skrenilevo/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/https://mindreadingsblog.wordpress.com/category/psihologija/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#commentshttps://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#commentshttp://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Cathcart_Wasonhttp://en.wikipedia.org/wiki/Modus_ponenshttps://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/15/greske-u-misljenju-borba-razuma-i-intuicije/https://mindreadingsblog.wordpress.com/author/skrenilevo/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/https://mindreadingsblog.wordpress.com/category/psihologija/https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#commentshttp://en.wikipedia.org/wiki/Peter_Cathcart_Wasonhttp://en.wikipedia.org/wiki/Modus_ponenshttps://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/11/kucni-test-na-trudnocu-otkriva-rak-testisa/


2/12

,olio ste "o"&t većine lj&di% ovaj #adata biće vam #natno la4i. ;ada je orm&lisan na ovaj na!in% !a 7odsto is"itnia ga &s"e4no re4i% biraj&ći P:art&% & ovom sl&!aj& -"ije "ivo% i ne8:art&% tj. -1= godina.

>r&g&% i#menjen& ver#ij& ejsonovog #adata seleije onstr&isali s& evol&ioni "siholo#i sa ,niver#iteta &Santa Barbari% ?eda ;o#mides ( Leda Cosmides) i >$on &baj ( John Too!)% nastojeći i#me5& ostalog da "oa$& da op"ta kognitivna sposonost ili op"ta inteligencija "rati!no ne "ostoji. @aime% originalni ejsonov#adata i -evol&iona varijaija imaj& identi!n& logi!& orm&. o dalje #na!i da #ahtevaj& jedna ognitivnianga$man. ;onseventno% &olio "ostoji o"4ti mehani#am mi4ljenja/#alj&!ivanja/odl&!ivanja% a to je ono 4to

na#ivamo o"4tom ognitivnom s"osobno4ć& ili inteligenijom% on bi morao jednao &s"e4no da re4ava #adate jednae orme i ogitnivne te$ine. ;ao to nije sl&!aj i ao se dva o"isana #adata ra#li&j& jedino "osadr$aj&% odnosno -temi% evol&ioni "siholo#i #alj&!&j& da je s"osobnost re#onovanja ontest:#avisna% a neo"4ta. ratićemo se na to ne4to asnije.

(Ne)merljivost inteligencije

S ob#irom da ne "ostoji o"4te"rihvaćenadeiniija inteligenije% ni4ta !&dno da je njeno merenje o"terećeno brojnim "roblemima.

'bjetivno "osmatrano% #a ra#li& od% na "rimer% visine i te$ine% ne "ostoji a"sol&tna mera ognitivnes"osobnosti ili inteligenije. , tom smisl&% inteligenija je sli!nija "o4tenj& i integritet&% ali i i#i!oj s"remi% #aoj& tao5e nema a"sol&tne mere. S dr&ge strane% ao 4to je o!igledno da me5& lj&dima "ostoje ra#lie &i#i!oj s"remi% o!ito je i da se lj&di me5&sobno ra#li&j& "o tome olio s& "ametni. A ao 4to "ostoje testovioji mere individ&alne ra#lie & itnes&% tao "ostoje i merni instr&menti oji detet&j& individ&alne ra#lie &ognitivnoj s"osobnosti.

ećina testova inteligenije meri "erormanse s&bjeta na ra#li!itim ti"ovima mentalnih #adataa. edan odnajori4ćenijih & svet& danas% Vekslerova skala inteligencije (test je standardi#ovan #a Srbij& "od na#ivomVekslerov individualni test inteligencije ili AA)% toom neih C0 min&ta% meri "erormanse s&bjeta na ni#&verbalnih i neverbalnih #adataa% a ona!an sor na test& isa#&je se ao oli!ni inteligenije% odnosno A8.

'vao dobijen A8% barem & ra#vijenom svet&% & orelaiji je sa 4olsim% aademsim i "roesionalnim&s"ehom 6 stvarima oje imamo #a "oa#atelje da je neo manje ili vi4e "ametan. A# tog &gla "osmatrano%merenje inteligenije je i o"ravdano i orisno.

http://en.wikipedia.org/wiki/Leda_Cosmideshttp://en.wikipedia.org/wiki/John_Toobyhttp://en.wikipedia.org/wiki/Intelligence_quotienthttp://en.wikipedia.org/wiki/Leda_Cosmideshttp://en.wikipedia.org/wiki/John_Toobyhttp://en.wikipedia.org/wiki/Intelligence_quotient


