GAJENJE BROKOLE

8/3/2019 GAJENJE BROKOLE

1/8

GAJENJE BROKOLE

Brokola se gaji kao rani, zatim kao srednjerani, odnosno srednjekasni usev, mada najboljeuspeva kao kasni jesenji iz postrne proizvodnje. Znatno krae je vegetacije od karfiola, tekada se sadi pocetkom jula kao drugi usev, za berbu pristie u avgustu, septembru i oktobru.U mediteranskom podruju se moe gajiti i kao zimski usev. Temperaturni stres, obilnoubrenje azotom i obilno zalivanje mogu izazvati pojave fiziolokih oboljenja upljeg stabla ismee cvasti. Takoe se gaji najee preko rasada kao i ostale kupusnjae.

Proizvodnja brokole najee se odvija preko rasada, mada moe i direktnom setvom semenana stalno mesto. Zbog oteane zatite u poetnim fazama rasta i razvia, ovaj drugi nain se,meutim, znatno manje primenjuje. Preporuuje se kontejnerska proizvodnja rasada. Ovakva

proizvodnja zahteva maksimalna ulaganja i negu rasada. Posebno zalivanje, zatitu, kao itemperaturne uslove. Biljke ovako proizvedene imaju bolje razvijen korenov sistem. U fazirasada, ako su biljke izloene niskim temperaturama, moe doi do jarovizacije i do

prevremenog izbacivanja cvetnog stabla. Proizvodnja rasada obino traje pet nedelja.

U fazi dobro razvijenog rasada biljke se rasauju runo ili mainski sadilicama, na razmakizmeu redova 60 i u redu 40-50 santimetara. Sadnju u stopu treba da prati navodnjavanje, toomoguuje brzo i uspeno ukorenjavanje rasada. Dobro je da se sadnja obavi u vlanozemljite, posle kie po oblanom vremenu, ili da se zemljite pre sadnje zalije. Nekolikodana posle rasaivanja konrolie se stanje useva i ako nedostaje vie od 10 odsto biljaka

prazna mesta se popunjavaju. U toku proizvodnje sprovode se redovne mere nege, zatite odbolesti i tetoina.

U cilju unitavanja korova i stvaranja povoljnog vodno-vazdunog reima-razbijanjepokorice, primenjuje se meuredno kultiviranje. Prvo se izvodi tri do pet dana posle sadnje, asledea posle svakog navodnjavanja. Meuredna obrada izvodi se sve dok se ne skloperedovi. Na manjim povrinama brokola moe i da se ogre radi formiranja adventivnihkorenova. Korovi u usevu brokole, pored kultiviranja i okopavanja, mogu da se suzbijajuherbicidima, i to treflanom 1,5-dva kilograma po hektaru, ili devrinolom dva-etirikilograma pre sadnje, uz inkorporaciju, ili lasostompom etiri pet kilograma po hektaru

pre rasaivanja.


2/8

Pored korova, obavezna je zatita posebno od tetoina buvaa, lisnih vai, lisne i ozimesovice. Od preparata mogu da se koriste karbaril, zolone 0,15 %, decis 0,05 % itd.Berba poinje kada su cvasti u preniku 10-20 santimetara, mase 300- 500 grama. Vremeoptimalne zrelosti cvasti, odnosno rue, veoma kratko traje svega nekoliko dana, te ako setada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova. Tada brokola vie nema nikakvu upotrebnu

vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlanosti zemljita.

Cvast brokole moe da cveta i posle ubiranja. Osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog togamora da se uva krae vreme u ureajima za rashlaivanje, a due zamrznuta. Primarne cvastiiznose se na trite pojedinano, dok se sekundarne ili bone vezuju u vezice. Berba moe da

bude jednokratna za industrijsku preradu, ili viekratna svaki dan, ili dva tri puta nedeljno.Prinosi se krecu od 15 do 30 tona primarnih i od 0,5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

U pogledu morfolokih oznaka i zahteva za uslovima uspevanja brokola je vrlo slinakarfiolu. Razlikuje se po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. Stablo je visine50- 100 santimetara, sa spiralno rasporeenim listovima lisne rozete (30- 80 listova), koji su

izduenog oblika, u osnovi manje ili vie useeni zavisino od sorte. U celini biljka jerobustnija, a na vrhu izduenog stabla obrazuje se cvast ili rua. Cvast je rastresitija od cvastikarfiola, mase 300-800 grama. Sastavljena je od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnihdrki, svetlo do tamno zelene boje. Cvast pojedinih sorti moe da bude sa znaajnim

prisustvom antocijana ljubiaste boje. Iz pazuha vrnih listova po ubiranju primarne cvastirazvija se najee jedna do tri sekundarne cvasti, zavisno od sorte, a moe i do 15 cvastisastavljenih od po jedne razrasle mesnate cvetne drke znatno sitnije od primarne cvasti.Generativni organi prorastaju u drugoj godini ivota po prolasku stadijuma jarovizacije, a unepovoljnim uslovima mogu da se pojave i u prvoj godini.

