Filipini - Moje putovanje - Manila.pdf

7/25/2019 Filipini - Moje putovanje - Manila.pdf

1/4

Filipini - Moje putovanje: Manila

Najmanja razlika izmeu Srbije i Filipina jeste vremenska, plus

sedam sati, sve ostalo teko je uporediti.

Marko Karadi, borac za ljudska prava i dobitnik priznanja Ponos

Srbije 2010, tokom posete prestonici Filipina sa oduevljenjem se vozio

dipnijem, autobusom je preao pedeset kilometara do najmanjeg

vulkana na svetu, odoleo je elji da proba lokalni afrodizijak i zamalo

nije stradao kad je deaku koji prosi dao oveu novanicu

Od Beograda preko Rima i Singapura, posle esnaest sati stigao sam u

Manilu, glavni grad Filipina, zemlje sa vie od sedam hiljada ostrva i

devedeset dva miliona stanovnika. Najmanja razlika izmeu Srbije i

Filipina jeste vremenska, plus sedam sati, sve ostalo teko je uporediti.

Dva pogleda

Pogled iz aviona ostavlja utisak koji retko ko moe da zaboravi: to je

beskrajno plavetnilo u kome su kao biseri razbacana ostrva.


2/4

Neposredno pred sletanje slika je u potpunosti drugaija. Siromatvo

vam postane opipljivo, samo na korak od vas, a tik uz njega i bogatstvo

nesagledivih razmera.

Vonja

Od aerodroma do hotela trebalo je skoro dva sata, iako razdaljina nije

velika. Saobraaj je haotian, potpuna anarhija, iskau pred vas peaci,

bicikli, tricikli, dipniji, automobili, autobusi, konji, ukratko - sve to

moete da zamislite toga ima na ulicama Manile. Meutim, dipniji su

ostavili poseban utisak na mene. Koriste ih kao prevozno sredstvo u

gradskom saobraaju, a u svaki moe da stane oko 18 ljudi. Cena karte

je izuzetno pristupana, a plaate je vozau. Kad god sam eleo da

izaem, samo viknem: Para - i mali areni dipni se zaustavi. Akopada kia, moe se desiti da vam pozli od vlage i toplote u dipniju.

Zato u tim prilikama predlaem da koristite taksi koji je izuzetno jeftin.

Filipinci su vet i talentovan narod, dovoljno je da jednom vide neku

stvar i znae da naprave kopiju, ako ne i bolju verziju iste. Tako je

nastao i dipni. Amerikanci su nakon Drugog svetskog rata ostavili

svoje dipove koje su Filipinci koristili dok su bili u voznom stanju.

Nakon toga poeli su da prave svoje verzije, dipnije, po kojima su i

danas poznati. Trude se da ih ukrase tako da je svaki drugaiji, samilion ara i crtea.

Jezik

Kako sam se snalazio u Manili? Da nije bilo poslovno putovanje, i da od

filipinskih vlasti nisam dobio pratioca koji se starao o mojoj bezbednosti,

mislim da ne bih video nita drugo osim hotela i kongresnog centra. Jer

Metro Manila je oblast koja se satoji od 16 gradova i jedne optine,rasprostire se na vie od 600 kvadratnih kilometara i u njoj ivi vie od

10 miliona ljudi. Pomalo zastraujue. Nema centra, niti je lako snai se

u saobraaju. Dobro je to je zvanini jezik, pored filipino, i engleski,

tako da sam se lako sporazumevao, sa ionako predivnim ljudima, uvek

nasmejanim i spremnim da pomognu. Grad ima mnogo toga da ponudi,

od prelepog Manila Ocean Parka - jednog od najveih akva parkova u

Aziji, spomenika, prelepih katedrala, oping-centara, parkova i

svakojakih zanimljivosti koje moete videti gde god da krenete.


3/4

Osmeh

Moj hotel je bio u Manilskom zalivu.

To je prijatan deo grada, okolo je

raznolikost kakvu moete videti samo

u Aziji. S jedne strane rasko kakvase retko sree, a dva bloka dalje

siromatvo sa osmehom na licu.

Tako blizu oiju bogatih, a tako

daleko od njihovih ivota. Ta klasna

podela i hladna udaljenost od

nesree prvih komija ne moe da

vas ostavi hladnokrvnim. Kao da je

svakome dodeljena uloga koja segeneracijama nee menjati. Svako je

postavljen na svoje mesto i nema mu

pomaka. Uasno me je to nerviralo.

