lH

r!

NA"JHITNIJE

PONOVQMOLIMO

$ra e3perafltrka drultva, koja namlo5 nisu dostavila nove liste s adresama srojih dlamya , da to Stoprile udine. SIiiede6i broj ,Jempa"6e se slati samo na novoprispleleadrese I

Uiedno molimo individualne pret-plamike da obnove preplatu za1984. god.

HVALAredakcija

PS.Godi5nia 6lanarina, odrrcsno pret-plata je 200.- din.

Po miSlienju Republidkog sekretarijata za prosvijetu, kulturu i fizldku kulturuSRH, broj 2788/1-1980 od 16.4. 1980.godine, glasilo Sarreza za e3pcrantoHrvatske ,,Tempo" orlobodeno je poreza na promet proizrroda.

ZAGFEB 1984. G. 10.broj/numero 18 i t9godina/iaro lvprimjeraks /s lizcmplcroi 2OOO

cninad i izdrvad / fondinto k8i eldonintoSanez za e?oranto Hwatrke

Kroatia Erpennto-LiP

savja gNsila / konrilamaroU.rk. B.gld, Joslp Brkanac

(prcd:fcdnlk / pJozld.ntol, Dalibor Kudu-mlir, Nlkol. B.gd, T- Bullc, Nlkob S.go-t , Slryko Slmun16, lvtce Spdiaroc

glilni i oQorcrni urodnik&ta tal r€.pondc. rodaktoro

lvict Spoljarcc

ursdniSno / rfukcioDallbor Kudumitr, Gotdlnr Popovld, Nlkol.Rraid, Judltr Bry, Tca Rull6, lvlca Spolla-rec, Spomrnk. Stlmc, Zl8tko TlSli.r

grfiEki i tchnlCki urcdnikgrdik ki trtnltr r.dC(toro

- , lvica Spoliarec

dapnic a th.k / konpoctit kai prodr

lntemacia Kultrra SerrcMadun.rodnl c.nt r zr u3lugo u kulturl

Zagtob, Amrui.ve 5

adran mdakcije / ndakcb adrcoSrru ze €tp€ranto Hrvatske

,femPo"YU4l(x)O Zaor6, Amrubvr 5

t.l. (o41)'424€60

izlei tromiodno / 3la4'lloioi.t!

cifena 1 priniortr / gezo dc I ekzertp.rl()-- din'

godihitt p.ltdd / iar$orrc2(X)-' din

-Tempo" primaju ari dlanoyi SEHr r uCrdanim Clansintrns za toku6.l godiru.

EEm?O

Ovaj drobroj ,,Tempa" donosi obiljekorisnih i aktualnih informacija, a

uiedno Zeli ,,uhvatiti" svoj ritamizlaLenia.

Dinamidan rast i razvol *peranta kodnas odituje se i u adekvatnom porastunjegove prisutnosti u sredstvima javnoginformiranla. Redovne tiedne rubrikeu ,,Radnidkim novinama" a odnedav-rp i u najtirainijim dnevnim novina-mr u SR Hrvatskol, ,,Vedernlem lis-tu", popunlavaju aktualnim sadrfuii-ma i viiestima ono Sto ,,Tempo" nijeu mogudnosti. One s jedne straneesperantistima omogudavaju brzo iredovno primanje informacija, a s

druge strane doprinose opdem osvile-Scavanju o vrijednostima, prisutnostii znaCaju esperanta u danaSnjem svije-tu, Cemu u posljednje wijeme sve vi5e

doprinosi iTV Z4reb.

Tiu 0i du&la numero de ,,Temp',enlpns abundon da utilaj kaj aktualajinformoj. Samtempe li dezins ,,kapti" la ritmon de sia aperigdo.

Ditpmika kresko kaj ewluo de Esrr-.nnb Ae ni evidentiQas ankaA an la d*kvata krako de Qia easto en publikajinformiloj. Rqulaj semajrcj rubrikojen ,,L*orista gazeto'i kaj ekde nelon-ge en la plej granda taglurnalo de Krc-atio ,,Vespen gazeto", per sia aktualaenlpw kompletigas la mankojn de,,Tempo" (nome lian maloftuonlkonerne la apuantistojn. Aliflankela rubrikoj kontribuas al la QeneralakonsciiSo pri la *oj, eeesto kaj gravea de Espsanto en hodiada mo*do. Lastatempe ankail Zagrha televi-do kunhelpx en tio.

urednik

la redaktoro

f "r" DalfrorBrozovie

LINGVA ASPEKTO DE INTERNACIA KOMUNIKADO

La 30-an lai la 3-an de marto 1$4 en Sariercestis aran$ita ,,Ronda tablo" pri la terno ,,Lin-

En la :ekna anikolo ni aperigrat o3encdn portojnel la refrafo de D+o Dalbor Brozovi6, kiun lipnozenti! en Sarajevo.

I Hodiafi oni multe parolas pri lingvaaspekto de internacia komunftado. Ce tiooni plej ofte vidas nur la problemon deOiam pli granda nombro da lingvd kiqien divena krranto kaj per diversa uzo-grado funkcias kie ajn kaj kiel ajnkvazafisupemaci4 kaj GU) internaciaj lingrcj.Krom la kvin oficialaj lingvoj 0e Unui-

, rusa, hispa-lingrci suk-

n funkciojn:gennana, araba, portugala, hindua (hin-dua - urdua), nederlanda, itala, japana,harisa, suahila kaj eble ankorafi iuj lin-gvoj, inter kiuj anka[ Esperanto - prikio ekzista.s ri6a dokumentado en Espe-ranto-literaturo kaj gazetaro. Elirinte eltiu problema situacio oni ser0as solyon,kaj tie ei prezentifas nova ,,vera" pro-blemo: - kiel elekti inter eiuj tiuj pliatl malp[ ,jntanaciaj" lingvoj unulirgvon kaj kiun el ili elekti - kiel esencemalgrandigi la nornbron de uzataj lin-gvoj (teorio de tiel noniatal zonlingvoj)kaj, fine, kiel vivigi iun arl alian akczp"teblan solvon.

PARADOKSA SITUACIO

la vera aspekto de intemacia komu-nftado hodiafi estas alia. La problemo es-

tas en tio ke la fenerala progreso de ci.vilizo alkondukas nin en la paradoksansituacion en kiu internacia@ lingvo()estas eiutage diam pli kaj eiam malplibezooataO.

Ia vera lingva aspckto de internaciakomunikado hodiail esias alia. Temas pritio ke krankam konstante kre*as la pro-cento de homoj kiuj kel-tiel apud siagepatra lingvo parolas ankarl anglan kai(afi) iun alian ,jnternacian lingron (furklerigsistemo konstante kreskas en latuta mondo) tarnen ankail nehaltigeblemalkreskas la procento de homoj porkiuj iu el ,jnternrciaj" lingvoj (kutimetiu de ekskoloniiginto) estas la sola aiialrnenafl la baza lingva instrumento decivilizo.

