Copy of Kontrola Reaktivne Milan

7/30/2019 Copy of Kontrola Reaktivne Milan

1/22

[Type text]

Predmet: Odravanje elektroenergetskih ureaja

SEMINARSKI RAD

KONTROLA REAKTIVNE ENERGIJE

Prof: Student


2/22

[Type text]

SADRAJ

Uvod..............................................................................................................................................................................1

Reaktivna energija.......................................................................................................................................................2

Vrste prekidaa...........................................................................................................................................................3

Prekidai punjeni tenou........................................................................................................................................4

Uljni prekidai..............................................................................................................................................................4

Malouljni prekidai.....................................................................................................................................................5

Pneumatski prekidai.................................................................................................................................................6

SF6prekidai...............................................................................................................................................................7

Vakuumskiprekidai.................................................................................................................................................8

Kvarovi.........................................................................................................................................................................9

Odravanje prekidaa..............................................................................................................................................10

Rastavljai..................................................................................................................................................................12

Uloga rastavljaa.......................................................................................................................................................12

Konstruktivni oblici rastavljaa..............................................................................................................................13

Upravljanjerastavljaima........................................................................................................................................14

Odravanje rastavljaa.............................................................................................................................................14

Zakljuak....................................................................................................................................................................16

Literatura.....................................................................................................................................................................17


3/22

[Type text]

UVOD

Reaktivna energija predstavlja deo ukupne utroene energije koji se troi nauspostavljanje i odravanje magnetnog polja u elektrinim mainama. Najvei potroaireaktivne energije su elektromotori i transformatori, ali i fluo cevi, ispravljai, raunari itd.

Pored toga to reaktivna energija zauzima prenosne i proizvodne kapacitete, prilikomprenosa reaktivne energije nastaju i znaajni gubitci u provodnicima i transformatorima. Padovinapona u elektroenergetskom sistemu su donekle posledica i prekomerne potronje reaktivneenergije. Veliina koja opisuje procenat utroene reaktivne snage naziva se faktor snage.Trenutno je na snazi tarifni sistem uveden od strane Elektroprivrede Srbije koji svaku potronjureaktivne energije ispod granica tehnikog optimuma tj. Faktora snage 0.95 opisuje kaoprekomerno utroenu energiju.

U nastavku emo priati o kompenzaciji, a i o samim razlozima zbog koje treba raditikompenzaciju.


4/22

2

REAKTIVNA ENERGIJA

Zadatak elektrine mree u okviru elektroenergetskog sistema (EES) je prenos idistribucija elektrine energije od izvora do potroaa, uz zadovoljenje kriterijuma koji se tiupropisanog kvaliteta isporuene elektrine energije, sigurnosti pogona i pouzdanosti napajanja

potroaa.

Meutim, u svakom elektrinom sistemu naizmenine struje, energija se pojavljuje u dveforme - re, je naravno o dobro poznatom fenomenu aktivne i reaktivne energije. Aktivnaenergija predstavlja onaj korisni deo elektrine energije koji je mogue transformisati u raznedruge vidove, kao to su, na primer, mehanika, toplotna, svetlosna energija, itd. Dakle, ona semoe smatrati korisnom u punom smislu rei. Za razliku od ove prve, reaktivna komponentaenergije slui za formiranje kako obavezno prisutnog elektrinog, tako i magnetnog polja raznihelektroenergestkih ureaja (transformatora, motora), kao i nekih aparata (npr. fluoroscentniizvori svetlosti), dok se prilikom reverzibilnog procesa (tj. njihove razgradnje), ona se vraa

sistemu iz kojeg je uzeta, pri emu je njena srednja vrednost (za vreme jedne periode satrajanjem T jednaka nuli. Prema tome, ovo fluktuiranje reaktivne energije izmeu mestaproizvodnje i mesta potronje nije praeno pruanjem doprinosa korisnom radu (snazi), mada jeoigledno da je njeno postojanje u elektroenergetskom sistemu neophodno.