Kada sam otiao u Makati, biznis-

centar Manile, nisam mogao da

poverujem. Tamo nema siromanih, skoro da se ne pria filipino ve

samo engleski. Njujork moe da pozavidi tom delu Manile. Neboderi,

fontane, sve isto kao da ste u operacionoj sali, obezbeenje nasvakom koraku, svetski brendovi, najskuplji hoteli i nadmeni bogati deo

stanovnitva. Cene u tom delu grada su astronomske, svega ima, samo

ne onih sa osmehom na licu koji su spremni da vam pomognu u

svakom trenutku.

etiri dolara

Ne preporuujem da na ulici dajete vee koliine novca osobama kojeprose. Iz taksija sam jednom klincu dao novanicu lokalne valute, nije to

bilo vie od etiri dolara, ali su mi kasnije rekli da to dete za nedelju

dana ne skupi toliko novca. Valjda je to bio razlog da dovede jo

etrdesetak klinaca koji su opkolili taksi i poeli da ga ljuljaju toliko

snano da sam mislio da e ga prevrnuti. Jedva smo se izvukli iz toga.

Cene

Interesantna je kineska etvrt i razliiti ulini marketi. Na tim mestim

moete nai zaine, morske plodove, grnariju i garderobu po

bagatelnim cenama. Sve bih kupio, ini mi se. Na kraju shvatim da sam


4/4

sav novac dao na udesa koja u teko spakovati i koja u iskoristiti za

poklone. Uvek mi je bilo ao da platim koliko trae, jer stvarno nije

poteno, iste stvari kod nas kotaju pedeset puta vie. Gadili su mi se

zapadnjaci koji, povrh sve te jeftinoe, pokuavaju da se cenkaju i snize

cenu koja ne moe biti nia.

Autobusom do vulkana

U subotu sa mojim, sada veprijateljem sa Filipina, odluih da odem do

Tagajtaja, najmanjeg vulkana na svetu, udaljenog svega pedeset

kilometara od Manile. To je bilo putovanje koje se pamti. Nekoliko

prevoza smo promenili do neke autobuske stanice, na kojoj ima vie

pilia i kokoaka nego autobusa. Sam se nikada ne bih snaao, a i da

sam pokuao, ko zna gde bih zavrio. Kupi prijatelj nama dve karte,autobus nije lo, ima klimu, ak putaju i filmove. Jer za tih pedeset

kilometara na Filipinima treba vie od etiri sata. Puste oni nama film o

ratu u Bosni, ja ne mogu da verujem, prijatelj se smeka i pita kako je

sada, a ja udri u priu. Stignemo mi tako, inilo mi se preko Bosne, do

Tagajtaja, najmanjeg vulkana na svetu. Na moju nesreu, dan je bio

oblaan, tako da nije bilo najbolje vreme za razgledanje, ali sam, na

preporuku mog prijatelja Filipinca, imao fantastian ruak u oblinjem

restoranu.

Afrodizijak

Hrana im je savrena meavina azijske i zapadnjake kuhinje, tako da

za svakoga ima poneto. Svaki dan sam uivao u nekoj orbi od

kampa, umbira i dosta karija. Neobino mi je bilo to su u hotelu za

doruak sluili sve ono to bi u Evropi sluili za ruak ili veeru, a

najudnije i ujedno najgadnije bilo je takozvano balut jaje. Moete gakupiti na ulici. Nisam znao ta je to, jer vidite neka jaja, okolo ljuske i

neku flaicu sa ljutim papriicama. Platim ja eni da mi pokae ta to

prodaje, oekivala je da to zaista i pojedem, ali sam ipak odluio da nju

astim. To je pilee ili paije jaje iz koga se jo nije izleglo pile, a oni ga

razbiju, popiju tenost i pojedu embrion, za koji kau da je afrodizijak i

pun zdravih sastojaka koji su Filipincima pomogli da peive neke od

tekih perioda kroz istoriju. Hvala vam, Filipinci, ali ima meni draih

afrodizijaka od balut jajeta.

Izvor: Gloria, Autor: Marko Karadi

Documents

Filipini - Moje putovanje - Manila.pdf