Wireless Application Protocol (WAP) versus I-modefps.naisbitt.edu.rs/wp-content/uploads/2016/09/EPoslovanje_rank... · NBS, repo, obavezna rezerva M1, M2, M3, ref kamatna stopa, kurs

ELEKTRONSKO POSLOVANJEMEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Wireless Application Protocol (WAP) versus I-mode

Dr Sinia RANKOV 1

dr Sinia RANKOV, redovni profesor

Brankica Paun, asistent

Izvor: Laudon, The Internet: Information Technology Infrastructure for the Digital Firm, PHI 2005


, 2013-14

:

:

1. Dave Chaffey, E-Business and E-Commerce Management, Pearson Educations, Harlow, 2007.2. Efraim Turban, David King, Dennis Viehland, Jae Lee, Electronic Commerce 2006: a managerial perspective, Pearson Education, Upper Saddle River, 2006.3. Kenneth C. Laudon, Carol Guercio Traver, E-commerce: business, technology, society, Pearson Educations, Boston, 2004.4. , ., , , , 2008.

o: , : http://www.megatrend.edu.rs

. .

. .

1. - -, , , ( , e_science grid computing)

4

2. -, , 4

3. -, , (Facebook,Twitter,...)

4

4. -, , e-banking, 4

Dr Sinia RANKOV 2

. :

(esej): 20 (): 25 : 10 (. 30 , . 70): 45 (. 100 )

5. , , , 2, WEB 2.0, - , 4

6. Xml, WEB , CMS -, , 4

7. 4

8. -, , front-end, back-end, ,

4

9. I : I, II, , 4

10. - B2B, B2C, C2C, , 4

11. -:-, m-, e-, 4

12. - 4

13. , MRP, MRPII, ERP i SCM 4

14. , , - , ,

4

15.II : III, IV, V, VI i ,, -, MSF

4

60


- : . . . 1.

-; web , web 2

2.

web ; web , HTML2

3. web , HTML, CSS

2

4. web , HTML, CSS ()

2

5.

(CMS); web ; : mambo, joomla, drupal, postnuke2

6.

- joomla (; ; wamp ;

; MySQL & )2

7.

Joomla : , , , ;

2

8.

: , ; (WYSIWYG )2

Dr Sinia RANKOV 3

8. 2

9.

(Menu manager), (Extension manager), (, HTML ),

(, )2

10.

web / Joomla 12

11. web Joomla - 2

2

12.

( )2

13.

( )2

14.

( )2

15.

2

30


Slajdovi koji su dati u prezentaciji su samo za INTERNU UPOTREBU.Namenjeni su studentima MEGATREND UNIVERZITETA FAKULTETA ZA POSLOVNE STUDIJEza pripremu kolokvijuma, ispita i seminarskih radova iz predmeta ELEKTRONSKO POSLOVANJE.

CopyrightZabranjeno je korienje materijala u smislu publikovanja, kopiranja ili pretampavanja bez prethodne pismene saglasnosti i odobrenja.

MEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Dr Sinia RANKOV 4

ELEKTRONSKO POSLOVANJEMEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJEMEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

Tehnologija e-poslovanja na internetu

Dr Sinia RANKOV 5

Izvor: Laudon, The Internet: Information Technology Infrastructure for the Digital Firm, PHI 2005


INFRASTRUKTURA e-poslovanje

MTDMEDJUBANKARSKO TRITE DEVIZA

SWIFTSWIFTNet, FIN, Accord, SNL

NBS,repo, obavezna rezervaM1, M2, M3, ref kamatna stopa, kursNARODNA BANKA SRBIJE

Poslovne OrganizacijePRAVNA LICAe-commerce, m-commerceERP, CRM, SCM

WEBXmlHTMLEDI

WEBXmlHTMLEDI

MT 103

MT 202

MT 950

DRZ.instituc e-govVLADA, MINISTARSTVA,...

