N N, n esnaeste slovo nae irilice, devetnaeste

nae latinice (N, p); kao skraenica: p. = pomen, numerus, neutrum, nomi-nativus (na rim. natpisima i rukopisima); N meunarodna skraenica za: sever (eng. North, fr., nem. Nord) N. V. ili NB. = Hora bene; N. S.=nuovo ili nostre konto (ital. nuovo, nostro conto) No., Nr., Nro.=numere; lot.=nominativus; N. T.= Novum testamentu*!; tLo. = neto; trg. novi raun, na raun; fiz. N=njutn; hem. ~=nitrogenijum; Na = natrijum; Nd= neodim; Ne = les?; Np= neptunijum; N1= nikl; 1$z=nilsborijum; tfb=HHo6njyM; No = nobelijum.

nabob (arap. nuwwab, eng. nabob) prvobitno oblasni namesnik u carstvu velikih mogu-la; docnije upravnik, guverner, komandant u Indiji; inovnik nekadanje Englesko--istonoindijske kompanije koji je stekao bogatstvo u Indiji; fig. veliki bogata, bogati gavan, truli gazda.

naval (lat. navale) cena za najam broda ili za prenos robe, pomorska vozarina.

navalije (lat. navalia) pl. graa za brodove; brodske oprema, sve to pripada brodu; brodarska radionica.

navalvi (lat. navali) morski, pomorski, plovidbeni, koji se tie pomorstva; na-valni rat pomorski rat.

navar (re napravljena od rei navigacija i radar) aparat za regulisanje vazdunog saobraanja, slian radaru (upotrebljava se u Americi).

navigabilan (lat. navigabilis) plovak; sposoban za plovljenje.

navigator (lat. navigator) brodar, mornar, moreplovac; plovilac.

navigacija (lat. navigatio) l. plovljenje, plovidba, moreplovstvo; brodarenje; brodar-stvo, nautika; 2. plovljenje vazduhom, vaz-duhoplovstvo.

navigacijski satelit vetaki Zemljin sa-telit koji dostavlja podatke vane za navigaciju i aeronavigaciju (v.).

navikularni (lat. naviciilarius) brodarski. nagajka (rus.) debeo kozaki bi sa kratkim

bialjem, knuta.

nagana vet. vrsta stone bolesti od koje najvie stradaju goveda (u Junoj Africi).

nagari (ind.) naziv za najmlau staroindij-sku azbuku, kojom se obino tampa san-skrt.

nagit (eng. nugget) grudva nekog plemenitog metala, naroito zlata.

nagor zool. vrsta afrikih antilopa. nadir (arap. nadir) geogr. taka koja lei

suprotno od zenita a nalazi se na donjoj nevidljivoj polovini nebeskog svoda; nadir i zenit su podovi horizonta i za po 90 od njega udaljeni; nazir.

nazal (nlat. naali) gram. nosni glas (koji se izgovara proputanjem daha kroz nos); kuz. nosni registar na orguljama.

nazalan (nlat. naali) nosni, npr. nazalni suglasnik= nosni suglasnik.

nazalizacija (nlat. nasalisatio) izgovaranje kroz nos.

nazalizirati (fr. nasaliser) v. nazalirati. nazalije (nlat. nasalia) med. sredstva za u-

mrkivanje u nos. nazalirati (nlat. naali nosni) govoriti kroz

nos, izgovarati kroz nos; nazalizirati. nazarevi pl. pristalice pijetistiko-bap-tistike

sekte, koju je osnovao kalvinski pastor Henrih Frelih, u vajcarskoj (oko 1830); sva njihova uenja svode se samo na Sveto pismo, ne potuju krst i njegovo znamenje, a od crkvenih tajni priznaju samo krtenje i priee po kalvinskom obredu, a ne priznaju svetenstvo, svetitelje, ikone, hramove i crkvene obrede; odbacuju sve gozbe i veselja, ne sviraju i ne igraju, ne piju vina i ne pue, protivnici su zakletve i svakog ubistva, stoga ni kao vojnici nee da polau zakletvu ni da nose oruje; odbacuju nacionalizam i propovedaju internacionalizam. Kod nas ih ima u Vojvodini, gde ih zovu jo i novovercima i bugerima (sirotinjom).

nazarenizam slik. v. pod nazareani 3. nazareani pl. 1. hriani, pristalice hrianske

vere (ime kojim su protivnici nekada nazivali hriane po Nazare-tu, mestu u kome su iveli Hristovi roditelji; 2. hrianska sekta u Palesti-

38'

Nazareaniv 596 Napoleon

ni, iz II veka, koja je smatrala da treba spojiti jevrejski ceremonijal sa propisima Hristovim; 3. slik. pristalice religij-skog pravca (nazarenizma) u novijem nemakom slikarstvu, na elu sa Overbekom, Kornelijusom i dr.

Nazareaniv (gr. Nazarenos, Nazoraios, hebr. ben nezer) ovek iz galilejskog grada Nazareta, nadimak Isusa Hrista.

nazir (arap. nazir, tur. nazir) turski vip inovnik, nadglednik, nadzornik, inspektor.

naivan (fr. naif, nlat. naivus, lat. nativus) priroen, prirodan, bezazlen, prostodu-an, neskuen, otvoren, neiskusan, de-tinjast; fig. priglup.

naivitet v. naivnost. naivka (fr. naive) pl. glumica koja igra uloge

mladih i bezazlenih devojaka. naivnost (fr. naivete) prirodnost, bezazlenost,

prostodunost, iskrenost, neisku-snost, detinjastost; esto i u znaenju: priglupost, ogranienost.

naidion (gr. naos hram) nadgrobni spomenik u obliku crkvice.

najada (gr. Naias) mit. rena nimfa, vodena nimfa, vila brodarica; zool. rena koljka.

najide (gr. nais, naias) pl. zool. male slatko-vodne prstenaste gliste, ive na vodenim biljkama.

.najkvirc (nem. neues Gewiirz, Neugewurz) novi zain"; trg. bobice tropske mirte Pimenta officinalis, imaju ukus biberast i slue za zain; dolaze iz Meksika, Anti-la i Jamajke; pimeit.

najlon (eng. nylon) sintetika gradnja, he-mijski proizvod proteinasta sklopa koji se sastoji od polimernih amida, dobiva se iz uglja, vazduha i vode, pogodak za uobli-avanje u konce krajnje ilavosti, jaine i elastinost; upotrebljava se za tkanine, arape, padobrane, etkice i dr.

najt (eng. knight) vitez (u Engleskoj); najtof d-garter (knight of the garter) vitez ordena podvezice.

najt-klab (eng. night-club) noni lokal, bar. nakere (ital. nacchere) pl. koturii od drveta

koji se nataknu na prste pa se udaraju jedan o drugi, kao neka muzika pratnja uz ive i vesele melodije; kastanjete.

Nal (sskr. Nala) junak u jednoj epizoda Mahabharate, kralj koji je u kocki izgubio svoju dravu, u umi napustio i svoju vernu enu Damajantu, s kojom se, tek posle mnogih patnji i muka ponovo sjedinio.

ialune (arap. pa'1eup, tur. nalin) v. nanule. namaz (pere., sskr. namas) molitva, klanjanje

koje su muslimani duni da obavljaju pet puta dnevno.

namor (pere. tap hleb, kur slep) nezahvalnik, onaj koji ne vidi, koji zaboravlja dobro koje mu je uinjeno; nabusig, prek, nevaljao, dandrljiv.

nava (arap. na'ne) l. bog. poznata lekovita biljka, metvica. nana (tur. nine) 2. majka;

baba; baka, stara ena; uspavanka; nanuka. nanizam (gr. nannos kepec, patuljak) med. neprirodnost u razvitku ovejeg bia koja se sastoji u preterano maloj, kepea-stoj razvijenosti tela u odnosu prema obinom oveku istih godina i iste rase, patuljavost; nanosomija. nankin prvobitno kineska, veoma gusta i jaka pamuna tkanina, obino ute boje (po kineskom gradu Nankingu). nanking v. nankin. nankinet nankingu slina gusta i jaka, samo fini j a pamuna tkanina. nanomelija (gr. nannos kepec, patuljak, melos ud) ned. neprirodnost u razvitku koja se sastoji u preterano] kratkoi celih udova ili samo njihovih pojedinih delova. nanosomija (gr. nannos kepec, patuljak, soma telo) v. nanizam. nanocefalija (gr. nannos kepec, patuljak,

kephale glava) med. neprirodnost u razvitku oveka koja se sastoji u sitnoi cele glave ili samo pojedinih delova, sitno-glavost.

Nansenov paso (Certificat Nansen) potvrda identiteta i putna isprana; poela se davati posle I svetskog rata izbeglicama i drugim emingrantima ime im je utvren pravni poloaj do eventualnog sti-canja dravljanstva neke zemlje. nanule (tur. nalin) vrsta papua s drvenim onom i malim kaiem odozgo; nalune, nalule.

iaos (gr. naos) starogrki hram, naroito unutranjost hrama gde je stajao kip

boanstva kome je hram posveen. nana (po kalifornijskom gradu Napa) pre-parirana

jagnjea ili jarea koksa koja se upotrebljava za izradu rukavica. napali (skr. od naftenat

palmitat) vrlo zapaljiva smesa koja pri sagorevanju dostie visoku temperaturu uz

snaan plamen; slui za punjenje plamenih bombi i bacaa plamena; napalm-bomba,

plamena bomba, bomba napunjena napalmom koja pri eksploziji razvija plamen do 2.000,

sagoreva jui sve unaokolo; upotrebljene prvi put na pacifikom ratitu 1944, a masovno u

korejskom ratu (1950-1953). napeza (fr. nappeuse) parom zagrevana maina koja sui vunu i pravi od nje vatu. napeja (gr. napaios

sa gorovitim dolinama, sa umovitim dolinama, pare umovita dolina, gota) mit.

dolinske vila, dolinske nimfa. napirati (fr. parre) kup. preliti, prelivati

jelo sokom ili sulcom. Napoleon (gr. napos, pare umovita dolina,

leon lav) lav iz doline"; ime velikog i pobedonosnog fr. cara (17691821); na-poleon francuski zlatnik od 20 franaka sa likom Napoleona I i III.

napoleondor 597 nasciturus

napoleondor (fr. Napoleon, d'og zlatan) zlatnik = napoleon.

napoleovizam (fr. napoleonisme) naela kojih se Napoleon I, kao vladalac pridravao, i odobravanje tih naela.

napoleonist pristalica Napoleona I, bona-partist. napoleoiomanija (fr. Napoleon, gr. tata

pomama, ludilo) strasno potovanje francuskog cara Napoleona I.

napolitanke (ital. Napoli Napulj) vrsta okolade; kocke od nekoliko listia testa premazane obino okoladom.

napoliten (fr. napolitaine, ital. Napoli) glatka tkanina vunene osnove i potke, esto meana i sa pamukom (upotrebljava se za ogrtae i odela).

nar (tur. epag, nar) bog. ipak. naranda (tur. pageps) bog. voka slina limu-nu,

s okruglastim, sonim plodom, Citrus aurantium; pomorande.

narata (dat. paggage priati, narrata) pl. stvari koje se priaju; prie ili ispri-ane podrobnije okolnosti nekog dogaaja.

narativan (nlat. narrativus) pripovedan, pripovedaki, koji je u obliku prie.

narator (lat. narrator) pripoveda, pria-lac. narackja (lat. naratio) pria, pripovetke,

pripovest; prianje, pripovedanje. narval (v. narhval, eng. narwhale) zool. jed-

norog, zuban, kljovan (Monodon monoceros) sisar iz roda delfina u Sev. ledenom moru, do 5 m dug, beo sa mrkim pegama; mujak ima do 3 m dug, savijen zub u gornjoj vilici, slian slonovom.

nargila (pere. nargile) istonjake lula kod koje duvanski dim pomou duge gumene cevi prolazi kroz sud sa vodom, tako da puau dolazi u usta rashlaen dim.

narda (gr. nardos, lat. nardus, hebr. nerd) pl. narde, bog. mirisni podanci (rizomi) veeg broja biljaka, naroito iz porodice odoljena (Valerianaceae), u starom i sred. veku veoma cenjeni; od njih se dobivaju skupoceno nardovo ulje i nardova mast.

parka (gr. narke ukoenost, gr) ned. ukoenost, opijenost; zool. riba drhtulja.

narko- (gr. narke) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: ukoenost, gr.

narkoza (gr. narkosis ukoenje, nesvest) med. opijenost, neosetljivost usled upotrebe narkotinih sredstava.

narkolepsija (gr. narke, lepsis napad) med. iznenadan napad elje za spavanjem.

narkologija (gr. narke, logia) med. nauka o ublaavanju, uguivanju i pritajivanju bolova opojnim sredstvima.

parkom (rus. narkom, narodnv komissar) zvanje lanova vlade u SSSR do 1947, kada je zamenjeno zvanjem ministar".

narkoman (gr. narke, mania pomama, strast) med. onaj koji je odan narkomaniji.

narkomanija (gr.) med. strast za uivanjem u opojnim sredstvima.