I I.JTE B ESOJ KAJ PR I VI LEG IO.I

Iln tiu situacio oru prcteratentrs

rrilarqrcqrfi ac

@,gqtfr r rriar- ,iIA OH

frfr,txfte

tC de unffrTF,-tEffifours, antura, al igfezika morrada del tlme se osr

vela aun elitijih kut

geurlqa estlE cn ilia laboro kaj vivo mul-te pli necesa ol al la iama eiito, ear h

ient-prantiuj

,,NATURAJ INTE RNACIAJ" L]NGVOJ

lirg*, _ kvan-kam 6iam pli malfacile,

eign di mallerte, eiam pli riskoplene,sed $i ankorafl povas sen la inteinaailingvo.

ESPERANTO JE DISPONO

pli granda parto denkcioj estos transpre-kiuj ricevis sian kirm-en la nora normlin-

prenita_ 6ar neniu alia solvo estos je dis-pono, k{ sen solvo tiam ne eUlos vivi.

tradukis: Spomenka Stimec

ESPEHANTO U PRAKSi

Gotovo idealan a ujedno i najrasprostranieniji nadin stalnog komuniciranlametlu esperantistima je svakako dopisimnle. Esperantske riiedi kao od Saleprelaze preko svih granica, onih 3to dijele zemlje ionih 3to dijele ljude.Pokuiaite se dopisivati !

Dopisivanje ie podjednako pristupadno svima, i djeci i odraslima, sportaSimai romantidarima, sakupljadima i tehnidarima, svima koji su pismeni (metluesperantistima nepismenih nema!!.Dopisivanje nema granica. Ako imate strah ili predrasude pri kontaktiranju s

nepoznatim i dalekim ljudima, vidjet 6€te da 6e ve6 po primitku prvog pismas neobi6nom markom sve to nestati. Potrebno je samo malo hrabrosti i odlu-dnosti.Dopisivanje ie i avantura. Dopisivanjem se sti6u prijatelji i nova saznanja,upoznaju daleki krajevi, obidaji, kulture... i prakticira se jezik.A sada evo praktidnih uputa o tome kako do6i do osoba koje su va5i poten-cijalni prijatelj i putem dopisivanja ( leteram ikoi )

KORESPONDA SERVO MONDSKALA

U okviru Svjetskog saveza esperantista (UEA) od 1957. goline dieluje isvjetski servis za dopisivanje (Koresponda Servo Modskala). Ovaj servisprikuplja i distribuira adrese onih esperantista koji se Zele dopisivati. Udla.njenje, odnosno upis u adresar servisa je besplatan, a potrebno je priloiitislijede6e podatke (naravno na esperantu!l:

lme i prezime - Potpunu adresu - Starosnu dob - Zanimanle i

Broj osoba s koiima se ielite istovremeno dopisivatiplvl vwvs uvPrJr!s!r..!,..r.

lz koiih zemalia....-....

_ ____ 'ITiMiesec dana nakon upisa na vaSu ce aJresu ve6 stiii pisrrra novin priiatelia.No ako se nakon mjesec dana niSta ne dogodi, potrebno je da se iavite uservis (KSM) kako bi vam oni potraZili nove, odnosno druge oocbe za dopi-sivan;e.Ukoliko Zelite osobno primiti adrese osoba koie odgovaraiu vaEinr ieljarna,pa da vi njima prvi piSete, potrebrro le da u svorn pisrnu poklicte rlva rnedu-narodna pSunska kupona (koje rrroZete r.ltraZiti u pogtii.Unutar KSM postoii mogudnost iza kolektivna dr;piti"'a,:ia kiriir'trr 1i-rr.\a

G

O koiim temamaDatum

udenika, razreda itd.adresu voditelja.

U tom sludaju potrebno je navesti podatke o grupi i

KORESPONDA SE RVO MONDSKALAee s+o R. Llorens,,Les Hortensias 2"121 bis, Bd. Napoleon lllF{6 200 NICE, Francio

GEONKLOJ ESPERANTISTA.J (onklo = ujak

eesoprsr

Sluzba ,,Geonkloj esperantistaj" u okviru UEA nastoji pomo6i pri poveziva-nju mladih esperantista (do 16 godina starosti) s odrailim esperantisiima radidopisivanja, upoznavanja i stvaranja trajnijih veza s djecom koja tek ude jezik.

Djecu ie potrebno potaknuti da se obrate na adresu sluZbe, te da napisu os.novne podatke o sebi .(im.e,i prezime, adresu, starost, spol...). Ornf sistemuledno zahtileva i ito brojniju ristu odrasrihlrp"i"n.i"it,,il^kirl,,r t.iisu spremni odgovarati na djedja pisma te odriavai i p"iiiiti dopisivanje.

Adresa sluZbe je: | | ,,GEONKLOJ ESPERANTISTAJ,,ll l. n. Suuivan

ll 3 Berwick Avenuell URMSTON, Manchester, Britujo, M31 lpS

k

^0,A

J Ge 0N(,1011

M I NoNr0 as 1.4 lr nciv (rr nr 1 ENo) E0R kowS r r r AJ

lN5rRutEro ESrns H/a AV0, Ht K0t\A5 ,Aly)

eitr,rd (EMT KvTNDEK voRroJ/v,Mr (0MAS PAR(ERE kfr-kAJu FSne-B6NTA7w

OEZIAJOJN POR INTANOJ. tv 19bl llBo tnl r

SKUPSTINA SAVEZA

IZUZETN! REZULTATI U PROTEKLOM PERIODU

17. oZujka 1984. odriana je redovna izborna skupStina Saveza za espe-ranto Hrvatske u RadniEko,sportrkom domu u Kutini. Ova je skupftina ne,sumnjivo dalinii korak u brzom usponu koli doiiv[aua esperantski pokret uSR Hrvatskoj u zadnlih nekoliko godina. lzvjeftaii su pokazali da su protekledvije godine za SEH predstavljale izuzetan period nezabiljeien u poslijerat-nom djelovanju orog Saveza. U tom je vremenu stedena moralna i materijalnapodrika gotolro wih dru5tvenih faktora, te je prerastao u dinanridki pokretko.ii neprestano biljeii osjetan rast aktivnosti, porast dlanst\6 i pove6anjeznadaja u na5em drultvu. PokaZimo to samo nekim brojkama:

U dvije zadnje godine pove6an je broj noyoosnovanih druitava za 10#"i pokrivena i zadnja regija na kojoi do sada nije bilo esperantske djelatnosti(osnivanjem druitva u Karlovcul. Broj profesionalnih nastavnika koji podu-davaju esperanto pove6an je za 50, ito znadi da se pove6ava broj uEenikaosnovnih i srednjih Skola godiSnje koji u6e esperanto u okviru slobodnihaktivnosti za 500-1000. lzuzetno je pojadana informativna dlelatnost unotle-njem tiednih rubrika u ,,Radnidke novine" i ,,Vedernji list". Kvaliteta ak-tivnosti je mnogostruko porasla poboljlanjem znadajnih akcija kao danakulture nesvrstanih zem.alja, kulturne smotre u okviru Dana mladosti, poboli-Sanjem uvieta za lutkarski festival PIF i drugo. Suradnja s inozeinstvom jevrlo intbnzivirana, a posebno sa izvanevropskim zemtjama medu kojima suKina iJapan na prvom mjestu.

lzvie3taj ne bi bio kompletan kad se ne bi reklo da su u torn periodui prihodi gotovo udeseterostrudeni, Sto od vlastitih djelatrrcsti, 5to od laded ruft vene podrSke omkvoj orilentac'rl i Saveza.