PKS

WEBXnlHTMLEDIFACTEDI

CRHoV To, T1,T3CENTRALNI REGISTAR HoV

APR AGENCIJA ZAPRIVREDNE REGISTREDigitalna ekonomija


Digitalna ekonomija

Dr Sinia RANKOV 6

UBSUDRUENJE BANAKA SRBIJE

NARODNA BANKA SRBIJE

BANKEe-banking, e-commercem-banking, m-commerce

SWIFTIno Banke i FIN

mrezeTARGET, RTGS+,TBF, CHAPS

BI-REL,SIC,BOJ,

CARINAIcd, ucd, bolero

BERZA BEOGRADSKA BERZABelex

WEBXmlHTMLEDIFACTEDI

BELT

WEBXmlHTMLEDI

EDIFACT

EDI

SWIFTY-copyT-copyV-copy

MT 103

MT 202

MT 950

PKSPRIVREDNA KOMORA SRBIJE

Nalozi ppi

Nalozi RTGS

Izvor: Rankov, 2012


,RTGS, E-comm


Dr Sinia RANKOV 7

,,

RTGS, E-comm

. KSI154

B2B,B2C,B2F,A2A, B2B2C, C2B2C, E-, M-(E-B, E-COMM, E-GOV, E-MAIL,) ERP, CRM, CMS, EDI, MRP, SCP

RTGS () SWIFT

CLS//

Bolero


1980s 1990s 2000s

Service-Oriented Computing

Internet / E-Business

Client-ServerComputing

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

2010s

SOA Service Oriented Architecture


Dr Sinia RANKOV 8

Povratak investicija

Interoperabilnost

Prilagodljivost

Vreme kupovine

Infrastruktura

Karakteristike perioda

komercijalne aplikacije

Proceduralni razvoj softvera od vrha do dna

centralizovani raunski sistemi

Nedistribuirana obrada

nastanak tehnologija na bazi pc

klijent-serveraplikacije

razvoj orijentisan ka predmetu rada

preduzee-centralna kompjuterizacija

internet umreavanje

aplikacije e-komerca

web aplikacije

web usluge & softverske komponente

montiranje aplikacija u realnom vremenu

brz razvoj i menadment

MainframeComputing

izvor:Radenkovi, 2006


Sadraj

1. Deo I: Uvod u e-poslovanje

2. Deo II: Infrastruktura i tehnologije e-poslovanja

3. Deo III: E-trite i modeli e-trgovine


Dr Sinia RANKOV 9

4. Deo IV: Strategije e-poslovanja, SCM i CRM

5. Deo V: Bezbednost i zatita e-poslovanja

6. Deo VI: Aplikacije e-poslovanja

7. Deo VII: SWIFT tehnologija


DEO I : UVOD U e-POSLOVANJE1 Pojam e-poslovanja

1.1 Cilj uvodjenja e-poslovanja

1.2 Tendencije u e-poslovanju

1.3 Razvoj e-poslovanja

1.4 E-poslovanje menja kvalitet ivota i nain poslovanja

1.5 Uticaj globalnih promena na e-poslovanje


Dr Sinia RANKOV 10


1.6 Porast prihoda ostvarenih putem e-poslovanja


DEO I:UVOD U E-POSLOVANJE

CILJEVI prouavanja:

1. definisanje pojma e-poslovanja;

2. objanjenje tendencija i faza razvoja e-poslovanja;


Dr Sinia RANKOV 11

2. objanjenje tendencija i faza razvoja e-poslovanja;

3. utvrivanje odnosa e-poslovanja i digitalne ekonomije;

4. objanjenje faktora koji su uslovili razvoj e-poslovanja;

5. objanjenje koristi koje nastaju prelaskom sa tradicionalnog na e-poslovanje.


Pojam e-poslovanja

1. IBM: E-poslovanje je transformacija kljunih poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija.

2. E-poslovanje je razmena informacija elektronskim putem u okviru organizacije, kao i izmeu organizacije i eksternih stejkholdera u cilju podravanja kompletnog opsega poslovnih procesa.


Dr Sinia RANKOV 12

procesa.

3. E-poslovanje je korienje Interneta i drugih IT da bi se pospeila trgovina i poboljale performanse organizacije.

4. E-poslovanje moe se definisati kao obavljanje poslovnih operacija primenom savremenih ICT. U poslednjih nekoliko

godina popularno je koristiti termine koji poinju sa slovom e(electronic elektronsko).


Cilj

Glavni cilj uvoenja e-poslovanja je poboljanje konkurentnosti organizacije pomou pravovremenih i

inovativnih informacija i savremenih komunikacionih


Dr Sinia RANKOV 13

inovativnih informacija i savremenih komunikacionih

tehnologija u samoj organizaciji, ali i u vezama izmeu

organizacije i njenih poslovnih partnera i potroaa.


Tendencije u e-poslovanju

1. poveana brzina promene u poslovanju,

2. smanjenje znaaja udaljenosti kao parametra u

poslovanju,

3. smanjenje vremenskih disproporcija,

4. globalno trite,

5. vetina upravljanja,


Dr Sinia RANKOV 14

5. vetina upravljanja,

6. znaajne promene odnosa od prodavca ka kupcu,

7. globalizacija trita,

8. otvorenost sistema,

9. interdisciplinarnost i

10. zatita intelektualne svojine.