narkotizam (gr. narke) med. stanje opijeno-sti, uspavanost ula, neosetljivost za bolove; narkoza.

narkotizacija (gr. narke, nlat. narcotisatio) opijanje narkotinim sredstvima.

narkotizirati (gr. narke) med. pomou narkotinih sredstava uiniti neosetljivim za bolove, dovesti u stanje narkoze, opiti, uspavati.

narkotin (gr. narke) farm. jedan od alkaloi-da opijuma, sredstvo za uspavljivanje (lek protiv malarije i glavobolje); opijan, opijanin.

narkotikum (gr. narke, nlat. narcoticum) med. sredstvo za uspavljivanje, za uminjavanje bola; opojna sredstva; pl. narkotici.

narkotici (gr. narke, nlat. narcotica) pl. med. v. narkotikum.

narkotian (gr. narkotikus opojan, oamu-tan) koji opija, opojan, koji uspavljuje, koji uminjava bol; narkotina sredstva opojna sredstva, sredstva za uspavljivanje, za uminavanje bola.

narteks (gr. narthex) v. nartecijum. nartecijum (gr. narthex, lat. narthecium)

kutijica za belilo i rumenilo, masti i meleme; med. daica za leenje preloma kostiju; vrh. uzano, etvrtasto predvorje kod bazilika i crkava; bog. lekovita biljka iz porodice ljiljana.

narisino (ital. narcissino) poz. karakterna uloga glupaka u italijanskoj mimikoj komediji.

narcein (gr. narke) hen. jedna od biljnih baza koju sadri opijum.

narcizam (gr. Narkissos Narcis) sklonost zaljubljivanju u samog sebe, uivanje u samom sebi, samodopadanje.

narcis (gr. narkissos) vot. sunovrat. Narcis (gr. Narkissos) mit. sin Kefiza i Lariope,

veoma lep mladi koji se, videvi svoj lik u potoku, toliko sam u sebe zaljubio da je od enje za samim sobom umro; njegov le su posle bogovi pretvorili u cvet koji nosi njegovo ime; fig. ovek zaljubljen u samog sebe, lep mladi.

narcitin (gr. narkissos) med. materija koja goni na povraanje, a dobiva se iz lukovi-ca vodenih narcisa.

nasta (gr. nastos) med. veliki mesnat izrataj, naroito na vratu.

vascentav (lat. nasci rodi se) koji se upravo stvara, nastaje; nascentno stanje Hem. ak-tivno stanje neke materije (elementa) u trenutku oslobaanja iz jedinjenja.

vascencija (lat. nasci roditi se, nascentia) roenje, raanje; postajanje, postanak.

nasciturus (nlat. nasciturus) onaj koji tek ima da se rodi, dete koje je jo u utrobi materinoj; iasciturus pro jam nato habe-tur (lat. nasciturus pro jam nato habetur) prav. onaj koji ima tek da se rodi, tj. dete u utrobi, smatra se, s .obzirom na njegova prava, kao da je ve roen.

natales 598 natura naturans

natales (lat. natales se. dies) pl. v. natali-cije. natalitet (lat. natalis koji se tie raanja, fr.

natalite) zbir sluajeva raanja u jednom odreenom vremenu (u nekom narodu, dravi), odnos broja raanja prema broju stanovnitva, rodnost; supr. mortalitet.

natalicija (lat. natalicia) proslava roen-dana. natalni (lat. natalis) koji se tie roenja, rodni,

roeni, zaviajni; dies natalis (lat. dies natalis) roendan.

Natan (hebr. Nathan) izrailjski prorok koji je, svojom mudrom priom, prekorio cara Davida to je muki oteo Urijinu enu, i pomogao Solomonu da doe na presto.

notaro (lat. notarius) seoski belenik, notar. natatores (lat. natatores) pl. zool. ptice plo-vue,

plivaice. nativan (lat. nativus) uroen, priroen, do-

biven roenjem, prirodan. nativizam (lat. nativus uroen, priroen) fil.

uenje po kome su izvesni pojmovi, neke istine, neka naela i opte ideje oveku uroeni (za razliku od onih do kojih se dolazi tek putem iskustva); pol. svhatanje po kome domorocima pripada prednost.

nativistiki (lat. nativus uroen, priroen) koji je zasnovan na nativizmu, sa gledita nativizma.

nativitet (lat. nativitas) u astrologiji: roenje, as roenja, srena zvezda jednog oveka, poloaj zvezda u asu roenja nekog oveka i proricanje njegove sudbine po poloaju zvezda, horoskopkojk se odnosi na roenje nekog oveka; otuda: itati nekome nativitet proricati sudbinu po poloaju zvezda u asu njegovog roenja.

natir mort (fr. nature morte mrtva priroda) um. slika neivih predmeta (cvea, voa, povra, divljai, mrtvih riba i dr.), sli-kana ne u slobodnoj prirodi nego u ateljeu.

NATO skr. od eng. North Atlantic Treaty Organization Severnoatlantski savez (sainjavaju ga: SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Belgija, Danska, Island, Italija, Holandija, Norveka, Luksemburg, Portugalija, Grka, Turska i Zapadna Nemaka).

natrij(um) (nlat. natrium) xex. elemenat, atomska masa 22,997, redni broj 11, znak Na, nalazi se poglavito u kuhinjskoj (kamenoj) soli, morskoj vodi, slavim izvorima, ilskoj alitri, mnogim silikati-ma i dr.; natrijum sulfat ili natrijum sulfurikum v. Glauberova so; natrijum--hlorid kuhinjske so.

natron (fr., eng. natron, arap. natrun, lat. nitrum, gr, nitron) hem. natrijumov oksid, pored kalija najjaa od svih baza.

natura (lat. nasci roditi se, natura) priroda (osobina, sutina, narav, karakter, temperament); priroda (kao svet, vasiona,

red u svetu), sve ono to je samo sobom postalo, nezavisno od ljudi i vetakih uticaja.

naturalan (lat. naturalis) prirodan (a ne vetaki).

naturalia (lat. naturalia) pl. prirodne stvari, prirodne potrebe, prirodnosti.

naturalizam (nlat. naturalismus) fil. pogled na svet koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji, i duh i njegove tvore-vine svodi pod pojam prirode (stojici, Epikur, . Bruno, Spinoza, Gete, Hekl i dr.); po Kantu, objanjavanje celokupnog zbivanja prirodnim uzrocima i zakonima; u etici: zahtev da se ivi u skladu sa prirodom (Ruso); u teologiji: ojvanja-vanje i idealizovanja (Zola); u religiji= evnosti i umetnosti: pggo vernije podraavanje prirode i prikazivanje ivota onakvog kakav je, bez ikakvog ulepavanje i idealizovanje (Zola); u religiji = paiteizam.

naturalizacija (nlat. naturalisatio) priro-enje, primanje u dravljanstvo, u graanstvo, nacionalizacija; bog. presaivanje, prilagoavanje biljaka drugom tlu i pod-neblju; zool. punjenje ivotinja.

naturalizirati (fr. naturaliser) prirodi, primiti u dravljanstvo, u graanstvo, nacionalizirati; primiti koga u porodicu i proglasiti ga da ima pravo nasledstva, usvojiti; bog. neku biljku priviknuti na drugo podneblje, odrati biljku u prirodnom stanju; zool. puniti, ispuniti ivotinju.

naturalije (lat. naturalia) pl. prirodna tela koja nisu vetakim putem izmenjena, naroito u zbirkama kabinetima natura-lija izloene ivotinje, biljke, minerali, fosili; zemaljski proizvodi, ivotne namirnice, sirovine, prirodna tela; prav. prirodne posledice i osobine jednog ve postojeeg prava.

naturalist (fr. na tura! iste) l. prirodnjak, onaj koji se bavi prouavanjem prirode; 2. fil. pristalica naturalizma; 3. onaj koji ispoveda prirodnu religiju a ne priznaje otkrovenje; 4. prirodan ovek, ovek koji tei da ivi u skladu sa prirodom i njenim zahtevima; 5. um. knjievnih i umetnik koji tei da u svojim delima prikae prirodu onakvom kakva je, bez ulepavanje i idealizovanja; 6. zool. ispunjava ivotinja.

naturalistiki (lat. naturalis prirodan) u duhu naturalizma; koji je u skladu sa prirodom, koji posmatra sa gledita prirodnih nauka i uzima prirodu za ugled, ili samo nju smatra merodavnom; koji smatra prirodu, prirodne injenice i prirodna zbivanja kao jedinu osnovu svega.

natura naturans (lat. natura naturans) fil. tvorna priroda, stvaralaka priroda, priroda koja stvara (izraz pod kojim filozof Spinoza zamilja prirodu kao i-

natura naturata 599 nacionalnom

votvorno jedinstvo koje, u svojoj stvara-lakoj delatnosti, proizvodi iz sebe natura naturata); sinonim za boga.

natura naturata (lat. natura naturata) fil. stvorena priroda, skup svega onoga to sainjava prirodu.

natura non facit saltus (lat. natura pop facit saltus) fiz. priroda ne pravi skokove (princip kontinuiteta, po kome se celo-kupni razvitak u prirodi vri organski i postepeno).

naturizam (lat. natura priroda) 1. shvatanje po kojem su se primitivni religije sastajale u oboavanju pojava i predmeta u prirodi; med. metoda leenja prirodnim lekovima; 2. v. nudizam.

natus (lat. natus) pr. roen; im. sin. nauzeja (lat. nausea, gr. nausie) ned. morska

bolest; muka, povraanje, bljuvanje; gaenje.

nauzeoza (lat. nauseosa) pl. med. sredstva koja teraju na povraanje.

nauzeozan (lat. nauseosus) gadan, koji izaziva gaenje, odvratan; koji tera na povraanje.

naumahija (gr. naumachia) bitka na moru, pomorske bitka.

nauskop (gr. naus brod, laa, skopein posmatrati) kor. sprava za pronalaenje udaljenih brodova.

nauskopija (gr.) kor. vetina pronalaenja udaljenih brodova.

naut (pere. nohud) bog. rogaica, slani grah (od koga se pravi leblebija).

nautika (gr. naus brod, laa, nautike se. techne vetina plovidbe, brodarstvo) 1. pomortvo, skup svih teorijskih i praktinih znanja koja su potrebna mornaru da bi bezbedno mogao prevesti, najkraim putem, brod preko mora; navigacija; 2. pomorska kola ili: akademija).

nautil (fr. nautile) kor. pojas za odravanje na vodi, pojas za spasavanje.

nautilit (gr. nautilos, lithos kamen) geol. okamenjeni nautilus.

nautilus (lat. nautilus, gr. nautilos) zool. laica, morska ivotinja iz porodice etvorokrnjaka.

nautiar (gr. nautikos) moreplovac, pomo-rac, poznavalac pomorstva; nastavnik vetine moreplovstva.

nautiki (gr. nautikos) pomorski, plovid-beni, koji je u vezi sa moreplovstvom; nautiki instrumenti sprave koje su potrebne moreplovcu (kompas, kvadrant, sek-stant i dr.).

nautomanija (gr. naus brod, laa, mania pomama, ludilo) med. strah od vode.

nautofobija (gr. nautes mornar, phobos strah) med. bolestan strah od vonje brodom.

naufragij(um) (lat. naufragium) brodolom; fig. stradanje, propast.

nafora (gr. ana-phero, ana-phoreo uznosim) u pravoslavno] crkvi: osveeni hleb koji predstavlja u prieu telo Hristovo.

nafta (hald. naphtha, arap. naft) hen. kameno ulje, sirovi petrolej (mrka, zejtinjava i lako zapaljiva tenost, jaka mirisa i laka od vode).

naftalin (hald. naphtha) hem. ugljovodonik koji nastaje suvom destilacijom organ-skih tela, a dobiva se i iz katrana kamenog uglja; upotrebljava se za utamanjivanje moljaca, za pravljenje vetakih boja i smola, eksplozivnih materija i dr.

nafteni (gr. naphtha) zasieni ciklini ugljovodonici; glavni sastojci galicijske i kavkaske nafte.

naftiferan (hald. naphtha, lat. ferre nositi) naftonosan, koji sadri naftu.

naftoli (gr. naphtha) hem. organska je-dinjenja formule Ci0H7OH; nalaze se u katranu kamenog uglja, a spravljaju se i od naftalina; slue za proizvodnju vetakih organskih bojenih materija.

nahija (arap. nahiya, tur. nahiye) okrug, srez; naija.

nahname (nem. Nachnahme) pouzee, povuka, doplata; per nahnaepreporueno, sa pou-zeem, na povuku, na doplatu.

naci~.skraeni oblik izraza naiionalsoci-jalist. nacizam skraeni oblik izraza nacionalso-

cijalizam. nacija (lat. nasci roditi se, natio) narod,

drutvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, koji su zajedniki proiveli politiki i kulturni razvoj i koji su proeti sveu o uzajamnoj pripadnosti i celovitosti u odnosu prema drugim kapijama.