3/12

>avid esler (>avid Dehsler ) "rvi "&t je "&bliovao svoj& sal& o"4te ognitivne s"osobnosti 1C. godine.'d tada do danas% ona je "ro4la brojne revi#ije i dorade. Paralelno% odvijala se teorijso:metodolo4a ras"rava(ne#avr4ena i do ovo !itate) o tome da li se inteligenija bolje meri ao #bir ra#li!itih% me5&sobno ne#avisnihogitnivinih s"osobnosti% ili "ostoji jedan% o"4ti ator od ojeg #avisi &s"eh% odnosno "erormansa na ra#li!itimti"ovima ognitivnih #adataa. o bi bila op"ta inteligencija.

(Ne)realnost opšte inteligencije

Pojam o"4te inteligenije nastao je na ba#i &vidada "ojedini s dobrim "erormansama na jednoj vrsti mentalnih #adataa naj!e4će "osti$& dobre re#&ltate i nadr&gim ti"ovima tavih #adataa. @eo o lao i ta!no re4ava aritmeti!e "robleme% na "rimer% naj!e4će je jednao &s"e4an i & #adaima mentalne rotaije i na testovima ratoro!nog "amćenja% oji obi!no "odra#&mevaj& memorisanje semanti!i "ra#nih (be# #na!enja) ni#ova broji i slova. o je "sihologa EarlsaS"irmana (Charles #pearman)% jo4 1C0F% navelo na #alj&!a da &s"eh & ra#li!itim ognitivnim #adaima #avisi

od o"4te mentalne s"osobnosti% "o#nate ao #pirmanov $aktor ili g .

Astra$ivanja & oblasti inteligenije #aista i &"&ć&j& na #alj&!a da je mog&će identiiovati o"4ti mehani#amre#onovanja oji "ametniji lj&di !e4će i & većoj meri oriste ada se na5& "red ognitivnim i#a#ovima. @a "rimer% &"amtiti ni# slova oja ne tvore re! nije nimalo lao* GG@@+BB@GGBS. S&bjeti oji "osti$& dobarsor na test& inteligenije &glavnom se & ovavim #adaima sl&$e strategijom gr&"isanja. ,o!avaj& da senai#gled besmisleni ni# mo$e &"amtiti ao -na#ivi !etiri ameri!e mre$e* G@@% +BG% @BG i GBS. Amajte& vid& da ovava strategija ne #na!i bolj& ratoro!n& memorij&% odnosno njen veći o"segH ona samo do"rinosieiasnijoj organi#aiji njenog sadr$aja.

Ia4to% ao "ostoji% "ostoji orelaija i#me5& "erormansi na ra#li!itim ti"ovima ognitivnih testovaJ ,

najraćem% to bi "odra#&mevalo aalne snage oje &slovljavaj& ne!iji o"4ti ognitivni a"aitet oji se "amaniest&je ao "erormansa na ni#& ra#li!itih mentalnih #adataa.

Savremeni istra$iva!i o&siraj& se na dve mog&će aalne determinante g :atora% istovremeno odgovorne i#a individ&alne ra#lie & o"4toj mentalnoj s"osobnosti*

(i) geni/ra#voj% odnosno 4tetne genetse m&taije/ ra#vojne abnormalnosti "oga5aj& !itav ni# ra#li!itihognitivnih s"osobnosti.

http://en.wikipedia.org/wiki/David_Wechslerhttp://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Spearmanhttp://en.wikipedia.org/wiki/David_Wechslerhttp://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Spearman


4/12

(ii) s&" ognitivnih mehani#ama oji se & manjoj ili većoj meri s&"no i istovremeno oriste #a sve ti"oveslo$enih ognitivnih #adataa.

ada jeste re! o dva ra#li!ita istra$iva!a "rograma% oni nis& me5&sobno s&"rotstavljeni ili islj&!ivi. @ateorijsom nivo& "ostoji saglasnost da je g :ator odre5en ombinaijom dvej& o"isanih aalnih str&ja* '"4tainteligenija re#&ltat je interaije ra#li!itih ognitivnih mehani#ama od ojih je svai "od &tiajem genetsih ira#vojnih atora (ra#vojni model o"4te inteligenijeH model o"4te inteligenije ao emergentnog svojstvamo#ga).

