Excel Uputstva (tutorial)

7/28/2019 Excel Uputstva (tutorial)

1/20

UPUTSTVO ZA RAD U Excel-u

1. POETAK RADA

Pritisnemo na ikonicu Excel, pojavi se prazna tabela koja predstavlja radni list u kojimoemo upisivati brojeve, oznake i formule. Iznad radnog lista se nalazi linija osnovnih menija(File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Data, Window i Help), najee palete s alatkama suStandard i Formatting i linija za formule. Poto su najznaajnije funkcije iz osnovnih menijadate na paletama prikazaemo prvo njih. Neophodno je istai da se odredjene funkcije, preko

padajuih menija izvravaju s mnogo vie opcija nego preko paleta.

1.1Palete s alatkama

Sadraj paleta s alatkama moemo videti ako pritisnemo strelicu koja se nalazi s desnestrane poslednjeg vidljivog dugmeta ili ako doemo strelicom mia iznad dugmeta i zadrimo seiznad njega.

1.1.1 Paleta Standard

New otvaranje novog dokumenta, Open otvaranje postojeeg, Save upis, Mail slanjedokumenta kao prilog elektronskoj poti, Print tampanje, Print Preview pregled pretampanja, Spelling provera pravopisa, Cut isecanje, Copy kopiranje, Paste postavljanjesadraja iz Copy ili Cut funkcije, Format Painter kopiranje formata iz jednog polja u drugo,Undo ponitavanje poslednje operacije, Redo vraanje ponitenih operacija, Hiperlink vezasa lokalnom mreom ili Internetom, AutoSum automatsko sabiranje selektovanih brojeva ukoloni ili redu a strelica koja se nalazi pored ove ikone koristi se za otvaranje padajue palete smatematikim funkcijama koju primenjujemo na selektovana polja, Sort Ascending i Descending

sortiranje po rastuem odnosno opadajuem redosledu, Chart Wizard otvaranje arobnjaka zagrafikone, Drawing otvaranje palete alatki za crtanje, Zoom procenat poveanja prikazaradnog lista, Microsoft Help Excel pomo. Kao to se vidi vei deo alatki je isti kao kod veineWindows aplikacija.

1.1.2 Paleta Formatting

Font, Font Size, Bold, Italic, Underline, Align Left, Center, Align Right imaju istufunkciju kao i odgovarajue alatke kod Word-a. Merge and Center spajanje izabranih polja u

jedno i centriranje sadraja na sredinu novog polja, Currency Style pretvara brojeve u valutudodajui decimalna mesta i valutu. Percent Style pretvara brojne vrednosti u procente

mnoenjem sa 100 i dodavanjem znaka %, Comma Style dodavanje zareza brojevima zarazdvajanje decimala ili hiljada (podeava se Tools/Options/International), Increase i DecreaseDecimal poveavanje odnosno smanjivanje decimalnih mesta (jedno mesto za svaki klik naikonu), Increase i Decrease Indent premetanje sadraja u desno ili u levo kod uvuenogsadraja u polju, Borders uokviravanje izabranih polja, Fill Color - bojenje pozadine

polja, Font Color bojenje sadraja polja.

1.2 Linija za formule

Linija za formule se sastoji iz dva dela: Name box u njemu se vidi poloaj aktivnog polja,Edit formula aktivira se znakom jednakosti ime se ukljuuje opcija za pisanje formula u

suprotnom se u polju moe videti sadraj selektovanog polja iz radnog lista. Kad u aktivno poljeunesemo = formulu piemo ili preko oznaka polja ili selektovanjem polja kao i kucanjemoperatora (+, -. *, /).


2/20

2

2. UNOS PODATAKA

Kad unesemo podatke u elijuupis moemo izvriti na vie naina: Enter, Tab ili strelicena tastaturi, klikom na Enter (zeleni znak za tikliranje koji se pojavi prilikom unosa sadraja polja)ili na neko drugo polje. Ako odustajemo od otkucanog sadraja u eliji kucamo Esc ili pritisnemona Cancel (crveno X koje se pojavljuje prilikom unoenja sadraja). Ako elimo da briemo

sadraj elije pritisnemo na nju i za brisanje ulevo koristimo Backspace a za brisanje udesnoDelete.

3. RADNI LIST I RADNA SVESKA

3.1 Radni list

Radni list (Worksheet) je prostor u kome se radi a sastavljen je od polja (elija) iji jepoloaj odreen oznakama kolona (A-Z i AA-IV ima ih 256) i redova (brojevi od 1-65536) takoda polje u koloni A na rednom broji 10 ima oznaku A10. Ako elimo da taj naziv promenimo uneko ime koje nas na neto asocira pritisnemo na polje zatim na krajnje levo pole iznad tabele i tu

napiemo naziv. Ukoliko elimo da vidimo sva imenovana polja pritisnemo na strelicu pored poljau koje smo unosili nazive, izaberemo naziv polja i ono se automatski oznai. Za brisanje imenaelije koristimo: Insert/Name/Define i izaberemo naziv elije ipritisnemo na Delete.

3.2 Radna sveska

Vie radnih listova ine radnu svesku (Workbook). Radna sveska je u osnovi sastavljenaiz tri radna lista (Sheet1, Sheet2 i Sheet3) koji se generiu prilikom pokretanja Excel-a. Meutim,tokom rada radna sveska moe dobiti neogranien broj radnih listova. Radne listove biramopritiskom na naziv radnog lista. U jednom trenutku moemo otvoriti vie radnih sveski

3.3 Promena imena radnog lista

Nazive koji su dodeljeni svakom listu moemo promeniti tako to ga selektujemo, posleega se aktivira neka od sledeih procedura:

Format, Sheet, Rename, Dva puta pritisnemo na naziv lista, Pritisnemo desnim tasterom mia na jeziak izabranog radnog lista i na otvorenom

kontekstnom meniju izaberemo Rename

Na jeziku izabranog radnog lista upiemo novo ime a zatim pritisnemo levim tasterom bilogde na radnom listu. Na jeziku uoavamo novo ime radnog lista.