Centralna rua se moe ubirati kad je vrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To jeotprilike 60-100 dana od rasaivanja. Ruu seemo sa drkom, najmanje 12 cm dugakom.

Nesmemo dozvoliti da drka postane tvrda i drvenasta. Nakon rezidbe centralne rue, sarazvojem poinju boni izdanci. Ovi mali boni izdanci, kasnije male rue, se seku svaka 2-4dana. Ovako sa period berbe brokole moe produiti na 40- 80 dana, u zavisnosti odklimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta. Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosnorue, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranjacvetova. Tada brokola vie nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokihtemperatura i niske vlanosti zemljita. Cvast brokole moe da cveta i posle ubiranja. Osimtoga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se uva krae vreme u ureajima zarashlaivanje, a due zamrznuta.

Primarne cvasti iznose se na trite pojedinano, dok se sekundarne, ili bone vezuju u vezice.Berba moe da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili viekratna, svaki dan, ili dva tri

puta nedeljno. Prinosi se kreu od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnihcvasti po hektaru. Proleni tip brokole beremo iskljuivo u jutarnjim satima, da bi smo izbegliuvenue.Ukoliko se rue brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini ivota.

SUZBIJANJE KOROVA U PROIZVODNJI BROKOLE

Nain gajenja i agroekoloki uslovi omoguuju masovnu pojavu korova u usevu brokole.

Brokola se gaji uz primenu intenzivnih agrotehnickih mera i velikog uea ljudskog rada.Osnovni nain proizvodnje karfiola i brokole je proizvodnja iz rasada. Ovaj nain proizvodnje


3/8

je mogu uz intenzivnu agrotehniku, gde je prisutno obilno ubrenje organskim i mineralnimubrivima, esto navodnjavanje i meuredna obrada. Kao rezultat primene ovih mera javlja sekorovska flora iji predstavnici imaju visoke zahteve za vodom i hranivima. Suzbijanjekorova ima veliki znaaj u poetku vegetacije, jer zbog konkurentskih odnosa za ivotni

prostor, hraniva i vodu korovi utiu na smanjenje prinosa. Pri izboru herbicida, pored drugih

relevantnih faktora, moramo uzeti u obzir kratak vegetacioni period koji zahteva primenumanje perzistentnih herbicida.

Ispitivani herbicidi i njihove kombinacije efikasno deluju na jednogodinje korovske vrste,osim preparata Mesoranil WP 50. Ostale kombinacije imaju punu opravdanost primene uirokoj praksi, osim poveane doze preparata Goal, ija primena nema ekonomskuopravdanost. Ovi preparati na deluju na viegodinje korove. U sluaju pojave viegodinjihtravnih korovskih vrsta (napr. Sorghum halepense), treba dodati antigraminarnu komponentu.

Poto brokola brzo nie, mogua je i primena totalnih herbicida (Gramokson) pre nicanjarasada, a posle nicanja korova. Meutim prethodnom ranijom pripremom zemljita, a po

potrebi i zalivanjem, mogue je izazvati brzo nicanje korova a potom i njihovo suzbijanjemehanikim putem, tj. pliom obradom do 5 cm dubine. Ukoliko je obrada dublja, izbacuje seseme korova u plii sloj iz kojeg veina korovskih biljaka nie.

S obzirom na to da je re o manjim povrinama, prskanja se obino izvode lednomprskalicom, pa je potrebno posvetiti veu panju tacnom doziranju herbicida, to se postieradom sa rasprskivaima, koji daju lepezast mlaz. Mogunosti za suzbijanje korova susledee:

Pre setve, unoenjem u zemljite Devrinol 45-F u koliini 30-40 ml/100 m2. Unoenje uzemljite ovog herbicida mogue je postici obilnijim zalivanjem posle primene, ilisetvospremiranjem. Treflan, i drugi na bazi trifluralina u koliini 10-15 ml/100 m2unoenjem na dubinu 5-8 cm, (lakom tanjiraom ili setvospremaom).

