VETERINARSKI GLASNIK ISSN 0350-2457 UDK 619 (05) · 135 v e t e r i n a r s k i g l a s n i k Časopis fakulteta veterinarske medicine univerziteta u beogradu vet. glasnik vol. 68

V E T E R I N A R S K I G L A S N I K

nau~ni ~asopisscientific journal

Veterinarski glasnik je ~asopis Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u BeogaduVeterinarski glasnik is published by Faculty of Veterinary Medicine University of Belgrade

VET. GLASNIK Vol. 68 Br. 3-4 Str. 139 -278 Beograd, 2014.

IZDAVA^:FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADUFACULTY OF VETERINARY MEDICINE UNIVERSITY OF BELGRADEFAKULÃTET VETERINARNOY MEDICINÀ UNIVERSITETA V BELGRADE

SUIZDAVA^: Veterinarska komora SrbijeCOPUBLISHER: Veterinary Chamber of Serbia

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR IN CHIEF: Vitomir ]upi}

URE\IVA^KI ODBOR – EDITORIAL BOARD: Vojin Iveti}, Milovan Jovi~in,Vera Kati}, Sanja Kova~evi}-Aleksi}, Zoran Kuli{i}, Zoran Ra{i}, Horea[amanc, Vesna Matekalo-Sverak, Dragi{a Trailovi}

ME\UNARODNI URE\IVA^KI ODBOR – INTERNATIONAL EDITORIALBOARD: Arturo Anadon ([panija), Horia Cernescu (Rumunija), Toni Dovenski(Makedonija), Petar Dàja (Hrvatska), Marijan Kosec (Slovenija), Mehmed Mu-minovi} (Bosna i Hercegovina), Dimitrios Raptopoulus (Gr~ka), Peter [otony(Ma|arska), Carlo Valente (Italija)

TEHNI^KI UREDNIK – TECHNICAL EDITOR: Vitomir ]upi}

LEKTORI – LECTORS:Irena Njeì} i Du{ica ârdarevi}, za srpski jezik / for Serbian languageDu{ica ârdarevi}, za engleski jezik / for English languageIrena Njeì} za ruski jezik / for Rusian languageGODI[NJE SE OBJAVLJUJE 6 BROJEVA ÂSOPISA

Godi{nja pretplata: za pravna lica 6 000 dinaraza individualne pretplatnike 2 000 dinaraza inostranstvo 200 USD(The annual subscription outside Serbia is 200 US $)

@iro ra~un broj: 205-2982-66

U finansiranju ~asopisa u~estvuje:Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Publication of this journal is financially supported by:Ministry of Education and Science, Republic of Serbia

[tampa – Printers: „Nau~na KMD”, Beograd

Adresa ~asopisa:Veterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik, 11000 Beograd,Bulevar oslobo|enja 18, tel/faks 011/2684-597, 2687-475,e-mail: vetksªeunet.rs; www.vetks.org.rs

ISSN 0350-2457UDK 619 (05)

135

Reč urednika

Povodom obeležavanja 110 godina izlaženja časopisa “VETERINARSKI GLASNIK”

Časopis “Veterinarski glasnik” izlazi od 1904. godine kao organ Marve-no-lekarskog udruženja Kraljevine Srbije. Prekidi u izlaženju časopisa bili su od 1912. do 1919. godine i od 1941. do 1947. godine i uvek je posle svakog prekida časopis izlazio od prve godine, odnosno prvog broja tj. izlaženje se nije nastavlja-lo na prethodni period već bi počinjalo od početka, kao da pre toga perioda nije ni izlazio. Od 1920. do 1941. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, časopis izlazi kao “Jugoslovenski Veterinarski Glasnik”, i bio je list Jugoslovenskog Vete-rinarskog Udruženja za veterinarstvo i stočarstvo. Urednički odbor su tada činili Aleksandar Petrović, Antonije Vuković, Anton Korošec, Vojislav Pavlović, Dragu-tin Pozajić i Nikola Vuksanović, a glavni urednik je bio Ćirilo Petrović. Časopis je tada izlazio jednom mesečno.

Od 1947. godine u novoj Jugoslaviji, počinje ponovo izlaženje časopisa (od broja jedan) sa nepromenjenim imenom “Jugoslovenski Veterinarski Glasnik”, i u početku je bio časopis za veterinarstvo Ministarstva poljoprivrede i šumarstva FNRJ. Prvo uredništvo su tada činili Blagoje Vaskov, Prof. dr Josip Ježić, Prof. dr Stjepan Rapaić, Dr Tihomir Savić, Prof. dr Petar Trumić i Ranko Čalić, a glavni urednik je bio dr Đ. Kosanović. U kasnijem periodu izdavač časopisa bio je Savez veterinara i veterinarskih tehničara Jugoslavije i to je trajalo sve do raspada SFRJ devedesetih godina. Raspadom SFRJ dolazi do krize u izlaženju, koju Fakultet veterinarske medicine u Beogradu prevazilazi 1993. godine odlukom da preuzme izdavanje časopisa i tako održi kontinuitet izlaženja najstarijeg časopisa iz oblas-ti veterinarske medicine na ovim prostorima. Sto godina od izlaženja prvog bro-ja obeleženo je 2004. godine, a ove godine je 110 godina od izlaženja časopisa. Iako je Fakultet veterinarske medicine izdavač časopisa, veliku ulogu u izlaže nju časopisa u čitavom ovom periodu, pa i danas ima Veterinarska komora Srbije, kao suizdavač. Naime, Veterinarska komora Srbije, pored ostalih obaveza i poslo-va, obavljala je i sve poslove oko redakcije časopisa, tehničkog uređivanja, lek-torisanja, korekture, materijalno-finansijskog poslovanja i ekspedicije časopisa. Od pre godinu dana poslove lektorisanja i prevođenja preuzeo je Fakultet vete-rinarske medicine.

Od 2007. godine uredništvo časopisa čine Prof. dr Horea Šamanc, Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Vera Katić, Prof. dr Zoran Kulišić, Prof. dr Sanja Kovačević-Aleksić, Prof. dr Vojin Ivetić, dr Milovan Jovičin, Prof. dr Zoran Rašić, dr Vesna Matekalo-Sverak i Jadranka Tijanić, koju je (zbog odlaska Jadranke Ti-janić u penziju) zamenila Sandra Dilkić. Pošto, Sandra Dilkić ne radi više u Veteri-narskoj komori, ostalo je upražnjeno njeno mesto, do izbora novog člana. Glavni

136

i odgovorni urednik časopisa je Prof. dr Vitomir Ćupić. Novoformirani Urednički odbor je preuzeo uređivanje časopisa u periodu kada nije bilo dovoljno radova za objavljivanje i zbog čega je između ostalog izlaženje časopisa bilo neredovno. Međutim, veoma brzo je ovaj problem prevaziđen i danas časopis izlazi redovno, a i sa brojem radova koji pristižu više nema problema. Kao rezultat određenog na-pretka u kvalitetu radova (citiranosti), izboru kvalitetnih i kompetentnih recenze-nata, te redovnosti izlaženja, možemo sa ponosom istaći da je “Veterinarski glas-nik” prema kategorizaciji za 2011 i 2012. godinu u biotehnološkim naukama bio svrstan u kategoriju M24 - međunarodni časopis verifikovan posebnim odlukama, dok je u medicinskim naukama svrstan u kategoriju M51-vodeći časopis naciona-lnog značaja. Za 2013. godinu časopis je svrstan u biotehnološkim i medicinskim naukama u kategoriju M51.

Pre nekoliko godina Urednički odbor je doneo odluku da se formira i među-narodni urednički odbor, kojeg čine: Prof. dr Arturo Anadon - Španija, Akad. Prof. dr Horia Cernescu - Rumunija, Prof. dr Marijan Kosec - Slovenija, Prof. dr Petar Džaja - Hrvatska, Prof. dr Mehmed Muminović - Bosna i Hercegovina, Prof. dr To-ni Dovenski - Makedonija, Prof. dr Dimitrios Raptopoulos - Grčka, Prof. Dr Carlo Valente - Italija i Prof. Dr Šotonyi Meter - Mađarska.

“Veterinarski glasnik” objavljuje originalne naučne radove, monografske studije, pregledne članke, naučne kritike, polemike, te osvrte ili prikaze slučajeva. U časopisu se objavljuju i radovi stranih autora na engleskom jeziku. Svi radovi podležu recenziji dva eminentna stručnjaka ili naučna radnika iz oblasti koju rad obrađuje. Već godinama se pri uređenju časopisa poštuju standardi koje je propi-sala Narodna biblioteka Srbije: kategorizacija radova, kratak sadržaj na ruskom i engleskom jeziku, ključne reči, UDK, ISBN i DOI broj. Časopis se razmenjuje ili šalje besplatno na 42 adrese u inostranstvu, a citira u više referentnih časopisa. Godišnje izlazi šest brojeva (tri dvobroja), sa tendencijom da to budu četiri broja i jedan dvobroj, a postoje i predlozi o osnivanju podlistka časopisa, koji bi se više bavio svakodnevnim temama kolega doktora veterinarske medicine sa terena, odnosno iz kliničke prakse. Naravno, eventualno ostvarenje navedenih planova će u veliko zavisiti od materijalnih mogućnosti, a one nažalost nisu na zadovolja-vajućem novou. Zbog toga tiraž časopisa je trenutno prilično mali (sveden, tako-reći, na minimum) i on iznosi oko 150 primeraka po broju (dvobroju).

Svim koleginicama i kolegama želim još puno objavljenih radova u našem

časopisu.

Beograd, 09. 07. 2014. Prof. dr Vitomir Ćupić, glavni i odgovorni urednik

135

V E T E R I N A R S K I G L A S N I KČASOPIS FAKULTETA VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITETA U BEOGRADU

VET. GLASNIK Vol. 68 Br. 3-4 str. 139-278 Beograd, 2014

SADRŽAJ – CONTENTS – СОДЕРЖАНИЕ

ORIGINALNI RADOVI – ORIGINAL PAPERS – OРИГИНАЛЬНЫЕ РАБОТЫ

� Reč urednika: Povodom obeležavanja 110 godina izlaženja časopisa „Veterinarski glasnik“

� Horvat J., Šamanc H., Kirovski Danijela, Vujanac I.: Uticaj toplotnog stresa na metabolički status kravaThe Influence of Heat Stress on Metabolic Status of CowsВлияние теплового стресса на метаболический статус коров . . . . . . . . . . . . . . . . 141

� Davidov Ivana, Cincović M. R., Radinović M., Erdeljan M., Belić Branislava, Toholj B., Ste-vančević M.: Uticaj dodavanja selena i cinka u hrani na koncentraciju ovih elemenata u krvi i mleku, broj somatskih ćelija i histološke karakteristike vimena kravaThe Influence of Selenium and Zinc Addition in Food on Concentration of these Ele-ments in Blood and Milk, on Somatic Cells Number and Histological Characteristics of Cows UddersВлияние кормовых добавок с содержанием цинка и селена на концентрацию данных элементов в крови и молоке, на количество соматических клеток и гистологические характеристики вымени у коров . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

� Vidić Branka, Grgić Ž., Jovičin M., Rašić Z., Savić Sara, Vidić V., Prica Nadežda: Ispitivanje raširenosti paratuberkuloze kod ovacaPrevalence of Paratuberculosis Infection in SheepИзучение распространенности паратуберкулеза овец. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

� Kirovski Danijela, Vujanac I., Prodanović R., Đurić M., Sladojević Ž., Savić Đ.: Biološki značaj razlika u sastavu kolostruma i mleka krava i krmačaThe Biological Significance of Differences in Cows and Sows Colostrum and Milk CompositionБиологическое значение различий в составе колострума и молока коров и свиноматок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

� Stevančević O., Stojanac N., Potkonjak A., Toholj B., Stančić I., Vračar V.: Serološki odgo-vor prasadi vakcinisane protiv cirkovirusnih infekcija svinjaSerological Response of Piglets Vaccinated Against Swine Circovirus InfectionsСерологический ответ у поросят на вакцинацию против цирковирусных инфекций у свиней. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

� Gavrilović P., Vasković N., Jovanović M. Serološki monitoring ornitobakterioze brojlera u Južnobanatskom okruguSerological Monitoring of Ornitobacteriosis in Broilers in South Banat DistrictСерологический мониторинг орнитобактериоза у бройлеров в Южно-Банатском округе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

136

� Đermanović V., Mitrović S., Trailović Ružica, Trailović D., Ivanov S. Fenotipska varijabil-nost i povezanost osnovnih pokazatelja telesne razvijenosti podmlatka balkanskog magarcaPhenotype Variability and Relations Between Basic Parameters of Morphological De-velopment in Young Balkan Donkeys Фенотипическая изменчивость и взаимосвязь основных показателей физического развития молодняка Балканского осла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

� Marković N., Stevanović O., Marinković D.: Paleopatološka analiza promena na kostima životinja sa arheoloških nalazišta Caričin grad i manastira StudenicePaleopathological Analysis of Changes on Animal Bones Originating from Archaeolo-gical Sites Caricin Grad and Studenica MonasteryПалеопатологический анализ костных изменений у животных на территории археологических памятников Царичин град и монастырь Студеница. . . . . . . . . . 215

PREGLEDNI RAD – REVIEW PAPER – ОБЗОРЫ РАБОТЫ

� Snoj T.: Parametri kvaliteta semena bikova i uticaji egzogenih faktora na kvalitet semenaBull Semen Quality Parameters and Impact of Exogenous Factors on Semen QualityПараметы качества семени быков и влияние экзогенных факторов на качество семени. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

� Ilić Tamara, Petrović T., Dimitrijević Sanda: Parazitske infekcije divljih kunića i zečevaParasitic Infections of Wild Rabbits and HaresПаразитарные инфекции диких кроликов и зайцев. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

� Aleksić Jelena, Batrićević Ana, Jovašević D., Aleksić Z.: Trovanje životinja – veterinarsko medicinski i krivično pravni aspektiAnimal Poisoning – Veterinary-medical and Criminal-Legal AspectsОтравление животных – ветеринарно-медицинский и уголовно-правовой аспекты 251

PRIKAZ SLUČAJA – CASE REPORT – ПОКАЗ СЛУЧАЯ

� Jezdimirović N., Kureljušić B., Ivetić V., Kureljušić Jasna, Cvetojević Đ., Maslić-Strižak Dan-ka, Radanović O., Jezdimirović Milanka: Hemoragično-nekrotični enteritis kod rodite-lja brojleraHaemorrhagic-Necrotic Enteritis in Heavy Breeds BroilersГеморрагически-некротический энтерит у родительского стада тяжелых пород . 265

UPUTSTVO AUTORIMA – NOTES FOR CONTRIBUTORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

141

ORIGINALNI RAD / ORIGINAL PAPER

* Rad primljen za štampu 02. 07. 2013. godine**Drsci.vet.med.JožefHorvat,VeterinarskispecijalističkiinstitutSubotica,Subotica,Srbija;drsci.vet.med.HoreaŠamanc,profesor,drsci.vet.med.DanijelaKirovski,profesor,drsci.vet.med.IvanVujanac,docent,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404141H UDK:536.3+612.015.3:636.234

UTICAJ TOPLOTNOG STRESA NA METABOLIČKI STATUS KRAVA* THE INFLUENCE OF HEAT STRESS ON METABOLIC STATUS OF COWS

Horvat J., Šamanc H., Kirovski Danijela, Vujanac I.**

Danas se smatra da visoka spoljna temperatura i povišena vlažnost vazduha u toku leta predstavljaju glavne činioce koji nepo-voljno utiču na zdravlje i proizvodno-reproduktivne sposobnosti vi-sokomlečnih krava. Nastali toplotni stres dovodi do niza promena u endokrinoj regulaciji homeostaze. Promene u hormonalnom statusu preslikavaju se na neki način i na pokazatelje metaboličkog statusa krava. Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj toplotnog stresa na me-tabolički status krava.

Ogled je izveden na 20 krava Holštajn-frizijske rase tokom let-njeg perioda u periodu od 18. do 45. dana laktacije. Tokom perio-da izvođenja ogleda određivana je vrednost „satnih“ toplotnih indek-sa (THI) a zatim izračunata vrednost prosečnih jutarnjih (od 22h pret-hodnog, do 9h tekućeg dana), popodnevnih (od 10h do 21h tekućeg da-na) i celodnevnih THI. Uzorkovanje krvi je izvršeno 1., 2., 8., 11., 14., 18., 25., 29. i 37. dana ogleda, u jutarnjem i popodnevnom periodu. Na osnovu vrednosti satnih THI ceo ogledni period je podeljen na tri perioda: period A u kome su krave bile izložene izrazitom toplotnom stresu (THI≥78) najmanje 7 sati u toku 24h; period B u kome su krave bile izložene umerenom toplotnom stresu (72≥THI≤78) najmanje 7 sa-ti u toku 24 sata; period C u kome krave nisu bile izložene toplot-nom stresu (THI≤72) u toku 24 sata. Prosečni dnevni THI u periodu A (73,25±0,89) bio je značajno veći (p<0,01, pojedinačno) u odnosu na period B (71,45±0,96) i period C (65,41±2,09). THI u periodu B bio je značajno viši nego u periodu C (p<0,01). Značajno niža vrednost glukoze (p<0,05) u popodnevnom periodu kod krava izloženih izrazi-tom toplotnom stresu (3,02±0,31 mmol/L) u odnosu na jutarnji period (3,14±0,41 mmol/L), ukazuje da se u takvim uslovima metabolizam preusmerava na korišćenje glukoze kao izvora energije jer se pri tome stvara manje toplotne energije nego pri razlaganju masnih kiselina.

142

Vet.glasnik68(3-4)141-150(2014)HorvatJisar.:Uticajtoplotnogstresanametaboličkistatuskrava

Koncentracija najvažnijih parametara metaboličkog profila u krvi (ho-lesterola, triglicerida, ukupnih proteina, albumina, uree, ukupnog bili-rubina, kalcijuma, anorganskog fosfora kao i aktivnost AST i ALT ) nije značajno varirala pod uticajem toplotnog stresa. Izuzetak je koncen-tracija jonskog kalcijuma koja je u uslovima izrazitog toplotnog stresa bila na samoj donjoj granici fiziološke vrednosti (1,17±0,16 mmol/L).

Ključne reči: krava, toplotni stres, THI, metabolički profil

Danassesmatradavisokaspoljnatemperaturaipovišenavlažnostvazduhautokuletapredstavljajuglavnečiniocekojinepovoljnoutičunazdravljeiproizvo-dno-reproduktivnesposobnostivisokomlečnihkrava.Kodnasčestesusituacije,kadasuživotinjesamoutokujednogdeladanaizloženenepovoljnomdelovanjuvisokespoljnetemperature.Uovakvimuslovimakravemoguutokunoćiiuranimjutarnjimčasovimadaseoporaveitakolakšeprebrodenepovoljanuticajvisokespoljnetemperatureupopodnevnimčasovima(Schneiderisar.,1988).Nastalito-plotnistresdovodidonizapromenauendokrinojregulacijihomeostaze.Promeneuhormonalnomstatusupreslikavajusenanekinačininapokazateljemetabolič-kogstatusakravaiciljovogradabiojedaseispitauticajtoplotnogstresaname-taboličkistatuskrava.

Zaprocenuuticaja spoljnih ambijentalnih uslova kao stresogenog činiocakoristi se izračunavanje temperaturnog indeksa (temperature-humidity index-T-HI),pričemuvećinaautorasmatradasuuslovispoljnesredineprivrednostimaTHIod72do78stresogenizaorganizamkrava,dokvrednostivećeod78smatra-jusesnažnostresogenimiutičunepovoljnonazdravljekrava,posebnonakraveulaktaciji(NRC,2001;Bohmanovaisar.,2007;Vujanacisar.,2012).

Energetski promet krava u laktaciji čine sa jedne strane povećana potro-šnjaenergijeusintetskimprocesimakojisunajizraženijiujetri(sintezaglukoze)iumlečnojžlezdi (sinteza laktoze,mlečnemasti iproteina),asadrugestranesnažno izraženamobilizacijaenergetskihrezerviorganizmauvidu iskorišćava-njamastiiaminokiselina(Drackley,1999).Glavniizvorenergijenapočetkulakta-cijejeoksidacijamasnihkiselina,dokseglukozaprevashodnokoristizasintezulaktozeumlečnojžlezdi.Kodkravautoplotnomstresuzapažasedrugačijeme-taboličkoprilagođavanjenavisokepotrebeuenergiji(Wheeloch,2010).Utoplot-nomstresunemapovećanemobilizacijelipidaizmasnogtkiva.Organizamkravaprevashodnokoristiglukozukaoizvorenergije,aenergetskuravnotežupokuša-vasačuvatitakoštosmanjujesintetskeproceseuorganizmu,štosenajprezapa-žasmanjenjemmlečnostikravautoplotnomstresu(West,2003;Kadzereisar.,2002).Dosmanjenjakoncentracijeglukozeukrvikravautoplotnomstresudolaziuprkospovećanjuapsorpcijeglukozeucrevima(Garrigaisar.,2006),povećanju

Uvod / Introduction

143


reapsorpcijeglukozeizbubrega(Ikariisar.,2005)kaoipovećanojsintezigluko-zeujetri(Febbraio,2001).

Koncentracija triglicerida se smanjuje u postpartalnom periodu (Randle,1998),akodkravasa„masnom‟jetrom(Gaal,1993;Đokovićisar.,2007)dola-zidoznačajnogsmanjenjakoncentracijetriglicerida,ukupnihlipidaiholesterolaukrvi,uzistovremenopovećanjekoncentracijeslobodnihmasnihkiselina(Gaal,1993).

Sinhaisar.(1981)iStöberisar.(1990)suustanovilineštovišekoncentra-cijeholesterolauperiodupovišeneambijentalnetemperature.Rasoliisar.(2004)suustanovilismanjenjeprosečnekoncentracijeholesterolaukrvikravauletnjemperioduuodnosunazimskiperiod.

Mnogiautoriizveštavajuopovećanjukoncentracijeukupnihproteinaialbu-minautokuletnjesezone(Rasooliisar.,2004;Ferreiraisar.,2009)kaoiopo-većanjukoncentracijeukupnihproteinaialbuminautoplotnomstresu(Koubkovaisar.,2002;Ferreiraisar.,2009),štopripisujugubitkuekstraceluralnetečnosti,odnosnohemokoncentracijiupočetkutoplotnogstresa.

U uslovima povišene ambijentalne temperature dolazi do povećanja kon-centracijeureeukrvikrava(Ronchiisar.,1997;Koubkovaisar.,2002;Rasooliisar.,2004),štojeposledicakatabolizmaproteinaiintenzivnijegiskorišćavanjaaminokiselinauprocesimaglukoneogeneze.

Ogledjeizvedenna20kravaHolštajn-frizijskeraseod18.do45.danalak-tacijetokomletnjegperiodautrajanjuod37dana.Tokomizvođenjaogledasvakogsata(utoku24h)merenajetemperaturasuvogtermometraitemperaturavlažnogtermometraivrednostisuregistrovaneuautomatskojstaniciHidrometeorološkogzavodaRepublikeSrbije,udaljeneoko3kmvazdušnomlinijomodfarmenakojojsuvršenaispitivanja.Naosnovuprikupljenihpodatakaizračunatisu„satni“toplotniindeksi(THI)zaceoperiodispitivanjaupotrebomformule:

THI=(Tst+Tvt)x0,72+40,6Tst – temperature suvog termometra Tvt – temperature vlažnog termometra.

Izvrednosti„satnih“toplotnihindeksa(THI)izračunatesuvrednostiproseč-nihjutarnjih(od22hprethodnogdo9htekućegdana),popodnevnih(od10h do 21h tekućegdana)icelodnevnihTHI.Uzorkovanjekrviizvršenoje1.,2.,8.,11.,14.,18.,25.,29.i37.danaogleda,punkcijomvenejugularisujutarnjim(8h)ipopod-nevnimsatima(17h).Zaodređivanjekoncentracijeglukozeukrvikorišćenajepunakrvneposrednonakonuzorkovanja.Određivanje koncentracije ostalih biohemij-skih sastojaka krvi obavljeno je na multiparametarskom automatskom analizato-

Materijal i metode rada / Material and methods

144

ru EOS Bravo Forte,uz primenu Hospiteks(HOSPITEXDIAGNOSTICS) reagens kompletaposlezavršetkaogledaizzamrznutihuzorakakrvnihseruma.

Na osnovu vrednosti satnih THI ceo ogledni period je podeljen na tri perioda: period A u kome su krave bile izložene izrazitom toplotnom stresu(THI≥78)naj-manje 7 sati u toku 24h;period B u kome su krave bile izložene umerenom toplot-nom stresu(72≥THI≤78)najmanje 7 sati u toku 24 sata;period C u kome krave nisu bile izložene toplotnom stresu(THI≤72)u toku 24 sata.

Podaci dobijeni tokom ispitivanja obrađeni su deskriptivnim statističkim para-metrima: aritmetričkom sredinom(X),standardnom devijacijom(SD),aza analizu stepena značajnosti razlika ispitivanih parametara između različitih perioda ko-rišćen je Studentov„t“test upotrebom softverskog paketa STATISTICA v.6.(Stat-Soft,Inc.,Tulsa,Ok,USA)

Prosečni dnevniTHI (grafikon 1) u perioduA (73,25±0,89) bio je značaj-no veći (p<0,01, pojedinačno) u odnosu na period B (71,45±0,96) i period C(65,41±2,09).THIuperioduBbiojeznačajnovišinegouperioduC(p<0,01).

U danima ogleda sa intenzivnim toplotnim stresom – periodA(1.,8.,14.,15.i37.danogleda)iumerenimtoplotnimstresom–periodB(2.,18.,29.i30.danogleda)prosečnevrednostiTHIsuujutarnjemperiodubileznačajnovišeuperio-duA(67,94)iperioduB(67,79),uodnosunadaneogledasaoptimalnimambijen-talnimuslovima–periodC(61,83),alimožesekonstatovatidausvimperiodimaposmatranjauovomdeludananijebio ispoljenstresogeniefekatambijentalne

Rezultati i diskusija / Results and Discussion

Grafikon1.ProsečnevrednostiTHIGraph 1. THI average values


145

Tabela1.K

once

ntra

cija

met

abol

ički

h pa

ram

etar

a u

posm

atra

nim

per

iodi

ma

ispi

tivan

jaTa

ble

1. C

once

ntra

tion

of m

etab

olic

para

met

ers

in ob

serv

ed p

eriod

s of

the

inves

tigat

ion

Para

met

ar /

Para

met

erPr

oseč

ne v

redn

osti

/ Av

erag

e val

ues

Inte

nziv

an

topl

otni

str

es /

Inte

nse h

eat s

tress

Um

eren

i to

plot

ni s

tres

/ M

oder

ate h

eat s

tress

Opt

imal

ni

ambi

jent

alni

usl

ovi /

Op

timal

envir

on-

men

tal c

ondi

tions

Stat

istič

ka z

nača

jnos

t izm

eđu

perio

da /

Stat

istic

al si

gnifi

canc

e be

twee

n the

perio

d

Per

iod

A P

erio

d B

Per

iod

CA

BA

CB

C

Glukoza/

Gluc

ose,mmol/L

Dne

vni /

Dai

ly3.08±0.29

3.25±0.19

3.27±0.25

p<0.01

p<0.01

Juta

rnji

/ Mor

ning

3.14±0.41

3.29±0.30

3.32±0.44

p<0.05

p<0.05

Popodnevni/A

ftern

oon

3.02±0.31

3.20±0.24

3.21±0.27

p<0.01

p<0.01

Stat.značajnostunutarperioda/

St

atist

ical s

ignific

ance

with

in th

e pe

riod

p<0.05

Holesterol/

Ch

olest

erol,mmol/L

Dnevniprosek

/ Dai

ly av

erag

e4.56±0.84

4.71±0.98

4.78±0.77

Jutro

/ M

ornin

g4.57±0.92

4.75±1.03

4.78±0.91

Popodne/

Afte

rnoo

n4.58±0.87

4.67±1.00

4.78±1.00

Trigliceridi/

Tri

glyce

rides,m

mol/L

Dnevniprosek

/ Dai

ly av

erag

e0.10±0.03

0.09±0.03

0.10±0.02

p<0.05

Jutro

/ M

ornin

g0.10±0.03

0.09±0.03

0.09±0.02

p<0.05

Popodne/

Afte

rnoo

n0.11±0.03

0.09±0.03

0.11±0.03

p<0.01

p<0.01

Ukupniproteini/

To

tal p

rote

ins,g/L

Dnevniprosek

/ Dai

ly av

erag

e89.83±7.73

88.47±7.31

91.20±6.47

Jutro

/ M

ornin

g89.97±7.91

88.73±9.26

90.18±7.86

Popodne/

Afte

rnoo

n89.47±9.46

88.22±7.67

92.22±6.96

p<0.05

Album

in/

Albu

min,g/L

Dnevniprosek

39.63±2.54

38.50±1.96

39.83±1.94

p<0.05

p<0.01

Jutro

/ M

ornin

g39.52±2.45

38.68±2.10

39.73±2.14

p<0.05

Popodne/

Afte

rnoo

n39.81±3.46

38.33±2.16

39.92±2.45

p<0.01

p<0.01

Urea/

Urea,m

mol/L

Dnevniprosek

/ Dai

ly av

erag

e13.37±2.06

14.06±1.56

14.04±1.49

Jutro

/ M

ornin

g13.76±2.24

14.36±1.68

14.31±1.60

Popodne/

Afte

rnoo

n13.15±2.06

13.75±1.69

13.76±1.78


146

temperature.DoispoljavanjatoplotnogstresadošlojeuperioduAiBupopodnev-nomdeludana(između9i22 sata),kadasuprosečnevrednostibileiznadopti-malnihvrednostiTHI(periodA78,56iB75,10),dokjeuperioduCvrednostTHI(68,99)biougranicamaoptimalnihvrednosti.UovomdeludanarazlikeizmeđuprosečnihvrednostiTHIsuznačajne(p<0,01) inavodenasnazaključakdasukraveuovimperiodimabilepoduticajemrazličitihambijentalnihuslova.Uperio-duAiBusledstresogenogdelovanjapovišeneambijentalnetemperatureočekujesepokretanjerazličitihadaptacionihmehanizamazasprečavanjenegativnoguti-cajatoplotnogstresa,štotrebadaseogledaurazlikamauenergetskom,protein-skomimineralnomstatusukravakaoiupromenamafunkcionalnogstanjajetre.

Unašemradukoncentracijaglukozeukrvikodkravausvimperiodimaispi-tivanjabila jeugranicamafiziološkihvrednosti (tabela1). Ipak,vrednostiu ju-tarnjemiupopodnevnomispitivanjubilesuznačajnonižeuperioduintenzivnogtoplotnogstresa(periodA)uodnosunaperiodumerenogtoplotnogstresa(pe-riodB) iperiodoptimalnihambijentalnihuslova (periodC),što jeusaglasnos-tisanalazimamnogihautora(Ronchiisar.,1999;Settivariisar.,2007;Vujanacisar.,2011)kojisuutvrdilismanjenjekoncentracijeglukozeutoplotnomstresu.DoznačajnogsmanjenjakoncentracijeglukozeuperioduAdošlojezajednosaznačajnimsmanjenjemmlečnostiuodnosunaperiodBiC,štoukazujenauklju-čivanjeadaptacionihmehanizamaprotivtoplotnogstresaimetaboličkogprestro-javanjaukomedolazidopreusmeravanjaupotrebeglukozeućelijama,kaoizvo-raenergije,naštetusintetskihprocesaumlečnojžlezdi.Značajnonižavrednostglikemijeupopodnevnomperiodukodkravaizloženihizrazitomtoplotnomstresu(3,02±0,31mmol/L)uodnosunajutarnjiperiod(3,14±0,41mmol/L)ukazujedaseu takvimuslovimametabolizampreusmeravanakorišćenjeglukozekao izvoraenergije jer se pri tome stvara manje toplotne energije nego pri razlaganju mas-nihkiselina.

Unašemradukoncentracijatrigliceridajebilaniskausvimperiodimaam-bijentalnihuslovainalazilaseblizudonjefiziološkegranice(tabela1).Uperioduumerenogtoplotnogstresa(periodB)značajnojebilanižaupopodnevnomispi-tivanjuuodnosunaperiodintenzivnogtoplotnogstresa(periodA)iperiodopti-malnihambijentalnihuslova(periodC),izčegamožemozaključitidajeniskakon-centracijatrigliceridabilarezultatpotrošnjetrigliceridausintetskimaktivnostimavimenausvimperiodimaambijentalnihuslova,anerezultatdelovanjapovišeneambijentalnetemperature.Uprilogovomeideinalazjutarnjihvrednostitrigliceri-dakojesubileneštovišeuperioduA,aznačajnonižeuperioduoptimalniham-bijentalnihuslova(periodC).

Oizostankupovećanemobilizacijelipidaizmasnihdepoasvedočeikoncen-tracijeholesterolausvimperiodimaispitivanjakojesubileblizugornjefiziološkegranice,bezstatističkiznačajnihrazlikaizmeđupojedinihperiodaispitivanjaam-bijentalnihuslova,iizmeđujutarnjihipopodnevnihvrednosti.


147

Koncentracijaukupnihproteinaiureeukrvnomserumuusvimispitivanimperiodimanalazilaseiznadfiziološkihvrednosti,dokkoncentracijaalbuminanala-zisenagranicigornjihfiziološkihvrednostibezznačajnihrazlikaizmeđuvrednostiupojedinimispitivanimperiodimaambijentalnihuslovainemastatističkiznača-jnihrazlikaizmeđupojedinihperiodaštojerezultatuticajaletnjesezoneprenegotoplotnog stresa.

Značajnonižavrednostglukozeupopodnevnimčasovimakodkrava izlo-ženihintenzivnomtoplotnomstresuukazujedaseutakvimuslovimaglukozaus-meravazakorišćenjekao izvorenergije jerseprinjenomrazlaganjuoslobađamanjetoplotneenergijenegoprirazlaganjumasnihkiselina.

Koncentracijanajvažnijihparametarametaboličkogprofilaukrvi(holestero-la,triglicerida,ukupnihproteina,albuminaiuree)nijeznačajnovariralapodutica-jem toplotnog stresa.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGMENT:OvajradjefinansiranodstraneMinistarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije,projekatbrojTR31003./This work is financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of Republic of Serbia, project No TR 31003.

1. BohmanovaJ,MisztalI,ColeJB.Temperature-humidity indicesasindicatorsofmilkproductionlossesduetoheatstress.JDairySci2007;90:1947-56.

2. DrackleyJK.Biologyofdairycowsduringthetransitionperiod:thefinalfrontier?JDairySci1999;82:2259-73.

3. ĐokovićR,ŠamancH,JovanovićM,NikolićZ.Bloodconcentrationsofthyroidhormonesandlipidsandcontentoflipidsintheliverofdairycowsintransitionalperiod.ActaVetBrno2007;76,525-32.

4. FebbraioMA.Alterationsinenergymetabolismduringexerciseandheatstress.SportsMed2001;31:47-59.

5. FerreiraF,CamposWE,CarvalhoAU,PiresMFA,MartinezML,SilvaMVGB,VernequeRS,SilvaPF.Clinical,hematological,biochemical,andhormonalparametersofcattlesubmittedtoheatstress.ArqBrasMedVetZootec2009;61:769-76.

6.GaalT.Sindrommasnejetreumlečnihkrava.VetGlasnik1993;47(4-5):311-7.7. GarrigaC,HunterRR,AmatC,PlanasJM,MitchellMA,MoretoM.Heatstressincreasesapical

glucosetransportinthechickenjejunum.AmJPhysiolRegulIntegrCompPhysiol2006;290:195-201.

8. IkariA,NakanoM,SuketaY,HaradaH,TakagiK.ReorganizationofZO-1bysodium-dependentglucose transporteractivationafterheatstress inLLC-PK1cells. JCellPhysiol2005;203:471-8.

9. KadzereCT,MurphyMR,SilanikoveN,MaltzE.Heatstressinlactatingdairycows:areview.Live-stockProductSci2002;77:59-91.

Zaključak / Conclusion

Literatura / References


148

10. KoubkovaM,KnížkováI,KuncP,HärtlováH,FlusserJ,DoležalO.Influenceofhighenvironmen-taltemperaturesandevaporativecoolingonsomephysiological,hematologicalandbio-chemicalparametersinhigh-yieldingdairycows.CzechJAnimSci2002;47(8):309-18.

11. NRC.NutrientRequirementsofDairyCattle,7threv,ed,NationalAcademyPress,Washington,DC,2001.

12. RandlePJ.Regulatoryinteractionsbetweenlipidsandcarbohydrates:Theglucosefattyacidcycleafter35years.DiabetesMetabRev1998;14:263-83.

13. RasooliA,NouriM,KhadjehGH,RasekhA.Theinfluencesofseasonalvariationsonthyroidac-tivityandsomebiochemicalparametersofcattle.IranianJVetRes2004(UniversityofShiraz);5(2):Ser.No.1Q1383.

14. RonchiB,BernabucciU,LaceteraNG,NardoneA.Effectsofheatstressonmetabolic-nutritionalstatusofHolsteincows.ZootNutrAnim1997;23:3-15.

15.SchneiderPL,BeedeDK,WilcoxCJ.Nycterohemeralpatternsofacid–basestatus,mineralcon-centrationsanddigestivefunctionoflactatingcowsinnaturalorchamberheatstressen-vironments.JAnimSci1988;66:112-25.

16.SettivariRS,SpainJN,EllersieckMR,ByattJC,CollierRJ,SpiersDE.Relationshipofthermalsta-tustoproductivityinheat-stresseddairycowsgivenrecombinantbovinesomatotropin.JDairySci2007;90:1265-80.

17. SinhaRK,ThakuriaBN,BaruahRN,SarmaBC.Effectofbreed,age,sex,andseasonontotalse-rumcholesterollevelincattle.IndVetJ1981;58:529-33.

18. StoberM,GrunderH.Kreislouf-dieklinisheunter-suchungdes rindes-auflageherauzgegebenvongekritDirksen,Hans-DieterGrunderundMatheaus.StoberVerlagPaulParey,Ber-linundHamburg,1990.

19. VujanacI,KirovskiD,ŠamancH,ProdanovićR,AdamovićM,IgnjatovićM.Koncentracijaglukozeiacido-baznistatusukrvivisokomlečnihkravauuslovimatoplotnogstresa.Veterinarskiglasnik2011;65:297-312.

20. VujanacI,KirovskiD,ŠamancH,ProdanovićR,LakićN,AdamovićM,ValčićO.Milkproductioninhigh-yieldingcowsunderdifferentenviromental temperatures.LargeAnimalReview2012;18(1):31-6.

21. WestJW.Effectsofheat-stressonproductionindairycattle.JDairySci2003;86:2131-44.22. WheelockJB,RhoadsRP,VanBaaleMJ,SandersSR,BaumgardLH.Effectsofheatstressonen-

ergeticmetabolisminlactatingHolsteincows.JDairySci2010;93:644-55.

THE INFLUENCE OF HEAT STRESS ON METABOLIC STATUS OF COWS

Horvat J., Šamanc H., Kirovski Danijela, Vujanac I.

It isconsidered thathighair temperatureandhumidityduring thesummerare themain factorswhichadverselyaffectboth thehealthandproduction-reproductiveperfor-manceofhighyieldingdairycows.Theresultingheathstressleadstoaseriesofchangesinendocrineregulationofhomeostasis.Thechangesinhormonalstatusreflect insomewaytotheindicatorsofmetabolicstatusofthecows.Theobjectiveofthisworkwastoin-vestigatetheinfluenceofheatstressonmetabolicstatusofcows.

Theexperimentwascarriedouton20cowsofHolstein-Friesianbreedduring thesummer,intheperiodfrom18thto45thdayoflactation.Duringtheperformanceoftheex-periment,thevalueofheatindex(THI)wasdeterminedhourlyandthenthevalueofaver-

ENGLISH


149

agemorning(from10pmthepreviousdayto9amthecurrentday),afternoon(from10amto9pmthecurrentday)andall-dayTHIwascalculated.Bloodsamplingwascarriedoutonthe1st,2nd,8th,11th,14th,18th,25th,29th and 37thdayoftheexperiment,inthemorningandtheafternoon.OnthebasisofhourlyTHIvalues,wholeexperimentalperiodwasdividedintothreeperiods:periodAduringwhichthecowswereexposedtoaextremehighheatstress(THI≥78)atleast7hoursin24hours;periodBduringwhichthecowswereexposedtoamoderateheatstress(72≥THI≤78)atleast7hoursin24hours;periodCduringwhichthecowswerenotexposedtoaheatstress(THI≤72)in24hours.TheaveragedailyTHIinperiodA(73,25±0,89)wassignificantlyhigher(p<0,01,individually)inregardtoperiodB(71,45±0,96)andperiodC(65,41±2,09).THIwassignificantlyhigherintheperiodBthanintheperiodC(p<0,01).Significantlylowerbloodglucosevalue(p<0,05)duringtheafter-noonperiodinthecowsexposedtotheextremeheatstress(3,02±0,31mmol/L)inregardtothemorningperiod(3,14±0,41mmol/L)pointstothefactthatinsuchconditions,metab-olismredirectstouseofglucoseasanenergysourcebecauseinthatwaylessthermalen-ergyisproducedthanduringdecompositionoffattyacids.Concentrationofmostimport-antmetabolicprofileparametersinblood(cholesterol,triglycerides,totalproteins,albumin,urea, totalbilirubin,calcium, inorganicphosphorusaswellasASTandALTactivity)didnotvarysignificantlyundertheinfluenceofheatstress.Theexceptionwasioniccalciumconcentrationwhich,undertheconditionsofextremeheatstress,wasonthelowerlimitofphysiologicalvalues(1.17±0.16mmol/L).

Keywords:cow,heatstress,THI,metabolicprofile

ВЛИЯНИЕ ТЕПЛОВОГО СТРЕССА НА МЕТАБОЛИЧЕСКИЙ СТАТУС КОРОВ

Й. Хорват, Х. Шаманц, Даниела Кировски, И. Вуянац

На сегодняшний день высокая температура внешней среды и повышеннаявлажностьвоздухавлетнийпериодсчитаютсяосновнымифакторами,неблагоприят-новлияющиминасостояниездоровьяипроизводственно-репродуктивныеспособно-стивысокопроизводительныхмолочныхкоров. Возникающийтепловойстрессприво-дяткрядуизмененийэндокриннойрегуляциигомеостаза.Изменениягормональногостатусаотражаютсянекоторымобразоминапоказателяхметаболическогостатусакоров.Цельюданнойработыбылоисследованиевлияниятепловогострессанаме-таболическийстатускоров.

Экспериментпроводилсяна20коровахголштино-фризскойпородынапротя-жениилетнегопериодас18по45деньлактации.Впериодпроведенияэксперимен-таопределялисьпочасовыезначенияиндексатемпературыивлажности (THI),аза-темрассчитывалисьсредниеутренние(с 22ч.предыдущегодо9 ч.текущегодня),послеполуденные (с 10 ч.до 21 ч. текущегодня)показанияисуточныйиндексTHI.Взятиеобразцовкровипроводилосьв1,2,8,11,14,18,25,29и 37деньэксперимента вутренниеипослеполуденныечасы. Наосновепочасовыхзначенийиндекса THI экс-периментбылразделеннатрипериода: период A,вкоторыйкоровыподвергалисьвыраженномутепловомустрессу(THI≥78)неменее 7 часоввсутки;периодB,вко-торыйкоровыподвергалисьумеренномутепловомустрессу(72≥THI≤78)неме-нее 7 часоввсутки;период C,вкоторыйкоровынеповергались тепловомустрессу (THI≤72)втечение24 часов. СреднесуточныйиндексTHIвпериодA(73,25±0,89)

РУССКИЙ


150

былзначительновыше(p<0,01,вотдельности)посравнениюспериодомB(71,45±0,96)ипериодомC(65,41±2,09).THIвпериодBбылзначительновыше,чемвпери-одC (p<0,01).Значительноболеенизкиепоказатели гликемии (p<0,05)впослепо-луденный период у коров, подверженных выраженному тепловому стрессу, (3,02±0,31mmol/L)посравнениюсутреннимпериодом(3,14±0,41mmol/L)указываютнато,чтовтакихусловияхметаболизмнаправляетсянаиспользованиеглюкозыкакисточ-никаэнергии,таккакприэтомвырабатываетсяменьшетепловойэнергии,чемприрасщеплениижирныхкислот.Концентрацияважнейшихпараметровметаболическо-гопрофилявкрови(холестерина,триглицерида,общихбелков,альбумина,мочеви-ны,общегобилирубина,кальция,неорганическогофосфора,атакжеактивностьАСТиАЛТ)незначительноварьироваласьподвлияниемтепловогостресса.Исключениесоставляетконцентрацияионовкальция,котораявусловияхвыраженноготепловогострессабылананижнейграницефизиологическихпоказателей(1,17±0,16mmol/L).

Ключевыеслова: корова,тепловойстресс,THI,метаболическийпрофиль


151


* Rad primljen za štampu 01. 07. 2013. godine**Drsci.vet.med.IvanaDavidov,docent,drsci.vet.med.MarkoR.Cincović,asistent,drsci.vet.med.MiodragRadinović,docent,MScMihajloErdeljan,asistent,drsci.med.BranislavaBelić,vanr.prof.,drsci.vet.med.BojanToholj,docent,drsci.vet.med.MilenkoStevančević,red.prof.,Departmanzaveterinarskumedicinu,Poljoprivrednifakultet,UniverzitetuNovomSadu.

DOI:10.2298/VETGL1404151D UDK:661.691+636.087:616.151+613.287.5:618.19+616-092.11

UTICAJ DODAVANJA SELENA I CINKA U HRANI NA KONCENTRACIJU OVIH ELEMENATA U KRVI I MLEKU, BROJ SOMATSKIH ĆELIJA I

HISTOLOŠKE KARAKTERISTIKE VIMENA KRAVA* THE INFLUENCE OF SELENIUM AND ZINC ADDITION IN FOOD ON CONCENTRATION

OF THESE ELEMENTS IN BLOOD AND MILK, ON SOMATIC CELLS NUMBER AND HISTOLOGICAL CHARACTERISTICS OF COWS UDDERS

Davidov Ivana, Cincović M. R., Radinović M., Erdeljan M., Belić Branislava, Toholj B., Stevančević M.**

U eksperiment je uključeno 30 krava holštajn-frizijske rase. 15 krava je primalo selen i cink u optimalnoj dozi u periodu pre telje-nja, dok je drugih 15 krava odabrano iz grupe krava koje nikada to-kom života nisu bile suplementirane ovim mikroelementima. Analizira-na je koncentracija selena i cinka u krvnom i mlečnom serumu, kao i prosečan broj somatskih ćelija u pripadajućoj laktaciji. Posle isključe-nja krava iz proizvodnje ispitana su histološka svojstva vimena krava. Rezultati ispitivanja pokazuju da dodavanje selena i cinka kod krava u periodu pred teljenje pozitivno utiče na vrednost ovih mikroelemenata u krvi i mleku tokom rane laktacije, tako da je koncentracija ovih ele-menata značajno viša u mleku i krvi kod krava koje su dobijale suple-mente selena i cinka. Kod krava kojima su u hranu dodavani ovi mikro-elementi postoji značajno manji prosečan broj somatskih ćelija tokom laktacije koja sledi. Nađena je manje izražena infiltracija pa renhima vimena leukocitima, značajno deblji keratinski sloj ductus papillaris-a i manje izraženi reparacioni procesi koji ukazuju na hroničnu inflamaci-ju vimena u preparatima dobijenim posle isključenja krava iz proizvod-nje. Postoji značajna pozitivna korelacija između selena u krvi i mleku, dok takva korelacija nije pokazana za vrednosti cinka. Postoji značaj-na negativna korelacija između koncentracije selena u krvi i mleku sa prosečnim brojem somatskih ćelija i stepenom leukocitne infiltracije, dok uticaj na keratinski sloj ductus papillaris-a nije pokazan. Cink iz kr-

152

Vet.glasnik68(3-4)151-164(2014)DavidovIvanaisar.:Uticajdodavanjaselenaicinkauhraninakoncentracijuovihelemenataukrviimleku,brojsomatskihćelijai...

vi i vimena negativno korelira sa brojem somatskih ćelija, dok pozitiv-no korelira sa debljinom keratinskog sloja ductus papillaris-a, a nema uticaja na stepen infiltracije parenhima vimena lukocitima. Cink poka-zuje pozitivan uticaj na formiranje keratinskog sloja ductus papillaris-a i štiti vime od prodora uzročnika, dok selen utiče na imunološki odgo-vor vimena. Njihovo pozitivno dejstvo moglo bi se okarakterisati kao aditivno, jer iako deluju na morfološki dva odvojena dela vimena, do-davanje i jednog i drugog elementa značajno smanjuje broj somatskih ćelija u mleku krava.

Ključne reči: selen, cink, mlečne krave, mastitis, histologija vi-mena

Adekvatna ishranabogatamineralimaobezbeđujeoptimalno funkicionisa-njeimunološkogodgovoraisamimtimimapozitivnodejstvonaočuvanjezdrav-lja iotpornostmlečnežlezdenapojavumastitisa(Weiss iWyatt,2002).Mikro-elementikaoštosuselen icink imajuesencijalanznačajuočuvanjuzdravlja iproduktivnostivimenakrava(Andrieu,2008).Ovimikroelementisuprvenstvenoćelijskiantioksidansi,čijaseaktivnostodvijaućelijskojcitoplazmigdesprečavajuoštećenjećelijedejstvomperoksidaza.Takođe,oviantioksidansiimajuiesenci-jalanznačajufunkcionisanjuimunološkogodgovora(Millerisar.,1993).Slablje-njeimunološkogsistemamuznihkravajeuvremepartusaitadasepovećavarizikodnastajanjainfekcija(Mallardisar.,1998).Tomožedanastanezbogpadakon-centracijecinkaukrviutomperiodu(GoffiStabel,1990;Megliaisar.,2001),aMillerisar.(1995),suusvojimistraživanjimauočilidauvremepartusadolazidopadakoncentracijeselenaukrvi.Nekontrolisanostvaranjeperoksidajevrloštet-nozazdravećelijeizdravotkivomlečnežlezde(Kommisrudisar.,2005).Selenjeneophodankaopomoćleukocitimadaredukujuperoksidekojisustvorenidaihpreveduubezbednematerijeizatimdautičunauništenjeinvadiranihpatoge-na(Larsen,1993;FinchiTurner,1996;Smithisar.1997;McKenzieisar.,1998).Ulogacinka je iurastućelija i tkiva,ućelijskogreplikaciji,u formiranjukostiju,uočuvanju integritetakože,uprocesimakeratinizacije,ucelularnom imunitetuiuopšteuodbraniorganizma.Mlečnojžlezdikaoorganukojipredstavljaderivatkože,neophodanjecink(Tomlisonisar.,2004,2008),zbogformiranjakeratins-kog sloja u ductus papillaris-u.

Sordillo isar.(1997)smatrajudapostojedvanačinakojimamikroelemen-ti utiču na očuvanjumlečne žlezde. Prvi je da pojačavaju aktivnost prve linijeodbranemlečnežlezdeodprodoramikroorganizamakaoidapojačavajuodbram-benusposobnostepitelnihćelijazaborbuprotivmikroorganizamakojipenetrirajukamlečnojžlezdi.Druginačinjeupojačavanjufagocitnogmehanizmanamestuprodoramikroorganizmaumlečnužlezdu.

Uvod / Introduction

153


Ciljovogradajedaseispitauticajdodavanjaselenaicinkauhraninakon-centracijuselenaicinkakrviimleku,brojsomatskihćelijauranojlaktacijikaoihistološkekarakteristikevimenakravaznačajnezaprocenuzdravljavimenapoisključenjukravaizproizvodnje.

Životinje / AnimalsUeksperimentjeuključeno30visoko-mlečnihkravaHolštaj-frizijskeraseko-

jesupraćenetokomcelogciklusalaktacije,ikojesudržaneuštalskimuslovima.Svekravesubilepribližnetelesnegrađeimase,starostiod3-4laktacijeidavalesupribližnoistukoličinumleka(oko7000l/laktaciji).Postojalesudvegrupepo15krava.Prvugrupusučinilekravekojimanikadatokomprethodnihlaktacijanisudavanidodaciselenaicinka,adrugajeoglednakojajedobijalaorganskicinkiselenuhraniuperiodu14-21danpreteljenja(komplekseBioplexZinc240mg/kghraneiSel-Plex0,30mg/kghrane;Alltech). Ishranakravauperioduzasušenostizasnivasenasledećem(kg):kukuruznasilaža(15),senolucerke(2),suncokreto-vasačma(0,5),zrnokukuruza(2),suvirepinrezanac(1),premiks(0,1).Suvama-terijajenanivouoko57%(oko12kg).Premakalkulacijidnevniunosselenaizno-si0,2mg/kgsuvematerije(apreporukapremaNRC-u0,3),adnevniunoscinkaiznosioko30mg/kgsuvematerije(apreporukapremaNRC-uje40-50).Dakleuobrokusupostojalesuboptimalnevrednostiselenaicinka.