3.4 Promena redosleda radnih listova

Ukoliko raspored radnih listova ne odgovara moemo ga menjati tako to pritisnemo na listkoji pomeramo, drimo taster i kad dodjemo na eljeno mesto putamo taster. Mala strelica kojase pri tom javlja ukazuje na mesto gde e biti smeten list koji pomeramo.

3.5 Premetanje radnog lista s kopiranjem

Selektujemo radni list koji elimo da umnoimo (naziv), drimo pritisnut levi taster mia itaster. Na malom listu koga dri strelica mia pojavljuje se znak +. Kad strelicom miadoemo na mesto gde elimo da smestimo umnoeni radni list, otputamo taster mia i taster


3/20

3

. Na izabranom mestu se pojavljuje jeziak s nazivom kopiranog radnog lista i oznakomnaziv (2).

3.6 Umetanje novih radnih listova

Insert/Worksheet - novi list se pojavi levo od lista koji smo izabrali. Ako ima vie listova

ne moraju se svi videti pa ih moemo listati strelicom.

3.7 Brisanje radnih listova iz radne sveske

Izaberemo radni list koji elimo da obriemo. Pritisnemo desnim tasterom i iz kontekstnogmenija izaberemo Delete. Ukoliko se na listu koji briemo nalazepodaci, prebrisanja se pojavljujeupozorenje kojim se trai potvrda brisanja.. Jedan od naina brisanja radnog lista je i da

pritisnemo na njegovu karticu, zatim Edit/Delete Sheet.

4. UPISIVANJE PODATAKA U POLJA RADNOG LISTA

U polja radnog lista se mogu upisivati tekst, brojevi i matematikiizrazi (formule).

4.1 Upisivanje teksta u polje

Selektujemo polje u koje elimo da upiemo tekst, unosimo tekst koji se vidi i u liniji zaformule a u imenu polja se pojavljuje oznaka poloaja polja (A1). Tekst se prilikom pisanja prostirei na naredna polja ukoliko je dui od zadate irine selektovanog polja. Napomenimo da e tekst bitiodseen prilikom tampanja ako u narednom polju ima podataka.

4.1.1 Formatiranje teksta u polju

Formatiranje moemo vriti za svaku eliju ili za grupu elija (Format AutoFormat).Za promenu vrste zapisa na eliji pritisnemo na nju zatim promenimo font, izaberemo veliinuslova, bold i sl. kucamo sadraj ili ako sadraj postoji on se automatski menja. Napomenimo daako promenimo recimo veliinu slova ujednoj eliji promenie se veliina elija u celom redu alie veliina upisanih sadraja ostati nepromenjena.

4.1.2 Automatsko proirivanje polja prema duini teksta

Selektujemo polje ili kolonu kod kojih je tekst dui od irine polja, Format/Column/AutoFit Selection -

tekst e automatski proiriti polje

prema svojoj duini.4.1.3 Smanjivanje teksta na zadatu irinu polja

Ako je tekst dui od polja, a nemamo mogunost da koristimo i naredno polje, moramo gasmanjiti tako da stane u posmatrano polje:

Selektujemo polje i izaberemo Format/Cells/Alignment i u opciji Text Controlizaberemo Shrink to fit kucamo tekst.

4.1.4 Automatsko poveanje visine polja

Ukoliko elimo da u polje unesemo tekst dui od veliine polja to moemo uiniti ikucanjem teksta u vie redova. Da bi to bilo mogue moramo obezbediti da se automatski poveavavisina polja.


4/20

4

Selektujemo polje, izaberemo Format/Cells/Alignment i u opciji Text Control izaberemoWrap text, kucamo tekst koji e automatski, kada ispuni polje, prei na novi red u istom polju(slino kao tekst u tabelama).

4.1.5 Vertikalno ravnanje teksta u polju

Selektujemopolje u kome se nalazi tekst. Pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/Cells/Alignment dok u opciji Text Alignement postavljamo horizontalno (moe i preko paleteFormatting) poravnanje teksta pomou Horizontal, kao i vertikalno (Vertical). Kad smo izabrali

poravnanje teksta u polju pritisnemo na OK. Tekst e biti poravnat.

4.1.6 Spajanje vie polja u jedno i centriranje teksta

Veoma esto se prilikom pisanja zaglavlja javlja potreba da vie polja spojimo u jedno, ada ukucani tekst bude centriran u novonastalom polju. To se postie na dva naina:

Selektujemo vie polja odjednom a zatim na paleti Formatting pritisnemo Mergeand Center posle ega kucamo tekst

Otkucamo tekst preko vie slobodnih polja, selektujemo ceo tekst i pritisnemoMerge and Center

4.1.7 Runa promena irine vie kolona odjednom

Kad krenemo da radimo s novom Excel tabelom dobijamo uvek istu veliinu polja. Ako sunam potrebna polja vee irine a da pri tom ostanujednaka to moemo postii na sledei nain:

Selektujemo onoliko kolona kolika e biti tabela zatim kursorom mia doemo s desnestrane neke od selektovanih kolona (pojavi se dvostruka strelica), pritisnemo levim tasterom idrimo dok udesno povlaimo ivicu kolone.

