Aladinov faktor

8/21/2019 Aladinov faktor

1/158


2/158

D`ek Kenfildi Mark Viktor Hansen

ALADINOV

FAKTORPreveli sa engleskogMladen \or|evi} iVesna Kapuran


3/158

Naslov originalaJack Canfield and Mark Victor Hansen

THE ALADIN FACTOR

1995 by Jack Canfield and Mark Victor Hansen

Izdava~Mono & Maana

Za izdava~aMiroslav Josipovi}

Nenad Atanaskovi}

UrednikTatjana Biì}

PrevodMladen \or|evi}

Vesna Kapuran

LekturaMilica Lazarevi}

KoriceAteneum

Tehni~ki urednikNenad \uri~i}

Slog i prelom@eljko Gruji}

[tampaIntergraf MM

Beograd

Tira`1500

ISBN 86-7804-051-3

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

159.947.3

ALADINOV faktor / (priredili) Dèk Kenfild i Mark Viktor Hansen ;preveli sa engleskog Mladen \or|evi} i Vesna Kapuran). - Beograd :

Mono & Maana, 2006 (Beograd : Intergraf MM). - 316 str. : ilustr. ; 21 cm

Prevod dela: The Aladin Factor / Jack Canfield, Marc Victor Hansen. - Tira` 1.500

ISBN 86-7804-051-3

a) Uspeh b) Me|uljudska komunikacija

COBISS.SR-ID 133342220

Ako moète ne{to da dobijete, a da ni{tane izgubite, svakako molite.

V. Klement Stoun

Ovu knjigu posve}ujemo

Pati Hansen, koja nam je pomoglada prenesemo Aladinovu magijuu svoj i va{ ìvot,

i na{oj deciKristoferu, Kajlu, Oranu, Elizabeti i Melani,

koji se nikad nisu stideli da traèono {to èle.

Hvala im {to su bili savr{eni uzori!

Posve}ujemo knjigu iskrenom detetu u vama,detetu koje jo{ uvek ima velike ideje,velike zamisli, velika o~ekivanja, kao i volju da

uradi sve {to je potrebnoda ostvari svoje snove.


4/158

7

Zahvalnost

Zahvalnost

@elimo da zahvalimo svima bez ~ije pomo}i nikada ne bismouspeli da napi{emo ovu knjigu:

Peti Mi~el Oberi, koja je uskla|ivala ~itav ~arobni timskirad koji je radio na ovoj knjizi. Ona je transkribovala intervjue,pisala i korigovala pri~e i prekucavala kona~ni rukopis knjigenekoliko puta. Njena posve}enost ovom projektu, kao i ruko-vo|enjeKenfild grupom ~esto su od nje zahtevali rad do kasno

u no} i mnogo radnih vikenda. Jo{ jednom ti mnogo hvala,Peti!Nensi Mi~el, na{oj pomo}nici i istraìva~u, koja je prove-

ravala podatke, traìla knjige i novinske ~lanke, verifikovalacitate, kucala mnoge pri~e i uskla|ivala proces dobijanja auto-rskih prava za ovu knjigu, a istovremeno se bavila i prikuplja-njem i korigovanjem stotina pri~a za knjige iz serijeMelem za

du{u.

Kim Vejl, koja je puno pomogla u korigovanju informacijai prekucavanju mnogih pri~a, a istovremeno je uspe{no orga-nizovala najve}u obuku te godine. Hvala ti, Kim!

Heder Meknamara, koja nam je pomagala u svakom segme-ntu ove knjige: u kucanju, korigovanju, prekucavanju i istraì-vanju pri~a, a da ne spominjemo ostajanje do kasnih sati kakobi obavila sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj projekat priveokraju.

Endì Huver, Lizi i Dònu Vilijamsu, Lindi Mekinturf,Dùli i Dùdi Barns i Majklu Adamsu, koji su doprineli nabezbrojne na~ine, vode}i na{e poslove ~itava dva meseca, odaprila do maja 1995. godine, da bismo mi mogli da se usredsre-dimo samo na ovu knjigu.

Lari Prajs i La Verni Li, koji su nam pored vo|enja poslo-va DèkoveFondacije za samopo{tovanjei projekataMelem za

du{u pomogli u pisanju ove knjige.


5/158


6/158

Kada sam bio mali prosjak,I `iveo u vla`nom podrumu,Nisam imao ni prijatelja ni igra~ku,

Ni{ta osim Aladinove lampe... D`ejms Rasel Lovel


7/158

13

Mono & Maana2006

Sadràj

Zahvalnost 7Uvod 17

PRVI DEO

ALADINOV FAKTOR

1. Pet prepreka u zahte vanju: najva`niji razlozi {to

ne traìmo ono {to èlimo 25

2. îtav novi svet: dobrobit od traènja 54

3. Gospodari lampe 72

DRUGI DEO

OSLOBA\ANJE DUHA

4. Kako da znate {ta da poèlite 87

5. Paljenje lampe 97

Sadraj


8/158

Aladinov faktor

14

6. Izlazak iz lavirinta str aha 107

TRE]I DEO

KAKO DA MOLITE, KOGA DA MOLITE I [TA DAMOLITE

7. Kako da molite 150

8. Traìte u ku}i 195

9. Traìte u {koli 220

10. Traìte na poslu 232

11. Traìte od sveta 260

12. Traìte od sebe 289

13. Traìte od vi{e sile 302

14. [ta ~ekate? Po~nite! 311

ALADI NOV FAKTOR


9/158

17

Uvod

Uvod

*Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, sedeo je upra{ini prljavi de~ak i zurio u lampu me|u svojimkolenima. Stara, prljava i ulubljena, ali nekako jo{uvek lepa, lampa se grejala od njegovog dodira.Aladin je prstima prelazio oko natpisa sa strane,jedva vidljivog zbog pra{ine. Pljunuo je na rukav io~istio lampu kako bi pro~itao urezani natpis:

Traì i bi}e ti dato.

Tek {to je ovo pro~itao, lampa se zatresla i okrenulau njegovim rukama. Koà mu se najeìla, a kosa po-digla. Jedan glas kao da je zagrmeo sa svih stranapijace.

*

Ko si i za{to me zove{?*

Pra{ina oko Aladinovih nogu postala je ruì~asta,uskovitlala se obavijaju}i njegovo malo telo. Dugineboje su zasvetlele pred njegovim o~ima i on seosetio kao da ga je neko podigao iznad oblaka.Gde sam? [ta mi se de{ava?, vri{tao je.


10/158


11/158


12/158

PRVI DEO

Aladinov faktor

*

I{tite, i da}e vam se;tra`ite, i na}i }ete;

kucajte i otvori}e vam se.

Jer svaki koji i{te, prima;

i koji tra`i, nalazi;i koji kuca, otvori}e mu se. Jevan|elje po Mateju, 7:78


13/158

25

Pet prepreka u zahtevanju

1PET PREPREKA U ZAHTEVANJU:Najva`niji razlozi {to ne traìmo ono {to èlimo

1. NEZNANJEPri~a se da je nekada davno jedan lopov ukrao predivankaput napravljen od najfinijih materijala, sa dugma-dima od srebra i zlata. Lopov je prodao kaput na pi jaci,a kada je potom oti{ao kod svojih prijatelja, najboljiprijatelj ga je upitao za koliko novca je prodao kaput.Za sto srebrnjaka, odgovorio je lopov.

Ho}e{ da mi kaè{ da si dobio samo sto srebrnjaka zaonakav kaput?Pa zar postoji broj ve}i od sto?, upitao je na krajulopov.

Mnogi od nas ne znaju {ta da traè. Ili nismo svesni {ta je do-stupno, ili smo se toliko udaljili od sebe samih da vi{e nismou stanju da prepoznamo svoje prave potrebe i elje. Neki su se

toliko u~aurili da su jednostavno nesposobni da osete prirodneèlje i potrebe. Neki od nas vi{e ne znaju {ta zaista èle.

Mnogi od nas ne znaju kako da traè. Nikad nismo u~ili ka-ko da postavljamo prava pitanja. Nismo videli da se takav mo-del komunikacije koristi u na{em domu. O tome nam nisu go-vorili u {koli, ni na poslu.

Mnogi od nas ne znaju od koga da traè i kada. Nismo nau-

~ili da prepoznamo dobre prilike koje nam mogu doneti ono


14/158


15/158


16/158


17/158


18/158


19/158


20/158

Aladinov faktor

38 39


@elim da do|e{ u moju ku}u, u~itelju,Ali i ne èlim.Moj brat `va}e otvorenih usta,

A moj otac ponekad podriguje.Voleo bih da mogu da ti dovoljno verujem, u~itelju,Da bih te pozvao u svoj dom.

Alber Kalum

Preovla|uju}i strah koji nas blokira je strah od odbijanja.

ôvek u baru: [ta bi trebalo da ti dam za poljubac?

@ena: Hloroform.

Po~eo sam da se pitam: [ta me to zaista pla{i? Svaki putsam se vra}ao ose}anju nemo}i ose}anju da treba da bu-dem nemo}an u svakoj situaciji. Pla{io sam se odbijanja iodbijanje je dolazilo sa stotinama razli~itih lica. Kao da nika-da nisam bio dovoljno dobar, nikad nisam postupao pravilno,a ljudi su mi se smejali. Strah od odbijanja bio je na prvommestu i tada je re~ strah u mom ìvotu z na~ila zaboravi svei beì.

