Zoran Spasojević: Autoportret, 2005. Zoran Spasojević rodjen je 22. januara 1949. godine u Kragujevcu. Autor je knjiga poezije: "Dar praznine" (1986) i "Glad" (1998), knjiga kratkih priča "Odelo za odlazak" (1997), "Kratke priče bez muke" (2003) - 1. izdanje i "Kratke priče bez muke" (2006) - 2. pro�ireno izdanje, dramske trilogije "Amerika ima rupu" (2003), kao i knjige kratkih drama "Rezervat Srbija" (2006). Autor je CD-ROM-a (grafike, knjige i tekstovi) "Cirkus" (2006). Autor je TV drame "Amerika ima rupu 2" (1999), scenarija humorističke TV serije "Bez naslova" (2000) i radio-drame "Kratka istorija naizmeničnog stajanja i padanja" (2004). Zastupljen je u oko trideset antologija i zbornika kratkih priča i poezije. Bavi se mejl-artom, kompjuterskom grafikom i kompjuterskom animacijom. Kompjuterske grafike objavljuje na razglednicama, u �tampi i knjigama, kao i u brojnim internet magazinima. Objavio je preko sto mejl-art razglednica u vi�e izdanja. Za svoje radove nagradjivan je vi�e puta. Član je Udru�enja dramskih pisaca Srbije i Udru�enja knji�evnika Srbije. Od 2003. godine autor je izdavačke kuće "Alma".

SHORT BIOGRAPHY Zoran Spasojevic was born on January 22, 1949 in Kragujevac, Serbia.

He is the author of poetry books: "The Gift of Emptiness" (1986) and "Hunger" (1998), short stories "Farewell suit" (1997), "Short Stories without Any Trouble" (2003) - first edition and "Short Stories without Any Trouble" (2006) - second extended edition, drama trilogies "America has a hole" (2003), as well as short drama book "Reservation Serbia" (2006).

He is the author of the CD-ROM (graphics, books and texts) "Circus"(2006). He is also the author of the TV drama "America has a hole 2" (1999) screen

play "Without a Title" (2000) and a radio drama "Short history of alternating sitting and standing".

He has been published in around thirty anthologies and short story and poetry collections.

He is also involved in mail-art, computer graphics and computer animations. His computer graphics have been published on postcards, in magazines and books, as well as in many Internet magazines. Zoran has published over a hundred cards in several editions.

He has been awarded many times. He is a member of the Association of drama writers of Serbia and the

Association of Serbian writers. Since 2003, he has been the author of ALMA Publishing House.

Aleksandar Dimitrijević: Portret Zorana Spasojevića, 1983.

Mića Miloradović: Portret Zorana Spasojevića, 2003.

Zoran Spasojević: Autoportret, 2001.

POEZIJA

NE�NI PERIOD

I I zgrabi me neko I izvuče me neko Kao ne�no Kao s ljubavlju Osećam razdraganost na zaposlenim rukama u oslobođenom plamenu

sa zevom na ustima i utopljenim mislima

II Stojim pred tobom Zavezan Poku�avam da ti čitam misli Mesec �ubori Pretačući zrake preko li�ća-skrivalice Uspavana ne�to juri� kroz talase moga tela Jo� osećam tvoja bedra

među laktovima Tvoje ruke u mom telu

III Sad kad stojimo na istom putu darovaće� mi srce da mi pokazuje vreme.

Staviću ti u kosu buduća proleća da bi mogla da me čuje�.

Uramiću ti smeh da nas u nevreme čuva.

Darovaću ti vrata stare kuće da ne bude� lenja sad kad stojimo na istom putu.

Ciklus iz knjige �Dar praznine� (1986)

Napomena: Knjiga mo�e besplatno da se �skine� u .pdf formatu sa sajta www.geocities.com/zoki_spasojevic

Zoran Spasojević: Potpis, 1992.

KRATKE PRIČE

SUNCE U ČOVEKU U domu smo za starije maloletnike. Čekamo da se pojavi moj otac i da me vaspitač preda u njegove ruke. Vreme za otpust ističe, a od oca ni traga ni glasa. Svi smo nestrpljivi. Ja se nudim da ga potra�im po zgradi, a ako treba, i oko zgrade. Ali ne veruju mi.