Na slian nain se menja visina vie redova s tim to se u ovom sluaju selektuje viebrojnih oznaka redova a zatim prevlai kursorom mia na gore ili dole.

4.1.8 Rotiranje teksta u polju

Ako iz nekih razloga elimo da nam tekst u zaglavlju kolona bude ispisan vertikalno iliukoso to postiemo na sledei nain:

Selektujemo jedno ili vie polja gde elimo da rotiramo tekst, desni klik mia, izaberemoFormat/Cells/Alignment i u opciji Orientation izaberemo smer rotiranja u odnosu na x osu azatim ugao pod kojim elimo da tekst bude rotiran.

4.1.9 Pravljenje namenskih listi

Ukoliko imamo nizove podataka koji se estoponavljaju u razliitim Excel tabelama, danebi uvali veliki broj razliitih ablona moemo formirati namenske liste.

Izaberemo Tools/Options/Custom Lists/New List i u polju List entries upiemo listu koju

pravimo. Kad smo zavrili s listom pritisnemo Add. Lista e biti smetena u opciju Custom Lists.


5/20

5

4.1.9.1 Upotreba namenske liste

Pritisnemo na polje gde e biti upisan lan iz namenske liste zatim upiemo prvi lan liste.Doemo kursorom mia do donjeg desnog ugla aktivnog polja gde se nalazi mali crni kvadrati(marker za popunu) i tad se kursor pretvori u krsti. Drimo pritisnut levi taster mia i prevlaimo

preko polja u koja e biti upisani natpisi iz liste.

4.2 Unoenje brojanih podataka u polja

Brojane podatke unosimo u polja kao i tekst. Kad zavrimo upis cifara u polje i predjemo

na sledee, brojevi se automatskiporavnavaju udesno.Pri unosu sve cifre morajubiti smetene uokvir polja jer ne mogu da prelaze automatski u sledee polje kao tekst. Da bi Excel mogaoupisane brojeve koristiti u raunanjima u polja se unose bez dodatnog teksta, osim sistemskihoznaka.

4.2.1 Formatiranje brojanih oznaka

Prikaz brojeva: Selektujemo eliju, Format/Cells/Number, izaberemo tip formata,definiemo broj decimala, znak polja i sl. Za nae govorno podruje umesto decimalne take kucase zarez. Obino se selektovanje vri za sve elije u koloni pri emu pomenuti postupak izvrimonad poljem u kome je slovna oznaka kolone.

4.2.1.1 Brojevi kao novane jedinice

Selektujemo polja u kojima elimo da upisani brojevi budu prikazani kao novanejedinice,pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/Cells/Number/Currency. Poto definiemo brojdecimalnih mesta, vrstu valute, i prikaz negativnih vrednosti, izbor potvrdimo na OK. Uselektovanim poljima pojavie se izabrana novana jedinica.

4.2.1.2 Brojevi kao procenti

Selektujemo polja u kojima elimo da upisani brojevi budu prikazani kao procenti (0,05 kao5%), pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/Cells/Number/Percentage. Potodefiniemo broj decimalnih mesta, izbor potvrdimo na OK. U selektovanim poljima pojavie sezapisi u vidu procenata. Moramo voditi rauna da Excel upisanu brojanu vrednost mnoi sa 100

pri pretvaranju u procente (10 1000%).

4.3 Unos matematikih izraza (formula) i funkcija

Sve formule se upisuju u liniju formula posle aktiviranja unosom znaka jednakosti (=). Uraunskim operacijama se u formulama iskljuivo koriste adrese polja ili dodeljeni nazivi ibrojevi. Excel prepoznaje 6 osnovnih operatora: + (sabiranje), - (oduzimanje), * (mnoenje), /(deljenje), ^ (stepenovanje) i % (izraunavanje procenata). Excel izvodi matematike operacijeuobiajenim matematikim redosledom. Dodavanjem zagrada takoe moemo odrediti redosledizvrenja raunskih operacija ali pritom moramo voditi rauna dabroj levih i desnih zagrada budeisti. Kad unosimo formulu u polje ( recimo F1), njen matematiki zapis se pojavljuje i u liniji zaformule i u aktivnom polju. Rezultat upotrebe formule se pojavljuje u aktivnom polju, amatematiki zapis u liniji za formule. Korienjem adresa polja u matematikim operacijama

postiemo da izmenom vrednosti polja Excel automatski izraunava, po zadatoj formuli,

vrednost u rezultantnom polju.


6/20

6

4.3.1 Redosled izvravanja matematikih operacija

Zagradesve raunske operacije se prvo izvode u zagradamaNegacija negativni predznak broja prethodi svim ostalim operacijamaProcenatizraunavanje procenta prethodi operacijama koje sledeStepenovanje primenjuje se kao sledea operacija

Mnoenje izvodi se posle operacija u zagradama i pre svih operacija van zagradaDeljenje izvodi se posle mnoenja a po vanosti je jednako mnoenjuSabiranje izvrava se posle deljenjaOduzimanje izvrava se odmah posle sabiranja a po vanosti je jednako sabiranju

4.4 Okvir polja i ispunjavanje bojom

Selektujemo polje koje elimo da uokvirimo, desni klik mia, Format/Cells/Border i uopciji Presets biramo nain uokviravanja, u opciji Border moemo postaviti okvir na pojedinestrane polja, u polju Style opcijom Line biramo vrstu linije, u polju Color biramo boju linijeokvira. Napomenimo da poto izaberemo Style i Color u okviru Presets i Border biramo elemente

na koje e se taj izbor odnositi.Na kartici Pattern biramo boju polja (Cell Shading) i vrstu i bojurafure (Pattern).