Sten Dejl

U srednjoj {koli sam bio zaljubljen u jednu devojku, najlep{ui najinteresantniju u celoj gimnaziji. Toliko sam bio zaljubljenda bih u njenoj blizini gotovo zanemeo. Nekoliko godina ka-

snije sam joj pri{ao, a ona mi je rekla da je tada bila jako za-ljubljena u mene i da je o~ajni~ki èlela da je pozovem na sa-stanak. Zbog svog straha protra}io sam dve godine ìvota.Kada sam je kona~no pozvao na sastanak rekla mi je: Tvojproblem je {to ti uvek sam sebe odbije{ pre nego {to enamauop{te pruì{ {ansu. Sam sebi kaè{ ne, jo{ pre nego {to m ito uradimo. Treba da bude{ hrabriji.

Dòn Tejlor

Biti ismejan poni enje i odbijanje neuklapanje ne znamda li sam ikad verovao da bi neko iza{ao sa mnom. Tolikosam bio dobar.

Majkl Hese

Pla{imo se da ne ispadnemo glupi

Mnoge od nas parali{e strah tipa: Ako traìm ono {to èlim,ispa{}u glup i ljudi me tada ne}e voleti.

Nikada u {koli nisam postavlja o pitanja, traìo uputstva ili tra-ìo od u~itelja da sporije predaje, jer bih tada ispadao glup.Nikad nisam rekao: Usporite, ne znam o ~emu govorite.

Tim Piring

Smatrali su me nadarenim i zato sam se pla{io da traìm po-mo} od u~itelja. Mislio sam da treba sve da znam, a ako bihpodigao ruku, to bi zna~ilo da nisam zaista nadaren. êstosam dospevao u nevolje, jer nisam mogao da podignem rukui nisam mogao d a traìm.

Hanok Mekarti


21/158


22/158


23/158


24/158


25/158

Aladinov faktor

48 49


Zato ne zahtevaj i uzmi ono {to moè{. Za mene, to je bi-lo vi{e od oskudice. To je bio o~aj. Bilo je: Uze}u sve otpa-tke u svemiru.

Barbara de An|elis

Se}am se da sam bukvalno morala da popijem ~a{u vodekada sam za svoje predavanje prvi put traìla 500 dolara. Ni-sam mogla ni da izgovorim tu cifru. Me|utim, èna koja meje angaòvala rekla je da je to u redu.

Zurila sam u nju, a ona je odvratila: Niste mislili da }emopristati, zar ne? Pomislila sam: Jesam li traìla suvi{e?

Odgovorila je: Vi vredite 500 dolara! Dèjn Blustejn

Strah da }e odbijanje potvrditi neko duboko urezanouverenje o samom sebi

5. PONOS

Mnoge od nas, posebno mu{karce, blokira ponos. Postanemo

suvi{e oholi da priznamo da nam je neko ili ne{to potrebno.Ne zastajemo da pitamo za put, savet ili pomo}. Ube|eni smoda sve moramo sami savr{eno i u prvom poku{aju ina~e}emo biti u opasnosti da izgubimo po{tovanje, prijateljstvo isopstveni ose}aj vrednosti.

Nisi mogla samo da kaè{: Gospodine! Moète li mipomo}i? Ne! Pala bi ti kruna s glave!

Klerk Gebl Klodeti Kolber u filmuDesilo se jedne no}i

Mrzeo sam da pitam za pravac. Tako bih priznao da ne znam{ta radim. Smatrao sam da }u, ako vozim okolo dovoljnodugo, na kraju na}i put.

Dèf Oberi

Bio sam s porodicom na odmoru u Sedanu u Arizoni. Odlu~ili

smo da idemo na jahanje. Pozvao sam {tale radi rezer vacijei uputstava. Uputstva koja su mi dali su bila vrlo oskudna,ali sam smatrao da sam u stanju da sam na|em put. Kadasmo bili izvan grada, èna me je upitala mogu li da zasta-nem i ponovo pozovem {talu radi detaljnijih uputstava.Odbio sam i nastavio, jer bi ina~e izgle dalo da sam nemo}ani nekompetentan.

Vozili smo kilometrima, a moja èna je postajala sve

uznemiren ija. Uporno sam traìo znak na putu, koji sam bioupisao. Najzad, na{ao sam ga na levoj strani, a ne na desnoj,kako mi je bilo re~eno. Na tom mestu sam se predao. Uputiosam se u malu radionicu i zamolio za pomo} ~oveka koji jetu radio ne{to ~eki}em. On nije imao pojma {ta ga pitam.Govorio je samo {pa nski, a ja samo engleski. Ipak, nekakosmo komunicirali konji, konji i on mi je najzad rukompokazao niz put.


26/158


27/158


28/158


29/158


30/158


31/158


32/158


33/158


34/158


35/158


36/158


37/158


38/158


39/158


40/158


41/158


42/158


43/158

DRUGI DEO

Osloba|anje

duha*Ne dobija se uvek ono {to se tra`i, ali nikad se

ne dobija ono {to se ne tra`i... osim zaraze. Frenklin Braud

Kako da znate ta da poelite


44/158

87

4KAKO DA ZNATE [TA DA PO@ELITE

*

Sanjaj o uzvi{enom i kako sanja{, tako }e ti i biti. Snovi suono {to }e{ jednog dana biti, ideal je proro~anstvo koje }e{

na kraju objaviti. Dèjms Alen

*

Aladin je uzdahnuo: Voleo bih da sam sposobanda postupam kao ljudi koje si mi pokazao. Znam daèlim da postanem princ i znam da èlim sva blagasveta. Spreman sam da po~nem. Gde je po~etak,Du{e?

*

Gospodaru, najpre mora{ imati potpuno ~istu sve-st. To je istinska i pozdana mo}. Ono {to }u s tobompodeliti pomo}i }e ti da stekne{ jasno}u svesti.

U ovom delu avanture, ho}u da po~ne{ da tka{svoj vlastiti ~arobni }ilim. Da bi ga istkao, mora}e{da ispuni{ nekoliko zadataka. Svaki od njih je potkaza }ilim i {to ih vi{e bude{ imao, tvoj }ilim }e bitija~i i lep{i.


45/158


46/158


47/158


48/158

Aladinov faktor Paljenje lampe

na neki kurs? Poha|ate neki seminar? Nau~ite da kori-


49/158

96 97

na neki kurs? Poha|ate neki seminar? Nau~ite da kori-stite kompjuter? Odete na internet? îtate vi{e knjiga?Nau~ite da kuvate? Da igrate golf? Da svirate neki instru-ment? Nau~ite da slikate ili vajate? Da pi{ete poeziju?Da nau~ite da kucate? Uzmete ~asove glume?@elite li da date doprinos svetu pre nego {to umrete?Da skupljate novac za neko dobro~instvo? Pomognetedeci da dostignu svoje ciljeve? Iskorenite nepismenost?Spre~ite neplanirane trudno}e maloletnica? Re{ite nekiproblem u svojoj zajednici? Pomognete stvaranju mirau svetu?

*

Aladine, sad kada si razjasnio {ta eli{, pogledajmo{ta je slede}i korak u tkanju magi~nog }ilima koji temoè odvesti kuda god èli{.

5

PALJENJE LAMPE

*

Plamen uspeha se ne pali sam od sebe. Mora{ seizloìti vatri.

Arnold Glaskov

*

Aladine, sjaj na licu obasjava ti du{u. Pretvara{ sepreda mnom od uli~nog mangupa u ~oveka ideja.Javlja ti se strast za ìvotom. Pogledaj jo{ jednomlampu u svojim rukama, ona ne moè svetleti bezdva najva`nija sastojka. Zna{ li koja?

*

Naravno. Jedan je ulje, drugi je vatra. Nema svetlo-sti dok oni ne do|u u dodir, objasnio je Aladin.

*

Znao sam da imam mudrog gospodara! Kao i la-mpa, i ti mora{ imati gorivo i plamen da bi se ostva-rio. Zadaci }e ti pomo}i da to postigne{. Kada na-

Aladinov faktor Paljenje lampe

u~i{ da je mogu}e ono {to eli{, to verovanje }e biti bi}e zapaljena, a verovanje da su èlje ostvarive


50/158

98 99

j g , jtvoje gorivo. A kad oslobodi{ svoju strast, vatra utebi }e goreti dovoljno jako i ni{ta ne}e stati na putostvarenja tvojih snova.

OSLOBA\ANJE STRASTI I JAÂNJE UVERENJA

Kada bude{ znao {ta èl i{, Aladine, mora}e{ dapoveruje{ da mo e{ to i da dobije{. U suprotnom,ne}e{ imati hrabrosti da zatraì{. Zato mora{ da oja-~a{ svoju veru. Najbolje je da se pona{a{ kao dasi èlju ve} ostvario i da posmatra{ sebe kao da si

svoj cilj ve} dostigao. Ovaj postupak snaì volju ipretvara se u podsticaje na neophodna dela.Aladine, zatvori o~i. Idemo u palatu!