Treba re6i i to da je na obrazovrrcm planu postignut ogrqnan napre-dak razrrojem udbenika po tzv. zagrebadkoj metodi koia se strelovho Siri ipo inozemstvu, te omoguduje brie i efikasnije podudavanje, obrazovanjekadrova i dlanstva.

Prekratak je prostor da bi se opisale sve djelatnosti kojima se Savezbavio od kulturnih akcija, organizacije putovanja, turizma, do lake izdavadkedjelatnosti. Uostalom, o tome ie ,fempo" dosta aiurno obavjeitavao u tedviie godine. No ne bi bilo pravedm, kad se na kraju ne bi spomenulo ijednoime. U ovom je wemenu Savezu predsjedavao drug Nikola Segota, bez 6ilegogromnog zalaganja vjerojatno mnogi od ovih rezultata ne bi bili postignuti.

Recimo jo5 da je na skup3tini prihva6en plan rada za 1984. godinu, dasu izabrana razna tijela kao i norlo predsjedniStro od 15 dlanova s mandatomod 4 godine, orijentacioni program rda za pripremu stogoda5njice esperanta,te da !e odludeno da se predloli Jugoslavenskom esperantskom savezu kan-didatura Zagreba za organizaciju Svjetskog kongresa esperantske omladine u1986. godini.

Doma6ini skupStine, dlanovi esperantskog druStva u Kutini, svojski suse trudili da daju maksimalno dobre uviete rada, dlanovi njihovog zbora imuzidke grupe pripremili su poseban program, a organiziran je i obilazaklN E-Petrokemile u Kutini.

I

Predriedniltyo:Zlata Cundekovi6 (predsjednik INikola SegotaDuSan Pavlovi6Milan Kodi5Slavko Simunid (t4nik)Zlatko Grgi6 (Zagreb)Sini5a Horvat (Varaidin)lvo Osibov (Split)Antun Simuni6 (Osiiek)Velimir Pi5korec (Durdevac)Mirko Krznari6 (Otodac)Damir Prpi6 (Kutina)Kosanka Gadi6 (Sisak)Rndolf Zobec (Karlovac)Vera Fabris (pula)

Komidia za obrazovanje:Nenad Dikli6 (predsjednik)Antun SimuniCNikola Ra5id

Komitija za inform iranje:Branko Badri6 (predsjed nik)Tomislav Radi6Slavko Simuni6Rade Skalamera

Komidja za metlunerodne odmse:Josip Brkanac ( predsjed nik)lvo OsibovTea Ruii6

Samoupnvna kontrola SEH.a;Antun Jorgovan i6 (predsiednik)Marija KapelacLjerka Stilirrcvi6

Delegati u Skup3tini SEJ:Slavko Simuni6 (i u Predsjedni5tvo

SEJ)Nedjeliko Korasi6 (i

Jozo Marevi6Josip Brkanac

Delegat u RK SSOH:Milena Grgi6

u Predsjedni5-tro SEJ)

Skup5tina u Kutini je.bila izborna pa u novom mandatu (pd 17.03.1984') Predsjednistvo, komisije, srvietr, o[uoii i;;r"satisEi; r#. u srije-decem sastavu:

Delegat u UEA:Zlatko TiSljar

Delegati u TEJO:Nikola Ra5i6Nenren Kovadi6

Delegat u SAT:Tea Ruii6

Delegat u ,,Trilandr ronkonti6o,,Josip VranCiC

Qdbor zt lO0aodiinjicu esperanta:N ikola Segota (predsied nikiDarinka Puikari6Ljerka Begi6Drago Putnikovi6Josip BrkanacAnte Ferendif -Josip Vrandi6Nikola Ra5i6Zlatko Ti5liar

Saviet PIF-a5 Glanow SEH:Milan Kod i5 (predsiednik)Zlatko BourekNevenka lmbertJozo MareviCRomana Roiid

Redakci[a ,pvo,':Slavko Simuni6 (glavni i

lvica SpoljarecJozo Marevi6Nikola Ra5idZlatko TiSljarMilena Grgi6

Saviet ,"Ovo":Slavko Simuni6Oortle Dragojlovi6Spomenka Stimeclvica Spoljarec

odgovorniurednik)

Gordana Plav5i6 (RK SSOH)predsjednik SEH-a po funkcijidelesat RK SSRNH

22." - 24." de juniq

OURDEVAC

KV IZO NESVRSTANOSTI

SUSRET ESPERANTISTAZO &JELOVAR

Cetvrti kviz o neswstanosti odrZat 6e se u Durclevcu istovremeno s

,,Picokijadom" koja traie od 22-24. Vl. Uz ,,Picokijadu" veZe se ove godinei 4. susret esperantista ZO Bjelovar, kao i Susret esperantista bjelovarske izagrebadke regije. Program susreta objavit 6emo naknadno. Sudionici susretai kviza bit 6e vnleiteni u O. S. ,,Grgur Karlovdan", gdje ce se i hraniti. Cijenadvaju pansiona je 2.000.- dinara.

Prijave za susrete esperantista iali ite do 1. Vl 1 984. godine na adresu:

Esperantski klub,,Picok"Brafe Markada 1

€350 DUROEVAC

Tema kviza ove je godine ,,Povijesna, politidka i iezidna situacija uzemljama osnivadima pokreta nesvrstanosti". Materijal zakviz obuhvaca 45stranica, a odnosi se na Egipat, Ganu, lndiju i lndoneziju, dok ce se na Jugo-slaviju odnositi manji broj pitanja ito iz opce enciklopedije. Ekipe 6edobitimaterijal odmah nakon prijave.

Prijave za kviz prima do 15. V 1984. SEH, Amru5eua5/l,Zagreb,tel. (041) 424-660.

Za 15 prvoprijavljenih ekipa tro5kove boravka u Durtlevcu snosi Savez

za esperanto Hrvatske, dok za ostale ekipe tro5kove snose niihova dru5tvaili sami natjecatelii.

Pobjednidke ekipe dobit 6e novdane nagrade i knjige.

U Durdevcu vas osim gore spomenutog dekaju fini domadi koladi,izloZbe naive i rudnih radova, biciklistidka utrka, nastupi folkloraSa, pjevada-amatera i profesionalaca, kazaliSne predstave ijoS puno lijepoga...

Dakle, svi u Durdevac!!!

LA Korlzo - 20 DM au egarv.roro (0i inkruziws ra biretoin por 10 toatrfoi)loG^tco por knar t4oj en D*ategoria hotero en duritaj &mbrd kun matenman$o kai tq-nrrnlo - 13O.- DM aU €galwloro.

t-oGlc.lr-oor 4 teoj €n tendoj aii prurritaj rernejai Cambrol kun matenmanlo kaj tqnr*.0o - 26 DM aU egalv,aloro.

POR GASTOJ EL JUGOSLAVTO - 19O0.- din.

Pri la prograrm kai p4maniero konsultu la organizanton:lnternacia Kultura Servo, Amru5eva 5/1, 410OO Zagreb, tel. ((Ml l 424ffi

AUCILO

Mi alrgas allz 17 -a Pupteatra Internacia Festinalo.