Analiza krvi / Blood analysis Krvjeuzetauprvommeseculaktacije(oko30dana)izv.coccygeakakobi

seodredilakoncentracijaselenaicinkaukrvi.Kadasuprikupljenisviuzorcikrvi,krvniserumisudaljeanaliziraniatomskomapsorpcionomspektrometrijom(AAS)naaparatuPerkinElmerElan6100ICPMS,Massachusetts,USA.KoncentracijaselenaicinkaodređenajepremapostupkukojisuopisaliTamasiisar.(2008)iMaasisar.(1992).

Analiza mleka / Analysis of milkMlekojezapotrebeeksperimentauzetoumomentukadajeuzorkovanai

krv.PomoćuMilkoscanaparataodređen jebrojsomatskihćelija.Kadasuprik-upljenisviuzorcimleka,mlečniserumisuizdvojeniidaljeanaliziraniatomskomapsorpcionomspektrometrijom(AAS)naaparatuPerkinElmerElan6100ICPMS,Massachusetts,USA.Metodoligijajeistakaoizakrvniserum.

Histološka analiza vimena / Histological analysis of udderVimena30kravaHolštajn-frizijskeraseuzimanasuzahistološkaispitivanja,

poisključenjuovihkravaizproizvodnje.Zaispitivanjesukorišćene120četvrtivi-menakrava,kojimajemerenadužinapapilaidužinaductus papillaris-a,iodkojihsuuzetiuzorcitkivazahistološkipregled.Analizahistološkihpreparatajerađena

Materijal i metode / Material and methods

154

na Leicamikroskopu.Čaklijevakvanitativnametoda,kojuopisujuMayeriKlein(1961)jekorišćenaradiprocenastepenaoštećenjaalveolarnogepitela,alveola-noglumenaiintraalveolarnestrome.Leukocitarnainfiltracija,uglavnomlimfocitaipolimorfonuklearnihneutrofilnihgranulocita(PMN)jekategorizovanaudvapo-dručjavimenakrava:1.cisternai2.parenhim.Promenesuutvrđenenauveliča-njusvetlosnogmikroskopaod10xi40x.Stepenleukocitarnoginfiltratasmoutvr-dilinaosnovuprisutnostiodređnihćelijazapaljenskogodgovarauvidnompolju,gdenekolikoneutrofilnihgranulocitailimfocitapredstavljaleukocitarniinfiltratod0%do25%;značajanbrojneutrofilnihgranulocitailimfocitasaretkimmakrofaga-majeleukocitarniinfiltratod25,1%do50%;masivnainfiltracijalimfocita,znača-janbrojmakrofagairetkieozinofilnigranulocitisuleukocitarniinfiltratod50,1%do75%;imasivnainfiltracijalimfocitaimakrofagasanekolikoplazmocitaieozino-filnihgranulocitapredstavljaleukocitarniinfiltratod75,1%do100%.Reparacioniprocesipodrazumevalisunalazgranulomaihipertrofiju/hiperplazijuvezivnogtki-važlezdanogdelavimena.

Statistička analiza podataka / Statistical data analysisRazlike u koncentraciji selena i cinka u krvi odnosno mleku kod krava koje

sudobijaliovemikroelementeikojenisudobijaleodređenjepomoćut-testa.Ve-zaizmeđudodavanjaselenaicinkakaoizastupljenostikravasadeficitomselenaicinkauranojlaktacijiodređenajeHi-kvadrattestom.Značajnostrazlikeubro-jusomatskihćelijaizmeđuodgledneikontrolnegrupeodređenajet-testom,dokjeveza izmeđudodavanjaselena i cinka ipojavebrojasomatskihćelijapreko400.000/mlodređenaHi-kvadrattestom.Uticajdodavanjaselenaicinkanade-bljinuductus papillaris-a,stepenćelijskeinfiltracijeinalazreparacionihprocesaispitanjepomoćuCochran-Armitagetestazatrend(određenojezasvakuispitiva-nučetvrtvimenaposebno).Ispitanajeikorelacijaitestiranaznačajnostkorelacijeizmeđukoncentracijeselenaicinkaukrviimleku,brojasomatskihćelija,stepenacelularneinfiltracijeidebljinekeratinskogsloja.

Rezultati ispitivanja pokazuju da dodavanje selena i cinka kod krava u peri-odupredteljenjepozitivnoutičenavrednostovihmikroelemenataukrvnomseru-muimlekutokomranelaktacije,takodajekoncentracijaovihelemenataznača-jnovišaumlekuikrvikodkravakojesudobijalesuplementeselenaicinka.Kodkrava suplementiranih ovimmikroelementima postoji značajnomanji prosečanbrojsomatskihćelijatokomlaktacijekojasledi.Nađenajemanjeizraženainfil-tracijaparenhimavimenaleukocitima,značajnodebljikeratinskislojductus papi-llaris-aimanjeizraženireparacioniprocesikojiukazujunahroničnuinflamaciju

Rezultati / Results


155

vimenaupreparatimadobijenimposleisključenjakravaizproizvodnje.Navedenirezultatipredstavljenisuutabeli1.

Dodavanjeselena icinkakrozhranu jeuvezisastatusomselena icinkakod ispitivanih krava, jerugrupi kravakojenisudobijaleoveelementepostojiznačajnovećeučešćekravakojeimajudeficitovihelemenataukrvi.Kodkravakojimasuuhranibilidodavaniovimikroelementipostojiznačajnomanjeučešćeonihkravačijajeprosečnavrednostbrojasomatskihćelijabilapreko400.000/ml.Histološkekarakteristikevimenakravatakođesuuznačajnojvezisadodavan-jemselenaicinka,takodakodonihkojesudobijaleovesuplementepostojitrendpovećanjabrojakravasaniskomcelularnominfiltracijomparenhima,kaoitrendpovećanjabrojakravačijajedebljinaductus papillaris-apreko200μm.Repara-cioniprocesiusmislunalazagranulomaihiperplazije/hipertrofijevezivnogtkivaizraženijisuugrupikravakojenisudobijaleselenicinkuhrani.Svirezultatisuprikazaniutabeli2.Mikrofotografijekarakterističnihnalazauvezisahistologijomvimena(keratinskimslojemductus papillaris-a,infiltracijeleukocitauperialveolar-nomprostoruuzdilatacijualveola,deskvamacijuepitela,sakupljanjeimunološkihćelijaualveolarnomprostoruireparacioniprocesi)prikazanisunaslikama1-4.

Tabela1.Razlike u vrednostima ispitivanih parametara kod krava koje su dobijale i koje nisu dobijale selen i cink u hrani pre teljenja /

Table 1. Differences in values of the examined parameters in cows which did and did not receive selenium and zinc in food before calving

Krave / Cowspsuplementirane /

supplementednesuplementirane /

non supplementedSelenukrvi(µmol/l)/ Selenium in the blood 0,69±0,12 0,51±0,16 <0.01

Selenumleku(µmol/l)/ Selenium in milk 0,63±0,2 0,09±0,025 <0.01

Cinkukrvi(µmol/l)/ Zinc in the blood 13,59±4,5 10,93±3,49 <0.05

Cinkumleku(µmol/l)/ Zinc in milk 33,1±7,3 24,78±8,21 <0.05

Brojsomatskihćelija(000/ml)/ Number of somatic cells 380±150 479±110 <0.05

Keratinskislojd.papillaris-a(μm)/ Keratin layer of d.papillaris 303,5±15,20 241,7±20,24 <0.01

Infiltracijaleukocitauparenhimvimena(%)/ Infiltration of leukocytes in parenchyma of the udder 38,5±15,7 65,5±19,1 <0.01

Reparacioni procesi(brojgranulomaupreparatu)/ Repairing processes (number of granuloma in the preparation)

3,5±1,5 7±2,2 <0.01


156

Tabela2.Ispitivanje veze između dodavanja selena i cinka u hrani sa nalazom deficitarnih stanja, subkliničkog mastitisa, nivoa ćelijske infiltracije, debljine keratinskog sloja i prisustva reparacionih procesa u vimenu krava

Table 2. Analysis of the relation between selenium and zinc adding in food and findings of deficiency conditions, subclinical mastitis, level of cells infiltration, thickness of keratin layer and reparation processes in cows udders

Krave / Cows

psuplementirane / supplemented

nesuplementirane / non supplemented

RelacijasadeficitarnimSe/Relation with deficient SeBroji%deficitarnih/Number and % of the deficient 3(20%) 8(53,33%) <0.01

RelacijasadeficitarnimZn/Relation with deficient ZnBroji%deficitarnih/Number and % of the deficient 4(26,67%) 9(60%) <0.01

Relacijasaznacimamastitisapreko400.000/ Relation with mastitis indicators over 400 000 4(26,67%) 10(66,67%) <0.05

Keratinskislojmikrometar/ Keratin layer Micrometers

do 100 8 24

<0.01101-200 20 28

>200 32 8

Leukocitnainfiltracija%/ Leukocytes infiltration %

0-25 20 8

<0.0126-50 20 16

51-75 12 2076-100 8 12

Reparacioni procesi prisutni / Repairing processes present 20 44 <0.01

Tabela3.KoeficijentikorelacijeinjihovstatističkiznačajizmeđuispitivanihparametaraTable 3. Correlation coefficient and its statistical significabce between the investigated parameters

Selen u krvi /

Selenium in the blood

Cink u krvi / Zinc in

the blood

Selen u mleku / Selenium

in milk

Cink u mleku /

Zinc in milk

Broj somat. ćelija /

Number of somatic cells

Keratinski sloj /

Keratin layer

Infiltracija leukocita / Leukocytes infiltration

Selenukrvi/ Selenium in the blood – NS 0,51

<0.05 NS -0,59<0.05 NS -0,68

<0.01

Cink u krvi / Zinc in the blood – NS NS -0,58

<0.050,81

<0.01 NS

Selenumleku/ Selenium in milk – NS -0,55

<0.05 NS -0,73<0.01

Cink u mleku / Zinc in milk – -0,53

<0.050,67

<0.01 NS

Brojsomat.ćelija/ Number of somatic cells – -0,59

<0.050,82

<0.01Keratinskisloj/ Keratin layer – -0,55

<0.05Infiltracijaleukocita/ Leukocytes infiltration –


157

Slika3.Deskvamacija epitela i makrofage – somatske ćelije u lumenu alveoleFigure 3. Desquamation of epithelium and macrophage-somatic cells in lumen of the alveoli

Slika1.Keratinski sloj ductus papillaris-aFigure 1. Keratin layer of ductus papillaris

Slika2.Intersticijalna infiltracija preko 75% u perialveolarnom prostoruFigure 2. Interstitial infiltration over 75% in perialveolar space


158

Korelacijeizmeđuispitanihparametaratakođesutestirane.Postojiznačajnapozitivnakorelacijaizmeđukoncentracijeselenaukrvnomserumuimleku,doktakvakorelacijanijepokazanazavrednosticinka.Postojiznačajnanegativnako-relacijaizmeđukoncentracijeselenaukrviimlekusaprosečnimbrojemsomat-skihćelijaistepenomleukocitneinfiltracijeparenhimavimena,dokuticajnakera-tinski sloj ductus papi llaris-anijepokazan.Cinkizkrviivimenanegativnokorelirasabrojemsomatskihćelija,dokpozitivnokorelirasadebljinomkeratinskogslo-ja ductus papillaris-a,doknemauticajanastepeninfiltracijeparenhimavimenaleukocitima.Debljinastratum corneum-anegativnokorelirasabrojemsomatskihćelijaistepenominfikltracijeleukocita.Nađenajepozitivnakorelacijaizmeđubro-jasomatskihćelijaistepenaleukocitneinfiltracije.Svirezultatiprikazanisuuta-beli3.

Fiziološkevrednostikoncentracijeselenaukrvnomserumukojesunađenekodkravabilesuurasponuod0,6do0,9µmol/l(Erdeljanisar.,2011;Gunterisar., 2003; Juniper i sar., 2006).Aplikacija selenadovodi do značajnogporas-ta njegove koncentracije u krvi i mleku, ali to zavisi od doze, vremena aplikacije ivrsteizvoraselena(Ranisar.,2010).Koncentracijaselenaumlekukodsuple-mentiranihkravaiznosiod0,117do0,2µmol/l(Ceballosisar.,2009),sačimeseslažunaširezultati.Koncentracijacinkaukrvnomserumukojajenađenaiznosioko12μmol/l(Davidovisar.,2013;Ismailisar.,2011;Pavlataisar.,2005).Niževrednostiselenaicinkanađenesuuperioduzasušenjainapočetkulaktacijedabinjihovavrednostkasnijerasla(Megliaisar.,2004;VanRyn,2009).Naširezul-tati su u skladu sa navedenim ranijim rezultatima.

Koncentracijaselenaicinkaukrviimlekunegativnokorelirasabrojemso-matskihćelijaumlekukrava,dokjeaplikacijaselenaicinkauznačajnojvezisaprocentomkrava koje imaju vrednost broja somatskih ćelija preko400.000/ml.

Slika4.Reparacioni procesi – granulom sa hipertrofijom vezivnih septiFigure 4. Repairing process – granuloma with hypertrophy of the connective septa

Diskusija / Discussion


159

Aplikacijaselenadovodidoredukcijesubkliničkogmastitisaismanjenjabrojaso-matskihćelijakodmlečnihkrava(Barbanoisar.,2006;Copeisar.,2009;Rabieeisar.,2010;Weisisar.,2002;Davidovisar,2012).UistraživanjukojijeizveoVanSaun(2009)nadvanaestkravau laktaciji,kojesuuhranidobijaledodatakor-ganskogcinka,uočenojedajeu33%kravadošlodoredukcijebrojasomatskihćelijaumlekukrava.Kravesavišomkoncentracijomselenaicinkapokazujunižibrojsomatskihćelijaumleku,kakoupočetkutakoinasredinilaktacije(Davidovisar.,2012).

Uticajselenanabrojsomatskihćelijaumlekuihistološkekarakteristikevi-menamožeseobjasnitinasledećinačin.Prodorbakterijainjihovrastumlečnojžlezdiglavnisuuzroknastajanjamastitisakodkrava(Mukherjee,2008).Nakonprodorabakterijadolazidonizakaskadnihreakcija.Prvo,neutrofilnigranulocitiizkrvidolazedomestainfekcijeuznarušavanjekrvno-mlečnebarijere(ZhaoiLac-asse,2008).Neutrofilnigranulocitisuprvalinijaodbraneorganizmaodprodorabakterija.Funkcijaneutrofilnihgranulocitajeufagocitovanjuiuništavanjubakteri-ja.Nakonfagocitovanjabakterija,nastajenizhemijskihreakcijauništavanjabak-terije,pričemuseoslobađajucitotoksičnislobodniradikaliiproinflamatornicito-kini (Knaapen isar.,1999). Inflamatornematerijenastaleoslobađanjemvisokoreaktivnihmolekulaublažujuseantioksidansimakojipredstavljaju intracelularnimehanizamodbraneodoksidacije.Superoksiddismutaza,glutationperoksidazaikatalazaumlečnojćeliji,uklanjajusuperoksideiproksideprenegoštoonistupeu reakcijusametalnimkatalizatorimaćelije istvore razorna toksična jedinjenjazaćeliju.Ovaj intracelularnimehanizamodbranedovodidasmanjenjaošteće-njamlečnećelijetokomakutnefazeinflamacije(Ndiveniisar.,1991;FuchsiMil-bradt,1994).Sordillo isar. (1997)suuočilidapojedinivitamini imikroelemen-ti imajuznačajaupoboljšavanju imunološkogsistemamlečnežlezde,poštosuAtroshiisar.(1986)iHoganisar.(1993)usvojimistraživanjimazaključilidadopojavemastitisadolazikodkravačijijenivoglutationperoksidazeivitaminaEuplazmivrlonizak.DodavanjemuhranivitaminaEiselena,dolazidopojačavanjaaktivnostiglutationperoksidazeiredukcijepojavemastitisa(Hemmingway,1999;Weissisar.,1997).Ustanovljenojedanizaknivoglutationperoksidazesmanju-jeantioksidativnusposobnostodbrambenogsistemamlečnežlezdeidovodidopojavemastitisa ipovećanjabrojasomatskihćelijaumleku(Mukherjee,2008).Koncentracijaselenaiaktivnostglutationperoksidazemeđusobnopozitivnoko-reliraju(Pilarczykisar.,2012).Selenjesastavnideoovogenzima,pabisetimemogloobjasnitizbogčegakravekojenisudobijaleselenimajuvećuinfiltracijuin-flamatornihćelijasaizraženimupalnimprocesima.Nedostatakselenaprovocirainflamatorneprocesezbogsmanjeneantioksidativneaktivnostitkiva,kadadolazidonagomilavanjaimunihćelijakaoodgovornaprolongiranuinflamaciju,pazbogtogakoncentracijaselenanegativnokorelirasastepenomcelularneinfiltracijeuparenhimuvimenakrava.

Kinalisar.(2005)iCortinhasisar.(2010)sudaliodgovorzaštodolazidosmanjenjabrojasomatskihćelijaumlekukojesukaosuplemetntuhranidobijale


160

organskicink.Odgovorje,dajedošlodobržegformiranjakeratinskogslojaduc-tus papillaris-aisamimtimbržegnjegovogzatvaranjakodkravahranjenimsuple-mentom organskog cinka. Glavnuodbrambenuuloguuductus papillaris-učinike-ratin,kojigaoblaže.Keratinoznedeskvamiraneepitelnećelijeductus papillaris-astvarajumaterijusličnuvosku,kojalepipatogenemikroorganizmezakeratinita-koonemogućavanjihovprodorucisternuiparenhimvimenakrava.Paulrudisar.(2004)smatrajudakeratinskislojductus papillaris-apredstavljanjegovufizičkubarijeruisamimtimsprečavaprodorpotencijalnihpatogenihmikroorganizamaumlečnužlezdu.Sniženakoncentracijacinkaispod9,64µmol/l dovodidostanje-nja keratinskog sloja ductus papillaris-azapolovinučimeseznačajnosmanjujeotpornostvimena(Davidovisar.,2013).Ovakvirezultatipotkrepljujunašenalazeukojimakoncentracijacinkaumlekuikrvipozitivnokorelirasadebljinomkeratin-skog sloja ductus papillaris-a,kaoirezultatekojipokazujuzaštosaopadanjemdebljinekeratinskogslojaductus papillaris-arastebrojsomatskihćelijaistepenćelijskeinfiltracijeparenhimavimena.

Patohistološke karakteristike vimena koje su ispitivane u našem ogledupredstavljajukarakterističneznakeupalnihprocesaiodlikujusenalazimakaoštojeedem,oštećenjeepitelasekretornihćelijaparenhimaileukocitarnainfiltracijarazličitogstepenauzpojavu reparacionihprocesa (granulomi i fibrozavezivnihsepti)(Jovanovićisar.,2012).Benitesisar.(2002)suhistološkipregledali184parenhimavimanakrava,kojesuposlatenaekonomskoiskorišćavanje.Takođesuradiliiizolacijuuzročnikakojisudovelidoodređenihpromenauparenhimimakrava.Odsvihuzorakagdesuizolovaniuzročnici,samoseu3,1%uzorakanisuuočilipatohistološkepromene.Uostalih96,9%uzorakasubileuočljivekompo-nente zapaljenja koje su pokazane i u našem radu.

Aplikacijaselenaicinkaputemhraneuperiodupretelenjadovodidoporas-takoncentracijeovihmikroelemenataukrvnomserumuimlekukodkravauranojlaktaciji.Kravekojedobijajupomenutemikroelementeuhraniimajuprosečnonižibrojsomatskihćelijaumleku,manjistepenleukocitneinfiltracijeparenhimavime-na,debljikeratinskislojductus papillaris-aimanjeizraženereparacioneprocese,pokazatelje hronične inflamacije. Sve navedeno pokazuje da postoji pozitivanefekataplikacijeselenaicinkanazdravljevimena.Selenznačajnonegativnoko-relirasastepenomleukocitneinfiltracijeuparenhimuvimena,dokcinkznačajnopozitivnokorelirasadebljinomkeratinskogslojaductus papillaris-a.Njihovopozi-tivnodejstvobisemoglookarakterisatikaoaditivno,jeriakodelujunamorfološkidvaodvojenadelavimena,dodavanjejednogidrugogelementaznačajnosma-njujebrojsomatskihćelijaumlekukrava.NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENT:OvajradjedeoprojektaTR31062finansiranogodstraneMinistarstvaprosveteinaukeR.Srbije./ This work is a part of the project TR1062 funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia



161

1. AndrieuS.Istherolefororganictraceelementsupplementsintransitioncowhealth?VetJ2008;176:77-83.

2. AtroshiF,ParantainenJ,SankariS,OstermanT.Prostaglandinandglutathioneperoxidaseinbo-vinemastitis.ResVetSci1986;40:361-6.

3. BarbanoDM,MaY,SantosMV.Influenceofrawmilkqualityonfluidmilkshelflife.JDairySci2006;89:15-9.

4. BenitesNR,GuerraJL,MelvillePA,daCostaEO.Aetiologyandhistopathologyofbovinemastitisofaspontaneousoccurrence.JVetMed2002;B49:366-70.

5. CeballosA,SánchezJ,StryhnH,MontgomeryJB,BarkemaHW,WichtelJJ.Metaanalysisoftheeffectoforalseleniumsupplementationonmilkseleniumconcentrationincattle.JDairySci2009;92:324-42.

6. CopeCM,MackenzieAM,WildeD,SinclairLA.Effectsoflevelandformofdietaryzincondairycowperformanceandhealth.JDairySci2009;92:2128-35.

7. CortinhasCS,BotaroBG,SucupiraMCA,RennoFP,SantosMV.Antioxidantenzymesandsomat-iccellcountindairycowsfedwithorganicsourceofzinc,copperandselenium.LivestockSci2010;127:84-7.

8. DavidovI,RadinovićM,ErdeljanM,BelićB,CincovićMR,BobošS.Bloodseleniumconcentration,somaticcellcountandtheircorrelationatfirstandsixthmonthoflactationindairycows.Contemporaryagriculture2012;61(1-2):95-103.

9. DavidovI,RadinovićM,ErdeljanM,CincovićMR,StančićI,BelićB.RelationsbetweenbloodZinconcentrationsandudderhealthindairycows.RevMedVet2013; 164(4):183-90.

10. ErdeljanM,DavidovI,BobošS,RadinovićM,StančićI.Nalaznivoaselenaukrvnomserumukodkravaulaktaciji.LetopisnaučnihradovaPoljoprivrednogfakultetauNovomSadu2011;35(1):104-9.

11. FinchJM,TurnerRJ.EffectsofseleniumandvitaminEontheimmunerespnseofdomasticani-mals.ResVetSci1996;60:97-106.

12. FuchsJ,MilbradtR.Antioxidantinhibitionofskininflammationinducedbyreactiveoxidants:eval-uationoftheradoxcoupledihydrolipoate/lipoate.SkinPharma1994;7:278-84.

13. GoffJP,StabelJR.Decreasedplasmaretinol,α-tocopherolandZnconcentrationduringtheperi-parturientperiod:effectofmilkfever.JDairySci1990;73:3195-99.

14.GunterSA,BeckPA,PhillipsJM.Effectsofsupplementaryseleniumsourceontheperformanceandbloodmeasurementsinbeefcowsandtheircalves.J.AnimSci2003;81:856-64.

15. HemmingwayRG.TheinfluencesofdietaryseleniumandvitaminEintakesonmilkdefensere-sponsestomastitis.JDairySci1999;76:2795-803.

16.HoganJS,WeissWP,SmithKL.RoleofvitaminEandseleniuminhostdefenseagainstmastitis.JDairySci1993;76:2795-803.

17. IsmailS,BenRomdhaneS,IbnHadjSlamaJ,RomdaneMN.CarencesencuivreetenzincchezlesbovinsdelarégiondeBéja:relationssol-plante-animal.RevMédVét2011;162(10):468-74.

18. JovanovićM,Aleksić-KovačevićS,KneževićM.Specijalnaveterinarskapatologija.Fakultetveteri-narskemedicineBeograd,2012:245-8.

19. JuniperDT,PhippsRH,JonesAK,BetrinG.Seleniumsupplementationoflactingdairycows:ef-fectonseleniumconcentration inblood,milk,urineand feces.JDairySci 2006;89:3544-51.

20. KinalS,KorniewiezA,JamrozD,ZieminskiR,SlupezynskaM.Dietaryeffectsofzinc,copperandmanganesechelatesandsulphatesondairycows.JFoodAgricEnviron2005;3:168-72.

21. KnaapenAM,NehlsP,BormAJ.NeutrophilscauseoxidativeDNAdamageinalveolarepithelialcells.FreeRadBioMed1999;27:234-40.



162

22. KommisrudE,OsterasO,VatnT.BloodseleniumassociatedwithhealthandfertilityinNorwegiandairyherds.ActaVetScand2005;46:229-40.

23. LarsenHJS.Relationbetweenseleniumandimmunity.NorJAgricSci1993;11:105-19.24.MaasJ,GaleyFD,PeauroiJR,CaseJT,LittlefieldES,GayCC,KollerLD,CrismanRO,Weber

DW,WarnerDW,TracyML.Thecorrelationbetweenserumseleniumandbloodseleniumincattle.JVetDiagnInvest1992;4:48-52.

25. MalardBA,DekkersJC,IrelandJM,LeslieKE,SharifS,LaceyVC,WacterL,WilkieBN.Alterationinimmuneresponsivenessduringtheperipatrumperiodanditsramificationondairycowandcalfhealth.JDairySci1998;81:585-95.

26.MayerG,KleinM.Histologyandcytologyofthemammarygland,UKonSK,CowieAT,editors.Milk:themammaryglandanditssecretion(Vol.1).NewYork:AcademicPress,1961.

27. McKenzieRC,RaffertyTS,BeckettGJ.Selenium:anessentialelementforimmunefunction.Im-munolToday1998;19:342-5.

28. MegliaGE,HolteniusK,PeterssonL,OhagenP,PerssonWallerK.PredictionofvitaminA,vita-minE,seleniumandzincstatusofperiparturientdairycowsusingbloodsamplingdurigthemiddryperiod.ActaVetScand2004;45:119-28.

29. MegliaGE,JohannissonA,PeterssonL,PerssonWallkerK.Changesinsomebloodmicronutri-ents,leukocytesandneutrophilexpressionofadhesionmoleculesinperiparturientdairycows.ActaVetScand2001;42:109-20.

30. MillerGY,BartlettPC,ErskineRJ,SmithKL.FactorsaffectingserumseleniumandvitaminEcon-centrationindairycows.JAVMA1995;206:1369-73.

31. MillerJK,Brzezinska-SlebodzinskaE,MadsenFC.Oxidativestress,antioxidantsandanimalfunc-tion.JDairySci1993;76:2812-23.

32. MukherjeeR.SeleniumandvitaminEincreasespolymorphonuclearcellphagocytosisandantioxi-dantlevelsduringacutemastitisinriverinebuffaloes.VetResCommun2008;32:305-13.

33. NdiveniN,FieldTR,WilliamsMR,BoothJM.StudiesontheincidenceofclinicalmastitisandbloodlevelsofvitaminEandseleniumindairyherdsinEngland.VetRec1991;129:86-8.

34.NRC(NATIONALRESEARCHCOUNCIL):Nutrient requirementsofDairyCattle,NationalAca-demicPress,Washington,DC,2001.

35. PaulrudCO,ThamsborgSM,EnevoldsenC,RasmussenMD.Effectofthreedifferent linersonheiferteatcanalkeratin.JDairyRes2004;72:255-7.

36.PavlataL,PodhorskyA,PechovaA,ChomatP.Differencesintheoccurrenceofselenium,cop-perandzincdeficienciesindairycows,calves,heifersandbulls.VetMedCzech2005;50(9):390–400.

37. Pilarczyk B, Jankowiak D, Tomza-MarciniakA, Pilarczyk R, Sablik P, Drozd R, TylkowskaA,SkólmowskaM.Seleniumconcentrationandglutathioneperoxidase(GSH-Px)activityinserumofcowsatdifferentstagesoflactation.BiolTraceElemRes2012;147(1-3):91-6.

38. RabieeAR,LeanIJ,StevensonMA,SochaMT.Effectsoffeedingorganictracemineralsonmilkproductionandreproductiveperformanceinlactatingdairycows:Ameta-analysis.JDairySci2010;93:4239-51.

39. RanL,WuX,ShenX,ZhangK,RenF,HuangK.Effectsofseleniumformonbloodandmilksele-niumconcentrations,milkcomponentandmilkfattyacidcompositionindairycows.JSciFoodAgric2010;90(13):2214-19.

40.SmithKL,HoganJS,WeissWP.DietaryvitaminEandseleniumaffectmastitisandmilkquality.JAnimSci1997;75:1659-65.

41.SordilloLM,Shafer-WeaverK,DeRosaD. Immunobiologyof themammarygland.JDairySci1997;80:1851-65.

42.TamasiG,BelliniM,LorenziniS,ChindamoD,MarcolongoR,BaroniF,RiccobonoF,NettiR,CiniR.CaseStudyforSelectedHeavyElementsinBloodandPlasmafromSixFemalePa-tientswithSystemicSclerosis(Scleroderma,SSc).TheConcentrationsofMercury,Lead,Antimony,Cobalt,CopperandZinc.TheOpenAnalyticalChemistryJournal2008;2:55-61.

43.TomlinsonDJ,MullingCH,FaklerTM. Invited review: formationofkeratins in thebovineclaw:rolesofhomones,mineralsandvitaminsinfuctionalclawintegrity.JDairySci2004;87:797-809.


163

44.TomlinsonDJ,SochaMT,DeFrainJM.Roleoftracemineralsintheimmunesystem.Proc.Penn.StateDairyCattleNutritionWorkshop2008:39-52.

45.VanRynM.Relationshipofcopper,zinc,andseleniumstatuswithudderhealthandmastitisinci-denceinthepolyholsteinherd.CollegeofAgriculture,FoodandEnvironmrntalScience,CaliforniaPolytechnicStateUniversity,SanLuisObispo,USA,2009

46.VanSaunRJ.Rationapproachtoseleniumsupplemnetationessential.Feedstuffs1990;15:15-21.47.WeissWP,WyattDJ.Effectsoffeedingdietsbasedonsilagefromcornhybridsthatdifferedin

concentrationandinvitrodigestibilityofnaturaldetergentfibertodairycows.JDairySci2002;85:3462-69.

48.WeissWP,HoganJS,TodhunterDA,SmithKL.EffectofvitaminEsupplementationindietswithalowconcentrationofseleniumonmammaryglandhealthofdairycows.JDairySci1997;80:1728-37.

49.WeissWP.Relationshipofmineral andvitamin supplementationwithmastitis andmilkquality.In:Proc.AnnualMeeting,NationalMastitisConcil,Orlando,Florida,USA,2002:37-44.

50. ZhaoX,LacasseP.Mammarytissuedamageduringbovinemastitis:Causesandcontrol. JAnimSci2008;86:57-65.

THE INFLUENCE OF SELENIUM AND ZINC ADDITION IN FOOD ON CONCENTRATION OF THESE ELEMENTS IN BLOOD AND MILK, ON SOMATIC

CELLS NUMBER AND HISTOLOGICAL CHARACTERISTICS OF COWS UDDERS

Davidov Ivana, Cincović M. R., Radinović M., Erdeljan M., Belić Branislava, Toholj B., Stevančević M.

Theexperimentincluded30cowsofHolstein-Friesianbreed,outofwhich15werereceivingseleniumandzincinoptimaldosesbeforecalving,whiletheothershadneverbeensupplementedwith thesemicronutrients.Therewasanalysedtheconcentrationofseleniumandzincinbloodandmilkserumaswellastheaveragenumberofsomaticcellsincorrespondinglactation.Afterthecowsexclusionfromproduction,histologicalcharac-teristicsofcowsudderswereexamined.Theresultsoftheinvestigationhaveshownthatadditionofseleniumandzincbeforecalvinghasapositiveeffectonthevaluesofthesemicroelementsinthebloodandmilkduringtheperiodofearlylactation,thatis,thecon-centrationoftheseelementswassignificantlyhigherinthebloodandmilkofthecowsthatobtainedseleniumandzincsupplements.Also,inthesecowstherewassignificantlylowernumberofsomaticcellsduringthefollowinglacationperiod.Intheparenchymaoftheud-dertherewasfoundlesspronouncedinfiltrationofleukocytes,notablythickerkeratinlay-erofductus papillarisandlessexpressedrepairingprocessesthatindicateachronicin-flammationoftheudderinthesamplesafterexclusionofthecowsfromproduction.Therewasasignificantpositivecorrelationbetweenseleniuminbloodandmilk,whiletherewasnotobservedsuchacorrelationforzinc.Ontheotherhand,therewasasignificantnega-tivecorrelationbetweentheconcentrationofseleniuminthebloodandmilkwiththeaver-agenumberofsomaticcellsandthedegreeofinfiltrationofleukocytes,whileitsinfluenceonthekeratinlayerofductus papillaruswasnotshown.Zincfrombloodandudderhadanegativecorrelationwiththenumberofsomaticcells,hadapositivecorrelationwiththethicknessofductus papillaris keratinlayerandhadnoinfluenceonthelevelofleukocyteinfiltrationofudderparenchyma.Zincdemonstratesapositiveinfluenceontheformationofductus papillaris keratinlayerandprotectstheudderfrompathogenspenetration,whileseleniumstimulatestheimmunologicalresponseoftheudder.Theirpositiveimpactcanbe

ENGLISH


164

definedasadditive,becauseathoughtheyhaveeffectontwomorphologicallyseparateud-derparts,addingbothofthemsignificantlydecreasesthenumberofsomaticcellsinmilk.

Keywords:selenium,zinc,dairycows,mastitis,histologyoftheudder

ВЛИЯНИЕ КОРМОВЫХ ДОБАВОК С СОДЕРЖАНИЕМ ЦИНКА И СЕЛЕНА НА КОНЦЕНТРАЦИЮ ДАННЫХ ЭЛЕМЕНТОВ В КРОВИ И МОЛОКЕ,

НА КОЛИЧЕСТВО СОМАТИЧЕСКИХ КЛЕТОК И ГИСТОЛОГИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ ВЫМЕНИ У КОРОВ

Давидов Ивана, Цинцович M.Р., Радинович M., Ерделян M., Белич Бранислава, Тохоль Б., Стеванчевич M.

В эксперименте участвовало 30 коров голштино-фризской породы. 15 коровполучалиселеницинквоптимальнойдозировкевпериоддоотела,остальные15коровбылиотобраныизгруппыкоров,никогдаранеенапротяжениисвоейжизнинеполучавшихуказанныемикроэлементыввидедобавок.Былпроведенанализкон-центрацииселенаицинкавсывороткемолокаикрови,атакжесреднегоколичествасоматических клеток в соответствующей лактации. После выбытия коров былиисследованыгистологическиехарактеристикивымени.Результатыисследованийпо-казали,чтоупотреблениеселенаицинкау короввпериодпередотеломположи-тельно влияет на показатели данныхмикроэлементов в крови и молоке в периодраннейлактации,тоестьконцентрацияэтихэлементовзначительновышевмолокеикровикоров,получавшихдобавки,содержащееселеницинк.Укоров,получавшихс кормами указанныемикроэлементы, отмечено значительноменьше среднее ко-личество соматических клеток в период последующей лактации. Отмечена менеевыраженная инфильтрация паренхимы вымени лейкоцитами, значительно болеетолстый кератиновый слой ductus papillaris и менее выраженные репарационныепроцессы, указывающие на хроническое воспаление вымени в препаратах, полу-ченныхпослевыбытиякоровизпроизводства.Существуетзначительнаяпозитивнаякорреляциямеждусодержаниемселенавкровиимолоке,приэтомтакаякорреляцияне отмечена между показателями содержания цинка. Существует значительнаяотрицательнаякорреляциямеждуконцентрациейселенавкровиимолокесосреднимколичеством соматических клеток и степенью лейкоцитарной инфильтрации, приэтомвлияниенакератиновыйслойductuspapillarisнеотмечено.Цинк,содержащийсяв кровии вымени, отрицательно коррелирует с количеством соматических клеток,приэтомположительнокоррелируетстолщинойкератиновогослояductuspapillaris,авлияниенастепеньинфильтрациипаренхимывыменилейкоцитамиотсутствует.Цинкоказываетположительноевлияниенаформированиекератиновогослояduc-tuspapillariизащищаетвымяотпроникновениявозбудителей,втовремякакселенвлияетнаиммуннуюреакциювымени.Ихположительноедействиеможнобылобыохарактеризовать как аддитивное, так как, несмотря на то, что они воздействуютнадваморфологически разных участка вымени, добавление и первого, и второгоэлементазначительносокращаетколичествосоматическихклетоквмолокекоров.

Ключевыеслова:селен,цинк,молочнаякорова,мастит,гистологиявымени

РУССКИЙ


165


* Rad primljen za štampu 08. 05. 2013. godine**Drsci.vet.med.BrankaVidić,naučnisavetnik,drsci.vet.med.ŽivoslavGrgić,naučnisarad-nik,drsci.vet.med.MilovanJovičin,višinaučnisaradnik,Naučni institutzaveterinarstvo„NoviSad“,NoviSad,Srbija; dr sci. vet.med.ZoranRašić, naučni saradnik,Veterinarskispecijalističkiinstitut„Jagodina“,Jagodina,Srbija;drsci.vet.med.SaraSavić,naučnisarad-nik,VasoVidić,istaživačpripravnik,NadeždaPrica,stručnisaradnik,Naučniinstitutzaveterinarstvo„NoviSad“,NoviSad,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404165V UDK:636.32/.38+579.873.2:616022.1+528.486

ISPITIVANJE RAŠIRENOSTI PARATUBERKULOZE KOD OVACA* PREVALENCE OF PARATUBERCULOSIS INFECTION IN SHEEP

Vidić Branka, Grgić Ž., Jovičin M., Rašić Z., Savić Sara, Vidić V., Prica Nadežda**

Paratuberkuloza je neizlečiva hronična zarazna bolest preživara, koja se klinički manifestuje hroničnim prolivom i progresivnim mršavljenjem. Uzročnik bolesti je Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis, a bolest se javlja kod goveda, ovaca i koza. Paratuberkuloza je rasprostranjena u mnogim zemljama u svetu, pre svega tamo gde je ova grana stočarstva razvijena. Životinje se inficiraju preko hrane i vode koje su najčešće kontaminirane fecesom zaraženih životinja. Zaraza se širi preko kontaminiranih pašnjaka, i prodajom latentno inficiranih životinja. Kliničke manifestacije paratuberkuloze za razliku od goveda prvenstveno se zapažaju kod mlađih kategorija ovaca, a primarni klinički simptom je hronično mršavljenje. Teško je odrediti stepen prevalencije oboljenja na određenom području, jer je postavljanje dijagnoze veoma složeno i nije uvek pouzdano. Dokazivanje antitela ELISA testom smatra se metodom izbora za dijagnostiku paratuberkuloze zbog brzine izvođenja i relativno niske cene koštanja.

Primenom ELISA metoda ispitali smo ukupno 2000 uzoraka krvnih seruma ovaca i pozitivne nalaze ustanovili kod ukupno 66 životinja (3,30% ), odnosno kod ovaca na južnobačkom području pozitivni nalazi utvrđeni su kod 42 ovce (3,89%), a na sremskom području kod 24 ovce ili 2,60%. Programi kontrole baziraju se na uklanjanju svih obolelih jedinki, primeni opštih preventivnih mera i vakcinaciji. Primena vakcinacije ima za cilj eliminaciju kliničke forme bolesti. Do sada nije pronađen efikasan lek za lečenje paratuberkuloze.

Ključne reči: paratuberkuloza, ovce, dijagnostika, ELISA

166

Vet.glasnik68(34)165174(2014)VidićBrankaisar.:Ispitivanjeraširenostiparatuberkulozekodovaca

Paratuberkulozajeneizlečivahroničnazaraznabolestpreživara,kojaseklin-ičkimanifestujehroničnimprolivomiprogresivnimmršavljenjem.Uzročnikbolestije Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis (MAP).Tojenepokretan,gram-pozitivan,acidorezistentanmikroorganizam.Morfologijakolonijazavisiodosobi-naupotrebljenogmedijuma,aneophodanjefaktorrasta,mikobaktin.Uuslovimaspoljne sredine MAPjeznačajnootporan,takodasenapašnjacimaodržavaidogodinudana,auosociido287dana.

Bolestsejavljakodgoveda,ovacaikozaizahvatasvestarosnekategorije.Infekcijajedokazanauslobodnojprirodikodbivola,jelena,antilopaidrugihpreži-vara.Uepizootiologijibolestiparatuberkulozajerasprostranjenaumnogimzem-ljamaEvrope,SAD,Australiji,Kanadi, Japanu, JužnojAmerici i nekimafričkimzemljama (Aduriz i sar., 1994; Dargatz i sar., 2001; Tamarin i Landau, 1961). Teškojeodreditistepenprevalencijeoboljenjanaodređenompodručju,jerjepostavljanjedijagnozeveomasloženo inijeuvekpouzdano.Životinjese inficirajuprekohraneivodekojesukontaminiranefecesomzaraženihživotinja.Zarazaseširiprekokontaminiranihpašnjaka,kao iprodajom latentno inficiranihživotinja.Uzročnikbolestiizinficiranogorganizmasemožeizlučivatimlekomikolostrumomzaraženihovaca,štoomogućujezaražavanjejagnjadiunajranijojdobiživota,ka-dasuposebnoosetljivanainfekciju.Odfaktorakojiutičunapojavukliničkihinfe-kcijasukoličinauzročnika(infektivnadoza),deficitarnaishrana,naglapromenau ishrani,starost,stres,partus, transport idrugo.Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis po ulasku u organizam razmnožavaseusluzokožitankihcrevaiizazivabujanjespecifičnoggranulacionogtkiva.Limfogenimputembakterijeseprenosedosubmukozeipripadajućihmezenterijalnihlimfnihčvorova.Utvrđenojedajeintenzitetinfekcijevezanzaveličinuinfektivnedozeistarostživotinjeuvremeprvogkontaktasauzročnikom,takodasustariježivotinjeotpornijenapo-javukliničkihznakovabolesti.

Dijagnostikaparatuberkuloze imadvapravca, ispitivanjeprisustva infekci-jenanivouzapataipouzdanudijagnostikunanivoujedinke(Vidićisar.,2010).Posebnojeznačajnootkrivanjesubkliničkiinificranihživotinja.Dijagnozasepostavljadirektno,dokazivanjemuzročnikaiindirektnomerenjemimunskereakcije.Dokazivanjeuzročnikautkivimaifecesuvršisedirektnommikroskopijomuzora-kaposle specijalnogbojenjapreparata (ZiehlNeelsen), kulturelno (izolacija naselektivnimhranljivimpodlogama)iprimenommolekularnihmetoda(dokazivanjegenomaMAP), kada se koriste različiti protokolimetoda lančane reakcije polimeraze,PCR(Collinsisar.,1995;Möbiusisar.,2008;StabeliBannantine,2005). Direktna identifikacijauzročnikau fecesu iuzorcimaorganametodomPCRćeznačajnoskratitivremedokazivanjainfekcije.Dosada,osetljivostovogmetodalimitiranajeefikasnošćuDNAekstrakcije(Bannantineisar.,2002).NivodetekcijeuzročnikaPCRmetodomzavisiodkoličineuzročnikauuzorcimafecesaikreće

Uvod / Introduction

167


seod80do100%uuzorcimasavelikomkoličinomuzročnika,inižinivodetekci-jeuuzorcimasamalimbrojemmikobakterija(Bannantineisar.,2002).Metodimamolekularnebiologijeomogućenjebržiipouzdanijinačinzaidentifikacijumikro-organizamaprimenomDNKproba.

Kod uginulih ili žrtvovanih životinja dijagnoza se postavlja na osnovu patomorfološkog nalaza i izolacijom uzročnika. Nasuprot direktnommetodu dijagnostike, osetljivost serološkihmetoda za otkrivanje paratuberkuloze je niža upoređenju sa drugim oboljenjima. Otkrivanje antitela ELISA testom smatra semetodomizborazadijagnostikuparatuberkuloze,zbogbrzinedobijanjarezulta-tairelativnoniskecene.ZbogtihsvojihosobinaELISAmetodseunekimzemljamakoristiuprogramimakontroleparatuberkulozeumestokulturelnogpregle-da(vanWeeringisar.,2007).Determinacijaćelijskereakcijesmatrasejedinimnačinomzadijagnostikuparatuberkulozekodmlađihživotinja(Hudaisar.,2003;RobbeAustermanisar.,2006).Udijagnosticiparatuberkulozekoristiseialergijski test.

Kliničkemanifestacijeparatuberkuloze,zarazlikuodgoveda,prvenstvenosezapažajukodmlađihkategorijaovaca,akaoprimarnikliničkisimptomjehronično mršavljenje. Kao posledica hipoproteinemije javlja se submandibilarniedem,ispadanjevune(CarriganiSeaman,1990;Cranwell,1993)ibolestsenajčešćezavršavaletalno.Samokod1020%zaraženihovacajavljajuseuučestaliproliviukrajnjojfazibolesti.Patomorfološkinalaznaintestinumuovacanemožebitiključnipokazateljzapostavljanjetačnedijagnozeparatuberkuloze,jerseaku-tnelezijeizadebljanjecrevnogzidaretkojavlja(CarriganiSeaman,1990).Para-tuberkulozukodovaca treba razlikovatioddrugihbolesti,kaošto jepseudotu-berkuloza,MaediVisna,prisustvoparazita,bolestizubaineuhranjenostkaopos-ledicudeficitarneishrane.

Sobziromnaepizootiološkepodatkeizliteratureoraširenostiparatuberku-lozekodovaca,presvegauevropskimzemljama,ciljnašihispitivanjajebiodanapodručjujužnobačkogisremskogepizootiološkogpodručjaispitamoprisustvooveinfekcijekodovaca,primenomELISAmetoda.

Kaomaterijalza radkoristilismo:krvneserumeovacakojesupoticala izsvihopštinanapodručjujužnobačkogisremskogepizootiološkogpodručja.Sveživotinjesubilestarijeod6meseci.SviuzorcikrvnihserumaovacadostavljanisuuInstitutuokviruredovneakcijepoProgramumeravezanozaispitivanjenabrucelozu.Uzetiuzorcikrvnihserumaovacapotičuiznavedenogpulaseruma,a za ispitivanje na paratuberkulozu odabrani su po slobodnom izboru. Našimispitivanjimajeobuhvaćeno2000uzorakakrvnihserumaovaca.

Metod rada: za dijagnostiku smo koristili ELISA test, Mycobacterium paratuberculosisAntibodytestkit,Pourquier®ELISAParatuberculosisscreening,


168

proizvođačaIDEXXLaboratories.Dijagnostičkikitjenapravljenzadetekcijuantitelaprotiv Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis u pojedinačnim uzorcimaseruma ilimlekagoveda imalih preživara.Antigen kojim suobloženepločeukojima se izvodi test je protoplazmatski ekstrakt Mycobacterium paratuberculosis. UpostupkuispitivanjaispitujućiuzorciserumanajpreseinkubirajusaekstraktomMycobacterium phlei,dabiseonemogućilaukrštenareakcijasaatipičnimmikobakterijama.

Rezultatiispitivanjakrvnihserumaovacanaparatuberkulozuprikazanisuutabelama1,2.i3.Izprikazanihrezultatamožesevidetidasmo,primenomELISAtestakodukupno2000uzorakakrvnihserumaovaca,pozitvnenalazeustanovilikodukupno66životinje(3,30%),odnosno,kodovacanajužnobačkompodručjupozitivninalaziutvrđenisukod42ovce(3,89%),anasremskompodručjukod24ovceili2,60%.

Procenatpozitivnihnalazanaparatuberkulozukodovacarazličitihopštinajužnobačkogepizootiološkogpodručjakretaoseod1,0111,62%.Razlikeizmeđupojedinihopštinasustatističkiznačajne(X2=57.46:P<0.01).Visokasignifikantnost(X2=57.213:P<0.001)uprevalencijioboljenjautvrđenajekodovacauispi-


Tabela1.Rezultati ispitivanja krvnih seruma ovaca ELISA testom sa južnobačkog epizootiološkog područja

Table 1. Results of ELISA test in serum samples of sheep, from epizootiological region of southern Backa

Opština / Municipality

Broj životinja po opštinama /

Number of animals per municipality

Broj ispitanih uzoraka /

Number of exa-mined samples

% ispitanih uzoraka /

% of exami-ned samples

Broj pozitivnih /

Number of positive samples

% pozitivnih / % of positive

samples

Bač 5104 116 10,76 4 3,45%

BačkaPalanka 8832 198 18,36 2 1,01%

BačkiPetrovac 203 6 0,56 0 0

Bečej 11411 258 23,93 30 11,63%

NoviSad 8453 190 17,62 4 2,10%

Srbobran 3147 70 6,49 2 2,86%

Temerin 1273 30 2,78 0 0

Titel 4309 98 9,09 0 0

Žabalj 5058 112 10,39 0 0

Ukupno / Total 47790 1078 42 3,89%


169

tanimopštinamasremskogepizootiološkogpodručja.Kodocenedobijenihrezu-ltatapotrebno jenaglasiti daupojedinimopštinamanisuutvrđenaseropozitiv-nagrlaidajeispitanmalibrojuzoraka.Poređenjempozitivnihnalazakodova-caobaispitanaepizootiološkapodručja,nijeutvrđenastatističkiznačajnarazlika(X2=2.604,P=0.107).

Seroprevalencijakodovacana istompodručjuniža jeuodnosunagove-da,alipremapodacimaveterinarskeslužbezarazlikuodgoveda,kliničkinijebi-

Tabela2.Rezultati ispitivanja krvnih seruma ovaca ELISA testom sa sremskog epizootio loškog područja

Table 2. Results of ELISA test in serum samples of sheep, from epizootiological region of Srem

Opština / Municipality






% of examined samples

Broj pozitivnih /



samples

Beočin 2456 54 5,85 4 7,41%

Inđija 5880 132 14,32 2 1,51%

Irig 2927 64 6,94 0 0

Pećinci 3936 86 9,33 0 0

Ruma 4934 110 11,93 4 3,64%

Sr.Karlovci 731 18 1,95 4 22,22%

Sr.Mitrovica 10007 226 24,51 0 0

St.Pazova 4069 92 9,98 0 0

Šid 6247 140 15,18 10 7,14%

Ukupno / Total 41187 922 24 2,60%

Tabela3.Rezultati ispitivanja krvnih seruma ovaca ELISA testom sa južnobačkog i sremskog epizootiološkog područja

Table 3. Results of ELISA test in serum samples of sheep, from epizootiological regions of Southern Backa and Srem

Epizootiološko područje






% of exami-ned samples

Broj pozitivnih /



samples

Južnabačka 47790 1078 2,25% 42 3,89%

Srem 41187 922 2,24% 24 2,60%

Ukupno / Total 88977 2000 2,25% 66 3,30%


170

losumnjenaparatuberkulozukodovaca(Vidićisar.,2001). Naosnovudobijenihrezultata,možeseocenitidajedobijeninivoseroprevalencenizakuodnosunapodatkeizdrugihzemalja(Adurizisar.,1994;Cranwell,1993).

Paratuberkulozamožebitivažnainfekcijakodmalihpreživaraupojedinimregijama,alinisuzabeleženeinfekcijevelikihrazmera.TakojenivoprevalencijaparatuberkulozekodovacavećiuEvropi,(Island,VelikaBritanija),JužnojAfrici,NovomZelandu iAustraliji,zbogvečegznačajaovegranestočarskeproizvod-njauodnosunaSAD.IspitivanjimauŠpanijiutvrđenojeda31,4%stadaova-cai25%ovacaispitanihELISAiAGIDtestombilopozitivnonaparatuberkulozu(Adurizisar.,1994).Uokviruovihispitivanjauočenojedaseropozitivneživotinjeimajusmanjenuproizvodnjumleka.Prisustvokliničkeformebolestikodovacamožebitiopravdanrazlogzaizdvajanjeiuklanjanjejedinkiizzapata(Cranwell,1993).

Bakteriološko ispitivanje fecesa je vredan dijagnostički postupak za ot-krivanjeinfekcijekodživihživotinja(deJuanisar.,2006).Osnovna prednost ovog metoda je tadasemogu identifikovatizaraženeživotinjeprenegoštose javekliničkisimptomi.Iakozahtevadostaradaivremena,fekalnakulturajeidaljena-jpouzdanijimetodzadijagnostikuparatuberkuloze(Cousins isar.,1995;Kalis isar.,1999).Osetljivostmetodazavisiodfazeoboljenja,aspecifičnostsesmatra100%.Urutinskojdijagnostici,izolacijanačvrstimpodlogamasenajčešćekoristi,aposlednjihgodinauupotrebijeitečnimedijum(Nielsenisar.,2004).Mycobacterium paratuberculosiszahtevadodatakmikobaktinzasvojrast,aovaosobinasekoristiizafenotipskukarakterizacijukolonijaMycobacterium paratuberculosis. RazličiteciljnesekvencesuidentifikovanezamolekularnobiološkuidentifikacijuMycobacterium paratuberculosis(Möbiusisar.,2008).NajčešćejetosekvencaIS900,alisusličnesekvencenađeneikoddrugihmikobakterija,zbogtogasesa-moodređeniIS900paroviprajmerapreporučuju.Tokomposlednjihgodinadrugespecifičnesekvencesudetektovane,poputf57,lokus255,ISMap02idruge(Sta-beliBannantine,2005).