*

Aladin je ~ekao, ali se ni{ta nije dogodilo. êkao jejo{ nekoliko minuta, a zatim je otvorio o~i i upitao:Nismo u palati? Mislio sam da me vodi{ tamo!

*

Ja sam mislio da nas ti vodi{, odgovorio je Duh.

*

Kako bih ja to mogao? Nisam ja Duh, ve} ti!

*

Ovo je po~etak {estog zadatka... u~enje da se uo~iono {to se èli. Kada jasno i odlu~no sagleda{ da jeono {to eli{ ve} tvoje, strast prema tvojim htenjima

p j , j jbi}e ti usa|eno. Aladine, opet zatvori o~i. Se}a{ sedrugog zadatka? Rekao sam ti da di{e{ duboko iobrati{ se svom umu. Sada }emo to ponoviti i kadabude{ bio spreman, re}i }e{ mi kako izgleda palata,{ta se u njoj ~uje i kako miri{e.

*

Aladin je zatvorio o~i i tri puta duboko udahnuo.Prvo prime}ujem da vlada mir . Na pijaci je uvek

prljavo i bu~no, dok je u palati tiho i ~isto. Miri-{e na nanu i cve}e. ûje se fina muzika. Gde godpogledam, zidovi sijaju kao nakit i ima mnogoprostorija. Dvorane izgledaju kao da su duga~kekilometrima, a stubovi {to podupiru svod kao dadodiruju nebo. Zidovi su ne`nih boja, na podovimasu divni }ilimi. Tako mi je lepo! Tu ja pripadam! Tuèlim da budem!

*

Zamisli sebe u sve~anoj odaji, Aladine. Pogledajsvoju sliku na zidu. Zamsili sebe u kraljevskoj odo-ri, kako ti nasmejane sluge sluè najbolje vo}e. Tra-ì da sve to poseduje{ i to sada! Kada to bude{uradio, bi}e mogu}e!

*

Svi koji su postigli mnogo ni{anili su visoko, upirali po-gled u visoki cilj, iako je on izgledao nemogu}.

Orison Svit Marden


51/158


52/158


53/158

Aladinov faktor Izlazak iz lavirinta straha

`elimo. I dalje smo jasni i oprezni u onome {to `elimo, jerznamo da }emo to verovatno i dobiti!


54/158

106 107

znamo da }emo to verovatno i dobiti!

Bob i Tera Haris

Ljubav je platno, dato od prirode, izvezeno ma{tom. Volter

*

Ispunio si svih sedam zadataka koji su ti postavljeni.Napravio si spisak èlja, jasno ih uvideo, zamisliosavr{en dan, shvatio {ta èli{ i pro{irio svoju ma{tu.

Upalio si svoju lampu, stra{}u i verom si sagledaosnove i stvorio knjige snova. Tako si satkao ~arobni}ilim koji }e te odneti tamo kuda èli{. Uvij se u}ilim i poèli {ta god ho}e{!

*

Aladin se umotao u }ilim i zamislio sebe u divnomnovom odelu od najfinije svile. Mogao je da osetimiris novog. A kada se odmotao iz }ilima, se}anjena ovo iskustvo je ostalo. Ovako treba da mi bude.Ro|en sam da budem takav. Da nosim najfinijusvilu i uìvam u bogatstvu. To je moje zadovoljstvo isvakog trenutka mi je sve jas nije da }e se moja èljaobistiniti, uzviknuo je Aladin.

*

I ja znam da }e se obistiniti. Tvoj glas je jak idostojanstven. Ali postoji jo{ jedna prepreka kojumora{ pre}i, a ona je najteà od svih.

6IZLAZAK IZ LAVIRINTA STRAHA

*

Uradi ono ~ega se pla{i{ i strah }e nestati. Ralf Valdo Emerson

Prvo sko~i sa stene, a krila napravi dok pada{.

Rej Bredberi

*

Sad smo pred najve}om preprekom s kojom se

ve}ina ljudi suo~ava... pred Lavirintom straha. U}i

}e{ na j ednoj strani, misliti svojom glavom, slediti

svoje srce kroz zbrku lavirinta i iza}i na kraju na dru-

goj strani. Moè{ da ponese{ svoj ~arobni }ilim i

lampu.

*

Ide{ sa mnom, zar ne, Du{e?


* podseti se istine da je strah stvoren zami{ljenimiskustvima koja se ~ine stvarna To }e ti dati snagu


55/158

108 109

Sre{}emo se na drugoj strani. Sam mora{ prevazi-}i svoje strahove. Niko ti ne moè pomo}i, jer nikobolje od tebe ne zna ~ega se pla{i{. U lavirintu }e{nai}i na kapije sve su tamo da ti pomognu. Nasvakoj }e ti biti re~eno {ta mora{ da uradi{ da bi jepro{ao. Kada bude{ pro{ao kroz sve kapije, izlaz }eti se odmah pokazati.

Jo{ ne{to. Zapamti da ve}inu strahova stvara{sam. Mnogi od nas ìve u iluziji da spoljni svet

prouzrokuje na{e strahove. Kada bude{ istraìvaolavirint i kada ne{to izazove strah u tebi, misli}e{da je razlog za strah stvaran. Ali nije. Oseti}e{ mo-`da da ti srce brè tu~e i da brè di{e{, mo`davrtoglavicu, `marce, drhtanje, ili da ti se gr~e mi{i}i.Ali zapamti, iako je iskustvo straha za tebe vrlostvarno, izvor straha je u tvojoj glavi.

Imam i poklon za tebe pre nego {to stupi{ u

Lavirint.Oko Aladinovog vrata pojavio se zlatni lanac

s medaljonom . Na njemu je pisalo, vide Aladin,STRAH. Okrenuo je drugu stranu, a tamo je pisalo:Zami{ljeno iskustvo koje se ~ini stvarno.

*

Ovo je divno. Hvala ti, Du{e!

*

I vi{e nego divno Aladine. To je ve~na istina. Kadgod se u lavirintu upla{i{, pogledaj u medaljon i

iskustvima koja se ~ine stvarna. To }e ti dati snaguda nastavi{. Ali ne zaboravi da ostane{ u stvarnostii da ma{tu koristi{ da stvara{ samo pozitivne slike,

koje }e te podsticati da se ~vrsto usmeri{ na svojetraganje. Treba}e ti svest i namera, a ima{ oboje.Zapamti Aladine, na tebe je red.

Ulaz u lavirint je pred tobom. U|i i pobedi sve{to ti stoji na putu.

*

Aladin je u{ao u lavirint, i samo {to se okrenuo na-desno nai{ao je na prvu kapiju.

*

PRVA KAPIJA:SHVATITE DA SAMI STVARATE SVE SVOJE

STRAHOVE

Sreli smo neprijatelja... same sebe. Volt Keli

Dovr{ite proces sticanja svesti

Napravite spisak nastavaka za slede}e re~enice:

Kada treba da zatraìm {ta èlim, pla{im se da _______ .Ovaj spisak na primer moè da obuhvati: Pla{im se da

_____________:


56/158


57/158


58/158


59/158


60/158


61/158


62/158


63/158


64/158


65/158


66/158


67/158


68/158


69/158


70/158


71/158


72/158


*

To je samo po~etak, Aladine, od sada sve {to `eli{` biti t j

*

[ta je slede}e, Du{e? Imam novu ode}u, ~arobni}ilim lampu spisak `elja knjigu snova i znam {ta


73/158

144 145

moè biti tvoje.

*

Leptir je poleteo ispred Aladina i poveo ga kroz di-vno cve}e, kraj potoka {to su milozvu~no ùborilipreko stena od svetlucavih dragulja. Kud god bipogledao video je drve}e, cve}e, staze i potoke, asve kao da je bilo posrebreno i pozla}eno. Uz po-

mo} leptira, Aladin je iza{ao iz Lavirinta Straha.Gde si, Du{e? Do|i odmah... imam mnogo toga

da podelim s tobom.

*

[ta èli{, gospodaru?

*

Duhov glas je ispunio prostor i odjeknuo u Aladin-ovom uhu: Oh, Du{e, pro {ao sam najneverovatni-ju pustolovinu i sreo najstra{nija ~udovi{ta. Ovaj le-ptir..., rekao je Aladin i okrenuo se, ali leptir je ne-stao. Kuda je oti{ao?

*

I leptir je bio plod tvoje ma{te, kao i sve {to si vi-deo u Lavirintu Straha. On ti je pokazao da moè{da stvori{ i uni{ti{ sve u {ta veruje{, i pozitivno inegativno.

}ilim, lampu, spisak èlja, knjigu snova i znam {ta

èlim.

*

Sada je vreme da poèli{ prvu i najva`niju èlju...onu koja }e biti okvir za sve koje slede. To je tvojpravac i on }e te voditi blagu koje te ~eka. Aladine,koja je tvoja najve}a èlja?

*

Aladin je zaustio da ne{to kaè, ali odmah za}uta.Na to pitanje nije mogao lako da odgovori. @eleoje tako mnogo. Nau~io je da zami{lja, postigaousmerenost i jasno}u èlja. Nau~io je da veruje daono {to izabere moè i da dobije ako koristi tehnikekojima ga je nau~io Duh. Znao je da }e se i daljepla{iti, ali sada je znao da mu nijedan strah ne morazaklanjati ono {to èli. Mogao j e da stvori prolaztako {to }e prevazi} i strahove i znao je kako to dauradi. Zatvorio je o~i i duboko udahnuo.