nacional (nlat. nationale) spisak svih ljudi koji se nalaze u sastavu neke vojne jedinice (sa podacima, za svakog ponaosob: ime, prezime, mesto roenja, godine, veroispo-vest itd.); obrazac (formular) sa linim podacima koji ispunjavaju studenti pri upisu na univerzitet; lini podaci o jednom oveku uopte; narodno obeleje, znaka, kokarda.

nacionalan (nlat. nationalis) narodni, narodski, koji pripada nekom narodu, koji se tie jednog naroda, koji je svojstven jednom narodu, otaestven, zaviajan; nacionalni karakter skup svih onih osobina kojima se jedan narod naroito izdvaja od drugih naroda; nacionalna ekonomija narodna privreda, nauka kojoj je cilj si-stematsko prouavanje pojava i zakona privrednog ivota naroda.

nacionalizam (fr. nationalisme) narodnja-tvo, rodoljublje; drutveno, politiko i kulturno delovanje sa nacionalnog stanovita koje se ispoljava u razliitim oblicima: 1. kao drutveno-politiki i kulturni pokret graanske klase u cilju buenja nacionalne svesti, osloboenja,

nacionalizacija 600

ujedinjenja i stvaranja nacionalne drave; 2. kao ideoloki i politiki izraz zatvaranja, samodovoljnosti i kulta sopstvene nacije kojeg karakterie ovini-stiki odnos (v. ovinizam) i potcenjivanje prava i vrednosti drugih nacija i nacionalnosti, narodni egoizam.

nacionalizacija (fr. nationalisation) primanje u dravljanstvo, priroenje, pretapanje; podravljivanje, podravljenje, proglaavanje ega narodnom, tj. drutvenom, dravnom svojinom.

nacionalizirati (fr. nationaliser) primiti (ili: primati) dravljanstvo, prirediti, priroavati, pretogdati pripadnika jednog u lana drugog naroda tako da se smatra sa ovim jedno; podraviti, po-dravljivati, proglasiti neto svojinom naroda.

nacionalizovati (fr. nationaliser) v. nacionalizirati.

nacionalist (fr. nationaliste) narodnjak, ro-doljub, patriota; pl. narodnjaci, rodoljubi, pristalice politikih struja i stranaka koje poglavito vode rauna o interesima svoje zemlje i svoga naroda; v. ovinist.

nacionalitet (fr. nationalite) narodnost, narodna osobenost, pripadnost jednom narodu; princip nacionaliteta naelo savremenog politikog shvatanja po kome svaki narod ima pravo da se samostalno opredeljuje i da, nezavisno od drugih drava, sam reava svoja ivotna pitanja.

nacionalsocijalizam Hitlerov faistiki poredak u Nemakoj (19331945) i njegova ideologija. Nacionalsocijali-stika partija osnovana 1918, naglo uzela maha u godinama velike krize (1929 1933), koja je najjae pogodila Nemaku. U otrom klasnom sukobu, koji se razgarao, uspela je, poduprta krupnim kapitalom, da privue u svoje redove velike mase upropaene sitne buroazije a delom i proletarijat, sluei se demagokim parolama socijalizma", kontrole kapitala", nacionalizma". Pobedila i zbog oportunizma socijal-demokratije i sek-tatva nemake komunistike partije, koje nisu umele da iskoriste krizu kapitalizma u interesu radnike klase. Teror, guenje svega demokratskom i najagresiv-niji imperijalizam odlike su njene politike na vlasti. Pobedom nacional-socija-lizma (1933) finansijski kapital je reio krizu u svoju korist, ali u obliku razvijanja najteroristikije i najzver-skije forme dravnog kapitalizma. Pro-povedajui svoju pseudonaunu, u stvari mizantropsku, teoriju o istoti germanske rase i golemaki nacionalizam, ovaj sistem je uspeo da zavede i opije znatan deo nemakog naroda i ideoloki ga pripremi za osvajaki rat. Za filozofsku podlogu svoje imperijalistike politike

hitlerovci su uzeli Nieovu misao: Slabi i netvorni neka uginu, a prvi znak nae milosti prema njima bie da im pomognemo da to pre dou do propasti". Izazvavi drugi svetski rat i pregaziv-i, u munjevitom naletu, gotovo celu Zapadnu Evropu, Jugoslaviju, Grku i veliki deo SSSR, Hitlerovi Nemci su primenji-vali Nieovu misao nemilosrdnim masov-nim ubijanjem i pljakanjem podjarmljenih naroda, ostvarujui tako svoj zloglasni ivotni prostor" (Lebensraum). Ovaj pakleni nasrtaj na oveanstvo izazvao je opravdan revolt celog naprednog i demo-kratskog sveta i udruio ga protiv Nemake i njenih saveznika, Italije i Japa-na, tzv. Osovine BerlinRimTokio". Rezultat ovoga revolta bio je potpun vojni, moralni i politiki poraz osovin-skih sila, iji je logian epilog bio Meunarodni vojni sud u Nirnbergu, koji je glavne voe nacionalsocijalizma osu-dio kao ratne zloince, na smrt; nacizam, hitlerizam; up. faizam.

nadak (pere. naah, tur. nacak) eki; mala ubojna sekira.

nadak-baba (tur.) svaalica, prznica. neartroza (gr. neos nov, arthron zglob) med.

stvaranje novog zgloba, ali ne na pravom mestu.

ne bis in idem (lat. ne bis in idem) prav. naelo u kaznenom pravu po kome se jedno lice ne moe osuivati dvaput za isto krivino delo.

nebula (lat. nebula magla; oblak) nabula kornee (nlat. nebula corneae) med. mrlja u ronjai (oka), nefelijum; astr. mamina, neko nebesko telo gledano golim okom ili durbinom nalik na oblak.

nebulist (lat. nebula) um. slikar oblaka. nebulistiki (lat.) maglovit, oblaan; mutan,

nejasan; crtati nebulistiki crtati tako da se likovi i crte veoma nejasno naziru.

nebuloza (lat. nebula) maglina u vasioni u kojoj se nalazi bezbroj zvezda; maglovi-tost, zamagljeno1, nejasnoa.

nebulozan (lat. nebulosus) maglovit, oblaan, mutan; fig. maglovit, nejasan, nerazumljiv.

nebulozitet (nlat. nebulositas) oblanost, natutenost; fig. natmurenost; maglovi-tost, nejasnost, nerazumljivost.

nebuloznost (nlat. nebulositas) v. nebulozitet. nevra- (gr. neuron ivac) v. pod neura-. vevro- (gr. neuron ivac) v. pod neuro-. nevus (lat. naevus) med. mlade, made:. negando (lat. negando) odriui, odricanjem,

putem odricanja. negativ (lat. negativus) u fotografiji: negativna

slika, fotografske ploa na kojoj mesta gde je svetlost jae dejstvovala jae pocrne, mesta gde je slabije dejstvovala pocrne slabije, a mesta na koja nije nika-

601 nekrograf

ko dejstvovala ostanu sasvim providna (negativ se, u dal>em radu, mora fiksirati, tj. uiniti da svetlost na njega vie ne dejstvuje).

negativa (fr. negative) gram. odrena reenica; odricanje, odrean stav, odreno miljenje; odrean odgovor, odrena izjava i DR-

negativan (lat. negativus) odrean; log. negativan sud odrean sud (supr. afirmativan sud); negativan odgovor odrean, nepovoljan odgovor (supr. pozitivan odgovor); negativna veliina veliina sa znakom minus ( ); negativan zigznak minus ( ); negativni brojevi mat. brojevi ispod 0, sa znakom minus(); v. elektricitet negativan; supr. pozitivan.

negativizam (lat. negativus) psih. strast za odricanjem, bolesna sklonost izvesnih duevno poremeenih lica da svemu proti-vree i da uivaju kad rade suprotno onome to treba.

negativitet (nlat. negativitas) odrenost, protivan stav ili odnos.

negativo (p. negativo) za vreme panske inkvizicije; jeretik"koji nije hteo pred inkvizitorskim sudom da prizna nita od onoga za ta je optuivan (ovakve jeretike inkvizicija je, posle temeljnog muenja, spaljivala na lomai kao nepo-pravljive grenike).

negatorijska tuba (lat. actio negatoria, negativa) prav. tuba kojoj je cilj obe-snaenje polaganja prava ili zahteva drugog nekog lica na stvarno pravo onoga koji podie tubu.

negatron fiz. negativni elektron, elementarna estica negativnog elektriciteta.

negatur (lat. negatur) odrie se, porie se, tvrdi se da neto nije; odbija se, ne prima se.

nsgacija (lat. negatio) odricanje; gram. odrena re; supr. afirmacija; fih. Hegel: ,, . . . da se protivreno ne razreava u nulu, u apstraktno nita, nego u negaciju svog odreenog sadraja". Zakon negacije negacije kao jedan od triju zakona dijalekti-ke: jedinstvo protivrenosti i jedinstvo suprotnosti. Istina bia kao i niega jeste otuda jedinstvo oboga; ovo jedinstvo je nastajanje" (Hegel).

neger (p., ital. negro, fr. negre, lat. niger) pripadnik crne rase, crnac.

negirati (lat. negare) odricati, odrei; poricati, govoriti ili tvrditi da neto nije bilo ili da ne postoji.

negligentan (lat. negligens) nemaran, neha-tan, aljkav, lakouman.

negligencija (lat. negligentia) nemarnost, aljkavost, nehatnost, zanemarivanje.

neglidjente (ital. negligente) muz. nemarno, nehatno, bez velike panje.

neglie (fr. neglige) domaa haljina (nona ili jutarnja); u neglieu u domaoj haljini, neobuen propisno, nedoteran.

negosijabilan (fr. negociable) koji se moe prodati, koji se moe preneti na drugog (npr. menice, hartije od vrednosti i dr.).

negosjater (fr. negociateur) posrednik, pre-govara (naroito u politikim stvarima).

negocijanizam (nlat. negotianismus) trgovaki duh.

iegocijant (lat. negotians) trgovac, onaj koji trguje naveliko.

negocijator (lat. negotiator) trgovac naveliko; naroito: trgovac novcem, bankar.

negocijacija (lat. negotiatio) trgovaki posao, trgovina, trgovanje; pregovaranje, ugo-varanje, posredovanje (naroito u politikim stvarima); prodaja menice kojoj jo nije dospeo rok plaanja, prodaja nedospe-le menice, prenoenje menice na drugog.

negresa (fr. negresse) crnkinja. negreti (p. negretti) pl. vrsta panskih ovaca

sa gustom i jakom vunom (nazvana po nekom grofu Negreti, koji je, kau, drao takve ovce).

negrilo (p. negrillo, lat. niger crn) vrsta crnog holandskog burmuta.

nsgrit (p.) pripadnik crne rase, crnac. negroid (lat. niger, p. negro, fr. negre, gr.

efdos) pripadnik negroidnih naroda; ovek koji ima crnaka rasna obeleja.

negroidan (pot. negro crnac, gr. eidos oblik, vid) slian crncu, kao crnac, poput crnca.

negrofil (p., ital. negro crnac, gr. philos prijatelj, koji voli) prijatelj crnaca, onaj koji eli osloboenje crnaca od robovanja belcima.

negus (etiop. negus) krunisani", titula abisinskog cara.

negusa nagast (etiop.) ,,kralj kraljeva", zva-nina titula abisinskog cara, potie jo iz IV veka, iz vremena kada su Abisinci primili hrianstvo.

ne (fr. neige sneg) vunena tkanina poprskane belim takicama, tako da izgleda kao posuta snegom.

nezologija (gr. nesos ostrvo, otok, logia) nauka o ostrvima (deo fizike geografije).

neimar (arap. mi'mar, tur. mimar) graditelj, graevinski inenjer, arhitekt.

nekacija (lat. pesage ubiti, necatio) ubijanje, usmrivanje.

nekiomantija (gr. nekys le, manteia proricanje) v. nekromantija.

nek-plus-ultra (lat. nec plus ultra) v. non--plus-ultra.

nekro- (gr. nekros mrtav; le) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mrtav; lepi, leinski.

nekrobioza (gr. nekros, bios ivot) med. postepeno kvarenje, izumiranje ivih delova organskih tela, a da pri tom ti delovi ne prelaze u truljenje.

nekrograf (gr. nekros, grapho piem) pisac istorije umrlih (ili: mrtvih).

nekrografija 602

nekrografija (gr. nekros, graphia pisanje) pisanje istorije mrtvih, istorija mrtvih.

nekrodermitis (gr. nekros, erma koa) ned. zapaljenje koe spojeno sa truljenjem, ko-no izumiranje.

nekroza (gr. nekrosis izumrlost) med. izumiranje delova tkiva kod ivih bia usled nedovoljne ishrane krvlju, dejstva raznih klica, opekotina, otrova i sl.

nekrokaustija (gr. nekros, Kaio spaljujem) spaljivanje mrtvih.

nekrolatrija (gr. pekgoz, latreia oboavanje, potovanje) potovanje mrtvih.

nekrolog (gr. pekgoz, logos re, govor) lanak napisan povodom smrti nekoga tek umrlog pokojnika (sa podacima o njegovom ivotu, radu i zaslugama); spisak umrlih, itulja; zbirka ivotopisa umrlih.