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU / APSORCIJU REAKTIVNE SNAGE UELEKTROENERGETSKOM SISTEMU


5/22

2

U savremenim elektroenergetskim sistemima, izvori koji se koriste za podmirenje potreba

za reaktivnom snagom su uglavnom poznati. Prema jednoj od klasifikacija, mogue ih je podelitina:

-rotacione (sinhrone maine: generatori, sinhroni motori i kompenzatori);-statike (baterije kondenzatora, otoni reaktori, statiki ureaji za kompenzaciju reaktivnesnage, vodovi visokog napona, kablovi).

VODOVI I KABLOVI

Elementi mree (vodovi i kablovi) mogu da apsorbuju ili generiu reaktivnu snagu, u zavisnosti od stepena optereenja , odnosno veliine prividne snage koja se njima transportuje, kao i njenerelativne vrednosti prema prividnoj snazi (Pnat) voda.

Kao to je poznato, pri prenosu snage koja je jednaka prirodnoj, vod sam sebe kompenzuje, potosu gubici reaktivne snage usled rasipanja ekvivalentni proizvodnji reaktivne snage na

kapacitetima voda prema zemlji. Kad je vod optereen snagom veom od prirodne, gubicireaktivne snage na njemu postaju vei od proizvodnje reaktivne snage od strane kapaciteta voda,

tako da vod u celini troi reaktivnu snagu iz elektroenergetskog sistema. U suprotnom sluaju,odnosno pri prenosu kroz vod snage manje od prirodne, proizvodnja nadmauje gubitkereaktivne snage (induktivne) na reaktansi voda, tako da vod odaje sistemu reaktivnu snagu, a

njena vrednost zavisi od napona, duine prenosne linije i naravno, od optereenja.

Kapacitivne mogunosti mree u pogledu proizvodnje reaktivne snage se moraju uzeti u obzir priproraunima i analizi prilika u mrei, jer dolaze do izraaja naroito u periodima niskihoptereenja, kada su praeni pojavom povienih napona u sistemu.

to se tie kablovskih vodova,ije je prisustvo naroito znaajno u distributivnoj mrei, moe segeneralno smatrati da imaju poduni kapacitet vie desetinaputa vei, ali im je duina desetak

puta manja od nadzemnih vodova istog napona. Ovim je znatno smanjen njihov uticaj u mreikao potencijalnih izvora reaktivne snage, bez obzira na izvanredno visoke vrednosti reaktivnih

induktivnih snaga po jedinici duine koje kablovi generiu u praznom hodu, kao i mnogo veevrednosti prirodnih snaga u poreenju sa nadzemnim vodovima istog napona. Ipak, njihovkapacitivni efekat se moe smatrati vrlo znaajnim pri transportu velikih iznosa snage, zato tooni predstavljaju raspodjeljeni izvor kompenzacije za gubitke reaktivne snage na njihovim

induktivnostima.


6/22

2

PREGLED PROBLEMA VEZANIH ZA PRENOS REAKTIVNE ENERGIJE

Posledice egzistiranja reaktivne komponente elektrine energije (snage) u prenosnim idistributivnim mreama, ni u kom sluaju nisu beznaajne. Naprotiv, proizvodnja i tranzitreaktivne snage kroz mreu mogu imati veliki uticaj na osnovne tehniko-ekonomske

pokazatelje rada sistema (ovdje se pre svega misli na napon u voritima sistema).U prvom redu, dolazi do smanjenja prenosnog kapaciteta aktivnih snaga elemenata

elektroenergetskog sistema, kao i do poveanja gubitaka prenosa i padova napona. Drugaijereeno, reaktivna snaga optereujeitav lanac elemenata preko kojih se transportuje.Dimenzionisanje transformatora, vodova i generatora se vri prema prividnoj snazi koju trebapreneti, to znai da su uz manji faktor snage potrebne vee investicije.