Evolucija opšte inteligencije

Kvent&alno "ostojanje o"4te inteligenije te4ose mo$e "omiriti s teorijsom "aradigmom evol&ione "sihologije. >ominantan broj evol&ionih "sihologa!oveov &m/mo#a "osmatra ao s&" me5&sobno ne#avisnih mod&la% odnosno ognitivnih ada"taija%odnosno mehani#ama obrade inormaije. 'sim 4to s& me5&sobno ne#avisni% ovi mehani#mi s"eijali#ovani s&

#a obrad& s"eii!nih ti"ova inormaija% 4to islj&!&je o"4ti ognitivni mehani#am oji bi se & manjoj ili većojmeri "oretao "ri svaom slo$enijem ognitivnom #adat&.

&baj:;o#mides varijaija ejsonovog #adata seleije ao da to i doa#&je. , dva #adata identi!ne logi!eorme i jednae ognitivne te$ine% is"itanii "osti$& drasti!no ra#li!ite re#&ltate. Ia4toJ

'no 4to je i# orm&laija originalnog i modiiovanog ejsonovog #adata vidljivo već na "rvi "ogled jeste da je "rvi test a"stratan% a dr&gi #natno o"i"ljiviji. 'sim toga% & modiiovanoj ver#iji% re! je o starosnoj granii#a on#&miranje alohola% 4to bi mogao biti "roblem bli#a st&densoj "o"&laiji oja naj!e4će "redstavljaora & "siholo4im es"erimentima ovog ti"a.

http://wicherts.socsci.uva.nl/maas2006.pdfhttp://www.rogierkievit.com/Research_&_Publications_files/Intelligence%20and%20the%20brain-A%20model-based%20approach%20In%20Press.pdfhttp://www.rogierkievit.com/Research_&_Publications_files/Intelligence%20and%20the%20brain-A%20model-based%20approach%20In%20Press.pdfhttp://www.rogierkievit.com/Research_&_Publications_files/Intelligence%20and%20the%20brain-A%20model-based%20approach%20In%20Press.pdfhttp://wicherts.socsci.uva.nl/maas2006.pdfhttp://www.rogierkievit.com/Research_&_Publications_files/Intelligence%20and%20the%20brain-A%20model-based%20approach%20In%20Press.pdfhttp://www.rogierkievit.com/Research_&_Publications_files/Intelligence%20and%20the%20brain-A%20model-based%20approach%20In%20Press.pdf


5/12

Kvol&ioni "siholo#i "retend&j&% me5&tim% na #natno daleose$nije t&ma!enje. Po njima% is"itanii la4e% br$e ita!nije re4avaj& variran& ver#ij& ejsonovog #adata #bog njegovog sadr$aja. ?j&di s&% a$e obja4njenje%evol&ijom steli mehani#am #a obrad& inormaija i# domena dr&4tvenosti% odnosno dr&4tvenog &govora% oji "o!iva na "ravilima ti"a ako%onda. 'd "o4tovanja% odnosno r4enja tavih "ravila #avisi mre$a inter"ersonalnihodnosa oj& će "ojedina i#graditi% njegov "olo$aj & gr&"i% ste"en & ojem se mo$e osloniti na dr&ge !lanovegr&"e itd. S dr&ge strane% ao toom !oveove evol&ione istorije nije bilo seletivnih "ritisaa a mod&l& #aa"stratno re#onovanje% s&bjeti se & tavim #adaima "oa#&j& #natno ognitivno slabijim.

Proesor ognitivne "sihologije na ,niver#itet& & @j&jor& Sot ;a&man (#cott &arr! 'au$$man) "redvodio jetim "sihologa oji je nedavno s"roveo istra$ivanje na tem& individ&alnih ra#lia & &s"e4nosti re4avanjaejsonovog #adata seleije. ;ao im je jedan od iljeva bio da &tvrde da li "erormanse na ovavom #adat&#avise od ontesta% odnosno sadr$aja ako%onda "ravila oje !ini njegov& oosni&% oni s& is"itaniima "redstavljali "o tri "ravila* jedno arbitrarno% & smisl& da se ne "ola"a s ti"i!nim is&stvom s&bjeta (-ao je "iće be#aloholno% onda mora biti & lj&bi!astoj boi)H jedno "ove#ano s i#begavanjem i#i!e o"asnosti (-aose "enje4 na "laninsi vrh% onda mora4 "osedovati odgovaraj&ć& o"rem&)H jedno i# soijalnog ontesta (-aonar&!i4 "ivo na ve!eri oj& ja "laćam% onda mi "osle ve!ere mora4 "latiti "ivo & bar&).