*

[ta ti je, gospodaru? Kakva ti je nevolja?

*

Dobro sam, Du{e, otvorio je o~i. Trebalo mi jemalo mira da shvatim {ta je za mene u ovom trenu-tku najva`nije. Ne mogu sve odjednom i moram daznam odakle da po~nem.


*

Stekao si mnogo mudrosti, sine moj. Da sam tei l i bi ì d b

*

Onda ti poklanjam s lobodu, odmah re~eAladin Vazduh se uskome{ao i opet je nastala ti


74/158

146 147

ovo pitao pre pustolovine, verovatno bi traìo dobar

obrok i to bi bilo sve, nasmejao se Duh. Ti zna{da je klju~ postaviti pravo pitanje pravom ~oveku upravo vreme. Ja }u to nazvati: Aladinov faktor.

*

Hvala ti, Du{e. Dugujem ti toliko zahvalnosti, ne

znam odakle da po~nem.

*

Ovo je va`no na~elo, Aladine. Jedno je traìtiono {to èli{, drugo je dobiti, tre}e je zahvalnost.Kada si zahvalan onima koji ti pomognu, kad po{tu-

je{ okolinu i ceo svet, zatvara{ krug. Tada ìvi{blagosloveno.

*

Zato sam i odlu~io da te pitam: koja je tvoja na-jve}a èlja, Du{e?

*

Nastala je duboka ti{ina. Tada je Duh progovorio:@elim samo jedno: slobodu. Ako mi je da{, bi}unajsre}niji Duh na svetu.

Aladin. Vazduh se uskome{ao i opet je nastala ti-

{ina. Aladin je zaplakao. Da li je Duh odmah oti{ao,bez re~i zahvalnosti? Iako ga je oslobodio, nadao seda }e Duh ostati, posle svega {to su zajedno pro{li,posle svega {to mu je Duh zna~io mentor, u~itelj,prijatelj.

O, Du{e... prijatelju moj, u~itelju, sada moramda krenem napred bez tebe. Nedostaja}e{ mi...molio sam se da ostane{... ali, gde si sada?

*

Ovde sam, Aladine, ovde!

*

Gde? Aladin se okrenuo i pogledao iza sebe.

Pogledao je desno, a zatim levo. Gde si? Gde si?

*

Aladine, pogledaj ponovo. Pogledaj najdublje usvoje srce, u svoje unutra{nje bi}e. Tu sam s tobom,kao prijatelj i u~itelj. Nikada ne}e{ biti sam, sve doksam u tebi... Gde sam oduvek i bio.

*


75/158

TRE]I DEO

KAKO DA

MOLITE, KOGADA MOLITEI [TA DA

MOLITE*

Mora{ da moli{! To je po mom mi{ljenjunajve}a, ali i najskrivenija tajna uspeha i

sre}e.

Persi Ros

Aladinov faktor Kako da molite

Da biste stvorili pozitivnu osnovu, zapitajte se: Kako bihse pona{ao da sam siguran da }u dobiti ono {to elim? [ta bihgovorio? Kako bih voleo da se pona{am, da se dr`im i kakvibi bili moji pokreti? Na kakav na~in bih govorio? Kako bi moj


76/158

150 151

7KAKO DA MOLITE

*

Pomislio sam da bi bilo mnogo lak{e kad bi svet bio savr{en,kad ne bi bilo potrebe ni{ta da se traì i kad bi ljudi razumeli

sve na{e potrebe. Dèf Oberi

Nemoj da èli{ lak{e, poèli da si ti bolji. Dìm Ron

*

1. TRA@ITE KAO DA OÊKUJETE DA ]ETE IDOBITI

O~ekuj da }e ljudi iza}i u susret svakoj tvojoj potrebi.O~ekuj re{enje svakog problema.

O~ekuj izobilje svuda. Ajlin Kedi

Prvi i najva`niji princip je osnova postojanja. Pod tim pojmompodrazumevamo koliko si siguran da }e{ dobiti to {to traì{.

Ako o~ekujete da }ete dobiti traèno, to }e se odraziti na sveostalo va{u pojavu, pogled, ton i izbor re~i.

bi bili moji pokreti? Na kakav na~in bih govorio? Kako bi moj

glas zvu~ao kada bih bio apsolutno siguran da }u dobiti ono{to sam èleo?Kada uspostavite pozitivnu osnovu, iz te ta~ke zahtevajte

ili zamolite. U suprotnom }ete pomisliti: Ne}u dobiti ono{to èlim. Ako predvi|ate da }e vas odbiti, to }e se odraziti ina va{u spolja{njost. Zato je va`no da zapo~nete stavom: Ve}imam ono {to traìm. To je ve} moje. Ve} sam dobio pozitivanodgovor. To je re{eno.

Nalazimo ono {to o~ekujemo da na|emo, a dobijamoono {to traìmo.

Elbert Hubart

Molite s pozitivnim o~ekivanjem

Teìmo da dobijemo ono {to o~ekujemo. Norman Vinsent Pil

Bila sam u hotelu u San Francisku kada sam primetila da samostala bez gotovine. Htela sam da unov~im ~ek na recepciji,ali sam shvatila da }u imati dva problema. Prvo, nisam bilaprijavljena kao gost, a znala sam d a u tom slu~aju hoteli neunov~avaju ~ekove. Nisam kod sebe imala ni voza~ku dozvo-

lu. Poslali su mi je po{tom, ali jo{ nije stigla, tako da nisamimala dokument potreban radi identifikacije. Imala sam,dakle, dve velike prepreke.

Zamislila sam da prilazim recepciji i pitam otprilike ovako:Zdravo, moète li mi unov~iti ~ek? Nisam gost hotela i ne-mam kod sebe voza~ku dozvolu, ali u~inili biste mi velikuuslugu kada biste mi dali novac. Naravno, takav prilaz bi


77/158


78/158


79/158


80/158


81/158


82/158



83/158

164 165

Ovo je jo{ jedan primer kada neko nije dovoljno jasan u svomzahtevu.U na{im radionicama obi~no zamolimo u~esnike da napra-

ve spisak onoga {to èle, a trenutno nemaju. Kada ih pitamo{ta su napisali, neko uvek kaè: Vi{e novca. Tada mi izdèpa izvadimo 25 centi i damo ih toj osobi. Sada imate vi{enovca. Jeste li zadovoljni?

Ne, èlim vi{e od toga.

Ali kako mi da znamo koliko? Kako bilo ko da zna? Mora-te biti jasniji. Koliko novca elite?Oh, ne znam! Dvadeset hiljada dolara.Izgubili ste ih ve} u prvom delu svoje re~enice. Problem je

upravo u tome {to ne znate. Tako nikada ne}ete sesti i razmi-sliti koliko vam novca treba da biste ìveli onako kako èlite.Kaète da èlite ku}u na moru u Santa Barbari, a jeste li seikad zapitali koliko ona ko{ta? Znate li koliki bi bio godi{nji

porez i osiguranje? Saznajte to pa }ete ta~no znati koliko vamnovca treba da ostvarite san.Mnogi nisu sigurni {ta èle, jer ne znaju kako bi to mogli

sebi da priu{te, tako da misle da je poku{aj ispunjavanja èljesamo gubljenje vremena. Ali oni ne razumeju da rade protivsebe. Ako si siguran {ta èli{, a to ko{ta, tvoj um }e shvatitikako da do toga do|e.

Tako je i sa ljudima. Morate jasno traìti ono {to èlite.Niko ne zna {ta ho}ete dok ne kaète. Pogledajmo neke uobi-~ajene primere:

POGRE[NO: @elim povi{icu.

ISPRAVNO: @eleo bih povi{icu od 500 dolara mese~no.POGRE[NO: Ho}u da se obla~i{ modernije.ISPRAVNO: Ho}u da kupi{ jednu od onih dugih suknji

koje trenutno svi nose i da je obu~e{ uz svoje ~izme.POGRE[NO: Ho}u da ovog vikenda budemo zajedno.ISPRAVNO: @elim u subotu uve~e s tobom da iza|em na

ve~eru i u bioskop. Da li se slaè{?

POGRE[NO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj.ISPRAVNO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj i ostavi{ ga na momstolu do utorka u tri popodne.

POGRE[NO: @elim da mi vi{e pomaè{ oko ku}nihposlova.

ISPRAVNO: Ho}u da opere{ sudove i izbaci{ |ubre svakidan posle ve~ere.


84/158


Bilo kad.Zna{ kad.Iznenadi me.

Ovo je va`no, jer kada nekom kaète {ta ne èlite, u njego-voj glavi se stvara slika na osnovu re~i koje koristite. Ne lupajvratima stvara sliku lupanja vratima. Zatvori vrata polakostvara sliku laganog zatvaranja vrata. Psiholozi kaù da pod-


85/158

168 169

Ovako treba:Zdravo, danas traìmo da kupimo ma{inu za pranje sudo-

va koja ko{ta ispod 600 dolara. Treba nam u ku}i do ponedel-jka. Moète li to da uradite?

@elim da popuni{ ove formulare, napravi{ dve kopije iostavi{ ni ih na stolu do dva po podne.