Posle nicanja rasada i korova Starane 250, Tomigan 5-8 ml/100m2. Uz manja prolaznaoteenja suzbija veinu irokolisnih korovskih vrsta.

Za suzbijanje muharika, divljeg sirka, samonikle penice i jema postoji irok izbor preparata:Focus ultra, Fusilade super, Gallant super, Select super, Targa super, Leopard 5-EC, Agil 100- EC, Furore super (ne za samoniklu penicu i jeam) i to u koncentraciji0,5-1,0%, tj. 50-100 ml na 10 litara vode.

Suzbijanje korova u polju pre sadnje, unoenjem u zemljite Devrinol 45-F 2,5-4,0 l/ha.Obilnije navodnjavanje posle primene zamenjuje plitko unoenje ovog herbicida u zemljite.Strna ita, kukuruz, sirak, salata, eerna repa, cvekla mogu se gajiti godinu dana posle

primene. Karenca je 70 dana.

Preparati na bazi trifluralina (Treflan- EC i dr. 1,5-2,5 l/ha). Potrebno ih je uneti na 5-10 cmodmah po tretiranju. Karenca je 91 dan. Ozimu penicu i jeam ne treba sejati posle primeneovih preparata u leto.

Pre sadnje, bez unoenja u zemljite Goal, Savagol, Galigan.


4/8

Preporuene koliine su 2-3 l/ha, mada i polovinom dozom moe da se suzbije veinairokolisnih korovskih vrsta. Treba nastojati da se to manje remeti povrinski sloj zemljitana kojem je obrazovan herbicidni sloj. U kombinaciji sa nekim od preparata na bazi

pendimetalina proiruje mu se spekar delovanja na korove (Goal 1,0 l/ha + Stomp 330-E). Karenca je 42 dana. Stomp 330-E, Agrostom 330- EC, Vetpen 330-E 4-5 l/ha.

Karenca je 63 dana. Treba imati u vidu da se penica i jeam mogu sejati posle 4 meseca, aeerna repa, cvekla i spana tek 12 meseci posle primene.

Posle rasaivanja, pre nicanja ili u samom nicanju korova Butisan S (metazahlor 50 gr/1)1,5-2,5 l/ha. Vrlo je pogodan herbicid, ali ga kod nas nema u prometu. Suzbija tir(Amaranthus retroflexus), pepeljugu (Chenopodium album), galinsogu (Galinsoga parviflora),hou neu (Capsela bursa-pastoris), kamilicu (Matricaria chamomilla). Za dobro delovanjeveoma je vano da u vreme primene zemljite bude dovoljno vlano. Salata, mrkva, patrnakmogu da se seju 5 meseci posle njegove primene.

Posle rasaivanja, protiv izniklih korova Fusilade super 1,5-2,0 l/ha, Fusilade forte 0,8-

1,3 l/ha. Koristi se protiv divljeg sirka, muharika i samonikle penice i jema. Karenca je 42dana.

U drugim zemljama koristi se i Focus ultra, Agil 100-E, Gallant super.

Lontrel 100 0,8-1,2 l/ha. Preporuujemo ga samo za tretiranja ponegde, zbog ogranienjagajenja narednih kultura. U navedenoj vioj dozi suzbija palamidu (Cirsium arvense) u fazirozete.

BERBA BROKOLE

Berba poinje kada su cvasti u precniku 10-20 cm, mase 300-500 grama.Centralna rua se moe ubirati kad je vrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To jeotprilike 60-100 dana od rasaivanja. Ruu seemo sa drkom najmanje 12 cm dugakom. Nesmemo dozvoliti da drka postane tvrda i drvenasta.

Nakon rezidbe centralne rue, sa razvojem poinju boni izdanci. Ovi mali boni izdanci,kasnije male rue, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole moe produiti na40-80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta.

U hladnijim regionima berba obino traje u 4-7 dnevnom intervalu, da bi se izbeglo

prezrevanje rue. U toplijim regionima, ovaj period traje 2 do 5 dana. Ukoliko gajenje brokoleide po svim principima agrotehnike, period berba treba da obezbedi minimalno 2-3ekonomski isplative berbe rua.

Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno rue, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, teako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova.Tada brokola vie nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperaturai niske vlanosti zemljita.

Cvast brokole moe da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog togamora da se uva krae vreme u ureajima za rashlaivanje, a due zamrznuta. Primarne cvasti

iznose se na trite pojedinano, dok se sekundarne, ili bone vezuju u vezice. Berbe moe da


5/8

bude jednokratna za industrijsku preradu, ili viekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno.Prinosi se kreu od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

Proleni tip brokolija beremo iskljuivo u jutarnjim satima, da bi smo izbeli uvenue.Ukoliko se rue brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini ivota.