4.5 Uklanjanje pomonih linija

Pomone linije pomau da se lake kreemo kroz polja radnog lista. One se mogu skloniti sradnog lista u cilju biljeg vizuelnog prikaza dokumenta. Tools/Options/View, u opciji Windowoptions deekiramo Gridlines, klikom na OK potvrujemo izmenu a s radnog lista nestaju

pomone linije. Uklanjanje pomonih linija s radnog lista obavlja se najee po zavretku rada na

njemu.

4.6 Umetanje nove kolone

Selektujemo kolonu s ije leve strane elimo da umetnemo novu kolonu, desni klik mia,Insert. Ako elimo umetnuti vie novih kolona, selektujemo odgovarajui broj kolona.Selektovana kolona i sve kolone desno od nje bie pomerene udesno a umetnuta kolona e zauzetioznaku selektovane kolone. Posle umetanja nove kolone program eje automatski uzeti u obzir,u poljima koja se izraunavaju putem formule (gde je bilo Sum(B2:E2) bie Sum(B2:F2).

4.7 Umetanje novog reda

Selektujemo red ispod koga elimo da dodamonovi red,

desni klik kia,Insert

. Ako elimoda umetnemo vie redova selektujemo odgovarajui broj redova. Polja novog reda su takoeautomatski ukljuena u formule.

4.8 Brisanje reda ili kolone

Selektujemo red ili kolonu, desni klik miem, Delete. Za brisanje vie uzastopnih redova ilikolona jednostavno ih selektujemo i izbriemo na opisan nain. Sve kolone desno od obrisanihkolona pomerie se u levo za onoliko koliko je obrisano kolona. Na slian nain se brie vieredova. Sve formule koje su koristile brisani red ili kolonu automatski se koriguju tako to seiskljue obrisana polja iz izraza.


7/20

7

4.9 Komentar uz polje

Komentari sejavljaju na radnom listu kad doemo na polje za koje su vezani ali ne utiuna ponaanje sadraja u polju.

Pritisnemo na polje miem, desni klik mia, Insert Comment, pojavi se okvir u koji

upisujemo komentarna isti nain kao i svaki drugi tekst. Okvir za tekst komentara je povezan spoljem na koje se odnosi. U gornjem desnom uglu polja kome je dodat komentar nalazi se malicrveni trougao. Unos i formatizacija teksta komentara isto je kao za normalni tekst.

4.9.1 Naknadana formatizacija komentara

Selektujemo polje uz koje je napisan komentar i pritisnemo desni taster nia. Iz menijaizaberemo Insert/Edit Comment. Komentar postaje stalno vidljiv pa moemo pristupiti izmenisadraja. Veliina okvira komentara menja se prevlaenjem slino kao kod tabela. Po izmeni teksta

komentara iz okvira izlazimo aktiviranjem bilo kog polja na listu.

4.9.2 Brisanje komentara

Selektujemo polje koje ima komentar i pritisnemo desni taster mia. Iz menija izaberemoDelete Comment. Komentar e biti izbrisan.

4.10 Sortiranje podataka u radnom listu

Selektujemo polja iji sadraj elimo sortirati po rastuoj ili opadajuoj vrednosti (zabrojeve) ili po abecednom redu (za tekst) zatim pritisnemo na ikone za sortiranje na paletiStandard.

4.11 Umetanje slika

Da bi dokument u Excel-u bio funkcionalniji i lepi, ponekad je potrebno ubaciti slike.Insert/Picture/From file, na okviru za dijalog Insert Picture pronaemo sliku na disku iselektujemo fajl. Kad se uverimo da je to slika koju elimo pritisnemo na Insert. Slika umetnuta uExcel se moe formatizovati:

Selektujemo sliku, desni klik miem, Format Picture, na okviru za dijalog moemopodesiti veliinu slike (Size) kao i odnos slike prema poljima (Properties).

5. PRIMENA FORMULA I FUNKCIJA

Pritisnemo na eliju, za pisanje formule unesemo = a zatim piemo formulu koristei ioperatore: +, -, *, /, %, ^ (shift/6 - za stepen), >, =,


8/20

8

Selektujemo sukcesivna polja koja elimo da saberemo korienjem alatke AutoSum.Pritisnemo dugme AutoSum a Excel e automatski u prvo sledee polje (ispod ako su selektovana

polja u koloni ili desno ako su selektovana polja u redu) upisati vrednost zbira selektovanih polja.Za polje u kome se nalazi zbir dobijen ovom alatkom, u liniji za formule bieautomatski upisanmatematiki izraz za zbir a u polju e biti rezultat.

5.2 Pisanje jednostavnih formula

Formule moemo pisati u samom polju gde elimo da iskaemo rezultat i u liniji za formule.U narednim primerima prikazaemo redosled izvravanja metematikih operacija.

5.2.1 Sabiranje polja

Selektujemo polje u kome elimo da bude rezultat koji predstavlja zbir izabranih polja. Uliniji s formulama pritisnemo na fx (Insert Function) da bi aktivirali opciju za rad s formulama. Uselektovanom polju i u liniji s formulama se pojavljuje znak =. Pojavljuje se takoe i lista snajee korienim funkcijama. Izaberemo opciju SUM. U liniji s formulama pojavljuje se

oznaka SUM i polja za koja Excel pretpostavlja da emo sabirati. Ako nismo zadovoljniizborom oznaimo polja na dijalogu Function Arguments ili pritisnemo na prazno polje iunesemo formulu u polje ili liniju za formule. Za kraj pisanja formule preko dijaloga pritisnemo naOK ili Enter na tastaturi. U izabranom polju pojavljuje se rezultat koji je jednak zbiru vrednosti izizabranih polja, a u liniji sa formulama pie matematiki izraz za zbir polja.