Razvoj e-poslovanja

Prodaja, brzina, kvalitet


Dr Sinia RANKOV 15

Web sajtprezentcija

E-businessI

kupovina i prodaja

E-businessII

kupovina i prodajadeljenje informacija

InteligentniE-business

End to end poslovni procesiCross IndustryCommunities



E-poslovanje menja kvalitet ivota i nain poslovanja

1. poveava se efikasnost i i ekonominost rada,

2. smanjuju se svi trokovi, jer su e-transakcije neuporedivo jeftinije,

3. obavljanje poslova vie nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi sedite firme,


Dr Sinia RANKOV 16

sedite firme,

4. radno vreme vie nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom celog dana i svih dana u godini,

5. plaanje se obavlja e-novcem i kupac iz bezbednosnih razloga, ne mora da dri kod sebe gotov novac.


Odmah nakon teroristikog napada na Njujork, online rezervacija avionskih karata doivela je drastian pad. S druge strane cnn.com je imao trostruko vie saobraaja nego to je to ikada zabeleeno.

Znaajan uticaj na obim e-poslovanja je uinila pojava antraksa.

Uticaj globalnih promena na e-poslovanje


Dr Sinia RANKOV 17

Na budunost e-poslovanja e znaajno uticati mere koje e Amerika administracija preduzimati u borbi protiv terorizma.



Porast prihoda ostvarenih putem e-poslovanja

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

u m

ilio

nim

a $


Dr Sinia RANKOV 18

0

500

1000

2000 2001 2002 2003 2004

u m

Severna Amerija Azija i Pacifik Zapadna Evropa

Latinska Amerika ostatak svetaizvor:Radenkovi, 2006


Pitanja za razmatranje

1 POJAM e-poslovanja

1 Navesti nekoliko definicija e-poslovanja

2 Koji je glavni cilj uvodjenja e-poslovanja u organizacije

3 Navesti faze razvoja e-poslovanja

4 Kako glasi IBM-ova definicija e-poslovanja

5 Navesti bitne tendencije e-poslovanja

6 Na koje naine e-poslovanje menja kvalitet ivota i nain poslovanja


Dr Sinia RANKOV 19

6 Na koje naine e-poslovanje menja kvalitet ivota i nain poslovanja


2 Faktori koji su uslovili razvoj e-poslovanja

2.1 Digitalna ekonomija

2.2 Karakteristike globalne platforme

2.3 Glavne karakteristike digitalne ekonomije

2.4 Organizacija e-poslovanja

Dr Sinia RANKOV


Digitalna ekonomija

Pojam digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se oslanja na digitalne tehnologije. Digitalnu ekonomiju pojedini autori nazivaju i

Internet ekonomija nova ekonomija Web ekonomija

Dr Sinia RANKOV

Karakteristike globalne platforme su:1. iroka lepeza digitalnih proizvoda baze podataka, vesti i informacije, knjige, asopisi, TV i radio programi,

filmovi, raunarske igre, muziki CDovi i softver koji se isporuuju preko digitalne infrastrukture irom sveta;

2. potroai i organizacije obavljaju finansijske transakcije elektronskim putem, preko digitalnih valuta ili finansijskih tokena, pomou umreenih raunara ili mobilnih ureaja;

3. integrisanje mikroprocesora i mrenih kartica u fizike proizvode kao npr. aparate za domainstva i automobile.


Glavne karakteristike digitalne ekonomije

Oblast Opis

Globalizacija Globalna komunikacija i saradnja; globalno e-trite.

Digitalni sistemi Analogni sistemi su zamenjeni digitalnim (TV, telefon i ostali ureaji).

Brzina Transakcije u realnom vremenu zahvaljujui digitalizovanim dokumentima, proizvodima iuslugama.

Informisanost Iako se brzina prikupljanja i koliina informacija poveava, inteligentni alati za pretraivanjepomau korisnicima da bre nau eljene informacije.

Trita Tradicionalna, fizika trita su zamenjena online tritima; nova trita su stvorena; vei pritisakkonkurencije.


Dr Sinia RANKOV

Tritakonkurencije.

Digitalizacija Muzika, knjige, slike i drugi proizvodi su digitalizovani zbog brze i jeftine distribucije.

Poslovni modeli i procesi

Novi i poboljani poslovni modeli i procesi stvaraju brojne mogunosti za osnivanje novihkompanija i industrija. Poslovanje bez posredovanja i putem cyber posredovanja je u porastu.

Inovativnost Digitalne i inovacije orjentisane ka Internetu su u brzom porastu. Odobrava se vie patenatanego ranije.