Tada ulazi moj otac: sav zadihan i sa �utim lavorom na glavi. Govori da je autobus kasnio i da ne mo�e da se zadr�ava jer autobus za kući samo �to nije krenuo. Veruju mu. Stigli smo u na� grad. Otac, izgleda, nema nameru da idemo pravo kući. To znam jer sa autobuske stanice krećemo ka centru grada. Obilazimo kafane: otac me svima pokazuje i govori da sam upravo do�ao iz vojske. Ne veruju mu. Najzad sti�emo kući. Majka gleda u oca, i mislim, počinje da plače: Gospode! �ta radi lavor na tvojoj glavi? Otac se nasme�i i reče: On poma�e da ličim na Sunce.

O SOLE MIO Moj otac je voleo da posmatra zalazak sunca dok slu�a radio. Jedne večeri nema oca pred TV ekranom. Izađem na trem i zateknem ga kako sedi u svom naslonjaču. Skala starog �filipsa� svetlela je u mraku. �O sole mio� razdirala je tamu. Na stočiću pored naslonjača stajala je ispijena ča�a vina. Moj otac je spavao. Kod nogu mu je spavao pas, u krilu mačka, a na levom ramenu papagaj. �Bo�e, kakva slika!�, pro�aputao sam. Moja majka je do�la za mnom. Stala je ispred oca i povikala ushićeno: �O sole mio, sunce je sada u tebi!�

�E�IR Pavle izlazi na ulicu, prepun je sreće zbog povi�ice. Ka�e: Ih! Onda skida �e�ir i baca ga uvis. �e�ir ostaje gore.

PREPOZNAVANJE

Iz kuhinje niko ne bi da iznosi đubre. Glavni kuvar jednostavno neće: mo�e mu se. Samo stoji i vrti palčevima. Kada se neka kanta napuni, vikne: Đubre! Neko, mo�da ba� i ja, ostavlja posao i prilazi.

KUPLERAJ Tra�io sam kupleraj po Pirejskoj luci. Rasturao sam se od pe�ačenja misleći da ću i dalje morati pe�ke, ali pronađoh trotinet za prevoz. U međuvremenu su me neki američki marinci izazivali dobacujući mi sa ukotvljenog nosača aviona: "Srbine, seronjo, �ta tra�i� ovde?" Ni�ta im nisam odgovarao, ali sam zato, onako u prolazu, odmahivao uzdignutim grčkim kolicima.

Stigoh do diskretno osvetljene zgrade. Uđoh unutra. Primetio sam da svi �etaju goli ili se tucaju.

Raspitujući se za kupleraj, samo sam saznao da ne primećuju moje prisustvo.

BUM! Dok sam skidao sa Interneta američku igricu o hvatanju Osame bin Ladena, prekinula me je spodoba u kariranom odelu �to je kroz otvorena vrata u�la u moju sobu. Sa sobom je unela torbu punu američkih letećih vojnika i pustila ih da lete oko mog lustera i ispu�taju govanca na moj tepih i name�taj. Poku�avala je da mi ih proda za po sto evra svakog. Najzad se sagla i sasula mi u uvo: �Srpski vojnik je odličan letač, ruski vojnik dosti�e brzinu zvuka, ali američki vojnik leti brzinom svetlosti i postaje nevidljiv. STEALT!�

Oduvek mrzim trgovačke putnike, a od rata naovamo osećam i veliko gađenje prema vojsci i vojnicima. Ustadoh da uzmem sprej protiv insekata, ali se karirani postavi ispred mene i zauze pozu profesionalnog boksera. Onda sam ga molio da svoje vojnike spakuje nazad, ali on ni da čuje.

Iznerviran njegovim odbijanjem potegoh �kala�njikov�.