Nomo kaj familia nomo

Adrerc

Naski$dato .. Profesio

Dato Subskribo

MLADOSTI

Liao'je na pragu! Provedite ga ugodno, korisno i zabavno. Savez za esperantoHrvatskc vas oye godine ponolo poziva na Otok mladosti (otok Obonjan kraj Si-benika) Sdj : ce od 10. do 20. kolovoza/ar.pusta biti organiziran [tlleilunarodniomldinrki etperantdci kemp.Pro5le godine je na prrom takvom susretu sr.djelovalo pedesetak mladih iz desetzemalja. Ove je godirrc rezervirano sto mjesta.Program boravka !e wlo bogat. Osim kupanja i sundanja predvitleni su posjetiokolnim otocima i selima, sudjelomnje u tematskim razgovorima. predavanjima,drr.rgarskim vederima, sportskim natlecanjima, kulturnim i zabavnim programimakoji se organiziraju na otoku, a osim toga pruZa vam se mogu6nost jezidnog usaw-Savanja.

Otok mladosti je nenaseljen otok na kome je naSa omldina izgradila idealno od-maraliSte za mlade. Smjeftaj je u dvokrevetnim iatorima u sjeni prekrasne boroveiume.U cijenu boravka ukljudena su tri obroka i marenda dnevno.

Ciiena desetodneyrrcg boravka ie 7.0fl).- dinara, a mole se uplatiti odjednom ili unajviie tri dijela po5tanskom uplatnicom na dresu: Savez za esperanto Hrvatske,Amru5era 5 / l, 41WO Zagreb.

Rezervirajte ve6 sada srcj dio $moa, rpra i rpvih prijateljstava na Otoku mladosti!

PRIJAVNICA

Prijavljujem se za sudielovanje na Medunarodnom ombdinskom esperantskom kam'pu na Otoku mladosti.

lme i prezime

Adresa

Datum i godina rodenja Zanimanje

Datum prijave Potpis

DONACUA SLIKA JTJGOSLAVIJI

TRIXINI EN ZAGREBTRIXINI EN ZAGREBTRIXINI EN ZAGREB

Konata esperantisto kaj magiisto ,,kun la blua Sono"- Trixini Zagreb la6an kaj la la salonojestis plenaj gnizantitde la snkce i Zagebapupteatro.

estis vigla kaj sprita kunkaj lertapj. Krome, Trixi-

on kaj lerte komunfti kun

I

Prezeagabyivode la lingro.

13

ZP'

Od 28-30. lV 1984. u Zagrebu je odr2an prvi medunarodni eksperiment udenja es-

peranta kroz 3 dana. Srdjelorrali su srednloikolci izJudenburga (Austrija) iZagrebate grupa 8. razreda osnovne Skole iz Nagykanyze (Madarska), ukuprrc 19 polaznika.Eksperiment je potwdio pretpostavke, prvenstveno to da se isti rezultati postiZu isa starancima kao i s jugoslavenima ida fonetski problem ne predstavlja bitnu pote-5ko6u, bar ne za ove tri nacije. No ono novo, ito je dao ekperiment wiledrn jeposebne paZnje.

1. Pokazalo se da ovakvi tedajevi u medunarodrrcm druitvu, koji omogu6uju mini-malnu komunikaciju ve6 nakon prvog dana udenia, proizvode nevlerojatno snaZnopovezivanje metlu polaznicima, prijateljstvo i drugarstvo izuzetnih razmjera. Pola-znici iz Austrije, Matlarske iJugoslavije (ve6i dio stranaca je stanovao u stanovimaZagrepdana, takotler polaznika tedaial toliko su se pribli2ili ispriiateljili, da je ra-

stanak bio teZak i ilelja za ponovnim susretom wlo snaina. Sve to direktno utjedena motiwciju za udenjem jezika i povecava Sanse za vrlo dobrim rezultatima. (Uusporedbi sa stotinama tisuca stranih turista koji godiSnie posjete naSu zemlju, a ne

uspostavljaju nikakve kontakte s na5im ljudima, prernda ostaju desto znatno dulje u

na5oj zemlji, ova trodnevna druZenja uz u6enie esperanta, potpuno su novo podru6-je razrroja metluljudskih odnosa na medunarodnom planu.)

2. Eksperiment je ukazao na jo3 ledan vrlo znadalan faktor za uspie5nost savladava-

nja jezika u tako kratkom roku. To je motimciia. Oni koji su do5li na tedaj s pra-

vom motivacijom (2eljom da pomodu esperanta uspostave mettunarodne kontakte)doista su mogli govoriti na esperantu i koristili su to u vrijeme tei'aja. Medutim, onis krivom motivacijom posti2u osietno slabile rezultate. Zanimljivo je vidieti, koji su

to iskrivljeni motivi. Kao prvo, to je sludaj profiterskog motiya, koii je wlo dest,

kad esperantske grupe na 5kolama vode profesionalni nastavnici koji su im inade na-

stavnici iz nekih drugih predmeta. Tada udenici ne ude esperanto zbog vlastite ie'lje za aktivno5du u esperantskoj organizaciji, v nastavniku.koji ce onda vjerojatno biti dareiljiviii u olx)m vom ekspe-

rimentu to je bio sludai s madarskom grupom, laznika biloneuspjeSrn. Drug o kod jednog dijela Zagrepdana, koji se nisuprijavili na tedai , ve6 zato fto su duli da 6e tu biti grupa iz

Austrije, a Zelieli Austrijancima (bilo da imaju stalne kontak-te s njima, a dvoje dak da uvjeZbaju njemadki jezik koji ude u Skoli).luovim slu-

dajevima rezultati su slabi.

14

DAL'NJ! KORAK U RAZVOJU ZAGREBACKE METODEUCENJA ESPERANTA

ZM

3' U ovakvim tedaievima--izy:".tp je- znadafno da grupe bdu podiednake dobi.Madari, diii ie prosiek starosti bio iq gol;;,.gotovo da se nisu mogli ukropiti uostato druitvo dijije prosjek ,t".rti Uioidgiin..4' Metoda' onakva kakv.a ig razradena kroz ranije godine i eksperimente, ie wrodobra i sotovo bez ikakvih pr";i;;; 'rli"'

," primjenjivati i u mertunarodnimkursevima Jedino nije bilo Oorolino *Jmeia'za ueenje novih rijedi.

ll'-::r:i-ry"a.ovogn..odrudeno je da se ubudu6e we vise organiziraju rnedunarodnirecarevt esperanta na slijedecem principu:

Zlatko TiStjar

U-PR-ODAJIJE 6. ]ZDANJE UDzBENIKAESPE RANTA PO ZAGR EBAEr_Or rr,l CiOOI

IKAZETA SA SNIML'ENIM LEKCIJAMA I

PJESMAMA IZ UDZBENIKA - "-

ESPERTNTuo2aerurx MEouNARoDNoc JEztKA

OE LA INTE

Cifene: - UdZbenik 125._ din- Kazeta 4OO._{in

UdZbenike, kazete A_teCiesperanta. ( strip roman,,La Sentimulo" , nabavitiIJ:

Metlunarodnom centru za ush.rge u kulturiAmru5era S / 1, 41 000 Zagreb

tel. (041) 42466f,

t5

-,

MAJO

r9.