Svi s&bjeti oji s& &!estvovali & istra$ivanj& testirani s& i na ni# as"eata o"4te ognitivne s"osobnosti*verbalno re#onovanje% neverbalno re#onovanje% s"aijalno re#onovanje% radna memorija% br#ina obrade

inormaija% s"osobnost es"liitnog asoijativnog &!enja. @a osnov& "erormansi na svaoj od ovihognitivnih o"eraija% "rora!&nava se g :ator% tj. A8.

;a&manovo istra$ivanje "otvrdilo je da is"itanii #natno &s"e4nije re4avaj& ejsonov #adata seleije oji je "o sadr$aj& evol&iono relevantan 6 "ove#an s i#gledima #a "re$ivljavanje i re"rod&ij&. , onretnomsl&!aj&% is"itanii s& se "oa#ali #natno boljim na "ravil& !ijim "o4tovanjem se i#begava $ivotna o"asnost i "ravil& oje se odnosi na soijaln& ra#men&% nego & #adata& ba#iranom na arbitrarnom "ravil&. ;ada se%me5&tim% & anali#& re#&ltata &ved& individ&alne ra#lie% is"ostavlja se da "ostoji sna$na orelaija i#me5& "erormansi "ojedina!nih s&bjeata na sva tri #adata* s&bjet dobar & jednoj varijanti ejsonovog #adataseleije te$i da b&de jednao dobar i & "reostale dve varijaije. 'sim toga% &s"eh na svaom "ojedina!nom#adat& svaog "ojedina!nog s&bjeta% ao i "rose!an &s"eh "ojedina!nog s&bjeta na sva tri #adata "oa#&je

viso& orelaij& s g :atorom s&bjeta.

Markeri inteligencije

Sto godina naon S"irmana% me5& "siholo#ima i dalje ne "ostoji onsen#&s o tome da li je g :ator realanenomen. A#vesno je% me5&tim% da #adai #ast&"ljeni & standardnim testovima inteligenije & ra#li!itoj merioreliraj& s njim. Kjdrian 'ven ( (drian )*en) i saradnii (Gentar #a ognitivne na&e britansog ;embrid$a) "ro!e4ljali s& "re dve godine re#&ltate istra$ivanja inteligenije i testova inteligenije & "oslednjih 20 godina ii#dvojili 12 mentalnih s"osobnosti oje & najvećoj meri do"rinose onome 4to na#ivamo o"4tom inteligenijom.Kvo tih 12 -st&bova m&drosti.

1. Viuospacijalna ra!na memorija

@a nj& se najvi4e oslanjate ada se na5ete & ne"o#natom i#i!om or&$enj&H "amteći arateristi!ne objeteoje ste odabrali ao marere% -osvajate nov& oolin&. @a isti segment memorije oslanjate se ada toomvo$nje "roenj&jete br#in& i "rava retanja dr&gih a&tomobila ili "e4aa. @eo"hodna vam je da biste &"amtiligde ste "arirali a&to i "re"o#nali so"stveni & ni#& sli!nih% be# da i#bli#a i detaljno "roveravate da li se radi ova4em ili t&5em a&tomobil&. , najraćem% ona sl&$i da &"amtite vi#&elni identitet neog objeta i njegov "olo$aj & "rostor&.

". #pacijalna ra!na memorija

http://scottbarrykaufman.com/wp-content/uploads/2011/08/Kaufman-DeYoung-Reis-Gray-2011.pdfhttp://scottbarrykaufman.com/wp-content/uploads/2011/08/Kaufman-DeYoung-Reis-Gray-2011.pdf


6/12

Iamislite da treba da "rona5ete "redmet oji se nala#i & neoj od "rostorija #grade sa 100 stanova. edna odstrategija bila bi da &5ete & #grad& i renete & nas&mi!n& "otrag&. ,br#o% va4a s"aijalna radna memorija "ostala bi "reo"terećena. Po!eli biste da &la#ite & stanove i "rostorije & ojima ste već bili. >aleo is"lativijastrategija sastojala bi se & tome da obi5ete sve "rostorije jednog stana "re nego 4to se &"&tite & dr&gi% odnosnosve stanove jednog s"rata "re nego 4to renete na sledeći. @a taj na!in i#begavate ("re)o"terećenje do ojeg bido4lo &olio biste "robali da "amtite svai "ojedina!ni stan oji ste "roverili.