Iz knjige �Kratke priče bez muke� � 2. pro�ireno izdanje (2006) Napomena: 1. izdanje knjige mo�e besplatno da se �skine� u .pdf formatu sa sajtova:

www.alma.co.yu & www.geocities.com/zoki_spasojevic

KRATKE DRAME

MINI-DRAME APSURDA O kratkim dramama Zorana Spasojevića

Kada je godine 1999. Jovan Ćirilov objavio svojevrsnu antologiju �Najkraće

drame na svetu� u KOV-u, obradovani čitaoci među brojnim autorima na�li su i komade najznačajnijih svetskih pisaca poput �openhauera, Čehova, Marinetija, Vitkijeviča, Beketa, Joneska, Harmsa, Arabala, Koljade, kao i pisaca nekada�nje nam dr�ave: Nu�ića, Krle�e, Pavića i drugih. Sam Ćirilov u predgovoru nagla�ava da su pisci stvarali kratke drame bilo kao neku svoju malu igrariju, bilo iz �elje da se oprobaju u virtuoznom poigravanju �anrom. Tek poneki autor pisao je ova delca i za izvođenje.

Vreme u kome �ivimo označeno je zajedničkim nestrpljenjem, nedostatkom vremena, ali i odsustvom volje da slu�amo drugoga, da s njim podelimo njegovu muku, njegove nedoumice i pitanja koja ga muče. Spremni smo da sagovornika saslu�amo par minuta i da odemo, odmah zaboravljajući njegove tegobne rečenice. Danas su i romani kraći nego �to su bili pre jednoga veka (neka neko poku�a da napi�e roman obima Tolstojevog �Rata i mra� ako sme a da mu se ne ka�e da je bezobziran), a vizuelne senzacije koje nam nude razne televizije najče�će su � radi lak�eg gutanja � svedene na formu spota od dva-tri minuta. Komunikacija među ljudima je, dakle, u stalnom procesu redukcije. Ni najnoviji tehnolo�ki izumi � Е-mail � na primer, ne trpe duge priče. Svekolika čovekova misaonost i osećajnost moraju se spakovati u nekoliko kratkih rečenica. Neučtivo je biti dug i naporan, po�eljo je biti kratak i, ako je moguće, jasan odnosno smi�ljeno nejasan.

Dramska mini-forma, prema tome, posledica je op�te nespremnosti da se saslu�a drugi. Mini-drama, otuda, mora da zadovolji samo one bitne standarde koji se odnose na tehniku iskaza iliti formu, dok ne mora da poseduje one prateće estetske premise kao �to su razvijena psihologija, periptije, stilska čistota i slično. Mini-drama, drugim rečima, dejstvuje direktno, najkraćim putem, a njena ubedljivost i � ako hoćete lepota � sadr�e u jednostavnosti i ubojitosti rečenog odnosno prikazanog. Mini-drama deluje kao dobar aforizam i njena poenta nalazi se u onom (ne)izrečenom �to u svesti čitalaca-gledalaca izaziva povratno dejstvo. Za razliku od anegdote-vica, mini-drama poentom uspeva da zaledi smeh na usnama i da umesto razbibrige izazove osećanje tegobe i čovekove nemoći pred apsurdom egzistencije.

Otuda u mini-drami nema deklarativne osećajnosti kojom dramski junaci predstavljaju svoj unutarnji svet. Nema ni naracije kojom se obja�njava sve ono �to je predhodilo samoj drami. Mini-dramu ne interesuje �ta se nekada dogodilo, jer u ovom dramskom �anru ne postoji pro�lost. Mini-drama je scenska forma sada�njosti. Po�to nam je sada�njost skučena, kratka dramsaka forma sasvim je dovoljna da izrazi na�u neurotičnu stvarnost u kojoj �ivimo privide svojih kratkih �ivota.

Kratke drame Zorana Spasojevića, pisca vičnog kratkoj formi, sadr�e sve odlike �anra mini-drame. Spasojević ume ve�to da nađe dramsku situaciju u kojoj se ispoljava slo�enost odnosa među ljudima; ta slo�enost počiva na paradoksima ili jedinstvu suprotnosti od kojih su istkane na�e egzistencije. Pisac na malom prostoru i u kratkom vremenu priprema obrt situacije i taj obrt � koji je istovremeno i poenta drame � pokazuje nam ili slom nadanja i očekivanja, ili uzaludnost na�ih poku�aja da ne�to izmenimo u svetu koji nam nije potaman, ili pak nemoć da se takvome svetu prilagodimo i da ga prihvatimo kao svoj obrazac �ivljenja.