Zastarevanje Visoka inovativnost generie visoku stopu zastarevanja proizvoda i usluga.

Nove mogunosti Nove mogunosti se stvaraju u skoro svim aspektima poslovanja organizacija.

Prevare Stvorio se novi vid kriminala cyber kriminal.

Ratovi Tradicionalni ratovi prelaze u cyber ratove. izvor:Turban, Viehland, Lee, 2006, 2006


ORGANIZACIJA

ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

FABRIKEProizvodnja JITKontinuirano snabdevanjePlaniranje proizvodnjeIsporuka proizvoda i naplata

KUPCI

On line marketingKlijentski servisiB2CC2CEIBPP & EIPPInternet kupovine

INTERNET MREA

Dr Sinia RANKOV

UDALJENE KANCELARIJE I RADNE GRUPE

SaradnjaE-komunikacijaProjektne i IT aktivnostiE-projekti

DOBAVLJAI

Upravljanje lancem ponudaNabavkaIporuka roba kupcimaNaplata robe i usluga

CB i BANKE

POSLOVNI PARTNERI

KooperacijaTimski projektiKonsultantske usluge i ugovaranjeE-commerce

INTERNET MREA

Izvor: Rankov, 2009Analogija:Laudon, 2004



2 FAKTORI KOJI SU USLOVILI RAZVOJ e-poslovanja

7 Navesti jedan od glavnih faktora razvoja e-poslovanja

8 ta je digitalna ekonomija

9 Navesti karakteristike globalne platforme

10 Navesti glavne karakteristike digitalne revolucije

11 Navesti neke od pozitivnih posledica primene novih tehnologija u poslovanju


Dr Sinia RANKOV

11 Navesti neke od pozitivnih posledica primene novih tehnologija u poslovanju

12 ta je potrebno obezbediti u cilju realizacije efikasnijeg e-poslovanja


3 Koristi od prelaska sa tradicionalnog na e-poslovanje

3.1 Koristi od uvodjenja e-poslovanja

3.2 Nemerljive koristi od uvodjenja e-poslovanja

3.3 Merljive koristi od uvodjenja e-poslovanja

Dr Sinia RANKOV 25


Koristi od uvoenja e-poslovanja

1. smanjivanje runog rada u ukupnim aktivnostima;

2. porast produktivnosti rada;

3. smanjenje trokova poslovanja;

4. rast uea visokoobrazovane radne snage;

5. smanjen poetni kapital;

6. integracija svetskog trita;

Dr Sinia RANKOV 26

6. integracija svetskog trita;

7. efikasnost u poslovanju i promena modela potronje;

8. promovisanje individualnog preduzetnitva.


Nemerljive koristi

Nemerljive koristi od uvoenja e-poslovanja teko je izraziti u novanoj vrednosti, ali im je potrebno dati odgovarajui znaaj koji se identifikuje kroz:

1. servis potroaa,

2. internu obradu,

brzu i preciznu obradu podataka,

arhiviranje velike koliine podataka,

brzu razmenu podataka,

trenutni pristup informacijama,

Dr Sinia RANKOV 27

trenutni pristup informacijama,

automatizaciju,

podrku donoenju odluka,

akumulaciju znanja poslovnih sistema i

uenje na prethodnim iskustvima.

3. konkurentsku prednost.


Merljive koristi

1. Uteda trokova i porast prihoda predstavljaju samo neke od mnogobrojnih mernih instrumenata korisnosti.

2. Uvoenjem e-poslovanja transakcije ne postaju besplatne, ali dolazi do snienja trokova u nekoliko oblasti:

papir i potanske provizije; porast produktivnosti, koja se postie preorijentacijom zaposlenih na druge produktivnije

aktivnosti; skladitenje e-poslovanje podrava proizvodnju u pravo vreme (JIT);

Dr Sinia RANKOV 28

skladitenje e-poslovanje podrava proizvodnju u pravo vreme (JIT); manje povraaja postie se usmeravanjem ka odreenim tipovima potroaa, kupovanjem

proverenih proizvoda od strane potroaa; smanjeni trokovi isporuka u ovoj oblasti dolazi do sniavanja trokova zahvaljujui

automatizaciji elektronskih transakcija, proveri statusa isporuke proizvoda, poboljanjem trase kretanja isporuke i pronalaskom efektivnijeg alternativnog transporta.