Reaktivnu energiju u samom elektroenergetskom sistemu moe da proizvede i samsinhroni generator. No on ima ogranienu tehniku mogunost za proizvodnju veih koliinareaktivne snage. Takoe, vodovi visokog naponskog nivoa imaju veliki odnos reaktivnog i

aktivnog otpora, tako da bi se u sluaju prenosa veih vrednosti reaktivne snage mogli pojavititehniki nedozvoljeni padovi napona. Za to je potrebno da se planira uvoenje dodatnih izvorareaktivne snage, da bi se, kako se to obino kae u praksi, reaktivna snaga kompenzovala, pomogunosti, na mestu potronje (ili to je mogue blie njemu).

Sa ekonomske strane gledano, problem planiranja ugradnje kompenzacijskih sredstava je

uglavnom baziran na investicionim trokovima i valorizovanim utedama zbog smanjenjagubitaka aktivne snage i energije.

Razlozi zbog kojih treba ugraditi opremu za kompenzaciju reaktivne energije su:

- Dobit potroaa

Glavno to potroa elektrine energije, koji u svom raunu ima stavku za reaktivnu energiju,dobija je finansijska dobit, jer se nakon izvrene kompenzacije reaktivne energije iz ukupnograuna eliminie stavka koja se odnosi na reaktivnu energiju (RVT= 0 KM)

Uz pomo opreme za kompenzaciju reaktivne snage prosean industrijski potroa moepoveati faktor snage , tj. smanjiti raune za reaktivnu snagu. Kompenzacijom reaktivne energijepodrazumeva se montaa opreme koja generie reaktivnu energiju i time kompenzuje potronjureaktivne energije u pogonu to dovodi do znaajnog smanjenja koliine preuzete reaktivne


7/22

2

energije iz mree. Na ovaj nain se znaajno ne umanjuje utroak primarne energije, ali seumanjuju novani izdatci koje preduzee izdvaja za elektrinu energiju.

Trokovi reaktivne energije tipino su odgovorni za oko 15% ukupnog rauna zaelektrinu energiju. Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude

skoro potpuno eliminisana. Kompenzacija reaktivne energije predstavlja jednu odnajatraktivnijih mera utede energije sa trenutnim efektima i kratkim periodom otplateinvesticije. Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6

meseci do 2 godine

-Dobit za elektroenergetski sistem

Kao to je poznato reaktivna energija (reaktivna snaga tj. njena struja) izaziva naprenosnom sistemu gubitke aktivne snage (energije) na isti nain kao i sama aktivna energija(aktivna snaga tj. njena struja). Eliminacijom nepotrebnog transporta velikih koliina reaktivneenergije od proizvodnje do samog potroaa preko prenosnih kapaciteta, dobijamo smanjenjetehnikih gubitaka aktivne energije u itavom elektroenergetskom sistemu.

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJEPOJAM KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE

Kao to je ve navedeno asinhroni motori, transformatori i ostali potroai reaktivnuenergiju potrebnu za stvaranje magnetskog polja uzimaju iz mree. Vei deo reaktivne energijemoe se dobiti ekonominije upotrebom kondenzatorskih baterija. Pri tome kondenzatorskebaterije treba ugraditi neposredno uz velike potroae reaktivne energije ili to blie mestupotronje (slika 1). Na taj nain rastereuju se generator, transformatori i vodovi od proizvodnjeodnosno prenosa reaktivne energije, a industrija znatno smanjuje trokove za potroenuelektrinu energiju jer su potrebnu reaktivnu snagu proizveli u vlastitom postrojenju.


8/22

2

Slika 1Kompenzacija reaktivne snage

. Da bi se poboljao faktror snage elektroenergetskog postrojenja , provodi sekompenzacija reaktivne snage do iznosa cos = 0,90.95. Prekomerna kompenzacija poveava

trokove i investicije, uzrokuje dodatno optereenje vodova kapacitivnom reaktivnom snagom ineeljene poraste napona na induktivnim otporima.

POTREBNA SNAGA ZA KOMPENZACIJU I UINCI KOMPENZACIJE

Potrebna snaga kompenzacije Qc odreuje se na temelju odnosa aktivne i reaktivne snagete odnosa postojeeg i eljenog faktora snage.