Neke najuspelije Spasojevićeve kratke drame (Adam i Eva, D�ez, Čovek koji voli da radi, O mu�karcu, Neznanac, Kratka lekcija, Crno i belo, Čar�av, Čudno biće, One i Oni, Pilula) predstavljaju uzbudljiva dramska �tiva u kojima autor uspeva da poentu dovede do univerzalnog dometa.

Drugoj grupi tekstova pripadaju ostvarenja nastala Spasojevićevim humorno-ironičnim odnosom prema politici uop�te, kao i prema određenim aktuelnim političkim događajima. U ovim kratkim komadima autor izra�ava zajedničko ogorčenje zbog svih nevolja kroz koje je pro�ao narod Srbije; kada se, ipak malo odmakne od dnevne politike, Spasojević ispisuje drame koje � osim nikome prijatne aktuelnosti � imaju i taj neophodni op�ti značaj i prikladnu satiričnu invektivu (Kumovi, Profesionalac, Savetnik, Kako jeste).

Mini-drame Zorana Spasojevića predstavljaju osobenoga pisca koji je ostvario � izvan svake sumnje � autentične i provokativne dramske tekstove u �anru koji kod nas, praktično, jedva da postoji. Utoliko su zasluge Zorana Spasojevića veće. Jer, nove puteve stvaraju samo sna�ne stvaralačke ličnosti.

Radomir Putnik

D�EZ kratka drama o zaslugama

Lica: Činovnik,

Ciga.

�alter sala. Iznad �altera stoji natpis "SUBNOR"*. Iza �altera sedi postarijičinovnik i čita novine. Preko �altera nadire novokompovani "narodnjak". Vreme�ni Ciga, sa otrcanim kaubojskim �e�irom na glavi, prilazi �alteru vukući kontrabas za sobom. Činovnik podi�e glavu i, pre nego �to Ciga priđe �alteru, obrati mu se.

ČINOVNIK (nervozno): �ta ti treba? CIGA (pri�av�i �alteru, smireno): Penzija. ČINOVNIK: I meni treba, ali ne mo�e jo�. Ne daju! CIGA: Ja sam do�ao po boračku penziju. (Prislanja kontrabas na �alter)

Po�teno sam je zaslu�io. ČINOVNIK: Ma nemoj. (Kratka pauza. Kao islednik) Gde je gospodin bio za

vreme rata? CIGA (braneći se): U �umi. ČINOVNIK: �ta si radio u �umi? CIGA: Svirao sam. ČINOVNIK: Kome si svirao? CIGA: Ja, partizanima. ČINOVNIK (nagnuv�i se preko �altera, preteći): �ta si im svirao?! CIGA (u neprilici): Samo d�ez.

Zavesa.

.................. Napomena: *SUBNOR � Savez udru�enja boraca narodnooslobodilačkog rata (1941�1945)

ČOVEK KOJI VOLI DA RADI samo komedija

Lica: Činovnik, Čovek, Red pred �alterom. Biro rada. Prvi u redu pred �alterom razgovara sa činovnikom iza �altera. ČINOVNIK: Izgubili ste posao? ČOVEK: Da.

ČINOVNIK: I sada biste da radite? ČOVEK: Da. ČINOVNIK: Mo�ete li da budete malo rečitiji? ČOVEK: �ta jo� treba da ka�em? ČINOVNIK: Za početak ka�ite kakav posao tra�ite? ČOVEK: Bilo kakav. ČINOVNIK: Nećete da pogledate �ta nudimo? ČOVEK: Ne. ČINOVNIK: Toliko vam je zapelo? ČOVEK: Da. ČINOVNIK: Ne razumem vas. Ni�ta stra�no i ako ne nađete odmah posao.

Dr�ava će da brine neko vreme o vama. ČOVEK: Znam. ČINOVNIK: Čemu onda �urba? ČOVEK: Hoću da radim. ČINOVNIK: Ovi �to čekaju iza vas samo izvoljevaju. Ponekad pomislim da

mole boga da ne nađu posao. ČOVEK: Znate, ja volim da radim! ČINOVNIK: Kako, kako ste kazali? ČOVEK: Ja volim da radim. ČINOVNIK: Objasnite mi, molim vas da mi to lepo objasnite. ČOVEK: Ako jednoga dana umrem bilo bi mi te�ko ako odem u raj. Ne mogu

bez rada. ČINOVNIK: Ovo je veoma zanimljivo. (Ustaje. Preko �altera.) Dame i

gospodo u redu, obratite pa�nju, pred vama stoji čovek koji voli da radi. ČOVEK: �ta ću. (Sle�e ramenima.) Bole me �ivci.