Traìte ono {to èlite, a ne ono {to ne èlite

POGRE[NO: Ne èlim da vi{e vi~e{ na mene.ISPRAVNO: @elim da prestane{ da vi~e{. Govori sa mnomnormalnim tonom. Ako po~ne{ da gubi{ vlast nad sobom, iza-|i na pet minuta i vrati se kada se smiri{.

POGRE[NO: Ne lupaj vratima kad izlazi{.ISPRAVNO: Molim te, zatvaraj vrata polako kada izlazi{.

svest ne propu{ta negativne re~i. Zato, da ponovimo: ne lupajvratima postaje zalupi vrata. Sada vidite za{to je va`no datraìte ono {to èlite umesto onoga {to ne èlite.

Ako je re~ o ose}anjima, koristite slede}u formulu:

Kad ti __________________________________________,

Ose}am ________________________________________,Ono {to elim je __________________________________.

Razmotrimo malo ovo.Budite jasni i deskriptivni. Budite neutralni, ne poput

sudije.Na primer:

POGRE[NO: Kada se pona{a{ kao kreten...ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa dru-

gim ènama...POGRE[NO: Kada izbegava{ temu....ISPRAVNO: Kada po~ne{ da pri~a{ viceve i menja{ temu

umesto da me saslu{a{...

Cela re~enica bi mogla ovako da izgleda:

POGRE[NO: Stvarno se pona{a{ kao kreten kad flertuje{.ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa

drugim ènama, upla{im se da }e{ me napustiti i zato èlimda na urkama igra{ i pri~a{ sa mnom i tako me ponovo uveri{da me voli{.

Rekao sam roditeljima da moram da imamtelefon u sobi, a oni su sve moje stvari prebacili

u dnevnu sobu.


POGRE[NO: Tako si bezobziran.ISPRAVNO: Kada tako glasno slu{a{ radio, ne mogu da

~ujem ni sebe kako mislim. Uznemirim se, ne mogu da se sko-ncentri{em na zavr{etak svog izve{taja i èlim ili da smanji{

4. ZAMOLITE IZ SRCA

Govori iz srca i ne brini kako }e to biti prihva}eno, ilizamoli sa te`njom da tvoja èlja donese dobro svima


86/158

170 171

ton ili da stavi{ slu{alice.

Moè se desiti da budete suvi{e precizni

Jedan ~ovek je u{ao u restoran i naru~io: @elim topli sendvi~s komadom belog hleba, komadom crnog i komadom hlebaod prekrupe, srednje pe~en. Stavite na donji sloj slaninu i sir,a na gornji piletinu, salatu i paradajz. Svuda stavite majonez.Isecite korice i presecite kri{ke na~etvoro, stavite par~ekrastavca i po ~a~kalicu na svaki deo da se sve drì zajedno.Razumete?

Razumem, odgovorila je konobarica. Zatim je viknula ukuhinju: Jedan topli sendvi~ za arhitektu. Sad }u vam donetitehni~ki crte`.

Najlep{i odlomci(Best of Bits and Pieces)

koje obuhvata. Dr Geri Artur

Zamolite strasno

Moè{ imati sve {to èli{, ako to èli{ dovoljno sna`no.Unutra{nja ivotna snaga tvoje elje mora da eksplodirakroz koù i spoji se sa energijom koja je stvorila svet.

[ejla Grejem

Pitao sam svoje poverenike iz jedanaestog odeljenja da li bi

podràli moju reorganizaciju. Po~eo sam sa: Slu{ajte, evo

moje misije. Ovo je ne{to {to stvarno s mnogo volje radim, i

èleo bih i da nastavim. Evo mojih ra~una, a evo i rezultata

knjiga koje smo objavil i. Imamo knjige koje su bile na listi

bestselera Njujork tajmsa. Stigli smo do milion ljudi.

Podràli su me. Da, vidimo {ta radi{. Da, verujemo u ono

{to radi{.

Nastavio sam da ih ube|ujem: To su rezultati i ja sam

voljan da vam otvorim du{u. Ovako sada stoje moje finansije,

a ovo su planovi za dalje. Ako ne nastavimo, jednom }emo

re}i: Mogli smo da nastavimo. Ako èlite da uradite ne{to

dobro, a iscrpeli ste sve druge mogu}nosti, onda objasniteljudima {ta moè da se desi ako vas podrè ili finansiraju. To

nije sebi~nost, ve} ne{to {to zaista pomaè drugima i, kao

{to sam rekao, ljudi vole da misle da rade ne{to dobro.

Bred Vin~


87/158


Kada ne{to zahtevate od nekog, odràvajte kontakt o~ima. Akoskre}ete pogled, uliva}ete manje poverenja. Tako|e, ovakvimkontaktom moète uo~iti neverbalne reakcije. Ako gledate nastranu, propusti}ete te va`ne znake.

Molite s po{tovanjem i divljenjem

Najuspe{niji na~in koji sam otkrio jeste da pokaète ljudimakoliko im se divite. Nema ni~eg ubedljivijeg nego da kaètenekome: Mislim da si vaàn. Mislim da ono {to ima{ da

k ` { di ~ ti M li {t d t it ? Lj di j t d


88/158

174 175

Zamolite ljubaznim glasom

Tvoj glas je kao muzika. Budite grubi, poput: Daj mi to! ido}i }e do sukoba. Mislite o svom tonu. Traìte nasmejano,ljubazno: Tako ste pa`ljivi i velikodu{ni. Hvala vam od svegsrca. Pokaìte zahvalnost, to uvek vredi.

Doti Voters

Molite u~tivo

U na{im intervjuima s prodavcima, investitorima i funkcione-rima fondacija, stalno smo slu{ali isto. Ljudi su mnogo vi{espremni da iza|u u susret onima koji im ulivaju poverenje, ko-ji su prijateljski nastrojeni i prijatni.

kaè{ vredi ~uti. Mogu li ne{to da te pitam? Ljudima je tadate{ko da vas odbiju.

Majkl Dèfris

5. MOLITE DOMI[LJATO I DUHOVITO

Pre nego {to odete na odmor dajte krv. Komarci ne dajukafu i krofne, mi dajemo.

Re~enica pred zgradom Crvenog krsta u Minesoti

Molite duhovito

Najmanja razdaljina izme|u ljudi je smeh. Nepoznati izvor

Bob Svilnard je bio spasilac koji je imao stav.


Mudar, ma{tovit i duhovit zahtev moè otvoriti zatvore-na vrata i zatvorene umove.

Persi Ros

J d d jb ljih ~i d ibliì lj di j d k i i

Bil Guti, sudija ameri~ke bejzbol lige veterana stajao jejedno poslepodne na poziciji baca~a, a jedan hvata~ gostuju-}eg tima je stalno vra}ao udarce. Guti je izdrào brojne uda-rce, a onda je traìo da prestane i rekao:


89/158

176 177

Jedan od najboljih na~ina da se pribliìmo ljudima je da koristi-mo odgovaraju}i humor. On nam privla~i pa`nju i ru{i odbra-nu. Preplavljuje nam mozak endorfinom, zbog ~ega se ose}a-mo mnogo bolje. Lomi na{ otpor i otvara nam um za novemogu}nosti.

Evo razglednice koju je Dèk na{ao u kupatilu hotela u ko-jem je odseo:

Jo{ neki primeri ma{tovitih molbi:

Vojni sve{tenik stavio je slede}i natpis na vrata:

Ako si u nevolji, do|i i ispi~aj mi sve. Ako nisi, do|i ireci nam kako ti to uspeva.

Sine, danas si bio vrlo koristan i ja to cenim. Ali mislimda sada treba da stanemo i zato }u te zamoliti da ode{ uklub i pokaè{ svima tamo kako se tu{ira.

Najlep{i odlomci

Molite ma{tovito

Na ve~eri za uglednike Komonvelta, {ef protokola pri{ao jeVinstonu êr~ilu, koji je bio doma}in i {apnuo mu da su videlijednog gosta kako stavlja slanik u dèp. êr~il je odmahuzeo posudu sa biberom. Na kraju obroka je pri{ao gostumrmljaju}i: Oh, dragi gospodine, videli su nas. Najbolje jeda ih obojica vratimo.

Mala knjiga anegdota

Ma{ta je va`nija od znanja. Albert Ajn{tajn

[ef prodaje jedne perspektivne kompanije bio je potpunonedostupan prodavcima vi niste mogli da ga zovete, on b izvao vas. Nekoliko puta, kada su prodavci uspeli da u|u unjegovu ka ncelariju, on ih je izbacio.

Jedna prodava~ica je na kraju uspela da probije njegovuodbranu. Poslala mu je goluba pismono{u, sa njenom karti-com zaka~enom za njegovu nog u. Na kartici je napisal a:Ako elite da znat e ne{to o na{im proizvodima, samo izbaci-te na{eg predstavnika kroz prozor.

Najlep{i odlomci


90/158


91/158


92/158


93/158


94/158


95/158


96/158


97/158


98/158

Aladinov faktor Traite u kui

pitanju kontracepcije? Da va{ bra~ni partner poseti savetnika?Da znate {ta se de{ava? Jasnije granice? Da neko ne zauzimaodbrambeni stav? Da vam pomogne oko pla}anja rente? Davam se kola vrate sa punim rezervoarom?