3. poveanje ostvarenog prihoda (firma ostvaruje poveanjem prodaje ili sniavanjem trokova prodaje, poveanjem proizvodnje i produktivnosti > se operativni profit)



3 KORISTI OD PRELASKA SA TRADICIONALNOG NA e-poslovanje

13 Koje su glavne koristi uvodjenja e-poslovanja

14 Objasniti nemerljive koristi od uvodjenja e-poslovanja

15 ta je primarni cilj e-poslovanja

16 ta se postie uvodjenjem interne obrade podataka u firmama

17 Navesti merljive koristi od e-poslovanja

Dr Sinia RANKOV 29


4 Virtuelne organizacije

4.1 Definicija virtuelne organizacije

4.2 Rad zaposlenog na daljinu

4.3 Virtuelne kancelarije

4.4 Vrituelni timovi

Dr Sinia RANKOV


Geografski razmetene organizacije koje su povezane:

zajednikim interesima sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke kroz prostor i vreme kroz organizacione granice maksimalna podrka ICT.

Definicija virtuelne organizacije

Dr Sinia RANKOV

maksimalna podrka ICT.

Virtuelne organizacije moemo organizovati:

1. RAD ZAPOSLENOG NA DALJINU

2. VIRTUELNE KANCELARIJE

3. VIRTUELNI TIMOVI


1. Telecommuting Zaposleni rade na lokaciji udaljenoj od uobiajenog radnog mesta, ali ne i iskljuivo od kue. Koriste se raunari i telekomunikaciona oprema kako bi se odravali kontakti izmedju udaljenog radnog mesta i matine kancelarije

2. Telecentri Ove udaljene kancelarije su locirane u zajednicama van glavnih gradova i obezbedjuju prostor i opremu zaposlenima koji im esto nisu dostupni u obliku telecommuter

3. Mobilno poslovanje (mobile working) Odnosi se na radno okruenje radnika koji zahtevaju odgovarajuu opremu, kao to su mobilni telefoni, beini uredjaji, laptop raunari

4. Hot desking Ovaj oblik podrazumeva ukidanje stalnih radnih mesta (desks) svim ili odredjenim zaposlenima. Kada pristiu,

VRSTE virtuelnih organizacija - forme

Dr Sinia RANKOV

4. Hot desking Ovaj oblik podrazumeva ukidanje stalnih radnih mesta (desks) svim ili odredjenim zaposlenima. Kada pristiu, zaposlenima se dodeljuje radni sto, raunar i na taj nain omoguen im je pristup svojim dokumentima, fajlovima, aplikacijama i elektronskoj poti

5. Hoteling Oblik u kome klijent obezbedjuje hot desk za zaposlene virtuelne organizacije

6. Virtuelni timovi Zaposleni saradjuju sa udaljenih lokacija koristei elektronsku potu, Intranet, videokonferencije


virtuelne organizacije

Virtuelni timovi Virtuelni projekti Privremene virtuelne organizacije

Trajne virtuelne organizacije

Oblast uticaja Unutar organizacije ili organizacione jedinice

Kroz razne funkcije u organizaciji

Kroz itavu organizaciju

Kroz itavu organizaciju

Brojnost, karakteristike lanova

Mala, lokalnog karaktera Srednje veliine Obino velika Obino manja, mogunost prilagodjavanja

KLASIFIKACIJA virtuelnih organizacija

Dr Sinia RANKOV

Misija Timovi na specifinim trenuntim zadacima

Rad predstavnika vie organizacija na specifinim projektima

Vie funkcija reaguje na trinu priliku

Sve funkcije i potpuna funkcionalnost kao kod klasine radne organizacije

Duina projekta Trajno Privremeno Privremeno Trajno

Upotreba IT Povezanost, deljenje primenjenog znanja (e-mail, groupware

Skladita podataka (baze podataka, groupware)

Deljena infrastruktura (WAN, groupware)

Marketing i distrubucioni kanali, zamena fizike infrastrukture (web, intranet)

izvor:FON, laboratorija za EPJussi Okkonen, Performance of virtual organisations, Institute of Business Information Management, Tampere University ofTechnology


Virtual broker- Ponudjena usluga je samo trite. Bilo koji web portal je potencijalno virtuelno trite. Veina tradicionalnih trita, kakvi su gradski trni centri, trite akcija i sl. je preuzelo virtuelnu formu

Virtual face - Virtual face virtuelna organizacija je alternativna prezentacija konvencionalne organizacije. Svoje poslovanje uglavnomzasniva na postojanju Interneta, a osnovna orijentacija joj je tradicionalna organizacija. Internet banking je esto oblika virtual face, uskopovezan sa tradicionalnim bankarstvom. U ovakvom sistemu organizacija koja se nalazi u jezgru ima najveu odgovornost zaimplementaciju svih poslovnih ideja, ak i onih procesa koji se odvijaju u virtuelnom prostoru.