Zavesa.

MOJ ČOVEK

Lica: Bu, ministar inostranih poslova,

Au, kandidat za diplomatu.

Mesto de�avanja: Kabinet ministra. Bu sedi u ogromnoj fotelji za velikim pisaćim stolom, igra se paketićem. Au sedi u maloj fotelji ispred stola.

BU: Naređujem gomili potčinjenih. Gomili kretena. Gomili problema. Ti bi mogao da bude� dodatni. Nikog neću da vodim za ruku. Sad ima� da mi poka�e� �ta zna�. Ako ti se ne bude svidelo, odjebi iz mog kabineta... Tra�i drugi posao, čisti govna. Jesi li me čuo?

AU: Čuo sam, gospodine. BU: Okej. Za�to hoće� da radi� kod nas? AU: Da slu�im dr�avi. Mislim da bih tako mogao najvi�e da postignem. BU: Dobro, ali za�to kod mene? AU: Hoću da postanem diplomata. BU: Budi uz mene, uspeće�. Zaboravi sranja s fakulteta. Nemoj ovde da ih

koristi�. Mogla bi da te uni�te. AU: Radiću sve �to ka�ete. BU: Moj čovek. Počni sad. Otvori prozor.

(Au odlazi do prozora. Prozor se te�ko otvara.) AU: Uh! BU: Sviđa mi se to �uh!�. Sviđa mi se kako se snalazi�. Dobro si uve�ban.

(Gleda u otvoreni paketić na stolu.) Vidi ovo. Lo�a vutra. Vidi dlake, nerazvijeno seme. (Pokazuje travu.) Vidi� koliko je nezrelo. To je klasično albansko đubre. Vidi �ta su mi doneli. Jebaću ih ru�no!

AU (vraća se u fotelju, ćuti i gleda ispod oka). BU: Staro je. Verovatno pro�logodi�nje. Majku im jebem! (Zavija cigaretu,

pripaljuje je.) AU (zapanjeno): �ta, popu�ićete to? BU: Ne, ti će�. AU (odlučno): Neću! BU: Neće�? AU: Ne. BU: Za�to? Jesi li ti časna sestra? AU: Ja sam ovde do�ao po konkursu, po posao. BU (pru�a cigaretu preko stola): Ovo je tvoj posao. Popu�i to. AU: Ne. BU: Hajde, uzmi kad ti ka�em. AU: Ah, vi me sigurno testirate, gospodine. BU: Ovo nije test. Hajde, rokni se.

AU: Znate, ja to ne radim. BU: Ma, hajde, nije ovo kokain. Povuci. AU: Ne, gospodine. Ja to ni za �ivu glavu ne bih uradio. BU: Siguran si? AU: Da, siguran sam. BU: Da sam kojim slučajem diler, ti bi me znači odbio! Zar mene? AU (Ćuti i gleda ispod oka). BU: Hoće� da radi� za mene? AU: Hoću. BU: Ako ne uzme� ovo sranje, ostaje� bez posla. AU: Ali ja posao jo� nisam dobio, gospodine. BU: Zna�, ne �elim te u svom kabinetu. Nisi moj čovek. Izlazi iz mog kabineta,

seronjo. AU: Seronjo? BU: Čemu dalje sedenje? Mrdaj! Naćiće� ti posao na drugom mestu. AU (upla�eno): Dajte mi to, gospodine. BU: Znači, hoće� posao. Ba� je zapelo, a? AU: Popu�iću ga. Dajte mi to, molim vas. BU: Ako tako hoće�. AU: Popu�iću to. (Prihvata cigaretu. Uvlači. Ka�lje.) BU: Ha, devičanska pluća. Uvlači. Uvlači, seronjo. Uvlači. Samo napred.