StvaranjespecifičnihantitelazaMycobacterium paratuberculosis razvija se kakooboljenjenapreduje.Humoralniodgovornijezaštitni,nezaustavljanapredo-vanjeinfekcijenitizaustavljapatološkeproceseuorganizmuživotinje.OtkrivanjeantitelaELISAtestomsesmatrametodomizborazadijagnostikuparatuberkulozenanivouzapataiprimenjujeseuprogramimakontroleparatuberkuloze(Grgićisar.2008;vanWeeringisar,2007).Nivoosetljivostiispecifičnostizavisiodko-jihkomponentibakterije jepripremljenantigen(citoplazmatskogproteina,celogantigenailikomponenataćelijskogzida).Detekcijaantitelasemožeuraditiukr-vi iliuzorcimamleka.Agargel imunodifuzioni tst(AGID) i testfiksacijekomple-menta(CF)susekoristilikaotradicionalnimetodi(Vidićisar.,2001),alidanasgubenaznačajuiprestajudasekoriste.RVKtestimaograničenuprimenuzbogmogućnosti lažno negativnih i lažno pozitivnih rezultata. Najveći procenat infi-ciranihovacaotkrijesekombinacijomdvapostupka,LAMELISAiproteinDan-tigenagargelimunodifuzionimtestom.Determinacijaćelijskereakcijesesmatra


171

jedinimnačinomzadijagnostikuparatuberkulozekodmlađihživotinjaProdukcijagamainterferonajereakcijakojasenajranijedetektujekodparatuberkuloze(Hu-daisar.,2003;RobbeAustermanisar.,2006).

Osnovnameraukontroliparatuberkulozejeuklanjanjesvihobolelih jedin-ki i primena opštih preventivnihmera. Do sada nije pronađen efikasan lek zalečenjeparatuberkuloze.Primenavakcinacijaimazaciljeliminacijukliničkeformebolestiiredukuješirenjainfekcije.Vakcinisatisemoguodrasleovceijagnjad,aunekimzemljamakaoveomaefikasnapokazalaseinaktivisanavakcina, jer jebolestsmanjenanazanemarljivnivo.Iporedprisustnihproblemazaotkrivanjein-ficiranihjedinki,kontrolaparatuberkulozejemoguća,primenomprogramakojipo-drazumevajusprovođenjeredovnedijagnosike,vakcinacijaukombinacijisastrik-tnimsanitarnimmeramaiuklanjanjeinficiranihživotinja.

Naosnovudobijenihrezultataispitivanja,možesezaključitidasupozitvninalazinaparatuberkulozuustanoviljenikod66životinja(3,30%),odnosnokod42ovce(3,89%),najužnobačkompodručju,anasremskomepizootiološkompod-ručjukod24ovceili2,60%.

Procenatpozitivnihnalazanaparatuberkulozukodovacaizrazličitihopštinajužnobačkogepizootiološkogpodručjakretaoseod1,0111,62%.Razlikeizmeđupojedinihopštinasustatističkiznačajne(X2=57.46:p<0.01).Visokasignifikant-nost(X2=57.213:p<0.001)uprevalencijioboljenjautvrđenajeovacauispitanimopštinamasremskogepizootiološkogpodručja.Poređenjempozitivnihnalazakodovacaobaispitanaepizootiološkapodručja,nijeutvrđenastatističkiznačajnara-zlika(X2=2.604,p=0.107).

NAPOMENA/ACKNOWLEDGMENT:Rad je realizovan po projektuTR31084 koji se finansira od straneMinistarstva prosvete, nauke i tehnoloskograzvojaRepublikeSrbije.This study was supported by grant TR31084 from Serbian Ministry of Education, Science and techological development.

1. AdurizA,JusteRA,SaezdeOcarizC.AnepidemiologicstudyofsheepparatuberculosisintheBasqueCountryofSpain:serologyandproductivedata.ProceedingoftheFourthInter-nationalColloquiumonParatuberculosis,Cambridge,1994:19

2. BannantineJP,BaechlerE,ZhangQ,LiL,KapurV.GenomescalecomparisonofMycobacteriumaviumsubsp.paratuberculosiswithMycobacteriumaviumsubsp.aviumrevealspotentialdiagnosticsequences.JClinMicro2002;40(4):130310.

3. CarriganMJ,SeamanJT.ThepathologyofJohne’sdiseaseinsheep.AustVetJ,1990;67(2):47.4. CranwellMPControlofJohne’sdiseaseinaflockofsheepbyvaccination.VetRec1993;133(9):

219




172

5. Collins,M,Teubert,D,Krebs,VR.Paratuberculosisin18pygmygoatsfromaherdof29.ResultsfromserialtestingbyBactecfecalculture,serumantibodyELISA,andgammainterfer-onassay.Abstractsofthe38thAnnualMeetingoftheAmericanAssociationofVeterinaryLaboratoryDiagnosticians,Sparks,Nevada1995:43

6. CousinsDV,EvansRJ,FrancisBR.UseofBACTECradiometricculturemethodandpolymerasechainreactionfortherapidscreeningoffaecesandtissuesforMycobacteriumparatuber-culosis.AustVeterJ1995;72(12):45862.

7. DargatzDA,ByrumBA,BarberLK,SweeneyRW,WhitlockRH,ShulawWP,JacobsonRH,StabelJR.EvaluationofacommercialELISAfordiagnosisofparatuberculosisincattle.JAmVetMedAssoc2001;1;218(7):11636.

8. deJuanL,AlvarezJ,RomeroB,BezosJ,CastellanosE,AranazA,MateosA,DomínguezL.Com-parisonoffourdifferentculturemediaforisolationandgrowthoftypeIIandtypeI/IIIMy-cobacteriumaviumsubsp.paratuberculosisstrains isolated fromcattleandgoats.Ap-pliedEnviron.Microbiology2006;72(9):592732.

9. GrgićŽ,VidićB,SavićJevđenićS,Pušić I. Ispitivanjeprevlencezaparatuberkulozukodgove-danapodručjuJužneBačkeiSrema.Zbornikkratkihsadržaja,SimpozijumStočarstvo,veterinarstvoiekonomikauproizvodnjizdravstvenobezbednehranesameđunarodnimučešćem,HercegNovi,2229.jun,2008:51.

10. HudaA,LindP,ChristoffersenAB,JungersenG.Analysisofrepeatedtestsforinterferongamma(IFNgamma)responseandfaecalexcretionfordiagnosisofsubclinicalparatuberculosisinDanishcattle.VetImmandImmunopath2003;94(34):95103.

11. KalisCH,HesselinkJW,RusschenEW,BarkemaHW,CollinsMT,VisserIJ.FactorsinfluencingtheisolationofMycobacteriumaviumsubsp.paratuberculosisfrombovinefecalsamples.JVetDiagnostInvest1999;11(4):34551.

12. MöbiusP,HotzelH,RassbachA,KöhlerH.Comparisonof13singleroundandnestedPCRas-saystargetingIS900,ISMav2,f57andlocus255fordetectionofMycobacteriumaviumsubsp.paratuberculosis.VetMicrob2008;126(4):32433.

13. NielsenSS,KolmosB,ChristoffersenAB.ComparisonofcontaminationandgrowthofMycobac-teriumaviumsubsp.paratuberculosisontwodifferentmedia,JAppMicrob2004;96(1):14953.

14.RobbeAustermanS,KrullAC,StabelJR.Timedelay,temperatureeffectsandassessmentofpos-itivecontrolsonwholebloodforthegammainterferonELISAtodetectparatuberculosis. JVetMedBInfectDisVetPublicHealth2006;53(5):2137.

15. StabelJR,BannantineJP.DevelopmentofanestedPCRmethodtargetingauniquemulticopyel-ement,ISMap02,fordetectionofMycobacteriumaviumsubsp.paratuberculosisinfecalsamples. JClinMicrob2005;43(9):474450.

16. TamarinR,LandauM.CongenitalanduterineinfectionwithMycobacteriumjohneiinsheep.Re-fuahVet1961;18:44.

17.vanWeeringH,vanSchaikG,vanderMeulenA,WaalM,FrankenP,vanMaanenKDiagnos-ticperformanceofthePourquierELISAfordetectionofantibodiesagainstMycobacteri-umaviumsubspeciesparatuberculosisinindividualmilkandbulkmilksamplesofdairyherds.VetMicrob2007;125(12):4958.

18. VidićB,GrgićŽ,SavićS,PricaN.Aktuelnipristupdijagnosticiparatuberkulozeugoveda.ArhVetMed2010;3(3):7383.

19. VidićB,GrgićŽ,BjelajacB,TrkuljaR.Ispitivanjerasprostranjenostiparatuberkulozekodgovedaiovaca.Veterinarskiglasnik2001;55(12):916.


173

PREVALENCE OF PARATUBERCULOSIS INFECTION IN SHEEP

Vidić Branka, Grgić Ž., Jovičin M., Rašić Z., Savić Sara, Vidić V., Prica Nadežda

Paratuberculosisisanincurablechronicdiseaseofruminants,whichismanifestedwithclinicalsignsofdiarrheaandprogressiveweightloss.CausativeagentisMycobacterium avium subsp. paratuberculosis, andthedisiaseoccursincattle,sheepandgoats.Theoutspreadofparatuberculosisishugeinthewholeworld,especiallyinthecountrieswhereanimalbreedingisadevelopedbranchofeconomy.Animalsgetinfectedwithfoodandwa-tercontaminatedwithfecesofinfectedanimals.Theinfectionspreadswithininfectedpas-turesandalsowhentradinganimalswithlatentinfection.Clinicalmanifestationofthedis-easecanfirstlybenoticedinyoungcategoriesofsheep,whichisdifferentthanincattle.Primaryclinicalsymptomischronicweightloss.Itisratherhardtodeterminethelevelofprevalenceofthedisease,inacertainregion,becausethediagnosticprocedureiscom-plexandnotalwaysreliableenough.DetectionofantibodieswithELISAtestisconsideredamethodofchoicefordiagnosticofparatuberculosis,becauseoffastgainingoftheresultsandrelativelylowpriceofthetest.

ByapplyingtheELISAtest,wehaveanalysed2000sheepbloodsamples.Positiveresultsforparatuberculosiswerefoundin66(3,30%)animalsintotal.InsheepsamplesfromsouthernBackaregion,positivefindingsweregainedfrom42(3,89%)samples,andinSremregion,positivefindingwerefoundinsamplesfrom24sheep(2,60%).Controlpro-gramsarebasedontheremovalofallinfectedanimals,applicationofgeneralpreventivemeasuresandvaccination.Applicationofvaccinationaimsforeliminationofclinicalformofthedisease.Aneffectivetreatmenthasnotbeendeterminedsofar.

Keywords:paratuberculosis,sheep,diagnostics,ELISA

ИЗУЧЕНИЕ РАСПРОСТРАНЕННОСТИ ПАРАТУБЕРКУЛЕЗА ОВЕЦ

Бранка Видич, Ж. Гргич, М. Йовичин, З. Рашич, Сара Савич, В. Видич,Надежда Прица

Паратуберкулезнеизлечимоехроническоезаболеваниежвачных,кли-ническиепроявления:хроническаядиареяипрогрессирующееистощение.ВозбудительзаболеванияMycobacterium aviumsubsp.paratuberculosis,забо-леваниевстречаетсяукрупногорогатогоскота,овецикоз.Паратуберкулезраспространенвомногихстранахмира,преждевсеготам,гдеразвитаэтаотрасльскотоводства.Заражениеживотныхпроисходитчерезкормиводу,загрязненные фекалиями больных животных. Распространение заболева-нияпроисходитназараженныхпастбищахиприпродажелатентноинфици-рованныхживотных.ВотличиеотКРС,клиническиепроявленияпаратубер-кулезаовецотмечаютсяпреимущественноумолодняка,апервичнымкли-

ENGLISH

РУССКИЙ


174

ническимсимптомомявляетсяхроническоеистощение.Трудноопределитьстепеньраспространенностиданногозаболеваниявопределеннойместно-сти,таккакпостановкадиагнозазатрудненаиневсегдадостоверна.Выяв-лениеантителметодомELISAсчитаетсяметодомвыборапридиагностикепаратуберкулезапопричинебыстротыпроведенияиотносительнонизкойстоимости.

МетодомELISAмыисследоваливобщем2000образцовсывороткикро-виовециположительныйрезультатбылвыявлену66животных(3,30%),приэтомнатерриторииЮжнаяБачкапозитивныйрезультатотмечену42овец(3,89%),анатерриторииСремау24овец,тоесть2,60%.Программыконтро-лябазируютсянауничтожениивсехбольныхособей,примененииобычныхмер профилактики и вакцинации. Вакцинация направлена на ликвидациюклиническойформызаболевания.Эффективноголекарственногопрепаратадлялеченияпаратуберкулезавнастоящеевремянесуществует.

Ключевыеслова:паратуберкулез,овцы,диагностика,ELISA


175


* Rad primljen za štampu 02. 07. 2013. godine** Dr sci. vet. med. Danijela Kirovski, profesor, dr sci. vet. med. Ivan Vujanac, docent, dr sci. vet.

med. Radiša Prodanović, asistent, Miloje Đurić, asistent, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, Srbija; dr sci. vet. med. Željko Sladojević, „Veterina sistem Sladojević‟, Gradiška, Republika Srpska; dr sci. vet. med. Đorđe Savić, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjaluci, Republika Srpska

DOI: 10.2298/VETGL1404175K UDK: 612.664.3: 613.287.5/.6:612

BIOLOŠKI ZNAČAJ RAZLIKA U SASTAVU KOLOSTRUMA I MLEKA KRAVA I KRMAČA*

THE BIOLOGICAL SIGNIFICANCE OF DIFFERENCES IN COWS AND SOWS COLOSTRUM AND MILK COMPOSITION

Kirovski Danijela, Vujanac I., Prodanović R., Đurić M., Sladojević Ž., Savić Đ.**

Cilj rada bio je da se uporedi sastav kolostruma i mleka krava i krmača (sadržaj suve materije, proteina, mlečne masti i laktoze, kon-centracija IGF-I i insulina) u uzorcima uzetim prvog, drugog, trećeg i sedmog dana nakon porođaja i na osnovu razlika u sastavu usta-novi biološki značaj u ishrani njihovog podmlatka u najranijoj fazi živo-ta. U ispitivanje je uključeno 14 krava holštajn rase i 14 krmača rase landras. Procenat suve materije i koncentracija proteina u uzorci-ma kolostruma i mleka krava bili su statistički značajno viši u odno-su na sekret mlečne žlezde krmače u uzorcima uzetim prvog dana nakon porođaja (p<0,01 i p<0,001, pojedinačno) ali je smanjenje nji-hovog sadržaja u sekretu mlečne žlezde tokom prvih sedam dana bi-lo izraženije kod krava u odnosu na krmače. Koncentracija IGF-I bi-la je statistički značajno viša u kolostrumu i mleku krava u odnosu na krmače tokom celog perioda ispitivanja, dok je koncentracija insulina bila značajno viša kod krmača u odnosu na krave tokom istog perio-da. Koncentracije mlečne masti i laktoze u uzorcima mleka krava bile su značajno niže u odnosu na krmače u svim periodima ispitivanja. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da postoje značajne raz-like u sastavu kolostruma i mleka kod dve ispitivane vrste životinja. Te razlike su najverovatnije posledica evolutivnog prilagođavanja funkci-je mlečne žlezde nutritivnim, energetskim i zaštitnim potrebama mla-dunčadi ovih vrsta životinja u panom postnatalnom životu.

Ključne reči: krave, krmače, mleko, kolostrum

176

Vet. glasnik 68 (3-4) 175 - 188 (2014) Kirovski Danijela i sar.: Biološki značaj razlika u sastavu kolostruma i mleka krava i krmača

Mleko, odnosno kolostrum, predstavlja osnovnu hranu za mladunčad sisara u ranom postnatalnom periodu (Abd El-Fattah i sar., 2012). Visok sadržaj proteina, od kojih najveći deo pripada klasi imunoglobulina, čini kolostrum glavnim putem prenošenja pasivnog imuniteta sa majke na potomstvo (Saucedo i sar., 2003). Kolostrum sadrži i visok sadržaj energetskih materija, pre svega mlečne masti, što je posebno važno za mladunčad koja u prvim danima života imaju nedovoljno razvijen sistem za termoregulaciju i male depoe energije u vidu telesnih masti (Williams i sar., 1995, Strekozov i sar., 2008). Na taj način sastojci kolostruma podstiču razvoj sistema za termoregulaciju (Herpin i LeDividich, 1995) i glukoneogenezu (Girard, 1986) u prvim danima postnatalnog života jedinke. Prisustvo mineralnih soli, u vidu magnezijum-sulfata povoljno utiče na eliminaciju mekonijuma i peristaltiku, a posredno i na iskorištavanje materija iz kolostruma.

Na sastav i kvalitet kolostruma utiče niz faktora, od kojih se prema navodima različitih autora (Maunsell i sar., 1998; Tittle, 2002; Zarcula i sar., 2010) kao posebno važni mogu izdvojiti starost majke, paritet porođaja, rasa, nutritivni i zdravstveni status, godišnje doba, zrelost ploda i mlečne žlezde prilikom porođaja, te postupak sa kolostrumom (način uzimanja i temperatura čuvanja).

Miljković i Veselinović (2000) navode da period lučenja kolostruma traje dva do četiri dana nakon porođaja, te da se potom sadržaj pojedinih sastojaka izjednačava sa mlekom. Šamanc (2001) navodi da kod krmača period lučenja kolostruma traje u prva tri dana laktacije, dok se period do sedmog dana laktacije označava kao prelazni period. Sastav kolostruma se brzo menja i već sedmog dana nakon porođaja koncentracije svih sastojaka dostižu vrednosti koje će se bez značajnijih oscilacija održavati do kraja laktacije. Do najvećih promena dolazi u sadržaju proteina, jer dolazi do smanjenja sadržaja imunoglobulina. Istovremeno dolazi do opadanja koncentracije mlečne masti i porasta koncentracije laktoze, pre svega zbog povećanja količine proizvedenog mleka (Tsioulpas i sar., 2007; Abd El-Fattah i sar., 2012).

U novije vreme posebna pažnja se posvećuje ispitivanju sastava kolostruma i mleka, kao faktora koji direktno utiče na razvoj crevnog sistema novorođenčadi, a time i iskorišćavanje materija sadržanih u kolostrumu. Mleko sadrži značajnu količinu metabolički aktivnih hormona, od kojih se izdvajaju insulin i insulinu slični faktori rasta (Jaeger i sar., 1987; Simmen i sar., 1988; Hammon i Blum, 2002). Ovi hormoni deluju na ćelije crevnog epitela novorođenih životinja i uopšte razvoj gastrointestinalnog sistema (Ontsouka i sar., 2004; Flaga i sar., 2011), čime se direktno utiče na njihovu sposobnost za preuzimanje imunoglobulina, a time i na imuni status mladunčadi u periodu kada je njihov organizam najpodložniji infekcijama. Resorpcija imunoglobulina moguća je samo tokom prvih 24-36 sati nakon porođaja, te prisustvo ovih hormona, posebno IGF-I i IGF-II, pozitivno utiče na aktivnost crevnog epitela i iskorišćavanje imunoglobulina, a istovremeno ostvaru

Uvod / Introduction

177


je anabolički efekat na sintezu tkivnih proteina i uopšte rast organizma (Burrin i sar., 1997). Pri tome je dokazano da IGF-II ostvaruje najveći deo svog delovanja utičući na prenatalni razvoj tkiva fetusa, razvoj i diferencijaciju crevnog epitela kod teladi (Georgiev i sar., 2003; Georgieva i sar., 2003; Ontsouka i sar., 2004), dok IGF-I utiče na postnatalni razvoj i diferencijaciju tkiva (Hammon i Blum, 2002), proliferaciju i maturaciju eneterocita, kao i morfologiju i funkcije gastrointestinalnog trakta teladi (Georgiev i sar., 2003; Roffler i sar., 2003). Sadržaj metabolički aktivnih hormona se smanjuje sa napretkom laktacije, te je i njihov anabolički efekat slabije izražen u postkolostralnom periodu (Donovan i sar., 1994).

Pored uticaja na razvoj digestivnog sistema mladunčadi na mlečnoj ishrani, prisustvo bioaktivnih supstanci u kolostrumu, odnosno mleku, utiče i na rast i razvoj same mlečne žlezde i obnovu njenog epitela tokom intenzivne sinteze mleka (Weber i sar., 2000), što je posebno izraženo kod visokomlečnih rasa goveda.

Imajući u vidu da u domaćoj literaturi nema dovoljno podataka o značaju razlika u sastavu kolostruma i mleka krava i krmača, cilj rada bio je da se uporedi sastav kolostruma i mleka krava i krmača i na osnovu toga utvrdi biološki značaj pojedinih sastojaka u ishrani mladunčadi ove dve vrste životinja.

Istraživanje je sprovedeno na ukupno 14 oteljenih krava holštajn rase i 14 oprašenih krmača landras rase, držanih u uobičajenim farmskim uslovima. Sve životinje bile su ujednačene po starosti i nisu pokazivale klinički manifestne poremećaje zdravlja. Uzorci kolostruma, odnosno mleka, uzeti su u sterilne epruvete prvog, drugog, trećeg (kolostrum) i sedmog dana (mleko) nakon porođaja, a potom su čuvani u frižideru na 4º C do analiza. Hemijski sastav uzetih uzora-ka kolostruma, odnosno mleka (sadržaj suve materije, koncentracije proteina, mlečne masti i laktoze) određen je na aparatu MilkoScan FT 120, Foss A/S, a koncentracije IGF-I i insulina RIA metodom. Dobijeni podaci su statistički obrađeni metodama deskriptivne statistike i prikazani tabelarno. Značajnost razlika između dobijenih vrednosti za svaki pojedini period ispitivanja, kao i između različitih perioda uzorkovanja u okviru vrste testirana je upotrebom t-testa, a kao statistički značajne uzete su razlike na nivou p<0,05.

Hemijski sastav uzetih uzoraka kolostruma i mleka krava i krmača prikazan je u tabeli 1.

U uzorcima kolostruma krava uzetim prvog dana laktacije sadržaj suve materije bio je statistički značajno viši (p<0,001) u odnosu na krmače, dok su u ostalim periodima ispitivanja ustanovljene statistički značajno niže vrednosti (p<0,001). Sadržaj suve materije u kolostrumu obe vrste životinja opadao je od prvog pre



178

ma sedmom danu laktacije. Ovo opadanje je bilo intenzivnije i statistički značajno kod krava, što se može dovesti u vezu sa većom količinom proizvedenog mleka, odnosno razređenjem suve materije mleka. Sadržaj suve materije u kolostrumu krmača u prva tri dana laktacije nije se statistički značajno razlikovao, da bi došlo do njegovog statistički značajnog opadanja u uzorcima uzetim sedmog dana laktacije. Abd El-Fattah i saradnici (2012) navode da sadržaj suve materije u kolostrumu krava holštajn rase prvog dana nakon teljenja iznosi 24,19%, sa trendom postepenog opadanja prema petom danu nakon teljenja. Do sličnih rezultata došli su i drugi istraživači (Mechor i sar., 1992; Kehoe i sar., 2007; Wroński i Sosnowska, 2007). Rezultati našeg istraživanja pokazali su da je sadržaj suve materije u kolostrumu krava prvog dana nakon teljenja bio nešto viši, dok je u ostalim periodima ispitivanja bio u skladu sa navodima ovih autora. Prema Šamancu (2001) kolostrum krmača u prva tri dana laktacije sadrži oko 30%, a u prelaznom periodu (od četvrtog do sedmog dana laktacije) oko 25% suve materije. U poređenju sa ovim navodima, sadržaj suve materije u svim uzetim uzorcima kolostruma, odnosno mleka krmača, ustanovljen u našem istraživanju odgovara prelaznom periodu.

Sadržaj proteina u kolostrumu krava prvog dana laktacije bio je statistički značajno viši u odnosu na kolostrum krmača (p<0,01), da bi potom bio statistički značajno niži do kraja ispitivanog perioda (p<0,05, p<0,001, odnosno p<0,001). Naglo smanjenje sadržaja proteina u kolostrumu krava posledica je opadanja sa

Tabela 1. Hemijski sastav uzetih uzoraka kolostruma i mleka krava i krmača (X±SD) tokom ispitivanog perioda

Table 1. Chemical composition of cows and sows colostrum and milk samples (X±SD) during the investigation period

Dan laktacije / Day of lactation

Parametar / ParameterSuva materija /

Dry matter (%)

Proteini / Proteins

(g/L)

Mlečna mast / Milk fat (g/L)

Laktoza / Lactose(g/L)

Prvi / First

Krave / Cows 30,49 ± 2,85*** A 138,25 ± 52,53** A 60,00 ± 7,07*** A 21,83 ± 1,86** A

Krmače / Sows 25,83 ± 2,85 A 89,27 ± 22,10A 79,75 ± 15,11 A 25,10 ± 2,83 A

Drugi / Second

Krave / Cows 18,83 ± 2,99*** B 59,08 ± 28,49* B 49,28 ± 6,26*** B 26,86 ± 3,74** B

Krmače / Sows 24,75 ± 2,99 A 76,30 ± 10,41 A 96,48 ± 19,73 B 32,20 ± 3,15 B

Treći / Third

Krave / Cows 14,26 ± 4,02*** C 33,07 ± 8,86*** C 46,86 ± 5,75 ***CB 28,14 ± 4,43*** B

Krmače / Sows 26,21 ± 4,02 A 65,66 ± 4,89 B 95,33 ± 16,84 CB 39,69 ± 1,57 C

Sedmi / Seventh

Krave / Cows 13,26 ± 3,16*** C 30,50 ± 8,76*** C 37,93 ± 3,85*** D 45,93 ± 3,47*** C

Krmače / Sows 21,51 ± 3,16 B 59,55 ± 4,75 C 78,08 ± 13,41 A 54,41 ± 3,37 D

*p<0,05 u odnosu na vrednost kod krmača istog dana uzorkovanja / *p<0,05 in regard to the values in sows on the same day of samplingA,B,C,D – ista slova ukazuju na odsustvo značajne razlike između vrednosti unutar kolone / A,B,C,D – the same letters point to the absence of a significant difference between the values in the column


179

držaja imunoglobulina, kao i razređenja suve materije mleka zbog porasta dnevne mlečnosti. I kod krmača je ustanovljeno opadanje sadržaja proteina, ali je kod njih ovaj trend bio značajno blaži. Sadržaj proteina ustanovljen u kolostrumu krava prvog dana nakon teljenja, kao i trend opadanja sadržaja ukupnih proteina u skladu su sa rezultatima koje za krave holštajn rase navode drugi autori (Mechor i sar., 1992; Kehoe i sar., 2007; Wroński i Sosnowska, 2007; Abd El-Fattah i sar., 2012). Šamanc (2001) navodi da se unutar prvih 24 sata od prašenja sadržaj imunoglo-bulina u kolostrumu krmača svakog sata smanjuje za 3,4%, pri čemu najveći deo čini smanjenje zastupljenosti imunoglobulina G klase, koji kod svinja čine oko 80% ukupnih imunoglobulina (IgA čine oko 14%, a IgM oko 6%). U postkolostralnom periodu, zastupljenost IgG i IgM u mleku krmača je približno jednaka i iznosi 20, odnosno 18%, dok najveći deo čine IgA, sa približno 62% od ukupnih imunoglobulina. Utvrđene razlike u sadržaju proteina kolostruma i mleka krmača u odnosu na krave, kao i trend promena tokom laktacije, jasno ukazuju da su novorođena telad mnogo više zavisna od stepena resorpcije kolostralnih imunoglobulina i time pasivno stečene imunske zaštite, nego prasad u prvom danu neonatalnog života. Naime, poznato je da kod prasadi, u najranijoj fazi njihovog postnatalnog života, zaštita posredsvom imunoglobulina G klase vrlo rano gubi na značaju, a da zaštitnu ulogu preuzimaju imunoglobulini A klase koji su sekretorne prirode, a čija koncentracija samo neznatno opada u mleku majki i održava se kao noslac imunske zaštite tokom čitavog perioda laktacije krmača (Šamanc, 2001). Sadržaj suve materije i proteina, ustanovljen kod krmača u našem istraživanju, viši je u svim periodima ispitivanja u odnosu na rezultate do kojih su došli Klobasa i sar. (1987) i Mateo i sar. (2004). Mateo i sar. (2004) smatraju da je sadržaj suve materije i proteina uslovljen pre svega karakteristikama vrste, te da selekcija i ishrana nemaju značajnijeg uticaja na njihove vrednosti, a u prilog tome navode da se njihovi rezultati nisu razlikovali od onih do kojih su došli Bowland i sar. (1949). U našem istraživanju nije ustanovljen trend opadanja sadržaja suve materije prilikom tranzicije kolostruma u mleko krmača od približno 30%, koji navode Klobasa i sar. (1987).

Sadržaj mlečne masti u kolostrumu, odnosno mleku krava bio je statistički značajno niži (p<0,001) u odnosu na krmače u svim periodima ispitivanja, i kod krava je imao trend opadanja prema sedmom danu laktacije, kada je dostigao uobičajenu vrednost od približno 4%. U našem istraživanju, sadržaj mlečne masti u uzorcima kolostruma uzetim prvog dana nakon teljenja nešto je niži u odnosu na rezultate koje su na istoj rasi goveda dobili Abd El-Fattah i sar. (2012), što je naj-verovatnije posledica razlika u sastavu obroka i količini proizvedenog kolostruma. Trend opadanja sadržaja mlečne masti sa napretkom laktacije, ustanovljen u našem istraživanju, opisali su i pomenuti autori. Nasuprot tome, sadržaj mlečne masti u kolostrumu, odnosno mleku krmača imao je statistički značajan trend porasta u prva tri dana laktacije, da bi sedmog dana opao do vrednosti koja se nije statistički značajno razlikovala od one ustanovljene prvog dana laktacije. Statistički značajno viši sadržaj mlečne masti u kolostrumu, odnosno mleku krmača u


180

odnosu na krave ima za posledicu veću energetsku vrednost mleka krmača, koja omogućava intenzivniji porast prasadi u prvim danima života. Šamanc (2001) navodi da se sadržaj mlečne masti u kolostrumu kreće između 30 i 70 g/L i da je približno jednak sadržaju mlečne masti u mleku krmača nakon prelaznog perioda (50-60 g/L). Prema ovom autoru sadržaj mlečne masti u mleku u prelaznom periodu je viši nego u kolostrumu i kreće se oko 110 g/L. U našem istraživanju je ustanovljeno da je sadržaj mlečne masti u kolostrumu krmača tokom prva tri dana nakon prašenja bio viši u odnosu na navode ovog autora, dok su sedmog dana nakon prašenja ustanovljene nešto niže vrednosti.

Sadržaj laktoze u kolostrumu, odnosno mleku obe vrste postepeno je rastao od dana porođaja prema kraju ispitivanog perioda, pri čemu je ovaj porast bio intenzivniji kod krmača. Tokom celog perioda ispitivanja, sadržaj laktoze u mleku krmača bio je veći u odnosu na krave, što dodatno povećava energetsku vrednost mleka krmača i doprinosi intenzivnom porastu prasadi u prvim danima života. Imajući u vidu da je laktoza osmotski aktivan sastojak mleka, i da povlači značaj nu količinu vode, postepeni porast sadržaja laktoze sa napretkom laktacije istovremeno je i jedan od uzroka povećanja dnevne proizvodnje mleka. Abd El Fattah i saradnici (2012) navode da je koncentracija laktoze u uzorcima kolostruma krava uzetim prvog dana nakon teljenja iznosila 1,89%, da bi potom postepeno rasla, i četrnaestog dana nakon teljenja iznosila 4,57%. U našem istraživanju prvog dana nakon teljenja ustanovljene su nešto više vrednosti sadržaja laktoze u odnosu na rezultate ovih autora, dok su trend kretanja sadržaja laktoze prema kraju ispitivanog perioda, i vrednosti ustanovljene sedmog dana nakon teljenja bile u skladu sa njima.

Kada se analizira značaj koncentracija mlečne masti i laktoze u kolostrumu i mleku ispitivanih vrsta životinja za razvoj njihovog podmlatka, jasno se zapaža da prasad alimentarnim putem dobijaju mnogo više energetskih prekursora sa kolostrumom i mlekom nego telad. Takva je istovremeno i potreba ove mladunčadi jer prasad imaju značajno veći dnevni prirast telesne mase (u uzrastu od sedam dana udvostruče telesnu masu u odnosu na težinu pri rođenju), a proces glukoneogeneze se kod njih aktivira kasnije, odnosno krajem druge nedelje života (Bieber i sar., 1979). Na taj način se može zaključiti da kolostrum i mleko krmača sadrže u dovoljnoj količini sve organske sastojke neophodne za efikasno odvijanje metaboličkih procesa.

Koncentracija IGF-I i insulina u uzetim uzorcima kolostruma i mleka krava i krmača prikazana je u tabeli 2.

Kolostrum i mleko, pored gradivnih materija i energije, mladuncima sisara u prvim danima života obezbeđuju i niz bioaktivnih supstanci, među kojima su hormoni, enzimi i faktori rasta, koji podstiču i regulišu razvoj digestivnih organa, pre svega crevnog trakta (Buhler i sar., 1998; Blattler i sar., 2001; Blum i Baumrucker, 2002; Kirovski i sar., 2008; Flaga i sar., 2011). Prema rezultatima do kojih su došli Flaga i sar. (2011), unošenje bioaktivnih supstanci putem kolostruma, odnosno mleka najizraženiji uticaj na razvoj digestivnih organa ima upravo u prvim dani


181

ma života, zbog čega se propusti u ovom periodu odgoja kasnije ne mogu nadoknaditi. Pored direktnog uticaja, unošenje ovih sastojaka kolostruma, odnosno mleka ostvaruje i indirektni uticaj na razvoj digestivnog sistema mladih životinja, jer utiče na lokalnu sintezu bioaktivnih supstanci i faktora rasta, pre svega IGF-I i IGF-II (Ontsouka i sar., 2004). Jehle i saradnici (1999) navode da IGF-II i insulin učestvuju u regulaciji diferencijacije crevnog epitela, dok se efekat IGF-I ogleda u stimulaciji proliferacije ćelija crevnih kripta. Baumrucker i sar. (1994) i Hammon i Blum (2002) su ustanovili da su u digestivnom traktu novorođene teladi prisutni receptori za insulin, IGF-I i IGF-II, preko kojih se ostvaruje dejstvo ovih molekula na lokalni rast i razvoj digestivnog trakta, kako onih poreklom iz kolostruma i mleka, tako i onih sintetisanih u organizmu novorođene teladi (Xu i sar., 1994; Odle i sar., 1996; Blum i Baumrucker, 2002). Prisustvo receptora za insulin IGF-I i IGF-II u digestivnom traktu novorođene prasadi opisali su Schober i sar. (1990). Na taj način uneti, lokalno sintetisani i molekuli insulina i IGF-I i II koji se nalaze u cirkulaciji ostvaruju svoj uticaj na morfološki status i funkcionalnu aktivnost gastrointestinalnog trakta teladi.

Efekat insulinu sličnih faktora rasta na razvoj digestivnog sistema teladi i prasadi uslovljen je njihovom koncentracijom u kolostrumu, odnosno mleku, iako više autora (Baumrucker i sar., 1994; Lee i sar., 1995; Vacher i sar., 1995; Bur rin i sar., 1996a,b; Houle i sar., 1997; Donovan i sar., 1997; Hammon i sar., 2000) navodi da je resorpcija IGF-I iz kolostruma minimalna. U slučaju da se kolostrum ne uno

Tabela 2. Koncentracija IGF-I i insulina (X±SD) u uzetim uzorcima kolostruma i mleku krava i krmača tokom ispitivanog perioda /

Table 2. Concentration of IGF-I and insulin (X±SD) in cows and sows colostrum and milk samples during the investigation period

Dan laktacije / Day of lactationParametar / Parameter

IGF-I (nmol/L)

Insulin(μU/L)

Prvi / FirstKrave / Cows 59,43±23,35*** A 137,84±59,24*** A

Krmače / Sows 22,75±5,53 A 432,50±93,72 A

Drugi / SecondKrave / Cows 33,65±15,54** B 67,75±42,78*** B

Krmače / Sows 18,66±3,54 B 414,43± 94,19 A

Treći / ThirdKrave / Cows 20,65±10,83* C 29,14±14,10*** C

Krmače / Sows 13,64±3,07 C 107,78±22,96 B

Sedmi / SeventhKrave / Cows 15,88±8,09*** C 8,18±2,29*** D

Krmače / Sows 6,35±1,85 D 30,86±5,68 C

*p < 0,05 u odnosu na vrednost kod krmača istog dana uzorkovanja / *p<0,05 in regard to the values in sows on the same day of samplingA,B,C,D – ista slova ukazuju na odsustvo značajne razlike između vrednosti unutar kolone / A,B,C,D – the same letters point to the absence of a significant difference between the values in the column


182

si tokom prva 24 sata postnatalnog života, ili se unosi u nedovoljnoj količini, dolazi do opadanja koncentracije IGF-I u krvi, što je dokazano ogledima u kojima je telad napajana različitom količinom kolostruma (Kirovski i sar., 2002), vodom, glukozom ili punim mlekom (Lee i sar., 1995; Grüter i Blum, 1991).

Istraživanja koja su sproveli Burrin i sar. (1992) pokazala su da prisustvo insulinu sličnih faktora rasta u kolostrumu ima izrazit anabolički efekat na sintezu tkivnih proteina kod prasadi.

Koncentracija IGF-I u kolostrumu i mleku krava, ustanovljena u našem istraživanju, bila je statistički značajno viša u svim periodima ispitivanja u odnosu na krmače, pri čemu je kod obe vrste životinja ustanovljen trend njenog opada nja od dana porođaja prema kraju ispitivanog perioda. Abd El-Fattah i sar. (2012) su u svom istraživanju, sprovedenom na kravama holštajn rase, ustanovili da je koncentracija IGF-I u kolostrumu krava bila najviša odmah nakon teljenja (721,90 ng/ml), te da je u prvih šest sati nakon teljenja ustanovljeno njeno opadanje za 40,20%. Prema ovim autorima, koncentracija IGF-I u kolostrumu krava u prvih pet dana nakon teljenja opala je za 76,03% od početnih vrednosti. U našem istraživanju ustanovljen je sličan trend opadanja koncentracije IGF-I u kolostrumu krava, jer je njegova koncentracija opala za 43,38% između prvog i drugog dana nakon te-ljenja, da bi u uzorcima mleka uzetim sedmog dana nakon teljenja iznosi la svega 26,72% od vrednosti ustanovljenih prvog dana nakon teljenja. Ustanov ljeni trend opadanja koncentracije IGF-I u kolostrumu krava u našem istraživanju u skladu je i sa rezultatima do kojih su došli Hammon i saradnici (2000). Kod krmača je ustanovljen blaži trend opadanja koncentracije IGF-I, koja se između prvog i drugog dana nakon prašenja smanjila za petinu, a sedmog dana nakon prašenja dostigla 27,91% od vrednosti ustanovljenih prvog dana ispitivanja. Značajno viša koncentracija IGF-I u kolostrumu i mleku krava u odnosu na krmače je u skladu sa izraženom potrebom neonatalnih teladi za resorpcijom imunoglobulina G klase tokom prvog dana života. Kao što je prethodno napomenuto kod ove vrste životi nja, ovi imunoglobulini predstavljaju osnovu njihove pasivne zaštite u prvim danima života, a faktori rasta su ti koji imaju izražen stimulativni uticaj na pravilan razvoj crevnog epitela a time i pravilnu i potpunu resorpciju imunoglobulina.

Insulin prisutan u kolostrumu, odnosno mleku, takođe se ne resorbuje iz creva teladi (Grütter i Blum, 1991), te je porast koncentracije insulina u cirkulaciji rezultat njegove endogene sekrecije kao odgovora na unos hrane (Hammon i sar., 2000). Pri tome je važno naglasiti da je sekrecija insulina slabija ukoliko se unos kolostruma odloži ili potpuno izostane (Hammon i sar., 2000), što je najverovatnije posledica nepovoljnijeg energetskog i nutritivnog statusa zbog slabije sposobnosti crevnog epitela za resorpciju i iskorišćavanje sastojaka kolostruma (Hammon i Blum, 1997; Bühler i sar., 1998). Porast koncentracije insulina u cirkulaciji predstavlja potencijalni uzrok hipoglikemije, što je posebno važno kada su u pitanju prasad, čije su energetske rezerve u prvim danima života ograničene. Zbog toga, viši sadržaj energije u kolostrumu i mleku krmača u odnosu na krave, koji se ogleda u većem sadržaju mlečne masti i laktoze, doprinosi preživljavanju prasa


183

di u prvim danima života. Bez obzira na to, prasad, za razliku od teladi, pri nižim temperaturama ambijenta pokazuju sklonost ka nastajanju bolesnih stanja koja karakterišu hipoglikemija i hipotermija. Dalje, hipoglikemija kod novorođenih je-dinki ove vrste često dovodi do poremećaja regeneracije, sekrecije, resorpcije sluzokože digestivnog trakta, što se kod prasadi često ispoljava sklonošću ka pojavi proliva (Šamanc, 2001).

Davis i sar. (1997) ustanovili su pozitivnu korelaciju između koncentracije insulina u cirkulaciji i intenziteta sinteze mišićnih proteina kod novorođene prasadi (anabolički efekat), pri čemu je osetljivost tkiva na insulin sa starošću opadala (dan prašenja, sedmi i 26. dan života prasadi), ali nije bilo progresivnog opadanja u ovoj osetljivosti (iako se sekrecija insulina kao odgovor na unos hrane povećala približno sedmostruko, osetljivost je opadala nekim drugim ritmom) (Burrin i sar., 1995; Davis i sar., 1996).

Koncentracija insulina u uzorcima kolostruma, odnosno mleka krava bila je statistički značajno niža u svim periodima ispitivanja u odnosu na vrednosti ustanovljene kod krmača, iako je kod obe vrste životinja ustanovljen trend opadanja od dana porođaja prema kraju ispitivanog perioda. Opadajući trend bio je izraženiji kod krava, kod kojih se koncentracija insulina u uzorcima kolostruma drugog dana nakon teljenja prepolovila, da bi sedmog dana nakon teljenja iznosila svega 5,93% od vrednosti ustanovljenih na dan teljenja. Do sličnih rezultata došli su Hammon i saradnici (2000), koji su ustanovili da se koncentracija insulina u kolostrumu krava između prve i druge muže po teljenju smanjila za 47,19% (sa 65,9 na 34,8 µg/L), da bi u mleku iznosila svega 1,67% od početnih vrednosti. Istovremeno, koncentracija insulina u kolostrumu krmače se održavala približno jednaka u prva dva, trećeg dana nakon prašenja smanjila se na približno jednu četvrtinu, da bi sedmog dana nakon prašenja iznosila svega 7,14% od vrednosti ustanov-ljenih na dan prašenja.

Važnost pravovremenog unosa kolostruma u dovoljnoj količini do sada je razmatrana uglavnom u pogledu uticaja na imuni status novorođenih životinja. Međutim, pored značaja za formiranje imuniteta i nutritivnog značaja, unos kolostruma utiče i na razvoj digestivnog sistema novorođenih životinja, što se ogleda u prisustvu bioaktivnih supstanci, kao što su IGF-I i insulin. Ove supstance potenciraju razvoj crevnog sistema novorođenih životinja i omogućavaju maksimalno iskorišćavanje hranljivih sastojaka i imunoglobulina iz kolostruma i, kasnije, mleka, čime direktno i indirektno utiču na zdravstveni i nutritivni status, kao i rast mladunčadi. Slično sadržaju suve materije, ukupnih proteina i imunoglobulina, sadržaj bioaktivnih supstanci u kolostrumu se smanjuje sa napretkom laktacije, pri čemu je dinamika promena sadržaja pojedinih sastojaka evolutivno prilagođena



184

karakteristikama vrste, nutritivnim i enegetskim potrebama mladunčadi, kako bi se omogućilo njihovo preživljavanje u prvim danima života.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGMENT:Ovaj rad je urađen u okviru Projekta III 46002 finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. /This work was realized within the Project III 46002 supported by Ministry of Education, Science and Technological Development of Republic of Serbia.

1. Abd El-Fattah AM, Abd Rabo FHR, EL-Dieb SM, El-Kashef HA. Changes in composition of colostrum of Egyptian buffaloes and Holstein cows. BMC. Vet Res 2012; 8: 19.

2. Baumrucker CR, Hadsell DL, Blum JW. Effects of dietary insulin-like growth factor I on growth and insulin-like growth factor receptors in neonatal calf intestine. J Anim Sci 1994; 72: 428-33.

3. Bieber LL, Helmrath T, Dolanski EA, Olgaard MK, Choi Y, Belanger LL. Gluconeogenesis in neonatal piglet liver. J Anim Sci 1979; 49: 250-7.

4. Blättler U, Hammon HM, Morel C, Philipona C, Rauprich A, Rome´ V, Le Hue`rou-Luron I, Guilloteau P, Blum JW. Feeding colostrum, its composition and feeding duration variably modify proliferation and morphology of the intestine and digestive enzyme activities of neonatal calves. J Nutr 2001; 131: 1256-63.

5. Blum JW, Baumrucker CR. Colostral insulin-like growth factors and related substances: mammary gland, and neonatal (intestinal and systemic) targets. Domest Anim Endocrinol 2002; 23: 10110.

6. Bowland, J. P., Grummer R. H., Phillips P. H., Bohstedt G. The effect of plane of nutrition on the composition of sows’ colostrum and milk. J Anim Sci 1949; 8: 199-206.

7. Bühler C, Hammon H, Rossi GL, Blum JW. Small intestinal morphology in eight-day-old calves fed colostrum for different durations or only milk replacer and treated with long-R3-insulin-like growth factor I and growth hormone. J Anim Sci 1998; 76: 758-65.

8. Burrin DG, Davis TA, Fiorotto ML, Reeds PJ. Role of milk-borne vs endogenous insulin-like growth factor I in neonatal growth. J Anim Sci 1997; 75: 2739-43.

9. Burrin DG, Wester TJ, Davis TA, Amick S, Heath JP. Orally administered IGF-I increases intestinal mucosal growth in formula-fed neonatal pigs. Am J Physiol 1996b; 270: R1085-91.

10. Burrin DG, Davis TA, Ebner S, Schoknecht PA, Fiorotto ML, Reeds PJ, McAvoy S. Nutrient-independent and nutrient-dependent factors stimulate protein synthesis in colostrum-fed newborn pigs. Pediatr Res 1995; 37: 5939.

11. Burrin DG, Hadsell DL, Fiorotto ML, Rosen JM. Intestinal growth and protein synthesis is stimulated in neonatal offspring suckled on transgenic mice with targeted overexpression of des(1-3) human IGF-I in the mammary gland. Proc 10th Int Congr Endocrinol 1996a; 1: 462 (Abstr).

12. Burrin DG, Shulman RJ, Reeds PJ, Davis TA, Gravitt KR. Porcine colostrum and milk stimulate visceral organ and skeletal muscle protein synthesis in neonatal piglets. J Nutr 1992; 122: 12013.

13. Davis TA, Burrin DG, Fiorotto ML, Nguyen HV. Protein synthesis in skeletal muscle and jejunum is more responsive to feeding in a 7- than in 26-day-old pigs. Am J Physiol 1996; 270: E8029.

14. Davis TA, Fiorotto ML, Burrin AG, Pond WG, Nguyen HV. Intrauterine growth restriction does not alter the response of protein synthesis to feeding in newborn pigs. Am J Physiol 1997; 272: E87784.



185

15. Donovan SM, J Chao C-J, Zijlstra RT, Odle J. Orally administered iodinated recombinant human insulin-like growth factor-I (IGF-I) is poorly absorbed by the neonatal piglet. J Pediatr Gastroenterol Nutr 1997; 24: 1-782.

16. Donovan SM, McNeil LK, Jimenez-Flores R, Odle J. Insulin-like growth factors and insulin-like growth factor binding proteins in porcine serum and milk throughout lactation. Pediatr Res 1994; 36: 159-68.

17. Elfstrand L, Lindmark-Månsson H, Paulsson M, Nyberg L, Åkesson B. Immunoglobulins, growth factors and growth hormone in bovine colostrum and the effects of processing. Int Dairy J 2002; 12: 879-87.

18. Flaga J, Górka P, Kowalski ZM, Kaczor U, Pietrzak P, Zabielski R. Insulin-like growth factors 1 and 2 (IGF-1 and IGF-2) mRNA levels in relation to the gastrointestinal tract (GIT) development in newborn calves, Polish J Vet Sci 2011; 14(4): 605-13.

19. Georgiev IP, Georgieva TM, Pfaffl M, Hammon HM, Blum JW. Insulin-like growth factor and insulin receptors in intestinal mucosa of neonatal calves. J Endocrinol 2003; 176: 121-32.

20. Georgieva TM, Georgiev IP, Ontsouka E, Hammon HM, Pfaffl MW, Blum JW. Abundance of message for insulin-like growth factors-I and -II and for receptors for growth hormone, insulin-like growth factors-I and -II, and insulin in the intestine and liver of pre- and full-term calves. J Anim Sci 2003; 81: 2294-300.

21. Girard J. Gluconeogenesis in late and early neonatal life. Biol Neonate 1986; 59: 257-67.22. Grütter R, Blum JW. Insulin and glucose in neonatal calves after peroral insulin and intravenous

glucose administration. Reprod Nutr Dev 1991; 31:389–97.23. Hammon HM, Zanker IA, Blum JW. Delayed Colostrum Feeding Affects IGF-I and Insulin Plasma

Concentrations in Neonatal Calves, J Dairy Sci 2000; 83: 85-92.24. Hammon HM, Blum JW. Feeding different amounts of colostrum or only milk replacer modify re

ceptors of intestinal insulin-like growth factors and insulin in neonatal calves. Domest Anim Endocrinol 2002; 22: 155-68.

25. Hammon H, Blum JW. Enhanced xylose absorption in neonatal calves by prolonged colostrum feeding. J Anim Sci 1997; 75: 29159.

26. Herpin P, LeDividich J. Thermoregulation and the environment. In: M. A. Varley (Ed.) The Neonatal Pig: Development and Survival. CAB International, Wallingford, UK. 1995, 57-95.

27. Houle VM, Schroeder EA, Laswell SC, Donovan SM. Small intestinal disaccharidase activity and ileal villus height are increased in piglet consuming formula containing recombinant human insulin-like growth factor-I. Pediatr Res 1997; 42: 78-86.

28. Jaeger LA, Lamar CH, Bottoms GD, Cline TR. Growth stimulating substances in porcine milk. Am J Vet Res 1987; 48: 1531-3.

29. Jehle PM, Fussgaenger RD, Blum WF, Angelus NK, Hoeflich A, Wolf E. Jungwirth RJ. Differential autocrine regulation of intestinal epithelial cell proliferation and differentiation by insulin-like growth factor (IGF) system component. Horm Metab Res 1999; 31: 97-102.

30. Kehoe SI, Jayarao BM, Heinrichs AJ. A survey of bovine colostrum composition and colostrum management practices on Pennsylvania dairy farms. J Dairy Sci 2007; 90(9): 4108-16.

31. Kirovski D, Nikolić JA, Stojić V. Serum levels of insulin-like growth factor I and total protein in newborn calves offered different amounts of colostrums. Acta Vet Belgrade 2002; 52: 5-6, 28598.

32. Kirovski D, Lazarević M, Baričević-Jones I, Nedić O, Masnikosa R, Nikolić JA. Effects of peroral insulin and glucose on circulating Insulin like growth factor-I, its binding proteins and thyroid hormones in neonatal calves. Canadian J Vet Res 2009; 72: 253-8.

33. Klobasa F, Werhahn E, Butler JE. Composition of sow milk during lactation. J Anim Sci 1987; 64: 1458-66.

34. Lee CY, Head HH, Feinstein CR, Hayen J, Simmen FA. Endocrine changes and circulating insulin-like growth factors in newborn calves fed colostrum, milk or milk replacer. AJAS 1995; 8: 518.


186

35. Mateo CD, Peters DN, Stein HH. Nucleotides in sow colostrum and milk at different stages of lactation. J Anim Sci 2004; 82: 1339-42.

36. Maunsell FP, Morin DE, Constable PD, Hurley WL, McCoy GC, Kakoma I, Isaacson RE. Effects of mastitis on the volume and composition of colostrum produced by Holstein cows. J Dairy Sci 1998; 81(5): 1291-9.

37. Mechor GD, Gröhn YT, McDowell LR, Van Saun RJ. Specific gravity of bovine colostrum immunoglobulins as affected by temperature and colostrum components. J Dairy Sci 1992; 75(11): 3131-5.

38. Miljković V, Veselinović S. Porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje domaćih životinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, 2000.

