I Z M A T I C E

Z A K O N

TONY S. KALOGERAKOS (attorney at law)Tony S. Kalogerakos

is an accomplished attorneyand the founder of InjuryLawyers of Illinois, LLC. Thefirm has multiple offices focus-ing on personal injury andwrongful death matter, includ-ing a local office inLincolnwood. In addition topracticing in Illinois, Mr.Kalogerakos is also licensed byour highest court, the SupremeCourt of the United States ofAmerica.

He has representedthousands of clients throughoutthe world for their injury cases,

and has obtained tens of millionsfor their injuries, many of whichhave been recognized by theCook County Verdict Reporterfor their notable and sizableamounts.

Mr. Kalogerakos has

been singled out by his peers,and those within the legal andjudicial communities as one ofthe most aggressive attorneys inthe state. Multiple sources ofpublication have identified Mr.Kalogerakos as “no stranger to

the courtroom“.From simple matters to

that of catastrophic and wrongfuldeath, Mr. Kalogerakos and histeam have obtained awards ineycess of the norms, with manyeyceeding $1 He has multiple indi-viduals who in his office whospeak Serbian fluently.

HONORSRising Star for Personal

Injury Law: Super LawyersMagazine

Top 40 under 40:National Trial LawyersAssociation

Top 1% of

Personal Injury Lawyers:National AssociationofDistinguished Counsel

Top 100 Lawyers:American Academy of TrialLawyers Top Trial Lawyers:Million Dollar AdvocatesGroup

11www.serbianmirror.comFebruar 2017.

Neki noviklinci sebune pro-

tiv onih {todruga~ije mislekad je re~ o seksu-alnom opredeljenjuili o privr`enostifudbalskim boja-ma, dakle – bunese tako {to naglasisti~u svojunacionalnu pripad-nost! Logi~an ~ita-lac }e, nakonovako poredjanih ~injenica,zaklju~iti kako isticanjenacionalne privr`enosti srpskomnarodu unapred podrazumevakonfrontaciju sa bilo kakvimdruga~ijim mi{ljenjem koje,uzgred, nema nikakve veze sanacionalnim pitanjem. Neznanjenekih novih klinaca mogu darazumem, ali ne mogu i da oprav-dam.

U nekim drugim,sre}nijim vremenima, svoje nez-nanje sam ispoljavao na druga~ijina~in, ~ak prekomernim altruiz-mom, ljubavlju i prema onimakoji to ne zaslu`uju, bar ne utolikoj meri. Toga sam postaosvestan kada je ve} bilo kasno,ali nije nikada kasno da se ~ovekopameti. Siguran sam da }e umojoj nacionalno obojenoj pri~i~oveka u zrelim godinama mnogiprepoznati sebe i da }e jerazumeti. Kao {to sam siguran daje neki novi klinci nikada ne}erazumeti, a ja nikada ne}u saznatiko je zbog toga sre}niji – oni ilija?

Moj otacDu{an je rodjen uselu Kr{, naDurmitoru, pored@abljaka. Mojamajka Bosiljka jerodjena u Cetinju.Otac je bio vojnolice kada su seven~ali. Pooprobanom receptuo n d a { n j eJ u g o s l a v i j e ,ven~ali su se u[tipu, gde sam ja

verovatno za~et, jer sam rodjenposle devet meseci u Kumanovu.Tamo je u ljubavi za~eta mojasestra Branka, koja je rodjena uSkoplju, a zatim je cela porodicaoti{la da `ivi u Vipavi, uSloveniji. Posle toga smo `ivelikratko u Sarajevu, pa je otacdobio preme{taj u Beograd.Ubrzo su ga odveli na Goli otok,pa smo prestali sa seljakanjima ipostali smo Beogradjani.

Tek kada sam krenuo u{kolu, saznao sam da sam ponacionalnosti Crnogorac. Ta naci-ja je progla{ena na zasedanjuAVNOJ-a 1943. godine.Sedamdesetih godina pro{logveka “proizvedene“ su jo{ dvenove nacije: Muslimani iJugosloveni. Prvi put u svetujedna vera dobila je nacionalnoobele`je i privr`enost jednoj idejiprogla{ena nacionalnom pripad-no{}u. Otac nas je te godineupisao u Jugoslovene, {to sam sponosom bio ~itavih trideset god-ina. I{ao sam u {kolu sa drugari-ma ~ija me nacionalnost nije

interesovala, niti je ko o tomepri~ao. Ako se u tom periodumog `ivota moglo pri~ati o nekojprivr`enosti, onda je to bilavezanost za rokenrol, ali se taodrednica nije nalazila na spiskupo`eljnih nacionalnosti.

Na popisu koji je usle-dio na samom po~etku raspadaJugoslavije, sugerisano je da jejugoslovenstvo izmi{ljena nacija.Tada sam se vratio medjuCrnogorce, a moja supruga je odrodjenja bila Srpkinja. Decu smopodelili, kako bi obe nacije bilepodjednako zastupljene u na{ojku}i.