Uvuci to. AU: Ne mogu vi�e! BU: Uduvaj se, jebote! Zavr�i to sranje! Budi moj čovek. Idemo. Idemo. AU (pu�i, ka�lje i gu�i se): Oh, u�as! BU: Dobro si, klinac? Roknuo si se ba� dobro. Kada si zadnji put pu�io vutru? AU: Nisam... BU: Nemoj mene da la�e� ako hoće� ovaj posao. La�i druge, posle ako

postane� diplomata. Laganje bi ti bilo u opisu radnog mesta. Kada si zadnji put pu�io vutru?

AU: Zadnji... U drugom razredu srednje �kole. Bili smo.... Pa, mi smo.... BU: Pu�ili vutru. AU: Da. Da. BU: To si izostavio u svojim podacima. Kapiram, ima� tajni. Svako ne�to krije. AU (ustaje, gasi pikavac u pepeljari). BU: Bilo je jako. Do daske. Tako si sad duvao. AU: U�as! Gospode, �ta sam uradio. BU: Za�to si to uradio? AU: Vi ste me terali da pu�im. BU: To ti nije opravdanje. Nisam ti prislanjao pi�tolj na glavu. AU: Niste. BU: Moj čovek. Sam si doneo odluku. Punoletan si. �ivi sa tim. AU: Čoveče.... Oh, čoveče. BU: Daj, saberi se. Uradio si ono �to si mislio da treba. Hajde, idi sad do

prozora, nagni se kroz njega i laj. AU: Da lajem, gospodine?

BU: Dabome, da laje�. Jo� uvek �eli� posao? AU (naginje se kroz prozor, počinje da zavija kao vuk). BU: Nemoj da zavija�, ti nisi vuk. Rekao sam da laje�. Laj! AU (laje). BU: To, psu! Dobar si ti, psu. Mo�da će� biti moj čovek. Dobro je bilo, priđi

sad. AU (prilazi prema Buu, plače). BU: Ako hoće� da bude� moj čovek nemoj da plače�. Mora� da kontroli�e� i

radost i suze. AU (Ćuti, bri�e maramicom suze). BU: Dobro je, dobro je. Vidi� koliko je bilo lako. AU: Vidim, gospodine. BU: Moj čovek. Sad mi ga popu�i.

Zavesa.

O MU�ARCU Lica: Prva Gospođa, Druga Gospođa, Mu�karac.

Ulična letnja ba�ta. Za jednim od stolova sedi Prva Gospođa. Ba�ti prilazi Druga Gospođa vodeći Mu�karca na kai�u. Mu�karac nosi dve pune torbe za nabavku: te�ko se kreće. Druga Gospođa vezuje kai� za ogradu i seda za sto Prve Gospođe. Dok one pu�e, ispijaju kafe i razgovaraju, Mu�karac stoji mirno ne ispu�tajući torbe iz ruku. PRVA GOSPOĐA (uputiv�i pogled prema ogradi i Mu�karcu): Neobična slika. Zanimljiva ličnost. DRUGA GOSPOĐA: Na koga misli�? PRVA GOSPOĐA: Kako je zanimljiv onaj mu�karac privezan za ogradu ba�te. DRUGA GOSPOĐA (pogledav�i prema ogradi): Draga moja, to je samo moj običan mu�karac za odlazak u nabavku. PRVA GOSPOĐA: Sestro slatka, kako je divan ovaj primerak običnog mu�araca za odlazak u nabavku!

Zavesa.

ČAR�AV obe�enjački komad

Lica:

Gospodin van Kutije, Gospodin iz Kutije.

Park. Drvo, klupa, velika kartonska kutija iza klupe. Iz kutije izlazi Gospodin iz

Kutije, pocepan, prljav i iznuren: upreda veliki prljavi krevetski čar�av. Vezav�i ga jednim krajem za najni�u granu, od drugog kraja poku�ava da napravi omču, ali slabo mu ide. Klupi prilazi lepo odeveni Gospodin van Kutije: seda na klupu, neko vreme posmatra neuspe�no pravljenje omče. Kada shvati da od tog posla nema ni�ta, nervozno se obraća Gospodinu iz Kutije.

GOSPODIN VAN KUTIJE: �ta će vam čar�av? Konopac je za be�enje. Znate li vi čemu slu�i čar�av?