Prinos brokole kao i veliina rua su uslovljeni razmakom sadnje na jednoj strani i gustinomsadnje na drugoj strani. Poveanje broja biljaka na gajenoj povrini poveava prinos, ali zatosmanjuje veliinu i masu rue.

UVANJE BROKOLE

Brokola ima vrlo kratak period uvanja. Rue brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne,pokazuju simptone utila cvetnih drki. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 0 0C, to je pre mogue nakon berbe. Razvoj cvetia u cvasti moe naglo da umanji kvalitet(spoljanji izgled i ukus). Cvast se ree kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previe

zrela. Brokola kao i kukuruz eerac ima najvei intenzitet disanja od svog povra.

Brokola mora biti obraena odmah po branju da ne bi izgubila na kvalitetu. Prevelike cvastise seku ili se zamrzavaju sa manjim bonim cvastima. Tom prilikom odstranjuje se deo stablai tada moe ostati samo stablo duine od 10-15 cm. Posle pranja, brokola se blanira 3 do 5minuta, da bi se unitila katalaza i peroksidaza. Posle toga brokola se hladi na 10 do 15 0 C da

bi se ouvali boja i ukus a zatim se upakovana zamrzne na -20 0 C.

Brzo hlaenje:Vrlo je vano da temperatura bude smanjena na 0 0 C neposredno nakon berbe. Forsiranovazduno hlaenje ili hidro hlaenje upotrebljavaju se u ove svrhe. Prepokrivanje ledomtokom transporta daje takoe dobre rezultate, i vrlo esto se primenjuje.

Duina uvanja:Ako je brokola brzo rashlaena i uvana na 0 0 C pri visokoj relativnoj vlanosti, ivotni vekse moe produiti na 10-14 dana. Uopteno, brokola ima vrlo kratak period uvanja, obinokrai od jedne nedelje.Taka smrzavanja: 0,6 0 C.

Modifikovana atmosfera:Brokola moe dobro da se uva u modifikovanoj atmosferi. Ugljen dioksid sa koncentracijomod 5-20% dovodi do uuvanja zelene boje, nenosti tkiva i redukovanja bolesti. Neposrednim

zadevanjem rastegljivom (x-tend) folijom ili PE-vreicama moemo uticati na poveanjeugljen dioksida i menjanje atmosfere, to dovodi do poveanja duine uvanja.Osloboena tolota disanjem je visoka (Wati/tona) i na odreenim temperaturama iznosi

Poremeaji tokom uvanja:Ozlede niskim temperaturama; se deavaju na oko 0,6 0 C. Mlade cvasti u sredinjimdelovima rue su najosetljivije na smrzavanje, i nastanku promene boje (zatamljena-

browing) nakon topljenja.

Bolesti:Najee oboljenje koje se javlja tokom uvanja brokole je Erwinia spp. uvanjem na

hladnom se umanjuju procesi bolesti. Nia relativna vlanost od 90% na preporuljivimtemperaturama umanjuje nastanak bolesti.


6/8

uvanje u kui:Brokola se uva u friideru prepokrivena plastinom folijom i treba je konzumirati brzo.Zamrznuto kupusno povre uva se na temperaturama od 12 do 23 0 C. Na temperaturi od 120 C, brokola moe da stoji od 6 do 8 meseci. Pri temperaturi od 23 0 C, brokola jeupotrebljiva vie od 24 meseca.

Sl. 1 i 2 Simptomi plamenje brokole.

Sl. 3 Simptom nedostatka bora.

SORTIMENT BROKOLE

Na teritoriji Srbije su od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (zavrnosa 2005 godinom) za gajenje odobrene sledee sorte i hibridi:

Corvet, Cruiser, Citation, Skiff, Monopoly, Marathon.


7/8

MONOPOLYF1 (Syngenta seed)visok potencijal prinosa u kombinaciji sa ujednaenou plodova (rua).Veoma se dugo odrava nakon branja. Preporuujemo ga za jesenju berbu. Fina strukturacvasti koja je blago ovalna. Pogodan je za sveu upotrebu i za industrijsku preradu. Dospevaza 80 dana od rasaivanja. Optimalan sklop 60x55 cm. Prosena teina rua 0.7-1.2 kg.

Nakon berbe glavne cvasti moemo brati i manje cvasti sa zaperaka.