Ukoliko se kompenzacija treba instalirati u postojeem postrojenju do potrebnih podataka

dolazi se oitavanjem brojila aktivne i reaktivne energije. Gde su aktivna energija viei nie tarife, a reaktivna energija vie i nie tarife. Srednja aktivna snaga iznosi:

Gde je T broj mesenih sati rada. Faktor snage postojeeg nekompenzovanog postrojenja ,iznosi:


9/22

2

( )

eljeni faktor snage , koji obino iznosi 0.95, dobiva se instaliranjemkompenzacijskih ureaja snage:

Pri odreivanju potrebne snage paralelno prikljuenih kondenzatorskih baterija, bitno je

napomenuti da porast napona poveava struju praznog hoda transformatora i motora. Prematome, da bi se postiglo eljeno boboljanje napona potrebna je neto vea snaga kondenzatorskihbaterija od one koja se temelji na poetnom pogonskom stanju bez kondenzatora.

Ugradnjom kompenzacijskih ureaja postiu se sledei uinci:

- smanjuje se prividna snaga pa se javlja mogunost poveanja optereenja ureaja i vodova,

- smanjuju se padovi napona u mrei,

- manje je optereenje mernih ureaja, prekidaa, osiguraa i zatitnih ureaja,

- smanjuju se gubitci jer su proporcionalni kvadratu struje te

- smanjuju se trokovi za jalovu energiju.

Trokovi za reaktivnu energiju po vioj tarifi su:

Trokovi za reaktivnu energiju po nioj tarifi su:

Gde su faktor snage ispod kojeg se plaa reaktivna snaga koja iznosi 0.95, a , cena reaktivne energije po vioj i nioj tarifi.

Ako je provedena kompenzacija tako da je factor snage , mesenauteda za jalovu energiju iznosi: +


10/22

2

NAINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE SNAGE

Postoje etri naina kompenzacije reaktivne snage korienjem kondenzatorskih baterija i

to:pojedinana, grupna, centralna i meovita kompenzacija. Pojedinana kompenzacija jeekonomina za velike potroae s konstantnom potrebnom snagom i velikim brojem radnih sati.Centralna kompenzacija se primenjuje gde je veliki broj malih potroaa s promenljivompotronjom reaktivne snage.

POJEDINANA KOMPENZACIJA

Kondenzatorske baterije se prikljuuju na kleme prijemnika, a uklapaju se i isklapajuzajedno s prijemnikom. Na taj nain nije potreban dodatni prekida za kondenzatorske baterije, anisu potrebni ni otpornici za pranjenje kondenzatora. Pojedinanom kompenzacijom sereaktivna snaga kompenzira na samom mestu potronje te se svi dovodi is vi prenosni elementirastereuju od prenosa reaktivne struje. Instalacija pojedinane kompenzacije je jednostavna i

jeftina. Prijemnik i kondenzator nadgledaju se zajednikim zatitnim ureajem. Pojedinanakompenzacija trofaznih asinhronih motora predoena je na slici 2. Pogodna je prvenstveno zamotore s trajnim pogonom, poput pumpi kompresora, ventilator is l.


11/22

2

Slika 2Pojedinana kompenzacija asinhronog motora

Priblina snaga kondenzatora prikljuenih motora moe se izraunati prema jednaini:

Struju asinhronog motora u praznom hodu (linijska vrednost) treba izmeriti. U sluaju

pojedinane kompenzacije trofaznih asinhronih motora treba paziti na sledee:

- zahteva najveu snagu energetskih kondenzatora

- nadstrujna ili bimetalna zatita na sklopki motora mora biti podeena na kompenziranu, dakle,smanjenu struju,

- u sliaju pogona s velikim zamanim momentom, treba kondenzatore isklopiti pre isklapanjamotora, jer u protivnom moe usled samopobude nastati prenapon,


12/22

2

- na motore za dizalice, kranove i slino treba primeniti spoj koji osigurava odvajanjekondenzatora prilikom isklapanja motora s mree. U protivnom, motor bi se nastojao vrteti inakon to je iskljuen s mree, korienjem energije akumulirane u kondenzatoru.