39. Odle J, Zijlstra RT, Donovan SM. Intestinal effect of milk borne growth factors in neonates of agricultural importance. J Anim Sci 1996; 74, 2509-22.

40. Ontsouka CE, Sauter SN, Blum JW, Hammon HM. Effects of colostrum feeding and dexamethasone treatment on mRNA levels of insulin-like growth factors (IGF)-I and -II, IGF binding proteins-2 and -3, and on receptors for growth hormone, IGF-I, IGF-II, and insulin in the gastrointestinal tract of neonatal calves. Domest Anim Endocrinol 2004; 26: 155-75.

41. Roffler B, Fah A, Sauter SN, Hammon HM, Gallmann P, Brem G, Blum JW. Intestinal morphology, epithelial cell proliferation, and absorptive capacity in neonatal calves fed milk-born insulin-like growth factor-I or a colostrum extract. J Dairy Sci 2003; 86: 1797-806.

42. Šamanc H. Poremećaji funkcije mlečne žlezde u: Stamatović S, Šamanc H. Bolesti svinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, 2001, 301-27.

43. Saucedo JS, Avendaño L, Alvarez FD, Renteria TB, Moreno JF, Montaño MF, Gallegos MP. Effect of calving season on colostrum quality and growth of dairy calves in a hot arid region. Proceedings. Western Section. American Society of Animal Science 2003; 54.

44. Schober DA, Simmen FA, Hadsell DL, Baumrucker CR. Perinatal expression of type I IGF receptors in porcine small intestine. Endocrinology 1990; 126: 1125-32.

45. Simmen FA, Simmen RCM, Reinhart G. Maternal and neonatal somatomedin C/insulin-like growth factor-I (IGF-I) and IGF binding proteins during early lactation in the pig. Dev Biol 1988; 130: 16-27.

46. Strekozov NI, Motova EN, Fedorov YN. Evaluation of the chemical composition and immunological properties of colostrum of cows’ first milk yield. Russ Agric Sci 2008; 34(4): 259-60.

47. Tittle DJ. Factors affecting colostrum quality. Cattle Pract 2002; 10(2): 131-6. 48. Tsioulpas A., Grandison A.S., Lewis M.J. Changes in physical properties of bovine milk from the

colostrum period to early lactation. J Dairy Sci 2007; 90(11): 5012-17.49. Vacher P-Y, Bestetti G, Blum JW. Insulin-like growth factor I absorption in the jejunum of neonatal

calves. Biol Neonate 1995; 68: 354-67.50. Weber MS, Purup S, Vestergaard M, Akers RM, Sejrsen K. Regulation of Local Synthesis of In

sulin-Like Growth Factor-I and Binding Proteins in Mammary Tissueю J Dairy Sci 2000; 83: 307

51. Williams IH. Sows’ milk as a major nutrient source before weaning. In: D. P. Hennessy and P. D. Cranwell (Ed.) Manipulating Pig Production V. Australasian Pig Science Association, Werribee, Victoria, Australia. 1995, 107-13.

52. Wroński M, Sosnowska W. Physiochemical properties of colostrum and milk from Angus and Black-and-White cows during the first ten days after calving. Pol J Natur Sci 2007; 22(4): 620-32.

53. Xu RJ, Birtles MJ, Breier BH, Gluckman PD. Effects of oral IGF-I or IGF-II on digestive organ growth in newborn piglets. Biol Neonate 1994; 66: 280-7.

54. Zarcula S, Cernescu H, Mircu C, Tulcan C, Morvay A, Baul S, Popovici D. Influence of breed, parity and food intake on chemical composition of first colostrum in cow. Animal Sci Biotechnol 2010; 43(1): 154-7.


187

THE BIOLOGICAL SIGNIFICANCE OF DIFFERENCES IN COWS AND SOWS COLOSTRUM AND MILK COMPOSITION

Kirovski Danijela, Vujanac I., Prodanović R., Đurić M., Sladojević Ž., Savić Đ.

The objective of this work was to compare the composition of colostrum and milk of cows and sows (content of dry matter, protein, milk fat and lactose, concentration of IGF-I and insulin) in samples taken on the first, second, third and seventh day after parturition, and then based on the differences in composition to determine a biological significance of nutrition of newborn during the earliest stages of their life. The investigation inluded 14 cows of Holstein breed and 14 sows of Landrace breed. The content of dry matter and the concentration of proteins in both colostrum and milk samples were statistically significantly higher in regard to sows mammary glands secretion, taken on the first day after the parturition (p<0,01 and p<0,001, individually), but their decrease in mammary glands secretion was more pronounced in the cows than the sows, during the first seven days. The concentration IGF-I was statistically significantly higher in the cows colostrum and milk in regard to the sows during the whole investigation period, while the concentration of insulin was significantly higher in the sows in regard to the cows during the same period. The concentrations of milk fat and lactose in cows milk samples were significantly lower in regard to the sows in all period of the study. On the basis of the obtained results, it can be concluded that there are significant differences in the composition of milk and colostrum of both the investigated animal species. The differences are probably the result of evolutionary adaptation of mammal gland function to nutrition, energy and protection requirements of these young animals in their early postnatal life.

Key words: cows, sows, milk, colostrum

БИОЛОГИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ РАЗЛИЧИЙ В СОСТАВЕ КОЛОСТРУМА И МОЛОКА КОРОВ И СВИНОМАТОК

Даниела Кировски, И. Вуянац, Р. Проданович, М. Джурич, Ж. Сладоевич, Дж. Савич

Цель исследования – сопоставление состава колострума и молока коров и свиноматок (содержание сухого вещества, протеинов, молочного жира и лактозы, концентрация IGF-I и инсулина) в образцах, взятых в первый, второй, третий и седьмой день после отела (опороса) и установление на основе различий в составе их биологического значения в рационе потомства в самой ранней фазе жизни. Исследование проводилось с участием 14 коров голштинской породы и 14 свиноматок породы ландрас. Процент сухого вещества и концентрация протеина в образцах колострума и молока коров по статистике были значительно выше, чем в секрете молочной железы свиноматок в образцах, взятых в первый день после родов (p < 0,01 и p < 0,001, в отдельности), но снижение их содержания в секрете молочной железы в течение первых семи дней было более выраженным у коров, чем у свиноматок.

ENGLISH

РУССКИЙ


188

Концентрация IGF-I по статистике была значительно выше в колоструме и молоке коров по сравнению со свиноматками на протяжении всего периода исследования, при этом концентрация инсулина у свиноматок была выше, чем у коров в течение того же периода. Концентрация молочного жира и лактозы в образцах молока коров были значительно ниже, чем у свиноматок во все периоды исследования. На основе полученных результатов можно сделать вывод о наличии существенных различий в составе колострума и молока двух видов исследованных животных. Эти различия, вероятно, являются следствием эволюционного приспосабливания функции молоч-ной железы в пищевым, энергетическим и защитным потребностям детенышей данных видов животных в постнатальный период жизни.

Ключевые слова: коровы, свиноматки, молоко, колострум


189


* Rad primljen za štampu 02. 07. 2013. godine**OgnjenStevančević,drvet.med.,asistent,drsci.vet.med.NenadStojanac,istraživačsarad-nik,drsci.vet.med.AleksandarPotkonjak,docent,drsci.vet.med.BojanToholj,docent,drsci.vet.med.IvanStančić,docent,VukVračar,drvet.med.,saradnikunastavi.Departmanzaveterinarskumedicinu,Poljoprivrednifakultet,UniverzitetuNovomSadu,Srbija.

DOI:10.2298/VETGL1404189S UDK:351.774.7+612.017:578.89:636.4+591.35

SEROLOŠKI ODGOVOR PRASADI VAKCINISANE PROTIV CIRKOVIRUSNIH INFEKCIJA SVINJA*

SEROLOGICAL RESPONSE OF PIGLETS VACCINATED AGAINST SWINE CIRCOVIRUS INFECTIONS

Stevančević O., Stojanac N., Potkonjak A., Toholj B., Stančić I., Vračar V.**

Cilj ovog istraživanja bio je da se na osnovu praćenja titra antitela klase G kod prasadi i tovljenika utvrdi uticaj imunostimulatora na vis-inu titra antitela specifičnih za PCV2 nakon vakcinacije prasadi. Ogled je urađen na 60 prasadi, podeljenih u dve grupe po 30. Obe grupe vakcinisane su 21-og dana starosti, a drugoj grupi (grupa B) u hrani je dodat imunomostimulator. Tri nedelje nakon vakcinacije izvršene u eksperimentalnim grupama, prosečan titar antitela specifičnih za PCV2 u populaciji prasadi kod grupe B bio je viši za 10% u odnosu na prosečan titar u grupi A, a 7 nedelja nakon vakcinacije u grupi B (1589 EU) takođe su utvrđene više prosečne vrednosti titra u odnosu na gru-pu A (1440 EU). Homogeniji imunološki odgovor i veće prosečne vred-nosti titra antitela protiv PCV2 nakon vakcinacije u grupi B, verovatno su posledica primene imunostimulatora koji sadrži RNK, nukleotide i prekursore nukleotida koji su nephodni za sintezu antitela.

Ključne reči: PCV2, imunostimulator, antitela, prasad, vakcina

Svinjskicirkovirus tip2(PCV2),saekonomskogaspekta, jedan jeodnajznačajnijih uzročnikabolesti svinja.Veće interesovanje za cirkovirusne infekci-je počelo je nakon pojave sindromamultisistemskog slabljenja prasadi nakonzalučenja (Post Weaning Multisystemic Wasting Syndrome-PMWS) u Kanadi1991.godine,aretrospektivnaistraživanjasupokazalanjihovoprisustvokrajemšezdesetihgodina(Allanisar.,1995).

Uvod / Introduction

190

Vet.glasnik68(34)189195(2014)StevančevićO.isar.:Serološkiodgovorprasadivakcinisaneprotivcirkovirusnihinfekcijasvinja

UgrupucirkovirusnihbolestiporedPMWSanalazeseiporemećajiureprodukciji, dermatitis nefropatski sindrom (Porcine dermatitis nephropathy syn-dromePDNS),kao i respiratorni ienteričnioblikovebolesti.Danasseovipa-tološkientitetijednimimenomnazivajucirkovirusnaoboljenjasvinja(Porcine cir-covirus associated diseasesPCVAD)(Segales,2012).Izvorzarazesuuglavnombolesne životinje, a kliničkemanifestacije zavise od organskog sistema koji jezahvaćen.Kojiodsistemaćebitizahvaćen,pasamimtimikojićesemanifestnioblikjaviti,nijemogućepredvideti.Nobilokojidajeupitanju,štete,kakodirektnetakoiindirektneuveksuveomaznačajneiugrožavajusvakuracionalnuproizvod-njusvinja.UsvemutomePMWSjeekonomskinajznačajnijabolest.UtvrđenojedadirektniiindiriketnitroškovinanivougodineuEUiznoseoko600milionaevra(ArmstrongiBishop,2004).USAD,ovabolestkoštalajeproizvođačeuproseku34dolaraposvinji,samaksimalnimgubicimaurasponuido20dolara(Gillespieisar.,2009).OvajsindromkaojedanodoblikacirkovirusnihinfekcijaproširenjeupopulacijisvinjauRepubliciSrbijiijavljasekodsvinjastarih616nedelja(Ivetićisar.,2004).

UvođenjePCV2vakcinaznačajnojepromenilouticajcirkovirusanaproiz-vodnjusvinjanaglobalnomnivou,naštaukazujevelikibrojkonferencija,irado-vakojidokumentujuvelikukoristodvakcina(Opriessnigisar.,2008;Clineisar.,2008).VakcinacijakrmačaiprasadipovećavatitarPCV2antitelauserumuiko-lostrumuištitiprasadodrazvojaPMWSa(Opriessnigisar.,2009).Visokititro-vigeneralnopružajusolidnuzaštituodPCV2infekcija,doknižititrovinepružajuzaštituodovihinfekcija(McKeownisar.,2005;Opriessnigisar.,2008).Danaspostojinekolikovrstavakcinakojesekoristeukontroliovih infekcijaumnogimzemljamasarazvijenimsvinjarstvom(žive,inaktivisane,subjedinične).Merekon-troleovihinfekcija,unašimuslovima,uglavnomsesvodenazoohigijenskemerekojimsepoklanjanestovišepažnjenegoobično,sauglavnompromenljivimrezultatima.Mereimunoprofilakse,kojeseipaksmatrajunezamenljivimukontroliovebolestikodnasdosadanisubiledeokontrole,nasuprotvelikombrojuvakcinisanihkrmačaiprasadiusvetu.CiljovogistraživanjabiojedasenaosnovupraćenjatitraantitelaklaseGkodprasadiitovljenikautvrdiuticajimunostimulatoranavisinutitraantitelaspecifičnihzaPCV2kodvakcinisaneprasadi.

Ogledneživotinje/Experimental animals

Ispitivanjejevršenonafarmisvinja,kapaciteta2500krmača,saintenzivnimnačinomdržanja zatvorenog tipa u kojoj je utvrđeno prisustvoPCV2 infekcija.Ogledjeurađenna60prasadi,podeljenihudvegrupepo30.Obegrupevakcini-sanesu21ogdanastarosti,adrugojgrupi(grupaB)uhranijedodatimunomo-stimulator„Kvimulit“(Patentco).


191


Vakcina/Vaccine

ZavakcinacijuprasadiprotivcirkovirusnihinfekcijaupotrebljenajevakcinaPorcilisPCVproizvođačaIntervetInernational,Holandija.PorcilisPCVjeORF2subjediničnavakcinakojasadržiORF2subjediničnikapsidniproteinPCV2.Ovavakcinaaplikovanajeintramuskularnoupredeluvrataudoziod2ml,21.danaživotaprasadimaizkontrolneAiogledneBgrupe.

Uzorkovanjekrvi/Blood sampling

Uzimanjeuzorakakrviod60prasadiurađeno jeuciljudobijanjauzorakakrvnihserumazaodređivanjevisinetitraantitela.

Uzorkovanjekrvikodprasadivršenojenadanpočetkaeksperimenta21ogdanaživota,azatim42ogi70ogdanastarosti.Krvjeuzetapunkcijombrahio-cefaličnogpleksusaispitivanihsvinja.Uzorcikrvisakupljanisuuvakutajneresaaktivatoromkoagulacijeiuručnomfrižiderudopremanidolaboratorije.Krvnise-rumjeizdvajannakonkoagulacijeicentrifugovanja.Uzorciserumačuvanisuna20ºdoispitivanja.

UtvrđivanjevisinetitraantitelaklaseGspecifičnihzaPCV2/ Determining the level of antibody titres class G, specific for PCV2

TitarspecifičnihIgGzaPCV2utvrđenjeprimenomindirektnogimunenzimskogtesta–INGEZIMCIRCOIgG(Ingenasa,Španija).IzvođenjeELISAmetodekaoiinterpretacijarezultataobavljenajepremauputstvuproizvođača.

Titar(ELISAunits)svakoguzorkaizračunatjepremaformuli(Titar=53(e3,2x),pričemujeeprirodnilogaritambaze,axjeS/Pvrednostuzorka

Statističkaanaliza/Statistical analysis

Zaprikazrezultatakorišćenesusledećestatističkemetode:aritmetičkasre-dinaikoeficijentvarijacije.ZaobradupodatakajekorišćenExcel2007.

Izrezultatanavedenihutabeli1možesekonstatovatidajeprosečantitarantitelaspecifičnihzaPCV2,ukrvnomserumuprasadiprevakcinacijeprotivovihinfekcija,21.danaživotaiznosio722EU(ELISAS/Pratio0.558)kodkontrolnegrupe(A),odnosno739EU(ELISAS/Pratio0.580)kodoglednegrupe(B).

Kod iste prasadi 42og dana života utvrđeni su viši titrovi antitela, 1539EU(ELISAS/Pratio1.185)i1712EU(ELISAS/Pratio1.320).UovomperioduizmeđupopulacijagrupeAiButvrđenesuznačajnerazlike.Prosečantitarantitela

Rezultati / Results

192

specifičnihzaPCV2upopulacijiispitivanihsvinjakodgrupeAbiojenižiza10%uodnosunaprosečantitarugrupiB.

Ukrvnomserumuprasadistarosti70danaustanovljenajeprosečnavred-nosttitraantitelaspecifičnihzaPCV2,1440EU(ELISAS/Pratio1.112)i1589EU(ELISAS/Pratio1.123),štopredstavljanižuvrednostuodnosunaprosečannivoantitelaspecifičnihzaPCV2ukrvnomserumuprasadistarosti42dana,1539EUi1712EU.Prasadizoglednegrupe(B)imalasuvišinivoantitelaspecifičnihzaPCV2(1589EU)uodnosunaprasadizkontrolnegrupe(A)(1440EU).

Potencijalnizaštitniefekatprasadinakonvakcinacijeoslanjasenaprotek-tivnomefektuPCV2antitela, bilopasivnostečenih (vakcinacijomkrmača), biloaktivnoindukovanih(vakcinacijomprasadi).VisokititrovigeneralnopružajusolidnuzaštituodPCV2infekcija,doknižititrovinepružajuzaštituodovihinfekcija(McKeownisar.,2005;Opriessnigisar.,2008). Harmsisar.(2002)suusvomis-traživanjudokazalidavrednostititraantitela(ELISAS/Pratio,>0.6)štiteodnas-tajanjaPMWSaisprečavajureplikacijuvirusa.

Rezultatinašihispitivanjanadanpočetkaogleda(21.danstarosti)pokazalisudajeprosečantitarantitelaspecifičnihzaPCV2ukrvnomserumuprasadikodgrupeBiznosio739EU(ELISAS/Pratio0.580),aneštonižititar722EU(ELI-SAS/Pratio0.558)utvrđenjekodAgrupe.Ovaantitelasmatrajusekolostralnimsobziromdasecirkovirusnebolestine javljajukodprasadimlađihod4nedelje.Dodanassusaopštenirazličitipodaciouticajuvisinetitrakolostralnihantite-laklaseGspecifičnihzaPCV2naimunološkiodgovorprasadinakonvakcinaci-je.RezultatiistraživanjaizSADukazujunatodajevakcinacijaprasadiuspešnačakikadasekoristikodsvinjasapasivnostečenimantitelimauvremevakcinaci-je(Opriessnigisar.,2008),dokForthisar.(2009)navodedavisokinivoiantitela

Tabela1.Prosečan titar i koeficijent varijacije antitela specifičnih za PCV2 u krvnom serumu prasadi starosti 21, 42 i 70 dana

Table 1. Average titre and coefficient of variation of antibodies specific for PCV2 in the blood serum of piglets 21, 42 and 70 days old

Starost (dani) / Age (days)

21 42 70_X KV (%)

_X KV (%)

_X KV (%)

GrupaA/Group A 722 93.67 1539 26.19 1440 29.38

GrupaB/Group B 739 71.98 1712 14.19 1589 21.46



193

(IPMA≥10log2)uvremevakcinacijedovodedointerferencijeantitela,dokjezatitroveispod8log2utvrđenodadozvoljavajurazvojodgovarajućegimunološkogodgovora.

Trinedeljenakonvakcinacijeizvršeneueksperimentalnimgrupamakodobeispitivanegrupeutvrđenisuznatnovišititrovikaoposledicaantigenskestimulaci-jeprimenjenihvakcina.UpopulacijiprasadiugrupiB,prosečnevrednostititraan-titelaklaseGbilesuneštovišeuodnosunaprasadizgrupeA.IndvidualnerazlikebilesupriličnoizraženekodgrupeA(KV26,19%),uodnosunaprasadizgrupeB(KV14,19%).Sprečavanjemvećihoscilacijasprečavaseimogućnostdaodređe-nibrojprasadiudatimmomentimaostanebezspecifičneimunološkezaštiteinatajnačinpružimogućnostnastankainfekcije.Sličnirezultatidobijenisui7nedeljanakonvakcinacije,kadsugrupiB(1589)takođeutvrđenevišeprosečnevrednostititrauodnosunagrupuA(1440).

GledanoucelinitokomtrajanjaogledamogućejezapazitidajekodprasadiizgrupeButvrđenhomogenijiimunološkiodgovorivećeprosečnevrednostititraantitelaprotivPCV2nakonvakcinacije,verovatnokaoposledicaprimeneimun-ostimulatorakojisadržiRNK,nukleotideiprekurzorenukleotidakojisunephodnizasintezuantitela.

Generalnoposmatrajući,naširezultatinedvosmislenoukazujudajevakci-nacijasvinjaprotivcirkovirusnihinfekcijanaispitivanojfarmidoveladostvaranjaprotektivnihvrednostititraantitelaklaseGspecifičnihzaPCV2.Znatnoviševred-nostititraantitelaspecifičnihzaPCV2imanjeindividualnerazlikeutvrđenesukodprasadikojimajeuhranidodatimunostimulator

1. AllanGM,McNeillyF,CassidyJisar.Pathogenesisofporcinecircovirus;experimentalinfectionsofcolostrumdeprivedpigletsandexaminationofpigfoetalmaterial.VetMicrobiol1995;44:4964.

2. ArmstrongD,BishopSC.DoesgeneticsorlittereffectinfluencemortalityinPMWS.In:Proc.18thIntPigVetSoc,2004.

3. ClineG,WiltV,DiazE,EdlerR.Efficacyofimmunisingpigsagainstporcinecircovirustype2atthreeorsixweeksofage.VetRec2008;163:73740.

4. FortM,SibilaM,PerezMartinE,NofrariasM,MateuE,SegalesJ.Onedoseofaporcinecirco-virus2(PCV2)subunitvaccineadministeredto3weekoldconventionalpigletselicitscellmediatedimmunityandsignificantlyreducesPCV2viremiainanexperimentalmod-el.Vaccine2009;27(30):40317.

5.GillespieJ,OpriessnigT,MengXJ,PelzerK,BuechnerMaxwellV.Porcinecircovirustype2andporcinecircovirusassociateddisease.JVetInternMed2009;23(6);115163.

6. HarmsPA,SordenSD,HalburPG,NawagitgulP,LagerK,BolinS,PaulPS.Roleofmaternalim-munitytoPCV2andPRRSVcoinfectioninthepathogenesisofPMWS.In:ProcAmAs-socSwineVet.KansasCity,Missouri.33:30711,2002.




194

7. IvetićV,SavićB,ValterD.Multistemskisindromkržljanjaprasadiposleodlučenja(PMWS)–kaojedanodoblikacirkovirusneinfekcije.Vetglasnik2004;58(34):40919.

8. McKeownNE,OpriessnigT,ThomasP,GuenetteDK,ElvingerF,FenauxM,HalburPG,MengXJ.Effectsofporcinecircovirustype2(PCV2)maternalantibodiesonexperimentalinfectionofpigletswithPCV2.ClinDiagnLabImmunol2005;12:134751.

9. OpriessnigT,PattersonAR,ElsenerXJ,Meng,HalburPG.Influenceofmaternalantibodiesonef-ficacyofporcinecircovirustype2(PCV2)vaccinationtoprotectpigsfromexperimentalinfectionwithPCV2.ClinVaccineImmunol2008;15:397401.

10. OpriessnigT,PattersonAR,MadsonDM,PalN,HalburPG.Comparisonofefficacyofcommer-cialonedoseandtwodosePCV2vaccinesusingamixedPRRSV–PCV2–SIVclinicalin-fectionmodel2–3monthspostvaccination.Vaccine2009;27(7):10027.

11. SegalésJ.Porcinecircovirustype2(PCV2)infections:Clinicalsigns,pathologyandlaboratorydi-agnosis.VirusRes2012;164:109.

SEROLOGICAL RESPONSE OF PIGLETS VACCINATED AGAINST SWINE CIRCOVIRUS INFECTIONS

Stevančević O., Stojanac N., Potkonjak A., Toholj B., Stančić I., Vračar V.

TheaimofthisresearchwastodeterminetheinfluenceofimmunostimulantstotheheightofantibodytitersspecifictoPCV2aftervaccinationofpiglets,basedonmonitoringtheclassGantibodytitersinpigletsandfatteningpigs.Theexperimentwasconductedon60piglets,dividedintotwogroupsof30oneseach.Bothgroupswerevaccinatedonthe21stdayofage,andtothesecondgroup(groupB)immunostimulantwasaddedinfood.Threeweeksafterthevaccinationhadbeenperformedintheexperimentalgroups,aver-agetiterinthepopulationofpigletsingroupBwas10%highercomparedtotheaveragetiteringroupA,and7weeksafterthevaccination,averagetitervalueswerealsohigheringroupB(EU1589)comparedtogroupA(1440EU).HomogeneousimmuneresponseandhigheraveragetitervaluesofantibodiesagainstPCV2aftervaccinationingroupBwereprobablytheresultoftheuseofimmuniostimulantcontainingRNA,nucleotidesandnucle-otideprecursorsthatarenecessaryforthesynthesisofantibodies.

Keywords:PCV2, immunostimulant(immunostimulators),antibodies,piglets,vaccine

СЕРОЛОГИЧЕСКИЙ ОТВЕТ У ПОРОСЯТ НА ВАКЦИНАЦИЮ ПРОТИВ ЦИРКОВИРУСНЫХ ИНФЕКЦИЙ У СВИНЕЙ

О. Стеванчевич, Н. Стоянац, А. Потконяк, Б. Тохоль, И. Станчич, В. Врачар

Цельюданногоисследованиябылоопределениевлиянияиммуностимуляторана высоту титра антител, специфических для PCV2 после вакцинации поросят

ENGLISH

РУССКИЙ


195

на основе мониторинга титров антител класса G у поросят и откармливаемогомолодняка. Эксперимент проведен на 60 поросятах, разделенных на две группыпо30.Обе группывакцинированына21деньжизни,авторой группе (группаB)вкорм был добавлен иммуностимулятор. Через три недели после вакцинации вэкспериментальных группах средний титр антител, специфических для PCV2 впопуляциипоросятвгруппеBбылна10%вышепосравнениюсосреднимтитромвгруппеA,ачерез7недельпослевакцинациивгруппеB(1589EU)такжеустановленыболее высокие средние показатели титра по сравнению с группой A (1440 EU).ГомогенныйиммунныйответиболеевысокиесредниезначениятитраантителпротивPCV2послевакцинациивгруппеB,вероятно,являютсяпоследствиемпримененияиммуностимулятора, содержащего РНК, нуклеотиды и прекурсоры нуклеотидов,необходимыхдлясинтезаантител.

Ключевыеслова:PCV2,иммуностимулятор,антитела,поросята,вакцина


196

197


* Rad primljen za štampu 09. 05. 2013. godine**Dr sci. vet. med. Pavle Gavrilović, istraživač saradnik, Veterinarski specijalistički institut„Pančevo”,Pančevo,Srbija;mrsci.vet.med.NikolaVasković,istraživačsaradnik,Veterinar-skispecijalističkiinstitut„Kraljevo“,Kraljevo,Srbija;drsci.vet.med.MilijanJovanović,red.profesor,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404197G UDK:528.486+57.083.33:579.841.9:636.52/.58+1e(497.113)

SEROLOŠKI MONITORING ORNITOBAKTERIOZE BROJLERA U JUŽNOBANATSKOM OKRUGU*

SEROLOGICAL MONITORING OF ORNITOBACTERIOSIS IN BROILERS IN SOUTH BANAT DISTRICT

Gavrilović P., Vasković N., Jovanović M.**

Ornithobacterium rhinotracheale je relativno skoro otkrivena bakterija, a njena uloga u patologiji respiratornih infekcija ptica nije u potpunosti razjašnjena. Pošto podaci o rasprostranjenosti infekcije izazvane O. rhinotracheale u Republici Srbiji nisu postojali u vreme preduzimanja ispitivanja obuhvaćenih ovim radom, opredelili smo se da na odabranom epizootiološkom području sa razvijenom živinarskom proizvodnjom ispitamo rasprostranjenost infekcije kod brojlera i njen uticaj na kliničke manifestacije.

Za ispitivanje je uzeto 430 uzoraka krvi iz 26 jata brojlera, različite starosti, iz pet opština. Uzorci krvnog seruma ispitani su metodom ELISA na prisustvo specifičnih antitela za uzročnika. Na osnovu rezultata dobijenih serološkim ispitivanjem i epizootioloških podataka prikupljenih sa farmi, sprovedeno je epizootiološko istraživanje. Podaci su obrađeni statistički kako bi se utvrdilo postojanje veze između infekcije i ispoljavanja kliničkih simptoma, primenom Fišerovog egzaktnog testa.

Od 26 ispitanih jata brojlera, seropozitivni pilići su registrovani u 16 jata, u starosti od 3 do 56 dana. Procenat seropozitivnih uzoraka po jatu iznosio je 530%. Vrednosti titra specifičnih antitela iznosile su od 946 do 6886. U pet jata u kojima su bili ispoljeni klinički simptomi u vidu poremećaja respiratornog sistema ili kržljavost, postojao je serološki odgovor na O. rhinotracheale. Međutim, specifična antitela za uzročnika otkrivena su i u 11 jata u kojima nisu bili izraženi klinički simptomi. Statističkom analizom nije utvrđeno postojanje veze između prisustva infekcije i ispoljavanja kliničkih simptoma (p = 0,1213). Do

198

Vet.glasnik68(3-4)197-205(2014)GavrilovićP.isar.:SerološkimonitoringornitobakteriozebrojlerauJužnobanatskomokrugu

bijeni rezultati u saglasnosti su sa rezultatima ispitivanja rasprostranjenosti ove infekcije i njenih manifestacija u drugim zemljama.

Ispitivanjima je indirektno dokazano da je uzročnik prisutan u većini ispitanih brojlerskih jata (61,54%) i da je u proseku mali broj pilića po jatu seropozitivan 10,00% od ukupnog broja pregledanih uzoraka. Iako je O. rhinotracheale rasprostranjen u intenzivnoj brojlerskoj proizvodnji u Južnobanatskom okrugu, njegovo prisustvo ne mora da dovede do ispoljavanja kliničke slike u vidu poremećaja respiratornog sistema. Seropozitivne jedinke otkrivaju se u prvoj nedelji života što ukazuje na prisustvo maternalnih antitela, a prisustvo antitela koja su posledica odgovora organizma na prirodnu infekciju otkriva se kod pilića starijih od četiri nedelje.

Ključne reči: Ornithobacterium rhinotracheale, infekcija, brojleri, rasprostranjenost

Respiratornebolestiživineidaljenanosevelikešteteživinarskojproizvodnji.Različiti infektivniagensi:virusi,bakterijeigljiviceidentifikovanisukaouzročni-cirespiratornihinfekcija,međukojimajeirelativnoskorootkrivenabakterijaOrnithobacterium rhinotracheale. Prvipodaciooboljenjuprouzrokovanomovimmi-kroorganizmomdatirajuiz1991.godinekadajeujužnojAfriciJanduPreezotkrionovooboljenjebrojlera,kojesemanifestovaloblagimrespiratornimsimptomima.Bakteriološkimispitivanjemorganaobolelihbrojleraotkrivenajegram-negativna,pleomorfna, štapićasta bakterija, sporog rasta, koja se nijemogla identifikova-tikaonekaodpoznatihbakterijskihvrsta(VanBeekisar.,1994).Današnji naziv Ornithobacterium rhinotrachealeprihvaćenje1994.godinekadajeizvršenaikla-sifikacijauzročnika(Vandammeisar.,1994).Odtadajeovabakterijaizolovanaširomsvetaizorganapticakojesuispoljavalerespiratornesimptome(vanEmpeliHafez,1999;Asadpourisar.,2008;Tabatabaiisar.,2010;GornattiChurriaisar.,2011).Danas je poznato da O. rhinotrachealemožedaprouzrokujeakutno,kon-tagioznooboljenjećurićaipilića,amanifestacijeinfekcije,njenotrajanje,težinakliničkeslike,morbiditetimortalitetvarirajuuzavisnostiodfaktorasredinekaoštosumenadžment,ventilacija,gustinapopulacije,kvalitetprostirke,higijenaidrugihinfekcija(vanEmpeliHafez,1999).

Podaci o rasprostranjenosti O. rhinotrachealeuintenzivnojživinarskojproiz-vodnjiuRepubliciSrbiji,uvremepreduzimanjaispitivanjaobuhvaćenihovimra-dom,nisupostojali.Ovojebioglavnirazlogdanašaispitivanjakojasusprove-denanafarmamabrojlerasaintenzivnomproizvodnjomusmerimonautvrđivanjeprisustvairasprostranjenostiinfekcijeizazvaneO. rhinotracheale i njenog uticaja nakliničkemanifestacije.

Uvod / Introduction

199


Životinje / Animals IspitivanjemsuobuhvaćenebrojlerskefarmeuJužnomBanatu,gdeježivi-

narstvoveomarazvijenaprivrednagrana.Brojlerisegajeuvelikimfarmskimsis-temimakojisesastojeizvišeobjekatačijijeprosečankapacitetoko8.000brojlerapoturnusu.Pticesedrženapodnomsistemusaautomatskimhranjenjeminapa-janjem.Najzastupljenijikomercijlnihibridisu„Ross“ i „Cobb“.

Zaispitivanjejeuzorkovano430uzorakakrviiz26jatabrojlera,različitesta-rostiizpetopština.Uzorkovanoje20uzorakakrvipojatu,auslučajevimakadajeuzorkovanakrvbrojlerapribližnestarostiizvišeobjekatasaistefarmeikadasuobjektibilikapacitetamanjegod1000pilićapoturnusu,uzorkovanoje10uzora-kakrvipoobjektu.Uizborujatazapreglednastojalosedastarostijatabuduštorazličitije.Krvjeuzorkovanapunkcijombrahijalnevene,nakončegajeizdvajanserumzaserološkoispitivanje.

Serološko ispitivanje i epizootiološko istraživanje / Serological and epizootiological investigation

UzorcikrvnogserumaispitanisumetodomELISAnaprisustvospecifičnihantitela za O. rhinotracheale,aizjataukojimasuutvrđenirespiratornisimptomiikržljavost,uzorcisuispitaniinaprisustvospecifičnihantitelazaM. gallisepticum,M. synoviaeireovirus.ZaispitivanjasukorišćeniELISAdijagnostikumiproizvođa-čaIDEXXkojisudizajniranipoprincipuindirektnogELISAmetoda.Rezultatiseprocenjujunaosnovuvrednostititraspecifičnihantitela.Ukolikosuvrednostititraantitela protiv O. rhinotrachealevećeod844uzorciseproglašavajupozitivnim.Graničnavrednosttitraspecifičnihantitelaiznadkojeseuzorciproglašavajupozi-tivnim za M. gallisepticum i M. synoviae iznosi1076,azareovirus399.

Naosnovurezultatadobijenihserološkimispitivanjemiepizootiološkihpo-datakaprikupljenihsafarmi,sprovedenojeepizootiološkoistraživanje.Saveteri-narimazaposlenimnafarmamaobavljenjeintervjukakobiseustanovilodalisuuispitivanimjatimabiliprisutnirespiratorniilidrugikliničkisimptomiikakvisubiliproizvodni rezultati.

Statistička analiza / Statistical analysis

Podacisuobrađenistatističkikakobiseispitalopostojanjevezeizmeđuin-fekcijeiispoljavanjakliničkihsimptomaprimenomFišerovogegzaktnogtesta,nanivouznačajnostiod5%(p<0,05).


200

Od 26 ispitanih jata brojlera, prisustvo specifičnih antitela zaO. rhinotracheale utvrđenojeu16jata,ustarostiod3do56dana.Procenatseropozitivnihuzorakapojatuiznosioje5-30%.Vrednostititraspecifičnihantitelaiznosilesuod946do6886(tabela1).


Tabela1.Rezultati serološkog ispitivanja titra antitela na O. rhinotracheale prikazani po jatima (ELISA test)

Table 1. The results of serological investigation of antibody titer to O. Rhinotracheale per flocks (ELISA test)

Red. br. jata / Flock serial

number

Opština / Munici-

pality

Starost (dani) /

Age (days)

Broj uzoraka / Number of samples

Broj / procenat pozitivnih uzoraka / Number / percentage

of positive samples

Visina titra / Height of titer

Srednja vrednost titra /

Average titer

1

Plandište

28 10 0/0 / /

2 28 10 1/10 946 946

3 14 20 0/0 / /

4 8 20 0/0 / /

5 40 20 2/10 1618-2680 2149

6 22 20 0/0 / /

7

Alibunar

29 20 3/15 2238-6886 4708

8 33 20 1/5 2612 2612

9 3 10 2/20 1549-1738 1643

10 3 10 1/10 1990 1990

11 36 20 3/15 2005-2321 2034

12 4 20 2/10 1402-2007 1704

13Kovačica

36 10 0/0 / /

14 36 10 0/0 / /

15 38 10 0/0 / /

16

Vršac

23 20 0/0 / /17 28 20 2/10 1358-5701 352918 34 20 5/25 955-3243 166619 45 20 2/10 1324-1475 139920 48 20 4/20 1159-2972 165121 45 20 5/25 1107-4197 376622 28 20 0/0 / /23 42 20 2/10 1303-2489 189624 41 20 6/30 1212-2426 1761

25 Pančevo 28 10 0/0 / /

26 56 10 2/20 1285-1337 1311


201

Udvaod26ispitanihjatabrojlerabilisumanifestnirespiratorniporemećaji.Izanamnestičkihpodatakasafarmidošlosedosaznanjadajeujatuoznačenomrednimbrojem7,ukojemjeu29.danustarostiutvrđeno15%seropozitivnihuzo-raka,kliničkibilomanifestnokijanje ipovećanbrojkržljavaca,apatoanatomskinalazkarakterisalojefibrinoznozapaljenjevazdušnihkesa,perikarditisipneumo-nija.Ujaturednibroj24,ukojemjeu41.danustarostiotkriveno30%seropozi-tivnihuzoraka,takođejebiopovećanbrojkržljavihpilića,madarespiratornisimp-tominisubilikliničkiispoljeni.Učestalipatoanatomskinalaziuovomjatubilojefibrinoznozapaljenjevazdušnihkesa.Utriserološkipozitivnajata,označenare-dnimbrojevima8,17i23zabeleženjepovećanbrojkržljavacaipovišenmortali-tet,arespiratornisimptominisuzapaženi.NiujednomodpetjatasamanifestnimkliničkimsimptomimanisuustanovljenaspecifičnaantitelaprotivM. gallisepticum,M. synoviaeireovirusačimejeisključenuticajnavedenihuzročnikanaispoljava-njekliničkihsimptomaipatomorfološkihpromena.

Upetjataukojimasubiliispoljenikliničkisimptomiuviduporemećajarespi-ratornogsistemailikržljavost,postojaojeserološkiodgovornaO. rhinotracheale. Međutim,specifičnaantitelazauzročnika otkrivenasuiu11jataukojimanisubiliizraženikliničkisimptomi.Statističkomanalizom,primenomFišerovogegzaktnogtesta,nijeutvrđenopostojanjevezeizmeđuprisustvainfekcijei ispoljavanjakli-ničkihsimptoma.Razlikauseropozitivnosti jataukojimasubili ispoljenikliničkisimptomiijatabezsimptomanijestatističkiznačajna(p=0,1213).

Dobijenirezultatiusaglasnostisusarezultatimauporednogispitivanjapato-morfološkihpromena,kliničkihsimptoma,proizvodnihrezultataiprisustvaspeci-fičnihantitelazauzročnikauodabranimbrojlerskimjatima,kojimajetakođeusta-novljenodaprisustvouzročnikanemoradadovededoispoljavanjakliničkeslikeuviduporemećajarespiratornogsistema(Gavrilovićisar.,2012).Sličnonašimre-zultatimazabrojlere,Asadpouri sar. (2008)suispitivanjemprisustvaO. rhinotrachealeu22jatabrojlerskihroditeljauIranuutvrdilidasusvajataserološkipozi-tivnaaliuvremeuzorkovanjakrvinisubilimanifestnikliničkisimptomi.

Uciljuutvrđivanjakliničkihmanifestacijaornitobakteriozevršenasuekspe-rimentalnaistraživanjanaveštačkiinficiranimpilićima.Iporedprimenesuspen-zijesavisokimsadržajembaterija(108 CFU)simptomisuseretkojavljaliibilisuslaboizraženi.Kilicisar.(2009)opisalisukliničkesimptomeuviduotežanogdi-sanjakodsvega3od30komercijalnihbrojlera,inficiranihuuzrastuod14dana.VanEmpelisar.(1996)suustanovilidajenajupečatljivijamanifestacijainfekcijekodveštačkiinficiranihpilićausporenrast.Unašimispitivanjimautvrđenojedajeu5serološkipozitivnihjatabilaizraženakržljavost,alisdrugestrane,u11sero-loškipozitivnihjatanisubiliispoljenikliničkisimptomi,aproizvodnirezultatibilisuutehnološkimokvirima.

Dobijenirezultatiukazujunaširokurasprostranjenostinfekcijeizazvane O. rhinotrachealekodbrojlerauintenzivnomuzgojunaepizootiološkompodručjuJužnobanatskogokruga(tabela2).Seropozitivnipilićiotkrivajuseuglavnomuja-timastarijimod27dana(13jata).Procenatseropozitivnihuzorakavećijeustari-


202

jimjatima,aniujednomjatutokomtovnogperiodanijeustanovljenovišeod30%seropozitivnihuzorakaodbrojapregledanihjedinki(tabela1).

Veći broj istraživačabavio se ispitivanjemprisustvauzročnika, indirektno,serološkimmetodamauraznimzemljama.Iakopodacioprocentupozitivnihja-taiprocentupozitivnihuzorakadokojihsudošlipojediniautorivariraju,rezultatinedvosmislenoukazujudajeuzročnikveomarasprostranjenu intenzivnojbroj-lerskojproizvodnji(HafeziSting,1996;Ryllisar.,1997;Canalisar.,2003;Chan-siripornchai isar.,2007;Suzuki isar.,2010;Uriarte isar.,2010).Chansiriporn-chaiisar.(2007)ispitivalisuprisustvoantitelanauzročnikau19brojlerskihjatanaTajlanduiutvrdiliprisustvoantitelau63%jata.Canalisar.(2003)suutvrdiliprisustvospecifičnihantitelazauzročnikau63,83%brojlerskihjataujužnomBra-zilu.HafeziSting(1996)sprovelisuispitivanjeprisustvaantitelanauzročnikauNemačkoj iutvrdili26%seropozitivnihbrojlerskih jata,što iporedodstupanjauodnosunaprethodnonavedenepodatke, takođeukazujenaveliku rasprostra-njenostuzročnika.

Serološkimispitivanjemuokviruovogradautvrđenojeprisustvospecifičnihantitela za O. rhinotrachealeu10%ispitanihpojedinačnihserumabrojleraštojeusaglasnostisapodacimadokojihsudošliCanalisar.(2003)kojisuustanovilipri-sustvoantitelau6,52%pojedinačnihserumabrojleraujužnomBrazilukaoiRyllisar.(1997)kojisuutvrdili9,4%pozitivnihpojedinačnihuzorakaserumabrojlerauNemačkoj.Chansiripornchaiisar.(2007)ispitivalisuprisustvoantitelau280po-jedinačnihuzorakaserumabrojlera,iz19jatanaTajlanduiutvrdilidapozitivnoreaguje19,6%uzoraka.Neštovećiprocenatseropozitivnihpilićaunavedenomispitivanjuverovatnojedobijenzbogtogaštosuispitivanjemobuhvaćenasamostarijajata,petnaestoddevetnaestjataispitanojeustarostiod40do45dana.Priinterpretacijirezultataserološkihanalizakodjatarazličitestarostitrebaimatiuvidumogućnostdaseumlađimjatimainfekcijamoglajavitiukasnijemperioduilidasučakibilainficiranautrenutkuispitivanja,alidasetitarantitelajošuveknijemogao ustanoviti testom.

Ispitivanjimajeindirektnodokazanodajeuzročnikprisutanuvećiniispitanihbrojlerskih jata(61,54%) ida jeuprosekumalibrojpilićapo jatuseropozitivan

Tabela2.Rezultatipregledanihuzorakaiz26jatabrojlera(brojiprocenatseropozitivnih jataiseropozitivnihuzoraka)

Table 2. The results of the examined samples from 26 broiler flocks (number and percentage of seropositive samples)

Broj pregledanih / Number of examined

Brojseropozitivnih/ Number of seropositive

% seropozitivnih / % of seropositive

Jatabrojlera/ Broiler flocks 26 16 61,54

Pojedinačniuzorciseruma/ Individual serum samples 430 43 10,00



203

-10,00%odukupnogbrojapregledanihuzoraka.IakojeO. rhinotracheale ras-prostranjenuintenzivnojbrojlerskojproizvodnjiuJužnobanatskomokrugu,njego-voprisustvonemoradadovededoispoljavanjakliničkeslikeuviduporemeća-jarespiratornogsistema.Seropozitivnejedinkeotkrivajuseuprvojnedeljiživotaštoukazujenaprisustvomaternalnihantitela,aprisustvoantitelakojasuposledi-caodgovoraorganizmanaprirodnuinfekcijuotkrivasekodpilićastarijihodčetirinedelje.

1. AsadpourY,BozorgmehrifardMH,PourbakhshSA,BananiM,CharkhkarS.Isolationandidenti-ficationofOrnithobacteriumrhinotrachealeinbroilerbreederflocksofGuilanProvince,NorthofIran.PakJBiolSci2008;11:1487-91.

2. Canal CW, Leão JA, Ferreira DJ,MacagnanM, Salle CTP, BackA. Prevalence of antibodiesagainstOrnithobacteriumrhinotrachealeinbroilersandbreedersinSouthernBrazil.Avi-anDis2003;47:731-7.

3. ChansiripornchaiN,WanasawaengW,SasipreeyajanJ.SeroprevalenceandidentificationofOr-nithobacteriumrhinotrachealefrombroilerandbroilerbreederflocksinThailand.AvianDis2007;51:777-80.

4.GavrilovićP,JovanovićM,ŽivuljA.ExaminationofOrnithobacteriumrhinotrachealepresenceandpathomorphologicalchangesinbroilerrespiratoryorgansinintensivebroilerproduction.ActaVetBeograd2012;62:313-23.

5. GornattiChurriaCD,SansalonePL,VigoGB,SguazzaGH,MachucaMA,OrigliaJA,PiscopoMV,HerreroLoyolaMA,PetruccelliMA.Pneumoniainbroilerchickenflocksassociatedwithβ-hemoliticOrnithobacteriumrhinotrachealeinfection.BrazJVetPathol2011;4:243-6.

6. HafezHM,StingR.SerologicalsurveillanceonOrnithobacteriumrhinotracheale“ORT”inpoultryflocksusingself-madeELISA.Proceedingsofthe45thWesternPoultryDiseaseConfer-ence,Cancun,Mexico,1-5.May1996,163-4.

7. KilicA,TimurkaanN,ErtaşYilmazF.PathologicalexaminationandbacterialreisolationbycultureandPCRofexperimentalOrnithobacterium rhinotracheale infectioninbroilerchickens. RevuedeMédecineVéterinaire2009;160:140-4.

8. RyllM,HinzKH,NeumannU,LohrenU,SudbeckM,SteinhagenD.PilotstudyonprevalenceoftheOrnithobacteriumrhinotrachealeinfectioninmeat-typechickensinNorthwestGerma-ny.BerlMuenchTieraerztlWochenschr1997;110:267-71.

9. SuzukiK,PetruccelliM,TrenchiG,GiossaG,RodriguezG,TrenchiH.Flock-levelseroprevalenceagainstOrnithobacteriumrhinotrachealeamongbroilersinUruguay.IntJPoultSci2010;9:167-70.

10. Tabatabai LB, ZimmerliMK, Zehr ES, BriggsRE,Tatum FM.Ornithobacterium rhinotrachealeNorthAmericanfieldisolatesexpressahemolysin-likeprotein.AvianDis2010;54:994-1001.

11. UriarteJ,SuzukiK,OrigliaJ,GornattiD,PiscopoM,CerdaR,HerreroM,MarcantoniH,UnzagaMF,SpinsanttiE,MarinoF,PecoraroM,CorvaS,PetrucelliM.StochasticestimationofseroprevalenceagainstOrnithobacteriumrhinotrachealeandavianpneumovirusamongchickensinArgentina.IntJPoultSci2010;9:352-6.

12. vanBeekPNGM,vanEmpelPCM,vandenBoschG,StormPK,BongersJH,DuPreezJH.Adem-halingsproblemen,groeivertragingengewrichtsontstekingbijkalkoenenenvleeskuikensdooreenPasteurella-achtigebacterie:Ornithobacterium rhinotrachealeor “Taxon28”. TijdschrDiergeneeskd1994;119:99-101.

13. vanEmpelPCM,HafezHM.Ornithobacteriumrhinotracheale:Areview.AvianPathol1999;28:217-27.



204

14.vanEmpelPCM,vandenBoschH,GoovaertsD,StormP.ExperimentalinfectioninturkeysandchickenswithOrnithobacteriumrhinotracheale.AvianDis1996;40:858-64.

15. VandammeP,SegersP,VancanneytM,vanHoveK,MuttersR,HommezJ,DewhirstF,PasterB,KerstersK,FalsenE,DevriezeL,BisgaardM,HinzKH,MannheimW.DescriptionofOrnithobacteriumrhinotrachealegen.nov.,sp.nov.,isolatedfromtheavianrespiratorytract.IntJSystBacteriol1994;44:24-37.

SEROLOGICAL MONITORING OF ORNITOBACTERIOSIS IN BROILERS IN SOUTH BANAT DISTRICT

Gavrilović P., Vasković N., Jovanović M.

Ornithobacterium rhinotrachealeisarelativelyrecentlydiscoveredbacteriumanditsroleinthepathologyofavianrespiratoryinfectionshasnotyetbeenclarified.SincetherewasnodatarelatingtotheprevalenceofthisinfectioninSerbiaatthetimeofcarryingoutourinvestigations,wedecidedtoexploretheprevalenceoftheinfectioninbroilersanditsinfluenceonclinicalmanifestationsat theselectedapizootiologicalareawithdevelopedpoultryindustry.

Atotalof430bloodsamplesfrom26flocksofbroilersofdifferentages,fromfivemu-nicipalitiesweretakenforexamination.TheserumsamplesweretestedbyELISAforthepresenceofspecificantibodiestotheagent.Epizootiologicalinvestigationwascarriedoutbasedontheresultsobtainedwithserologicaltestingandepizootiologicaldata,collectedfromthefarms.Thedatawereanalyzedstatisticallytoidentifyassociationbetweenthein-fectionandmanifestationofclinicalsymptomsbyFisher’sexacttest.

Seropositivechickensweredetectedin16outof26examinedbroilerflocksattheageof3to56days.Thepercentageofseropositivesamplesperflockwas5-30%.Theti-tervaluesofspecificantibodiesrangedfrom946to6886.SerologicalresponsetoO. rhinotrachealewasevidencedinfiveflockswhichhadclinicalsymptomsintheformofrespi-ratorytractdisordersorstunting.However,specificantibodiesagainsttheagentweredis-coveredin11flockswhichdidnotshowclinicalsymptoms.Statisticalanalysisrevealednoassociationbetweenthepresenceofinfectionandtheappearanceofclinicalsymptoms(p=0.1213).Theresultsareinagreementwiththoseofotherauthorswhoinvestigatedtheprevalence of this infection and its manifestations in other countries.

Thepresentinvestigationdeterminedindirectly,serologicallyapresenceofO. rhinotrachealeinthemajorityofexaminedbroilerflocks(61,54%)andasmallaveragenumberofindividualseropositivechickensperflock-10%ofallexaminedsamples.AlthoughO. rhinotrachealeiswide-spreadinintensivebroilerproductioninSouthBanatitspresencedoesnotalwaysleadtoclinicalmanifestationofrespiratorytractdisorders.Seropositivechickensaredetectedinthefirstweekoflife,whichindicatesthepresenceofmaternalan-tibodies.Presenceofantibodiesastheresponseoforganismtothenaturalinfectionisde-tectedinchickensafterfourweeksofage.

Keywords:Ornithobacterium rhinotracheale,infection,broilers,prevalence

ENGLISH


205

СЕРОЛОГИЧЕСКИЙ МОНИТОРИНГ ОРНИТОБАКТЕРИОЗА У БРОЙЛЕРОВ В ЮЖНО-БАНАТСКОМ ОКРУГЕ

Гаврилович П., Васкович Н., Йованович М.

Бактерия Оrnithobacterium rhinotracheale относительно недавно открыта, аеё значениявпаталогиирeспираторныхинфекцийуптицнедо концаобъяснено.Поскольку данные о распространённости этой инфекции в РеспубликеСербии несуществовалидоначалаиспытанийто,мынавыбраннойэпизоотологическийтерри-ториисразвитымптицеводческимпроизводствомиследовалираспространениеин-фекцииубройлеровиеёвлияниенаклиническиеманифестации.

Для исследования взято 430 образцов крови из 26 стай бройлеров разноговозрастаиз5областей.ОбразцысывороткикровиисследованыметодомELISAнаприсутствие специфических антител для возбудителя. На основании результатовполученыхсерологическимисследованиемиэпизоотологическихданныхсобранныхна фермах спроведено эпизоотологическое обследование. Данные обработанныстатистически, так чтобы установилась связь между инфекцией и проявлениемклиничекихсимптомов,применениемтестаФишера.