SKIFF F1 (Seminis)robustan hibrid, namenje pre svega sveoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupusrednje ranih hibrida sa kompaktnom, plavozelenom bojom cvasti. Glavna cvast se formiraiznad lisne rozete, ime je u mnogome olakana berba ovog hibrida. Formira nekoliko bonihcvasti.

CRUISER F1 (Seminis)pouzdan i prinosan, rani i robustan hibrid, namenje pre svega sveoj preradi ali je pogodan iza preradu. Spada u grupu ranih hibrida sa kompaktnom, tamnozelenom bojom cvasti. Cvast

je kupastoovalnog oblika. Nije podloan upljikavosti stabla, zbog ega moe da se gaji utoplijim i suvljim uslovima. Poto je veliina biljke ograniena, mogua je i gua sadnjaovog hibrida.

CORVET F1 (Seminis)spada u grupu srednje kasnih hibrida, pogodan za veinu agroklimatskih uslova, mada muvie odgovaraju hladniji uslovi. Pogodan je kako za sveu potronju, tako i za industriju. Imatakoe mogunost da formira nekoliko bonih izdanaka posle odstranjivanja centralne cvasti.Glavna cvast je kupastog oblika, tamno zelene boje. Biljke su srednje veliine, te im odgovaragui sklop.

Dr Janko ervenskiNauni institut za ratarstvo i povrtarstvo

BROKOLA PROTIV TRULEI

Danas se dobar obrok ne moe zamisliti bez dobre salate, a dobra salata je zelena salata. Zbogtoga mnogi ele da salatu gaje u svojim batama. Meutim, zbog poveane proizvodnje na

malom prostoru i viegkatnog gajenja tokom godine, salata se sve vie gaji na istom mestu(monokultura). Usled toge se javljaju mnogobrojne bolesti i drugi tetni organizmi, kojiugroavaju ili oteavaju proizvodnju ove znaajane povtarske biljke. Jedna od bolesti koja sesve ee javlja je kolaps ili trule- salate.

Ovu bolest izizivaju dve gljive ija su struna imena Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotiniaminor.

Obe gljive imaju posebno tvorevine za odravanje i razmnoavanje, tzv. skelerocije, koje sukod prve gljive krupnije veliine zrna pasulja, a kod druge znatno sitnije (minor). Sklerocijese u zemljitu mogu odrati 6-8 godina. Tako su dugo izvor zaraze pri ponovljenom gajenju

salate na istoj povrini. Poto su skleocije kompaktne i tvrde tvorevine, one se teko


8/8

unitavaju, ak i pri hemijskoj dezinfekciji zemljita,pa je zatita od ove bolesti dostakomplikovana i teka.

Bolest se javlja na mladim i starim biljkama. Poetni simptomi su uvenue starijeg lia naglavici. Sa napredovanjem zaraze prema unutranjem liu, cela biljka, ukljuujui i glavicu,

vene. Zatim se vlana trule iri na nadzemne i podzemne delove biljke. Po vlanom vremenugljve na zahvaenoj biljci formiraju snenobelu prevlaku, a sa donje strane lia, nakruninom delu i du korena nastaju crne sklerocije patogena. Cela biljka moe uvenuti iosuiti se samo za nekoliko dana, otude naziv bolesti-kolaps salate.

Zatita salata od ove bolesti je veoma teka. Preduzimaju se hemijske, bioloke, fizicke iagrotehnicke mere. Meutim, ni jedna, primenjan samostalno, ne daje zadovoljevajuerezultate. U nekim zemljama primenjuju se fungicidi, neposredno posle rasaivanja, sa svedok salata ne dobje etiri lista. Meutim, u naoj zemlji fingicidi se ne primenjuju. S toga nam

preostaje da koristimo druge mere zatite.

Primenom plodoreda je teko suzbijati trule salate zato to paraziti, koji izazivaju ovu bolest,imaju irok krug domaina. Meutim, istraivanjima je utvreno da neke povrtarske biljke,gajene kao predusevi, smanjuju pojavu bolesti. tako je utvreno da gajenjem brokole, presalate, smanjuje pojavu trulei.

Sakupljanje i unitavanje nezemenih delova salate samo delimino smanjuje pojavu bolesti,jer u zemljitu ostaje koren na kome se patogen odrava. irenju zaraze doprinosi i nainzalivanja jer, kada se obavlja brazadama, zaraza se raznosi vodom. Zato je blje zalivanje vritisistemom kap-kao, vetakom kiom ili na druge naine.

Dr Mirko Ivanovi

Documents

GAJENJE BROKOLE