Formula za zbir sukcesivnih polja od E2 do G2 ima oblik: = SUM(E2:G2).

Ukoliko su u pitanju nesukcesivna polja formula za sabiranje je: = SUM(A1;B4;C7).

5.2.2 Mnoenje zbira polja

Za pisanje kompleksnih formula moemo koristiti zagrade. Formula se pie tako topritisnemo na odreeno polje a zatim kucamo formulu recimo: =(A1+B1+C1+D1+E1)*F1 iliskraeno =SUM(A1: E1)*F1.

5.2.3 Mnoenje dva ili vie zbirova polja

Aktiviramo polje u kome elimo da bude matematiki izraz (formula) za proizvod dva ilivie zbirova polja. Aktiviramo liniju za formule i izaberemo SUM, a zatim selektujemo polja kojae biti prvi sabirak.U liniji za formule posle izraza =SUM(B6:C6) upiemo znak * . Aktiviramo

ponovo opciju SUM i selektujemo polja koja e biti drugi sabirak i sl. Kad smo zavrili pisanje

formule pritisnemo Enter a rezultat se pojavi u aktiviranom polju.

5.2.4 Kombinacija sabiranja, mnoenja i oduzimanja

Aktiviramo polje u kome elimo da bude rezultat matematke formule. Aktiviramo liniju zaformule pritiskom na znak = . Pritisnemo na oznaku SUM a zatim selektujemo polja za zbir.Upiemo znak * (mnoenje) a zatim pritisnemo na polje kojim mnoimo. Upiemo znak (oduzimanje) i selektujemo polje iju vrednost oduzimamo. U liniji za formule e recimo bitiispisan izraz: =SUM(B7:C7)*(D7)-E7. Pritisnemo Enter i u aktiviranom polju bie rezultatmatematikog izraza: (5+12)*4-23=10*4-23=40-23=17.


9/20

9

5.2.5 Operacije sa stepenovanjem

U polju F8 upisati formulu iji e rezultat biti zbir polja B8 i C8stepenovan vrednoupolja D8 a zatim oduzeta vrednost polja E8.

Pritisnemo na polje F8, pritisnemo = za aktiviranje linije s formulama, pritisnemo na SUM

na paleti Standard, selektujemo B8 i C8, upiemo znak ^ (stepenovanje), selektujemo polje D8,upiemo znak (oduzimanje) selektujemo polje E8. U liniji s formulama bie ispisan izraz:=SUM(B8:C8)^D8-E8 to prevedeno na matematiki izraz glasi: (B8+C8)D8-E8. Neka su u

poljima B8, C8, D8 i E8 bile vrednosti 5, 6, 2 i 7respektivno. Rezultat u datom primeru bie:(5+6)2-7=114

5.2.6 Izraunavanje na osnovu podataka iz razliitih listova

Pritisnemo na eliju gde elimo da se upie rezultat, kucamo =, unesemo formulu zaobradu podataka s tim to ispredpodatka s drugog lista kucamo naziv tog lista i znak !.

Od polja E4 s lista ZARADE oduzeti zbirpolja od B2 do B7 s tekueg lista:

= ZARADE!E4 SUM (B2:B7)

Brisanje formula se vri isto kao brisanje podataka (pritisnemo na polje, ).

5.3 Primena funkcija

Funkcije su prethodno definisane formule. Pritisnemo na eliju gde elimo da koristimofunkciju, pritisnemo na fx (upii funkciju) ili Insert/Function, pojavi se tabela u kojoj izaberemokategoriju (Logical, Most Recently Used i sl.) i dobijemo listu funkcija iz te kategorije sakarakteristinim opisom.

5.3.1 Funkcije Logical

Pritisnemo na polje za smetanje rezultata, pritisnemo na fx, izaberemo kategoriju Logical,selektujemo funkciju IF i za nju dobijemo kratak opis:

IF(logiki test, vrednost za tano, vrednost za netano)

Ovaj kratak opis logike funkcije znai: Proveri logiki test i ako je taan primenivrednost za tano

usuprotnom

primenivrednost za netano

.Neka je logiki test B1

>C1,vrednost za tano B1-2*C1 a vrednost za netano C1-B1 pa bi opis funkcije glasio:

IF(B1>C1; B1-2*C1;C1-B1)

Navedenu IF funkciju moemo opisati na sledei nain: Proveri logiki test da li je B1>C1 iukolikojeste upii u rezultat B1-2*C1 a ako jenetaan u rezultat upii C1-B1.

Neka je data sledaa Excel tabela:

A B C D

1 10 12 552 20 32 503 30 35 434 40 61 18


10/20

10

Pritisnemo na polje D1, otkucamo znakfx, u okviru Logical izaberemo funkciju IF. Pojavise dijalog sa sledeim poljima:

Logical test unesemo B1>C1 Value_if_true unesemo B1-2*C1 Value_if_false unesemo C1-B1

U navedenom primeru logiki test B1>C1 je netaan jer 12 nije vee od 55 pa seprimenjuje vrednost za netano: C1-B1 odnosno 55-12 i u naznaenom polju D1 dobijamorezultat 43. U donjem desnom uglu se pojavljuje crni kvadrati. Pritisnemo na njega i vuemonanie po D koloni. Na ovaj nain se formula automatski kopira i primenjuje za svaki od redova utabeli. Na ovaj nain smo dobili sledei rezultat:

A B C D1 10 12 55 432 20 32 50 183 30 35 43 84 40 61 18 25

5.3.2 Most recently used funkcije (Najee koriene funkcije)

Meu najee korienim funkcijama su, pored pomenutih SUM i IF, AVERAGE,MAX,MIN, COUNT i SUMIF.