25-28.

8-12.

22-24.

29.0606.07.

30.06.{7.07.

KULTURFESTIVALO. DE JUNAJ KROATTAJ ESPERANTISTOJ -KUMR'VE.. At..oi a! Kretia E; '-;;'br, A;-rr5";;7,, a;".

68,s BRITA KONGRESO- DE ESPERANTO, Weston+uper-Mare. lnfor-moj: phirip c. wiilev, +e Higii"rJ'diirI,'portishead, Bristor BS208JC ,

JUNIO

76€ FRANCA KONGRESO DE ESPERANTO, Bourges, Francio,informoj: UFE, 4bis rue de ta Cerisaie, F-ZSdrbe paris

SOMERA ESPERANTO-UN|VERS|TATO, Gyuta, Hurgario, infor-moj: TtT, Bekesmesyei Bizottsasa,4g.as.;. i. xbooi cv-rli."-, .'

KONFERENCO DE INTERNACIA KOMITATO POR ETNA.J LIBE.lF9oJ,.Itgenfurt, A:g,:, inrormoi,'U.' .r. Moritz, r, iiJ"Jrr-"io44, D6180 Escfrweiler, FR Girmanio

JULIO

SOMERA ESPERAi|TO:LERIE{O, Tjenti3e, Jusodavb. tnformoi:Esperamo-Liso de Bornio kai E;e,i;;;n.--dffi;bii:';i6&Saraievo.

'IO-A INTERNACIA JUNU.LARA KONGRESO dE TEJO - SWATTWiCKBritio. Kostoj: 63-110 .gtt,li prrori:'A;;; at: 1llo Holtand par{Avenue, Longon, Britio, W1 l

-4ijF.

@a UNIVERSALA KONGRESO DE ESPERANTO _ VancouverKanado. Aligoi ar: UEA, Rotteraam, Nwe. a-innenv,eg 176, I,ii-di;BJ, Nederlando.

04-13.

t3-20.

21-28.

l6

I

t

01-08.

02-10.

08-17.

10-20.

13-21.

18-25.

23-27.

07-09.

08-15.

?

AUGUSTO57-a SAT-KONGRESO - Bordeaux, Francio. lnformoj ce: Leo Ro'bert, 11 rue des freres Lumiere, FiX|l50 Cenon, Francio.

RENKOINTIGO DE ESPERANTISTAJ FAMlLlOl, Herend, Hurpario.lnformoj: Erno Csiszar, Kulich Gyula u.25, H8100 Varpalota.

RENKONTIGo NATURAMIKA, Abaliget'Pecs, Hungario. lnformoi:Departamenta komitato de HEA, Pf. 2, H-7601 Pecs.

INSI LO DE JUNEOO (ook mladorti!, INTERNACIA JUNULARAREI{KONTIGO. Tenro: ,,l{ekonatai kulturc{". Preza 7.0(tr-' din.

KOTFERENOO DE lLEl (lnternacia Ligo de Erperamo'lntnruistoi)-StofF Lcka, Sbycnio. Atifoi al: Slovenia Erperanto-L{p, p.f. t|(ll,G10@ Liubliana

PrOl-A ESPERANTO-KONGRESO - Szczecin, Pollando. Ali(ioi al;

PEA, ul. Jasna 6, PL{Xrcl3 Warszrya.

l7o PUPTEATRA INTERNACIA FESTIVALO -Zqreb, Yetika Go-rica Partoprem de 19 pupttstrci el 11 ladoi. Kon{: 19fl).- din.Alifif al: lKS, Amrubva 5/1, Zagr€b.

Parelele okazas I NT ER NActA JU N PION I RA R ENKO NT GO.

SEPTEMBRO

TRILANDA RENKONTIGO, Treviso, ltalio. lnformoj: l. Amico, viaBainsizza 2, l-31100 Treviso.

55.a ITALA KONGRESO DE ESPERANTO, San Pellegrino, Bergamo,Italio. lnformoj: lEF, via Villoresi3S, l-201/li} Milano.

BALKANA KONFERENCO - Ateno, Greklando.

NOVEMBRO

30.1142.12. FESTIVALO DE FILMO KAJ VIDEO, Pored, Jngodavio. tnformoj:tKs, P. f. 499,410(n Z4reb.

77

AKCIJE

Lukavec -.r bududiomladihski centar

1987..

U ladaniskom podnebllu turopoljskih lugoya u blizini hrastovih Suma, na

domak Zagrebu posebnu drai svakom prolazniku zaokuplia oko srednjo-vjekovni stari grad Lukavac. To zdanje prollog wemena, wernena silnica,brzina i ljndskih nebriga, izazovno traii zaltitu od wemena propadanja,traii svoj identitet i novi duh ogledan u sada5njosti.

Dr.rgogodi5nje htjenie velikogoridana da se natle nono namjensko obiljeZjelukaveCkom kaftelu u jeku je ponovnog oZivljavanja. To htienje kao da nijevi5e kap u moru, jer na priledlog Saveza za esperanto Hrvatske, ovaj wiiednispomenidki arhitekturalni soliter, valoriziran kao najkarakteristidniji dvoracsvog vremena, izgraden 1752. godine, vleroiatno 6e woj kontinuitet dalinieg2ivljenja nastaviti kao Meclunarodni omladinski centar Lukavec.

S vedim posiedom slobodnog zemlji3ta, zasaclenim razliditim raslinjem,okruien protodnim Samdevima ta! drevni burg u kojem su se nekada odrZava-la turopoljska ,"spraviSda" sada osrni5lienim priiedlogom programa dobivamvu funkciju ,.spraviSda" mladosti iz zemlle i sv[eta u cilju zbliiavanja i

izgradnie prilateljstva svih naroda i narodnosti.Program koli su podrZale druftveno-politidke i druitvene organizacije

op6ine Velika Gorica, grada Zagreba i republike daje dugorodniju razraduoentra, kroz etapno uredenje starog grada. Cjelokupni program usmjeren jek naudnoobrazovnoj, propagandrrc*ulturnoj, sportsko{ekreacionoi aktiv-nosti. Vidljivo, kroz centar svoje akcije razvijat 6e sve druitvene organiza-cije izmedu koiih Savez za esperanto, kao nosilac cjelokupnog zadatka, zatim

18

muzidka omladina, savez izviatada, ferijalni savez i zainteresirane sportske i

druge organizaciie.Financijska korlstrukcija za urdenie zamisliena ie kroz odvalanle lutriiskih

srdstava namjenjenih druitvenim organizacijama. Takova dvostruko korisna

zamisao da se oduva jedan wijedan spomenidki obiekt i da na koriStenje

mladima vjerojatno 6e podrzati i sama skupstina lutriie na svoio! idu6oi

siednici.Nadajmo se da ce ovai oentar naroEito u ljetnim miesecima, zahvaljuju6i

dobrim gradskim saobracajnim vezama postati i omilieno izleti5te gractana

hgrsa i Sire regije uz primjernu doma6u ugostitelisku pontdu.

Zlata CundekoYi6

Drorac LUKAVEC

t9

o

o

BOROVO

DAKOVO

Slobodan M iSljenovi6, nastavnikpolevci, predaie Esperanto udeaktivnosti. Poslile Bororra otlo

Sdje se esperanto predaie u Skoli.