$. %smerena pa&nja

;oja od dve re!i & donjem red& imen&je boj&ojom je is"isana re! & gornjem red& (slia desno)J

Pro!itajte re! i odmah ćete je -!&ti & glavi. 'v& "ojav& "siholo#i na#ivaj& prepotencirani odgovor . eoma je te4o od&"reti m& se. >a biste & tome &s"eli%neo"hodno da &smerite "a$nj& na #adata. S"osobnost &smerene "a$nje% odnosno s"osobnost sbijanja-relesne reaije% & testovima inteligenije naj!e4će se meri "omoć& Str&"ovog #adata% #asnovanog naonlit& i#me5& boje mastila ojom je is"isana re! i boje oj& ta ista re! imen&je. Iadata imenovanja bojemastila ote$an je i #ahteva o&siran& "a$nj& jer je o"terećen "rethodno "ro!itanom onlitnom re!i.


7/12

'. Mentalna rotacija

+o rotirate rte$ -Panel 1 hoće li biti identi!an rte$& -Panel 2 (slia desno)J

, t&risti!om ste obilas& ne"o#natog grada. , r&ama dr$ite ma"&% na ojoj ste manje:vi4e "rei#no &tvrdilimesto na ojem se tren&tno nala#ite (ta!a +) . Lelite da stignete na ta!no odre5en& loaij& (ta!a B) . a"a "oa#&je da% ao biste stigli na iljan& ta!& B% morate da se vratite malo &na#ad% #atim srenete desno% "a da "otom nastavite "ravo do "rvog levog sretanja. >o ove inormaije !itate s ma"e i memori4ete ih nijeneo"hodno da ma"& orećete r&ama ili da se sami rotirate & ta!i & ojoj stojite. o mo$ete #ahvalj&j&ćis"osobnosti mentalne rotaije. @j& &"o4ljavate svaodnevno% jer #ahvalj&j&ći njoj "re"o#najete "redmete i adas& oren&ti naglava!e ili s& & neobi!nom "olo$aj&% na neobi!nom mest&.

. Viuospacijalna memorija strategija

ednostavna igra artama "o!inje sa elim standardnim 4"ilom arata oren&tih na nali!je. Agr& "o!injete tao4to otvarate "rve dve arte odo#go. +o se "ola"aj& "o vrednosti i boji% #adr$avate ih. Gilj je da "ri&"ite 4tovi4e "arova arata. ,olio $elite da "obedite & ovoj igri moraćete da anga$&jete vi#&os"aijaln& radn&memorij&% ali morate biti & stanj& i da ra#vijete strategij& ojom ćete &"amtiti 4to vi4e arata oje s& "ro4le.

*. +socijativno u,enje

estovi inteligenije i#me5& ostalog mere s"osobnost &!enja ve#e i#me5& "ojmova oji stoje & neom odnos&.ada nas &!enje &glavnom asoira na &svajanje 4olsog gradiva ili !injenia% na ovom obli& &!enja#asnovane s& mnoge dnevne ativnosti* @a "rimer% "ove#ivanje odre5enog lia s odre5enim imenom ili "ove#ivanje odre5enog glasa s odre5enim liomH "ove#ivanje i#gleda ili #v&!enja na"isane ili i#govorene re!i snjenim #na!enjem itd.


8/12

-. e!uktivno reonovanje

S"osobnost ded&tivnog re#onovanja naj!e4će se testira #adatom oji od vas tra$i da i#baite &lje#a. Sliadesno "oa#&je neverbaln& varijant& tavog #adata% oja je obi!no te$a% odnosno nosi veće ognitivnoo"terećenje nego verbalna ver#ija istog #adata.

@a najosnovnijem nivo&% ada reimo imate "et "ravo&gaonia i jedan r&g% #adata je rajnje la.arijaiojom oblia i boja "osti$e se ste"enovanje ognitivnog o"terećenja #adata. Mto ih je vi4e% neo"hodno jeda istovremeno "ratite veći broj as"eata neog "ria#a i ded&ijom do5ete do re4enja.

/. Ver0alno reonovanje

Ne!eno vam je da je + veće od B% a G veće od +. +o vam je s"osobnost verbalnog #alj&!ivanja dobra% lao i br#o ćete #alj&!iti da je G veće od B% iao vam ta inormaija nije sao"4tena. S"osobnost verbalnogre#onovanja naj!e4će se is"it&je #adatom oji je "o#nat ao est gramati!og re#onovanja% oji je% sredinom "ro4log vea% osmislio britansi "siholog +lan Badelej (+lan Baddeley).