nekrologija (gr. nekros, logia) ivotopis pokojnika, zbirka ivotopisa pokojnika.

nekromanija (gr. nekros, mania pomama, strast) v. nekrofilija.

nekromant (gr. nekromantes) onaj koji priziva duhove da bi od njih doznao ono to je bilo i to e biti, volebnik, priziva duhova umrlih.

nekromantija (gr. nekromantia) prizivanje duhova umrlih da bi se od njih doznalo ono to je bilo ili to e biti, voleb-nitvo.

nekropola (gr. nekros, polis grad) v. nekro-polis.

nekropolis (gr.) grad mrtvih, podzemna grobnica, groblje; mesto gde su stari, naroito Grci i Egipani, sahranjivali mrtve.

nekropompa (gr. nekros, pompe sveana povorka) pratnja mrtvaca, sprovod.

nekropsija (gr. nekros, opsis vid, vienje, gledanje) v. nekroskopija.

nekrosilija (gr. nekros, sylao pljakam) pljakanje mrtvaca.

nekroskopija (gr. nekros, skopein posmatrati, gledati) pregled mrtvaca (ili: lea); nekropsija.

nekrotizija (gr. nekros, thysis) ned. obami-ranje, npr. nekog mesta u telu usled delo-vanja bacila.

nekrotian (gr. nekros) ned. koji je u zapaljenju, izumro (naroito o kostima i hrskavicama).

nekrotomija (gr. nekros, tome seenje, rezanje) prav. otvaranje lea da bi se mogao utvrditi uzrok smrti; ned. odstranjivanje izumrle kosti operativnim putem.

nekrofag (gr. nekros, phagein derati) 30ol. strvoder.

nekrofilija (gr. nekros, philein voleti, philia sklonost, naklonost) sklonost vrenju nemoralnih, naroito seksualnih postupaka sa umrlim, obljuba mrtvaca, mrtvoskrnavljenje; nekromanija.

nekrofobija (gr. nekros, phobos strah) strah od mrtvaca, strah od lea.

neksum (od lat. nectere vezati) sklapanje zajma (u starom rimskom pravu); eks neksu (lat. eh nexu) van obaveze. neksus (lat. nexus) sveza, veza; pravni odnos, pravna obaveza; neksus kauzalis (lat. pe-xus causalis) uzrona veza, uzrona po-vezanost. nsktar (gr. nektar) mit. boansko pie, vino koje su, po verovanju starih Grka, pili olimpski bogovi; fig. odlino pie, osveavajue pie; uveno grko vino sa ostrva Skio od suvarka (polusuvog groa) bog. mednik, mednica (u cveu). nektarijum (gr. nektar, nlat. nectarium) bog. mednik, mednica (u cveu). nektarski (gr. nektareos) sladak i osveavajui kao nektar, boanski. nekton (gr. nektos koji pliva) u okeanogra-fiji: ivi svet koji samostalno pliva vodama; up. plankton, bentos. nelikvidan (lat. liquidus) koji ima aktivu veu od pasive, ali ne raspolae potreb-nom gotovinom da bi odgovorio svojim novanim obavezama; supr. likvidan. nel tempo (ital. nel tempo) muz. u tempu, u

taktu. nematelmintes (gr. nema konac, nlat. nema-

thelminthes) pl. zool. v. nematoidi. nematoidi (gr. nema konac, nit, eidos vid, oblik) pl. zool. oble gliste. Nemeza (gr. Nemesis) mit. v. Nemezis. Nemezis (gr. Nemesis, peto dodelim, dosu-dim, dosuujem) mit. boanstvo u kome je oliena boanska pravinost, koja na-grauje dobro a kanjava zlo, naroito nepravde i nasilja uinjena iz obesti. nemejade (gr. ta Nemeia) pl. v. nemejske igre. Nemejske igre viteke utakmice starih Grka koje su se, u ast Zevsa, odravale u Nemeji svake tree godine. nemejski lav mit. ogromni lav koji je pusto-io okolinu argolidskog sela Nemeje sve dok Herkul nije uspeo da ga ubije. nemet (ma.) plemi, vlastelin. nemo (lat. peto, gen. neminis) niko; nemo judeks, nemo testis idoneus in proprija kauza (lat. nerno judex, peto testis idoneus in propria causa) prav. niko ne moe u sopstvenoj stvari, tj. gde je lino zainteresovan, biti ni pravi sudija ni svedok. nemolit (gr. nemos panjak, gaj, lug, lithos

kamen) min. v. dendrit. nemoralije (lat. nemoralia) pl. umske, du-bravske sveanosti kod starih Grka i Rimljana. nemorozan (lat. nemorosus) umovit, bogat

umom; sa gustim drveem. nemoroze (lat. nemorosae) pl. bot. umske biljke, biljke koje rastu po umama. venija (lat. nenia) naricaljka, alopojka, tubalica (koju su, kod starih Rimljana, na pogrebima pevale naroite ene slavei pokojnika); uspavanka. veo- (gr. neos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nov, novo.

neovitalizam 603 neoplatovizam

neovitalizam (gr. neos, lat. vitalis ivot-ni) fil. moderni oblik vitalizma, spajanje mehanikog pogleda na svet sa vitali-zmom.

veogen (gr. neos, gen- koren od gignesthai postati, nastati) kol. mlai odeljak terci-jarnog perioda u razvitku Zemljine kore; deli se na dva pododeljka: pliocen i miocen.

veograf (gr. neos, grapho piem) pisac koji se ne dri propisanog pravopisa, novotar u pisanju.

neografizam (gr.) strast za uvoenjem novo-tarija u pisanju, naroito u pravopisu.

geografije (gr. neos, graphia pisanje) nov nain pisanja, odstupanje od propisanog pravopisa.

neogrek (gr. neos, fr. neo-grec) stil koji je teio da razvije klasicizamdo bogatijih grkih umetnikih oblika; naroito cvetao za Napoleone .

veodarvivizam evolucionistika teorija nemakog biologa A. Vajsmana (Weismann August, 18341914) u kojoj je Darvinov princip prirodnog odabiranja proiren i na procese u samom organizmu.

neodim (gr. neos nov, didymos dvojni, dvostruk) hem. elemenat iz grupe retkih zemalja; atomska masa 144,27; hem. znak Nd; mineral ukastobele boje.

veozoik (gr. neos, zoon ivotinja) kol. v. kenozojski period.

neoimvresvonizam (gr. neos, lat. impressio utisak) slik. v. poeitilizam. '

neokantijanizam filozofski pravac koji se, sredinom prolog veka, javio u Nemakoj, kao reakcija na spekulativni ideali-zam Fihteov, elingov i Hegelov, i koji je istakao kao polaznu taku vraanje Kantu p njegovoj kritikoj filozofiji.

neoklasicizam (gr. neos, lat. classis) knjievni pravac na Zapadu, od 1905. god., koji, oslanjajui se na klasinu knjievnost, naroitu vanost polae na to vee savrenstvo oblika.

neolitik (gr. neos, lithos kamen) kol. mlae kameno doba, doba glaanog kamena (trajalo u Evropi od 100003000. god. pre n.e.), kada su ljudi upotrebljavali kamen za svoje potrebe (oruje, orue, zidanje i dr.), podizali gradove, naselja i bavili se ve zemljoradnjom i stoarstvom.

nvolitski (gr. neos, lithos kamen) kol. koji pripada novijem, mlaem kamenom dobu; neolitik.

neolog (gr. neos, logos re, govor) onaj koji unosi novotarije u neko starije uenje; naroito: onaj koji uvodi nove rei i konstrukcije u jezik.

neolognzam (gr. neos, logos re, govor) novina u nekom starom uenju ili religiji, novotvorina; strast za uvoenjem novotvo-rina; gram. nova re napravljena po ugledu na strane jezike, kovanica, stara re s novim znaenjem, npr. brzojav, vodovod,

dvoboj, kiobran, kolodvor, olovka, pali-drvce, znatieljan itd.

neologija (gr. neos, logia izgovaranje, govor) upotreba starih rei u novom znaenju, pravljenje novih rei, novotvorina, kovanica.

veologistiki (gr. neos, logos re, govor) pr. sklon uvoenju novotarija i novotvorina, naroito u jeziku i stvarima vere; novo-stvoren, novoskovan.

neomaltuzijanizam Soc. v. pod maltuzijani-zam. neomicin (gr. neon novo, mykes gljiva) hen.

antibiotik izolovan 1949. iz gljivice Streptomyces fradiae; deluje protiv bacila tuberkuloze i crvenih bakterija.

neomutacija (gr. neos, lat. mutatio promena) biol. nasledna promena kod ivih bia usled pojave nekog novog naslednog i-nioca.

veov (gr. neon novo) hen. elemenat, spada u plemenite gasove zato to se ne spaja sa drugim elementima, ima ga u vazduhu, atomska masa 20,183 redni broj 10, znak Ne.

neonacizam (gr. neos, nacizamoc nacional-socijalizam) naziv za krajnje reakcionar-na strujanja u Zapadno] Nemakoj koja tee vaskrsavanju nacionalsocijalisti-kog, tj. nacionalfaistikog pokreta.

veonomisti (gr. neos, nomos zakon) pl. pristalice nekog novog zakona.

ieopagavizam (gr. neos, lat. paganus seljak) novo neznabotvo, pokuaj da se stara neznaboake verovanja obnove i da zamene hriansku religiju; up. paganizam.

neopedagog (gr. neos, paidagogos) onaj koji se, kao vaspita, slui novim vaspitnim metodama.

neopitagorejizam fil. obnova i, pod uticajem istonjake religije, modifikacija pita-gorejizma, spojenog sa elementima raznih grkih filozofema, koja predstavlja teo-zofsku spekulaciju.

neoplazma (gr. nos, plasma tvorevina) med. normalno ili bolesno nagomilavanje novih tkiva u telu, novo tkivo, novoraslica, izraslica, izrataj.

neoplastija (gr. neos, plassein uobliiti, obrazovati) ied. obnova povreenih ili izgubljenih delova tela prirodnim putem, novorastenje.

neoplasticizam (gr. neos nov, plasso uobli-avam, obrazujem) slik. jedan od pravaca apstraktnog slikarstva u kojem preovla-uju geometrijski elementi.

neoplatonizam fil. stapanje Platonovih, Aristotelovih, stojikih i dr. uenja sa istonjakim religiozno-spekulativnim elementima, u jedan jedinstven pogled na svet, uz jaku primesu mistikih i teozof-skih crta; posle propasti antike kulture, neoplatonizam je imao jakog uticaja na izgradnju hrianske filozofije.

neopren 604 neranda

neopren sintetiki kauuk dobiven polime-rizacijom hlorbutadijena.

neopurizam (gr. neos nov, lat. purus ist) liitv. jeziko istunstvo koje se osea kod nekih savremenih jezikih strunjaka.

neorama (gr. neos, orama pogled, prizor) kombinacija panorame i diorame, aparat koji prikazuje sliku unutranjosti neke graevine, hrama i sl.

neorganska hemija v. anorganska hemija (pod anorganski).

neorealizam (gr. neos nov, lat. realis stvaran) 1. umetniki pravac, nastao najpre u italijanskoj umetnosti posle drugog svetskog rata, iji su predstavnici, suprotno subjektivnim ekspresionistima, teili za realnim prikazivanjem sveta; 2. fil. jedan od pravaca u savremeno] idea-listikoj filozofiji, iji predstavnici smatraju da su oseaji (oseti) osnovni, odnosno jedini elementi sveta.

neoromantizam v. neoromantika. neoromantika (gr. neos, fr. romantique)

pravac u novijoj knjievnosti koji se javio oko 1890. kao suprotnost naturali-zmuk pozitivizmu.

neosalvarzan med. spoj salvarzana sa for-maldehidnatrijumsulfoksilatom, slui kao lek protiv sifilisa i drugih spiro-hetnih oboljenja.

neoslavizam noviji pravac panslavizma, kome je cilj da sve Slovene ujedini, ostavlja-jui^svakom slovenskom plemenu i narodu to puniju samostalnost; ova ideja uzela je naroito maha posle 1908, kada je Austro-Ugarska nasilno i iznenadno anektirala Bosnu i Hercegovinu.

neosocijalizam (gr. neos, lat. socius drug) pokuaj nekih francuskih socijaliste (Renodela i Markea) da stvore oportuni-stiku struju u socijalistikom pokretu, stvaranjem nekog dravnog socijalizma (kombinacija sa faizmom).

neospinozizam filozofski pravdi kojima slui kao polazna taka Spinozina filozofija, naroito njegov monistiki pogled na svet.

neosholastika (gr. neos nov, schole kola) pokret, nastao sredinom XIX v., u okviru katolicizma, za oivljavanje srednjovekovne sholastike; pokret se esto naziva i neotomizam, zbog naslanjanja na uenje sholastiara Tome Akvinskog.

neotenija (gr. neos nov, tenem produiti) biol. sposobnost ivih bia da se raz-mnoavaju i pre nego to se razviju.

neoterizam (gr. neoterizo novotarim, uvo-dim novine) tenja za novim, ljubav prema novotarstvu; upotreba novih rei i konstrukcija.

neoterian (gr. neoterikos mladalaki) no-vovrstan, koji je po novom uskusu, koji tei za novim.

neofaizam (gr. neos nov, lat. fascus sveanj, snop) pokret reakcionarnih bur-

oaskih krugova, poglavito u Italiji i Nemakoj, koji tei oivljavanju bive faistike vladavine.

neofilolog (gr. neos, philos, logos) poznavalac i istraiva novijih jezika i knjievnosti, naroito slovenskih, roman-skih i germanskih.

neofobija (gr. neos, phobos strah) strah (ili: zaziranje) od uvoenja novotarija.

neohegelijanizam fil. pravac u modernoj filozofiji koji, oslanjajui se na nemakog filozofa Hegela, razvija dalje njegove misli.

neohumanizam prosvetiteljski pokret 18. veka u Nemakoj kojem je ideal bio ostvarenje harmoninog oveka po uzoru na stare Grke.

nepentes (gr. nepenthes) med. sredstvo za ublaavanje bolova; sredstvo za osvea-vanje i razvedravanje, razbibriga; bog. vrsta bubojedih biljaka iz tropske Azije i Australije, iji su listovi u vidu kan-tica.

neper fiz. jedinica za merenje akustinih i elektrinih vibracija; skr. N (naziv po kotskom matematiaru Donu Neperu, 15501617); up. bel.