TRA@ITE OD BRA^NOG PARTNERA

ndan, kaìte mu. Ako elite da vam izmasira le|a pre nego {tolegnete, kaìte mu. Ako elite hranu pripremljenu na odre|enna~in, recite to. Ako èlite... recite!

Mama mi je tri godine zaredom slala ko{ulje na zakop~avanje.

Da sam ih prihvatio da je ne uvredim, dobijao bih ko{ulje nazakop~avanje i narednih dvadeset godina Trebale su mi tri


99/158

196 197

Da me stvarno voli, ne bih morala da traìm!

Ovo pogre{no uverenje neprekidno stvara patnju i bol mnogimparovima. Samo ako ste udati/oènjeni vidovitom osobom iliosobom koja ~ita misli, partner moè znati {ta èlite i ako mu

ne kaète. To je tako jednostavno. To ne zna~i da vas partnerne voli, ve} samo da ne poseduje vidovnja~ku mo}.Kao {to ni duh iz lampe ne moè da obe}a Aladinu da }e

mu ispuniti èlju dok je ne ~uje, bra~ni partner ili ljubavnikne moè ispuniti va{e èlje ako ne zna koje su. Ako èlite vi{eromantike, pa`nje, ne`nosti ili pomo}i oko sudova, mora}eteto i da traìte.

Kakve veze ljubav ima s tim? Odgovor je nikakve!

Koliko ste puta ~uli ljude kako govore: Da me stvarno voli{,ne bih morao/la da te molim! E pa, to nije istina. Stvarnoje mogu}e da vas neko voli a da ipak ne zna va{e èlje. Todvoje ne ide uvek zajedno! Samo napred, traìte! Budite sa-svim odre|eni. Pruìte nekom priliku da se odazove va{immolbama. Ako èlite da idete na piknik na okeanu za ro|e-

zakop~avanje i narednih dvadeset godina. Trebale su mi trigodine da joj objasnim, ali je na kraju vredelo.

Dèk Kenfild

Traìte zagrljaj

Istraìvanja pokazuju da su nam potrebna ~etiri zagrljaja

svakog dana da bismo preìveli, osam da bismo se odràli


100/158


Kada ste emotivno uznemireni

Kada `elite da va{ bra~ni partner promeni svoje `ivotne navi-ke zato {to vam ne{to u njenom/njegovom pona{anju smeta,zapamtite da treba to da uradite po slede}oj formuli:

Kada ti , ja mislim da , i


101/158

200 201

_____________, j _____________,ose}am_____________.Molim te da______________________.

Kada upotrebite ovu formulu kao na~in komunikacije, vipriznajete svoje emocije. Ne prebacujete na drugog odgovo-rnost za svoja ose}anja. Samo im govorite {ta se de{ava u vamakada oni ~ine ono {to ~ine. Tada imate svoj zahtev. Oni imajupravo da ga prihvate ili ne, ali najmanje {to mogu je da saznaju{ta vi èlite i za{to to èlite.

Kada svoj zahtev ovako izloìte, on ne}e izazvati odbrambe-ni stav kod onoga kome je upu}en. Lak{e ga je saslu{ati, jer uovakvoj komunikaciji nema nametanja krivice. Stoga, nemateni od ~ega da se branite. Na taj na~in slu{alac moè svu pa`nju

da usredsredi na to da li èli da iza|e u susret va{oj molbi.Traìte pomo} u ku}i

Nijednog mu{karca èna nije ubila dok je prao sudove. Nepoznati izvor


102/158


Moja izre~ena ili neizre~ena o~ekivanja

Nemoj nikada da radi{ ne{to {to }e me oneraspolo`iti.Seti se mog ro|endana (ili godi{njice).Nemoj nikada da kasni{.

Javi mi da }e{ zakasniti.Da te uzbu|ujem.

1.2.3.

4.5.

Da brine{ o meni.Da uvek pripremi{ ve~eru na vreme.Da uvek izgleda{ lepo.Da mi ~ita{ misli.

Da predvidi{ moje potrebe.Da me nikada ne pusti{ da se uspavam.D t ik d i ~ k d i

33.34.35.36.

37.38.39


103/158

204 205

Vodi ljubav sa mnom kad god poèlim.Nemoj nikada èleti da radi{ ne{to bez mene.Nikada nemoj da ode{ dok ti ne{to govorim.Prestani sa ~itanjem kad u|em u sobu.Gledaj televiziju sa mnom.Uvek èli da radi{ ono {to i ja èlim.Slaì se sa mnom.Da ima{ ista interesovanja kao ja.Da oslabi{ ili se ugoji{.Da vi{e zara|uje{.Da manje tro{i{.Da uvek odràva{ ku}u ~istom.Da pere{ sudove.

Da se pravilno hrani{.Da uzima{ vitamine.Da se obla~i{ kako se meni dopada.Da bude{ neàn/ne`naDa bude{ neàn/ne`na na javnom mestu.Da sklanja{ svoju ode}u.Da deli{ sa mnom obaveze u ku}i.Da spu{ta{ dasku na vc {olji po{to si pi{kio.Da digne{ dasku po{to si pi{kila.Da uvek proguta{ moju spermu.Da ne doìvi{ orgazam pre mene.Da opere{ polni organ pre nego {to u|e{ u krevet.Da me ~ini{ sre}nom.Da nikada ne ide{ na odmor bez mene.

6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.

19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.

Da te nikada ne privu~e neko drugi.Da nikada ne vodi{ ljubav sa nekim drugim/nekomdrugom.Da ti moje potrebe budu va`nije od sopstvenih.Da mi povla|uje{.Da radi{ po mome.

Da me zove{ svakog dana.Da se prva/prvi pomiri{.Da mi nikada ne kupuje{ skupe poklone.Da mi daje{ vi{e para.Da re{ava{ moje probleme umesto mene.Da radi{ sve ono {to ja ne volim da radim.Da u~ini{ da se ose}am dobro.

Da se brine{ o meni kad sam bolestan/bolesna.Da nema{ interesovanja ili hobije izvan ku}e.Da uvek èli{ da bude{ sa mnom.Da prestane{ da pije{.Da prestane{ da se drogira{.Da se ranije vra}a{ sa posla ku}i.Da provodi{ vi{e vremena sa decom.Da prestane{ da gleda{ toliko televiziju.Da legne{ uvek kad i ja.Da se svekog dana tu{ira{.Da me nikada ne laè{.Da nikada ne misli{ na stare ljubavi.Da u~ini{ da ne budem nesre}an/na.Da prestane{ da se druì{ sa starom ljubavi.

39.40.

41.42.43.

44.45.46.47.48.49.50.

51.52.53.54.55.56.57.58.59.60.61.62.63.64.


104/158


105/158


106/158


107/158


108/158


109/158


1. Zar nisu?2. Zar nisi?3. Zar ne moè{?4. Zar ne bi mogla/mogao?

5. Zar nije?6. Zar se ne slaè{?7. Zar nismo?

Koristite tehniku naizmeni~nog izbora pitanja

Ova tehnika pomaè da va{e dete stekne samopouzdanje, jeron/ona zadràva pravo izbora. Da li èli{ (ili da li bi vi{e vo-leo/la) da postavi{ sto sada ili posle programa? Da obu~e{

crvenu ili zelenu pidàmu? Da jede{ ìtarice ili jaja? Nestleili kornfleks?Ova tehnika posebno daje rezultate kada treba da odvratite


110/158

218 219

8. Zar ne bi trebalo?9. Zar ne}e?10. Zar nisu?11. Zar nije i on?

12. Zar nije ona?13. Zar to nije?14. Zar to nije u redu?15. Zar to nije tako bilo?16. Zar ne}e biti tako?17. Zar ne}e{?

Da li si uradio/la doma}i zadatak?Nisam jo{, mama.Sedi za~as, da odmah porazgovaramo o tome. Ti bi

sigurno voleo/la da u petak dobro uradi{ test, zar ne?Svakako.Ako bi u~io/la malo vi{e, to bi ti sigurno pomoglo, zar ne?

Da.U tom slu~aju, ako bi sada uradio/la doma}i zadatak,

mo`da bi kasnije imao/la malo vi{e vremena da ponovi{ sve,zar ne?

Valjda.Dakle, nije lo{a ideja da sada zavr{i{ doma}i zadatak, pre

nego {to bude kasno, je l tako?Dobro... dobro... dobro...

pa`nju deteta od nekog predmeta ili okolnosti. Na primer,vratimo se opet na odeljenje u prodavnici gde se prodajuìtarice...

Mama, mama, ho}u Barbi ìtarice!

Ne moèmo da ih kupimo danas, da li èli{ Vitis ili ugranulama?

Barbi!Polako, ali odlu~no, ponavljate izbor koji nudite.Vitis ili granule?Na kraju }e prevagnuti njihova èlja da izaberu sami i svi

}e iza}i iz prodavnice sa ose}ajem da su pobedili.


111/158


112/158


113/158


114/158


115/158


116/158


117/158


118/158


119/158


120/158


121/158


122/158


123/158

Aladinov faktor Traite na poslu

Kada kaète bankaru koliko vam je novca potrebno, za-traìte malo vi{e, jer je ve}ina ljudi sklona da potceni svoje po-trebe i kad dobijete kredit veoma je te{ko da se vratite i dobije-te jo{ novca.