. Ver0alna kratkoro,na memorija

;ratoro!na memorija "odra#&meva "amćenje inormaije na rata "eriod% tj. samo onolio olio vam je "otrebna. @a "rimer% ao vam neo i#ditira svoj broj teleona% naj!e4će ga "amtite samo do ga ne #a"i4ete iline &nesete & memorij& svog teleona. 'dmah naon toga ga #aboravljate. @a testovima ognitivnih s"osobnostiona se naj!e4će is"it&je tao 4to se s&bjet& na momenat "re#ent&je ni# broji ili slova% a #atim se od njega tra$i

da ih "onovi. Iadata se "onavlja% a & svaom "onavljanj& sadr$i jedan #na vi4e.

http://www.cambridgebrainsciences.co.uk/play/grammatical-reasoninghttp://www.cambridgebrainsciences.co.uk/play/grammatical-reasoninghttp://www.cambridgebrainsciences.co.uk/play/grammatical-reasoning


9/12

12. Viuelna pa&nja

Iadai i# ovog domena mere soistiiranost vi#&elne "ere"ije% odnosno s"osobnost da "a$nj& &smerite nadetalje slo$ene slie. @aj!e4će se tra$i &o!avanje s&"tilnih ra#lia i#me5& dva rte$a. est je sli!an #adaimaoji s& !esto deo #abavne enigmatie% s tom ra#liom 4to & testovima inteligenije na rte$ima nema "redmetai# svaodnevnog $ivota.

11. Viuospacijalna o0ra!a

+o tra$ite $&ti $eton & gomili sitnih "redmeta me5& ojima ima "&no objeata & $&toj boji% trebaće vam #natnovi4e vremena nego &olio je tra$eni objeat jedini & toj boji.

S"osobnost vi#&os"aijalne obrade inormaija ogleda se & "re"o#navanj& oblia & odnos& na "o#adin&H

"rei#nije% & sl&!aj& "relo"ljenih ig&ra% s&bjet mora da "re"o#na da li "rela"aj&ći deo "ri"ada "o#adinsomili "rednjem objet&. Ne! je o s"osobnosti oja je na4im "reima bila od $ivotne va$nosti% imaj&ći & vid& da je "redator veoma !esto% &"ravo "o boji% dobro &lo"ljen & or&$enje.


10/12

1". 3laniranje

ećina slo$enih ativnosti sastoji se & i#vo5enj& ni#a #adataa odre5enim redosledom* tort& "ravite te ada stenabavili "otrebne sastojeH & &"ovin& odla#ite naon 4to ste eli nov!ani i "roverili da li & njem& imatenova. Iadata "o#nat ao Oem"4irso drvo (slia desno) testira s"osobnost "laniranja. Aao nai#gled jednostavan% on #ahteva ni# mentalno slo$enih o"eraija. @aj"re% morate na"raviti mentaln& re"re#entaij& "o!etnog i #amisliti iljano stanje% odnosno "olo$aj lo"tia. Potom morate stvoriti ve#& i#me5& "o!etnog i$eljenog stanja. ;ao se od vas tra$i da na!inite 4to manje "ote#a% neo"hodno je da "romislite oja bi strategija bila naj"odesnija #a re4enje #adata.

4E5EN6+: $. GNK@'H GNK@'. '. >aH >a. -. Plavi vadrati. 12. @e. 11. @eH >a. 1". Postavite F "ored


11/12

• Pinterest

• Qoogle

• Poet

• K:"o4ta

• Podeli

•

Related

Psihologija novogodi4njih re#ol&ija AA* Iame samoontroleAn RPsihologijaR

,s"eh* Anteligenija ili motivaijaJAn RPsihologijaR

A8* it ili realnostJAn RPsihologijaR

ags* inteligenija% A8% ognitivne s"osobnosti% o"4ta mentalna s"osobnost% testovi inteligenije% ejsonov#adata seleije% eslerova sala inteligenije

- comments

1.

Vitez od Vrapca

13. novembar 2012. & 13*07

@ije da #aeram% ali #adata broj 12 se mo#e resiti & "ote#a% ovo je samo jedan od brojnih varijaija*1. 7 : levo od


12/12

'dli!no. Ama vi4e re4enja 6 da. voje je eiasnije od mog. Ovala 4to si "oslao.Po#drav.

Svi5a mi se

o

+a Q

1=. novembar 2012. & 0*2

A meni je to "rvo "alo & o!i.
http://gravatar.com/maxq6https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#comment-30https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#comment-30http://gravatar.com/maxq6https://mindreadingsblog.wordpress.com/2012/11/13/inteligencija-kako-je-meriti/#comment-30

Documents

Inteligencija.docx