U glasilu OK Srantu koje pileu koiima s obnost Gperantate6aj esperanta.

do) luksuzno opremljen. Pretplata ie XD.- dinra a upla6uie se na

iiro-radun 35100€78-913 Dru3tva e+erantista ,Frafa Ribar" Boro-vG.

voren rad za osninanie Esperantdcog drultva u gradu.

2A

OSIJEK

SISAK

Osiedki esperantisti i predstavnici Radioos'rieka su 20. lll na dan

druge godiSnjice smrti, poloZili cvije6e na grob lvana Flanika, ralp pre-

mirurla novinara i esperantista. Potom je u prostoriji Esperantskog

dru3tva ,,Liberiga Stelo" odrZana komemorativna sjednica kojoj su

osim esperantista prisustvovali predstavnici tiska te rodbina lvana

Flanjka.

95. OBL'ETNICA UEENJA ESPERANTA U OSIJEKUOsiiek,28. svibnja {o 3. lipnia 1984.

u okviru ,,TURISTICKOG TJEDNA"

Bogat kulturno-umietnidki prognam (izblbe, koncrt, proiekciia-fil-lno-ra, erp".antska knliZevna veder, druitvena vederl; OKRUGLISTOL na temu medunarodnog iezika esperanta, bratimljenle s espe-

rantistima Malte te zajednidki izlet. Sudionici sami snose troskovesvog boravka. Esperantska druStva 6e biti posebm obavile3tena o de-

taljima te manifestaciie.

Zronimir Rimac, nastavnik povijesti na Osnovnoi Skoli ,,Grigor Vitez"ve6 vi3e godina drZi tedajeve za udenike vi5ih razreda. 18. vefade

mr Antun Simuni6 odrZao ie predavanie s dilapozhivima o medunaro-

dnom leziku za udenike i nastavnike te osnovne Skole, a u kasn'liem

razgoyoru s rukovodstvom Skole, dogovoreno je da se udenie espe'

ranta trEtira kao slobodna Skolska aktivnost,-kolu swkako treba po'drZati, i moralno i materiialno.

Savez za esperanto Sisak organizira pod pokrovitelistvom OK SSOSisak, brigadu esperantista. Za brigdu se prijavilo 70 esperantistaiz SR Bosne i Hercegovine, SR Srbije i SR Hrvrtske a odekuiu se iprijave esperantista iz inozem data za ORB

ie bib 30. i 31. 03. 1984. te naselju,,Prvipartizanski odred". Brigadiri radnim akci-jarna povodom Dana ORA, 1. 4. 1984.

SPORTSKI SUSR ETI ESPERANTISTA HRVATSKE4. - 6.05. 1984.

Sportski susreti 6e se odriati u Sisku u sliiede6im sportoviml: mali no'gomet (m. i I;), koSarka (m. iZ.) iodbojka (m. iZ). Smieftaj i prehrana

u Omladinskom naselju ,,Prvi partizanski odred" po ciieni od s)O,mdinara. Prijarrc * primaju do 20. 4. 1984. na adresu: Sarrcz za esperanto Sisak, Vladimir Gortana 4, tUOm Sisak. Prvoplasirane ekipeodekulu nagrade.

o

21

o

SLAVONSKIBROD

VALPOVO

BUZET

. SEMlNAR ZA VODlTELJE TEEAJEVA ESPERANTA23., 24. i 25. 03. 1984. odrZan je seminar za voditelje A-tedalevaesperanta. Seminar je pohadalo petnaest polaznika a radilo se pozagrebadkol metodi. Polaznici su osporcbljeni za yodenje A-tedajevaesperanta u osnovnim i sredniim Skolama, u OOUR-ima ina ORA.Seminar je vodio Branislav Badri6.

Gradska biblioteka u Slaronskom Brodu, u suradnji s Esperantskimdruftrcm, uprilidila je izloibu esperantske lherature iz fonda poklo-njenih knliga. Tijekom mleseca silednla bile su izloiene*njige,bro5urei druge esperantske publikacije, koie ie Gradskoi kniiinici pokloniopoznati slavonskobrodski esperantist Franjo Jutri$. U daljoj suradnjis esperantistima (knjiZevno-kulturni program, na primjer) razmafase mogu6nost osiguramnja posebne police s esperantskom literatu-rom.

7. veljade odriana je redovna godiSnja skup5tina Esperantskog drultmSlavonski Brod na kojoj je razmotren dosadaSnii i planiran budu6irad esperantista u gradu s dugom i bogatom esperantskom tradiciiom.U CUO ,,Zlatko Snajder" u toku je tedai esperanta za podetnike 3to 6ebesumnje pomladiti i osvie2iti sastay esperantskog druStra, a ujednoaktivirati njegov rad. Od budu6ih aktivnosti treba napomenuti omasov-ljenle Dru5tva, prevodiladku aktivnost i odrZavanle V susreta esperan-tista Slavoniie i Baranje orre godine. Za pred{ednika Druitva izabranaje Jasna LukaS, a njezin zamjenik je Stefica Orelkovi6. Tajnidke posloveobavljat e Silvio Stilinovi6.

Na inicilativu Julije Rusi6, nastavnice na Osnovnoj 5koli ,,Duro Salaj"u Valpovu,. podela su dva tedaja esperanta za poEutnike. 20. veljadeu posjetu Osnovnoj Skoli do5ao ie Zlatko Ti5liar, direktor lKSe iz Za-greba, i odrZao udenicima i nastavnicima zanimfivo predavanje o me-dunarodnom jeziku, Sto le jo5 vi5e pobndib zanimanle i udenika iodraslih za udenje tog iezika. Velikim entuzijaznrcm i poZrtnovrrcS6u

Juliia Rusi6 je pokrenula i vodi podetne tedaicyc jezikaa gotovo dvijestotine udenika u Beli5du (5 grupa) iPetrilevcima (2 grupe).

i . NOVA ESPERANTSKAGRUPA

U oiuiku 1984. godine ie u Buzetu osnowna esperantska grupa. Grupusadinlava 15 Clanova- omladinaca, koii uprarro ude iezik. Adresa je:Esperantska grupa, OK SSOH, 51420 Buzet.

I

ESPERANTSKA GRUPA

22

18. - 20. 08. 1984-

im svedane siednice i Prigodn-ograzna natiecanja' Projekcije ttt-

3€00-6784099.

o Lo k a I n i !

i st,,].a1a:!l rT ^':fjl^, 1:, x?fiiHfl , i.:iffi 'l:'*j{ #l!--:- r-..:+.,- ilo^ak ie obiavlieni.nl. ot'iG' elanak ie g-biav.lien

n.tio',,OoPrinos zaiedni3tvu")lanova druStva'

elanovi Es z KriZevaca pokrenuli su esperantsku

aktivnost , ;oi"-t" prtnita osnivanie kluba' TeEai

rnor"nt.tn znik

U KriZevci Eiia nici odriana izlolba esperantskih

dasoPisa.