Pojedinana kompenzacija transformatora mogua je i doputena je na visokonaponskoj

ili niskonaponskoj strani.

GRUPNA KOMPENZACIJA

Osobine grupne kompenzacije su:

- grupa potroaa kompenzuje se zajednikim energetskim kompenzatorom, pa je mreadelimino rastereena prenosa reaktivne energije

- potrebni su posebni prekidai za ukljuivanje energetskih kondenzatora,

- zahteva se manja ukupna snaga kondenzatora nego pri pojedinanoj kompenzaciji.

Za kompenzaciju elektromotornih pogona s vie manjih motora, npr. tekstilni pogoni,pogoni za obradu i pakiranje i sl. primenjuje se grupna kompenzacija. Motori i kondenzatori

uklapaju se zasebnim prekidaima odnosno sklopkama i nadziru odvojenim zatitnim ureajima .Kondenzatori se mogu prema potrebi sklapati grupno ili pojedinano. Za to su potrebne sklopkes predotpornikom i otpornikom za pranjenje, posebice u sluaju veih snaga ili spajanjakondenzatora u paralelu.

Za kompenzaciju postrojenja niskog i vidsokog napona primenjuje se takoe grupnakompenzacija. Kondenzatori se zajedniki uklapaju zajednikim prekidaem s motornimpogonom ili visokonaponskim prekidaem. Zatita od kratkog spoja izvodi se osiguraima velikeprekidne moi. Za pranjenje nakon isklapanja predvieni su naponski transformatori u V-spoju.


13/22

2

Slika 3- Grupna kompenzacija Slika 4Grupna kompenzacija postrojenja

elektromagnetskog postrojenja

Grupna kompenzacija s mogunou regulacije prikazana je na slici 5. Automatskoouklapanje i isklapanje kondenzatora obavlja se pomou vremenskog regulatora ili pomou

regulatora reaktivne snage.


14/22

2

Slika 5Grupna kompenzacija s mogunou regulacije

CENTRALNA KOMPENZACIJA

Osobine centralne kompenzacije su:

- vei broj potroaa kompenzira se jednom kondenzatorskom baterijom smetenom u

transformatorskoj stanici, pa je mrea delimino rastereena prenosa reaktivne snage,

- zbog mogunosti prekompenzacije potreban je automatski regulator,

- potrebni su ureaji za ukljuivanje/iskljuivanje., signalizaciju i pranjenje i

- potrebna je najmanja snaga energetskih kondenzatora,


15/22

2

- centralna kompenzacija jefitnija je u odnosu na pojedinanu kompenzaciju, naroito kad jefaktor jednovremenosti znatno manji od 1.

MEOVITA KOMPENZACIJA

Meovita kompenzacija je kombinacija prethodnih vrsta kompenzacija.

GLAVNA OPREMA U POSTROJENJU ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE SNAGE

U glavnu opremu u postrojenju za kompenzaciju reaktivne snage spadaju: regulator,

kondenzatorske baterije i prekidai.

REGULATOR

Regulator slui za odravanje faktora snage i napona na postavljenim vrednostimaukljuenjem ili iskljuenjem stepena kompenzacije. U upotrebi je vie vrsta regulatora.

Uglavnom su svi opremljeni zaslonima na kojem se pokazuju trenutni faktor snage, preraunateelektrine veliine, podeeni parametric i kvarovi koji su se dogodili prilikom rada.


16/22

2

KONDENZATORSKE BATERIJE

Osnovni element ureaja za kompenzaciju reaktivne energije je kondenzatorska trofaznabaterija, posebno konstruisana za kompenzaciju reaktivne energije. Kao impregnator u trofaznim

kondenzatorskim baterijama upotrebljavaju se biljna ulja koja su bioloki razgradiva. Prilikomkratkotrajnih optereenja postoji mogunost da se dielektrik na odreenim mestima oteti.Posledica toga je lokalni proboj. Stvoreni elektrini luk koji pri tome nastupa, uzrokujeisparavanje tankog metaliziranog sloja i tako izolira oteeno mesto od ostalog delakondenzatora.