Neperov broj v. pod E. e. nepotizam (lat. nepos, nepotis neak) povla-

ivanje roaka u davanju poloaja i zvanja na raun drugih zaslunijih ljudi koji bi, s obzirom na svoje zasluge i sposobnosti, trebalo da imaju prvenstvo; uvlaenje roaka na unosne i uticajne poloaje; prvobitno: uticaj papinih roaka na dravne poslove.

Neptun (lat. Neptunus) l. kit. bog mora kod starih Rimljana (kod Grka Posejdon); 2. astr. planeta u naem sunanom sistemu iza Urana.

neptunizam kol. shvatanje nekih teologa, tzv. neptunista, iio kome je Zemljina kora, u svom sadanjem obliku, postala uticajem vode (supr. vulkanizam, po kojem je vatra jedini uzrok sadanjeg oblika Zemljine kore, i plutonizam, shvatanje po kojem je unutranja toplota Zemlje uticala na stvaranje oblika njene kore).

neptunij(um) (lat. Neptunus) hem. radioakti-van element (transuran), redni broj 93, znak Np; u prirodi ne postoji, nego dobiven vetakim putem 194344, kada je prirodni uran bio bombardovan neutroni-ma; raspadajui se radioaktivno, on se pretvara u drugi transuranski hem. element plutonijum.

neptunisti geol. pristalice neptunizma. Nentunov .. . (lat. Neptunius) Neptunov pojas

med. mokar oblog oko tela, preko kojeg se stavlja vunena tkanine; Neptunova pota davanje vesti u staklenim bocama koje se, u sluaju opasnih nepogoda na moru, putaju u more.

neranda (pere.) v. naranda.

nerv 605 neto-registar-tona

nerv (lat. nervus, gr. neuron) znat. ivac; nervni sistem ivani pribor; fig. snaga, mo, jaina; ivac, dua, glavni pokreta neega, npr. nerv drutva =dua, stub drutva; nervus probandi (lat. nervus probandi) log. glavni osnov dokazivanje.

nervatura (nlat. nervatura) bog. v. nervacija. nervacija (nlat. nervatio) bog. rebra, ilice na

listu, lisna rebra. nerviva (nlat. nervina) pl. med. sredstva za

pojaanje i umirenje ivaca. vervirati (lat. nervus ivac) razdraiti,

razdraivati, uzrujati, uzrujavati. nervna supstancija fiziol. tvar (materija) od koje

se sastoje ivci. nervni sistem fiziol. v. nerv. vervoza (lat. nervus ivac) ned. bolest ivaca,

slabost ivaca; razdraljivost, uzbu-dljivost. nervozan (lat. nervosus) koji se tie ivaca,

ivani; danas obino u znaenju: ivano oboleo, razdral>iv, lako uzbudl>iv, oslabelih ivaca.

nervozitet (nlat. nervositas) v. nervoza. nervus probandi (lat. nervus probandi) log. v.

pod nerv. nervus rerum (lat. nervus rerum ivac

stvari) glavna stvar, ono to je stvarni, bitni osnov neega.

Nerej (gr. Nereus) mit. sin Okeanov i Gejin, mu Daridin, bog mora i otac pedeset keri (nerejida) koji stanuje s njima u dubinama mora.

nerejide (gr. Nereides) pl. 1. mit. keri Nerejeve, morske nimfe (meu kojima su najpoznatije: Tetida, Kalipso i Amfi-trita).

nerejide (gr. nereides) 2. zool. morske ivotinje iz porodice glista ekinjara.

ne recipijatur (lat. ne recipiatur) prav. ne prima se, odbija se.

nero antiko (ital. nero antico) crni egipatski mramor.

neroli (ital., fr. neroli) eterino ul>e od pomorandinog cveta, veoma jakog i prijat-nog mirisa.

Neron (lat. Nero) zloglasni rimski car (5468. god. n. e.) uven sa svoje svireposti i strahovitog gonjenja hriana koje je optuivao da su zapalili Rim (64. god.), ubica svoje matere, ene i mnogih drugih uglednih Rimljana; otuda: svaki svirep i krvoloan gospodar i vladalac.

neronski (lat. Neroneus) svirep i okrutan kao Neron.

ners (eng. nurse) dojkinja, dadilja, vaspita-ica, uvarica.

nerterologija (gr. nerteros, enepteros donji, logia) nauka o telima koja se nalaze pod zemljom.

nerteromorfija (gr. nerteros donji, morphe oblik) stvaranje podzemnih tela i oblika.

nerc (nem. Nertz, Nortz) zool. vrsta male vidre severnih zemalja; krzno te ivotinje.

neseser (lat. necessarius, fr. necessaire) ono to je nuno, potrebno; naroito: putnika kutija ili torba sa onim to je oveku najpotrebnije (pribor za toaletu); alatsko sandue, torba sa alatom; najpotrebniji lekarski instrumenti. iestijatrija (gr. nesteia poenje, iatreia leenje) med. leenje gladovanjem. Nestor (gr. Nestor) mig. sin Nelejev, kralj u Pilu, uven sa svoje mudrosti i velikog iskustva; u dubokoj starosti uestvovao u Trojanskom ratu i svima sluio kao odlian savetodavac; otuda: mudar, iskusan i astan starac, najstariji i najiskusniji meu sebi ravnima. nestorijanizam teol. uenje carigradskog

patrijarha Nestorija, koje je hrianska crkva proglasila i osudila kao jereti-ko; v. nestorijanci.

nestorijanci pristalice carigradskog patrijarha Nestorija koji je 431. god., zbog svog uenja o dvema odvojenim prirodama Isusa Hrista, boanskoj i oveanskoj, kao jeretik svrgnut sa svog poloaja i proteran. nestoterapija (gr. nesteia poelje, thera- peia leenje) med. v. nestijatrija. nescijencija (nlat. nescientia) neznanje. nescio (lat. nescio) ne znam. nescire (lat. nescire) ne znati; a nescire ad non ese (lat. a nescire ad pop esse) log. nepravilno zakljuivanje iz neznanja o nepostojanju", tj. misliti da se neto zna a u stvari to ne znati, pa na osnovu takvog neznanja zakljuivati da to neto ne postoji. net (nem. nett, fr. net, ital. netto) l. lep,

zgodan, pristao, doteran. net (eng. net) 2. mrea, naroito mrea kod

tenisa koja stoji izmeu igraa protivnika. ietivz (eng. natives) pl. oni koji su se rodili u

Americi, roeni Amerikanci; lanovi politike stranke u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja se organizovala u cilju odbrane prava prvenstva roenih Amerikanaca u odnosu prema strancima i doseljenicima, i koja trai da se rok za naturalizovanje produi od 7 godina na 21 godinu.

nego (ital. netto) trg. izraz, u obiaju od poetka HUD veka, koji oznaava istu teinu (neto-teina) neke robe, tj. kad se odbije od ukupne bruto-teine ono u emu roba stoji (dak, bure, sanduk i dr.), ili ist prihod (neto-prihod) od nekog posla, tj. kad se odbije iznos svih rashoda itd.

neto-investicije (ital. netto isto lat. investitio) ekon. celokupne drutvena ula-ganja iz narodnog dohotke.

neto-regastar-tona (eng.) mera za zapreminu i nosivost broda (korisni prostor); skr. nrt.

neto tara 606 neurospazme

nego tara (ital. netto tara) trg. odbitak stvarne, a ne priblino teine onoga u emu roba stoji, npr. daka, bureta, sanduka i dr. neuma (gr. neuma mig, znak) znaci za be-leenje nota u srednjem veku; nisu odrei-vale apsolutnu visinu tonova, nego melo-dijsko kretanje; u pravoslavnoj i katolikoj crkvenoj muzici zadrale su se dugo posle uvoenja notnog sistema. neur- (gr. neuron ivac) predmetak u slo-enicama sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neuralgija (gr. neuron, algos bol) ned. bolest ivaca koja se, u nastupima, pojavljuje u odreenom delu tela, a nije izazvana nekim vidljivim anatomskim promenama; pr. neuralgian. neurastenija (gr. neuron, astheneia slabost)

med. slabost ivaca. neurastenik (gr. neuron, asthenikos slabu-

njav) med. onaj koji pati od slabosti ivaca. neurastenini (gr. neuron, astheneia slabost) med. koji pati od slabosti ivaca, ivano oboleo. neurastian (gr. neuron) med. v. neurasteni- an. neureksereza (gr. neuron, exa'resis

vaenje) operativne odstranjenje obolelog ivca. neurektomija (gr. neuron, ek iz, tome ce-enje, rezanje) med. delimino isecanje jednog ivca. neuri- (gr. neuron) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neurilema (gr. neuron, eilyma omot, obvoj)

alat. v. neurilima. neurilima (gr.) inat. ivana opna, iva-nica,

vanova opna; pogreno: neurilema, neurolema.

neurin (gr. neuron) med. veoma otrovan proi-zvod koji dolazi usled truljenja leeva. neurit (gr. neuron ivac, nerv) anat. ivano vlakno. neuritikum (gr. neuron, nlat. neuriticum)

med. sredstvo za leenje i ojaavanje ivaca. neuritis (gr. neuron) med. zapaljenje ivaca. neuritian (gr.) med. koji se tie (ili: dolazi od) zapaljenja ivaca; koji utie na ivce, koji jaa ivce. neuro- (gr. neuron) predmetak u-sloenica-ma sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca, ivani. neurobat (gr. neuron, baino koraam, idem)

igra na konopcu. neuroblasti (gr. neuron, blastos klica, izdanak) pl. anat. elije koje stvaraju ivce, elije ivorodnice. neurovegetativan (gr. neuron ivac, lat. vegetus) koji pripada vegetativnom nerv-nom sistemu. neurogamija (gr. neuron, gamos brak) spa-

janje ivane delatnosti=ivotinjski magnetizam.

nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem) naroita vrsta fotografskog aparata za snimanje oblaka.

neurografija (gr. neuron, graphia opis) opisivanje ivaca.

neurodinija (gr. neuron, odyne bol) med. bolest ivaca, neuralgija.

neuroza (gr. neuron) med. nervoza. neurolema (gr. neuron, eilyma omot, obvoj)

anat. v. neurilima. neuroleptici (gr. neuron ivac, lepsis

hvatanje) med. sredstva za umirivanje ivaca. neurolog (gr. neuron, logos re, odnos)

naunik, biolog koji se bavi prouavanjem ivaca; lekar strunjak za ivane bolesti.

neurologija (gr. neuron, logia) nauka koja prouava ivce.

neurom (gr. neuron) med. ivani izrataj, ivanik.

neuroma (gr. neuron) med. v. neuron. neuromalacija (gr. neuron, malakia mekoa)

med. omekanja ivaca. neuron (gr. neuron) anatomska i fiziolo-ka

jedinica ivanog sistema, osnovni element ivanog (ili: nervnog) tkiva, nervna elija, ivana elija.

neuronal (gr. neuron) med. lek za umirenje ivaca i uspavljivanje.

neuroparaliza (gr. neuron, paralysis, uze-tost) med. uzetost ivaca.

neuropat (gr. neuron, pathos bolest) med. onaj koji pati od ivanih bolesti.

neuropatija (gr. neuron, pathos bolest) med. bolest ivaca.

neuropatolog (gr. neuron ivac, pathos bolest, logos re, govor) med. lekar specijalist za neuropatologiju.

neuropatologija (gr. neuron, pathos, logia) med. nauka o ivanim bolestima; poznavanje ivanih bolesti.

neuropira (gr. neuron, pur vatra) med. ivana groznica.

neuropsihijatrija (gr. neuron ivac, psy-che dua, iatreia leenje) nauka koja obuhvata neurologiju (nauku o nervnim obo-ljenjima) i psihijatriju (nauku o psihi-kim oboljenjima).