26.02.1984'odr2anaieredovnagodi5njaskupStinaEsperantskogdruitva ,,1 . L. Ribar"'

13. 03. 1984. u prisustvu 20-tak dlanova odrZana ie i godi5nia skupiti-

ii'Erp.r.ntttog d ru5tva,,SPtit"'

55OOO Slavonski Brod'

2leNo

SPLIT

buRvousrtBROD

o

o

ZAGREB

a

o ' SEKOVA BICIKLIJADA NA PLITVIEKA JEZERA

Povodom PtF.a 29. (B. -03. )9. t984.

esperantista na "f;?,?i.''3"fl"J[ltl;

Petrinle i dolino se predi oko 70'km aspava se u Sato iciklistiCke karanane Ce Ava Oanaboraviti na Plitvicama a potom se vracaju yhkom iz Bihaca iri nastiv-t[aiu-gy1 prema dogovoru. Za sve ostare informacie pot.euno * ili16."-titi SEK-u, Amruleva 5/l,Zqreb.

C_KURSO

BENKovAc U Benkovcu.je prvi puta odrian vikend te6aj esperanta za nastavnike.Tedaju je prisustvovato cetvero poraznika . ;Ji; ;;l; vanda Brari6.

24

OJ" de R. Queanneiu

,Jun tagon.de-la- jar_g 102 post.Zamenhof apud la centra oficejo nemallrok-sime de la haltejo Hector Hodler en la verda afltobuso n"m"r'o o-otaas tr-multo_pro ig p1e$urtretado kaj la konversacio pri la butonforma foto deFlora SzCbo-Felsd."

E_TEATRO

Spomenka Stimec

%

ut&lekai

intereseKOREKTO PRI

,,75 GODINA ESPERANTA U SRH"

En ,,Tempo" 4/83, pago 18, aperis mal-longa informo pri 75 jaroj de Esperantoen Kroatio (,,75 godina esper€nta uSRH"). Gustas la fakto ke la jaro 1983estis T5jarigo de organizita Esperanto-movado en Kroatio, kai per tio ankau enJugoslavio, sed aliai informoj estas era-roj. Nome, Zagreba Esperanto-societoestas societo kiu fondigis post la unuamondmilito (versajne en 1919 au 19201,kaj neniel la 28-an de decembro 1908.La nomita societo estis la plej forta Espe-rantoorganizajo en Zagrebo en la jarojinter la du mondmilitoj, precipe en launuaj jaroj post la unua mondmilito,kiam ankorau ne ekzistis la pli postefondota progresema Laborista Esperan-toSocieto. La ZES cesis ekzisti senpereantau la dua mondmilito. La dato, kiunoni notis kiel fondigdaton de ZES,fakte estas la dato kiam okazis la unuakunveno (fond-kunveno) de Unuigo deKroataj Esperantistoj, la unua organizitagrupo en Zqreb. La dua malgustaloen la nomita artikolo rilatas la fondigonde Kroatia Esperanto-Ligo. KEL fondi-gis post la dua mondmilito, en 19t15, sed

neniel en la jaro 1909. La dato notitaen la artikoleto (la 4e de januaro 19091estas la dato kiam, post la noviarai fe-

26

stotagoj, komencis aktivi la Unuigo deKroatal Esperantistoj. Tiam komencigisla unua kurso de Esperanto gvidata deDanica Bedekovid kaj Mavro Spicer.

Al ci tiu korekto mi volus aldoni ankaumallongan klarigon pri tio, kial la jaron1908 oni proklamis kiel jaron kiam ko-mencigis organizita E-movado sur la teri-torio de Jugoslavio. Lastatempe oni oftepolemikas kaj volas pruvi, ke la organizitamovado por Esperanto ce ni komencigispli frue. La kvin esperantistinojn elOsijek el 1889-a jaro ni ne povus kon-tentige nomi grupo, car fakte pri ili niscias nenion alian krom la nomoj kajkelkaj biografiaj notetoj. La esperantistaagado restas nekonata. En la lasta numerode rijeka,,Heliko" (n-ro 7), trovigasankau longal pruvadoj pri la unua Egrupoen Rijeka en 1907. La autoro RadoslavSkalamera entute ne pravas se li volastiun grupon prezenti kiel la unuan, carfakte simila grupo ekzistis ec en 1904en Vr5ac. Ambau grupoj havis nelongandauron kaj negravan influon al disvastigode Esperanto en nia larxCo. La unuagrupo kiu grave kontribuis al la disvastigode Esperanto estis la nomita Unuigo deKroataj Esperantistoj. Gi eldonis la unu-ajn lernilojn kaj la unuan Egazeton ce ni,kaj preparis teremn por pli posta laboro.Pro tio la dato de gia fondigo praye estasprenita kiel dato kiam ce ni komerrci-gis organizita poresperanta ag6do.

J. Plcdin

ESPERANTO EN KOSOVO

La lGan de marto 1984 fondigis Espe-ranto-klubo ce Universitato de Kosovoen PriStina. 120 studentoi tuj aligis alla klubo kal kvardeko da ili lernas la lin-gvon en kursrj (en albana kal serbokro-ata). Esperanto estas lastatempe vasteprezentata en radio, televido kal precipeen jurnaloj de tiu ci lugoslavia autonomaprovinco. Dismstigo de Esperanto en tiuregiono espereble rezuhos fondigon deKosova E-ligo'

Lutfi Kermendi

GODISNJA SKUPSTINAJUGOSLAVENSKOG SAVEZA

2iuezn IeARA ESPERANTISTA

ALPE - ADRIA

Mr. lieka llYacintha03 BP 572Abidian Oil

Ot:a!l !lrlr r'.r : K'ir'ii

7-1gOn?,","-;;;N

?r6il+$bl{fl*q}}rffiu,,ve6enruEM Llsru" RUBRIKA

,,ZA ESPERANTISTE"

trovinar 1o*1516Y slaj i,l.

7a nalo ,.Ve6erniipe unrr '-'i ta Pleji,i encis re-oule aP

, 1! ,.Pt)!l [sPi:RA

-

,,RADNIEKE NOVINE" - GODINUDANA RUBRIKE,,ESPERANTO"

Tiednik sindikata i Saveza sindikata Hr-vatske ,,Radnidke novine" ved viSe odgodinu dana obiavlluie redovnu rubriku,,Esperanto", koja biljeii aktualne doga'claje u esperantskom pokretu i donosibrojne zanimljive priloge iz Zivota i radaesperantista. Polt4odi5nja pretplata na

,,RN" iznosi 250.- dinara, a godiSnja 5C[).-dinara. Adresa: ,,Radnidke novine", i-e-njinov trg 2,41000 Zagreb.

ESPERANTO U,,SUVREMENOMVATROGASTVI.,l'"

Odnedavno su i novine Vatrogasnog sa-

veza Hrvatske,,Suwemeno vatrogastvo"uvele redovnu esperantsku rubriku koiuureduje Jozo Marevi6. List izlazi dvomje-sedno a za sada u nastavcima objavljujetedaj esperanta. Adresa je: ,Suvremenovatrogastvo", F rankopansk a 7, Tagr eb.

1985.