Pitanje 2: Gospodine/gospo|o, {ta biste uradili da ste namom mestu? (Ne govorite vi{e ni{ta, jer onaj ko prvi progovo-ri, gubi)

Pitanje 3: Dakle, izgleda da moram da se obratim drugojbanci.

Pitanje 4: Kojoj banci?Pitanje 5: Za{to?Pitanje 6: Od koga treba da traìm?Pitanje 7: Za{to?


124/158

246 247

Kod komercijalnih kredita postoje samo tri namene za kojese krediti odobravaju: za kupovinu ili prenos imovine, za sma-njenje zaduènja ili pla}anje tro{kova, ili za otkup kapitala.

Bankari pominju sedam karakteristika kredita: karakter,kapital, kapacitet, kretanje ke{a, uslovi, aktuelnost informacijai sporedno.

Karakter je najva`niji. [ta }e onaj koji uzima kredit u~initiako zapadne u nevolje? Njegov integritet je va`niji od bilo kog

pravnog dokumenta ili izgovora.Kretanje ke{a je slede}e po va`nosti, jer se u preko 90% slu-

~ajeva kredit ispla}uje iz protoka ke{a.

[ta treba da pitate ako vas odbiju

Kada vas bankar odbije, on ose}a izvesnu krivicu. Prekreniteto u svoju korist tako {to }ete, kada slede}i put budete i{li u ne-

ku banku, postaviti jednostavna pitanja da biste nau~ili kakoda ne pretvorite u da.

Pitanje 1: Gospodine/gospo|o, koliko sam razumeo/la,odbili ste da mi date kredit. (Ne govorite ni{ta vi{e, jer onaj koprvi progovori, gubi)

Pitanje 7: Za{to?Pitanje 8: [ta bi trebalo da im kaèm?

Dobar {ef poverava zadatak

Admiral i kapetan su vodili vatrenu raspravu o vo|enju

ljubavi. Admiral je tvrdio da je 80% svega rad, a samo je20% zadovoljstvo. Kapetan je rekao da je admiral lud, jer seradi samo o 10% rada i 90% zadovoljstva. Po{to su se zava-dili oko ovoga, hteli su da ~uju neutralno mi{ljen je. Ugledalisu prvog oficira i pozvali ga. Objasnili su mu o ~emu se radi izatraìli njegovo mi{ljenje.

Interesuje nas da li bismo m ogli da pove}amomaksimaln i limit na na{em ra~unu?


125/158


126/158


127/158


128/158


129/158


130/158


131/158


132/158


133/158


134/158


135/158


136/158


137/158


138/158


139/158


140/158


141/158


142/158


143/158


144/158

Aladinov faktor Traite od sebe

Za razliku od stereotipnog portreta bibliotekara iz filmova,ve}ina njih su veoma prijateljski nastrojeni i vole da pomaùljudima. To je njihov posao. Zato, kada odete u biblioteku,traìte od bibliotekara da vam pomogne. Moète da u{teditesebi mnogo vremena ako koristite njihovu pomo}.

Ako u biblioteci nemaju knjigu koja vam je potrebna, za-molite ih da je nabave za vas. Ve}ina ljudi odustaje ako ne pro-na|e ono {to traì. Biblioteke ~esto nabavljaju knjigu ako susigurne da }e je ljudi traìti. Biblioteke tako|e me|usobno ra-zmenjuju i pozajmljuju jedni drugima knjige. Zamolite ih dato urade radi vas.

Ako vam trebaju neke informacije moète da pozovete

12TRA@ITE OD SEBE

*


145/158

288 289

Ako vam trebaju neke informacije, moète da pozovetelokalnu biblioteku telefonom. Bez ikakvih tro{kova, biblioteke

se obi~no potrude da do|u do podataka koji su vam potrebni.Na primer, moète da pitate: Koliko traje let izme|u LosAn|elesa i Singapura? ili Kada je izmi{ljen sat? Ve}inabiblioteka pribavlja takve informacije i javlja ih telefonom ilimejlom.

*

Drugi su videli {ta je i pitali su za{to. Ja sam video {ta bimoglo biti i pitao sam za{to ne. Robert F. Kenedi

Uvek lep odgovor onome ko postavlja lep{e pitanje. E. E. Kamings

*

Postavite dobro pitanje

Prijatelj je jednom pitao Isidora I. Rabija, dobitnika Nobelovenagrade za fiziku, kako je postao nau~nik.

Rabi je odgovorio da je svakog dana posle {kole njegovamajka razgovarala sa njim o tome {ta je bilo u {koli. Nije jetoliko intersovalo {ta je toga dana nau~io, ve} je uvek pitala:Da li si danas postavio dobro pitanje?

Postavljanje dobrog pitanja me je dovelo do toga dapostanem nau~nik, odgovorio je Rabi.

Najlep{i odlomci

Aladinov faktor Traite od sebe

Dèjkob je na kolenima traìo ne{to pod uli~nom sve-tiljkom, a ~ovek mu je pri{ao i upitao ga {ta traì.

Svoj klju~, odgovorio je.

Ho}ete li da vam pomognem da ga na|ete?

Da, voleo bih da mi pomognete. Tako se Hari pridruìo

Dèjkobu u traènju izubljenog klju~a.Posle pola sata uzaludnog traènja, Hari je rekao:Izgleda da va{ klju~ nije ovde. Jeste li sigurni da ste ga izgu-bili ispod ove svetiljke?

Oh, ne, odgovori Dèjkob. Izgubio sam ga u ku}i, aliovde ima vi{e svetla.

N jl p{i dl i

va. @ivite s nekim pitanjima nedeljama. Zapi{ite ih i ~esto sepodse}ajte. Razmi{ljajte o njima.

Ba{ kao {to su ova univerzalna pitanja radikalno promenilaìvot drugim ljudima, mogu da prodube i transformi{u i va{ìvot. Evo pitanja i nekih pri~a koje su iz njih proistekle.

[ta se pretvaram da ne znam?

To pitanje mi je postavio Bil Mekgrejn 1979. godine: [ta sepretvara{ da ne zna{? Sve do tada nalazio sam opravdanjaza ono {to mi se doga|alo u ìvotu. Pitanje me je nau~ilo daprihvatim odgovornost za izbore u svom ìvotu.

D j J h Ml |i


146/158

290 291

Najlep{i odlomci

Koliko ~esto provodite vreme traè}i odgovore na pitanjaizvan sebe, a mogli biste sebi da postavite ta pitanja. Mo`da bo-lji odgovori leè duboko u nesvesnom delu va{e li~nosti. Posta-vljaju}i svom nesvesnom bi}u prava pitanja, moète nai}i namudrost, usmerenje i ljubav.

PITANJA KOJA MOGU DA VAM PROMENE @IVOT

Postavili smo slede}e pitanje stotinama ljudi: Koja su vam pi-tanja postavili drugi, ili ste ih postavili sami sebi, a da su vambukvalno promenila ìvot? Evo nekih odgovora. Mi sma-tramo da su ovo va`na pitanja koja treba da postavite sebi.Nemojte ih postaviti samo jednom. Postavljajte ih stalno izno-

Dejv Joho Mla|i

Koji je va{ cilj?

Koji je va{ cilj u ivotu? [ta biste uradili kada biste znali da jenemogu}e da ne uspete? Od tada sam po~eo da razmi{ljamda li su moji ciljevi bili dostojni mene, umesto da se pitam dali sam ja bio dostojan svojih ciljeva, i zaista verujem da teìmmirnijoj, harmoni~nijoj i pravednijoj planeti.

Brajan Klemer


147/158


148/158


149/158


150/158


151/158

Aladinov faktor Traite od vie sile

13TRA@ITE OD VI[E SILE*

S h l {} k jt B ` lj {

je samo da zatraìte i najmanju pomo} i dobi}ete je. Mnogoje ljudi koji ne traè pomo} ili okre}u le|a.

Tim Piring

Traìte pomo}

Moja supruga Fren je imala rak. Posle operacije je leàlakod ku}e, puna straha. Celo telo joj se nekontrolisano treslokada bi pomislila da }e umreti i ostaviti porodicu. Iskrenose molila za pomo}. Odgovor je brzo stigao. Pri~ala je da jeto izgledalo kao da je Bog stavio toplo }ebe preko kreveta,pokrio je od glave do pete i rekao: Ne brini, sve }e biti uredu. Ona je ispri~ala da to nije bilo ovozemaljsko iskustvo.


152/158

302 303

Sa zahvalno{}u kazujte Bogu èlje va{e. Poslanica Filipljanima 4:6

Kada ~ovek uradi sve {to moè, uvek postoji svemogu}i,tajanstveni posrednik, ~iji mu je uticaj potreban da biobezbedio uspeh. Jedino je molitvom mogu}e dopreti donjega.

Rasel H. Konvel

*

Majka Tereza iz Kalkute je imala san. Rekla je nadstojnicisvog manastira: Imam tri penija i san od Boga da sagradimsiroti{te.

Majko Tereza, ne moète sagraditi siroti{te sa tri penija. Satri penija ne moète ni{ta!, blago ju je prekorila nadstojnica.