Из26исследованныхстайбройлеров,серопозитивныециплята, зарегистри-рованыв16стаях,ввозрастеот3до56дней.Процентсеропозитивныхобразцовпостаеравнялся5-30%.Значениятитровспецифическихантителбылаот946до6886.Впятистаяхвкоторыхклиничесkиесимптомыпроявлялисьввиденарушенийдыхательногосистема,илинедоразвитости,присутствовалсерологическийответнаО. rhinotracheale. Междутемспецифическиеантителадлявозбудителяоткрытыив 11 стаях, в которых не были выражены клинические симптомы.Статистическиманализом не утверждена связь между присутствием инфекции и проявлениемклиническихсимптомов(p=0,1213).Полученныерезультатысоответствуютрезульта-там исследований распростронённости этой инфекции и её проявлений в другихземлях.

Исследования индиректно доказывают, что возбудитель присутствует вбольшинствеисследованныхбройлерскихстай(61,54%)и,чтовсреднемнебольшоечислоциплятпостаесеропозитивно-10,00%.НесмотрянаточтоО. rhinotracheale распространенавинтенсивномбройлерскомпроизводствевЮжно-Банатскомокру-ге его присутсво не должно привести к изменениям клинической картины в виденарушенийдыхательногосистема.Серапозитивныебройлерывыявляютсявпервойнеделиихжизни,чтоуказываетнаприсутствиематеринскихантител,априсутствиеантител,которыерезультатответаорганизманаприроднуюинфекциювыявляютсяуцыплятстаршечетырёхнедель.

Ключевыеслова:Оrnithobacterium rhinotracheale,инфекция,бройлеры,распро-странённость

РУССКИЙ


206

207


* Rad primljen za štampu 01. 07. 2013. godine**Dr sci.VladanĐermanović, dr sci.SretenMitrović,Univerzitet uBeogradu,Poljoprivrednifakultet,InstitutzaZootehniku,Beograd–Zemun,Srbija;drsci.vet.med.RužicaTrailović,docent;drsci.vet.med.DragišaTrailović,profesor,UniverzitetuBeogradu,Fakultetveteri-narskemedicine,Beograd,Srbija;SergejIvanov,„Stado‟d.o.o.,Dimitrovgrad,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404207D UDK:575.21+159.922.5:636.182+497.11+591.35

FENOTIPSKA VARIJABILNOST I POVEZANOST OSNOVNIH POKAZATELJA TELESNE RAZVIJENOSTI PODMLATKA BALKANSKOG MAGARCA*

PHENOTYPE VARIABILITY AND RELATIONS BETWEEN BASIC PARAMETERS OF MORPHOLOGICAL DEVELOPMENT IN YOUNG BALKAN DONKEYS

Đermanović V., Mitrović S., Trailović Ružica, Trailović D., Ivanov S.**

Balkanski magarac je autohtona rasa koja je evolutivno adapti-rana na skromne uslove držanja i različita klimatska područja uključu-jući i surovu planinsku klimu Srbije. Kako su magarci izgubili namenu tokom dvadesetog veka, populacija ovih životinja u Srbiji se smanjuje. Kako autohtoni magarci do skora nisu bili podvrgnuti planskom selek-cijskom postupku, podaci o osobinama ovih životi nja su oskudni. U želji da se opišu osobine populacije balkanskog ma gar ca u Srbiji, te da se definiše značaj ove rase za očuvanje nacionalnih genetičkih re-sursa, u poslednjih nekoliko godina se sakupljaju podaci o osnovnim morfološkim odlikama ove rase.

U radu je prikazana varijabilnost osnovnih morfometrijskih parametara: visina u grebenu, dužina tela, obim grudi, obim prednje cevanice i telesna masa mladih magaraca oba pola. Utvrđene morfometrijske karakteristike su korišćene za izračunavanje indeksa formata, in-deksa zbijenosti trupa, indeksa masivnosti i indeksa koščatosti koji odslikavaju telesni razvoj i morfološke odnose u populaciji balkanskog magarca u Srbiji.

Ključne reči: Balkanski magarac, karakterizacija rase, morfo-metrijska varijabilnost

Zahvaljujućiraznovrsnimekološkimigeografskimuslovima,krozduživre-menskiperiodnapodručjujužneijugoistočneSrbijegajilesuserazličitevrsteira-

Uvod / Introduction

208

Vet.glasnik68(3-4)207-214(2014)ĐermanovićV.isar.:Fenotipskavarijabilnostipovezanostosnovnihpokazateljatelesnerazvijenostipodmlatkabalkanskogmagarca

sedomaćihživotinja,odkojihsunekesačuvaneidodanas,doksunekezauvekizgubljene.MagarcisusevekovimaevolutivnogenetičkiadaptiralinastaništeupodručjujužneSrbije.Upotrebamagaracauuslovimaplaninskog,krševitogtere-na,usitnjenihobradivihpovršina,regionasalošominfrastrukturom,kaoitradicio-nalninačinobradezemljištainedostatakkvalitetnestočnehrane,bilajeznača-januslovzatransportljudiidobaratokomistorije.Udvadesetomvekuupotreb-navrednostmagaracanestaje,tesepopulacijaovihživotinjaodržavauglavnomuklapanjemusadržaj turističkeponude(tradicionalne izložbe),zalaganjemjed-nogudruženjazaočuvanjeanimalnihgenetičkihresursainekolikoodgajivačaen-tuzijasta,kojigajemagarceradiličnogzadovoljstvaimanjekoristi.Populacijubal-kanskogmagarcauSrbijiteškojeproceniti(oko500grlarazličitihkategorijaioko200ženkiupriplodu),jersegajiznačajanbrojgrlakojanisuobeleženairegis-trovanaumatičnimknjigama(Mitrovićisar.,2011),alisesasvimsigurnoznadajeovavrstaživotinjadovedenadoivicepostojanjaunašojzemlji(Ivanov,2007;Trailovićisar.,2011;Đermanovićisar.,2010).

Istraživačkiintereszaovuvrstukopitarabiojeneznatansvedoposled nje decenije, te su rezultati ispitivanja osobina i tipovamagaraca (Petrujkić i sar.,2011),odnosnonjihoviheksterijernih i reproduktivnihkarakteristikanaovim te-renimaskromniinovijegdatuma(Trailovićisar.,2011).Uprkosmalomobimuis-traživanja,Mitrovićisar.(2004;2011)iĐermanovićisar.(2010;2012)navodedagajenjeautohtonihkopitara,samimtimibalkanskogmagarca,unašojzemljika-rakterišeizraženavarijabilnostupogledueksterijernihiproizvodno–reproduktiv-nihkarakteristika,štoobezbeđujeuslovezaunapređenjekvalitatativnihosobinapopulacijeprimenomodgovarajućihmetodaselekcije.

Početnaistraživanjanapopulacijimagaracaunašojzemlji,uskladususaobimnimproučavanjimaovevrstreusvetu(Đermanovićisar.,2012).Eksterijer-nekarakteristikevišerasaitipovamagaracadetaljnijesuopisaneurazličitimde-lovimasvetairezultatiispitivanjamorfometrijskihodlikalokalnoadaptiranihrasadostupnisuuliteraturi(Choquenot,1991;PearsoniOuassat,1996;FolchiJor-dana,1997;DubeiNdlovu,1999;Ivankovićisar.,2000).

Zbog toga je cilj rada bio utvrđivanje četiri osnovne telesnemere (visinagrebena,dužinatrupa,obimgrudi,obimcevaniceitelesnetežine),kaoiocenarazvijenostipodmlatkabalkanskogmagarca,sapodručjaStareplanine, izraču-navanjem indeksa telesne razvijenosti (indeks formata, indekszbijenosti trupa,indeksmasivnosti, indeks koščatosti).Pored toga, izračunavanjemkoeficijena-tafenotipskekorelacionepovezanostiizmeđuosnovnihtelesnihmeraiutvrđenihindeksa telesne razvijenosti,moguće jeodrediti strategijudaljegunapređenja irazvojaovevrstekopitara.

PrikupljanjepodatakajeobavljenoupodručjuStareplanine.Podacikorišće-niuproceniveličinepopulacijedobijenisunaosnovuobilaskaterenaisagleda-


209


vanjastanjaidostupnihpodatakaevidentiranihodstranepoljoprivrednestručneslužbenaterenu.

Istraživanjemjeobuhvaćenoukupno31mladogrlo,(20ženkii11mužjaka)balkanskogmagarca,prosečnestarostioko2godine.Prosečnastarostmagari-cajebila1,95godina,amagaraca2,09godina.Grlasugajenautradicionalnomsistemu,nanadmorskojvisinioko700mnaStarojplanini.MerenjasuizvedenaLitinovimštapomipantljikomiutvrđenojepetosnovnihtelesnihmera:(1)visinaugrebenu:VGkaovertikalnorastojanjeodvrhagrebenadotla,(2)dužinatru-pa(DT)odnosnorastojanjeodkranijalnogrubaramenogzgloba(articulaciohu-meri)dokaudalnogrubasednekvrge(tubercoxae),(3)obimgrudi(OG)kaoobimgrudnogkošamerenizalopatica,(4)obimprednjecevanice(OC)obimprednjecevanicemerennanajužemmestumetakarpalneregijei(5)telesnamasa(TM)izmerena u kilogramima.

Naosnovunavedenihtelesnihmera,zagrlaobapola,izračunatesuvred-nosti četiri indeksa telesne razvijenosti, i to: (1) indeks formata–okvira trupa:IF(dužinatrupax100/visinaugrebenu);zatim(2)indekszbijenostitrupa:IZT(obimgrudix100/dužinatrupa);(3)indeksmasivnosti:IM(obimgrudix100/visi-naugrebenu),i(4)indekskoščatosti:IK(obimcevanicex100/visinaugrebenu).

Svi ispitanimorfometrijski parametri statistički su analizirani, i utvrđeni suvarijacionipokazatelji:aritmetičkasredina,greškaaritmetičkesredineistandard-nadevijacijauukupnojpopulacijiiposebnozažanskaimuškagrla.Koeficijen-ti fenotipske korelacione povezanosti između ispitivanih eksterijernih osobina iizmeđu izračunatih indeksa telesne razvijenosti u podmlatka balkanskogmag-arca, izračunatisuuciljukonkretnijegsagledavanja telesnog razvojapopulaci-je.Koeficijentifenotipskekorelacionepovezanosti izmeđuispitaniheksterijernihparametara,izračunatisuposebnozaženskaimuškagrla,aliizbirnozaobapo-la,primenomstatističkogprograma:SAS/STAT.

Uciljuočuvanjaanimalnihgenetičkih resursapoputbalkanskogmagarca,neophodnojeizvršitiidentifikacijuiobeležavanjegrla,azatimobezbeditiuslovezaformiranjeprecizneevidencijeibazepodatakakojomćesvakakobitiobuhva-ćene i telesnemeregrla.Zapreciziranjeselekcijskihstandarda,neophodno jeimatiuvidurazvojgrlaodnajranijegperiodaživota.Morfometrijskiparametriobe-zbeđujuuvidurast,razvoj idefinisanjekondicijegrla, tesutelesnamerenja,anaročitoformiranjebazepodatakaoglavnimmeramaitelesnojmasigrlaznačaj-na.VarijabilnostglavnihmorfometrijskihparametaraiindeksinjihovihmeđusobnihodnosakodpodmlatkabalkanskogmagarcagajenognapodručjuStareplanineprikazanisuuutabeli1.


210

Naosnovuizračunatihprosečnihvrednostizačetirianaliziranetelesnemere(tabela1)možesevidetidasugrlaobapola,priprosečnojstarostioko2godine,približnoistevisinegrebena,dužinetrupa,obimagrudiiobimacevanice.Takođe,možeseprimetitidasumuškagrlaimalavećeprosečnevrednostisvihtelesnihmerauodsnosunaženskagrla,osimdužinetrupa,aliuočenaodstupanjanisusignifikantna.Pored toga, izračunatevrednosti indeksa telesne razvijenostipo-kazujudasugrlaobapolauglavnomkvadratastogoblikatela(indeksformata–okvira),relativnozbijenogtrupa(indekszbijenostitrupa),prilagođenaplaninskimuslovimagajenja(indeksmasivnosti)ičvrstekonstitucije(indekskoščatosti).

DosličnihrezultataupogleduispitivaniheksterijernihosobinadošlisuDubeiNdlovu(1999)upopulacijimagaracastarosti između2i13godinauZimbab-veu,kaoiPearsoniOuassat(1996)kojisuutvrdilidasumagarci,starioko12godina,uMarokuvisokiizmeđu82cmi129cmugrebenu,adugački64cmdo106cm.Niževrednostivisineugrebenu(96,93cm)ustanovilisuIvankovićisar.(2000)kodnajbrojnijeg(97,27%),primorsko-dinarskogtipabalkanskogmagarca,pričemujeuzorakpopulacijebiostratifikovaniobuhvataojepodmladakdo2go-dine(4%),uzrast2–3godine(12%)imagarcestare4–5godina(17%).Znat-noviševrednosti ispitivanihmorfometrijskihosobina,utvrdilisuFolchiJordana

Tabela1.Prosečnevrednostiivarijabilnostpokazateljatelesnerazvijenostipodmlatka/Table 1. Mean values and variability of basic morphometric parameters in young donkeys

Pokazatelji /Parameters

Ženke / Females

Mužjaci / Males

Ukupno oba pola / Both sexes

x±Sx S x ±Sx S x±Sx S

Visinaugrebenu(cm)/Height at withers (cm) 100,15±0,34 1,53 100,27±0,59 1,95 100,19±0,30 1,66

Dužinatrupa(cm)/Body length (cm) 101,30±0,87 3,91 101,27±0,66 2,19 101,29±0,60 3,36

Obimgrudi(cm)/Thorax girth (cm) 105,45±1,11 4,97 105,64±0,96 3,20 105,52±0,78 4,36

Obimcevanice(cm)/Cannon perimeter (cm) 11,80±0,12 0,52 11,82±0,23 0,75 11,81±0,11 0,60

Telesnamasa(kg)/Body weight (kg) 120,25±4,94 22,09 127,73±4,49 14,89 122,90±3,57 19,91

Indeksformata/Body frame index 101,13±0,65 2,89 101,01±0,60 1,99 101,08±0,46 2,57

Indekszbijenostitrupa/Index of body compactness 103,89±0,70 3,12 104,32±0,86 2,85 104,04±0,54 2,99

Indeksmasivnosti/Index of conformation 105,25±0,79 3,52 105,35±0,77 2,56 105,28±0,57 3,17

Indekskoščatosti/Dactyl-costal index 11,79±0,10 0,47 11,69±0,24 0,80 11,75±0,11 0,60

x–aritmetičkasredina,S–standardnadevijacija


211

(1997)kodgrlakatalonskogmagarcaustarostido3godine,kaoiBeretti isar.(2005)kodmladihgrlaRomanjolorasemagarca.SličnevrednostiindeksatelesnerazvijenostigrlabalkanskogmagarcadobijenesuitokomprethodnihistraživanjapopulacijebalkanskogmagarcauSrbiji(Đermanovićisar.,2012),doksuneštoniževrednostiindeksaformata(okvira)iindeksakoščatostiutvrdilisuFolchiJor-dana(1997)kodkatalonskerase,aznatnoviševrednostiindeksatelesnerazvi-jenostiustanovilisuBerettiisar.(2005)umagaracaromanjolorase.

Poredapsolutnihirelativnihmeravarijacijezaispitivaneosobinepodmlatkabalkanskogmagarca,izračunatisukoeficijentifenotipskekorelacionepovezano-stiizmeđueksterijernihpokazatelja(tabela2),kaoiizmeđuutvrđenihindeksate-lesnerazvijenostigrla(tabela3).

Izpodatakaprikazanihutabeli2možesevidetidasuvrednostikoeficijenatafenotipskekorelacijeizmeđuosnovniheksterijernihmerapozitivnekodgrlaobapolapodmlatkabalkanskogmagarca.Pored toga,vrednosti koeficijenata feno-tipskekorelacijeustanovljeneizmeđuosnovniheksterijernihpokazateljastatistič-kisuznačajne(P<0,05;P<0,01;P<0,001),osimvrednostikoeficijentakorelacijeizmeđuobimagrudi i obimacevanice (rp=0.332),gdenijeutvrđenaznačajnostkorelacionihparametara(P>0,05).Ovoukazujedasuokvirtela,ukupnirastkao

Tabela2.Fenotipskakorelacionapovezanostizmedjuosnovniheksterijernihpokazateljapodmlatkaukupnoipopolovima/

Table 2. Phenotypic correlation between basic morphometric paramethers in males, females and in total population

Pol / Sex

Parametri / Parameters

VG / HWi

DT / BLe

OG / TGi

OC / CPe

TM / BW

♀VG/HWi 1.000 0.776*** 0.932*** 0.631** 0.878***

DT/BLe – 1.000 0.825*** 0.417ns 0.810***

OG/TGi – – 1.000 0.624** 0.860***

OC/CPe – – – 1.000 0.505*

♂VG/HWi 1.000 0.540ns 0.624* 0.379ns 0.144ns

DT/BLe – 1.000 0.499ns 0.519ns 0.694*

OG/TGi – – 1.000 0.197ns 0.023ns

OC/CPe – – – 1.000 0.542ns

♀+♂VG/HWi 1.000 0.665*** 0.799*** 0.506** 0.617***

DT/BLe – 1.000 0.772*** 0.409* 0.775***

OG/TGi – – 1.000 0.332ns 0.696***

OC/CPe – – – 1.000 0.481**

VG–visinaugrebenu/HWi – height at withers;DT–dužinatela/BLe – body lenght,OG–obimgrudi/TGi – thorax girth;OC–obimcevanice/CPe – cannon perimeter;TM–telesnamasa/BW – body weight


212

imeđusobniodnosipojedinihregijakarakterističnizapopulacijubalkanskogma-garcauSrbiji,idasemogusmatratiodlikompopulacije.

Zarazlikuodosnovniheksterijernihpokazatelja,kodgrlaobapola,utvrđe-nisunegativnikoeficijentikorelacijeizmeđuindeksaformataiindeksazbijenostitrupa,indeksazbijenostitrupaiindeksakoščatosti,kaoiizmeđuindeksakošča-tostiiindeksamasivnosti,aliutvrđeniodnosinisusignifikantni(P>0,05).Poredto-ga,izmeđuindeksaformataiindeksakoščatostiutvrđenajepozitivnakorelacija(rp=0.138),alinijeutvrđenastatističkaznačajnost(P>0,05)ovogpozitivnogodno-sa,doksuizračunatikoeficijentikorelacijeizmeđuindeksaformataiindeksama-sivnosti,zatimizmeđuindeksazbijenostitrupaiindeksamasivnostitakođepozi-tivni,alistatističkisignifikantni(P<0,01;P<0,001).

Naosnovuutvrđenihparametaratelesnerazvijenostipodmlatkabalkanskogmagarcagajenoguplaninskimuslovimanašezemlje,možesekonstatovatidasutelesnemereupodmlatkaobapolauskladusamorfometrijskimkarakteristikamadrugihrasaipopulacijamagaracakojesuopisaneusvetu.Poredtoga,utvrđenistatističkipokazateljisvihtelesnihmeraiizračunatihindeksatelesnerazvijenos-ti,osimtelesnemasegrla,ukazujudajepodmladakbalkanskogmagarcahomo-genihmorfološkihosobina,čvrstekonstitucije,iprilagođentradicionalnomodga-jivačkomprostoruistaništuubrdsko-planinskomregionuSrbije.Takođe,rezultatisprovedenihistraživanjaukazujunatodajepotrebnoposvetitivećupažnjuodgo-

Tabela3.FenotipskakorelacijaizmeđuosnovnihindeksatelesnerazvijenostipodmlatkaBalkanskogmagarca/

Table 3. Phenotypic correlation between basic morphometric indexes in young Balkan donkeys

Pol / Sex

Parametri / Parameters IF / BFI IZT / BCI IK / DCI IM / CoI

♀*

I.F. 1.000 -0.193ns -0.030ns 0.632**

I.Z.T. – 1.000 0.477* 0.597**

I.K. – – 1.000 0.315ns

♂**

I.F. 1.000 -0.339ns 0.447ns 0.221ns

I.Z.T. – 1.000 -0.779** 0.677*

I.K. – – 1.000 -0.526ns

♀+♂

I.F. 1.000 -0.228ns 0.138ns 0.545**

I.Z.T. – 1.000 -0.082ns 0.614***

I.K. – – 1.000 -0.012ns

*♀:ženke/females,**♂:muške/males



213

jukvalitetnihpriplodnihgrla,odnosnoodabirugrlauzavisnostiodnjihoveupo-trebe,definisatiodgajivačkeciljeve,asamimtimuvestiodgovarajućeselekcijskemetodeuuzgojbalkanskogmagarcauSrbiji.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENT:Ovaj rad je nastao kao rezultat interdisciplinarnih istraživanja koja finansiraMinistarstvo prosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije./This paper resulted from interdisciplinary investigations supported by Ministry of Education, Science and Technological Development of Republic of Serbia.

1. BerettiV,ZanonA,SoffiantiniCS,SabbioniA.Preliminaryresultsaboutmorphologicalanddemo-graphictraitsofRomagnolodonkey.AnnalidellaFacoltàdiMedicinaVeterinariadiPar-ma2005;XXV:131-44.

2. ChoquenotD.Density-DependentGrowth,BodyCondition,andDemographyinFeralDonkeys:TestingtheFoodHypothesis.Ecology1991;72(3):805-13.

3. DubeZ,NdlovuLR.Theuseofsingleworkingdonkeys(Equusasinus)inlighttillageoperationsinZimbabwe.UNISWAJAgricult1999;8:54-62.

4. ĐermanovićV,MitrovićS, IvanovS,NovakovićM,StanišićG.Varijabilnost telesnihmeraoma-di balkanskogmagarca gajenogu južnojSrbiji. Zbornik naučnih radova InstitutaPKBAgroekonomik2012;18(3-4):139-45.

5. ĐermanovićV,MitrovićS,NovakovićM,ĐorđevićN,IvanovS,TopolacM.KvalitativnasvojstvakopitaragajenihucentralnojSrbiji.ZborniknaučnihradovaInstitutaPKBAgroekonomik2010;16(3-4):179-88.

6. FolchP,JordanaJ.Characterization,referencerangesandtheinfluenceofgenderonmorpho-logicalparametersoftheendangeredCataloniandonkeybreed.JEquineVetSci1997;17(2):102-11.

7. IvankovićA,CaputP,MiočB,PavićV.ThePhenotypeFeaturesofDonkeysinCroatia.Agricultur-aeConspectusScientificus2000;65(2):99-105.

8. IvanovS. Indigenousbreedsconservationefforts in theStaraPlaninaMt.area.ConferenceonNativeBreedsandVarietiesaspartofNaturalandCulturalHeritage.BookofAbstracts,Sibenik2007;113-4.

9. MitrovićS,ĐermanovićV,Trailović R,TrailovićD.StanjeiperspektiveselekcijekopitarauSrbiji.Zbornikradovadrugogregionalnogsavetovanja:Uzgoj,reprodukcijaizdravstvenazašti-takonja“Horseville“.NoviSad2011;47-54.

10. MitrovićS,ŽivotićV,IlićP.Stanjeiprivredniznačajkonjarstvaunas.Zborniknaučnihradovain-stitutaPKBAgroekonomik2004;10(2):95-100.

11. PearsonRA,OuassatM.EstimationoftheliveweightandbodyconditionofworkingdonkeysinMorocco.VetRec1996;138:229-33.

12. PetrujkićT,Trailović D, Petrujkić B,MagašV, LjeskovacN,SimićS.Reprodukcija i zdravstve-nostanjedomaćegmagarcaurezervatuZasavica.Zbornikradovadrugogregionalnogsavetovanja:Uzgoj,reprodukcijaizdravstvenazaštitakonja“Horseville“.NoviSad2011;188-93.

13. TrailovićR, IvanovS,DimitrijevićV,TrailovićD.Eksterijernekarakteristike izdravstvenostanjedomaćegmagarcau parkuprirodeStaraplanina.Zbornik radovadrugog regionalnogsavetovanja:Uzgoj,reprodukcijaizdravstvenazaštitakonja“Horseville“.NoviSad2011;180-7.



214

PHENOTYPE VARIABILITY AND RELATIONS BETWEEN BASIC PARAMETERS OF MORPHOLOGICAL DEVELOPMENT IN YOUNG BALKAN DONKEYS

Đermanović V., Mitrović S., Trailović Ružica, Trailović D., Ivanov S.Balkandonkey isnativebreedofdonkeysevolutivelyadaptedtomodestbreeding

conditionsanddifferentclimaticsystems includingharshandsevereclimateofSerbianmountains.Unfortunately,thepurposesforbreedingsmalldonkeyshavebeenlostduringthe20thcenturysothepopulationisregressing.TherehasbeennoselectivebreedingoftheautochthonousdonkeysinSerbiathereforethedataonbreedcharacteristicsarerecentandfew.ThemonitoringofmorphologicalcharacteristicsofautochthonousBalkandonkeypopulationinSerbiahavebeenperformedinaimtocharacterizethepopulationandtode-finetheimportanceofautochthonousdonkeysasnationalgeneticresource.

Themorphometric parameters evaluated i.e. height at withers (HWi) body length(BLe),thoraxgirth(TGi),cannonperimeter(CPe)andbodyweight(BW)inyoungBalkandonkeysbredintraditionalconditionswereusedforestablishmentofthefollowingbodyin-dexes:IndexofBodyFrame(IBF),IndexofBodyCompactness(BCI),IndexofConforma-tion(CoI)andDactyl-costalIndex(DCI)reflectingbodydevelopmentandconformationalrelationsinBalkandonkeypopulationinSerbia.

Keywords:Balkandonkey,morphologicalvariability,characterization

ФЕНОТИПИЧЕСКАЯ ИЗМЕНЧИВОСТЬ И ВЗАИМОСВЯЗЬ ОСНОВНЫХ ПОКАЗАТЕЛЕЙ ФИЗИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ МОЛОДНЯКА БАЛКАНСКОГО ОСЛА

В. Джерманович, С. Митрович, Ружица Траилович, Д. Траилович, С. ИвановБалканскийоселявляетсяместнойпородой,впроцессеэволюцииадаптиро-

ванной к скудным условиям содержания и условиям различных климатическихрайонов,включаясуровыйгорныйклиматСербии.Послетого,каквдвадцатомвекеотпала необходимость в эксплуатации ослов, популяция этих животных в Сербиисокращается.Какместнаяпородаослов,донедавнеговременионинеподвергалисьплановой селекции, данные о характеристиках этих животных недостаточны. Вцеляхописания характерныхособенностейпопуляциибалканского осла вСербиииопределениязначенияэтойпородыдлясохранениянациональных генетическихресурсоввпоследниенескольколетпроводитсясборданныхобосновныхморфо-логическихотличияхэтойпороды.

В работе показана изменчивость основных морфометрических параметров:роставхолке,длинытуловища,обхватагруди,обхватапястиимассытеламолодыхословобоихполов.Установленныеморфометрическиехарактеристикииспользованыдлярасчетаиндексаформата,индексакомпактности,индексамассивностиииндексакостистости,отражающихфизическоеразвитиеиморфологическиесоотношениявпопуляциибалканскогоославСербии.

Ключевыеслова:балканскийосел,характеристикапороды,морфометрическаяизменчивость

ENGLISH

РУССКИЙ


215


* Rad primljen za štampu 10. 06. 2013. godine**NemanjaMarković,dipl.arheolog,Filozofskifakultet,UniverzitetuBeogradu;OliverSteva-nović,student;drsci.vet.med.DarkoMarinković,docent,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu

DOI:10.2298/VETGL1404215M UDK:902.2:636.1+611.018.4:497.11Caričingrad+Studenica

PALEOPATOLOŠKA ANALIZA PROMENA NA KOSTIMA ŽIVOTINJA SA ARHEOLOŠKIH NALAZIŠTA CARIČIN GRAD I MANASTIRA STUDENICE* PALEOPATHOLOGICAL ANALYSIS OF CHANGES ON ANIMAL BONES ORIGINATING

FROM ARCHAEOLOGICAL SITES CARICIN GRAD AND STUDENICA MONASTERY

Marković N., Stevanović O., Marinković D.**

U ovom radu izvršena je procena zastupljenosti i analiza paleopatoloških promena na skeletnim ostacima životinja sa arheoloških nalazišta Caričin grad i manastira Studenice. Pored toga, izvršeno je određivanje skeletnih elementa, kao i taksonomska i starosna odredba životinja. Ukupno je pregledano 2595 kostiju ili fragmenata kostiju. Kod 22 primerka uočene su različite abnormalne koštane promene i to kod sledećih vrsta: goveče, ovca, koza, svinja, konj, magarac i kamila. Patološke promene zapažene su na zubima, mandibulama, zglobovima dugih kostiju i falangama. Makroskopskom analizom stečenih patoloških promena na životinjskim kostima ustanovljeno je da su primećene lezije uglavnom imale proliferativni, hipertrofični i hronični inflamatorni karakter. Proliferativne promene na kostima goveda, konja, magarca i kamile ukazuju da su ove životinje korišćene za vuču i/ili nošenje tereta. Utvrđene bolesti usne duplje kod malih preživara ukazuju na nepravilnu i neadekvatnu ishranu za vreme života ovih životinja u prošlosti.

Ključne reči: paleopatologija, arheozoologija, skeletni ostaci životinja, Caričin grad, manastir Studenica

Paleopatologijaproučavabolesti ipatološkeprocesekod ljudi iživotinjauprošlosti.Zarazlikuodpaleopatologiječoveka,kojapredstavljarazvijenunaučnugranu,paleopatologijaživotinja(zoopaleopatologija)jenaučnadisciplinanapočetkurazvijanjaikojusprovodirelativnomalibrojanalitičara(O’Connor,2000).

Uvod / Introduction

216

Vet.glasnik68(34)215227(2014)MarkovićN.isar.:PaleopatološkaanalizapromenanakostimaživotinjasaarheološkihnalazištaCaričingradimanastiraStudenice

Paleopatološkestudijesuuglavnomograničenenaživotinjskekostiirazlikujuseodhumanepaleopatološkeanalizeiztograzlogaštosuuglavnomsvedenesamonaidentifikacijumakroskopskihpatološkihpromena(ThomasiMainland,2005).Greškekojesejavljajuuinterpretacijipatološkihpromenaposledicasunekolikorazloga:prilikomanalizepaleopatoloziuglavnomnemajuceleskeleteživotinja,mnogiarheozoolozinisuveterinari(nisuupoznatisapatologijomkostijuživotinja)ipostojiograničenbrojliteraturnihpodatakakaoimalibrojkomparativnihpaleopatološkihstudijaživotinja(Grimm,2008).Poredtoga,zoopaleopatologijazajed-nosapotpunimarheološkimkontekstomnalazištamožedanamdakorisneinfor-macijeoodnosučovekaiživotinjaudavnimvremenima,životinjskimbolestima,istorijiirazvojuveterinarskemedicineiuopštenoosocijalnimikulturološkimas-pektimaljudskepopulacijeuprošlosti.

Istraživanja patoloških promena na ostacima životinjskih skeleta sa arhe-ološkihnalazištamogupomoćiu rekonstrukcijiprocesauzgoja ieksploatisanjaživotinjauprošlosti(Sapir–Hen,2008).Takonpr.promeneuvidurazličitihegzos-tozanafalangamaimetapodijalnimkostimagovedaukazujunaintenzivnuekp-loatacijuovihživotinjazavuču(Bartosiewitzisar.,1997).Nastanakspondilotičnihpromenanakičmenomstubukonjasemožepovezatisaintenzivnimjahanjemiliupotrebomneadekvatnogsedla(Bartosiewitz iBartosiewitz,2002;Pluskowski isar.,2010).Naravno,mnogepromenenakostimanemorajubitiposledicauticajačovekanaživotinje,većsunastaleusledmnogihnaslednihistečenihživotinjskihbolesti(BakeriBrothwell,1980).Istraživanjapaleopatološkihpromenanakosti-maživotinjaograničenasunaekvideuodnosunadrugeživotinjeiretkosenalazeuveterinarskojnaučnojistručnojliteraturi(Rooney,1997;Janeczekisar.,2010).

TokomarheološkihistraživanjanateritorijiRepublikeSrbijenaarheološkimnalazištimaCaričingradimanastirStudenicapronađenesukostiživotinjasapa-tološkim promenama.

ArheološkonalazišteCaričinGradnalazisenaoko30kmzapadnoodLe-skovca,pozicioniranonamestugdesesekuglavnekomunikacijecentralnogBal-kanaurimskomiranovizantijskomperiodu.Kaovelelepanimonumetalangradsaosambazilikaisvetovnimandministrativnimobjektima,termama,ulicamasaporticimaistanbenimobjektima,PrvuJustinijanu(PrimaIustiniana)sagradio jeJustinijanI(527–565)ublizinisvogrodnogselaTaurisiuma.Izmeđuostalog,Pri-maIustinianaizabranajezasedištearhepiskopijeIlirikuma.GradjetokomdrugepolovineVIvekapostepenonapuštan,apotpunojezapusteotokomprvihdeceni-jaVIIveka(KondićiPopović,1977).

ManastirStudenicanalazisenaoko57kmjugozapadnoodKraljeva.Kti-torvelikižupanStefanNemanjaosnovaojemanastir1186–1187.godine,posvetivšivelelepnucrkvuBogorodiciDobrotvorki.Nemanjininaslednicinastavilisusaizgradnjommanastiraipodizanjemmanjihcrkavaunutarmanastirskogkomplek-sa.Zasada,nijepoznatodasusevladariizdinastijeHrebeljanovića(knezLazaridespotStefan)staraliograditeljskimdelatnostimaumanastiru.TokomvladavineTurakamanastir jevišeputapljačkanipaljen.Većiradovinaobnovirazrušene

217


nemanjićkelavre,obavljenisusredinomXIXveka(Čanak–MedićiTodić,2011).ManastirStudenicaseod1986.godinenalazinaListiSvetskekulturneiprirodnebaštineUNESCOa.

Zoopaleopatologijajenanašimprostorimanovanaučnadisciplinaiobziromdasličanradnepostojiudomaćojstručnojliteraturi,onpredstavljapionirskipris-tupkaizučavanjupaleopatologiježivotinjauSrbijiiimazaclijda:

1.ispitaučestalostpatološkihpromenanakostimasaarheološkihnalazištaCaričinGradimanastiraStudenica,

2.opišepromenenapojedinimkostima(ilinjihovimfragmentima)kodpoje-dinihživotinjskihvrstai

3. dapretpostavi koji su faktori doveli dopatoloških promenana kostimaživotinjasapomenutiharheološkihnalazišta.

Tokom proleća 2012. godine izvršene su arheozoološke analize na 2595skeletnihostataka životinja sanalazištaCaričinGrad imanastiraStudenice, uLaboratorijizabioarheologijuFilozofskogfakultetauBeogradu.Tomprilikoman-aliziranoje1125elemenata(celeilifragmentovanekosti)saCaričinogGrada(izslojevaVIveka),i1470izmanastiraStudenice(izslojevadrugepolovineXIViprvepolovineXVveka).

Taksonomska odredba vršena je pomoću literature (Boessneck, 1969;Schmid,1972;Payne,1985;PrummeliFrisch,1986;Halsteadisar.,2002;Zed-eriLapham,2010)ikomparativnezbirkeLaboratorijezabioarheologijuOdeljenjazaarheologijunaFilozofskomfakultetuuBeogradu.Ukolikojebilomoguće,kostisumerenepostandardizovanomsistemuA.vondenDriesch(1976).Individual-nastarostjeodređenanaosnovuerupcijezuba,stepenatrošenjazubnihkrunica(Silver,1969)israstanjaepifiza(Schmid,1972;ReitziWing,1999).Starostjeiz-raženaugodinama,mesecimailistarosnimkategorijama–juvenilna,subadultnaiadultna(Schmid,1972).Zastupljenostrazličitihvrstaživotinjautvrđenajenaosn-ovubrojaidentifikovanihprimeraka(eng.NISP=numberofidentifiedspecimens).

Analize skeletnih ostataka životinja sa patološkim promenama vršene sumakroskopski,naosnovumorfološkihiabnormalnihpromenapoBakeriBroth-wellu (1980). Stepenovanje patoloških promena na falangama govečeta (Bos taurus)izvršenojepoBartosiewiczu isar. (1997).Primercikostijusapatološkimpromenama su fotografisani, a baza podataka je formirana uMSAccess pro-gramu.

Od2595pregledanihcelihilifragmentvanihkostijusaobaarheološkanalazišta,patološkepromenesuuočenena22 (0,85%)primerakakostijukodšest


Rezultati / Results

218

životinjskihvrsta(konj,magarac,goveče,malipreživarovca/koza,svinjaikami-la).Paleopatološkepromenezapaženesunakostimaporeklomod10goveda,7malihpreživara(odčegajesigurnodefinisano4ovce),2magarca,jednogkon-ja,jednekamileijednesvinje.UarheološkomnalazištuCaričinGradpromenesuuočenena9primerakakostijuporeklomod4govečeta,2magarca,jednogkonja,jednekamileijednogmalogpreživara.UarheološkomnalazištumanastiraStu-denicepromenena13primerakakostijuporeklomod6goveda,6malihpreživara(odčegasusigurnodefinisane4ovce)ijednesvinje.Uočenepatološkepromenesubileuglavnomstečeneilokalizovanesunazubima,viličnimkostima(mandibula et maxilla),kostimaekstremiteta(humerus, radius, os tarsale tertium et os tarsi centrale, metatarzalnekosti,metakarpalnekostiifalangeprstiju)kaoinarebrima.

Promene na zubima i kostima glave/Changes in teeth and bones of the headPromenenazubimaikostimaglave(mandibula et maxilla)uočenesukod

6malihpreživarai1magarca.JedinaurođenapromenauočenajenamandibuliovceizarheološkognalazištamanastiraStudeniceuviduakcesornogkongenital-nogmentalnogotvora(foramen mentale)(slika1).

Stečenepromeneuočene suuglavnomkodmalih preživara, prvenstvenoovacailokalizovanesunamandibuliimaksiliuviduparadontopatijesazaživotnim

Slika1. Akcesorni foramen mentale kod ovce (Ovis aries)/Figure 1. Accessory foramen mentale in sheep (Ovis aries)

Slika2.Drenažna fistula na mandibuli ovce(Ovis aries)Figure 2. Draining fistula on mandible of the sheep (Ovis aries)


219

gubitkomzuba,taloženjazubnogkamenca,karijesa,osteoartropatijenazglobnojpovršini processus condylaris mandibulae,kaoiapikalnipulpitis/osteomijelitissastvaranjemdrenažnefistulenabukalnojstranimandibuleovce(slika2).Kodjed-nogmagarcazapaženojeabnormalnotrošenjezuba.

Promene na kostima ekstremiteta/Changes in limb bonesPromenenaekstremitetimazapaženesunauzorcimakostijusvih10gove-

da,jednogmalogpreživara, jednogkonja, jednogmagarcai jednekamile.Ovepromenesuuglavnombilelokalizovanenanjihovimdistalnimdelovima(metakar-palneimetatarzalnekostikaoifalangeprstiju),aliinaepikondilusimahumerusauformiegzostozaiporoze,kaoiuviduegzostozanaproksimalnomdeluradijusa.Hroničnaankilopoetičnaartropatija–karakušzapaženajenatarzalnimkostima(os tarsale tertium et os tarsi centrale)konja(slika3).

Takođejeuočenaegzostozanadistalnojepifizimetatarzalnihkostijugovečeta.Enteziopatija,tj.nalaznodularnihegzostozaosteofita(enteziofita)napri-pojištima ligamenata za periost zapaženi su na metatarzalnoj kosti govečeta,proksimalnoj falangimagarca(slika4) imedijalnoj falangikamile(slika5).Najčešćapatološkapromenanafalangamaprstijubilajeuformiegzostozadrugogitrećegstepena(slika6).Nazglobnojpovršiniproksimalnefalangegovečetata-kođesuutvrđeneiartikulacionedepresije(slika7).Svinalaziprikazanisutabelar-no(tabela1).

Slika3.Osteoartropatija tarzalne kosti konja – karakuš

Figure 3. Osteoarthropathy of tarsal bones in the horse – karakus (fix)

Slika4.Enteziopatije na prokslimalnoj falangi magarca(Equus asinus)

Figure 4. Entesopathy in proximal phalanx of the donkey (Equus asinus)


220

Slika5.Enteziopatije na medijalnoj falangi kamile(Cammelus sp.)Figure 5. Entesopathy in medial phalanx of the camel (Cammelus sp.)

Slika6.Različiti oblici egzostoza na proksimalnoj falangi govečeta (Bos taurus)

Figure 6. Various forms of exostoses in proximal phalanx of the ox (Bos taurus)

Slika7.Artikulacione depresije na proksimalnoj falngi govečeta(Bos taurus)

Figure 7. Articulatory depressions in proximal phalanx of the ox (Bos taurus)


221

Tabela1.P

atol

oške

pro

men

e na

kos

tima

živo

tinja

sa

arhe

ološ

kih

nala

zišt

a C

arič

in G

rad

i man

astir

a S

tude

nice

Tabl

e 1.

Pat

holog

ical c

hang

es in

bon

es o

f the

anim

als

from

arc

haeo

logica

l site

s Ca

ricin

Grad

and

Stu

denic

a m

onas

tery

Nal

a-

zišt

e /

Site

Inve

ntar

ski

broj

/ In

vent

ory

num

ber

Taks

on /

Taxo

nEl

emen

t /

Elem

ent

Star

ost /

Ag

ePa

tolo

ški n

alaz

/ Pa

thol

ogica

l find

ings

Step

en p

atol

o-šk

e pr

omen

e /

Degr

ee of

pat

ho-

logi

cal c

hang

esN

ISP1

CaričinGradCG10799/74

Equ

us a

sinu

smandibula/

Man

dible

14god./

14 ye

ars

Abnormalnotrošenjezuba/

Abno

rmal

toot

h we

ar

1125

CG10505/29

ovis

/cap

raradius/

radiu

s10meseci/

10

mon

ths

Proksimalnaegzostoza/

Prox

imal

exo

stos

is

CG10505795

Equ

us c

abal

lus

ostarsale3et

ostarsicentrale

3½god./3

½ ye

ars

Osteoartropatija/O

steo

arth

ropa

thy

CG10799/193

Bos

taur

usmetatarzalna/

met

atar

sal

36meseci/

36

mon

ths

Distalnaegzostoza/D

istal

exo

sto-

sisCG10709/199

Equ

us a

sinu

sphalanxproximalis

3½god./3

½ ye

ars

Enteziopatija/E

ntes

opat

hyCG10505/48

Cam

elus

sp.

phalanxmedialis

adul

tEnteziopatija/E

ntes

opat

hy

CG10852/129

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Distalnaegzostoza/

Dist

al e

xost

osis

stepen2/

level

2

CG10852/138

Bos

taur

usphalanxdistalis

24meseci/

24 m

onth

sProksimalnaegzostoza/

Prox

imal

exo

stos

isstepen2/

level

2

CG10852/139

Bos

taur

usphalanxdistalis

24meseci/

24

mon

ths

Proksimalnaegzostoza/

Prox

imal

exo

stos

isstepen2/

level

2

ManastirStudenica

ST12/36/1

ovis

/cap

ramaxilla

1220meseci/

12

-20

mon

ths

Zubnikam

enac/

Dent

al ta

rtar

1470

ST87/7/72

ovis

/cap

ramandibula/

man

dible

adul

tOsteortropatija/

Oste

oarth

ropa

thy

ST87/7/28

Ovi

s ar

ies

mandibula/

man

dible

27meseci/

27

mon

ths

Pulpitis/osteom

ijelitis/

Pulp

itis

/ os

teom

yelit

is

ST12/41/2

Ovi

s ar

ies

mandibula/

man

dible

3646meseci/

36

-46

mon

ths

Paradontopatija/

Perio

dont

al d

iseas

e

ST12/48/3

Ovi

s ar

ies

humerus

10meseci/

10

mon

ths

Distalnaegzostoza,poroza/

Dist

al e

xost

osis,

por

osis

ST85/15/4

Ovi

s ar

ies

humerus

10meseci/

10

mon

ths

Distalnaegzostoza,poroza/

Dist

al e

xost

osis,

por

osis


222


nastavaktabele1/

cont

. tab

le 1

N

ala-

zi

šte

/ Si

te

Inve

ntar

ski

broj

/ In

vent

ory

num

ber

Taks

on /

Taxo

nEl

emen

t /

Elem

ent

Star

ost /

Ag

ePa

tolo

ški n

alaz

/ Pa

thol

ogica

l find

ings

Step

en p

atol

o-šk

e pr

omen

e /

Degr

ee of

pat

ho-

logi

cal c

hang

esN

ISP1

ManastirStudenicaST12/32/1

Sus

sp.

costa

adul

tTraumatskalezija/

Tra

umat

ic les

ions

1470

ST12/46/30

Bos

taur

usmetacarpal

adul

tEnteziopatija/E

ntes

opat

hy

ST85/14/18

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Proksimalneilateralneegzosto-

ze P

roxim

al a

nd la

tera

l exo

stos

esstepen3/

level

3

ST12/33/55

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Proksimalne,lateralneegzosto

-zeiartikulacionedepresije/

Prox

imal

, lat

eral

exo

stos

es a

nd

artic

ulat

ory d

epre

ssion

s

stepen3/

level

3

ST12/33/2

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Proksimalneidistalneegzostoze

Pr

oxim

al a

nd d

istal

exo

stos

esstepen2/

level

2

ST12/43/21

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Artikulacionedepresije/

Artic

ulat

ory d

epre

ssion

s

ST12/43/22

Bos

taur

usphalanxproximalis

24meseci/

24

mon

ths

Artikulacionedepresije/

Artic

ulat

ory d

epre

ssion

s

1 NISP–brojaidentifikovanihprimeraka

1 NIS

P –

num

ber o

f the

iden

tified

spe

cimen

s

223

Učestalostpojavepatološkihpromenanakostimaživotinjapronađenihnaarheološkimnalazištimavarirauliteraturnimpodacimaod0.08%(Grimm,2008)do1,4%(Fabiš,2004)iobičnosekrećeoko1%(SapirHenisar.,2008;Maldre,2008).Prevalencijaod0,85%kostijuilifragmenatakostijusapatološkimprome-namaunašojpaleopatološkojstudijiznačajnoneodstupaodliterature.

Nacelimkostimailinjihovimfragmentimaporeklomodšestživotinjskihvrs-ta (konj,magarac,goveče,mali preživar ovca/koza, svinja i kamila) saarhe-ološkihnalazištaCaričinGradimanastiraStudenicauSrbijismoutvrdiliurođeneistečenepatološkepromene.Uočenepatološkepromenebilesulokalizovanenazubima,viličnimkostima(mandibula et maxilla),kostimaekstremiteta(humerus, radius, os tarsale tertium et os tarsi centrale, metatarzalnekosti,metakarpalnekostiifalangeprstiju)kaoinarebrima.

Odkongenitalnihanomalijavažnojenapomenutinalazakcesornogmental-nogotvora(foramen mentale)nafragmentumandibuleovce.Ovaanomalijasepominjekodgoveda(Bos taurus)saarheološkognalazištaSkaraBreuEngleskojgdesunađenifragmentimandibulasaovomkongenitalnompromenom(BakeriBrothwell,1980).Nemaliteraturnihpodatakavezanihzapostojanjeakcesornogmentalngotvorakodovce.

StečenepatološkepromenenakostimaživotinjasaarheološkihnalazištauSrbijibilesuhroničnoginflamatornog,proliferativnogilihipertrofičnogkaraktera.Patologijausneduplje,prvenstvenokostijudonjeigornjeviliceizuba,zauzimavažnomestouzoopaleopatologiji,takodapremaBakeriBrothwellu(1980)čes-tosedijagnostikujeufosilnimostacimaživotinjaiostalomarheološkommaterija-lu.Makroskopskomanalizomgornjeidonjeviliceiznašegmaterijalauočenesusledećepromene: abnormalno trošenje zubakodmagarca, paradontopatija sazaživotnimgubitkomzuba,zubnikamenac,karijes,osteoartropatijanazblobnojpovršini processus condylaris mandibulae malogpreživara, paradontopatijaovce.Interesantannalazunašemmaterijalupredstavljafragmentmandibuleovcenakojojsenalazidrenažnafistulakojapredstavljaznakgnojnogmandibularnogapi-kalnogpulpitisailiosteomijelitisa.Ovapromenajenajverovatnijenastalakaopos-ledica karijesa, koji je zapažennazubu i koji se verovatno iskomplikovaopul-pitisomodnosnoosteomijelitisom.Uliteraturipostojepodacivezanizapromenenamandibulikojesukarakterističnezagranulomatozniilipiogranulomatoznios-teomijelitismandibule(HoefsiBunch,2001).Svenavedenepatološkepromenese navode u literaturi i multifaktorijalne su prirode, i najčešće se povezuju sanačinomishraneživotinja(BakeriBrothwell,1980;Maldre,2008).Interesantnojedasupromenenazubimaiviličnimkostimalokalizovanegotovoisključivokodmalihpreživaraidakodnjihovajtippromenapredstavljadominantanpatološkinalazupregledanommaterijalu.Izovogamožemodazaključimodasusema-lipreživarihranililošomhranomsakojojsenavedenepromenedovodeuvezu.



224

Enteziopatije (Weisbrode, 2007; Thompson, 2007), u formi enteziofita nametakarpalnimkostimagovečeta,kaoifalangamamagarca(Equus asinus)ika-mile(Cammelus sp.)ukazujunalokalni,traumatskiineinfektivniperiostitis(periosstitis ossificans chronica)(Fabiš,2004).Zendulkaisar.(1987)sugerišudasuradnatvrdomterenukaoibolnastanja,promenenarožinipapakailikopita(pre-rastanjailideformacija)utičunaizmenjannačinhodanjaiopterećenjaekstramite-taipredstavljajunajčešćeuzrokeperiostitisa.Patološkinalazenteziopatijauka-zujenaintenzivnuekploatacijuživotinja,itonajčešćepretovaranjemikretanjemponeadekvatnomterenuštojebilokarakterističnozakamelide(Defrance,2010).Međutim,najčešćapatološkaalteracijaunašommaterijalusubili različitiobliciegzostozanafalangamagoveda(Bos taurus),prvenstvenovolovekojisukorišće-nizarad,štojeusaglasnostisaliteratunimpodacima(Bartosciewitzisar.,1997)iovepromenesedovodeudirektnuvezusaupotrebomovihživotinjazavučuirad.Porednalazaegzostoza,nafalangamagovedatakođesuutvrđeneiartikulacionedepresije,promenekojesuposledicaosteohondroze,hereditarnihirazličitiheg-zogenihfaktora(ThomasiJohannsen,2011).

Uliteraturisezačitavnizpromenanazglobovimakoristiterminartropatija(O’Conor,2000),madasuuočenepromeneuviduosteoartritisa,artrozaikarak-terišuse:oštećenjem zglobnehrskavice,eburnizacijomzglobnepovršine,eg-zostozama koje prerastaju ivicu zgloba i ekstenzija zglobne površine (BakeriBrothwell, 1980). Značajannalazunašemmaterijalu predstavlja artropatičnupromenutarzalnihkostijukonjauviduizraženeartilulacioneegzostozeštopred-stavljahroničnuankilopoetičnudeformativnutarzalnuartropatiju(arthropathia ancylopoetica chronica deformans tarsi)ilikarakuš.Uliteraturisenavodidasenas-tanakkarakušadovodiuvezusastarenjemiliopterećenjemlokomotornogsiste-maživotinjevučomipredstavljačestnalazuarhezoologiji(Grimm,2008).Uglav-nom,ovostanjejepraćenorazličitimstepenomhromosti(Edwards,1982).Dru-gipatološkinalaznazglobovima iznašegmaterijalapredstavljadezintegracijahrskavicenazblobnojpovršiniieburnizacijamandibularnogkondilusa(processus condylaris mandibulae) kodovceštoukazujenaartropatijutempomandibularnogzgloba.Traumatske promene na kostima u našemmaterijalu nisu bile značajno zastupljene. Sa druge straneBartosiewitz (2008) navodi da su traumatskepromenečestpatološkinalazuarheozoološkommaterijalu.

Prevalencija celih kostiju i/ili fragmenata kostiju sa utvrđenim patološkimpromenama iz arheoloških nalazišta u Srbiji iznosila je 0,85% i nije značajnoodstupalaodinostranihrezultatakojisuimalisličnekriterijumeizučavanja.Uar-heološkommaterijaluuglavnomsudijagnostikovanekostnelezijekojesubilepro-liferativnog,hipertrofičnogihroničnoginflamatornogkaraktera.Uočenepatološkepromene na zubima i viličnim kostimamalih preživara izmanastira Studeniceukazujunanepravilnuishranugrubomkabastomhranom.Naosnovupatološkog



225

nalazamožemorećidajevećinalezijanakostimaposledicaintenzivnogeksp-loatisanja(vuča,tovar)životinjaodstraneljudskihpopulacijauranovizantijskomisrednjevekovnomperiodudanašnjeSrbije.