GOSPODIN IZ KUTIJE: Za be�enje. GOSPODIN VAN KUTIJE: Ma kakvo be�enje. Nema �anse da se pomoću

njega obesite. (Ustaje, uzima čar�av u ruke.) Znate li vi �ta je ovo? GOSPODIN IZ KUTIJE: Znam. Čar�av. GOSPODIN VAN KUTIJE: A čemu slu�i čar�av? GOSPODIN IZ KUTIJE: Za be�enje. GOSPODIN VAN KUTIJE: Au, imate li vi kuću? GOSPODIN IZ KUTIJE: Nemam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Nemate kuću? Pa gde onda �ivite? Nije valjda u

ovoj kutiji? GOSPODIN IZ KUTIJE: Imam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Znači imate kuću. Imate li u kući sobu? GOSPODIN IZ KUTIJE: Nemam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Onda spavate u kuhinji? GOSPODIN IZ KUTIJE: Imam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Dobro, imate sobu. A imate li u sobi krevet? GOSPODIN IZ KUTIJE: Nemam.

GOSPODIN VAN KUTIJE: Nije valjda da spavate na podu? GOSPODIN IZ KUTIJE: Imam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Znači imate krevet. Onda sigurno imate na

krevetu čar�av. GOSPODIN IZ KUTIJE: Nemam. GOSPODIN VAN KUTIJE: Ma morate da imate bar neki mali čar�av, ne

spavate valjda na golom du�eku? GOSPODIN IZ KUTIJE: Imam. GOSPODIN VAN KUTIJE: I čemu onda slu�i čar�av? GOSPODIN IZ KUTIJE: Za be�enje.

Zavesa.

ONE I ONI komedija za mlade

Lica: Prvi Klinac,

Drugi Klinac.

�kolski klozet. Prvi Klinac i Drugi Klinac zavr�avaju �oranje otresanjem đokica iznad pisoara: zakopčavaju se, pale cigarete odlazeći prema prozoru. Nastavljaju s razgovorom. DRUGI KLINAC: �ta se posle de�avalo?

PRVI KLINAC: Oni su im na kraju tra�ili. DRUGI KLINAC: U koliko je sati to bilo? PRVI KLINAC: Oko deset uveče. DRUGI KLINAC: �ta su One rekle na to? Jesu li se naljutile? Da ih nije, mo�da, uhvatio bes? PRVI KLINAC: Ma ne, nisu ni trepnule. Jednostavno su odbile da im daju. Okrenule su im leđa i vi�e ih nisu pogledale. DRUGI KLINAC: I ni�ta nije bilo? PRVI KLINAC: Kako nije. U ponoć su počeli da im cepaju odeću, prosto rečeno, da je kidaju. One su vri�tale i gledale da umaknu. DRUGI KLINAC: Jesu li uspele? PRVI KLINAC: Nisu. DRUGI KLINAC: �ta je posle bilo? PRVI KLINAC: Ni�ta naročito. Svaku koju su dohvatili prvo su malo mlatili - pa karali. Na kraju su morale da im popu�e. Bilo je strava. Takvi su Oni. DRUGI KLINAC: �ta su im Oni to tra�ili. PRVI KLINAC: Ne znam. Nisam čuo.

Zavesa.

Iz knjige �Rezervat Srbija� (2006)

Jo� o knjizi �Rezervat Srbija�

Predgovor iz knjige �Amerika ima rupu�

PREDGOVOR

Amerika � Rezervati� Atomske bombe Japanu. Rat Koreji. Rat Vijetnamu. Rat� Mnogo

ima. Da preskočimo ponovo malo. Rat Iraku. Izgleda da nedostaje ono najva�nije. Rat nama.

Amerika! "Amerika, zemlja velika!" Tu se ni�ta ne mo�e. U svakom slučaju okru�eni smo silom. Nisam siguran da sam čuo da je ikad rečeno suprotno.