Star alliance - Star alliance se pojavljuju grupisanjem naizgled nepovezanih organizacija oko jedne kljune organizacije (organizacije zvezde). Ovaj oblik virtuelnog organizovanja je est u mnogim oblastima u kojima se pojavljuju izvodja i podizvodjai. Zvezda je ta koja gradi korporativni imid, brend proizvoda i usluge koje e se nuditi kupcima.

Market alliance - se pojavljuje onda kada samo jedna organizacija upravlja odnosima sa kupcima. Ovaj oblik je prilino razliit od zvezda alijanse, ak i pored velike strukturne slinosti. Osnovna razlika je u tome to u zvezda alijansi, zvezda je odgovorna za upravljanje itavom virtuelnom organizacijom, za razliku od Market alijanse, gde je centralna organizacija zaduena za aktivnosti prodaje i marketinga.

TIPOVI virtuelnih organizacija

Dr Sinia RANKOV

1. Virtual broker

2. Virtual face

3. Star alliances

4. Market alliances

5. Co-alliances

6. Value alliances

7. Parallel alliances

Istraivanje sprovedeno u School of MIS, Edith Cowan University, Perth, Western Australia dovelo je do sledee tipizacije virtuelnih organizacija. Na osnovu ovog istraivanja dolo se do zakljuka da postoji sedam tipova virtuelnih organizacija

Co-alliance - Pojavljuju se kada dve ili vie organizacija uestvuju podjednako u upravljanju virtuelnom organizacijom i odnosima sa kupcima. Primer ovakvih alijansi nastaje kada vie proizvodjaa razliitih, ali komplementarnih proizvoda na jednom tritu saradjuje radi ostvarenja ekonomske i koordinacione prednosti.

Value alliance - organizacije se udruuju u Value alliance onda kada se ostvaruje korist od integracije svog lanca vrednosti/nabavke. Ovaj tip alijanse se karakterie time to svaki lan lanca dodaje vrednost sekvencijalno. Kada kupac podnese narudbinu jednom lancu, organizacija na kraju lanca e procesirati ovaj zahtev.

Parallel alliances - esta su pojava kada dve ili vie organizacija moraju raditi zajedno zato to su njihovi gotovi proizvodi medjusobno zavisni. Ovo je est sluaj kod softverskih i hardverskih kompanija, gde je, primera radi operativni sistem pisan za specifinu vrstu procesora.


VIRTUAL BROKER

Organizacija A

Organizacija C

Organizacija B

Kupac C

Kupac D

Kupac B

Kupac A

Organizacija vlasnik trita(broker)

Kupci kontaktiraju sa virtual face

Virtuelna organizacija

Jezgro organizacija

VIRTUAL FACE

Org A


STAR ALLIANCE

Dr Sinia RANKOV

Kupac D

Org B

Org C

Org D

Org A

Org E

Jezgro Kupci kontaktiraju sa virtual face

jezgrom organizacije

Org B

Org C

Org D

Org A

Org E

Marketing organizacija


Kupci kontaktiraju sa virtual face marketing

organizacije

MARKET ALLIANCE

Izvor:Burn, J. M., Marshall, P. And Barnett, M. L. E-business Strategies for Virtual Organisations, Butterworth-Heinemann, Oxford, 2002.


Org B


Org C

Kupci kontaktiraju sa virtuelnim interfejsom itave

organizacijeOrg A

CO - ALLIANCE

VALUE - ALLIANCE

Dr Sinia RANKOV

Org B


Org C

Org A

Kupci kontaktiraju sa poslednjim lanom

lanca vrednosti

Org D Org E

VALUE - ALLIANCE

1. Virtual broker 2. Virtual face 3. Star alliances 4. Market alliances

5. Co-alliances 6. Value alliances 7. Parallel alliances



Org A


Org B

Kupci kontaktiraju sa virtuelnim interfejsom obe/svih organizacija

PARALLEL - ALLIANCE

Dr Sinia RANKOV

1. Virtual broker 2. Virtual face 3. Star alliances 4. Market alliances 5. Co-alliances 6. Value alliances

7. Parallel alliances

prilagodljivost virtuelne organizacije nema granica,za uspeh je neophodno uzajamno poverenje, visoka tehnologija, tenja ka savrenom zadovoljenju kupca,deljenje resursa, kapaciteta, rizika, infrastrukture i trokova,brzina ulaenja u poslove,geografsko i struno nadopunjavanje,da bi formirali virtuelnu organizaciju nije neophodno formirati novu pravnu strukturu,mogui oblici virtuelne organizacije: partnerstvo, joint venture, strateka alijansa, nova korporacija, odnos dobavlja - naruilac, kooperativni sporazum, licenca, franizing, outsourcing, organizacioni webvirtuelna organizacija nema definisan vek egzistencije tj. moe postojati vrlo kratko ili jako dugo, prema potrebi.