Znam, odgovorila je sa sme{kom ali uz Bo`ju pomo} itri penija mogu sve!

Kre}emo se ka ta~ki u istoriji gde je duhovna energija vrlomo}na. Potrebno je samo da se ljudi okrenu ka toj energiji ida traè. U Bibliji stoji: Traì i dobi}e{. Bog ~eka, potrebno

redu. Ona je ispri~ala da to nije bilo ovozemaljsko iskustvo.Telo je prestalo da se trese i ja sam znala da }u ìveti.

Nikada nije pogledala unazad. Sada za nju ìvot ima novozna~enje i cilj. To je bilo pre devet godina.

Li Hjuit

I zaista vam kaèm {ta god u molitvi zatraìte, vjerujteda }e biti va{e, i da}e vam se.

Marko

Nau~ila sam da se usrdno molim na ~asu algebre u srednjoj{koli. Na{ profesor je uvek imao neke kvizove. îm binajavio kviz, ja bih po~ela da se molim. Redovno sam na timkvizovima dobijala 100 bodova.

Meri Halnik, prodekan Univerziteta u Santa Moniki


153/158


154/158

Aladinov faktor Traite od vie sile

unutra. Dr`ala sam ga na dlanovima i zamolila Boga da bla-

goslovi nov~anik, tako da sav novac koji u njega u|e i iz nje-

ga iza|e bude blagosloven za sve. U tom trenutku, jedan

karavan se zaustavio pored mene i dvojica ljudi su bez re~i

bacili stotine penija na mene. To su bili istinski peniji koji su

pali s neba.

Ketrin Kasl

Odlu~ite da u~inite najmanje jedno dobro delo svakogadana

Odlu~ite da svakog dana u~inite barem jedno dobro delo,

k i k lik ili b b j

Kako da se molite

Jedne no}i dok je ~uvao unu~ad, deda je pro{ao pored unu-kine sobe i ~uo je kako vrlo smerno ponavlja azbuku. [ta toradi{?, upitao je.

Molim se, objasnila je devoj~ica. Ali ne mogu da

smislim prave re~i ve~eras, pa zato govorim sva slova. Bog }eih ve} umesto mene sastaviti kako treba, jer on zna o ~emurazmi{ljam.

Najlep{i odlomci

Molite se, a onda se prepustite verovanju


155/158

308 309

ako ne i nekoliko ili bezbroj.

Svakog jutra razgovarajte s Bogom i pitajte ga: [ta dobromogu danas da u~inim?

On }e vam odgovoriti i pokaza}e vam put, jer on je u vama.

A vi }ete mu dati ìvot svojim pitanjem.

On se ne moè iskazati ako to od njega niko ne traì.

Bog vam se obra}a kroz va{u du{u koja je istinski vodi~ kroz

ìvot.

Pitajte Boga, traìte od Boga, vodite raspravu s Bogom ibi}ete izvor mnogih ~uda.

Stvara}ete ih svuda oko sebe.

înite barem jedno dobro delo svakoga dana do kraja

ìvota.

Samo zamislite koliko }e to dobrote biti!

A ako bi svih 47 milijardi ljudi na Zemlji ~inilo jednu dobru

stvar svakoga dana, KAKVA BI TO PLANETA BILA! Dr Robert Miler, savetnik u penziji,

Univerzitet mira, Kostarika,

biv{i generalni podsekretar Ujedinjenih nacija

Kada je drào govor u Atingamu, Endru Glazevski je

pomenuo zakone izraàvanja i izjavio ne{to veoma zanimljivo:Ako nastavite da se molite za ne{to, aktivirate reverzibilnezakone. Nisam razumeo {ta je hteo time da kaè, pa mije objasnio: To je veoma jednostavno. Ako nastavite dase molite za ne{to, to pokazuje da nemate vere. Treba dazamolite samo jednom i onda da se prepustite verovanju.

Dejvid Spengler

Nebo nikada ne pomaè onome ko ni{ta ne ~ini. Sofokle

Posle molitve dolaze dela

Molite se Bogu, ali veslajte ka obali. Ruska poslovica

Jedan dobar i odan ~ovek je zapao u nevolje s novcem. Svakiput kad bi pogledao oko sebe, izgledalo je da se pred njegapostavlja novi zahtev, sve dok kona~no nije toliko osiroma{ioda nije imao ni za {ta. Jedne no}i, u o~ajanju, pao je nakolena, podigao o~i ka nebu i po~eo da se moli: Dragi Boè,

Aladinov faktor ta ekate? Ponite!

ja sam siroma{an. Molim te da dobijem na lutriji {to pre!Slede}e nedelje je bio optimista i stanje mu se promenilo.Posle tri meseca, vera je po~ela da bledi, a do kraja godine jepostao ogor~en {to jo{ nije dobio ni nov~i}.

Ima li te, Boè?, molio je. Verovao sam da }e{ mipomo}i, ali ve} je cela godina pro{la, a od tebe nema

odgovora na moje molitve.Iznenada, na nebu se pojavi taman oblak, sevnu{e munje,

i jedan glas zagrme: ujem te... ~ujem te. U stvari, ~uo samsvaku tvoju molitvu, ali pruì mi priliku. Najmanje {to moè{da uradi{ je da kupi{ tiket za lutriju.

Molitve zahvalnosti

14[TA ÊKATE? PO^NITE!*

Najve}i cilj obrazovanja nije znanje ve} delanje


156/158

310 311

Molitve zahvalnosti

Molitve zahvalnosti uvek bi trebalo da prethodemolitvama sa zahtevima. Nepoznati izvor

Misao zahvalnosti nebesima je najsavr{enija molitva. G. E. Lesing

Najve}i cilj obrazovanja nije znanje, ve} delanje.

Herbert Spenser

Trebalo bi da nas u~e ne da ~ekamo inspiraciju,ve} da po~nemo sa radom. Akcija uvek ra|a inspiraciju.

Inspiracija retko ra|a akciju. Frenk Tibolt

*

Nema idealnog trenutka

Ne ~ekajte. Nikada ne}e biti pravi trenutak. Napoleon Hil

Zapamtite, ne postoji pravi trenutak ni za {ta. Postoji samosada. Mi vas svim srcem hrabrimo da zapo~nete putovanje kavi{im nivoima ispunjenja i produktivnosti, smesta.

Ne ~ekajte da sve bude kako treba. Nikada ne}e sve bitisavr{eno. Uvek }e biti izazova, prepreka i manje savr{enih uslo-va. Pa {ta! Po~nite odmah. Sa svakim korakom koji napravite,postaja}ete sna`niji, ve{tiji, sigurniji u sebe i uspe{niji.

Aladinov faktor ta ekate? Ponite!

Sve {to èlite je tu i ~eka da zatraìte. Sve {to vi èlite, èlivas. Ali morate ne{to preduzeti da biste to i dobili.

Sanjati o ne~emu da biste to uradili valjano je ispravno,ali sanjati o ne~emu onda kada treba da radite jepogre{no.

Osvald embers

Vreme za snove je pro{lo. Sada je vreme da ustanete ipo~nete da traìte ono {to èlite. Po~nite polako, a ondaubrzavajte; odmah prionite i po~nite od smelih i jasnihzahteva. U svakom slu~aju je dobro. Uradite ono {to ose}ateda je dobro za vas Samo po~nite

Putovanje od hiljadu milja po~inje jednim korakom. Konfu~ije

Prvi korak je najte i. Nepoznat izvor

ôveka spasava prvi korak. Pa onda jo{ jedan korak. Antoan de Sent Egziperi

[ta god moète da u~inite, ili sanjate da moète, zapo-~nite. Hrabrost u sebi sadrì genijalnost, mo} i magiju.

G


157/158

312 313

da je dobro za vas. Samo po~nite.

Onaj ko ho}e da nau~i da leti, mora prvo da nau~i dastoji, i da hoda, i da tr~i, i da se penje, i da ple{e; ne moè

se uleteti u letenje. Fridrih Ni~e

Jedini na~in za po~etak je da po~nete. Nepoznat izvor

Gete

Niko to ne moè da uradi umesto vas. Ralf Kordiner

Niko to ne}e uraditi umesto vas. Ben Stajn

Morate posti}i da se ne{to dogodi. Dò Grin

ôvek koji preme{ta planinu po~inje nose}i malokamenje.

Vilijam Fokner

Nadamo se da ste uìvali u ovom putovanju kroz svet pita-nja. Nadamo se da ste svesniji zna~aja jasnog, direktnog, pono-vljenog traènja onoga {to èlite u ìvotu.

Svako koga upoznate i svako iskustvo koje steknete je pote-ncijalni Duh u va{em ìvotu. Treba samo da budete otvoreni.

Aladinov faktor

Otvorite um da biste videli priliku.Otvorite srce da biste ~uli {ta èlite.Otvorite usta da zatraìte.Otvorite ruke da prihvatite darove koje }ete dobiti.

I do{ao je dan kada je opasnost da se ostane zbijen u pu-poljku bio bolniji od opasnosti da se procveta. Anais Nin

Hvala vam {to ste pro~itali ovu knjigu i podelili na{eiskustvo. Na{a kona~na èlja za vas je da pitate, pitate, pitate,pitate sve dok vam se snovi ne ispune!


158/158

314

Documents

Aladinov faktor