5.3.2.1 Funkcija AVERAGE

Ova funkcija vraa srednju vrednost 1-30 argumenata. Argumenti mogu biti brojevi,

imena, nizovi i sl. Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo prosenu vrednost (D5) zatim na fx,pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju Average.Otvara se dijalog u kome u polje Number unesemo D1:D4 (podaci iz primera). U polju D5dobijamo rezultat 23,50. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =AVERAGE(D1:D4).

A B C D1 10 12 55 432 20 32 50 183 30 35 43 84 40 61 18 25

Srednja vrednost 23,5

5.3.2.2 Funkcija MAX(MIN)

Ova funkcija vraa maksimalnu (minimalnu) vrednost 1-30 argumenata. Argumenti mogubiti iz skupa vrednosti, a funkcija vraa rezultat ignoriui logike vrednosti, tekst i prazna polja.Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo maksimalnu (minimalnu) vrednost (D6 odnosno D7 )zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru njefunkciju MAX(MIN). Otvara se dijalog u kome u polje Number unesemo D1:D4 (podaci iz

primera). U polju D6 dobijamo rezultat 43(8). Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu:=MAX(D1:D4) ili =MIN(D1:D4).


11/20

11

A B C D1 10 12 55 432 20 32 50 183 30 35 43 84 40 61 18 255 Srednja vrednost 23,5

6 Maksimalna vrednost 437 Minimalna vrednost 8

5.3.2.3 Funkcija COUNT

Ova funkcija vraa broj 1-30 argumenata. Argumenti mogu biti iz skupa vrednosti a funkcijavraa rezultat brojei samo numerike vrednosti. Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo broj

podataka(D8) zatim na fx,pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a uokviru nje funkciju COUNT. Otvara se dijalog u kome u polje Value1 unesemo D1:D4 (podaci iz

primera). U polju D8 dobijamo rezultat 4. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu:=COUNT(D1:D4).

A B C D1 10 12 55 432 20 32 50 183 30 35 43 84 40 61 18 255 Srednja vrednost 23,56 Maksimalna vrednost 437 Minimalna vrednost 88 Broj polja 4

5.3.2.4 Funkcija COUNTIF

Ova funkcija broji polja ije vrednosti zadovoljavaju date granice (>,=, 33. U polju D9 dobijamorezultat 2. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =COUNTIF(B1:B4;>33).

A B C D1 10 12 55 432 20 32 50 183 30 35 43 84 40 61 18 255 Srednja vrednost 23,56 Maksimalna vrednost 437 Minimalna vrednost 88 Broj polja 4

9 Broj polja u koloni B,iznos>33 2


12/20

12

5.3.2.4 Funkcija SUMIF

Ova funkcija sabira polja ije vrednosti se nalaze u redovima ili kolonama s poljima, ili supovezana s odreenim poljima, koja zadovoljavaju date granice (>,=,


13/20

13

Funkcija koju selektujemo postaje ekirana i izvrava se i kod sledeeg selektovanja polja.Ako je alatka AutoCalculate recimo podeena na funkciju Sum, pojavljuje se na statusnoj linijisamo ako su selektovana dva ili vie polja u kojima se nalazi bar jedna numerika vrednost (nevai za jedno numeriko i ostala prazna polja). Ako su izabrana samo tekstualna polja alatka seneepojaviti na statusnoj liniji.

5.5 Izrada pregleda s upotrebom formule

Prikazaemo obim proizvodnje grupe radnika u toku radne nedelje. Formatiramo naslovtako to selektujemo polja a zatim ih pomou alatke Merge and Center spojimo u jedno. Kadizaberemo font i veliinu slova ispiemo naslov. Poravnavanje naslova vrimo desnim klikommia i na kontekstnom meniju izaberemo Format/Cells/Alignment a za horizontalno i vertikalno

poravnanje izaberemo Center. Dane u nedelji unosimo pomou namenske liste a ako je nemaunesemo je (Tools, Options, Custom Lists, NewList). Kad unesemo ponedeljak i pritisnemo na crnikvadrati u donjem desnom uglu i prevuemo udesno automatski se ispisuju dani u nedelji (akonema liste ponedeljak bi se ponavljao u svim poljima). Nazive dana centriramo u poljima tako toih selektujemo i na paleti Formating biramo ikonicu Center. Poinjemo s unosom imena radnika

tako to prvo proirimo, recimo kolonu A, klikom na desnu ivicu u zaglavlju kolone i prevuemoudesno. Za odreene dane unosimo ostvarenu proizvodnju (broj komada). Na taj nain smo dobilisledei izgled:

Aktiviramo polje I8 jer u njemu elimo da upiemo formulu koja e sabrati vrednosti poljapo danima. Pritisnemo na fx, u liniji za formule i u aktiviranom polju se pojavljuje znak =. Na listifunkcija, koja se otvorila, izaberemo funkciju SUM koja e biti automatski upisana u liniji sformulama. Excel e upisati i polja

za kojapretpostavlja

da elimo da saberemo (sva

polja istogreda levo od polja sa formulma):Anti Marko 211 204 224 189 251 172 0 =Sum(B9:H9)

Jovi Vlada 203 166 241 197 211 0 208

Pojavljuje se i okvir za dijalog, u kome moemo videti u polju Number1 sva polja koja suobuhvaena formulom a desno od njega su ispisane vrednosti u obuhvaenim poljima. Ispodokvira se moe videti rezultat koji e se pojaviti u polju radnog lista. Ako Excel nijepogodio nauelju po pitanju izbora polja onda pojedinano selektujemo polja. Pritisnemo na dugme OK nadijalogu ili na na tastaturi. U polju u kome je napisana formula pojavljuje se rezultat.