PREDNOSTI VIRTUELNE ORGANIZACIJE



1. Omoguava angaovanje najboljih strunjaka,

2. Fleksibilna organizacija lake odgovara na promenljive zatevetrita,

3. Konkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica,

4. Poveanje produktivnosti,

Prednosti virtuelnih organizacija

Dr Sinia RANKOV

4. Poveanje produktivnosti,

5. Pouzdanije i zadovoljnije osoblje,

6. Fleksibilnost u organizaciji rada zaposlenih,

7. Poveanje produktivnosti zaposlenih,

8. Radni dan traje 24 asa.


Lokacija radnog mesta moe biti:

1. kod kue, kada zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, i obezbeena su im sva tehnika sredstva,

2. kancelarije udaljene od sedita organizacije, gde zaposleni dele

Rad zaposlenog na daljinu

Dr Sinia RANKOV

2. kancelarije udaljene od sedita organizacije, gde zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i trokove komunikacije,

3. mobilne kancelarije, koje se primenjuju kod trgovakih putnika,

4. kancelarije u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija.


Web video konferencija

RPm

RP4

RP3

RPk

Dr Sinia RANKOV

RPm

RP2

RP1RP5

RP6

RP-udaljeni link (remote place)

http:www.teachict.com/gcse/theory/social/miniweb/images/training.gif (last visit:20.07.2007.)


Prednosti rada zaposlenog na daljinu

Prednosti za zaposlene su: 1. fleksibilno radno vreme, 2. smanjeno vreme i trokovi putovanja, 3. bolja koncentrisanost na poslovni zadatak,4. sloboda u organizovnju radnog dana.

Prednosti za poslodavce su:

Dr Sinia RANKOV

Prednosti za poslodavce su: 1. poveanje produktivnosti, 2. smanjeni trokovi poslovnog prostora, 3. smanjen broj izostanaka sa posla npr. usled bolesti,4. lake regrutovanje stranih dravljana, 5. fleksibilnost organizacije i 6. nove poslovne prilike i mogunosti.


Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u:1. kancelarijama kod rada zaposlenog na daljinu i

2. u klasinim kancelarijama u preduzeima.

Kod virtuelnih kancelarija mogue je: zaposlenom svakog dana odrediti drugi sto, i omoguiti mu pristup e-poti i raunarskim

Virtuelne kancelarije

Dr Sinia RANKOV

zaposlenom svakog dana odrediti drugi sto, i omoguiti mu pristup e-poti i raunarskim podacima,

da zaposleni vei deo radnog vremena provodi kod klijenta koristei njegovu opremu i resurse,

zaposlenima da se dodeljuje radni prostor kada dou na posao po principu "prvi doao prvi usluen".


Virtuelne kancelarije - NIR

Dr Sinia RANKOV

VIRTUELNA KANCELARIJA partnera C


Koncept virtuelne kancelarije

Dr Sinia RANKOV

Izvor:Analogija: http:www.au.af.mil(last visit:20.07.2007.)


1. Potreba za inovacijom u nainu rada - Ova potreba je najee motivisana pritiskom konkurencije, zahtevima uesnika u organizaciji, kao i ostalim faktorima, kako bi se postigla vea produktivnost i poboljanje kvaliteta. Uobiajeno je poveanje produktivnosti od 30%-50%, kao direktan rezultat uvodjenja i implementiranja virtuelne organizacije.

2. Globalizacija mnoge organizacije su konano shvatile da postoji ogromna koliina neiskorienog znanja, vetina i sposobnosti irom sveta.

3. Mobilni radnici koncept virtuelne organizacije moe pomoi brojnim kompanijama koje zapoljavaju mobilne radnike, kao to su konsultanti, revizori, komercijalisti i serviseri.

4. Sniavanje trokova poboljanje efikasnosti esto podrazumeva redukovanje optih trokova, kao to su trokovi imovine koja se koristi kod tradicionalnog radnog okruenja, ili redistribuiranje trokova na nekoliko fiziki udaljenih lokacija.

Virtuelna organizacija koncepcije i ciljevi

Dr Sinia RANKOV

fiziki udaljenih lokacija.5. Promene naina rada i stava zaposlenih kvalitet ivota je osnovni faktor koji e delimino uticati na

donoenje odluke o prihvatanju posla, a delimino i o ouvanju kvaliteta rada. Poslodavci shvataju da se neka od osnovnih pitanja zaposlenih tiu balansa izmedju posla i privatnog ivota, porodinim zahtevima, lino ostvarenje i fleksibilnost.