1. BakerJ,BrothwellD.AnimalDiseasesinArchaeology.London:AcademicPress,1980.2. BartosiewiczL,VanNeerW,LentackerA.Draughtcattle:theirosteologicalidentificationandhis-

tory.KoninklijkMuseumvoorMiddenAfrika.AnnalenZoölogischeWetenschappen281,1997.

3. BartosiewiczL.Description,diagnosisandtheuseofpublisheddatainanimalpaleopatology:Acasestudyusingfractures.VeterinarijairZootechnik2008;41(63):1224.

4. BartosiewiczL,BartosiewiczG.“BambooSpine”inaMigrationPeriodHorsefromHungary.JAr-chaeolSci2002;29:81930.

5. BoessneckJ.OsteologicalDifferencesbetweenSheep(Ovis ariesLinn.)andGoat(Capra hircus Linn.).In:BrothwellD,HiggsE,editors.ScienceinArchaeology:asurveyofprogressandresearch.London:ThamesandHudson,1969:33158.

6. ČanakMedićM,TodićB.ManastirStudenica.NoviSad:Platoneumd.o.o.,2011.7. DeferanceDS.PaleopathologyandHealthofNativeandIntroducedAnimalsonSouthernPeruvi-

anandBolivianSpanishColonialSites.IntJOsteoarchaeol2010;20:50824.8. DrieshvondenA.Aguidetothemeasurementofanimalbonesfromarchaeologicalsites,Cam-

bridge,Mass.,HarvardUniversityPeabodyMuseum,1976.9. EdwardsBG.Surgicalarthrodesis for the treatmentofbonespavin in20horses.EquineVetJ

1982;14(2):11721.10. FabišK.PalaeopathologyofFindingsamongArchaeofaunalRemainsofSmallSeminarSiteinNi-

tra.ActaVetBrno2004;73:558.11. GrimmMA,JessicaM.Breakaleg:AnimalhelthandwelfareinMedievalemden,Germany.Veter-

inarijairZootechnik2008;41(63):4959.12. HalsteadP,CollinsP,IsaakidouV.SortingtheSheepfromtheGoats:MorphologicalDistinctions

betweentheMandiblesandMandibularTeethofAdultOvisandCapra.JArchaeolSci2002;29:54553.

13. HoefsM,BunchDT.Lumpyjawinwildsheepanditsevolutionaryimplications.JWildlifeDis2001;37(1):3948.

14.JaneczekM,ChrószczA,MiklikovaZ,FabisM.ThepathologicalchangesinthehindlimbofahorsefromtheRomanPeriod.VeterinarniMedicina2010;55:331–335.

15. Kondić V, Popović V. Caričin grad utvrđeno naselje u vizantijskom Iliriku. Beograd: Galerijasprskeakademijenaukaiumetnosti,1977.

16. MaldreL.PathologicalbonesamongstthearcheozoologicalmaterialfromEstoniantowns.VeterinarijairZootechnik2008;42(64):517.

17.O’ConnorT.The archaeology of animal bones.CollegeStation:TexasA&MUniversity Press,2000.

18.PayneS.Morphological distinctions between themandibular teeth of young sheep,Ovis, andgoats,Capra.JArchaeolSci1985;12:13947.

19.PlusowskiA,SeetahK,Maltby,M.Potentialosteoarchaeologicalevidenceforridingandthemili-taryuseofhorsesatMalborkCastle,Poland.IntJOsteoarchaeol2010;20:33543.

20. PrummelW,FrischH.Aguideforthedistinctionofspecies,sexandbodysideinbonesofsheepandgoats.JArchaeolSci1986;13:56777.

21. ReitzEJ,WingES.Zooarchaeology.Cambridge:CambridgeUniversityPress,1999.



226

22. RooneyJR.Equidpaleopathology.JEquineVetSci1997;17:43046.23. SapirHenL,BarOzG,HershkovitzI,RabanGerstelN,MaromN,DayanT.Paleooathologysur-

veyofancientmammalbonesinisrael.VeterinarijairZootechnik2008;42(64):6270.24.SchmidE.Atlas ofAnimalBones: for prehistorians, archaeologists and quaternary geologists.

NewYork:Elsevier,1972.25. SilverIA.Theageingofdomesticanimals.In:BrothwellD,HiggsE,editors.ScienceinArchaeo

logy:asurveyofprogressandresearch.London:ThamesandHudson,1969:283302.26. ThomasR,MainlandI.Introduction:animaldietandhealth–currentperspectivesandfuturedirec-

tions. In:DaviesJ,FabišM,MainlandI,RichardsM,ThomasR,editors.Dietandhealthinpastanimalpopulations.Oxford:OxbowBooks,2005;17.

27.ThomasR,JohannsenN.Articulardepresionindomesticcattlephalangesandtheirarchaeologicrelevence.IntJPaleopathol2011;1:4354.

28.ThompsonK.Bonesandjoints,InJubbK.V.F.,KennedyP.C.,PalmerN.PathologyofDomesticAnimals.fifthedition.vol.1.SaundersElsevier,2007.

29.Zeder M, Lapham H.Assessing the reliability of criteria used to identify postcranial bones insheep,ovisandgoats,Capra.JArchaeolSci2010;37:2887905.

30. ZendukalM,ŠakardaR,ČerneýL,HalouzkaR,HolmanJ,KamanJ,Konradj,MarcanikJ,PauerT,PlivnikL.Patologickaanatomiehospodafiskchzvifiat.Prah:SZN,1987.

31. WeisbordeS.Bonesandjoints.In:McGavinDM,ZacharyFJ,editors.Pathologic.BasisofVeteri-naryDisease,4thedition.MosbySaunders:Elsevier,2007;1041107.

PALEOPATHOLOGICAL ANALYSIS OF CHANGES ON ANIMAL BONES ORIGINATING FROM ARCHAEOLOGICAL SITES CARICIN GRAD

AND STUDENICA MONASTERY

Marković N., Stevanović O., Marinković D.

This work presents the estimation of incidence and analysis of paleopathologicalchangesonskeletal remainsof theanimals fromarchaeologicalsitesCaricinGradandStudenicaMonastery.Moreover,therehasbeencarriedouttheassessmentoftheskele-talelements,aswellastaxonomicandagedetermination.Thetotalof2595bonesorbonefragmentswereexamined.In22specimenstherewerenoticedvariousabnormalskeletalchangesinfollowinganimalspecies:cattle,sheep,goats,pigs,horses,donkeysandcamels.Pathologicalchangeswerenoticedontheteeth,mandibles,jointsoflongbonesandphalanxes.Bymacroscopicanalysisoftheseacquiredpathologicalchangesonbonesoftheanimals,therewasdeterminedthattheobservedlesionshadhadproliferative,hyper-trophicandchroniccharacter.Proliferativechangesonthebonesofthecattle,horses,don-keysandcamelspointouttothefactthattheseanimalswereusedfortowingand/orloadcarrying.Identifieddiseasesoforalcavityinsmallruminantspointouttoimproperandin-adequatenutritionoftheseanimalsinthepast.

Keywords:paleopathology,archaeozoology,animalskeletalremains,CaricinGrad,StudenicaMonastery


ENGLISH

227


ПАЛЕОПАТОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ КОСТНЫХ ИЗМЕНЕНИЙ У ЖИВОТНЫХ НА ТЕРРИТОРИИ АРХЕОЛОГИЧЕСКИХ ПАМЯТНИКОВ ЦАРИЧИН ГРАД

И МОНАСТЫРЬ СТУДЕНИЦА

Н.Маркович, О. Стеванович, Д. Маринкович

Вданнойработепроизведенаоценканаличияианализпалеопатологическихизменений скелетных останков животных, обнаруженных на территории археологических памятниковЦаричин град имонастырьСтуденица. Кроме того, произведеноопределениескелетныхэлементов,атакжетаксонометрическаяивозрастнаяклассификацияживотных.Всегоисследовано2595костейилифрагментовкостей.На22образцахобнаруженыразличныекостныеизменения,отклоняющиесяотнормы,у следующихвидов:КРС,овца, коза, свинья,лошадь, осели верблюд.Отмеченыпатологическиеизменения зубов, челюстей, суставовдлинных костейифаланг.Врезультате макроскопического анализа возникших патологических изменений накостяхживотныхустановлено,чтонаблюдаемыепораженияглавнымобразомимелипролиферативный, гипертрофический и хронический воспалительный характер.Пролиферативные изменения костей КРС, лошади, осла и верблюда показывают,что эти животные использовались в качестве тягловой силы и/или для перевозкигрузов.Обнаруженныезаболеванияротовойполостиумелкихжвачныхуказываютнанеправильноеинеадекватноепитаниенапротяжениижизненногопериодаэтихживотныхвпрошлом.

Ключевые слова: палеопатология, археозоология, скелетные останки живот-ных,Царичинград,монастырьСтуденица

РУССКИЙ

228

229

PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER

* Rad primljen za štampu 02. 07. 2013. godine**TomažSnoj, Institut za fiziologiju, farmakologiju i toksikologiju, UL – Veterinarski fakultet,Ljubljana,Slovenija

DOI:10.2298/VETGL1404229S UDK:612.616+111.4:636.2

PARAMETRI KVALITETA SEMENA BIKOVA I UTICAJI EGZOGENIH FAKTORA NA KVALITET SEMENA*

BULL SEMEN QUALITY PARAMETERS AND IMPACT OF EXOGENOUS FACTORS ON SEMEN QUALITY

Snoj T.**

Upotreba kvalitetnih bikova kod veštačkog osemenjivanja gove-da doprinosi brzom povećanju proizvodnje u govedarstvu. U zemljama EU i zemljama, koje semenom trguju sa zemljama EU, zdrav stveni status bikova i minimalni kriterijum kvaliteta semena uređuje zakono-davac. Na parametre kvaliteta semena bikova utiču različiti egzoge-ni faktori. Godišnja doba utiču na volumen ejakulata i na ukupan broj spermatozoida u ejakulatu. Najviše vrednosti su bile izmerene u toku leta, a najniže zimi. Na parametre semena utiču i različiti kseno biotici. Povećana upotreba pesticida u određenoj regiji i istovremeni pad kvaliteta semena bikova ukazuje na negativni uticaj pesticida.

Ključne reči: seme bikova, kvalitet semena, godišnje doba,

ksenobiotici

Odpedesetihgodinaprošlogvekaveštačkoosemenjivanjegovedajepostalouspešnametodakojadoprinosisprećavanjuširenja zaraznihbolestiiomogućavabrzodgajivačkinapredak.Odabiranjekvalitetnihbikova–rasplodnjakaomogućavaizgeneracijeugeneracijuvišumlečnuproizvodnju,većiprirastikvalitetmesakodtovnihživotinja,kaoipoboljšanjefenotipskihkarakteristikaživotinja,štojepreduslovzarentabilnuproizvodnju.Odgajivačkinapredaksenajbržepostižesaodabiranjemrasplodnjaka,kojisusinovikravasanajboljomproizvodnjominajboljihprogenotestiranihbikova.Bikovikojiproizvodesemezaveštačkoosemenjivanjemorajubitislobodniodsvihzaraznihbolesti,kojebisemogleprenetise

Uvod / Introduction

230

Vet.glasnik68(34)229239(2014)SnojT.:Parametrikvalitetasemenabikovaiuticajiegzogenihfaktoranakvalitetsemena

menom,kaoinaslednihbolesti,jersesaveštačkimosemenjivanjembolestimoguveomabrzoproširitiugoveđojpopulaciji.

Rasplodnebikovedobijemosaplaniranimosemenjivanjemnajboljihkravaupopulaciji (bikovskemajke)sasemenomsvetskinajboljihbikova.Kravemorajubiti izstadasazadovoljavajućimzdravstvenimstatusom.Mladibikovisegojeustanicamazamladeplemenskebikove,gdeseizvoditestiranjebikovanarast(direktnitest).Ustarosti12mesecibikovepregledakomisijainaosnovupedigrea,fenotipskihkarakteristikaiodobrenogprogramazaodređenurasuizvršiodabiranjebikovazarasplodnju.Akoseporedtogapedigrepotvrdilaboratorijskimtestovima, kvalitet semena odabranih bikova postižeminimalne propisane kriterijume iako ispunjavajuzdravstveneuslovezootehničkaslužba izdajezootehničkidokument.Satimdokumentombikispunjavauslovezadolazakucentarzaveštačkoosemenjivanje.TrgovanjesemenombikovanateritorijiEvropskeunije(EU)vršiseskladnosadirektivama64/432EGSi87/328EECizakonodavstvadržavačlanica.

Zdravstveni i genetski kriterijumi za selekciju mladih priplodnih bikova / Health and genetic criteria for young breeding bulls selection

UdržavamaEUidržavama,kojesemenomtrgujusazemljamaEU,zdravstvenostanjebikovaodkojihseproizvodisemezaveštačkoosemenjivanjeuređujezakon.URepubliciSlovenijiovopodručjeuređuje“PravilnikoveterinarskihpogojihzatrgovanjessemenomdomačegagovedanateritorijiEvropskeunijeiizvoziz trećih država” (ULRS131/2004).Upravilniku senalazi zahtevdapriplodnibikovimorajudolaziti izstada,kojasuzvaničnoslobodnatuberkuloze,brucelozeienzootskebovineleukoze(EBL).Najviše28danapreddolazakucentarzaveštačkoosemenjivanjetrebadabudupregledaninasledećebolesti:tuberkuloza,bruceloza,EBL,IBR/IPV,BVD(antigeniantititela,negativanmoradabudenaantigen)ibolestplavogjezika.Osimtogapotrebnojeprovestiidetekcijuuzročnikanagoveđukampilobakteriozuitrihomoniazuizbrisaprepucija.Tridesetdananakondolaskabikovaukarantenskeprostorecentrazaveštačkoosemenjivanježivotinjese još jednompregledajunasvegorenavedenebolestiosimtuberkuloze.Akobikoviispunjavajuzdravstveneuslove,počinjesesaproizvodnjomsemena.Kaododatnumerusigurnostipotrebnojeuzetiuobzirpropisanirok30dana,zakojevremesesemepredprodajomdržiukarantinu.Ukolikoseuovih30danakodbikaodkojegpotičesemenepojavizaraznabolest,sememožeićiuprodajuiliskladištenje.Testiranjenasvegorespomenutebolestipotrebnojejednomgodišnjeizvestikodsvihbikovaucentruzaveštačkoosemenjivanje.

Pre ulaska u centar za veštačko osemenjivanje bikovi su pregledani i nanaslednebolesti.Kaoprvobikovinesmejupokazivatiznakovenaslednihbolesti ilimana.Uztosvemladebikoveraseholštajnpotrebnojegenetskimtestovima(PCR)pregledatinaprisutnostgenazabolestizvane“BovineLeucocyteAd

231


hesionDeficiency’(BLAD)i“CompexVertebralMalformation”(CVM)–naslednebolestikojesemanifestirajusamokodrecesivnihhomozigota.ŽivotinjesaBLADuginuuprvojgodinistarostizbograzličitihinfekcija,kojesuposledicanefunkcionalnostileukocita.UprimeruCVMteladserodimrtvailiuginenakonrođenja,akodnjihsenalazenepravilnostiurazvojuvratnogiprsnogdelakičmeizglobovaekstremiteta.BikovinosiocigenovazaBLADiliCVMneuključujuseuveštačkoosemenjivanje.

Kriterijumi kvaliteta semena bikova u proizvodnji duboko zamrznutog semena za veštačko osemenjivanje / Criteria for semen quality in production of deep-frozen semen for artificial insemination

Kvalitetsemenazaveštačkoosemenjivanjetrebadaispunjavauslove,koje navodi “Pravilnik o uslovima za razmnožavanje domačih životinja” (UL RS51/2007),kojibaziranazakonodavstvuEU.Proizvodnjasemenapočinjesapripremombikanaoduzimanjesemena,čemuslediuzimanjesemenasaveštačkomvaginom,makroskopska imikroskopskaocenasemena iodređivanjekoncentracijesemena(brojspermatozoidanamlejakulata).Naosnovubrojaspermatozoidauejakulatuodredisekoličinarazređivačasakojimseejakulatrazreditakodasedobijeminimalno20milijuna(10milijunaprogresivnopokretljivih)spermatozoidaudozizaosemenjivanje.Akokvalitetsemenaodgovarapropisa nim kriterijumima seme se počinje postupno razređivati. Postupno sa razređenjempadaitemperaturasemenasatelesnetemperaturenasobnuzavremejednogiposata.Kadjetemperaturasemenajednakatemperaturiokoline(laboratorija),semesepuniupajete–dozezaosemenjivanje.Napunjenepajetesestavenačetirisatanatemperaturu+4do+6oC.Zavremehlađenjasemenavršiseekvilibracijasemena,t.j.procesukojemsespermatozoidinavikavajunanovusredinu.Zatovremevršisetransportnekihmaterijaprekomembranespermatozoida,upostavljasefunkcijaglicerolakaokrioprotektoraiostvarujesebaktericidnaulogaantibiotika,kojisenalazeurazređivaču.Narednufazuuproizvodnjisemenapredstavljazamrzavanjesemena.Zamrzavanjesevršiuposebnojkomoriukojojtemperaturauroku9minutapadnesa+4oCna140oC.Nakontogasesemedeponujeutečnomazotu.

U tokuproizvodnjedefinisanesu trikritične tačkekodkojih trebaproveritikvalitetsemenasamakroskopskimimikroskopskimpregledom.“Pravilnikouzgojuzarazmnožavanjedomaćihživotinja’određujeminimalnekriterijekvalitetasemenauodređenojfaziproizvodnje.1. Makroskopski i mikroskopski pregled ejakulata provodi se odmah nakon

uzimanja semena. Makroskopski pregled obuhvata određivanje volumenaejakulata,kojitrebadabudenajmanje2ml.Ocenombojeikonzistencijesemenaocenjujeseeventualnaprisutnostnečistoća.Akoseustanoviprisutnostnečistoća, ejakulat se ne upotrebljava za proizvodnju semena za veštačkoosemenjivanje. Mikroskopski pregled obuhvata ocenu pokretljivosti i mor

232

fološkopromenjenihspermatozoida.Progresivnapokretljivosttrebadabudenajmanje65%,adeomorfološkopromenjenihspermatozoidanesmebitivišiod20%.

2. Mikroskopskipregledvršiseinakonrazređivanja.Utojfaziusemenutrebadabudenajmanje70%progresivnopokretljivihspermatozoida,deomorfološkopromenjenihspermatozoidanesmebitivišiod20%.

3. Mikroskopskipregledizvodiseinakonotapanjazamrznutogsemena.Pregledasenajmanjejednadozaizserije.Utojfaziusemenutrebadabudeminimalno50%progresivnopokretljivihspermatozoida,nakonrezistentnogtestaovavrednosttrebadaiznosinajmanje40%.Ukupanbrojprogresivnopokretljivihspermatozoidaudozizaosmenjivanjetrebadabudeminimalno10miliona.

Uticaji egzogenih faktora na kvalitet semena / The influence of exogenous factors on the semen quality

Ustručnojliteraturipostojimnogoradovaukojimasuopisaniuticajigodišnjihdobanakvalitetparametrasemenakaoiuticajirazličitihmikroorganizama,lekova,otrovaiksenobiotika.Egzogenifaktorimoguuticatinaspermatogenezuispermiogenezu,zbogčegasuveomaznačajnizaindustrijuosemenjavanja.

Uticaj godišnjih doba na kvalitet semena / The influence of seasons on the semen quality

Uticajigodišnjihdoba(dužinadana,temperaturaokoline,prehranaživotinjavezanazasezonu...)opisanisunavišemestabezjedinstvenogzaključka.NekaistraživanjaukazujudasurasegovedakojeproističuodBos indicusasklonijeuticajimagodišnjihdobanegoevropskerase,kojepotičuodBos taurusa(Koivistoisar.,2009;Teixeiraisar.,2011).Iakojeikodevropskihrasaustanovljenuticajsezonenaparametresemena,rezultatisukontradiktorni.Nekiautorisuustanovilinajvećikvalitetsemenazimi(Schwabisar.,1987;Fuenteisar.,1984),adrugileti(Teixeiraisar.,2011;Stålhammarisar.,1989;vanOsisar.,1997).Razlikesu najverovatnije posledica različitih lokacija životinja za vreme istraživanja.Unašojpubliciranojistrazi(Snojisar.,2013)outicajugodišnjihdobanaparametrekvalitetasemenaanaliziranojevišeod70.000ejakulata,kojipotičuodbikovarazličitihrasa:holstein–crnobela,brownswiss–smeđa,limousinicharolais.

Kodstarostiživotinjaoddvedoosamgodinausvečetirirasenajvećivolumenejakulatapronađenjezavremeleta,anajmanjavrednostzabeleženajeutokuzime.Promenaukoncentracijisemena(brojspermatozoidanamlejakulata)nismopronašli.Kaoposledicapromenavolumenaejakulatanađenajeipromenauukupnombrojuspermatozoidauejakulatu,kojiseizračunavaformulom:ukupni broj spermatozoida u ejakulatu = volumen ejakulata x koncentracija.Kao


233

Tabela1.U

kupa

n br

oj s

perm

atoz

oida

u e

jaku

latu

(x10

9 ) u

odno

su n

a go

dišn

ja d

oba

kod

razl

ićito

sta

rih b

ikov

a ra

sa h

olst

ein,

bro

wn

swis

s, li

mou

sin

i cha

rola

is (p

rose

k ±

SE

)Ta

ble

1. To

tal s

perm

out

put (

x109 )

in re

spec

t of s

easo

n in

Holst

ein, B

rown

Swi

ss, L

imou

sine

and

Char

olais

bulls

of d

iffer

ent a

ge (m

ean

± SE

)

Star

ost (

mes

eci)

/ Ag

e (m

onth

s)12

- 24

25 -

3637

- 48

49 -

6061

- 72

73 –

84

> 84

Pr

osek

/ Av

erag

eUkupanbrojspermatozoidauejakulatukodbikovaraseholstein(x10

9 )/

Tota

l num

ber o

f spe

rm ce

lls in

ejac

ulat

e in H

olst

ein b

ulls

(x109 )

proleće/s

pring

3.99±0.149

N=232

4.91±0.047

N=2761

5.83±0.061

N=2193

6.59±0.113

N=816

6.54±0.185

N=237

6.50±0.523

N=29

7.79±0.968

N=18

5.49±0.036

LZ

N=6286

leto/

sum

mer

4.57±0.115

N=568

5.36±0.051

N=2497

6.1±0.075

N=1612

6.38±0.131

N=525

6.43±0.218

N=174

7.20±0.585

N=29

7.27

±0.5

19N=20

5.65±0.038P

JZ

N=5425

jesen/a

utum

n4.68±0.073

N=1245

5.38±0.049

N=2606

5.82±0.076

N=1271

6.03±0.151

N=347

6.23±0.324

N=91

7.42±0.750

N=23

6.95±0.919

N=11

5.39

±0.0

35 L

J

N=5594

zima/w

inter

4.57±0.107

N=500

4.72±0.052

N=2066

5.53±0.064

N=1795

5.83±0.106

N=725

6.07±0.228

N=189

6.90±0.645

N=22

8.51±1.120

N=11

5.20±0.036P

LJ

N=5308

prosek

/ a

vera

ge4.57±0.050

N=2545

5.11

±0.0

25N=9930

5.82±0.034

N=6871

6.24±0.061

N=2413

6.34±0.113

N=691

6.99±0.307

N=103

7.60±0.424

N=60

N=22613

Ukupanbrojspermatozoidauejakulatukodbikovarasebrownsw

iss(x10

9 )/

Tota

l num

ber o

f spe

rm c

ells

in eja

cula

te in

Bro

wn S

wiss

bul

ls (x

109 )

proleće/s

pring

4.32±0.122

N=312

5.16±0.040

N=4766

6.40±0.055

N=3354

7.04±0.099

N=1505

8.01±0.181

N=563

8.79±0.312

N=239

8.38±0.215

N=326

6.09±0.032L

JZ

N=11065

leto/

sum

mer

4.95±0.080

N=1162

5.75±0.044

N=4347

6.64±0.065

N=2631

7.27

±0.1

27N=1042

8.14±0.210

N=414

8.76±0.368

N=173

8.56±0.213

N=304

6.28±0.034P

JZ

N=10073

jesen/a

utum

n4.74±0.051

N=2443

5.75±0.044

N=4425

6.45±0.071

N=2160

7.01±0.145

N=721

8.38±0.242

N=305

8.67±0.341

N=156

8.03±0.200

N=275

5.92

±0.0

31 P

LZ

N=10485

zima/w

inter

4.56±0.076

N=1002

5.07±0.044

N=3939

6.02±0.056

N=3268

6.85±0.102

N=1392

7.46±0.183

N=506

8.02±0.301

N=240

7.70

±0.2

21N=304

5.80±0.025P

LJ

N=10651

prosek

/ a

vera

ge4.72±0.036

N=4919

5.44±0.021

N=17477

6.36±0.031

N=11413

7.03

±0.0

57N=4660

7.94±0.100

N=1788

8.53±0.165

N=808

8.17±0.094

N=1209

N=42274


234

nastavaktabele1./c

ont.

Tabl

e 1.

Star

ost (

mes

eci)

Age (

mon

ths)

12 -

2425

- 36

37 -

4849

- 60

61 -

7273

– 8

4>

84

Pros

ek /

Av

erag

eUkupanbrojspermatozoidauejakulatukodbikovaraselimousin(x10

9 )/

Tota

l num

ber o

f spe

rm c

ells

in eja

cula

te in

Lim

ousin

e b

ulls

(x10

9 )

proleće//s

pring

N=0

4.35±0.140

N=252

4.98±0.176

N=229

6.62±0.293

N=188

6.71±0.378

N=164

5.21±0.356

N=82

4.96±0.236

N=168

5.39

±0.1

05 Z

N=1083

leto/

sum

mer

4.08±0.275

N=62

4.75±0.146

N=216

5.50±0.189

N=185

6.69±0.285

N=146

6.58±0.488

N=91

6.20±0.383

N=69

6.31±0.281

N=159

5.71

±0.1

05JZ

N=928

jesen/a

utum

n3.90±0.134

N=181

4.60±0.145

N=236

5.35

±0.2

05N=190

5.95±0.246

N=172

6.74±0.486

N=82

6.13±0.321

N=90

5.18±0.261

N=131

5.19±0.089L

N=1082

zima/w

inter

3.85±0.237

N=58

4.09±0.127

N=227

4.79±0.178

N=196

6.17±0.257

N=179

6.20±0.341

N=141

5.15

±0.3

39N=79

4.66±0.197

N=154

5.03

±0.0

92 P

L

N=1034

prosek

/ a

vera

ge3.93±0.108

N=301

4.44±0.070

N=931

5.14±0.094

N=800

6.35±0.139

N=685

6.54±0.206

N=478

5.67±0.173

N=320

5.28±0.125

N=612

N=4127

Ukupanbrojspermatozoidauejakulatukodbikovarasecharolais(x109 )

/ To

tal n

umbe

r of s

perm

cell

s in

ejacu

late

in C

haro

lais

bulls

(x10

9 )

proleće/s

pring

5.43±0.530

N=28

6.16±0.204

N=286

7.24±0.249

N=201

7.69±0.330

N=100

9.58±0.597

N=61

9.82±0.649

N=31

7.99±0.611

N=31

7.15

±0.1

37N=738

leto/

sum

mer

7.16±0.457

N=53

6.91±0.220

N=295

7.37

±0.2

72N=169

8.95±0.459

N=74

9.18±0.506

N=57

9.90±0.785

N=21

6.52±0.720

N=27

7.54±0.144J

Z

N=696

jesen/a

utum

n5.34±0.197

N=180

7.07

±0.2

17N=288

6.88±0.271

N=153

7.56±0.390

N=64

7.59±0.438

N=50

9.22

±0.9

99N=21

6.69±0.699

N=21

6.74±0.123

L

N=776

zima/w

inter

6.22±0.349

N=84

6.12±0.217

N=256

6.56±0.248

N=188

6.91±0.256

N=117

8.38±0.508

N=55

8.18±0.667

N=29

8.14±0.746

N=29

6.69±0.125

L

N=759

prosek

/ a

vera

ge5.84±0.160

N=345

6.59±0.108

N=1125

7.00

±0.1

30N=711

7.67±0.176

N=355

8.74±0.265

N=223

9.25

±0.3

79N=102

7.41±0.351

N=108

N=2969

P–signifikantnarazlikaodvrednostiizmereneuproleću(P<0,01);L–signifikantnarazlikaodvrednostiizmereneleti(P<0,01);

J–signifikantnarazlikaodvrednostiizmerenejeseni(P

<0,01);Z–signifikantnarazlikaodvrednostiizmerenezimi(P<0,01)/

P – A

sign

ifican

t diff

eren

ce re

gard

ing th

e sp

ring

valu

es (P

<0.0

1); L

– A

sign

ifican

t diff

eren

ce re

gard

ing th

e su

mm

er va

lues

(P<0

.01)

; J –

A s

ignific

ant d

iffer

ence

rega

rding

the

autu

mn

valu

es (P

<0.0

1); Z

– A

sign

ifican

t diff

eren

ce re

gard

ing th

e wi

nter

valu

es (P

<0.0

1)


235

štoprikazujuTabela1iGrafikon1najviševrednostiukupnogbrojaspermatozoidauejakulatunađenesutokomleta,anajnižeutokuzime.Kodsvihosmatranihrasaprosečanbrojspermatozoidauejakulatubiojetokomletasignifikantnoviši(P<0,01)negotokomzime(Tabela1).

Istotakosepraktičkikodbikovasvečetiriraseusvimstarosnimkategorijamanajnižibrojspermatozoidauejakulatunalazitokomzimeanajvišitokomleta.Rezultatipokazujuuticajgodošnjihdobanaprodukcijusemenakodrasabikova,kojepotičuodBos taurusa.Tokomgodišnjihdobamenjajuserazličitiuticajinaorganizam: temperaturaokoline, vlažnost vazduha,dužinadana,apored togamenjaseikvalitetkrme(sena),kojijeugeografskompredeluukojemjebilaizvršenaovastudija(RepublikaSlovenija),najnižikrajemproleća,kadasejošupotrebljavasenoproizvedenouprošlojgodini.Poštospermatogenezakodbikovatrajeoko60dana(Parkinson,2009),najintezivnijaspermatogenezavršiseuvremekada jekvalitetkrmenajniži,zbogčegasmatramodavariranjekvalitetakrmetokomgodišnjihdobaznačajnoneutičenaintenzitetspermatogeneze.Najverovatnijestimulacijuspermatogenezeuzrukujedužinadana,poštojevisokukupanbrojspermatozoidauejakulatuuzetomtokomletarezultatspermatogeneze,kojajepočela60danaranije,zavremenajdužihdana.

Iakojebilapotvrđenajakasklonostkasezonskomvariranjukvalitetasemenakodrasagoveda,koja istićuodBos indicusaa(rasesahiwal,nelore,zebu)(Bhakatisar.,2011,Koivistoisar.,2009,Teixeiraisar.,2011),naširezultatiukazujudasepromenesezonskogintenzitetaspermatogenezepojavljujeikodrasakojeproističuodBos taurusa.

Grafikon1.Prosek ukupnog broja spermatozoida u ejakulatu u različitim godišnjim dobama kod bikova rasa holstein, brown swiss, limousin i charolais/

Figure 1. Mean total sperm output during different seasons in Holstein, Brown Swiss, Limousin and Charolais bulls


236

Ksenobiotici i kvalitet semena / Xenobiotics and the semen quality

Stručnaraspravaouticajuksenobiotikanareprodukcijskefunkcijepočelaje1992godine,kadasuCarlsenisaradnici(Carlsenisar.,1992)objavilimetaanalizučlanakakojiopisujukvalitetsemenakodmuškaraca,ukojojjebilopronađenoopadanjekvalitetaposlednjihdecenija. Iakopadkvalitetasemenakodmuškaracadosadajošnijesasigurnoščupotvrđen,najverovatnijiegzogeniuzrokzapadmuškereprodukcijskefunkcijesuksenobiotici,kojihranomivodomuveomamalimkoličinamadolazeuorganizamidelujukaohormonalnidisruptori(DiamantiKandarakisisar.,2009;SharpeiSkakkebeak,1993).Tosurazličitehemijskesupstancekojesupolutantiokoline:pesticidikaoorganohlorna(DDT)iorganofosfornajedinjenja,polutantihemijskeindustrije(dimetoat,polihloriraniipolibromiranibifenili,atrazin,dioksini),polutantikojiproistićuizproizvodnjeplastike(ftalati,bisfenolA)ijošmnogidrugi(Bretveldisar.,2007).Unašojpubliciranojstudiji(Snojisar.,2013)pokušalismodapronađemovezuizmeđukvalitetasemenabikovakrozdužerazdobljeikoličinuupotrebljenihpesticidauistomperiodu.Parametresemenabikova,kojeseprocesiraloucentruzaveštačkoosemenjivanjeod1977do2008godine,uporedilismosaukupnomkoličinompesticida,kojaseuistovremeupotrebilauRepubliciSloveniji(StatističniuradRepublikeSlovenije).KaoštoprikazujeGrafikon2ukupanbrojspermatozoidauejakulatujepočeodapadanakon1980,aistovremenosejepovećalaiupotrebapesticida.

Izmeđuupotrebepesticidaiukupnogbrojaspermatozoidaurazdoblju1977–2008bila jeutvrđenasignifikantnakorelacija0,486(P<0,01).Bikovikojisubiliurazdoblju1977–2008uključeniunašupretragu,bilisuzavremeprisutno


Grafikon2.Upotreba pesticida u Republici Sloveniji i ukupan broj spermatozoida u ejakulatu bikova u razdoblju 1977 – 2008./

Figure 2. Pesticide use in the Republic of Slovenia and total sperm output in bulls during the period 1977 – 2008.

237

stiucentruzaveštačkoosemenjivanje,gajenipod jednakimuslovima;u istomhlevu, sa jednakim režimom prehrane i napajanja, a isto tako se nijemenjaonačinoduzimanjasemena.Osimtoganisusemenjalinikriterijumizaocenjivanjekvalitetasemena;volumenejakulatasedolučivaoizgraduiraneepruvete,akoncentracijaspermatozoidasafotometrom.Iakosetehnologijagajenjabikovai dolučanjeparametarakvaliteta semenanijemenjalo, smanjio seukupanbrojspermatozoidauejakulatu,itonajintezivnijeuvremekadasejejakopovećalaupotrebapesticida(godina1980)naogranićenomgeografskompodručju(Grafikon2).Poznatojedapesticidimoguprouzrokovatiporemećajspermatogeneze(Bretveld isar.,2007;DiamantiKandarakis isar.,2009;Hossain isar.,2010).Gorepomenutasignifikantnanegativnakorelacijaizmeđuupotrebepesticidaiukupnogbrojaspermatozoidaukazujenauticajniskihkoncentracijapesticida izokoline,kojimogudasenalazeukrmiipitkojvodinaspermatogenezukodbikova,alijepotrebnooverezultateinterpretiratikritičkipoštouzrokiposledicanisuneposrednoutvrđeni.

Iakonašastudijanijeutvrdiladirektanuticajpolutanataokolinenareprodukcijskefunkcijekodbikovarezultatimoguslužitikaoosnovazanovedetaljnijepretrage.

1. BhakatM,MohantyTK,RainaVS,GuptaAK,KhanHM,MahapatraRKetal.EffectofageandseasononsemenqualityparametersinSahiwalbulls.TropAnimHealthProd2011;43:11618.

2. BretveldR,BrouwersM,EbischI,RoeleveldN.Influenceofpesticidesonmalefertility.ScandJWorkEnvironHealth2007;33:1328.

3. CarlsenE,GiwercmanA,KeidingN,SkakkebaekNE.Evidencefordecreasingqualityofsemenduringpast50years.BrMedJ1992;305:60913.

4. CouncilDirectiveof18June1987ontheacceptanceforbreedingpurposesofpurebredbreedinganimalsofthebovinespecies.(Directive87/328/EEC).

5. DiamantiKandarakisE,BourguignonJP,GiudiceLC,HauserR,PrinsGS,SotoAM.,ZoellerRT,GoreAC.Endocrinedisruptingchemicals:Anendocrinesocietyscientificstatement.EndocrRev2009;30:293342.

6. Direktivasvetazdne26.junija1964oproblemihvzvezizzdravstvenimvarstvomživali,kivplivajonatrgovinozgovedominprašičiznotrajSkupnosti.(Direktiva64/432EGS).

7. FuenteLF,SanchezGarciaL,VallejoM.ReproductiveperformanceofRubiaGallegabreed I.Characteristicsofsemenusedinartificialinsemination.AnalesdelaFacultaddeveterinariadeLeon1984;30:11925.

8. HossainF,AliO,D’SouzaUJ,NaingDK.EffectsofpesticideuseonsemenqualityamongfarmersinruralareasofSabah,Malaysia.JOccupHealth2010;52:35360.

9. KoivistoMB,CostaMT,PerriSH,VicenteWR.TheeffectofseasononsemencharacteristicsandfreezabilityinBosindicusandBostaurusbullsinthesoutheasternregionofBrazil.ReprodDomestAnim2009;44:58792.

10. ParkinsonTJ.Normalreproductioninmaleanimals.In:NoakesDE,ParkinsonTJ,EnglandGCW,eds.VeterinaryReproductionandObstetrics.Edinburgh:Saunders;2009:681704.

11. Pravilnikopogojihzarazmnoževanjedomačihživali(ULRS51/2007).



238

12. PravilnikoveterinarskihpogojihzatrgovanjessemenomdomačegagovedanateritorijuEvropskeunijeinizvoziztretjihdržav(ULRS131/2004).

13. SchwabW,KupferschmiedH,BachmannP.Factorsaffectingsemenproductioninbulls.Influencesonsemenproductioninbulls.Zuchthygiene.1987;22:2416.

14.SharpeRM,SkakkebaekNE.Areoestrogensinvolvedinfallingspermcountsanddisordersofthereproductivetract?Lancet.1993;341:1256.

15. SnojT,KobalS,MajdičG.Effectsofseason,ageandbreedonsemencharacteristicsindifferentBostaurusbreedsina31yearretrospectivestudy.Theriogenology2013;79:84752.

16.Snoj T,KobalS,PremrovBajukB,ZuzekMC,CebuljKaduncN,MajdicG.Retrospectivestudyofbullsemenquality–possiblecorrelationwithpesticideuse?ActaVetHun2013;61:DOI:10.1556/AVet2013.034

17. StålhammarEM,JansonL,PhilipssonJ.GeneticstudiesonfertilityinA.I.bulls.I.Ageseasonandgeneticeffectsonsemencharacteristicsinyoungbulls.AnimReprodSci1989;19:117.

18.Statističniurad.www.stat.si19. TeixeiraHC,NascimentoNV,McManusC,EgitoAA,MarianteAdaS,RamosAF.Seasonalinflu

enceonsementraitsandfreezabilityfromlocallyadaptedCurraleirobulls.AnimReprodSci2011;125:5661.

20. vanOsJL,deVriesMJ,denDaasNH,KaalLansbergenLM.Longtermtrendsinspermcountsofdairybulls.JAndrol1997;18:72531.

BULL SEMEN QUALITY PARAMETERS AND IMPACT OF EXOGENOUS FACTORS ON SEMEN QUALITY

Snoj T. Useofqualitysiresintheartificialinseminationofcattleleadstotheincreasedpro

ductionincattlebreeding.InEUcountriesandthecountrieswhichcooperateinsementradewithEUcountriesbulls’healthstatusandminimalcriteriaforsemenqualityareregulatedbylaw.Bullsemenqualityisinfluencedbyseveralexogenousfactors.Semenqualityparametersareinfluencedbyseason.Thehighestvaluesofejaculatevolumeandtotalspermoutputwerefoundduringthesummer,whilethelowestvalueswerefoundinwinterperiod.Somexenobioticscanalsoaffectsemenparameters.Correlationbetweensemenqualityandpesticideuseinlimitedgeographicareawasfound,namelybullsemenqualitydecreasedintheperiodwhenpesticideuseincreased.

Keywords:bullsemen,semenquality,seasons,xenobiotics

ПАРАМЕТЫ КАЧЕСТВА СЕМЕНИ БЫКОВ И ВЛИЯНИЕ ЭКЗОГЕННЫХ ФАКТОРОВ НА КАЧЕСТВО СЕМЕНИ

Т. СнойИспользование племенных быков для искусственного осеменения КРС спо

собствует быстрому увеличению производства в животноводстве. В странах ЕС и

ENGLISH

РУССКИЙ


239

странах,осуществляющихторговлюсеменемсостранамиЕС,состояниездоровьябыковиминимальныекритериикачествасеменирегулируютсязаконодательством.На параметры качества семени быков оказывают влияние различные экзогенныефакторы.Время годавлияетна количествоэякулятаиобщее количествосперматозоидоввэякуляте.Самыевысокиепоказателиотмечаютсявлетнийпериод,самыенизкие – в зимний. На параметры семени также оказывают влияние различныексенобиотики.Широкое применение пестицидов в определенном регионе и одновременное ухудшение качества семени быков указывает на негативное влияниепестицидов.

Ключевыеслова:семябыков,качествосемени,временагода,ксенобиотики


240

241


* Rad primljen za štampu 14. 06. 2013. godine**Dr sci. vet.med.Tamara Ilić, docent,Katedra za parazitske bolesti, Fakultet veterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija;dr.sci.vet.med.TamašPetrović,višinaučnisarad-nik,Naučniinstitutzaveterinarstvo„NoviSad“,NoviSad,Srbija;drsci.vet.med.DimitrijevićSanda,Katedrazaparazitskebolesti,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogra-du,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404241I UDK:616.99+639.1.09:636.92+639.112

PARAZITSKE INFEKCIJE DIVLJIH KUNIĆA I ZEČEVA* PARASITIC INFECTIONS OF WILD RABBITS AND HARES

Ilić Tamara, Petrović T., Dimitrijević Sanda**

U radu su prikazane najznačajnije parazitske infekcije divljih kunića i zečeva, čiji se štetan uticaj kod ove populacije divljači manifestuje kao postepeno slabljenje imuniteta, smanjenje plodnosti, gubitak telesne mase i konstantna iscrpljenost organizma. Red Lagomorpha (zečevi ili dvojezupci) pripada nadredu viših sisara i obuhvata porodicu zečeva (Leporidae), koji su zastupljeni u Evropi i porodicu zečeva zviždača (Ochotonidae), koji žive samo u Severnoj Americi i severnim predelima Azije. Najznačajniji predstavnici familije Leporidae su evropski zec (Lepus europeus) i divlji kunić (Oryctolagus cuniculus).

Najznačajnije endoparazitoze žečeva i divljih kunića su: kokcidioza, encefalitozoonoza (nozemoza), toksoplazmoza, sarkocistioza, đardioza, kriptosporidioza, protostrongiloza, trihostrongilidoza, pasalu roza, anoplocefalidoza, cisticerkoza i fascioloza. Najčešći ektoparaziti zečeva i divljih kunića su vaši, buve, krpelji, grinje i šugarci.

Na smanjenje brojnosti populacije zečeva, koje je poslednjih go dina utvrđeno u celoj Evropi i Srbiji, odgovorni su izmenjeni životni uslovi, kvalitativno i kvantitativno nezadovoljavajuća ishrana, sve veća upotreba herbicida, kao i različita oboljenja zarazne i parazitske etiologije. Pošto divlji kunići i zečevi predstavljaju rizik za zdravlje domaćih kunića i ljudi, od izuzetnog je epizootiološko/epidemiološkog značaja poznavanje parazitske faune ove vrste divljih životinja.

Ključne reči: Leporidae, endoparazitoze, ektoparazitoze

242

Vet.glasnik68(3-4)241-250(2014)IlićTamaraisar.:Parazitskeinfekcijedivljihkunića izečeva

Geografska distribucija divljih kunića i zečeva / Geographical distribution of wild rabbits and hares

PremataksonomskojklasifikacijiredLagomorpha(zečeviilidvojezupci)pri-padanadreduEuarchontogliresvišihsisaraidelisenadveporodice.Prvajepo-rodica zečeva (Leporidae) koji su zastupljeni uEvropi i obuhvataju više vrsta,međukojimasunajznačajnijepoljskizecidivljikunić.Drugajeporodicazečevazviždača (Ochotonidae), koji žive samouSevernojAmerici i severnimpredeli-maAzije.Prvobitno,ovajživotinjskirednijebiozastupljennajuguJužneAmer-ike,Madagaskaru,ostrvimajugoistočneAzije,Australije inaprostoruOkeanije.Poduticajemčovekadanassudivljikunićiipoljskizečevirasprostranjeniinatimgeografskimpodručjima(Mattheeisar.,2004).

Površnoposmatrano,njihovozubaloveomapodsećanazubaloglodaraitojebiorazlogzaštosuzečeviranijepogrešnosvrstavaniuredRodentia.Međutim,zarazlikuodglodara,dvojezupciimajuidrugiparsekutićakojinisupotpunorazvi-jeni.Uoblikusučetvrtastihstubićaisakrivenisuizaprvog,većegparazuba.Kaoiglodari,izmeđusekutićaikutnjakaimajuprazninu,jernemajuočnjake.Višesenesvrstavajuuglodare,iakosanjimaimajuzajedničkoporekloizapravosu“se-strinski”red(Pearsall,2002).

Divljikunićizecnisuudirektnomsrodstvuinedajupotomstvo.Doperiodaledenogdobadivljikunićjebiorasprostranjengotovopocelomevroazijskomko-pnu.KasnijejezabeleženujužnimdelovimaEvrope,dominantnonaIberijskompoluostrvu.DomestifikacijakunićajeobavljenauKini,zavremedinastijeHa(206-200g.p.n.e.).UEvropisuzaodomaćivanjekunićanagazdinstvimanajzaslužnijistariRimljani.Onisuuleporarijimagajilidivljekuniće,kojisuseovdeintenzivnorazmnožavalipodnadzoromdomaćina(Uroševićisar.,2000).

Divljikunić(Oryctolagus cuniculus)imanekolikopodvrsta:Oryctolagus cuniculus algirus, O. c. brachyotus, O. c. cnossius, O. c. cuniculus, O. c. habetensis i O. c. huxleyi. ŽiveuEvropi,AmericiiAustraliji,anaovapodručjasuihdonelilju-di(WilsoniReeder,2005).ZastupljenisuisključivouzapadnimpredelimabivšeJugoslavije(Dalmacijairegijaostrva).

Poljski,braonilievropskizec(Lepus europeus)živiusrednjojEvropi,Africi,Americi,Argentini,Australiji,NovomZelandu,analaziseiumalomdeluzapadneAzije.Polustepskaježivotinja,živinaterenimado600mnadmorskevisineiupo-dručjimaumereneklime.Najradijesezadržavanaplodnimravnicamaipošumlje-nimpobrđima(Boniniisar.,2010).

PoljskizecjenekadabionajrasprostranjenijavrstasitnelovnedivljačiuSr-biji.Poslednjihdecenijajedošlodoznatnogsmanjenjanjegovogbroja.Sadasunajzastupljeniji u ravničarskim područjima i na područjima nekadašnjih stepa,anajpogodnijestaništesumunizijskeregijeVojvodine.Uperioduod2001.do2010.godine,gustinanaseljenostibraonzecauVojvodinivariralajeod12,62do15,16jedinkina100hektara,dokseucentralnojSrbijikretalaod6,6do6,97jed-inkina100hektara(Popovićisar.,2012).

243


Planinskizec(Lepus timidus)uglavnomživinapodručjimačijajenadmorskavisinavećaod1200m.Najznačajnijastaništa ove vrste nalaze se u severnom de-luEvroazije,uAustriji,Belorusiji,Estoniji,Irskoj,Italiji,Japanu,Kazahstanu,Kini,Letoniji,Litvaniji, Lihtenštajnu,Mongoliji,Nemačkoj,Norveškoj,Poljskoj,Rusiji,Sloveniji,VelikojBritaniji,Finskoj,Francuskoj i Švedskoj.Navedenavrstaobuh-vata15podvrsta: Lepus timidus ainu, L. t. begitschevi, L. t. gichiganus, L. t. hibernicus, L. t. kamtschaticus, L. t. kolymensis, L. t. kozhevnikovi, L. t. lugubris, L. t. mordeni, L. t. orii, L. t. scoticus, L. t. sibiricorum, L. t. timidus, L. t. transbaicalicus i L. t. varronis(HoffmanniSmith,2005).

Endoparazitoze divljih kunića i zečeva / Endoparasitoses of wild rabbits and hares

Najznačajnijeendoparazitozežečevaidivljihkunićasu:kokcidioza,encefal-itozoonoza(nozemoza), toksoplazmoza,sarkocistioza,đardioza,kriptosporidio-za,protostrongiloza,trihostrongilidoza,pasaluroza,anoplocefalidoza,cisticerko-zaifascioloza.

Kokcidiozajeuglavnomoboljenjemladihzečeva,aliuslučajevimainfekcijavisokogintenzitetadolazidoispoljavanjabolestibezobziranastarosnukategori-ju.Zečeviidivljikunićiuglavnomoboljevajuodcrevnekokcidioze,dokjekokcidio-zajetreprouzrokovanavrstomEimeria stiedae(uliteraturipoznataipodnazivimaMonocystis stiedae,Coccidium oviforme i Coccidium cuniculi),veomaretkakodovevrstedivljači.UcrevimaparazitiraviševrstaizrodaEimeria,međukojimasunajznačajnije:E. irresidua,E. perforans,E. flavescens,E. piriformis,E. exigua,E. media,E. magna,E. coecicola,E. roobroucki i E. intestinalis,kojesuGrèsisar.(2003)dijagnostikovalikoddivljihkunićauFrancuskoj.

Infekcijanastajeingestijomsporulisanihoocista.Koprofagijapovećavamo-gućnostzanastanakcrevnekokcidioze,aopštejeprihvaćenoda„noćnifeces“kojizečevikonzumiraju,nesadržiinfektivneoociste.Kodmladihzečevakliničkisemanifestujegubitaktelesnetežine,profuznadijarejasaprimesamasluziilikr-vi,pojačanažeđ,asmrtobičnonastajekaoposledicadehidratacijeisekundarnihbakterijskihinfekcija.Uslučajevimaprimarnihinfekcijaveomavisokogintenzite-ta,zečeviuginjavajuprenegoštozapočneeliminacijaoocistafecesom(Forondaisar.,2005).

PakandliJeliŃkova(2006)sudokazalidaseuzastopnimpasažamaudi-gestivnomtraktuzečevainficiranihvrstomE. piriformismožepovećatipatogenostovekokcidije, što jepotvrđenoskraćenjemvremenskogperioda, koji prođeodulaskaparazitauorganizamdopojavedijareje.Pojavaovakoizmenjenogstepe-napatogenostisvakakoćezavisitiodimunološkereakciježivotinja,apresvegaodlokalnog,mukoznogilisistemskogodgovora(Dimitrijević,1993).

Encefalitozoonozu(nozemozu)izazivaEncephalitozoon cuniculi(syn.Nosema cuniculi),obligatnaintracelularnaprotozoakojaparazitiraumozguibubrezi-

244

ma divljih kunića i zečeva. Kod inficiranih životinja oboljenje može da prođeasimptomatski,auakutnojformiseispoljavajugubitakapetita,grčevi,pojačanažeđ,incontinentio urinae,iskrivljenvrat,mišićnaslabost,paralizazadnjegdelate-laiuginuće.Uzročnikjeinfektivan3meseca,isključivozavremeparazitizmaububrezima.Horizontalnatransmisijaingestijomsporajenajčešćiputinfekcije,alisudokumentovaniislučajeviintrauterinogprenošenja(BaneuxiPognan,2003).

Rezultatiseroloških ispitivanjaukazujudadivljizečevi(Oryctolagus cuniculus)predstavljajuprirodnedomaćinezaE. cuniculi.KoddivljihzečevauFran-cuskojzabeleženajeseroprevalencija infekcijeovommikrosporidijomod3,9%,dok jekodpopulacijedivljihkunićauzapadnojAustralijiona iznosila25%.Pri-menomgenetskihispitivanjadokazanjezoonoznipotencijalnekolikovrstaizrodaEncephalitozoon,atosu:E. cuniculi,E. intestinalis(kojiinficirasisareiljude)iE. hellem(kojiinficirapticeiljude).Međutim,jošuveknedostajukompletniepidemi-ološkidokazi,jerjebrojprijavljenihinfekcijaljudiidaljenizak(Mathisisar.,2005).

Značajovemikrosporidijeseogledaiutomeštomožedaizazoveteškein-fekcijesasmrtnim ishodomkod imunokompromitovanihdomaćina(pacijenata).Ipak,ovipatogenisumnogočešćeuzročnicilatentnihinfekcijakodimunokompe-tentnihosoba,uzpostojanjepotencijalnogrizikaodreaktiviranjanakonizazvaneimunosupresije(pacijentinahemoterapiji,primaocitransplantiranihorganaodin-ficiranihdonora)(Kotkovaisar.,2013).

Toxoplasma gondii(syn.T. cuniculi)jeretkaprotozoadivljihkunićaizečeva.Ukolikoseovooboljenjejavikodnjih,oveživotinjemogupredstavljatiznačajanrezervoarinfekcijezačoveka(Jokelainenisar.,2011).