Ako elimo da dobijemo obim proizvodnje na nivou dana sabiramo polja ispod nazivadana. Aktiviramo polje B13, aktiviramo funkciju SUM a Excel selektuje sva polja u koloniiznadaktivnog polja. Ukoliko se slaemo s izborom potvrdimo na OK. U polju se pojavljuje rezultat.

A B C D E F G H I

1

2

3

4

5

6

OBIM PROIZVODNJ E U RADNOJ J EDINICI 42

7 ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja8 Anti Marko 211 204 224 189 251 172 0

9 Jovi Vlada 203 166 241 197 211 0 208

10 Mili Duan 199 216 209 205 231 197 0

11 Paji Senka 209 211 232 203 236 181 0

12 Ili Zoran 205 206 204 209 211 199 203


14/20

14

5.5.1 Primena formula na redove ili kolone u nizu

Formirane formule za jedan red odnosno kolonu moemo primeniti za ostale redoveodnosno kolone. Pritisnemo na crni kvadrati polja u kome je rezultat (proizvodnja na nivouradnika) i drei pritisnut levi tasterprevlaimo nanie do poslednjeg reda s podacima. U poljimase pojavljuje rezultat i kad pritisnemo na neko od tih polja u liniji za formule vidimo da su

automatski generisane. Isti postupak moemo primeniti i za kopiranje formule za sve kolone.

5.5.2 Primena formula na polja sa ve unetim formulama

Na veini izvetaja javlja se potreba za iskazivanjem ukupnog zbira koji se dobijasabiranjem prethodno dobijenih zbirova. Aktiviramo polje u kome elimo da bude ukupan zbir.Izaberemo funkciju na jedan od naina (klik na strelicu sa ikonom AutoSum, izaberemo SUM).Vidimo da je postupak sabiranja polja s formulama isti kao i za obina polja jer ih Excel uzima kaoizraunate vrednosti. Naravno, ako promenimo sadraj nekog polja u redu, automatski menja izbir reda i ukupan zbir:

Kao to se vidi u primeru obino se unosi labela (opis koji objanjava sadraj polja) za svakaraktetistina polja kao to su ukupni zbirovi, srednje vrednosti i sl.

6. IZRADA DIJAGRAMA

Postoje razliite vrste dijagrama: linijski, prostorni, stubiasti, prugasti (ako je horizontalan)i kruni. Svaki dijagram ima x i y osu. Izrada dijagrama vri se uz pomo Chart Wizard i slui za

prikazivanje sukcesivnih polja u tabeli pri emu treba voditi rauna da se ne javljaju prazni redovii kolone. Oznaimo sve elije, ukljuujui i zaglavlja kolona i redova, pri emu se sadrajzaglavlja kolona koristi za naznaku x ose a sadraj zaglavlja redova ide u legendu dijagrama. Akonam izgled dijagrama ne odgovara moemo ga promeniti tako to emo umesto rows oznaiti

columns. Poetak rada na izradi dijagrama je kadpritisnemo na ikonicu Chart na paleti Standard iizaberemo odgovarajui dijagram postavljajui traene podatke i upiemo naslov dijagrama,legendu i sl. Kad smo formirali dijagram moemo ga upisati kao objekat na postojeem listu ilikao novi list.

Koristei tabelu koju smo sainili u poslednjem primeru prikazaemo postupak za izradudijagrama: Selektujemo tabelu ukljuujui i zaglavlja. Pritisnemo na ikonicu Chart, Na okviru zadijalog Chart Wizard izaberemo karticu Standard Type i u listi Chart type izaberemo vrstudijagrama, u opciji Chart sub-type izaberemo tip dijagrama iz selektovane vrste. Ako nismosigurni kako e izgledati dijagram pritisnemo i drimo dugme Press and Holdto View Sampl. Zanastavak rada pritisnemo na dugme Next.

Na kartici Data Range biramo da li su podaci, koje smo uitali, iz redova ili kolona. Upolju za minijaturni prikaz moemo videti kako e izgledati dijagram sa izabranim podacima. Zanastavak rada pritisnemo na Next.

ponedeljak utorak sreda etvrtak petak subota nedelja

Anti Marko 211 204 224 189 251 172 0 1251

Jovi Vlada 203 166 241 197 211 0 208 1226

Mili Duan 199 216 210 205 231 197 0 1258

Paji Senka 209 211 232 203 236 181 0 1272

Ili Zoran 205 206 204 209 211 199 203 1437

1027 1003 1110 1003 1140 749 411

Ukupna proizvodnja za nedelju dana: 6444


15/20

15

Trei korak nam omoguava da uredimo izgled dijagrama po sopstvenoj elji. Na karticiTitles u polju Chart title piemo naziv dijagrama a u polju Category (X) axis piemo naziv x-osea u polju Value(Y) axis upisujemo vrednost (naziv) za y-osu. Na kartici Axis moemo prikazatiili sakriti vrednost i tekst koji se nalazi uz pojedine ose. Na kartici Gridlines biramo kako e biti

prikazane pomone linije na dijagramu. Postoji mogunost postavljanja glavnih (Major) ipomonih (Minor) linija koje su gue. Na kartici Legend moemo ukljuiti prikazivanje legende

ili ne. Ako ukljuimo prikaz legende uz dijagram u opciji Placement biramo njen poloaj. Nakartici Data Labels biramo da li e na dijagramu, uz grafiki prikaz, biti prikazane i vrednosti ilinatpisi. Na kartici Data Table biramo da li e vrednosti sa dijagrama biti prikazane u obliku tabeleispod X-ose. Ako to elimo ukljuujemo opciju Show data table. Za nastavak pritisnemo na Next.