MEOUNARODNA GOOINA

OMLADITE

NOVA PLOEA NA ESPERANTU

,.TYM and Co", jedna od najpopularni-jih rockgrupa u Grazu (Austrija), neda-vno je snimila i izdala gramofonsku plodus dvije pjesme na esperantu. Naslovi pje-sama su ,Amikon mi bezonas" i ,,Mi neestas". Za sada se ploda moZe nabavitisamo u Austriji: MEKI-Schallplatten-Versard, Fabergasse 1, 8010 Graz.Cijena je 55 Asch.

ESPERANTO NA TV ZAGREB

- TV Zagreb je tokom veljade po dva pu-ta emitirao lutkarske predstave Japanskogi Svedskog kazaliita lutaka Obje supredstave snimljene na esperantu kao dioPIF-a.

- ,,Predstavfamo vam ... Savez za espe-ranto Hrvatske" - naziv je 1S*ninutneinformativrr emisije o radu SEH-a i oesperantu op6enito. Emisiju je u travnjusnimila TV Zagreb, a u njoj su sudjelovaliSpornenka Stimec, Judita Rey Hudedeki lvica Spoliarec. Emisija je emitirana dvaputa u travnju u okviru obrazovnogprograma, a bit 6e ponovljena i u rujnu.

- ,,Dvojezidnost kod djece" - je 30mi-nutni prilog za emisiju ,,Znanstvenirazgorcri" TV Zagreb. O tomi su razgo-varali prof. Guberina, prof. lvi6, N. RaSi6,' Z. Ti5ljar i J. Rey Hudedek, a preteZnose gorcrilo o djeci koja od rotlenja go-vore esperanto. Emisija 6e uskoro biriemitirana.

KORESPONDADO

- Jenus SPERRA, ul. Krotka 13,77424 Zakrzewo, rc|. Pita. Poljska, dezirckorcpordi pri filatelio kaj turismr-,.

- Milosz WROBLEWSKT, ul. Malczewrkiego 6/6, PL€3154 Lodz, Polidra,deziras korespondi kun jr.goslaviai geesporantistoi pri hi*orio, teato, fiinn. mu-ziko, sporto, lingvoj ktp. Kolekras poStkartojn, turisrnin pro.p€ktoin, Eiruig-nojn ktp.

Sorgei Borirv TOOOROV, W4 Grado5nica. CeS. Vraca, Bulgrio dezirakoropondi pri 3porto, turismo. fotografado kal numirrnatiko.

28

\a

LlLlruTO, .utor: J. Swift, 1g61., 6iil stranice, format: 12 x 1g,5 cm.Prida o Guliverovim putovanlima. Cijena: 100.- din

SFERo., 1, z_birka znanstveno-fantastidnih prida raznih autora. lzdavad:grupg NIFO, Spanlolska, 1982, 134 stranice, format: 11,5 x ,l8,5 cm, cije-na 350.- dinara.

SFEROJ 2, zbirka znastveno-fantastidnih prida raznih autora, lzdava6: grupaNIFO, Spanjolska, 1983, 146 stranica, format 11,5 x 18"5 cm, cijena: 370.-dinara.

RAKONTO, EL PLURAJ LANDOJ. Zanimljive kratke pri6e izraznih krajevasvijeta. Autor: F. Parker, lzdava6: Britanski esperantski savez, 1972, g0stranica, 14 x21 cm, cijena: 120.- dinara

LA INTERNACIA KUIRLIBRO. Zbirka recepata iz nacionalnih kuhinjaraznih naroda. Autorica: J. Shorter-Eyck, lzdqvad: Britanski esperantskisavez, 194 stranice, format: 12,5 x20 cm, cijena: 350.- dinara.

pO$Af USO DE LA MONDO. Atlas sviieta u boji s podacima o svim zemlja-ma. Dlepni format (11 x l7 cm), lzdavad: Kartografie, Prag, 197 1, cilena:350.- dinara-

ETULAJ AVENTUROJ. Originalne prii,e Zore Heide. lzdavai: autor, 1983.104 stranice, format: 14,5 x21 cm, cijena: 300.- dinara.

Medunarodni centar ra urluge u kulturi llibroservol, Amrubn 5/1, 41000Zagreb, tel. (041) 424{60.

29

EL LA

,,LIRIKA POEMAROEL LA

Mihaj AVRAI{ES(U

SOLECO

Iufoje vi ekhaltisje l' rcjkruci$o.Okulmetas la manonkaj mallongfas la distancon.

Nek povas vija foririnek ankarl povas vi resti.

Sola vi staras kun vi,sola kun aliaj,sola kun la propra vojkucifo.

Tradukis: Bori$ Mili6evi0

GURA JAKSTC (1832-1878)

EN LA TILIARO

I VESPERO

Cu vi min parencas, orfoj sen esperoj?Ail vin venenigis, eble, la mizeroj?Ail la mond' malfortajn vin peladis for, -kaj al mi vi venas, Car mi homojn konas,en duet' malgaja kanti pri dolor'?...

Ni pepkrias,sed ni sciaske neniunin kompatos,kaj nin 9toskaj nin flatoskiel vi...

- ci-ju-ci!

Miaj etaj birdoj,kamaradoj solaj,en nova lo$ejo konatoj malnovzj,bonkoran, mielan kanton pepas vi;sed la koron mian en la'brusto miarompadis la homa malio gl4sia,anstataU la koro,jen estas glaci'.

Kun florinto,hiacinto,kun vivgajo,bela majo,kun lilio,PaPili'0,jen alflugas ni,

- ciju--ci!

Kompatindaj orfoj, vi birdetoj belaj,pasis jam delonge miaj tagoj helaj,velkis miaj floroj, mortis majdezir',sur I' animo,kiel plantSirafrc kelka,ail kiel odoro de I'ocimo relka,restis peza Yundo, pe?E5a suspit'.

Tradukis: Galeb Pauniei0

E

EL LA,,KROATIA POEZIO"

SLAVKO MIHALIC

ALPRoKstMlGo DE LA Sronmo

R'rgardu tiuin nubojn Vera kial vi silentas

Mi ja ne estas besto sed jen la PlurcKiel subite malvarmiQis

Ni estas for de la urbo

Bone Vera neniam mi forgesos tion kion vi donacis rl mi

Ni nun esta3 untrc kai kial ParoliFlavaj nuboi kutime alportas hailon

Oio jam mutas la cikadoi kai la greno

Se vi deziras ni Povas anka0 resti

Mi timas por vi Por mi egalas

Fulmobatoi danQeras en kamPoj

Kai ni nun estas la plei ahai (kaj tiel malbenite sold)

Muhai kamparamj vekrios ei wspere pro la graimi el+ikitai

Mi ne povus konsenti ke mi t'rom dependu de veter3an0oi

Ne pbru vera tio estas nur nervoi

anka0 ili anta0sentas la ftormon

Mi diras al vi vivo entute pli simplas

Jen la unuai gutoi nun komcncos tumultego

Butonumu la robon vidu ankaii la fbroi frm(iadasMi ne senkulpi$us se io okaz[s al vi

Tiu ei loko c€rte restos sankta en mia memoro

Mi petas vin pli rap'nle marSu kaj ne r'rgardtrrni$u

Trdukir lvica Spoljaoc

rit!3o?6I

2

E;EaEEaB.B,6E;

t

$it *

iEis

ti iE

3tc.ato

-,C

Itxc

iE>U'c;satq<

to8Nt.i