Svaki kondenzator ima ugraeni mehaniki osigura koji elektrino titi kondenzator.Pored toga svaki kondenzator uma ugraen otpornik , koji omoguuje da se kondenzator ispraznina 50 V u vremenu od 60 sekundi po isklopu napona. Prilikom servisnih radova, nakon

iskljuenja ureaja s energetskog napajanja, potrebno je priekati dve minute i tek onda poetiobavljati radove.

IZRADA KONDENZATORSKIH BATERIJA

Elektrode se izrauju u pravilu iz aluminijumskih folija, a kao dielektrik upotrebljava seposebni visokovredni papir natopljen mineralnim uljem, u novije vreme iskljuivodifenikloridom koji ima odlina dielektrika svojstva, poznat je pod imenom clophen.Obino seuzima nekoliko slojeva papira debljine 0,01 mm. Broj slojeva zavisie od napona za koji juekondenzator namenjen. Elektrode su takoe od tanke folije debljine 0,01 mm. Na bubanjodreenog promera namota se potrebni broj slojeva s tim da se svaki sloj sastoji od dve elektrodei odgovarajueg broja papira. Da bi se dobio vei kapacitet elementi se spajaju u sluaju visokog

napona paralelno, a u sluaju jo viih napona i serijski. Na slici 6 predoene su glavne fazepostupka izrade kondenzatorskih baterija.


17/22

2

Slika 6 - Faze izrade kondenzatorskih baterija

Odvod toplote iz kondenzatora u okolinu proporcionalan je razlici temperature. Ako je

okolna temperatura 40 C onda pravac 1 predstavlja karakteristiku odvoda toplote. Ukoliko bi se

odvod toplote poremetio vredila bi karakteristika 1, a ako bi se okolna temperatura povisilavredila bi karakteristika 2. Obe karakteristike odabrane su tako da su tagente karakteristike b.

Pripadajua temperaturna taka tangiranja zove se granina temperatura i ona u obasluaja iznosi neto iznad 100 C.

Slika 7 - Prikaz toplotne stabilnosti kondenzatora


18/22

2

Dogodi li se da temperatura kondenzatora samo malo prekorai tu graninu temperatururazvijena toplina u kondenzatoru bee vea od odreene pa e temperatura kondenzatora porasti.Zbog toga dolazi do unitenja kondenzatora.

Postoji jo jedna vrsta izrade kondenzatora gde kao izolacija opet slui tanki papir dok

kao elektrode slue tanki slojevi metala naneseni na obe strane papira. Prednost ove izrade je utome da nisu potrebni unutranji osigurai za pojedini element jer u sluaju proboja izolacijedolazi do izgaranja papira i time do samozatite kondenzatora.

ZATITA KONDENZATORA

Kondenzatore treba zatititi kao i sve druge elemente postrojenja od kratkog spoja ipreoptereenja. Kondenzatori nisu osetljivi na preoptereenje, ali preoptereenje je u pravilupovezano s pojavom povienog napona. Stoga je potrebno uraditi zatitu od previsokog naponadodira. Kada pogonski napon prekorai dozvoljenu granicu kondenzatori se isklapaju. Zatita odkratkog spoja ostvaruje se predspajanjem osiguraa, zbog kojih struja uklapanja mora biti stromom karakteristikom, ili ugradnjom automatskih prekidaa. Za kondenzatore jekarakteristina zatita od kratkog spoja na pojedinim elementima. Kako je poznato jedinicakondenzatora se sastoji od niza paralelno i serijsko spojenih elemenata.