U opciji Place chart odreujemo kako e dijagram biti prikazan na radnom listu. Akoizaberemo As new sheet, tada e dijagram biti prikazan kao novi radni list u Excelovomdokumentu. Kod izbora As object in odreujemo u kojem radnom listu e biti postavljen dijagram.Pritisnemo na Finish posle ega Excel postavlja dijagram u izabrani radni list:

6.1 Preformatiranje dijagrama

Izmena, premetanje i brisanje dijagrama: Pritisnemo miem unutar dijagrama i dreitasterpomeramo dijagram. Ako elimo da promenimo veliinu dijagrama to radimo preko crnihkvadratia, koji se pojave kad pritisnemo na dijagram, pri emu oni u uglu menjaju odmah obedimenzije. Poto smo kliknuli na dijagram za brisanje kucamo Delete. Za izmenu naslovadijagrama pritisnemo na dijagram a zatim desnim klikom takoe na dijagram, Chart Options. Kadmenjamo tip dijagrama biramo Chart Type i sl.

7. uvanje podataka

U osnovnom meniju izaberemo File/Save (Save in) u polju Save in odreujemo mestogde emo izvriti upis, u File name upisujemo ime datoteke, pritisnemo na Save i dokument e bitiupisan. Tokom rada treba esto uvatidokument pritiskom na ikonicu Save. Postoji mogunost dase postavlja automatsko upisivanje koje nas obezbeuje od mogueg gubitka podataka (Tools/Options/Save/Save AutoRecover info every definiemo broj minuta kad e se vriti automatskiupispodataka).

8. TAMPANJEDa bi tampali biramo File/Print/All za tampu svih listova ili definiemo samo odreene

listove iz sveske. Print Preview da vidimo kako e izgledati tampa. Page Setup: Portrait za


16/20

16

normalno tampanje ili Landscape za horizontalno tampanje tabele. Adjust se koristi zapoveanje ili smanjenje radnog lista pri tampi.

Za razbijanje lista na vie strana: Insert, Page Break ili Remove Page Break zakontinuirano tampanje.

Podeavanje formata papira: File, Page Setup, Paper Size.tampanje linija mree: File, Page Setup, Sheet, ekiramo Gridlines,

tampanje oznaka kolona i rednih brojeva redova: File, Page Setup, Sheet, ekiramoRow And Columns Handles.

Preice

Komanda Precica

Cut CTRL + x

Copy CTRL + c

Paste CTRL + v

Print CTRL + p

Open CTRL + oNew CTRL + n

Save CTRL + s

Select all CTRL + a

Undo CTRL + z

Redo CTRL + y

Find CTRL + f

Replace CTRL + h

Go to CTRL + g

Insert Hyperlink CTRL + kUnderline CTRL + u

Bold CTRL + b

Italics CTRL + i

Thesaurus SHIFT + F7

Help F1

Spelling & Grammar F7


17/20

17

Veba 1. Unos podataka i kopiranje elija

1) Otvoriti novu svesku i uneti podatke iz redova 1 i 2, kao i kolone A, B i C sa slike.

2) Iskopirati nazive brojeva iz kolone B u kolonu D, koristei prevlaenje i taster Ctrl. Na istinain iskopirati brojeve iz kolone C u kolonu E.

3) Koristei naredbe Edit/Copy i Paste iskopirati redove od 3 do 8 u redove od 9 do 14.


18/20

18

Veba 2. Unos podataka i kopiranje elija

1) Otvoriti novu svesku i uneti podatke iz redova 1 i 2, kao i kolone A, B i C sa slike.

IsplataR. br. Ime

Datumroenja

Radnomesto

KoeficijentVrednost

boda Datum Potpis

Janu

ar

Febr

uar

Veba 4. Crtanje grafikona

Unesite tabele i kreirajte grafikone na osnovu unetih podataka u fajlu Grafikon.xls.

I) Linijski i grafikon sa stubiima

I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartalkeks 21 11 20 4sok 24 28 18 32hleb 23 35 45 31mleko 56 48 54 44

21

11

20

4

2428 18 32

23

35

45

31

56 48

54

44

0

20

40

60

80

100

120

140

160

I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal

mleko

hleb

sok

keks


19/20

19

II) Kruni grafikonZa 136Protiv 84Uzdrani 11Ukupno 231

Glasanje

Za

59%

Protiv

36%

Uzdrani

5%

Za

Protiv

Uzdrani

III) XY Scatter

Kapacitet(GB)

20 30 40 50 60 80 120

Cena(dinar)

1000 1500 3000 5000 6000 7000 9000

21

11

20

4

24

28

18

32

23

35

45

31

56

48

54

44

0

10

20

30

40

50

60

I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal

keks

sok

hleb

mleko


20/20

Hard disk

2030

40

50

60

80

120

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

0 50 100 150

GB

dinar

Hard disk

Documents

Excel Uputstva (tutorial)