Sarkocistiozajetakođeretkooboljenjedivljihkunićaizečeva,čijiuzročnikSarcocystis cuniculi(syn.S. leporum)parazitirausrcuiskeletnimmišićima.In-fekcijeslabijegintenzitetaprolazeasimptomatski,dokinfekcijevisokogintenzitetaizazivajuhromostobolelihživotinja.Inficiranidivljikunićiizečevi,učijemmesusenalazecisteovekokcidije,predstavljajuizvorinfekcijezaljude.Istraživanjaspro-vedenauLitvanijisupokazaladajeprevalencijainfekcijeovomkokcidijomkodevropskogzecaniskaiiznosi7,3%(PrakasiButkauskas,2012).

Giardia duodenalis(syn.Lamblia cuniculi)parazitirautankomcrevuveomamladihzečeva,prouzrokujedijareju,gubitaktežine,letargijudehidratacijuiniskutelesnu temperaturu.Neprenosisenačoveka.Kriptosporidiozadivljihkunića izečeva,prouzrokovanavrstomCryptosporidium cuniculi, običnoprolazi asimp-tomatski,osimuslučajevimainfekcijavisokogintenziteta,kadaseispoljavapo-višenatemperaturaimožedoćidouginućaurokuodnekolikodana.IstraživanjaobavljenakoddivljihživotinjanaNovomZelandupotvrđujupredpostavku,daovejedinkeimajuuloguuodržavanjuiširenjuinfekcijaprouzrokovanihvrstamaizro-dova Giardia i Cryptosporidium (Chilversisar.,1998).

Protostrongilozu prouzrokuju Protostrongylus tauricus, P. pulmonalis, P. oryctolagi i P. cuniculorum.Ovenematodesulokalizovaneurespiratornimorgani-ma(pluća,bronhije)iizazivajuteškooboljenjepodmlatkadivljihkunićaizečeva,


245

praćenoznatnimgubicima(Dimitrijević,1999).Takođe,predstavljadobrupredis-pozicijuzapojavupasterelozeipseudotuberkuloze.Uciljuiskorenjivanjaovehel-mintoze,kaonajboljerešenjesepreporučujekompletanodstrelživotinja(Laak-konenisar.,2006).

Nematode lokalizovaneu tankimcrevima(Trichostrongylus retortaeformis,T. affis i T. calcaratus) i želucu (Graphidium strigosum i Obeliscoides cuniculi),uzročnici su trihostrongilidozedivljih kunića i zečeva (Dimitrijević, 1999).Opr-vom nalazu nematode O. cuniculiuEvropiizveštavajuTizzaniisar.(2011),kojisuovunematoduizolovali izgastro-intestinalnogtraktaEvropskogmrkogzeca,sapodručjaItalije.Vrstekojeparazitirajuutankimcrevimaprouzrokujusubakut-niilihroničnikataralnienteritis,dokonelokalizovaneuželucuizazivajuhroničnikataralni ilifibrinoznigastritis,saporemećajimausekreciji ivarenju(Audebertisar.,2002).PonekadkodzečevaidivljihkunićamoguparazitiratiiTrichostrongylus spp.preživara(Ilićisar.,2011a),štoukazujedaovavrstadivljačimožeimativažnuuloguvektorazadrugeživotinje(SaulaiiCabaret,1998;Musongongisar.,2004;Ilićisar.,2011b).

OksiuridaPassalurus ambiguus,čiježenkeparazitirajuucekumuikolonužečevaidivljihkunića,uzročnik jepasaluroze.Kliničkisimptomisemanifestujukodmlađihjedinkiuvidumršavljenjaisvrabazadnjegdelatela.UdebelomcrevuovihdivljihglodaraparazitiraiTrichuris leporis(Forondaisar.,2003).

Odcestodautankomcrevuzečevaidivljihkunićaparazitirajuuzročniciizfa-milije Anoplocephalidae: Cittotaenia denticulata,Mosgovoyia ctenoides,M. pectinata,Andrya cuniculi,Anoplocephaloides wimerosa i A. pseudowimerosa.Nave-dene pantljičare prouzrokuju subakutni ili hronični kataralni enteritis.Oboljenjenajčešće protiče asimptomatski, osim kodmladih životinja kada se ispoljavajumršavljenje,dijarejaiopštaslabost(Boag,1985;Forondaisar.,2003).Odces-todakodzečevaparazitirajuiTaenia pisiformis,T. serialis i Cittotaenia variabilis,kojemogubitilokalizovaneutankomcrevu,jetriilivezivnomtkivumišića.Obo-ljenja se kliničkimanifestujugubitkomapetita, uvećanjemabdomena, pojavomotokaispodkožeiletargijom.PravidomaćincestodadivljihzečevaizrodaTaeniajepas.Zečeviseinficirajuingestijomtravesapodručjanakojimasuboraviliiliprolazilipsi,akojamožedabudekontaminisanajajimanavedenihpantljičara.PravidomaćinzavrsteizrodaCittotaeniasudivljizečeviikodnjihjeovacestodo-zazastupljenija,doksekoddomaćihzečevaretkojavlja(Forondaisar.,2005).

Takođe,zečevisunosiocilarvenogoblika(Cysticercus pisiformis)pantljičarepasa,vukovai lisicaTaenia pisiformis,kojiseuvidupojedinačnihiligrozdastihvezikula nalazi lokalizovan na mezenterijumu i omentumu inficiranih životinja(Forondaisar.,2003;DimitrijevićiIlić,2011).Zečeviporeklomsamočvarnihtere-namoguseinficiratitrematodomFasciola hepatica(Boag,1985).

Gonzales-Acunaisar.(2005)suudvegeografskezoneČileadijagnostikova-lisledećeendoparazitekodzečeva:T. retortaeformis(60%),P. ambiguus(5%)iEimeriaspp.(45%).IstraživanjaprevalencijeendoparazitadivljihkunićauIranu,


246

pokazalasudajeonaiznosila46,67%.UstanovljenesuvrsteNematodirus leporis(13,33%),T. retortaeformis(11,66%),P. ambiguus(10,00%),Cysticercus pisiformis(3,33%),E. magna(5,00%)iE. stiedae(3,33%)(YagoobiHossein,2011).

NateritorijiSrbijesprovedenasuistraživanjaparazitadivljegzeca,kadajeuregionuBačke(Vojvodina)registrovanonekolikovrstacrevnihhelminata(Trichuris leporis-45%iT. retortaeformis-22,5%)ivrstekokcidijaizrodaEimeria(70%)(Laloševićisar.,2006).KoddivljihkunićaulovištimaVojvodinedijagnostikovanjenizakintenzitetinfekcijevrstamaT. retortaeformis i G. strigosum,kaoiprisustvorazličitihvrstaizrodaEimeria(Stojanovisar.,2008).IzvesniautorisuprimetilidanaintenzitetinfekcijevrstomT. retortaeformisutičeintenzitetpratećihbakterijskihinfekcija(Cattadoriisar.,2008)

Ektoparazitoze divljih kunića i zečeva / Ectoparasitoses of wild rabbits and hares

Najznačajnijiektoparazitizečevaidivljihkunićasuvaši,buve,krpelji,grinjei šugarci.

OdvašisunajznačajnijevrsteizrodaHaemodipsus (H. lyriocephalus,H. setoni i H. ventricosus).Onebodukožuisisajukrv,štoprouzrokujestvaranjekrasta,opadanjedlakeiuznemirenostživotinja.Njihoveženkepolažujajanadlakuslabi-naistomaka(DikiUslu,2008).

Odbuva,koddivljihkunićaizečevaparazitirajuSpilopsyllus cuniculi,Xenopsylla cunicularis,Echidnophaga iberica,Caenopsylla laptevi i Pulex irritans. Larve zečijebuve(Spilopsyllus cuniculi)živeuleglimagdenalazepovoljneuslovezadaljirazvoj.Ubodibuvaprouzrokujusvrabilokalnureakcijukože.Vašiibuveima-juznačajnuuloguuprenošenjutularemije,abuvesuveomabitneuprenošenjumiksomatozekunića(Osacarisar.,2001;DikiUslu,2008).

NajčešćavrstakrpeljakojaparazitirakoddivljihkunićaizečevajeIxodes ricinus.VrstekrpeljaizrodaRhipicephalusdijagnostikovanesukoditalijanskogze-ca(Lepus corsicanus)(Dantas-Torresisar.,2011).UKini,kodzečevaporeklomizprigradskihnaseljaustanovljenojenekolikovrstakrpelja:Ixodes sinensis(ek-sperimentalno prenosilac Borrelia burgdorferi),Rhipicephalus haemaphysaloides i Haemaphysalis longicornis(prenosiociLajmskebolesti).Oviektoparazitipred-stavljajupotencijalnirizikzaprenošenjepatogenanaljude,akaoposledicami-gracijaljudiizzaraženihunezaraženapodručja,postojiopasnostodširenjanave-denihkrpeljaizprigradskihuurbanapodručja(Zhengisar.,2011).

Podpazuhomisaunutrašnjestranebutova,kodzečevamoguparazitiratii larve gamaside Trombicula autumnalis.Ovelarvemoguprećinačovekaipsa,izazivajući jak svrab. Promene na leđima u vidu zadebljanja, opadanje dlakei svrab,možedaprouzrokuje grinjaCheyletiella parasitovorax, koja se takođeprenosisazečevanaljude(Acevedo,1990).


247

Zarazlikuodkunića,šugajekodzečevaretkooboljenje.Koddivljihkunićausevero-istočnojŠpanijidijagnostikovanjeSarcoptes scabiei(Millanisar.,2012).Psoroptes cuniculiseponekadmožedijagnostikovatiuušnojškoljciispoljašnjemušnomkanalu,aNotoedres cuniculiuglavnomprouzrokujepromenenaglavi(okousta,povilicama,poušima,načelu)išapama(DimitrijevićiIlić,2011).

Poslednjih godina u celoj Evropi i Srbiji utvrđen je trend drastičnog sma-njenjabrojnostipopulacijezečeva. IzuzetakpredstavljapodručjeVojvodine,nakomebrojnostanjesitnedivljači ispoljavatendencijusmanjenja,osimzapopu-lacijezecaifazana(Popovićisar.,2008).Zaovakvusituacijusuodgovornibitnoizmenjeniživotniuslovi,slabijaraznovrsnosthrane,svevećaupotrebaherbicida,kaoirazličitaoboljenjazarazneiparazitskeetiologije.Intenziviranjempoljoprivre-deznačajnosesmanjilaraznovrsnostkorovauratarskimpodručjima,štomno-giautorismatrajunajznačajnijimfaktorom,koji jeuticaonasmanjenjebrojnostizečevauEvropi(Jenningsisar.,2006;Katonaisar.,2010).

Divlji kunićipredstavljaju rizikzazdravljedomaćihkunića i ljudi.Poštosenekiparazitidivljihkunića(nematodeizrodaTrichostrongylus)moguprenetiinačoveka,neophodnojesprovoditikontrolunjihovogkretanjaisprečavatiulazaknamestagdeživedomaćikunićiigdejeskladištenanjihovahrana.

Pretpostavljasedaneadekvatnaishrana(upotrebasiroveinedovoljnoku-vane hrane u prirodi) i izostanak antiparazitskih tretmana kod divljih zečeva upoređenjusadomaćimzečevima,imazaposledicupovećanuprevalencijuparaz-itskihinfekcijaovihjedinkiudivljini.

NAPOMENA/ACKNOWLEDGEMENT:RadjerealizovanpoProjektu„Praćenjezdravstvenogstanjadivljačiiuvođenjenovihbiotehnološkihpostupakaudetekcijizaraznihizoonoznihagenasa-analizarizikazazdravljeljudi,domaćihidivljihživotinjaikontaminacijuživotnesredine“(brojTR31084)iProjektu„PrimenaEIIP/ISMbioinformatičkeplatformeuotkrivanjunovihterapeutskihtargetaipotencijalnihterapeutskihmolekula“(broj173001),kojejefinansiraloMinistarstvoprosveteinaukeRepublikeSrbije.This work is realized by the Project „Monitoring the health of game and implementation of new biotechnological procedures in detection of infectious and zoonotic agents – analysis of risk to human health, domestic and wild animals health and contam-ination of the environment“ (number TR31084) and the Project „Application of EIIP/ISM bioinformatic platform in detection of new therapeutic targets and potentional terapeutic moleculs“ (number 173001) financed by the Ministry of Education, Sci-ence and Technological Development of Republic of Serbia.

1. AudebertF,HosteH,Durette-DessetMC.LifecycleofTrichostrongylus retortaeformis in its natural host,therabbit(Oryctolagus cuniculus). JHelminthol2002;76(3):189-92.

2. AcevedoP.Ectoparasitesofwildrabbits(Oryctolagus cuniculus)fromtheJuanFernándezarchi-pelago.BolChilParasitol1990;45(1-2):29-31.




248

3. BaneuxPJ,PognanF.InuterotransmissionofEncephalitozooncuniculistraintypeIinrabbits.LabAnim2003;37:132-8.

4. BoagB.TheincidenceofhelminthparasitesfromthewildrabbitOryctolagus cuniculus(L.)ineast-ernScotland.JHelminthol1985;59(1):61-9.

5. BoniniN,CossiosD,MeneghetiJ.Dispersalof theEuropeanhare,Lepus europaeus inSouthAmerica.FoliaZool2010;59(1):9-15.

6. CattadoriMI,BoagB,HudsonPJ.Parasiteco-infectionandinteractionasdriversofhosthetero-geneity.IntJParasitol2008;38:371-80.

7. ChilversLB,CowanEP,WaddingtonCD,KellyJP,BrownJT.TheprevalenceofinfectionofGiardia spp. and Cryptosporidiumspp.inwildanimalsonfarmland,southeasternNorthIsland,NewZealand.IntJEnvironHealthRes1998;8(1):59-64.

8. Dantas-TorresF,TestiniG,DiGeronimoPM.Ticks infestingtheendangeredItalianhare(Lepus corsicanus)andtheirhabitatinanecologicalparkinsouthernItaly.ExpApplAcarol2011;53:95-102.

9. DikB,UsluU.Türkiye’de,KonyaYöresindekiYabanTavşanlarında(Lepus europaeusL.)Bulu-nanHaemodipsus(Anoplura:Polyplacidae)TürlerininYaygınlığı.TürkiyeParazitolDerg2008;32(2):146-8.

10. DimitrijevićSanda,IlićTamara.Kliničkaparazitologija.FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu,IzdanjeautoraiInterprintd.o.o.Beograd,Beograd,2011,1-337.

11. DimitrijevićSanda.Delovanje različitih doza kokcidiostatika napost-vakcinalni imunitet kunića.Veterinarskiglasnik,47(3):149-53,1993.

12. DimitrijevićSanda.Dijagnostikaparazitskihbolesti.FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu,Beograd,1999,1-134.

13. ForondaP,ValladaresB,Lorenzo-MoralesJ,RibasA,FeliuC,CasanovaCJ.Helminthsofthewildrabbit(Oryctolagus cuniculus)inMacaronesia.J.Parasitol.2003;89(5):952-7.

14. ForondaRP,FiguerueloOE,OrtegaRA,AbreuAN,CasanovaCJ.Parasites(viruses,coccidiaandhelminths)ofthewildrabbit(Oryctolagus cuniculus)introducedtoCanaryIslandsfromIberianPeninsula.ActaParasitologica,2005;50(1):80-4.

15.Gonzales-AcunaD,RebolledoP,SkewesO,delMoreno-SalasLC,delCastroDC.Hare(LepuseuropeusPallas,1778)parasitesintwogeographicalzonesofChile.Parasitol.Latino-am.2005;60(3-4):174-7.

16. GrèsV,VozaT,ChabaudA,LandauI.Coccidiosisof thewildrabbit (Oryctolaguscuniculus) inFrance.Parasite2003;10(1):51-7.

17.HoffmanRS,SmithAT.“OrderLagomorpha(pp.185-211)”.InWilson,DonE.andReeder,Dee-AnnM.,eds.MammalSpeciesof theWorld:ATaxonomicandGeographicReference(3rded.).Baltimore:JohnsHopkinsUniversityPress,2vols.(2142pp.).p.196,2005.

18. IlićTamara,LepojevOlga,AleksićNevenka,DimitrijevićSanda:ParasiticinfectionsinlargeandsmallruminantsinSerbiainthelasttwodecades.ConferenceProceedings.19thInter-nationalCongressofMediterraneanFederationofHealthandProductionofRuminants,May25-28,308-315,Belgrade,Serbia,2011a.

19. IlićTamara,StojanovIgoriDimitrijevićSanda. Parazitskeinfekcijedivljihpreživaraidivljihsvinja.Veterinarskiglasnik2011b,65(5-6):419-31.

20. JenningsNV,SmithRK,HackländerK,HarrisS,WhitePCL.Variationindemography,condition,anddietaryqualityofhares(Lepuseuropaeus)fromhigh-densityandlow-densitypopu-lations.WildlifeBiology2006;12(2):179-90.

21. JokelainenP,IsomursuM,Na¨reahoA,OksanenA.NaturalToxoplasma gondiiinfectionsineu-ropeanbrownharesandmountainharesinFinlandproportionalmortalityrate,antibodyprevalenceandgeneticcharacterization.JWildlDis2011;47(1):154-63.

22. Katona,K.,Biro,Zs.,Szemethy,L.,Demes,T.,Nyeste,M.Spatial,temporalandindividualvariabil-ityintheautumndietofeuropeanhare(Lepus europaeus.)inHungary.ActaZoolAcadSciHung2010;56(1):89-101.


249

23. KotkovaM,SakB,KvetonovaD,KvacM.LatentmicrosporidiosiscausedbyEncephalitozoon cuniculi in immunocompetenthosts:Amurinemodeldemonstratingtheineffectivenessoftheimmunesystemandtreatmentwithalbendazole.PLoSONE2013;8(4):e60941.doi:10.1371/journal.pone.0060941

24. LaakkonenJ,NyyssoonenT,HiltunenM,KauhalaK,NikanderS,SoveriT.EffectsofProtostrongylus sp. and Pneumocystis sp.onthepulmonarytissueandtheconditionofmountainandbrownharesfromFinland.JWildDis2006;42(4):780-7.

25.LaloševićV,LaloševićD,SiminS,KovacI.Parasitesofhares(Lepus europeus)andquails(Coturnix coturnix)inBackaregion(Serbia).Savremenapoljoprivreda.2006;55(3-4):143-6.

26. MathisA,WeberR,DeplazesP.Zoonoticpotentialofthemicrosporidia.ClinMicrobiolRev2005;18(3):423-45.

27.MattheeAC,vanVuurenJB,BellD,RobinsonJT.Amolecularsupermatrixoftherabbitsandhares(Leporidae)allowsfortheidentificationoffiveintercontinentalexchangesduringthemio-cene.SystBiol2004;53(3):433-47.

28. MillánJ,CasáisR,Delibes-MateosM,CalveteC,RoucoC,CastroF,ColomarV,Casas-DíazE,RamírezE,MorenoS,PrietoMJ,VillafuerteR.WidespreadexposuretoSarcoptes scabiei inwildEuropeanrabbits(Oryctolagus cuniculus)inSpain.VetParasitol2012;183(3-4):323-9.

29. MusongongGA,ChiejinaSN,FakaeBB,IkemeMM.Theresponsesofatropicalbreedofdomes-ticrabbit,Oryctolagus cuniculus,toexperimentalinfectionwithTrichostrongylus colubriformis.JHelminthol2004;78(3):249-57.

30. OsácarJJ,LucientesJ,CalveteC,PeribañezMA,GraciaMJ,CastilloJA.Seasonalabundanceoffleas(Siphonaptera:Pulicidae,Ceratophyllidae)onwildrabbitsinasemiaridareaofnortheasternSpain.JMedEntomol2001;38(3):405-10.

31. PakandlM,JeliŃkovaA.TherabbitcoccidiumEimeria pisiformis:Selectionofprecociouslineandlife-cyclestudy.VetParasitol2006;137:351-4.

32. PearsallJ.TheConciseOxfordEnglishDictionary,10thed.rev.Oxford:OxfordUniversityPress.ed.(2002).str.1239.ISBN0-19-860572-2.

33. PopovićZ,BeukovićM,ĐorđevićN.Brojnost istepenkorišćenjapopulacijadivljačiu lovištimalovačkogsavezaSrbije.Biotehnologijaustočarstvu2008;24:11-23.

34. PopovićZ,BeukovićМ,ĐorđevićN.Managementinharepopulation(Lepus europaeus Pall.)inSerbia. International symposiumon hunting „Мodern aspects of sustainablemanage-mentofgamepopulation“Zemun-Belgrade,Serbia,2012,22.-24.June,1-6.

35.PrakasP,ButkauskasD.ProtozoanparasitesfromgenusSarcocystis andtheirinvestigationsinLithuania.Ekologija2012;58(1):45-58.

36. SaulaiM,CabaretJ.Limitedroleoflagomorphs(Oryctolagus cuniculus and Lepus capensis)inthedispersionofparasitenematodesofruminants.VetParasitol1998;77:301-4.

37.StojanovI,PušićI,ProdanovJasna,RatajacR,StojanovićDragica.Preliminaryparasitologyre-searchinwildrabbitinVojvodinaregion(Serbia).LucrăriStiinłificeMedicinăVeterinară2008;XLI:418-22,Timisoara.

38. TizzaniP,MenzanoA,CatalanoS,RossiL,MeneguzPG.FirstreportofObeliscoides cuniculi in Europeanbrownhare(Lepus europaeus).ParasitolRes2011;109(3):963-6.

39. UroševićM,SkandroM,PucarH.Značajkunićauproizvodnjimesa.Zborniknaučnihradova,In-stitutPKBAgroekonomik,Beograd,6(2000):505-10.

40. WilsonDE,ReederDM(editors).MammalSpeciesof theWorld:ATaxonomicandGeographicReference,Baltimore:JohnsHopkinsUniversityPress,2-volumeset(3rded),(2142pp.),2005.

41. YagoobG,HosseinH.Prevalencerateofendoparasites inwildrabbitsofeast-AzerbaijanPro-vince,Iran.AnnBiologRes2011;2(6):31-5.

42. ZhengW,ChenH,LiuX,GuoX,FuR.Severetickinfestationinahareandpotentialriskfortrans-mittingpathogenstohumans.KoreanJParasitol2011;49(4):419-22.


250

PARASITIC INFECTIONS OF WILD RABBITS AND HARESIlić Tamara, Petrović T., Dimitrijević Sanda

Thepaperpresentsthemostimportantparasiticinfectionsofwildrabbitsandhares,whichharmfuleffectinthisanimalpopulationismanifestedasagradualweakeningoftheimmunesystem,reductioninfertility,weightlossandconstantexhaustion.OrderofLago-morpha(haresorlagomorphs)belongstosuperorderofhighermammalswhichincludesthefamilyofrabbits(Leporidae)whicharerepresentedinEuropeaswellasthefamilyofwhistleblowers(Ochotonidae)which liveonly inNorthAmericaandNorthernregionsofAsia.ThemostimportantrepresentativesofLeporidaefamilyareEuropeanhare(Lepuseuropeus)andwildrabbit(Oryctolaguscuniculus).

Themost importantendoparasitosisofharesandwildrabbitsare:coccidiosis,en-cephalitozoonosis (nosemosis), toxoplasmosis, sarcocystosis, giardiasis, cryptosporidio-sis,protostrongylosis,trichostrngylodosis,passalurosis,anoplocephalidosis,cysticercosisandfasciolosis.Themostfrequentectoparasitesofrabbitsandwildharesarefleas,liceandticks.

Reductioninharepopulation,whichisnoticedinwholeEuropeincludingSerbia,iscausedbychangedlivingconditions,quantitativelyandqualitativelyinsufficientnutrition,increaseduseofherbicidesaswellasvariousinfectiousdiseasesandthediseasesofpar-asiticetiology.Sincewildrabbitsandharesposeathreattohealthofdomesticrabbitsandpeople,knowledgeofparasiticfaunaofthesewildanimalsisofextremeepizootiologicaland epidemiological importance.

Keywords:Leporidae,endoparasitoses,ectoparasitoses

ПАРАЗИТАРНЫЕ ИНФЕКЦИИ ДИКИХ КРОЛИКОВ И ЗАЙЦЕВ

Илич Тамара, Петрович Т., Димитриевич С.Вработепоказанынаиболеезначительныепаразитарныеинфекциидикихкро-

ликовизайцев,вредноевлияниекоторыхнаэтипопуляциидикихживотныхпрояв-ляютсяввидепостепенногосниженияиммунитета,сниженияплодовитости,потеривесаипостоянногоистощенияорганизма. ОтрядLagomorpha(зайцеобразные)отно-сятсякподклассувысшихмлекопитающихивключаетдвасемейства:зайцевые(Lep-oridae),распространенныевЕвропе,исемействопищухи(Ochotonidae),распростра-ненныетольковСевернойАмерикеисеверныхчастяхАзии. Наиболеезначительны-мипредставителямисемейства Leporidaeявляютсязаяц-русак(Lepuseuropaeus)идикийкролик(Oryctolaguscuniculus).

Наиболеезначительнымиэндопаразитозамизайцевидикихкроликовявляют-ся: кокцидиоз, энцефалозооноз (нозематоз), токсоплазмоз, саркоцистоз, лямблиоз,криптоспоридиоз,протостронгилез,трихостронгилидоз,пассалуроз,аноплоцефали-доз,цистицеркозифасциолез. Наиболеераспространеннымиэктопаразитамизай-цевидикихкроликовявляютсяблохи,вшииклещи.

Сокращениепопуляциизайцев,отмеченноевпоследниегодыповсейЕвропеивСербии,вызваноизменениемусловийсуществования,качественнымикачествен-нымнесоответствиемпитания,усиливающимсяиспользованиемгербицидов,атакжеразличнымизаболеваниямиинфекционнойипаразитарнойэтиологии. Таккакдикиекроликиизайцыпредставляютсобойрискдляздоровьядомашнихкроликовилю-дей,исключительноеэпизоотологическое/эпидемиологическоезначениеимеетизу-чениепаразитическойфауныэтоговидадикихживотных.

Ключевыеслова:Leporidae,эндопаразитоз,эктопаразитоз

ENGLISH

РУССКИЙ


251


* Rad primljen za štampu 03. 06. 2013. godine**Dr sci. vet.med. JelenaAleksić, asistent, Katedra za sudsku veterinarskumedicinu i za-konskepropise,Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Srbija;drsci.AnaBatrićević,istraživačsaradnik,InstitutzakriminološkaisociološkaistraživanjauBeogradu,Srbija;drsci.DraganJovašević,redovniprofesor,Katedrazakrivičnopravnenauke,Pravnifakultet,UniverzitetuNišu,Srbija;drsci.vet.med.ZoranAleksić,redovniprofesor,Katedrazasudskuveterinarskumedicinuizakonskepropise,Fakultetveterinarskemedicine,Univer-zitetuBeogradu,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404251A UDK:616-099+599.3/8:636.09+340.6

TROVANJE ŽIVOTINJA – VETERINARSKO MEDICINSKI I KRIVIČNO PRAVNI ASPEKTI*

ANIMAL POISONING – VETERINARY-MEDICAL AND CRIMINAL-LEGAL ASPECTS

Aleksić Jelena, Batrićević Ana, Jovašević D., Aleksić Z.**

Pored odobrenih ili planiranih trovanja u poljoprivredne svrhe, u Srbiji je zabeležen porast slučajeva namernog, nezakonitog trovanja životinja (prvenstveno pasa i mačaka), a opravdano se sumnja da je taj broj znatno veći od onog koji pokazuju statistički podaci. Pod određenim uslovima propisanim Krivičnim zakonikom Republike Srbije takve radnje mogu da predstavljaju krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, ali i krivično delo izazivanja opšte opasnosti.

Postupak otkrivanja i dokazivanja ovih krivičnih dela i odgovornosti njihovih učinilaca ne bi bilo moguće sprovesti bez nalaza i miš ljenja stručnjaka forenzičke veterinarske medicine. Oni imaju važnu ulogu u sprovođenju uviđaja, odnosno obrade mesta događaja, prikupljanja uzoraka sa mesta događaja, njihove obrade i analize, obdukcije i ekshumacije leša potencijalno otrovane životinje. Kao i ostali dokazi u krivičnom postupku, nalaz i mišljenje veštaka veterinarskomedicinske struke se procenjuju u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza. Međutim, zbog specifičnosti takvih slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja, u praksi je njihov uticaj na odluku suda o postojanju krivičnog dela i odgovornosti učinioca presudan.

U radu autori razmatraju rasprostranjenost trovanja životinja u Srbiji, posebno u Beogradu, analiziraju moguće krivičnopravne posledice tih nezakonitih radnji i ukazuju na značajnu ulogu stručnjaka veterinarsko medicinske struke u otkrivanju i dokazivanju takvih slučajeva i odgovornosti njihovih učinilaca.

Ključne reči: trovanje životinja, ubijanje i zlostavljanje životinja, krivično delo, uviđaj, veterinarskomedicinsko veštačenje

252

Vet.glasnik68(3-4)251-263(2014)AleksićJelenaisar.:Trovanježivotinja–veterinarskomedicinskiikrivičnopravniaspekti

Usvakodnevnomživotuprisutanjevelikibrojjedinjenjahemijskogiorgan-skogporeklakojisutoksičnizaživotinjskiibiljnisvet.Njihovakontrolisanaupo-treba ima za cilj eliminaciju dela populacije životinjskih vrsta koje se smatrajuštetočinamailiuništavanjebiljnihštetočinaikorovskihbiljakaupoljoprivredi.Ovipostupciuslovnomogudasenazovuodobrenailiplaniranatrovanja.Tokomnji-hovogsprovođenjamogućesu fatalneposledice ipo jedinkedrugihdomaćih idivljihživotinjskihvrstakojenisubileciljnagrupa.Ovakvatrovanjačinemalipro-cenatuodnosunailegalnoinamernotrovanježivotinjaioznačavajuseslučajnimiliakcidentalnimtrovanjima.Teškoihjepredvideti,sprečiti ikontrolisati(Giorgiisar.,2007;Bernyisar.,2010).

Podnamernim trovanjimaživotinjapodrazumevasezloupotreba toksičnihproizvodaimalicioznenamereizvršioca(Merck,2007).Namernotrovanjemožedasedefinišeikaoaktučinjenuznakodmazdeprotivodređeneživotinjeilinjenogvlasnika.

Većinazemaljausvetuposedujezakonskeodredbekojimaseštiteopstanakidobrobitživotinja(Batrićević,2011a).Prenekolikogodinaiunašekrivičnoza-konodavstvouvedenojedelokojimsesankcionišetrovanježivotinja(Batrićević,2010).Član269.Krivičnogzakonikapropisujedaćesvakokokršećipropiseubi-je,povredi,mučiilinadruginačinzlostavljaživotinjubitikažnjennovčanoiliza-tvoromdo jednegodine.Ako jeunekomslučajudošlodoubijanja,mučenja ilipovređivanjavećegbrojaživotinjailijedeloučinjenouodnosunaživotinjukojapripadaposebnozaštićenimživotinjskimvrstama,učinilacćesekaznitinovčanomkaznomilizatvoromdotrigodine(Krivičnizakonik,2005)(Jovašević,2009;Ba-trićević,2011b).

Osimkrivičnogdelaubijanjaizlostavljanjaživotinja,unekimsituacijamana-mernogtrovanjaživotinjamogubitiispunjeniuslovizakrivičnuodgovornostučini-oca(Jovašević,2012)izakrivičnodeloizazivanjaopšteopasnosti.Premaodred-bama izčlana278.Krivičnogzakonika,akoneko licepožarom,poplavom,ek-splozijom,otrovomiliotrovnimgasom,radioaktivnimilidrugimjonizujućimzrače-njem,električnomenergijom,motornomsilomilikakvomdrugomopšteopasnomradnjomiliopšteopasnimsredstvomizazoveopasnostzaživotiliteloljudiilizaimovinuvećegobima,odgovaraće.Zaovodelopropisanajeporednovčaneka-zneikaznazatvoraodšestmesecidopetgodina.Akojeovodeloučinjenonamestugdejeokupljenvećibrojljudi(naprimer,uparku,natrgu,ulici...)tadapos-tojeobeležjatežegoblika,zakojijepropisanaistrožazatvorskakazna,odjednedoosamgodina(JovaševićiĐurđić,2006).

Premaliteraturnimpodacimausvetusunajučestalijanamernatrovanjapasaimačaka.Psičinevišeod75%slučajeva,mačkeoko15%,adrugevrsteuključu-jućiidivlježivotinje,čineostatakprijavljenihslučajeva.Odnamernihtrovanjapa-

Uvod / Introduction

253


saprijavljenihCentruzakontrolutrovanjaživotinja(ASPCA)između2002.i2005.godine22%bilisupsiraselabradorilinemačkiovčar(Gwaltney-Brant,2008).

Najčešće primenjivani otrovi u slučajevimanamernih trovanja životinja suizgrupepesticida(deSnooisar.,1999;Fleischliisar.,2004;StanleyiBunyan,1979;Augspurger i sar., 1996;Pain i sar., 2004).Monitoring studijom trovanjadomaćihživotinjaidivljačisprovedenomuFrancuskoj(deSnooisar.,1999;Be-rny,2007),Grčkoj(Antoniouisar.,1997),Koreji(Kwonisar.,2004),Holandiji(deSnooisar.,1999),Španiji(Guitartisar.,1999;Motas-Guzmanisar.,2003),Ve-likojBritaniji(Cramp,1973;deSnooisar.,1999)iSAD(ForresteriStanley,2004)zaključenojedasunajčešćekorišćeniinsekticidiirodenticidi(Guitartisar.,1999;deSnooisar.,1999;Motas-Guzmanisar.,2003;Berny,2007).Opisanasuitro-vanjaherbicidima(Burgatisar.,1998)imoluscidima(Studdert,1985),alijebrojincidenatabioznatnomanji.

Najčešće primenjivani otrovi u slučajevima namernih trovanja životinja / Most frequently used poisons in the cases of intentional poisoning of animals

Akutnatrovanjaživotinjapesticidimadokumentovanasuranih1950.godina(deSnooisar.,1999;Fleischliisar.,2004).Okolnostikojeuključujuletalanishodupotrebompesticidamogudaseklasifikujukaoposledicaakcidentasaodobre-nomupotrebom,kaozloupotrebaikaonamernazloupotrebapesticida.Uprvomslučaju,trovanjaživotinjanastajukadasepesticidiprimenjujunaodobrenimcil-jnimjedinkamaiupravilnojdozi(StanleyiBunyan,1979;Augspurgerisar.,1996;Painisar.,2004).Udrugomslučaju,kadapesticidinisuprimenjeniuskladusapropisanimuslovima za njihovo korišćenje (Swiggart i sar., 2002;Greigsmith i sar.,1994;Guitartisar.,1996),auposlednjemslučajukadasepesticidikoristesanameromnezakonitog trovanjaživotinja,sanajčešćeposledičnimsekundarnimtrovanjimapredatora,usledvisokihdoza(Allen isar.,1996;Berny isar.,1997;Whitfieldisar.,2003).

Postojivelikibrojsupstancikojisepotencijalnomoguupotrebitiuciljuzlo-namernihtrovanjaživotinjaštoupojedinačnimslučajevimadijagnostikovanječinivelikimizazovom.Međutim,nasuprotširokomizborudostupnihtoksikanata,veći-naizvršilacaovogkrivičnogdelaupotrebljavamalispektarotrova.

Trovanje pasa na području grada Beograda u periodu od 2006. do 2012. god. Dogs poisoning at the territory of Belgrade in the period from 2006. to 2012.

Krivičnodeloubijanjaizlostavljanjaživotinjauvedenojeunašekrivičnopra-vo1.januara2006.godineipredstavljarelativnonovuinkriminaciju(Batrićević,2010b).Ubrzopotom,zabeleženjeodređenbrojprijava,optuženjaiosuda,kojinezaostajeuodnosunabrojostalihkrivičnihdelaprotivživotnesredine.Godine2006.nadležnimorganimaprijavljenasu32punoletnalicakaoučiniociovogkrivi-

254

čnogdela.U2007.godinibrojprijavljenihučinilacaiznosioje80,u2008.godi-ni115,au2009.godinizaovodelojebiloprijavljeno116punoletnihlica.Tokom2010.godinezakrivičnodeloubijanjaizlostavljanjaživotinjaprijavljenasuukup-no123punoletnalica,neznatnovišenegoprethodnegodine.Kodmaloletnikajezabeleženodređenbrojlicakojasuprijavljenazaistokrivičnodelo,alimožedasekonstatujedajeonznačajnomanji.Zaovokrivičnodelosu2007.godineprijav-ljena3maloletnika,atokom2008.i2009.godine2maloletnika.UsaopštenjuRe-publičkogzavodazastatistikukojeseodnosinaprijavljene,optuženeiosuđenemaloletnikeu2010.godiniiznetisusamopodacioukupnombrojumaloletnikazasvakrivičnadelaprotivživotnesredine,beznavođenjapodatakazapojedinačnakrivičnadelaiztegrupe.OtomekolikoježivotinjanamernoilislučajnootrovanonateritorijiRepublikeSrbijenagodišnjemnivounepostojezvaničnipodaci.

Uperioduod2006.do2012.godineKatedrazasudskuveterinarskumedici-nuizakonskepropise,FakultetaveterinarskemedicineuBeograduobdukovalaje48leševapasauciljupostavljanjasumnjenatrovanje.Najvećibrojslučajevaevidentiran jeu2011.godini (17),zatimu2010.godini (12),2012.godini (10),2009.(6),2008.(2)ipojednotrovanjeu2007.i2006.godini.Ekspertizesuobav-ljanepoosnovuzahtevaistražnogsudijeu32slučaja,apozahtevuvlasnikau17slučajeva.NajučestalijatrovanjabilasunaopštiniRakovica(10),zatimopšti-niVoždovac(6),NoviBeograd(4)iZvezdara(3).Najavnimpovršinamaotrovanje31pas,audvorištima17pasa.Odovogbrojabiloje35mešanacai13rasnihpasa.Odnjihsu25bilivlasničkipsii23lutalice.

Naosnovurezultataobdukcijeu19slučajevapostavljenajesumnjanatro-vanjeantikoagulantnimrodenticidima,u17slučajevanatrovanjekreozanomiu11slučajevatrovanjasumnjalosenaorganofosfatneikarbamatnepesticide.Hemij-sko-toksikološka analiza uzorkovanog materijalaizvršenajesamou6slučajeva,kadajeuuzorcimaorganauginulihpasautvrđenoprisustvokreozana,metomilaikarbofurana.Usvimslučajevimajenaosnovuanamnestičkihpodataka,kliničkeslikeilinalazaprilikomobdukcijezaključenodaseradiloonamernomtrovanju.

Prikupljanje dokaza u slučaju sumnje na trovanje / Collecting of evidence in cases of suspected poisoning

Uciljuprikupljanjadokazapotrebnojedaveterinarforenzičarsaposebnompažnjomprocenianamnestičkepodatake,detaljnoopišeilipribaviopiskliničkihsimptomakojisuprethodiliuginuću,obradimestodogađaja,stručnoobavipato-morfološkipregled leša,uzorkujeadekvatanmaterijalzahemijsko-toksikološkuanalizu ikonačnopostavisumnjunaodređenuvrstuotrova.Prvikorakna tomputujeuviđaj,kaoposebnaradnjačijijeciljprikupljanjeiregistrovanjesvihrele-vantnih informacija radi razjašnjenjakrivičnogdela ipribavljanjasvihdostupnihdokaza.Uviđajpredstavljasistemraznovrsnihkriminalističkihradnjikojimasenamestudogađajaopažajuiuzučešćestručnihlicailiupotrebomspecijalnihinstru-menatakriminalističketehnike,posrednoilineposredno,utvrđujusvebitneokol-


255

nostispornogdogađaja,pronalazeiuskladusakriminalističko-tehničkimpravili-mastručnoobrađujutragoviipredmetikrivičnogdela.Uviđajsevršikadajepo-trebnoutvrditiilirazjasnitinekevažnečinjeniceukrivičnompostupkuneposred-nimčulnimopažanjemizbogtogavažizanajpouzdanijinačinutvrđivanjačinje-nica(Simović,2009).

Uslučajutrovanjaživotinja,uviđajćesesprovoditikakouužemtakoiuši-remkruguokomestanakomejepronađenlešživotinje.Uviđajspadautakoz-vanehitneradnje,jersepreduzimaštojemogućebržeposaznanjuzaučinjenokrivičnodelo,odnosnozaodređenidogađajčijajemogućaposledicakrivičnode-lo.Zahtevzaizrazitohitnimsprovođenjemuviđajaproizlaziizčinjenicedamožebitiefikasansamoukolikoseobaviodmahpoprispećuinformacijeopostojanjupotrebezanjegovimsprovođenjem.Uprotivnom,važni tragovi ipredmetikrivi-čnogdela,odnosnodokaziuopšte,moglibizauvekdaseizgubeusleddejstvarazličitihfaktorakaoštosuatmosferskeprilike,aliislučajneilinamerneljudskedelatnosti (Škulić,2009).Uviđaj, kaoposebna radnjadokazivanja imaznačaj ivažnostuslučajupostojanjasumnjedajeizvršenokrivičnodeloubijanjaživotinjatrovanjem.Ovoizrazlogaštojemogućedasedragocenimaterijali,kojibikasnijemoglidabudupodvrgnutiekspertizi, mogu uništiti ili dovesti u stanje da ne mogu daseanalizirajunaadekvatannačin.

Veterinarforenzičarimapresudnuuloguuobezbeđivanjumaterijalnihdoka-zazaprocesuiranjenamernog trovanja životinja.Postupakprikupljanja i obez-beđivanja dokaza podrazumeva i uzorkovanje suspektnog materijala. Ukolikopostojetragoviiliostacineuobičajenematerijerazličitogagregatnogstanja,oblikaibojeuokolinimestaegzitusa,bojenesupstancenanjušci,dlačnompokrivačušapailipovraćensadržajprilikomvršenjauviđaja,odnosnoprilikomobrademes-tadogađajatrebagafotografisati,uzorkovatinanačinkojimjeobezbeđenodra-sipanjaioznačitiradidostavljanjanaanalizu.

Prikupljanjeanamnestičkihpodatakajelakouslučajevimakadasuvlasni-civideliunošenjeotrovaodstranesvogljubimca.Ukolikopostojedrugisvedocipotrebnojeuzetinjihoveizjaveuvezisaokolnostimaslučaja.Češćesedešavadaovajčinprođeneopaženoiliuodsustvuljudi,štododatnootežavapostavljan-jesumnjenatrovanje.Usituacijamakadasuuviđajuprisustvovalaslužbenali-ca-policija iliveterinarski inspektor,dokumentaciji trebapriključitiodgovarajućezapisnike.Ukolikoježivotinjipruženaveterinarskapomoć,neophodnisupodaciokliničkojslici,preduzetimmeramalečenjaivrstiprimenjeneterapije.Važnojesaznanjedaliježivotinjabilauzatvorenomilinaotvorenomprostoru,broj,vrs-taizdravstvenistatusdrugihživotinjauistomokruženju,kaoikakoseživotinjaponašala,kojombrzinomiintenzitetomsunastajaliismenjivalisekliničkisimp-tomidouginuća.

Obavezaveterinaraforenzičarajeiodržavanjekontaktasapredstavnicimaizvršneisudskevlastiuciljuotkrivanjasvihdelakojaimajuobeležjaubijanjaizlo-stavljanjaživotinjaikažnjavanjaučinalaca.


256

Obdukcija i uzorkovanje materijala / Autopsy and materials sampling

Naveštačenjauslučajuuginućaživotinja,uključujućiismrtprouzrokovanutrovanjem (pregled,obdukcija iekshumacija)mogudaseprimenepravilakojavažeizaveštačenjepregledomiobdukcijomleševaljudi.Preglediobdukcijalešaseuvekpreduzimajukadauodnosunanekismrtnislučajpostojiidodatnimateri-jalniuslov-postojanjesumnjeiliočiglednostidajesmrtprouzrokovanakrivičnimdelomilidajenastupilauvezisaizvršenjemkrivičnogdela.Akojelešživotinjeiznekograzlogavećzakopan,pregleduiobdukcijimoraprethoditinjegovaekshu-macija.Doekshumacijećepopraviludoćiuslučajevimakadajeučinilacsana-meromdasakrijedokazezakopaolešiligajesakrionadruginačin,kaoštojenaprimerpotapanje(Škulić,2009).

Prilikomizvođenjaobdukcijetrebauzorkovati tkivosvihpromenjenihorga-naikonzerviratiuformalinu,uciljupatohistološkeanalize.Delovijetre,bubrega,podvezanželudacsasadržajem,urin,crevnisadržajifecestrebadabudusaču-vanizatoksikološkuanalizu.Ukolikosesumnjanaizlaganjeorganofosfatimailikarbamatima,uciljuproceneaktivnostiholinesterazemogudasedostaveuzorcimozgairetine–mrežnjačeoka(ilicelaočnajabučica).Kadasuotrovanivlasničkipsi,uzorkeorganaitkivauzpropratniaktKatedre,popravilu,vlasnicidostavlja-juakreditovanojhemijsko-toksikološkoj laboratoriji.Uslučajevimakada istražnisudija naloži izvođenje obdukcije, uzorkovanimaterijal za toksikološku analizudeponujesenaKatedridoeventualnogslužbenogzahtevazadaljimpostupkomidentifikacijeotrova.

Postavljanje sumnje na određenu vrstu toksikanta / Setting a suspicion of certain types of toxicants

Veliki broj potencijalno otrovnih hemijskih jedinjenja, nespecifična kliničkaslikainedovoljnojasanilinegativanobdukcioninalaz,nepostojanjematerijezakojusesumnjadajeuzroktrovanja,razlozisuzbogkojihjezadijagnozutrovanjapotrebnodokazatitoksinilinjegoverezidueuuzorcimaporeklomsporneživoti-nje.Dabiovajpostupakbioštokraći i jeftinijineophodnojeupropratnomaktunaznačitisumnjuokomotrovuseradi.Idealnisuslučajevikadapostojisuspektnitoksičnimaterijal.Njegovekarakteristike(boja,oblik,konzistencija)opredeljujune samoforenzičaraveterinaranauputnusumnju,većitoksikologaanalitičaranaci-ljanu analizu. Usuprotnom,hemijsko-tokiskološkaanalizaseoslanjanapodatkeokliničkojsliciipatomorfološkomnalazu,kojinajčešćenisujednoznačni,odnos-nostrogospecifičnizasamojednuvrstuotrova.

Kodnasuprometupostojivelikibrojhemijskihpreparatakojisadržepotenci-jalnotoksičnesupstancezaživotinje,međutimizvršiociovogkrivičnogdelauglav-nomkaootroveizborakoristeantikoagulantnerodenticide,organofosfatneikar-bamatneinsekticideikreozan(Aleksićisar.,2011).


257

Antikoagulantni rodenticidisu toksičnizasveživotinje,aposebnozapse,mačke,svinje,domaćuidivljuperad.Dostupnisuuzrnunabazipeleta,parafi-nskihblokova,obrokmamaca,praškova(MurphyiTalcott,2006).Njihovoprisus-tvouorganizmuvodioštećenjukapilarnogendotela,takodasetoksičnodejstvoogledauhemoragičnojdijatezi.Kaoposledicadelovanjarodenticidasprečenajekoagulacijakrvi,štovodinekontrolisanomkrvarenjuiposledičnomuginućuživoti-nje.Simptomisejavljajunekolikodanaodunošenjaotrova(Drasbach,2005).

Da li će se određeni simptomi trovanja razviti i u kolikom stepenu zavisiodkoličine resorbovanogotrova, vrste i starosti životinje,opštegzdravstvenogstanja,individualnihvarijacijaidrugihpredisponirajućihfaktora.Krvarenjasena-jčešće javljaju u subkutanom tkivu, plućima, timusu,mediastinumu,mokraćnojbešici(Ćupić,1999).Vidljivojebledilosluznica,krvarenjauvidumanjihilivećihhematomapoušima,uokoliniiuzglobovima,povidljivimsluznicama.Otrovanejedinkemogudaimajukrvavprolivilidapovraćajukrv,mogudakrvarenanos,ustailidaimajukrvuurinu.Naobdukcijisekonstatujeslabozgrušanakrviobič-nopostojigeneralizovanobledilotkiva–anemija,samanjimilivećimpotkožnim,submukoznim,subseroznimisubperiotonealnimkrvarenjima.Krvarenjasuprisut-naiutkivuparenhimatoznihorgana.Histološki,kodpasajeustanovljenadegene-racija srčanogmišića, zapaljenjemokraćnebešike i distrofija jetre (Srebočan iGlomerčić,1996).

Kreozaniližutiprašakjederivatkrezola.Koristioseupoljoprivredikaoin-sekticid,fungicidiherbicid(sadesikantnimdelovanjem),alii(kaointermedijer)usintezibojaifarmaceutskihpreparata.Takođesekoristioiuhemijskojindustrijikaoinhibitorpolimerizacijestirenaiaromatičnihviniljedinjenja.Upraksu je uve-den1892.godineikoristiosekao insekticid,a kasnije i kao herbicid(1932.go-dine) (Gasiewic, 1991). Najčešće se koristio (kao insekticid-ovicid, larvicid) za kontrolu brojnih insekata u voćnjacima.

Uistoriji jezabeleženvelikibrojslučajevatrovanjaovimjedinjenjem,kakokodljudi(radnika),takoikodživotinja.Trovanjasunajčešćeproticalauakutnomoblikuinastajalasuuglavnomnakoningestije,tj.unosaotrovauorganizampre-kousta.Zarazlikuodljudigdesutrovanjanajčešćebilaakcidentalnailislučajna,uveterinarskojmedicinibimogladasesvrstajuuubilačka(„kadakomšijakomšijihoćedaotruježivotinju“).

Toksični efekat ovog jedinjenjapostiže se inhibicijomprocesaoksidativnefosforilacije umitohondrijama (Judah, 1952; Ilivicky i Casida, 1969;Moreland,1980).Oksidacijanemožedaseodigraprekorespiratornoglancabezprateće fosforilacijeadenozin-difosfata(ADP)istvaranjaadenozin-trifosfata(ATP),odnos-nokreozaninjemu(hemijski)sličnajedinjenjainhibirajustvaranjeenergijombo-gatog jedinjenjaadenozin-trifosfata(ATP).Kaoposledicanavedenihefekata, tj.odvajanjaoksidacijeurespiratornomlancuodfosforilacijenaglosepovećava po-trošnjakiseonikaioslobađa se velika količinaenergijeuoblikuporastatoplote.U organizmu se naglo povećavaju katabolički procesi,kao što su glikoliza,gliko-genoliza i metabolizam masnih kiselina DNOC(Harvey,1959).Usled nedostatka


258

ATP-a u organima kao što su srce i respiratorni mišići može da nastane blokada njihovih vitalnih funkcija. Kodakutnootrovanihlaboratorijskihživotinja nastaju i hi-peraktivnost,dahtanje,asfiksija,konvulzije,koma i smrt(NIOSH,1978).

Kod otrovanih ljudi iživotinja simptomi akutnog trovanja su slični.Običnosuprisutni nauzeja,uznemirenostželuca,dijareja,nemir,osećaj prekomerne toplo-te(visoka temperatura tela),znojenje,žeđ,ubrzano disanje,tahikardija,cijanoza,kolaps i koma.Ukolikonastupiismrt,praćena je brzom pojavom snažnog rigor mortisa. Utvrđeno je da topla okolina povećava intenzitet simptoma i skraćuje vreme do pojaveistih(Hayes,1963;Morgan,1982).

Organofosfati i karbamati sunervniotrovi.Simtomi trovanjanastupajuvr-lobrzo:ubrzanodisanje,nedostatakkoordinacije,povraćanje,grčevimuskula-ture, hipersalivacija, sužene zenice (Drasbach, 2005; Kiyoshi, 2006). Organo-fosfati(OPS)suširokorasprostranjeniinsekticidi,dostupniurazličitimoblicima,uključujućiprah,granule,emulzije i sprejeve.Delujupreko inhibicijeacetilholinesteraze (AChE), enzima koji razlaže neurotransmiter acetilholin u sinapsamaautonomnognervnogsistema,parasimpatičkogsistema,neuromišićnimvezamaiholinergičnimsinapsamauCNS.InhibicijaAchErezultiraakumulacijomacetilho-linausinapsama,vodećiprekomernojstimulacijipostsinaptičkihneuronaimišića.Zarazlikuodorganofosfata,karbamatiseubrzanorazlažuuorganizmu.Iztogra-zloga znaci trovanja uglavnom kraćetrajuuodnosunaslučajeveorganofosfatnihtoksikoza.

Organofosfatne toksikoze se karakterišu prekomernom stimulacijom niko-tinskih,muskarinskih icentralnihreceptora.Nikotinskiznacisudrhtanjemišića,tetanijaiukočenostnakončegasledislabost,parezaiparaliza.Muskarinskiefek-tiseogledajuusalivaciji,lakrimaciji,mokrenju,defekaciji,miozi,povećanojbron-hijalnojsekreciji,dispnoji,bradikardiji,boluuabdomenuipovraćanju.Centralniznaciuključujuanksioznost,uznemirenost,depresijudisanjaikomu.