Slika 8 - Zatita kondenzatora od kratkog spoja


19/22

2

Svaka faza spolja je zatiena odgovarajuim osiguraem ili automatskom sklopkom.Kada doe do proboja u jednom elementu, npr. drugom elementu drugog retka, a u kondenzatorue doi do pojave luka i do unitavanja tekueg dielektrika. Da se kvar ne bi irio na drugeelemente potrebno je mesto kvara iskljuiti. Spoljni osigurai nee delovati jer je za njih strujakvara mala, a kad bi delovali iskljuili bi celu jedinicu. Zbog toga se u samom kondenzatoru u

svaki pojedini element ugrauje odgovarajui osigura koji e prilikom kvara na elementupregoreti i tako iskljuiti kvar. Kondenzatorska jedinica ostaje i dalje u pogonu s neznatnopromenjenim kapacitetom.

Ako je u bateriji dolo do kvara na pojedinom elementu voltmetar 1 (na slici 9) epokazivati odreeni napon. Ako su prikljuene dve baterije,paralelno, onda e voltmetar 2pokazivati odreeni napon ako je u jednoj od baterija dolo do kvara.

Slika 9 - Zatita kondenzatorskih baterija od nesimetrije

Iskljueni kondenzator ostaje nabijen na iznos napona mree u trenutku iskljuenja.Prirodno pranjenje traje nekoliko sati. Zbog preostalog napona prilikom ponovnog ukljuenjamoe doi do dodatnog poveanja struje uklapanja. Jednako tako na kondenzatoru preostane

relativno visoki dodirni napon. Zbog toga se ugrauju otpornici za izbijanje kondenzatora.


20/22

2

SKLOPKE

Kondenzatori se ukljuuju na izvor energije pomou sklopki, odabranih tako da moguukljuiti,trajno voditi i prekinuti struju kompenzacijske jedinice u normalnim okolnostima ioekivanim uslovima optereenja. Ukljapanje kondenzatora na napon ostvaruje se prema emi naslici 10.

Slika 10 - Uklapanje kondenzatora

Prilikom uklopa kondenzatora sklopka je nakratko optereena strujom visoke frekfencijei amplitude. Da bi se ograniila amplituda struje ukljuenja kondenzatora kroz sklopku , kojamora imati vrednost manju od maksimalne dozvoljene vrne struje, serijski su prikljueni otpori.

Pomini kontakti osiguravaju nabijanje kondenzatora preko serijski prikljuenihotpornika, kroz vreme dok se ne zatvore glavni kontakti. Tako je postignuto ogranienje strujeukljuenja uklopa bez rasipanja u trajnom pogonu, a time i dug vek i pravilno funkcionisanjekompenzatora. Svaka kompenzacijska jedinica tiena je rastalnim osiguraem velike prekidnemoi.


21/22

2

ZAKLJUAK

Sve vea potronja elektrine energije i poveani trokovi prenosa i distribucije teenergije uslovljavaju znaajiju primenu ureaja za kompenzaciju reaktivne snage. Od ureaja zakompenzaciju najrasprostranjenija je upotreba kondenzatorskih baterija jer one imaju sledeeprednosti: niske investicione trokove i trokove odravanja , visoku pouzdanost u pogonu, malegubitke delatne snage, mogunost direktnog prikljuka na sabirnice, a jednostavna im je ugradnjai zamena. Najznaajniji nedostatak kondenzatorskih baterija je izraena kvadratna zavisnostproizvedene reaktivne snage od napona na sabirnicama na koji su prikljuene.

Upotreba kondenzatorskih baterija omoguuje smanjenje gubitka energije u mrei i

smanjenje vrne snage ze poboljava profil napona u sistemu.

Cilj rada bio je objasniti pojmove reaktivne snage i napona, njihovu meusobnuzavisnost, i ukratko nabrojati najznaajnije potroae reaktivne snage u sistemu, a od ureaja zaproizvodnju reaktivne snage teite je bilo na znaaju kondenzatorskih baterija. Posebna panjaposveena je nainu kompenzacije reaktivne snage u elektroenergetskom sistemu.


22/22

2

LITERATURA

[1] - Literatura skinuta sa interneta

Documents

Copy of Kontrola Reaktivne Milan