6. Trokovi i problemi putovanja virtuelne organizacije su reenje problema transporta, neproduktivnog vremena, guvi u saobraaju, trokova goriva i uticaja vozila na ivotnu sredinu.


Softver

Da bi se oformio virtuelni tim, potreban je softver koji e integrisati i sprovesti virtuelne interakcije lanova tima.

Jedan od najpopularnijih softverskih sistema je E-room. To je Web aplikacija namenjena digitalnom radu koja omoguava rad timu na istom projektu i prua odgovarajue administrativne i radne alate.

Softverski preduslovi za korienje eRoom.net-a su standardni raunar i Web ita. Cena licence zavisi od broja korisnika i veliine prostora na hard disku Web servera eRoom.net-a.

Dr Sinia RANKOV

Virtuelne organizacije:Bez granicaDeljenje znanjaMrea nezavisnih organizacijaGeografska udaljenostUestalo menjanje lanovaBez hijerarhije jednakost lanovaBazirana na informacionoj tehnologijiKomplementarne kompetencije


E-room

Dr Sinia RANKOV

Timski projekat

Izvor:http:www.eroom.net


Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene strunjake.

Formiraju se timovi strunjaka, koji mogu biti fiziki udaljeni.

Fleksibilni na promenljive uslove u okruenju.

Imaju komplementarne vetine i nezavisne ciljeve, ine ih zaposleni koji rade kod kue i male grupe u kancelarijama.

Vrste virtuelnih timova:

Virtuelni timovi

Dr Sinia RANKOV

Vrste virtuelnih timova:1. timovi za razvoj projekata ili proizvoda,

2. radni ili proizvodni tim,

3. servis timovi,

4. upravljaki timovi,

5. akcioni timovi...


Prednosti virtuelnih timova

1. velika prilagodljivost novim situacijama, bez obzira na njihovu lociranost,2. smanjenje trokova i vremena,3. smanjenje birokratije, pri emu se lanovi tima potpunije posveuju projektnom cilju,4. poveanje efektivnosti, jer su prvenstveno fokusirani na rezultate, a ne na same procedure

koje do njih dovode, 5. ei sastanci koji se oslanjaju na tehnologiju za procese diskutovanja i donoenja odluka.

Dr Sinia RANKOV


Nedostaci virtuelnih timova

nedostatak fizike, "humane" interakcije, potekoe u ostvarivanju meusobnog poverenja izmeu lanova tima :

razliiti jezik

kulturno naslee

vremenske zone

individualni stilovi rada lanova tima

Dr Sinia RANKOV

lanovi obino imaju vie uloga nego u klasinim timovima, to zahteva vei stepen eksplicitnosti i fleksibilnosti, a zbog dinaminosti procesa rada.




18 Navedite definiciju, ilustrujte organizaciju i objasnite model virtuelne organizacije

19 Objasnite virtuelni model rada zaposlenog na daljinu

20 Objasnite model virtuelne kancelarije

21 Definiite i objasnite model vrituelnih timova

Dr Sinia RANKOV


DEO I : UVOD U e-POSLOVANJE REKAPITULACIJA PITANJA

1 Pojam e-poslovanja

1.1 Cilj uvodjenja e-poslovanja

1.2 Tendencije u e-poslovanju

1.3 Razvoj e-poslovanja

1.4 E-poslovanje menja kvalitet ivota i nain poslovanja


1.6 Porast prihoda ostvarenih putem e-poslovanja

2 Faktori koji su uslovili razvoj e-poslovanja

2.1 Digitalna ekonomija

Dr Sinia RANKOV 52

2.2 Karakteristike globalne platforme

2.3 Glavne karakteristike digitalne ekonomije

2.4 Organizacija e-poslovanja

3 Koristi od prelaska sa tradicionalnog na e-poslovanje

3.1 Koristi od uvodjenja e-poslovanja

3.2 Nemerljive koristi od uvodjenja e-poslovanja

3.3 Merljive koristi od uvodjenja e-poslovanja


4.1 Definicija, organizacija i modeli virtuelne organizacije

4.2 Virtuelni model rada zaposlenog na daljinu

4.3 Objasnite model virtuelne kancelarije

4.4 Definiite i objasnite model vrituelnih timova

Documents

Wireless Application Protocol (WAP) versus I-modefps.naisbitt.edu.rs/wp-content/uploads/2016/09/EPoslovanje_rank... · NBS, repo, obavezna rezerva M1, M2, M3, ref kamatna stopa, kurs