Nisusviznaciprisutniunekompojedinačnomslučajuvećvarirajuuzavis-nostiodtoksičnosti,doze,načinaizlaganja,životinjskevrsteifazetoksikoze.Uslučajevimadispnoičnihjedinki,simpatičkiefekti(npr.tahikardija,midrijaza)mo-gudanadjačajuočekivaneparasimpatičkeefekte (bradikardija,mioza) (Merck,2007).

U slučajevima trovanja organofosfatima nema specifičnih lezija. Dlačnipokrivačiliželudačnisadržajmogudaimajumirisnafte,sumporailibelogluka.Histopatološkim pregledommogu da se uoče plućni edem i pankreatitis (Sre-bočaniGlomerčić,1996).

Utvrđivanje krivca za trovanje / Determining the culprit for poisoning

Kadajedijagnozatoksikozepotvrđenalaboratorijskomanalizom,preostajeutvrđivanjeidentitetalicakojejeizvršiloinkriminisanuradnjuimotivnjegovezlenamere.Tojeuvećinislučajevaizuzetnoteško,posebnoštožrtvenamernihtro-


259

vanjanemogudasvedočedasuvideliizvršiocakojiihjeizložiootrovu.Ukolikosudostupnipomoćnidokaziuviduambalažehraneizmešanesaotrovomtrebajearhivirati,kakobieventualnobilaanaliziranaiosumnjičenogdovelauvezusaposedovanjeminkriminisanogmaterijala,analizomotisakaprstiju.Pritometrebanaglasitidasesudprilikomocenenalazaimišljenjasvakogveštaka,aiveštakaveterinarsko-medicinskestrukeuvekrukovodinačelomslobodneocenedokaza,takodaitoksikološkenalazeimišljenjaceniuskladusasvojimslobodnimuve-renjem. Ipak,budućida je rečopitanjimavanpravneprirode,okojimasudpopraviluneposedujeekspertskaznanja,velikajeverovatnoćadaćetakavnalazimišljenjeimatiodlučujućuuloguprilikompresuđivanja(Simović,2009).

Namernatrovanjaživotinjasuposledicazloupotrebetoksičnihpreparatako-jejemogućenabavitiuslobodnojprodaji,štoukazujunapotrebustrože kontrole prometaovihmaterijaodstranedržave.

Brojnamernootrovanihpasauposlednjihnekolikogodinanateritorijigra-daBeogradabeležizabrinjavajućiporastiuskladujesaopštimporastombrojaprijavljenihslučajevazlostavljanjaživotinjanateritorijiSrbije.Statističkipodaciobrojuprijavljenihučinilacazakrivičnodeloubijanjaizlostavljanjaživotinasamodelimičnoomogućavajustvaranjeslikeoovomfenomenu,jernepokazujukolikijeprocenatpočinilacaovogdelaučinjenupotrebomotrovakaosredstvaizvršenjakrivičnogdela,akolikonanekidruginačin.Imajućiuviduokolnostipodkojimaseovodelovrši,možedasepretpostavidajeprocenattakozvanih„tamnihbrojkikriminaliteta“,odnosnoneotkrivenihslučajevaizuzetnoveliki,štoukazujenapo-trebudasepostojećistatističkipodaciinterpretirajusarezervomiuzpretpostavkudajestvarnostanjeznatnoozbiljnijeodonogakojeonipokazuju.

1. AleksićJ,MerćepD,AleksićZ,JovanovićM.TrovanjepsaFuradanom35-ST(karbamatniinsekti-cid).Vetglasnik2011;65:277-85.

2. AllenGT,VeatchJK,StroudRK,VendelCG,PoppengaRH,ThompsonL,ShaferJA,BraseltonWE.WinterpoisoningofcoyotesandraptorswithFuradan-lacedcarcassbaits.JWildlDis1996;32:385-89.

3. AntoniouV,ZantopoulosN,TsoukaliH.FatalanimalpoisoningsinnorthernGreece:1990–1995.VetHumToxicol1997;39:35-6.

4. AugspurgerT,SmithMR,MeteyerCU,ConverseKA.MortalityofpasserinesadjacenttoaNorthCarolinacornfieldtreatedwithgranularcarbofuran.JWildlDis1996;32:113-6.

5. BatrićevićA.DometiiimplementacijaZakonaodobrobitiživotinjaupravnomsistemuRepublikeSrbije,Pravnariječ2010a;83:353-65.

6. BatrićevićA.Borbepasakaotežioblikkrivičnogdelaubijanjaizlostavljanjaživotinja.ZbornikIn-stitutazakriminološkaisociološkaistraživanja2010b;29:211-27.

7. BatrićevićA.UlogakonvencijaSavetaEvropeukrivičnopravnojzaštitiživotinja.ZbornikInstitutazakriminološkaisociološkaistraživanja2011a;30:137-58.




260

8. BatrićevićA.Zlostavljanježivotinja,fenomenologija,etiologijaidržavnareakcija.Revijazakrimi-nologijuikrivičnopravo2011b;49:143-64.

9. BernyP,CaloniF,CroubelsS,SachanaM,VandenbrouckeV,DavanzoF,GuitartR.Animalpoi-soninginEurope.Part2:Companionanimals.VetJ2010;183:255-9.

10. BernyPJ.Pesticidesandtheintoxicationofwildanimals.JVetPharmacolTher2007;30:93-100.11. BernyPJ,BuronfosseT,BuronfosseF,LamarqueF,LorgueG.Fieldevidenceofsecondarypoi-

soningoffoxes(Vulpesvulpes)andbuzzards(Buteobuteo)bybromadiolone,a4-yearsurvey.Chemosphere1997;35:1817-29.

12. BurgatV,KeckG,Guerre,P,BigorreV,PineauX.Glyphosatetoxicosis indomesticanimals:asurveyfromthedataof theCentreNationald’InformationsToxicologiquesVeterinaires(CNITV).VetHumToxicol1998;40:363-7.

13. CrampS.TheeffectsofpesticidesonBritishwildlife.BrVetJ1973;129:315-23.14.ĆupićNVitomir.Najčešćatrovanjauveterinarskojmedicini.1999;Beograd.15. deSnooGR,ScheideggerNMI,deJongFMW,Vertebratewildlifeincidentswithpesticides:aEu-

ropeansurvey.PesticSci1999;55:47-54.16. DrasbachHR.Trovanje-prevencija,dijagnozailečenje,prevodsaengleskogjezika,XIIIizdanje,

Datastatus,2005,Beograd.17.FleischliMA,FransonJC,ThomasNJ,FinleyDL,RileyJrW,AvianmortalityeventsintheUnit-

edStatescausedbyanticholinesterasepesticides:aretrospectivesummaryofNationalWildlifeHealthCenterrecordsfrom1980to2000.ArchEnvironContamToxicol2004;46:542-50.

18.ForresterMB,StanleySK,PatternsofanimalpoisoningsreportedtotheTexasPoisonCenterNet-work:1998–2002.VetHumToxicol2004;46:96-9.

19.GasiewiczTA.Nitrocompoundsandrelatedphenolicpesticides.In:HayesWJJr,&LawsERJred.Handbookofpesticidetoxicology.SanDiego,CA,AcademicPress,1991;3:1191-269.

20. GiorgiM,MeucciV, IntorreL,SoldaniG,MengozziG.Useofpesticideproducts inpoisonousbaits in thepastsevenyears in tuscany. In:DelReAAM,CapriE,FragoulisTrevisanMG(eds.):EnvironmentalFateandEcologicalEffectsofPesticide.LaGoliardicaPaveses.r.l.,Pavia,Italy.2007;750-3.

21. GreigsmithPW,ThompsonHM,HardyAR,BewMH,FindlayE,StevensonJH.Incidentsofpoi-soning of honeybees (Apismellifera) by agricultural pesticides inGreatBritain 1981–1991.CropProt1994;13:567-81.

22. GuitartR,ManosaS,GuerreroX,MateoR.Animalpoisonings:the10-yearexperienceofaveter-inaryanalyticaltoxicologylaboratory.VetHumToxicol1999;41:331-5.

23. GuitartR,MateoR,GutierrezJM,To-FiguerasJ.AnoutbreakofthirampoisoningonSpanishpoul-tryfarms.VetHumToxicol1996;38:287-88.

24.Gwaltney-Brant M. Sharon. Patterns of Non-Accidental Injury: Poisoning. Chapter 10. (pages169–200),VeterinaryForensics:AnimalCrueltyInvestigations2008.

25. HarveyDG.Thequantitativeresponseof theoxygenconsumptionandweightofguineapig tosomemetabolicstimulants.JPharmPharmacol1959;11:681-8.

26. HayesWJJr.Clinicalhandbookoneconomicpoisons.Washington,DC,USDepartmentofHealth,EducationandWelfare.PublicHealthServicepublication1963;476.

27.IlivickyJ,CasidaJE.Uncouplingactionof2,4-dinitrophenols,2-trifluoromethylbenzimidazolsandcertainotherpesticidechemicalsuponmitochondriafromdifferentsourcesanditsrela-tiontotoxicity.BiochemPharmacol1969;18:1389-401.

28.JovaševićD.Sistemekološkihdelikata–ekološkokaznenopravo.Niš,PravnifakultetUniverzitetauNišu,Centarzapublikacije,2009.

29.JovaševićD.Krivičnopravo–opštideo.Niš,PravnifakulteltUniverzitetauNišuCentarzapub-likacije,2012.


261

30. JovaševićD,ĐurđićV.Krivičnopravo–posebnideo.Beograd:Nomos,2006.31. JudahJD.Modeofactionofthenitrophenols.ProcRSocMed1952;45:574.32. KiyoshiA.Carbamatepesticides. In:DrugsandPoisoons inHumans.AHandbookofPractical

Analysis.2006;559-70.33. Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009 i

121/2012.34.KwonYK,WeeSH,KimJH.PesticidepoisoningeventsinwildbirdsinKoreafrom1998to2002.

JWildlDis2004;40:737-40.35. MerckDM.VeterinaryForensics:AnimalCrueltyInvestigations,Firsteditionpublishing,Blackwell

Publishing2007.36. MorelandDE.Effectsoftoxicantsonoxidativephosphorylation.In:HogdsonE,&GuthrieFEeds.

Introductiontobiochemicaltoxicology.NewYork,Elsevier1980;245–260.37.MorganDP.Recognitionandmanagementofpesticidepoisonings.3rded.Washington,DC,US

EnvironmentalProtectionAgency(EPA-540/9–80–005),1982.38.Motas-GuzmanM,Marıa-MojicaP,RomeroD,Martınez-LopezE,Garcıa-FernandezAJ. Inten-

tionalpoisoningofanimalsinsoutheasternSpain:areviewoftheveterinarytoxicologyservicefromMurcia,Spain.VetHumToxicol2003;45:47-50.

39.MurphyMMandTalcottPA.AnticoagulantRodenticides.InSmallAnimalToxicology,2nded.,ed.M.E.Petersen,andP.A.Talcott2006;pp.563-77.St.Louis:Saunders.

40.NIOSH.Criteriaforarecommendedstandard:Occupationalexposuretodinitro-ortho-cresol.Re-portNo.78–131,PB80–17870–159.Washington,DC,NationalInstituteforOccupationalSafetyandHealth,1978.

41.PainDJ,GargiR,CunninghamAA,JonesA,PrakashV.Mortalityofglobally threatenedsaruscranes(Grusantigon)frommonocrotophospoisoning inIndia.SciTotalEnviron2004;326:55-61.

42.SimovićM.Krivičnoprocesnopravo.BanjaLuka:Fakultetzabezbjednostizaštitu,2009.43.SrebočanV,GlomerčićH.Veterinarskipriručnik,peto izmijenjeno izdanje,Medicinskanaklada,

Zagreb,1996.44.StanleyPI,BunyanPJ.Hazards towinteringgeeseandotherwildlife from theuseofdieldrin,

chlorfenvinphosandcarbophenothionaswheatseedtreatments.ProcRSocLondBBi-olSci1979;205:31-45.

45.StuddertVP.Epidemiologicalfeaturesofsnailandslugbaitpoisoningindogsandcats.AustVetJ1985;62:269-71.

46.SwiggartRC,WhiteheadJrCJ,CurleyA,KelloggFE.Wildlifekillresultingfromthemisuseofar-senicacidherbicide.BullEnvironContamToxicol2002;8:122-8.

47.ŠkulićM.Krivičnoprocesnopravo.Beograd.PravnifakultetUniverzitetauBeogradu,2009.48.WhitfieldDP,McLeodDRA,WatsonJ,FieldingAH,HaworthPF.Theassociationofgrousemoor

inScotlandwiththeillegaluseofpoisonstocontrolpredators.BiolConserv2003;114:157-63.

ANIMAL POISONING – VETERINARY-MEDICAL AND CRIMINAL-LEGAL ASPECTS

Aleksić Jelena, Batrićević Ana, Jovašević D., Aleksić Z.

Apartfromapprovedorplannedpoisoningwithagriculturalpurpose,anincreaseinthenumberofcasesofintentionalanimalpoisoning(primarilyreferringtocatsanddogs)


ENGLISH

262

hasbeendetectedinSerbia,andit issuspectedthattheirnumber issignificantly largerthantheoneshownbytheofficialstatisticsdata.UndertheconditionsprescribedbytheCriminalCodeoftheRepublicofSerbia,suchactivitiesmayrepresentthecrimeofkillingandtortureofanimals,butalsothecrimeofcausingageneraldanger.

Itwouldbe impossible toconduct theprocedureofdiscoveringandproving thesecriminaloffencesandtheresponsibilityoftheirperpetratorswithoutfindingsandopinionofforensicveterinary-medicineexperts.Theyplayanimportantrolewhenitcomestositein-spection,crimesceneprocessing,collectingthesamplesfromthecrimescene,processingofsamplesandautopsyandexhumationofapotentiallypoisonedanimalbody.Justlikeotherevidenceincriminalprocedure,findingsandopinionofexpertsofveterinarymedicineareestimatedinaccordancewiththeprincipleoffreeassessmentofevidence.However,duetothespecificityofsuchcasesofkillingandtortureofanimals,theirimpactoncourt’sdecisionontheexistenceofcriminaloffenceandperpetrator’sliabilityiscrucial.

Inthispaper,theauthorsdiscussthescopeofanimalpoisoninginSerbia,particularlyinBelgrade,analyzepossiblecriminal–legalconsequencesoftheseillegalactivitiesandpointouttoasignificantrolethatexpertsofveterinarymedicalprofessionhaveindiscov-eringandprovingsuchcasesandtheliabilityoftheirperpetrators.

Keywords:animalpoisoning,killingandtortureofanimals,criminaloffence,sitein-spectionandveterinary-medicalexpertise

ОТРАВЛЕНИЕ ЖИВОТНЫХ – ВЕТЕРИНАРНО-МЕДИЦИНСКИЙ И УГОЛОВНО-ПРАВОВОЙ АСПЕКТЫ

Елена Алексич, Ана Батричевич, Д. Йовашевич, З. Алексич

Кромеразрешенногоилипланируемогоотравленияживотныхвсельскохозяй-ственных целях, в Сербии отмечен рост случаев преднамеренного незаконногоотравления животных (преимущественно собак и кошек), и есть основания пред-полагать, что количество таких случаев значительно превышает статистическиеданные.Приопределенныхусловиях,определяемыхУголовнымкодексомРеспубликиСербия,подобныедействиямогутквалифицироватьсякакуголовноепреступлениепостатье«Убийствоживотныхижестокоеобращениесживотными»,нотакжеикакпреступлениепротивобщественнойбезопасности.

Процесс раскрытия и доказательства этих преступлений и установленияответственности виновных был бы невозможен без экспертизы и заключения эк-спертовсудебно-ветеринарнойэкспертизы.Ониимеютважнуюрольвпроведениирасследования, то есть осмотре места преступления, сбора образцов с местапреступления,ихобработкеианализе,вскрытиииэксгумациитрупапотенциальноотравленногоживотного.Какиостальныедоказательствавуголовномрасследовании,вывод и заключение эксперта ветеринарно-медицинского профиля оцениваютсяв соответствии с принципом свободной оценки доказательств. Тем не менее, из-заспецификиподобныхслучаевубийстваживотныхижестокогообращениясжи-вотными, на практике они имеют решающее влияние на решение суда о наличиисоставапреступленияиответственностивиновных.

РУССКИЙ


263

В работе автора рассматриваются распространенность случаев отравленияживотных в Сербии, в частности, в Белграде, проводится анализ возможныхуголовно-правовыхпоследствийэтихпротивозаконныхдействийиподчеркиваетсязначительная роль специалистов ветеринарной медицины при раскрытии идоказательствеподобныхслучаевиустановленииответственностивиновных.

Ключевые слова: отравление животных, убийство животных и жестокоеобращение с животными, уголовное преступление, расследование, ветеринарно-медицинскаяэкспертиза


264

265

PRIKAZ SLUČAJA / CASE REPORT

* Rad primljen za štampu 03. 06. 2013. godine**NemanjaJezdimirović,drvet.med.,istraživačsaradnik,drsci.vet.med.BranislavKureljušić,naučnisaradnik,drsci.vet.med.VojinIvetić,višinaučnisaradnik,JasnaKureljušić,drvet.med.,istraživačsaradnik,Đ.Cvetojević,dr.vet.med.,istraživačpripravnik,drsci.vet.med.DankaMalić-Strižak,naučnisaradnik,mrsci.vet.med.O.Radanović, istraživačsaradnik,Naučni institutzaveterinarstvoSrbije,Beograd,drsci.vet.med.MilankaJezdimirović, re-dovniprofesor,Fakultetveterinarskemedicine,Beograd,Srbija

DOI:10.2298/VETGL1404265J UDK:636.52/.58+636.022:616-005.1+616-002.42+616.34-002

HEMORAGIČNO-NEKROTIČNI ENTERITIS KOD RODITELJA BROJLERA* HAEMORRHAGIC-NECROTIC ENTERITIS IN HEAVY BREEDS BROILERS

Jezdimirović N., Kureljušić B., Ivetić V., Kureljušić Jasna, Cvetojević Đ., Maslić-Strižak Danka, Radanović O., Jezdimirović Milanka**

Ispitivanja su imala za cilj da se utvrdi uticaj Clostridium perfringens tip A na razvoj patomorfološkog supstrata, njegov intenzitet i distribuciju kod teških roditelja uzrasta petnaest nedelja. Ispitivanje je obavljeno na leševima 8 koka i 7 petlova teških roditelja provenijencije COBB 500. Posle izvršene obdukcije, za histopatološko ispitivanje uzeti su uzorci promenjenih delova jejunuma i jetre, a za bakteriološko i molekularno ispitivanje crevni sadržaj jejunuma.

Kod svih leševa u otvorenoj pleuroperitonealnoj šupljini, već in situ, uočava se promenjeni deo jejunuma. On je bio izrazito dilatiran celom dužinom, a njegov zid plavičasto-sive boje sa diseminiranim subseroznim punktiformnim krvnim ekstravazatima. Njegovim otvaranjem iz lumena je izlazio polutečni sadržaj u kojem plivaju krvni koagu-lumi i krpičasti delovi nekrotične mukoze. Mikroskopskim pregledom ise čaka tkiva tankih creva bojenih HE metodom zapažena je difuzna nekroza crevnih resica. One su destruisane i zamenjene eozinofilnom bestrukturnom masom. Pored toga, uočava se edem submukoze, kongestija kapilara i krvni ekstravazati u mukozi, kao i infiltracija neutrofilnih granulocita u lamini propriji. Navedene mikroskopske alteracije oslikavaju hemoragično-nekrotični enteritis. Mikroskopskim pregledom isečka tankih creva bojenih Brown & Brenn metodom ustanov-ljene su kolonije bakterija u distalnim delovima submukoze.

Bakteriološkim ispitivanjem u anaerobnim uslovima, izolovana kultura je identifikovana kao Clostridium perfringens. Primenom multiplex PCR dobijeni izolat je genotipiziran kao Clostridium perfringens tip A.

266

Vet.glasnik68(3-4)265-273(2014)JezdimirovićN.isar.:Hemoragično-nekrotičnienteritiskodroditeljabrojlera

Na osnovu patomorfoloških, bakterioloških i molekularnih ispitivanja može da se zaključi da infekcija teških roditelja Clostridium perfringens tipa A protiče sa slikom difuznog hemoragično-nekrotičnog jejunitisa, da uzročnik duboko penetrira u tkivo jejunuma i da su pšeni-ca i pšenične mekinje činili favorizujući faktor za proliferaciju etiolo-škog agensa.

Ključne reči: roditelji brojlera, hemoragično-nekrotični enteritis, Clostridium perfringens tip A

Oboljenjedomaćihidivljihptica,učijojetiologijiznačajnuuloguimajurazli-čiti tipoviClostridium perfringens, opisano jeu literaturi prepola vekapodna-zivomnekrotičnienteritis.PrvigajeopisaoParish1961.godine. Ovooboljenjejepoznatouliteraturiipoddrugimimenima:klostridijalnienteritis,enterotoksemijai„bolesttrulihcreva“(Saif,2008).Najčešćeobolepilićiuzrastaod2.do6.nedelje,madasebolestzapažaikodstariježivineuzrastaod22.do30.nedelja(Wilsonisar.,2005).Clostridium perfringens,podeljenjeu6tipova(A,B,C,D,EiF),anaosnovuproizvodnjeiizlučivanjaglavnihtoksinaα,β,εiι.Međutim,uposlednjevremeotkrivenisunovitokisni(NetB,Beta2iTpeL)kojimasepridajeznačajupa-togeneziovebolesti(Shojadoostisar.,2012).UpatologijiživineznačajnuuloguimajutipAiC,stimdajetipAnajčešćipatogen.

InfekcijaClostridium perfringens nastajeprekodigestivnogsistema.Obzi-rom da je Clostridium perfringensdeosaprofitskemikrofloreintestinalnogsistemazdraveživine,pododređenimuslovimaoboljenjemožedabudeprouzrokovanoiendogeno.Inače,pojavabolestičestojepovezanasapromenomiprekomernimunosomhrane.Predisponirajući faktor zapojavubolesti jeprekomernounoše-nježitarica(raž,ječam,pšenica),ribljegimesnogbrašnaibrašnaodperja(Kald-husdal,2000;Drewisar.,2003).Nastanakbolestipospešujuicrevneparazitoze,kokcidiozaiaskaridioza(Keyburnisar.,2006).Istotako,primenaantibakterijskihmedikamenatapovećavarizikzarazvojoboljenja (Yang isar.,2009;Keyburn isar., 2010).U svimovimslučajevimanastaje poremećaj ravnoteže saprofitskecrevnemikroflore,tj.stimulišeseproliferacijaklostridijauintestinalnomsistemu,kojiprodukujuvelikekoličinetoksinaodgovornihzapatogenost.

Ciljradabiojedaseispitajupatomorfološkekarakteristike,intenzitetidis-tribucijakaoietiologijanekrotičnogenteritisakodroditeljabrojlerastarostipetn-aestnedelja.

Uovomradu ispitanisu leševi8koka i7petlova teških roditeljaproveni-jencijeCOBB500,starostipetnaestnedelja.Uginulaživinaporeklomjesafarme

Uvod / Introduction


267


izcentralneSrbije,gde jednevnouginućeupetnaestojnedeljiodgojaprevazi-lazilavrednosttehnološkognormativa.Jatood11720jedinkijeodgajanoupod-nomsistemu,ihranjenokompletnomkrmnomsmešomsaudelompšenice10,8%ipšeničnihmekinja18,0%.Posle izvršeneobdukcije,zahistopatološko,bakte-riološko imolekularno ispitivanjeuzeti suuzorcipromenjenihdelova jejunuma,crevnisadržajaideojetre.Uzorci jetrei jejunumzahistopatološkipregeledfik-siranisuu10%puferizovanomformalinu,procesovanistandardnimpostupkom,iuklopljeniuparafinskeblokove.Parafinski isečcitkivadebljine5μmbojenisuhematoksilin-eozin (HE) i Brown i Brenn metodom. Uzorci razmaza sluznicepromenjenihdelova tankihcrevamikroskopski supregledaninaprisustvokok-cidija.PromenjenidelovitankihcrevasasadržajemzasejanisunaZeissleragar(bioMérieux) inaTarozzibujon(bioMérieux)podanaerobnimuslovima,48hnatemperaturiod37oCusvrhuizolacijeinfektivnogagensa.Uzorcisuistovremenozasejaniinakrvniagarsa5%ovčijekrvipodaerobnimuslovima,24hna37oC.ZaizolacijuSalmonellaspp.uzorcisustavljeniurastvorzapredobogaćenje,inkubi-rani18hna37oCupuferizvanojpeptonskojvodi(BPW;HiMedia).Zamolekular-nutipizacijutokisnaClostridium perfringenskorišćenjemultiplexPCR(Qiagen),iprajmeri(AppliedBiosystem)kaoštojeopisaoVanAstenisar.(2009).

Spoljašnjimpregledom5 leševa koka i 3 lešapetla ustanovljene suane-mijakreste,podbradnjakaikožeobraza.Kod3kokei4petla,uovimregijamamanifestnojeiikteričnoprebojavanje,odnosnoimpregnacijatkivažučnimboja-ma(slika1).Nastaloprebojavanjekože,možedaseobjasnivećimprisustvomsadržajaproteinaikolagenihvlakanauovojtelesnojregiji(Perišićisar.,1980).Povećanjekoncentraciježučnihbojaukrviživinenastajezboghemolitičkogde-lovanjaalfatoksinaClostridium perfrigens tipA,kojivršihidrolizusupstancineo-phodnihzaočuvanjeinegritetaćelijskihmembrana.Kodsvihobdukovanihleše-va,uotvorenojpleuroperitonealnojšupljinivećin situjasnosuuočljivipromenjenidelovitankihcreva.Jejunumjecelomsvojomdužinomizrazitodilatiranifragilan,zid je plavo-siveboje sadiseminiranim subseroznimpunktiformnimkrvnimek-stravazatimatakodaimaizgledcrevainficiranogkokcidijama.Ovakvasituiranostidistribucijainflamatornogprocesamožedaseuporedisapromenamanastalimkod kokcidioze izazvaneEimeria necatrix (Knežević i Matejić, 1996;Williams,2005).Prilikomotvaranja jejunuma iz lumena je izlaziopolutečni sadržajuko-jemplivajukrvnikoagulumiikrpičastidelovinekrotičnemukoze.SličnenekrotičnepromeneutankomcrevuopisujeiPattison(2002)kojiihčakgradualnodiferenci-ranaosnovunjihovedebljine.Nekad,nekrotičnepromenedosežuidublje,kadasevideprekoseroze,automslučajuponekadserazvijaiperitonitis(KneževićiMatejić,1996;Pattison,2002).Unekimsegmentimacrevaovajpolutečnisa-držajpomešanjesamehurićimagasa,štomudajepenušavizgled(slika2).NaširezultatiodgovarajunalazimaVissiennonisar.(1996)kojisuopisalimorfološke


268

promenekodpilićastarih26dana,akojisubiliveštačkiinficiraniClostridium perfrigenstipA,ukoncentracijiod5x108CFU.Međutim,ovakveintestinalnealteracijenisuzapaženeunašemispitivanommaterijalu.Zaštojejejunumkodovetokso-in-fekcijeciljniorgan?Razlogverovatnotrebatražitiuvisokojkoncentracijibakteri-je Clostridium perfringens ujejunumuiparalitičkomdelovanjualfatoksina,sličnokao i kodnekrotičnogenteritisaprasadinasisi (nepublikovani rezultati).OvommišljenjuiduuprilogirezultatiCrossisar.(2003)kojisuustanovilidaprisustvoClostridium perfringens usadržajutankogcreva(koncentracija106/g)povećavamogućnostnastankanekrotičnogenteritisakodživine.Pšenicaprekosvojihne-skrobnihpolisaharidafavorizujeintestinalnuproliferacijuClostridium perfringens kodživine(Kalhusdal,2000;Drewisar.,2003).Imajućiovouvidu,mišljenjasmodasupšenicaipšeničnemekinje(udeood28,0%)usastavukompletnekrmnesmešekojomsuhranjeni teški roditelji, imaliuticajanaproliferacijuClostridium perfringens tipaAinastanakhemoragično-nekrotičnogenteritisa.Obilnaintralu-minalnakrvavljenjasanastankomkrvnihugrušakaposledicasupovećaneper-meabilnostikrvnihsudovanakojedelujealfatoksin(Pattison,2002;Lovelandisar.,2004;Wilsonisar.,2005).Krvniugrušaknastaonaovajnačin,iuovakvomobimu,možedaprouzrokujeopturacionestenozecrevaiposthemoragičneishe-mijekojesuvidljivenakožiglave.

Mikroskopskim pregledom isečaka tkiva jejunuma, bojenih HE metodomzapaženajedifuznanekrozacrevnihresica.Crevneresicesudestruisaneipret-voreneueozinofilnubestrukturnumasu.Poredtoga,uočavaseiedemsubmu-koze,kongestijakapilaraikrvniekstravazatiumukozi,kaoiinfiltracijaneutrofilnihgranulocitaulaminipropriji.Navedenemikroskopskealteracijeoslikavajuhemo-ragično-nekrotičnienteritis(slika3).

Slika1. Ikterično prebojavanje glave i podbradnjaka /Picture 1. Icteric staining of head and podbradnjak


269

Utkivnimisečcimajetreuočenasumultifokalna,polimorfnanekrotičnaog-njišta,ukojimaseneraspoznajenormalnahistostruktura.Mikroskopskimpregle-domisečakajejunumabojeniBrowniBrennmetodom,zadokazprisustvabak-terija,ustanovljenesukolonijebakterijaudistalnimdelovimasubmukoze,bližetunicimuskularis(slika4).Koloniječinivelikibrojplavoobojenihštapićastihbak-terijaodkojihsumnogesaslikommeđusobnekonglutinacije.Mikroskopskenala-ze,sličneovim,opisujuidrugiautori(Lovelandisar.,2001).Naširezultatidobije-nimorfološkimispitivanjimaproširujuranijeopisanenalazeiobezbeđujusigurnopostavljanjedijagnozehemoragično-nekrotičnogenteritisakodživine.

Bakteriološkim ispitivanjemuanaerobnimuslovimanakon24h inkubacijenatemperaturiod37oC,naZeissleragaruizraslesukonveksne,sivkastekolonije,

Slika2.Jejunum – krvni koagulumi i krpičasti delovi nekrotične mukoze sa penušavim crevnim sadržajem /

Picture 2. Jejunum – blood coagulums and patches of necrotic mucosa with foamy intestinal contents

Slika3.Jejunum – edem submukoze, kongestija kapilara i krvni ekstravazati u mukozi, kao i neutrofilna infiltracija u lamini propriji (HE, X200)

Picture 3. Jejunum - submucose oedema, capillary congestion and blood extravasates in mucosa, as well as neu-trophilic infiltration in lamina propria (HE, X200)


270

zaobljenihrubovaiprečnikaoko1mm.Okokolonijaformiranajedvostrukazonahemolize.UmikroskopskompreparatuuočenisuGram-pozitivništapići.Naosno-vumikroskopskihikulturelnihosobinaibiohemijskeaktivnostiizolovanakulturaidentifikovanajekaoClostridium perfringens.Uaerobnimuslovimaizraslebak-terijetipičnesuzafiziološkucrevnumikrofloru(E. coli).

PrimenommultiplexPCRdobijeniizolatjegenotipizirankaoClostridium perfringens tipA.

Naosnovurezultatapatomorfoloških,bakteriološkihimolekularnihispitiva-njamožedasezaključi:• InfekcijaClostridium perfringenstipaAkodteškihroditeljabrojlerastarostipet-

naestnedelja,protičesaslikomdifuznoghemoragično-nekrotičnogjejunitisa.• Uzročnik ove tokso-infekcije duboko penetrira u tkivo jejunuma, i jasno se

uočavaprimenommetodebojenjapoBrowniBrenn-u.• Uovomnašem ispitivanju, verujemodasupšenica i njenemekinjebile fa-

vorizujućifaktorproliferacijeClostridium perfringenstipaAujejunumuteškihroditelja.

Slika4.Jejunum – bakterijske kolonije u distalnim delovima submukoze, bliže tunici muskularis (Brown & Brenn metoda bojenja, X400) /

Picture 4. Jejunum – bacterial colonies in distal parts of submucosa, close to tunica muscularis (Brown & Brenn coloring method, X400)



271

NAPOMENA/ACKONWLEDGEMENT:RadjerealizovanpoprojektimaIII46009iTR31062kojisefinansirajuodstraneMinistarstvaprosve-te,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije.This work has been realized in the scope of projects III 46009 and TR 31062, financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of Republic of Serbia.

1. BarnesHJ,Clostridialdiseasesin:SaifYM.Diseaseofpoultry12thedition,Blackwellpublishing,2008,872-9.

2. CrossDE,SvobodaK,McDevittSG,AcamovicT.Theperformanceofchickensfeddietswithandwithoutthymusoilandenzymes.BritishpoultrySci2003;44,18-19.

3. DrewMD,VanKesselAG,MaenzDD.Adsorptionofmethionineand2-hydroxy-4–methylthiobu-tanoicacidinconventionalandgermfreechickens.PoultrySci2003;82,1149-53.

4. KaldhusdalMI.Necroticenteritisasaffectedbydietary ingredients.J. WorldPoult 2000;No:6,42-3.

5. KeyburnAL,SheedySA,FordME,WilliamsonMM,AwadMM,RoodJI,MooreRJ.AlphatoxinofClostridium perfringens isnotanessentialvirulencefactorinnecroticenteritisinchick-ens. InfectImmun 2006;74:6496-500.

6. KeyburnAL,YanXX,BannamTL,VanImmerseelF,RoodJI,MooreRJ.Associationbetweenavi-annecroticenteritisandClostridium perfringens expressingNetB. VetRes, 2010;41:21.

7. KneževićN.,MatejićM.Bolestipernateživine.Izd.Veterinarskifakultet,VeterinarskakomoraSr-bije,1996.

8. LovlandA,KaldhusdalM,RedheadK,SkjerveE,LillehaugA.Maternalvaccinationagainstsub-clinicalnecroticenteritisinbroilers. AvianPathol 2004;33:81-90.

9. LovlandA,KaldhusdalM.Severelyimpairedproductionperformanceinbroilerflockswithhighin-cidenceofClostridium perfringens-associatedhepatitis. AvianPathol 2001;30:73-81.

10. PattisonM.Someclinicalandpathologicalfeaturesofenteritisinbrolilers–observationsontreat-ment in U.K. Proceedings of the Poultry Enteritis Conference. ElancoAnimal Health,Cambridge,EnglandpageC1-10,2002.

11. PerišićV.Jetrau:StefanovićS.isar.Specijalnakliničkafiziologija,Medicinskaknjiga,Beograd--Zagreb,1980,394-464.

12. ShojadoostB,VinceAR,PrescottJF.Thesuccessfulexperimental inductionofnecroticenteri-tisinchickensbyClostridium perfringens:acriticalreview.VetRes2012;26;43(1):74.

13. VanAstenAJM,CW,vanderWiel,NikolaouG,HowersDJ,GroneA.AmultiplexPCRfortoxintyp-ing of Clostridium perfringensisolates.VeterinaryMicrob2009;136,3-4,411-12.

14.VissiennonTh,MengerS,IngridLanghof.Hepaticandrenalultrastructurallesionsinexperimen-tal Clostridium perfringenstypeAenterotoxemiainchicken.AvianDis1996;40(3):720-4.

15. WilliamsRB. Intercurentcoccidiosisandnecroticenteritisofchickens: rational, intergrateddis-easemanagementbymaintenanceofgutintegrity.AvianPath2005;34:159-80.

16. WilsonJ,TiceG,BrashML,HilaireSST.ManifestationsofClostridium perfringens and related bacterialenteritidesinbroilerchickens. World’sPoultSciJ 2005;61:435-37.

17.YangY,IjiPA,ChoctM.Dietarymodulationofgutmicroflorainbroilerchickens:areviewoftheroleofsixkindsofalternarivestoinfeedantibiotics.WorldPoulSciJ2009;65,97-114.



272

HAEMORRHAGIC-NECROTIC ENTERITIS IN HEAVY BREEDS BROILERS

N.Jezdimirovic, B.Kureljusic, V.Ivetic, Jasna Kureljusic, DJ.Cvetojevic, Danka Maslic-Strizak, O.Radanovic, Milanka Jezdimirovic

TheaimoftheinvestigationwastodeterminetheinfluenceofClostridiumperfringenstypeAonthedevelopmentofpathomorphologicalsubstrate,itsintensityanddistributioninfifteenweeksoldheavybreedsbroilers.Theinvestigationwascarriedoutoncorpsesof8hensand7roostersofheavybreedsofprovenanceCOBB500.Afterthecompletionoftheautopsy,samplesofalteredpartsofjejunumandliverweretakenforhistopathologicalex-amination,andjejunumintestinalcontentsforbacteriologicalexamination.

Inallthecorpses,inopenpleuroperitonealcavity,eveninsitu,analteredpartofjeju-numcanbenoticed.Itwasextremelydilatedtheentirelength,anditswallwasbluish-graywith disseminated subserouspunctiformbloodextravasates.Whenopened, semi-liquidcontentwithbloodcoagulumsandpatchesofnecroticmucosawentoutof it.Bymicro-scopicexaminationofsmallintestinetissuecuttings,coloredbyHEmethod,therewasob-servedadiffusenecrosisofintestinalvilli.Theyweredesroyedandreplacedbyeosinophil-icstructurelessmass.Furthermore,therecouldbenoticedsubmucoseoedema,capillarycongestionandbloodextravasatesinmucosa,aswellasinfiltrationofneutrophilicgran-ulocytesinlaminapropria.Thesemicroscopicalterationsreflecthemorrhagicnecroticen-teritis.BymicroscopicexaminingofsmallintestinecuttingscoloredaccordingtoBrown&Brennmethod,coloniesofbacteriaindistalpartsofthesubmucosawerefoundout.

Usingbacteriologicaltestsinanaerobicconditions,therewasisolatedacultureiden-tifiedasClostridiumperfringens.AfterapplyingofmultiplexPCR,theobtainedisolatewasgenotypedasClostridiumperfringenstypeA.

Onthebasisofpathomorphological,bacteriologicalandmolecularexaminations,itcanbeconcludedthattheinfectionofheavybreedswithClostridiumperfringenstypeAismanifestedbyappearanceofhaemorrhagic-necroticjejunitis,thatthecauserpenetratesdeeplyintojejunumtissueandthatwheatandwheatbranwereafavoringfactorforprolif-erationoftheetiologicalagent.

Keywords:heavybreedsbroilers,haemorrhagic-necroticenteritis,Clostridiumper-fringenstypeA

ГЕМОРРАГИЧЕСКИ-НЕКРОТИЧЕСКИЙ ЭНТЕРИТ У РОДИТЕЛЬСКОГО СТАДА ТЯЖЕЛЫХ ПОРОД

Н. Ездимирович, Б. Курелюшич, В. Иветич, Ясна Курелюшич, Дж. Цветоевич, Данка Маслич-Стрижак, О. Раданович, Миланка Ездимирович

ЦельюисследованиюбылоопределениевлиянияClostridiumperfringensтипаAнаразвитиепатоморфологическогосубстрата,интенсивностьираспространение вродительскомстадетяжелыхпородввозрастепятнадцатинедель.Исследование

ENGLISH

РУССКИЙ


273

проведенонатрупах8кури7петуховродительскогостадатяжелыхпородкроссаCOBB500.После проведенного вскрытиядля гистопатологического исследованиявзятыобразцыизмененныхучастковтощейкишкиипечени,адлябактериологиче-скогоимолекулярногоисследованиясодержимоетощейкишки.

Увсехтруповвоткрытойплевро-перитонеальнойполостиуже in situобнару-живаетсяизмененныйучастоктощейкишки. Оназаметнорасширенанавсемпротя-жении,аеестенкасиневато-серогоцвета сдиссеминированнымисубсерознымито-чечнымкровоизлияниями. Приегооткрытииизпротокавыделялосьполужидкоесо-держимоесосгусткамикровииобрывкинекротизированнойслизистой. Примикро-скопическомисследованиисрезовтканитонкогокишечника,окрашенныхпометоду HE,обнаружендиффузныйнекрозкишечныхворсинок. Онидеструктурированыиза-мененыбесструктурнойэозинофильноймассой. Крометого,отмеченотекподслизи-стой,капиллярныйзастойикровяныеэкстравазатывслизистой,атакжеинфильтра-циянейтрофильныхгранулоцитов впластинкуслизистой. Указанныемикроскопиче-скиеальтерациидаюткартинугеморрагически-некротическогоэнтерита. Примикро-скопическомисследованиисрезовтонкогокишечника,окрашенныхметодомBrown&Brenn, установленоналичиеколонийбактерий вдистальныхучасткахподслизистой.

Прибактериологическомисследованииванаэробныхусловияхвыделенакуль-тура, идентифицированная как Clostridium perfringens. Полученный при помощиmultiplexPCRизолятгенотипированкакClostridium perfringens типA.

Наосновепатоморфологических,бактериологическихимолекулярныхиссле-дованийможно сделать выводо том, чтоинфекцияродительского стада тяжелыхпородClostridiumperfringensтипаAпротекаетскартинойдиффузногогеморрагиче-ски-некротическогоэнтерита,чтовозбудительпроникаетглубоковтканитощейкиш-ки,атакжечтопшеницаипшеничныеотрубисталифактором,благоприятствующимпроникновениюэтиологическогоагента.

Ключевыеслова:родительскоестадотяжелыхпород,геморрагически-некроти-ческийэнтерит,Clostridium perfringens типA


274

275

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMANJE RUKOPISA

VETERINARSKI GLASNIK je časopis Fakulteta veterinarske medicine Uni-verziteta u Beogradu, koji se izdaje u saradnji sa suizdavačem Veterinarskom komorom Srbije. Časopis objavljuje originalne i pregledne radove, izveštaje sa kongresa i stručnih sastanaka, prikaze knjiga, radove iz istorije veterinarske med-icine, dopise za rubriku Sećanje, kao i komentare i pisma Uredništvu u vezi sa ob-javljenim radovima.

Sve prispele rukopise Uređivački odbor, odnosno glavni i odgovorni urednik šalje recenzentima radi stručne procene. Ukoliko recenzenti predlože izmene i dopune, tada se kopija recenziranog rukopisa dostavlja autoru (autorima) s mol-bom da tražene izmene unesu u tekst ili pak u protivnom da argumentovano iz-raze svoje neslaganje sa datim primedbama recenzenta. Konačnu odluku o prih-vatanju rada za štampu donosi glavni i odgovorni urednik zajedno sa Uređivačkim odborom.

Časopis se štampa na srpskom jeziku, a kratak sadržaj se prevodi na en-gleski i ruski. Radovi stranih autora, van srpskog, hrvatskog i bošnjačkog govor-nog područja se štampaju na engleskom jeziku sa kratkim sadržajem na srpskom i ruskom jeziku.

Molimo saradnike da svoje radove za Veterinarski glasnik pišu jasno, konciz-no, racionalno, gramatički ispravno i u skladu sa sledećim uputstvima.

OPŠTA UPUTSTVATekst rada se kuca u programu za obradu teksta Word, latinicom, fontom

Times New Roman, duplim proredom i veličinom slova 12 tačaka (12 pt). Levu i desnu marginu podesiti na 20 mm, a gornju i donju na 30 mm, veličinu stranice na A4, sa levim poravnanjem i uvlačenjem svakog pasusa za 10 mm. Ukoliko se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol. Rukopis rada do-staviti odštampan jednostrano na belom papiru formata A4 u dva primerka, zajed-no sa elektronskom verzijom. Stranice numerisati redom u okviru donje margine (sa desne strane) počev od naslovne strane. Podaci o korišćenoj literaturi u tekstu označavaju se u zagradi prezimenom autora, iza kojeg se stavlja zarez i godina. Ukoliko ima više od dva autora, tada se u zagradi piše samo prezime prvog auto-ra uz dodatak “i sar.,” pa godina (npr. Petrović i sar., 1987).

NASLOVNA STRANA Na posebnoj prvoj stranici treba napisati sledeće: – Naziv članka, odnosno rada, treba pisati velikim slovima bez podvlačenja

i bez skraćenica.– Imena autora pisati ispod naslova punim imenom i prezimenom sa titulom

i zvanjem, bez podvlačenja i veznika, već razdvojena samo zarezom. Iznad prezi-

276

mena se zvezdicom (jednom ili više) označava ustanova u kojoj radi autor (autori). Zvezdice se stavljaju u superskriptum na kraju svakog prezimena.

– Tačan naziv ustanove (i mesta u kojima se nalazi) u kojima autori rade, tre-ba navoditi onim redosledom koji odgovara redosledu autora u radu.

– Na dnu stranice treba navesti ime i prezime (adresu, broj telefona, faksa ili e-mail) jednog od autora, radi korespondencije

KRATAK SADRŽAJNa posebnoj stranici uz rad treba priložiti i prošireni kratak sadržaj rada, obi-

ma jedne stranice A4 formata. Pored naslova i imena autora, kratak sadržaj treba da sadrži uvod, materijal i metode, rezultate, diskusiju i zaključak. Takođe, ispod kratkog sadržaja treba navesti ključne reči (optimalno tri do šest).

PISANJE TEKSTASvi podnaslovi se pišu malim slovima i boldovano. U radu koristiti kratke i

jasne rečenice. Sve strane reči za koje postoji odgovarajuće ime u našem jezi-ku treba zameniti tim nazivom tj. da prevod bude u duhu srpskog jezika. Za na-zive lekova koristiti isključivo njihova internacionalna nezaštićena imena (ili kako to još neko naziva generička imena) i pisati ih onako kako se izgovaraju (ne na latinskom ili engleskom jeziku). Ukoliko se pak želi ipak istaći ime nekog prepa-rata, onda se njegovo ime (zajedno sa imenom proizvođača) stavlja u zagradu iza naziva aktivne supstancije. Uređaji ili aparati se takođe označavaju njihovim trgovačkim nazivima, s tim što se i ovde u zagradi mora navesti ime i mesto proiz-vođača. Određene supstancije ili hemikalije, koje se označavaju slovima i brojka-ma, moraju se precizno označiti stavljanjem broja iznad (superskriptum) ili ispod slova (subskriptum) (npr. IL-6, H2O, B12, CO8). U radu se mogu koristiti određene skraćenice, ali samo kada je to neophodno (npr. kod dugačkih imena hemijskih jedinjenja) ili kada se takve skraćenice već nalaze u literaturi, odnosno kao takve su već prepoznatljive (npr. DNK). Za svaku skraćenicu, koja se prvi put javlja u tekstu treba navesti i pun naziv. Skraćenice nikako ne koristiti u naslovu, a u krat-kom sadržaju ih takođe treba izbegavati. Decimalne brojeve pisati sa zarezom. Obim rukopisa bez priloga, ne treba da bude veći od 8 stranica kucanog teksta, izbegavati veliki broj priloga.

Tabele se označavaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Ro-man i veličinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se u tabeli koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod tabele. Svaku ta-belu treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa do-staviti po jednu.

Grafikoni se takođe označavaju arapskim brojevima (ispod grafikona) po re-dosledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veličinu slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod grafikona. Svaki grafikon treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostaviti po jedan.

277

Sheme (crteži) se označavaju arapskim brojevima (ispod shema) po redos-ledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Koristiti font Times New Roman i veličinu slova 10 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja. Ukoliko se koriste skraćenice, iste treba objasniti u legendi ispod sheme. Svaku shemu treba odštampati na posebnom listu papira i za svaki primerak rukopisa dostavi-ti po jednu.

Fotografije se označavaju arapskim brojevima (ispod fotografije) po redosle-du navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom jeziku. Primaju se isključivo orig-inalne fotografije (crno-bele ili u boji). Na poleđini svake fotografije treba napi-sati redni broj i strelicom označiti gornji deo slike. Zbog kvalitetnije reprodukcije preporučljivo je slike dostavljati u elektronskom obliku (nastavak: jpg, tif ili sl., ne “uvlačiti” ih u “Word” format). U prilogu papirne forme teksta rada treba odštampati fotografiju sa odgovarajućom legendom i oznakom rednog broja.

POGLAVLJA RADAPoglavlja rada su: Uvod, Materijal i metode rada, Rezultati, Diskusija (ili

Rezultati i diskusija zajedno), Zaključak i Literatura.

U uvodu treba ukazati na najvažnije, odnosno najnovije činjenice i poglede, vezane za temu rada, sa kratkim obrazloženjem cilja sopstvenih ispitivanja.

Materijal i metode rada – U ovom poglavlju treba opisati uslove pod kojima su ogledi izvedeni, materijal i životinje na kojima su izvedeni, kao i metode koje su korišćene u ogledu.

Rezultati – Rezultate prikazati pregledno uz pomoć tabela ili grafikona. Svu-da treba da stoji redni broj i tekst, koji opisuje šta određena slika, tabela, grafikon ili shema prikazuje. Redni broj sa tekstom se stavlja iznad tabela, a kod svih os-talih prezentacija ispod. Autor mora tačno da naznači mesto u tekstu gde želi da bude prikazan određeni prilog.

Diskusija – U ovom poglavlju autor analizira dobijene rezultate i iste up-oređuje sa rezultatima i mišljenjima drugih autora, te pokušava istaći njihov teori-jski i praktični značaj.

Literatura – Autor treba da navede literaturne podatke, odnosno radove, ko-je je koristio u toku izrade svog rada. Poželjno je da korišćena literatura bude što novija, ako je moguće da ne bude starija od 5 godina. Reference treba pisati jednu ispod druge, numerisati ih arapskim brojevima i abecednim redom prema prvom slovu prezimena prvog autora. Ukoliko tekst reference ne može da stane u jedan red, tada se red koji sledi uvlači ispod prethodnog, jednim pritiskom na tabulator. Broj referenci nije u principu ograničen ali se preporučuje da ne bude veći od 30. Izbegavati korišćenje abstrakta kao reference. Reference članaka, koji su prih-vaćeni za štampu treba označiti kao “u štampi” i priložiti dokaz o prihvatanju rada. Reference se citiraju prema “Vankuverskim pravilima”, koja su zasnovana na for-matima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Naslove časo-pisa takođe treba skraćivati prema načinu koji koristi Index Medicus (ne stavljati tačke posle skraćenice). Stranice se citiraju tako što se navode početna stranica, a krajnja bez cifara koje se ponavljaju (npr. 134-138 se navode kao 134-8).

278

Primeri:

1. Članak u časopisu:1. Petrović M, Rakić L. Uticaj selena na razvoj pilića. Živinarstvo 2005; 2(7): 234-9.2. Knežević B. Kvantitativni parametri radova u medicini. Perod Biolog 1990; 92(2): 241-3.

2. Knjige i druge monografije: 3. Borojević S. Metodologija eksperimentalnog naučnog rada. 2. izd. Novi Sad: Radnički univerzitet

“Radivoje Čirpanov”, 1978.4. Colson JH, Armour WJ. Sports injuries and their treatment. 2nd rev. ed. London: S Paul, 1986.5. Mihajlov AI, Černyj AI, Giljarevskij PS. Naučnie komunikacii i informatika. Moskva: Izdateljstvo

“Nauka”, 1976.6. Plumb DC. Veterinary Drug Handbook. 4th edition. Iowa/Ames: Iowa State University Press, 2002.

3. Poglavlja u knjizi:7. Pantelić D. Naučni metod. U: Pantelić D, Vesley-Tanasković I, Radotić M, Savić B, Kuzmanović M,

Vojvodić V, i dr. Metodologija naučnoistraživačkog rada u medicinsko-biološkim nauka-ma. Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1977: 7-37.

8. Weinstein L, Swartz MN. Pathologic properties of invading microorganims. In: Sodeman WA Jr, Sodeman WA, editors. Pathologic physiology: mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders, 1974: 457-72 .

4. Rad ili abstrakt u Zborniku radova: 9. Ćupić V, Trailović D, Dobrić S, Velev R. Značaj racionalne primene lekova u veterinarskoj medici-

ni. Proceeding of Workshop Clinica Veterinaria Ohrid, Macedonia, 3-7. September 2005: 207-9.

10. Ćupić V, Trailović D. Neracionalna primena lekova u veterinarskoj medicini – rizik po zdravlje lju-di. Zbornik kratkih sadržaja radova 16. savetovanja veterinara Srbije sa međunarodnim učešćem. Zlatibor, Srbija, 8-10 Septembar, 2004: 223-34.

NAPOMENARad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove neće biti poslat na recenziju

i biće vraćen autorima da ga dopune i isprave.

ADRESA ČASOPISAVeterinarska komora Srbije – Veterinarski glasnik

11000 Beograd, Bulevar oslobođenja 18,tel/faks 011/ 2684-597, 2687-475; e-mail: [email protected]

Documents

VETERINARSKI GLASNIK ISSN 0350-2457 UDK 619 (05) · 135 v e t e r i n a r s k i g l a s n i k Časopis fakulteta veterinarske medicine univerziteta u beogradu vet. glasnik vol. 68