Umesto da skončam pod ki�om bombi, napu�ten u jendeku ili pod ru�evinama, pi�em kratku priču "Amerika ima rupu". Originalni ratni dnevnik. Gde sam ono stao? A, da, sada bi to trebalo nastaviti. Pisanje dnevnika zahteva svakodnevno hvatanje bele�ki. Prosto. Pa �ta me onda sprečava da ostavim dokaz mog stvarnog prisustva na ovom čudnom mestu? Moja urođena lenjost. Ja ne bih. Ali �

Vreme odmiče, svari su sve zanimljivije. �teta bi bila ne zabele�iti ih i kasnije izlo�iti na videlo. Ali �

Dnevnici su suvoparni. Prosto i jasno, ali dosadno. Ko čita ima da zaspi. Da ne bi zaspao, treba ga �utnuti nogom u dupe ili osmisliti dobar način zapisivanja istorije. Kako bih bio srećan da mogu da se prepustim zadovoljstvu guranja prsta sili u oko. Ali �

Ako ne budem oprezan natovariću sebi na leđa prete�ko breme. Gde sam ono stao? A, da, desi se konkurs na RTS-u. Za TV dramu. Sad sve to treba povezati sa moja �enom, koja je tako dobra prema meni. Tako pa�ljiva, tako silno �eli da mrdnem dupetom i pomerim se s mesta. Gurnu me. I, boga mi, pomerih se. Pomerismo se. TV drama "Amerika ima rupu" je pobedila na konkursu. Dovoljan dokaz dobrog načina zapisivanja istorije. Onda je sve i�lo samo od sebe. Čim ga prihvati�, postaje stvar navike. Videćemo kasnije.

Događaji na zemlji i na nebu su se ubrzavali. Moja �ena je udvostručila pa�nju. Budimo iskreni, dolazila je svaki čas da vidi da se nisam, kojim slučajem, vratio na mesto. Pomerih se ponovo. Pomerismo se. Dokumentarna komedija "Gavrilov Princip ili kako sam postala baletan". Tačno na vreme. I ponovo pobeda: najbolji komediografski tekst na Festivalu Dani komedije u Jagodini. Mo�da sam u jednom trenutku blistao punim sjajem. Jesam li, ponovo pobediv�i, stekao mir? Ne bi se reklo. Ni�ta se nije dogodilo. Lampioni su i dalje uga�eni.

Ne�to se ipak promenilo. Posle zasipanja bombama s neba, ne�to ne �tima. Noći su druk�ije nego obično. Ne vide se zvezde, retko se kad ukazuju zvezde na ovom komadiću neba koji ja mogu da vidim. Kao stvoreno za ljubav. Ali sve u svoje

vreme. Gde sam ono stao? A, da, govorio sam o ljubavi. Ljubavna komedija "Voli� li me, Jakove". I, eto trilogije. Osve�avajuće smenjivanje istorije, proročanstva i sve�ih vesti iz kojih učim. Čas iz jednih, čas iz drugih. Predvideo sam i sačekao da Amerika 11. septembra 2001. dobije rupu ili "po pičci", kako bi prost narod rekao.

Sigurno je da sam dosta toga ispustio. Ne mogu ja sve. Onima koji su događaje posmatrali sa druge strane ostavio sam mogućnost dopisivanja istorije (ne i ispravljanja). Za svaki slučaj.

�to se mene tiče, svr�eno je s mojim zapisivanjem. Posle "rupe" prateći dalji razvoj događaja primetio sam da se "sve" ponavlja do u pod konac: shvatio sam da sam sa svojim zapisivanjem dogurao do početka. Nema potrebe da se "ponavljam kao istorija". Od mene dosta. Moja unuka ima običaj da ka�e: "Deda, hajde da u�ivkamo". Ja bih malo da u�ivkam, dok istorija obrne jo� jedan krug i Amerika dobije novu rupu. I tako dalje, i tako redom, i uvek isto. Za pametne je i ovoliko dovoljno. Ali da pređemo na veselije stvari.

Autor

Zoran Spasojević: Korice, 2003. Napomena: Knjiga mo�e besplatno da se �skine� u .pdf formatu sa sajtova:

www.alma.co.yu www.geocities.com/zoki_spasojevic

KAOKARIKATURE

Dlanovi, 1999.

Chamber Pot No 1, 1999.

Magnet, 2000.

Rad oslobađa, 2000.

Srbija No 1, 1999.

Srbija No 2, 2005.

Ko bi jo�, mo�e da poseti sajt �CIRKUS� na nekoj od adresa:

www.geocities.com/zoki_spasojevic www.sreten.cjb.net

www.geocities.com/reservation_serbia