neuropeihoze (gr. neuron, psyche) pl. med. ivano-duevne bolesti koje se javljaju bez anatomskih promena.

neuroptera (gr. neuron, pteron krilo) pl. zool. mreokrilci, kukci sa etiri prozirna i mreaste krila.

neuroretinitis (gr. neuron, nlat. retinitis zapaljenje mrenjae) med. zapaljenje vidnog ivca i mrenjae.

neuroskop (gr. neuron, skopeo gledam) aparat za ispitivanje i merenje karaktera i talenta (pronalazak ukrajinskog lekara dr Viskija).

neurospazme (gr. neuron sila, vrpca, spa-smos gr) pl. lutke koje se kreu pomou ice ili konca; marionete.

neurostenija 607 nefrit

neurostenija (gr. neuron, sthenos jaina, snaga) med. odvie velika ivana delatnost.

neurotikum (gr. neuron, nlat. neuroticum) med. v. neuritikum.

neurotian (gr. neuron) ivani, koji se tie ivaca; koji dolazi kao posledica oboljenja ivaca.

neurotomija (gr. neuron, tome seenje, reza-nje) med. seenje, prerez ivaca.

neurotonija (gr. neuron, teino zateem) med. zatezanje ivaca.

neurofibrili (gr. neuron ivac, lat. fibrilla) vlakanca ivanog sistema.

neurohirurgija (gr. neuron, cheir ruka, eg-gon rad) med. leenje hirurkim putem bolesti ivanog porekla, kao i raznih oboljenja mozga i modane (deo moderne medicine).

neutra (lat. neutra) pl. gram. v. neutrum. neutralac v. neutralist. neutralan (lat. neutralis) nepristrasan, koji ne

pripada ni jednoj stran(c)i, koji ne uestvuje u ratu; gram. ni mukog ni enskog roda, srednjeg roda; hen. koji ne reagu-je ni kiselo ni alkalno; neutralne drave drave kojima je, iz meunarodnih razloga, zajemena neutralnost, npr. vajcarska; fiz. neutralna zona magnata onaj deo magneta koji ne pokazuje magnetno dejstvo; bez + ili naboja.

neutralizam (lat. neutralis) nepripadanje nijednoj odreenoj religiji ili nijednom filozofskom pravcu, slobodno miljenje.

neutralizanpija (nlat. neutralisantia) pl. med. sredstva za uklanjanje kiseline u elucu.

neutralizacija (nlat. neutralisatio) dovoenja u stanje nepripadanja nijednoj strani, iz-jednaenje suprotnih stanja, potiranje, ot-klanjanje dejstva, injenje nekodljivim; hem. zasiavanje, spajanje kiseline sa ba-zom u so, u kojoj su izgubljena svojstva i kiseline i baze.

neutralizovati (nlat. neutralisare) uiniti neutralnim, dovesti u stanje nepripadanja nijednoj strani, uiniti bezuticajnim, otkloniti uticaje neke radnje ili stvari, osujetiti; hen. jednu kiselinu sa bazom ili neku bazu sa kiselinom tako pomeati da ta meavina vie nije ni kisela ni alkalna, nego neutralna.

neutralizirati (nlat. neutralisare) v. neutralizovati.

neutralisati (nlat. neutralisare) v. neutralizovati. neutralist (lat. neutralis) neopredeljen ovek,

onaj koji ne zastupa nijednu od sukob-ljenih strana, onaj koji ne pripada nijednoj religiji ili nijednom filozofskom pravcu, slobodni mislilac; nepristra-stan posmatra.

neutralitet (nlat. neutralis) nepristrasnost, nepripadanje ni jednoj strani, nemeanje u raspre i sporove drugih; oruani neutralitet ako se jedna drava naoruava

da bi po svaku cenu mogla odrati i odbraniti svoj neutralitet.

neutralnost (lat. neutralis) v. neutralitet. neutrino (lat. neutrum nijedno od oboga) fiz.

neutralna materijalna estica manje mase od mase neutrona.

neutron (lat.) fiz. materijalna praestica (Chadwick) koja se javlja u zracima i koja je bez naboja (v. elektrini elementarni kvantum) mase vee od mase protona; pored jednake mase sa masom vodoninog atoma, razlikuje se od neutralnih vodoninih atoma mnogo manjom zapreminom, ime se objanjava jaka prodirna mo njihova; up. neutrino.

neutrofili (lat. neutrum, gr. philos koji voli) pl. med. bela krvna zrnca koja primaju neutralne boje.

neutrum (lat. neutrum) nijedno od obadvoga; gram. srednji rod kod imenica, zamenica, prideva i brojeva; re srednjega roda (pl. neutra); verbum neutrum (lat. verbum neutrum) neprelazni glagol.

iefelijum (gr. nephele, nlat. nephelium) med. v. nefelion.

nefelinit (gr. nephele oblak, magla) min. bazaltni eruptivni kamen, sastoji se od augita, magnetnog gvoa i nefelina.

nefelion (gr. nephelion oblai, maglica) med. maglica, oblai u ronjai (oka) i u mokrai; bela pega na noktima.

nefsloidan (gr. nephele oblak, magla, eidos vid, oblik) oblaan, maglovit, mutan, sumoran.

nefelologija (gr. nephele, logia) nauka o postajanju oblaka.

nefeloformetar (gr. nephele, phoreo nosim, odnosim, metron mera, merilo) aparat za merenje oblanosti i kretanja oblaka.

nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem) naroita vrsta fotografskog aparata za snimanje oblaka.

nefologija (gr. nephos oblak, logos re, govor) nauka koja prouava oblake.

nefometar (gr. ne^os, metron mera) in-strument kojim se odreuje pravac i brzina kretanja oblaka.

nefoskop (gr. nephos, skopeo gledam) v. nefometar.

nefralgija (gr. nephros bubreg, algos bol) med. bol u bubrezima.

nefratonija (gr. nefros bubreg, reino zate-em) med. uzetost bubrega, slabost bubrega.

nefrektomija (gr. nephros, ektome isecanje) med. vaenje bubrega, celoga ili samo jednog njegovog dela, operativnim putem.

nefridije (gr. nephros bubreg) alat. mokra-ni organi.

nefridij(um) (gr. nephros, nlat. nephri-dium) med. bubrena mast.

nefrit (gr. nephrites bubreast) min. ,,bu-breni kamen", mineral koji se upotrebljava za pravljenje peata, balaka na maevima, a u preistorijskom dobu od njega su izraivali kamene sekire.

nefritika 608 nigromant

nefritika (gr. nephros, nlat. nephrotoca) pl. med. sredstva protiv stvaranja kamena u bubrezima.

nefritis (gr. nephrites) med. zapaljenje bubrega. nefritian (gr. nephros bubreg) bubreni;

nefritian bol bol u bubrezima; nefri-tina sredstva sredstva protiv bolova od kamena u bubrezima.

nefro- (gr. nephros) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: bubreg, u vezi sa bubre-gom, bubreni.

nefrografija (gr. nephros, graphia opis) med. opisivanje bubrega.

nefrodian (gr. nephros, eidos vid, oblik) bubreast, slian bubregu.

nefroza (gr. nephros, nysos bolest) med. bolest bubrega, oboljenje bubrega.

nefrolitijaza (gr. nephros, lithos kamen) med. bolesno stanje usled kamena u bubregu, u bubrenoj karlici, usled taloenja sastojaka inae normalno rastvorenih u mokrai (mokrana kiselina, oksalna kiselina, fosfa^ti).

nefrolog (gr. nephros, logos govor, re) med. lekar koji se bavi prouavanjem i leenjem bubrega.

nefrologija (gr. nephros, logia) nauka o bubrezima i njihovim radnjama, funkcija-ma, prouavanje bubrega, poznavanje bubrega.

nefron (gr. nephros) znat. osnovna anatom-ska i funkcionalna jedinica bubrega.

nefropatija (gr. nephros, pathos bolest) med. opti naziv za sve bolesti bubrega.

nefropeksija (gr. nephros, pexis privrena) med. v. nefrorafija.

nefropijelitis (gr. nefros, puelos valov, korito) med. zapaljenje bubrenog levka ili bubrene karlice.

nefropioza (gr. nephros, pyosis gnojenje) med. gnojenje bubrega.

nefroragija (gr. nephros, pag- koren od pagregnymi prskam, pucam) med. krvarenje bubrega.

nefrorafija (gr. nephros, raphe av) med. operativne privrivanje (ili: prii-vanje) bubrega; nefropeksija.

nefroskleroza (gr. nephros, skleros) med. bolest bubrega, prouzrokovana patolo-kim promenama na bubrenim arterijama.

nefrotomija (gr. nephros, tome seenje, rezanje) med. vaenje kamena iz bubrega operativnim putem.

nefroftizis (gr. nephros, phtisis suica) med. tuberkuloza bubrega.

nec (nem. Netz) mrea; prea. necesitet (lat. necessitas) nunost, nuda,

potreba. necssitirati (nlat. necessitare) primorati,

primoravati, prisiljavati, prisiliti, prinuditi, prinuivati, naterati, nag-nati.

neerel silekn (eng. natural selection) biol. prirodno odabiranje u borbi za opstanak (po uenju Darvinovom).

Nibelungenlid (nem. Nebelungenlied) Nibe-lunka pesma, najznaajniji nemaki srednjovekovni junaki ep, koji potie s poetka H v. od nepoznatog pesnika; obrauje mitoloke motive o Sigfridu, Brunhildi i Krimhildi, i bajke o propasti Burgunda na Atilinom dvoru.

Nibelunzi (nem. Nibelungen) pl. u nemakoj mitologiji: pleme patuljaka, sopstvenika tzv. nibelunkog blaga.

nivelacija (fr. niveler ravnati, izravnati) 1. izravnavanje, izjednaavanje, doterivanje neega u vodoravan poloaj; uklanjanje razlika izmeu neega; 2. me-renje visinske razlike raznih taaka na Zemlji pomou naroite sprave, nivelira.

niveleta (fr. nivelette) kretati ravnomer, ravnjaa, libela.

nivelir (fr. niveler) sprava za odreivanje razlike u visini raznih taaka zemljine povrine.

niveliranje (fr. niveler) merenje ravnjaom (ili: ravnomerom, libelom); odreivanje razlike u visini izmeu raznih taaka Zemljine povrine; izravnavanje; porav-navanje; fig. uklanjanje razlike izmeu ega, izravnavanje, izjednaavanje, nivel-man.

nivelirati (fr.) odrediti (ili: odreivati) razlike u visini izmeu raznih taaka Zemljine povrine; meriti ravnjaom (ili: ravnomerom, libelom); uvodoravni-ti, napraviti vodoravnim, izravniti, po-ravniti, sravniti; fig. otkloniti razlike, izjednaiti, izravnati.

nivelisanje (fr.) v. niveliranje. nivelisati (fr.) v. nivelirati. nivelisa (fr. niveleur) onaj koji meri libelom,

mera; izjednailac. nivelman (fr. nivellement) v. niveliranje. nivo (fr. niveau, lat. libella) vodoravna po-

vrina, vodoravan, razina; morska povrina, povrina mora (morski nivo); ravnjaa, ravnomer, libela; fig. stepen visine ega, npr. obrazovanosti, kulture itd.; biti ispod nivoa biti ispod prosenosti.

nivoz (fr. nivose, lat. nix, nivis sneg) sne-ni mesec", etvrti mesec u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru (od 21. HP do 19. I).

nivoski (fr. niveau) pr. koji se tie nivoa; nivoska povrina = ekvipotencijalna povrina povrina u elektrinom ili magnetnom polju koja stoji upravio na pravac linija sile.

niger (lat. niger) crn. nigrescentan (lat. nigrescens) koji crni, prelazi

u crno, crnkast, nacrn. nigromant (lat. niger, crn, gr. mantis prorok)

maioniar, arobnjak, onaj koji vra-a i prorie pomou zlih duhova.

nigromantija 609 nimfa

nigromantija (lat. niger, gr. manteia pro-ricanje) tobonja crna vetina, gatanje i proricanje sudbine pomou zlih duhova.

nigror (lat. nigror) med. crna ili modro siva pega na koi.

nidifikacija (nlat. nidificatio) zool. pravljenje gnezda.

nidologija (lat. nidus gnezdo, gr. logia) nauka o gnezdima.

nidor (lat. nidor) para, miris, vonja od izgorelih ivotinjskih tela; med. miris na trulo (kod podrigivanja).

nidorozav (nlat. nidorosus) koji se osea na trulo, na muak, trulean.

nizam (arap.) red, pravilo, pravilnost, uredba; redovni turski vojnik; titula nekih vladalaca vazala u Indiji.

nijansa (fr. nuance, lat. nubes oblak) postupak prelaz, postupno prelivanje boja, sen-enje bojama; fig. fina i neosetne razlika, jedva primetan prelaz iz jednoga u drugo; muz. prelaz; gram. finoa jezika, tananost izraza, tanina, utananost.

nijansiran (fr. nuance) izraen (ili: izraen) u nijansama, u finim prelazi-ma, predstavljen u taninama, utanan.

nijansirati (fr. nuancer) praviti postupke prelaze u bojama, udesiti (ili: udeavati) boje meanjem, seniti; fig. praviti ili iznositi utanane i postupke razlike.

nijelirati (ital. niellare) na zlatnim i srebrnim ploama urezivati ukrase pa ih onda ispunjavati crnim emajlom; up. ni-jelo.

nijelo (ital. niello, lat. nigellus) tamna masa spravljena od zajedno istopljenog srebra, bakra, olova, sumpora i boraksa; slui za ispunjavanje graviranih ukrasa na zlatnim i srebrnim ploama, crni emajl.

Nikejski sabor crkveni sabor koji je sazvao, 325, u vitinijskom gradu Nikeji, Konstan-tin Veliki radi reavanja arijanskih raspri. Na njemu je arijanizamproglaen za jeres i donesen tzv. nikejski simbol vere (koga se i danas dre sve hrianske veroispovesti).

nikerbokeri (eng. knickerbockers) pl. Holan-ani koji ive u Njujorku; iroke akire do kolena (kakve ovi nose).

nikl (nlat. nicolum, fr. nickel, nem. Nickel) hen. element, atomska masa 58,71, redni broj 28, znak Ni; isti nikl je srebrnasto-beo metal, uglaan ima veoma lepu sjaj-nost, na vazduhu postojan, moe se kovati i legirati.

niklovati gvozdene predmete prevui ni-klom galvanskim putem.

nikol opt. obiniji i krai naziv za Niko-lovu prizmu.

nikolaiti pl. pristalice jeretike gnosti-ke sekte u P veku hrianske crkve; pristalice ponovnog krtenja u XVI veku; katoliki svetenici koji naputaju sveteniki in radi enidbe.

Nikolova prizma opt. prizma od islandskog kristala za ispitivanje polarizovane svetlosti (nazvana po kotskom fiziaru William-y Nicol-y, 17681851).

nikotin hem. veoma otrovan alkaloid, nalazi se u liu i semenu duvana vezan uz jabunu i limunovu kiselinu, inae bezbojna i uljasta tenost koja na vazduhu dobije smeu boju (naziv po Francuzu Jeap Nicot-y, koji je uneo duvan u Francusku 1560).

nikotinizam (nlat. nicotinismus) med. tro-vanje duvanom.

nikocijana (nlat. herba nicotiana) bot. duvan, duvanova biljka.

nikocijanin (nlat. nicotiana) hem. v. nikotin. niksis (gr. nysso bodem, probadam) med. bo-

denje, bockanje. nikt- (gr. puh, nyktos) predmetak u sloe-

nicama sa znaenjem: no, noni. niktalopija (gr. puh, nyktos, ops vid, vienje)

med. ona bolest koja se sastoji u tome to je bolesnik slep za dnevnu svetlost, a ima sposobnost da vidi nou.

niktalops (gr.) ned. onaj koji je slep za dnevnu svetlost, onaj koji bolje vidi nou nego danju; supr. hemeralops.

niktacija (lat. nictatio) med. treptanje, trep-kanje, mirkanje.

niktegersija (gr. puh, nyktos, egersis buenje) med. buenje nou, trzanje iz sna.

niktitacija (nlat. nictitatio) med. v. niktacija. niktobatezis (gr. puh, nyktos, baino idem,

hodam) lutanje nou, mesearstvo. niktobatija (gr. nyktobatia) med. v. niktoba- niktograf (gr. puh, nyktos, grapho piem)

sprava za pisanje u pomrini. niktografija (gr. puh, nyktos, graphia pisanje)

vetina pisanja nou, u pomrini. niktofite (gr. puh, nyktos, phyton biljka) pl.

bot. biljke kojima se cvetovi nou otvaraju, a danju zatvaraju.

niktofobija (gr. puh no, phobos strah) med. strah od noi, od mraka.

nikturija (gr. puh, nyktos, uron mokraa) med. pojaano mokrenje nou.

nimbus (lat. nimbus) prstenast sjaj oko glave svetitelja, svetiteljski venac (krug) oko glave; u meteorologiji: kini oblak, olujni oblak (up. kumulus, stratus, cirus); fig. sjaj koji okruuje neku istaknutu, veliku linost, veliki ugled.

Nimrod jevrejske osobno ime, sin Husov, unuk Hamov, legendarni osniva Vavilon-skog Carstva i graditelj Vavilonske kule i asirskih gradova; po Starom zavetu (Moje. I, 10, 9): dobar lovac pred Gospodom"; otuda se za dobrog lovca uopte kae: lovac kao Nimrod.

nimfa (gr. nymphe) mit. manje ensko boanstvo kod Grka, vila. Ima ih vie vrsta, a zovu se po mestima u kojima ive: aulonijade, oreade, leimonijade, limnade,

39 Leksikon

nimfagog 610 nitrofoska

napeje, nerejide, i oceanide, naJade i po-tamide, drijade i hamadrijade; fig. lepa devojka, lepotica; ljubavnica, javna enska; zool. larva insekta.

nimfagog (gr. nymphe, ago vodim) runi dever.

nimfe (gr. nymphai) pl. znat. male ruiaste usmine na enskom spolnom organu, male stidnice.

nimfitis (gr. nymphe) med. zapaljenje malih ruiastih u emina (ili: malih stidni-ca); up. nimfe.

nimfomanija (gr. nyraphe, mania pomama, strast) preterana pohotljivost i spolna razdraljivost ena prema mukarcima, andromanija.

nimfonamija (gr. nymphe) ensko samoblu-e; up. onanija.

nimfonkus (gr. nymphe, ognos masa, tele-sina) med. otok stidnice, usmina.

nimfotomija (gr. nymphe, tome seenje, rezance) med. operativno odstranjivanje malih ruiastih usmina na enskom spolnom organu.

Nioba (gr. Niobe) kit. ki Tantalova i Dionina, ena tebanskog kralja Amfiona. U materinske} gordosti to ima 7 sinova i 7 keri, drznula se da se poredo sa boginjom Letom, koja je imala samo dvoje dece (Apolona i Artemidu).Ca bi je kaznili za ovu drskost, Apolon i Artemida poubijaju joj pred oima svu decu strelama; bol i oajanje pretvore nesrenu majku, voljom Zevsovom, u jednu stenu. Ovaj motiv je u knjievnosti i umetnosti veoma mnogo obraivan.

niobijum (nlat. niobium) hem. element, veoma redak metal belog sjaja, atomska masa 92,906, redni broj 41, znak Nb.

Nipon (Nippon) l. japanski naziv za Japan; 2. najvee japanske ostrvo; zove se jo Hondo ili Honu.

nirvana (sskr. nirwana) u budistike j reli-giji i filozofiji: ugasnue", stanje veitog i blaenog mira koje se nalazi s one strane sveta svesti i individualnog ivljenja. Do ovoga stanja, za kojim prosvee-ni budist tei kao za najviem i krajnjom svrhom, dolazi se potpunim uga-snuem svoga ja" i volje za ivotom, tj. potpunim osloboenom duha od materije; u docnijem budizmu: blaeni ivot u nekom Budinom svetu punom sjaja i velelepnosti.

Nisa (gr. Nysa) kit. jedna od nimfi koje su odgojile Baha, nazvane po istoimenom gradu i bregu u Indiji; astr. asteroid otkriven 1857. godine.

nisan (aram.) prvi mesec jevrejskog kalendara; ima ZO dana; oznaava poetak prolea (mart-april).

nistagmus (gr. nystagmos klimanje glavom, dremanje) med. bolesno miganje oima, drhtanje oiju, gr u onoj jabuici ili kapcima.

nietaksis (gr. nystaxis) ned. v. nistagmus.

nitna (nem. Niet) teh. zakivak, zakovica, na-kovica, avao.

nitovati (nem. nieten) teh. zakovati, zakivati zakivcima, udarati zakivke.

niton (lat. nitere sjati, svetleti se) hen. element, atomska masa 222, redni broj 86, znak Nt; plemeniti gas; up. radon.

nitr- (gr. nitron) predmetak u eloenicama sa znaenjem: luna so.

nitrat (gr. nitron luna so) hen. so azotne kiseline, kalijumov nitrat ili alitra u svom prirodnom stanju; natrijumov nitrat ili ilska alitra; nitrat srebra lapis, pakleni kamen.

nitridi (gr. nitron) pl. hem. jedinjenja elemenata s azotom.

nitrirati (nlat. nitrare) hem. praviti ali-tru; alitriti.

nitriti (gr. nitron) pl. hem. soli azotaste kiseline. nitrifikacija (nlat. nitrificatio) hem. pretvaranje

amonijaka u alitrenu kiselinu, obrazovanje alitre.

nitro-anilini derivati benzola koji sadre jednu amino-grupu i jednu ili vie nitro-grupa; ukaste kristalne materije koje slue uglavnom za dobijanje ani-linskih boja.

nitrobenzid (gr. nitron, p. benjui) hem. v. nitrobenzol.

nitrobenzin (gr.) v. nitrobenzol. nitrobenzol (gr.) hem. tenost ukaste boje,

dobije se ako benzol metnemo u smesu koncentrisane azotne i sumporne kiseline; mirie kao ulje gorkog badema, pa se zato njime parfimiu tzv. bademovi sapu-ni; najvie se upotrebljava u industriji anilinskih boja.

nitrogenij(um) (gr. nitron, gen- koren od gygnesthai postati, nastati) hem. duik, azot.

nitroglicerin (gr. nitron, glykys sladak) hem. veoma jako eksplozivne sredstvo, dobiva se preradom glicerina azotnom i sumpornom kiselinom; po pronalazau di-namita Alfredu Nobelu zove se jo i Nobelovo praskavo ulje; nitroleum.

nitrozan (lat. nitrosus) hem. alitrovit, koji ima u sebi alitre; alitrast, slian alitri.

nitrozitet (nlat. nitrositas) hem. alitrovi-tost; alitrastost.

nitroleum (gr. nitron, lat. oleum ulje) hem. v. nitroglicerin.

nitron organska boja, difenil-anilo-dihi-dro-tirazol, iji vodeni rastvor sulfata slui kao reaktiv za dokazivanje i odreivanje azotne kiseline.

nitro-fenoli aromatina nitro-jedinjenja sa jednom ili vie nitro-grupa, vrste kristalne supstance koje predstavljaju polazne sirovine za proizvodnju boja, lekova i dr.

nitrofoska sloene vetake ubrivo koje sadri jedinjenja azota (nitrogenijuma),

nitrofoefat 611

fosfora i kalijuma (odatle i naziv: ni--fos-ka).

nitrofoefat (gr. nitron, phos svetlost) hen. vetake ubre: meavina azota i fosforne kiseline.

nitroceluloza (gr. nitron, lat. cella elija) hem. praskavi pamuk.

nitrum (gr. nitron, lat. nitrum) hem. a-litra. nitruracija (lat. nitrum alitra) stvrdnja-vanje elinih povrina pomou azota (naroito pri izradi cilindara za avion-ske motore).

nife geol. centralni deo Zemljinog jezgra za koji se pretpostavlja da je, uglavnom, sastavljen od nikla i gvoa (Ni + Fe = nikl + gvoe).

Niflhajm (nem. Niflheim) u nord. mitologi-ji: hladni severni deo sveta; podzemni svet u kome vlada boginja Hela.

nihil (lat. nihil) nita. nihilizam (lat. nihil nita) fil. stanovite

potpunog odricanja vrednosti uopte: teorijski nihilizam odrie mogunost saznavanja istine, a etiki nihilizam vrednost moralnih zakona; u politiko--socijalnom pogledu: shvatanje da dananje drutvo i pelokupni njegov poredak ne valja nita, zbog ega bi ga trebalo potpuno unititi, pa tek na tim ruevinama graditi jedno posve novo drutvo; izraz napravljen po idejama koje je ruski pisac I. S. Turgenjev izneo kroz Bazaro-va, glavnog junaka svog romana Oevi i deca, 1862. god., koji je odluno odricao sva naela i tradicije ruske plemike kulture.

nihilisti (lat. nihil) pl. pristalice nihili-zma. nihilitet (nlat. nihilitas) nitavost, nitavilo,

odsustvo svake vrednosti. nihilum album (nlat. nihilum album) med.

cinkovo belilo (lek za oi). nievo (rus. niego) v. njievo. nia (fr. niche) vrh. obliasto udubljenje u zidu,

izdubak, slepi prozor; obino slui da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras.

niador (arap.-pers.) hen. amonijumhlorid (NH4C1), salmijak; ukusa je ljuto-slanog, a u vodi se rastvara; slui kao lek, za graenje amonijaka, punjenje Leklaneo-vih elemenata, pri lemljenju i kalajisanju metala itd.

nian (pere. nian) znak, beleg; meta u koju se gaa (kopljem, pukom, topom); nian-ska taka.

niani (pere.) streljati, gaati u cilj. nian iftihar (pers.-arap.) znak slave, poasno

obeleje, turski orden koji je ustanovio sultan Mahmud P.

no 1. klasina japanska lirska drama praena pesmom i igrom; 2. japanska pozo-rina maska.

nobelij(um) hem. element, aktinid, redni broj 102, znak No; dobijen vetakim putem (naziv po vedskom fiziaru Nobelu).

Nobelova nagrada zavetanje koje je, svojim testamentom od 27. XI1895, ostavio pronalaza dinamita, vedski hemiar Alfred Nobel (18331896). On je odredio da se kamate od njegovog imanja (44 miliona franaka) posle njegove smrti dele, kao nagrada, onim velikanima koji su, u toku prole godine, najvee usluge oveanstvu uinili na polju hemije, fizike, knjievnosti, medicine i odranja svetskog mira.

Nobelovo praskavo ulje hem. v. nitroglice-rin. nobiles (lat. nobiles) pl. plemii. nobilis (lat. nobilis) plemenit; plemi. nobilitacija (nlat. nobilitatio) davanje (ili:

podarivanje) plemike titule, proglaa-vanje za plemia.

nobilitet (lat. nobilitas) plemstvo, plemi-ko poreklo, plemiki stale, plemii; plemiki duh.

vobl (fr. noble, lat. nobilis) plemenit; odlian, izvrstan; uzvien, sjajan, raskoan; otmen, gospodstven; plemenit po roenju, plemeniti.

nobles (fr. noblesse) plemstvo, plemike dostojanstvo, plemenitost; nobles obli (fr. noblesse oblige) plemika titula, obavezuje, tj. ko je plemi taj mora plemiki i da se ponaa.

nova (lat. nova) pl. nove stvari, novine, novosti; noviteti; sing. astr. nova zvezda (nekretnica).

novantike (lat. novus nov, fr. antiques starine) pl. nove stvari izraene po starom, naroito klasinom ukusu.

novantiki (lat. novus nov, fr. antique starinski) izraen sada, ali po starom, naroito klasinom ukusu.

novator (lat. novare uvoditi novine) onaj koji uvodi nove ideje i metode rada u nekoj oblasti doprinosei time kvalitetnom i kvantitetnom unapreivanju neke vrste rada.

novacija (lat. novatio) prav. obnavljanje, po-nitavanje jedne zakonske obaveze time to mesto nje stupa na snagu druga; zamena jedne isprave drugom.

novela (ital. novella, lat. novellus nov) mala novina" 1. lit. prvobitno: lako i prijatno isprian dogaaj koji ima dra neeg novog (veliki majstor u ovoj vrsti je Bokao sa svojom zbirkom novela Dekame-ron); danas: manja pripovetke u prozi koja se, za razliku od romana koji prikazuje obimnu i sloenu sliku vremena i ivota, ograniava na samo jedan dogaaj iz ivota glavnog junaka, ili na samo jednu crtu iz narodnog ivota i karaktera, dok se ostala radna lica i sporedne radnje samo ovla pominju i nagovetavaju; 2. prav. pl. novele (tj. constitutiones odredbe)

noveleta 612

nove odredbe ili zakoni Justinijanovi posle objavljivane drugog Kodeksa (jedan deo Korpus jurio); 3. naknadne izmene i podaci jednom zakoniku.

noveleta (ital. novelletta) lit. mala pripovetke, novelica; muz. mali muziki komad izraen u sasvim slobodnom obliku (kakve ] je prvi komponovao Robert uman).

novelist (ital. novellista) lit. pisac novela; ljubitelj novosti, raznosa novih vesti, abronoa.

novelistiki (ital. novella) lit. napisan u obliku povele.

novelti (eng. novelty) trg. novost, nov trgovaki artikl.

novembar (lat. novem devet, november) deveti mesec u kalendaru starih Rimljana; danas: jedanaesti mesec, studeni (ima ZO dana).

noveento (ital. nove cento devet stotina) um. izraz za umetnost XX veka (likovnu, ar-hitekturu i muziku).

novitet (lat. novitas) novost, novina; trg. svea roba, nov trgovaki artikal; u knjiarstvu: nova, tek objavljena knjiga.

novicijat (nlat. noviciatus) iskuenitvo, vreme koje onaj koji eli da stupi u neki sveteniki red mora da provede kao iskuenik ili pripravnik (novicijus), a koje obino traje jednu godinu do dve godine (kod katolika).

novicijus (lat. novicius) novajlija, novak, poetnik; u katolikoj crkvi: manastir-ski iskuenik, pripravnik za kaluera.

novokain (lat. novus nov, p. sosa) ned. sintetika zamena kokaina, slui za lokalnu anesteziju.

novum (lat. novum) neto novo; prav. okolnost koja, posle ve zavrenog pravnog postupka, daje povoda pokretanju drugog postupka.

Novum testamentum (lat. Novum testamen-tum) Novi zavet.

iovus (lat. novus) pr. nov; im. novajlija; homo novus (lat. homo novus) novi ovek, novajlija, skorojevi.

nodozan (lat. nodosus) vornat, vorovit, vornovit; zapleten, zamren.

nodozitet (nlat. nodositas) vornatost, vor-novitost, vorovitost, kvrgavost; med. vorasta gukavost.

nodulus (nlat. nodulus) znat. vori, kvrica. nodus (lat. nodus) vor, zaplet; tekoa,

smetnja; med. tvrdi otok na zglavkovima, tkivima i dr., guka; bog. kolence; nodus gordijus (lat. nodus gordius) v. Gordijev vor.

noeza (gr. noesis) fil. saznavanje, miljenje, akt miljenja, svest.

noema (gr. noema) fil. predmet miljenja, miljeno, misao.

poetika (gr. poeo mislim, saznajem) fil. nauka o miljenju ili saznavanju.

nostian (gr. noetikos) fil. koji spada u oblast miljenja ili saznavanja. No je (hebr. Noach) mit. po Starom zavetu, jedini pravednik u grenom rodu ljudskom koji se, po Bojoj odredbi, sa svojom porodicom spasao od potopa u tzv. Nojevu kovegu, i sa svojim sinovima Samom, Hamom i Jafetom postao praotac dananjeg oveanstva; Noah. nokaut (eng. knock udarac, out ugaen, izbaen iz igre) sp. u boksu: kad od udaraca protivnikovih (obino u bradu, eludac ili srce) bokser padne, zanemogne i 10 sekundi ne moe da se digne radi pro-duenja borbe; tehniki nokaut je kada protivnik ne padne, ali nije sposoban da se dalje bori. nokautirati (eng. knock-out) sp. u boksu: pobediti protivnika nokautom; fig. onespo-sobiti koga za dalju borbu. nokdaun (eng. knock udarac, down oboriti, baciti na zemlju) sp. u boksu: udarac koji trenutno onesposobljava protivnika; bokser je u nokdaunu im padne na zemlju. noksa (lat. posege koditi, poha) teta, krivica, prestup; prav. teta koju neijem imanju nanese neko po sebi neodgovorno bie, npr. ivotinja. noktambul (lat. nox, noctis no, ambulare hodati, etati, nlat. noctambulus) med. mesear; up. somnambul. noktambulacija (nlat. noctambulatio) med. v.

noktambulizam. noktambulizam (nlat. noctambulismus) med. mesearstvo; up. somnambulizam. noktua (lat. noctua) zool. sova, sovuljaga. nokturno (lat. nocturnus) muz. v. noturno. nokturvus (lat. nocturnus noni se. cantus pesma) kod katolika: nona sluba, nona pesma u manastirima, nonica. nokir (nem. Nachtgeschirr) nona posuda

obino za malu nudu (mokrenje). noleo (ital. noleggio) mor. v. nolo. . l o lene volens (lat. nolens volens) hteo ili ne

hteo, milom ili silom. voli me tangere (lat. noli me tangere) ne diraj

me, ne dodiruj me!; slik.prikazivanje prizora kada Hristos, ustavi iz groba, kae Magdaleni: Ne dodiruj me!" (Jov. 20,17); bog. mimoza; med. naziv za rane, naroito sifilisne, koje se lokalnim leenjem pogorava ju; muz. tremulant na orguljama; fig. stvar koju je bolje ne dirati.

Noli turbare cirkulos meos (lat. Noli tur-bare circulos meos) nemoj kvariti moje krugove!" Po Liniju (XXV, 31, 10) rei kojima se Arhimed, udubljen u svoja matematika razmiljanja, obratio rimskom vojniku kada je ovaj provalio u njegovu kuu i ubio ga.

nolo (ital. nolo) mor. uzimanje lae pod zakup; zakupnina za brod; tovar lae, cena za prenos tovara.

613 nomokratija

voma (gr. peto pasem, pote paa) ned. licojedina, vodeni rak (opaka zarazna bolest koja se javlja u obliku rane na obrazima i drugim delovima lica, naroito kod slabunjave i boleu oronule dece).

nomadi (gr. Nomades, pote paa) pl. pa-stirski narodi bez stalnog boravita, koji, menjajui panjake, lutaju sa svojim stadima, naroito kod Arabljana i Turaka.

nomadizirati (gr. nomas, nlat. nomadisare) lutati, skitati; iveti nomadskim ivotom.

nomadski (gr. nomadikos) skitaki, luta-laki, bez stalnog boravita.

nomantija (lat. nomen ime, gr. manteia proricanje) proricanje sudbine iz slova od kojih se sastoji jedno ime.

nom d'ger (fr. pot de guerre) Ratno ime", lano ime koje su uzimali vojnici-na-jamnici, nadimak; lano knjievniko ime, pseudonim.

nom d'plim (fr. pot de plume) v. nom d'rep. nomen (lat. nomen) ime, naziv; gram. re koja

oznaava neku stvar (nomen substantivum) ili osobinu ili svojstvo neke stvari (nomen adjectivum); pl. nomina.

nomen gentile (lat. nomen gentile) narodno ime, npr. Srbin, Francuz itd.

nomen est omen (lat. nomen est omen) ime je znamenje, predznak, tj. esto ve samo ime sadri veliko znaenje, pokazuje bitnu osobinu onoga koji ga nosi, npr. kad se neko zove Vinko a voli vino itd.

nomenklator (lat. nomenclator) kod Rimljana: rob koji je svom gospodaru kazivao imena onih koje bi sretali; otuda: spisak imena bez ikakvog daljeg objanjenja, registar imena.

nomenklatura (lat. nomenclatura) zbirka tehnikih izraza, skup uobiajenih imena i naziva u nekoj nauio j oblasti; bog. zool. utvren nain davanja imena biljnim i ivotinjskim vrstama sa latinskim ili latiniziranim reima, koje iskljuuju promenljivost ivih jezika a razumljive su i zajednike svim narodima.

nomen materijale (lat. nomen materiale) gram. gradivno ime, gradivna imenica, npr. voda, kamen, zlato, drvo itd.

nomen patronimikum (nlat. nomen patrony-micum) oevo ime, prezime napravljeno po oevom imenu, npr. JoBaHoenh po imenu oca Jovana.

nomen proprijum (lat. nomen proprium) gram. vlastito ime (zemlje, osobe itd.).

nomina (lat. nomina) pl. imena, nazivi; nomina sunt odioza (lat. nomina sunt odiosa) citat po Ciceronovu govoru Za Seksta Roscija": imena su mrska, imena treba izbegavati (tj. kad se govori o moralu i kude mane, poroci i sl. bolje je i uggutni-je, navodei primere o tome, ne pominjati imena).

nominala (lat. nomen ime, nominalis imen-ski) v. pod nominalan.

nominalan (lat. nominalis) koji se tie imena, imenski; po imenu; nominalna vrednost ili nominala fin. imenska, nazivna, oznaena vrednost, tj. vrednost natampa-na ili utisnuta na novcu, hartijama od vrednosti i dr. (supr. stvarna realna vrednost); nominalna definicija log. de-finicija koja, pored istog objanjenja rei, ne zamenjuje samo tu re drugom, nego daje i znaenje rei; nominalna distink-cija razlikovanje znaenja rei; nominal-ni iznos naznaeni iznos; nominalni ka-talog spisak knjiga po azbunom redu imena pisaca.

nominalizam (lat. nomen ime) 1. fil. shola-stiko shvatanje po kome su opti pojmovi (univerzalija) samo rei, imena, koja slue kao znaci za stvari i njihova svoj-stva i, sem toga apstraktnog i misaonog, ne oznaavaju nita stvarno (supr. realizam); 2. u narodnoj ekonomiji: gledite po kojem novana jedinica nije izvesna koliina vrednog metala, nego izvesna koliina, apstraktne kupovne i platene moi, koja moe biti predstavljena i predmetom koji, sam po sebi, nema nikakve naroite vrednosti, kao to je na primer papirni novac (supr. metalizam).

nominalisti (lat. nomen) pl. pristalice no-minalizma u filozofiji i narodnoj ekonomiji; supr. realisti.

nominat (lat. nominatus) imenovani, naime-novani, novopostavljeni.

nominativ (lat. nominativus se. casus) gram. prvi pade, nazivni pade, pade koji u reenici pokazuje gramatiki podmet ili prirok (ako je taj prirok ime).

nominatori (lat. nominatores) prav. lica koja nadlenoj vlasti predlau jednog oveka za staraoca maloletniku koji je ostao bez staraoca primajui u isto vreme na sebe i odgovornost za njega.

nominacija (lat. nominatio) kazivanje, ime-novanje, naimenova