Godine stra{nog gradjan-skog rata su me naterale dadruga~ije, dublje i promi{ljenijerazmi{ljam o tome ko sam, {tasam i odakle sam. Na poslednjempopisu, pitao sam oca: ko smomi? Crnogorci, rekao je. Zarnismo Srbi iz Crne Gore? Jesmo.Srbi smo, odgovorio je. Da lismo Srbi ili Crnogorci? – pitaosam ga, a on se nervirao. Nakraju je rekao kako je to isto.

Onda je moja majkaotvorila jednu fioku i izvadilanjene i o~eve kr{tenice. Rekla jeblagim tonom da deca pripadajunaciji kojoj pripadaju njihoviroditelji. Otac je rodjen uKraljevini Crnoj Gori i u njegov-oj kr{tenici pi{e “Du{an, od ocaRadula, Srbina pravoslavne vjerei majke Milosave, Srpkinje,pravoslavne vjere“. U maj~inojkr{tenici, izdatoj u KraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca, pi{e:“Bosiljka, od oca Bla`a, Srbinapravoslavne vjere i majke Andje,

Srpkinje pravoslavne vjere“.Naglas sam zaklju~io kako sudeca roditelja srpske nacionalnos-ti Srbi, kao {to je logi~no da suunuci njihovih roditelja takodjeSrbi.

“Ja u ovom popisupi{em da sam Srbin“, rekao samumesto pozdrava.

“Pi{i slobodno, ali ti jeto isto“, rekao je moj otac umestopozdrava.

Moji roditelji nisudo`iveli odvajanje Crne Gore itamo{nju raspravu o tome ko jeko, {ta je ko i odakle je. Ne znam

kako bi moj otac tada reagovao ikako bi formulisao svoj zaklju~akda “to je sve isto“. ^esto pomis-lim kako je dobro {to nijedo~ekao vreme u kome bi, kadaode u zavi~aj, morao dobro darazmisli pre nego {to ka`e kojojnaciji pripada.

U stvari, `ao mi je decekoja svoju nacionalnu pripadnostdokazuju dranjem na ulici ili nastadionu. Nisu oni krivi {to imroditelji na vreme ne objasne kosu, {ta su, odakle su i ko se svedi~io ~injenicom da pripada srp-skom narodu.

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

U svom novom romanu Vanja Buli}nastavlja da prati uzbudljiva istra`ivan-ja novinara “crne hronike“ NovakaIvanovi}a, ovoga puta povodom ubist-va vlasnika no}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokog momka sabeogradskog asfalta. Kada iz no}nogkluba dobije anonimni poziv, saobaveštenjem da je njegov vlasnik ubi-jen, i kada shvati da policija zanemaru-je i zataškava zlo~in, ovaj beskompro-misni novinar upusti}e se u traganje zapozadinom krvavog dogadjaja.Polako postaje jasno da je ubijeni bio upleten u mre`ukorupcije, spregu vlasti i kriminala i u seks-afere. Osim toga,poslao je zagonetnu poruku tako što je u smrtnom ~asu raz-drljio košulju i otkrio grudi na kojima je imao istetoviranogBelog andjela, repliku ~uvene mileševske freske. Novakpo~inje da piše seriju ~lanaka i da povezuje skrivene imo}ne protagoniste jedne dalekose`ne zavere. Ali traganjeza istinom prekinu}e otmica njegovog sina, i Novak }e sena}i u nezavidnoj situaciji da mora da ga spase tako što }eu svojim tekstovima zametnuti pravi trag…

Nova knjiga VANJE BULI]A

VIZA ZA NEBO

KO SAM, [TA SAM, ODAKLE SAMVanjini biseri

N A [ I T A L E N T I

Februar 2017.12

UDalasu je krajem godineodr`ana peta po reduizlo`ba u organizaciji

Thankful Worlda u kojoj je u2016. godini uzelo u~e{}a preko20 {kola, organizacija,umetni~kih studija…

U koordinaciji MarijeGlu{~evi} Dragani} u~estvovalasu i deca koja su predstavljalaDFW Kulturni centar “Rastko” i{kolu “Rastko” srpske crkveSveta Tri jerarha u Dalasu / FortWorth-u.

Na izlo`bi su svojimradovima pokazali svoje slikarsketalente: Maksim i NikolaDragani}, Tijana Mir~eti},Emilija Lazovi}, Aleksandar iAndrej Mihalj~i}, Jovana iNikola Dragovi}, Luke i LilianaParsons, Andriana Ramirez iJovana Kljaji}.

U kompletnom projektuje u~estvovalo vi{e od 100 dece,a birani su pojedinci u kategori-jama po godi{tu dece. Izabrano jesedmoro nezavisnih umetnika,medju kojima i srpska slikarkaTatjana Kri{kov. Kriterijum jebio i ume}e i dojam likovnograda kao i poruka koju tajrad nosi.

Naime, deci jepostavljeno pitanje {tato ~ini `ivotlepim i rados-nim, i ~emu suoni zahvalnizbog toga? Nadivno izne-n a d j e n j eodgovor inisu biliI P h o n e ,IPad isli~no, ve}n j i h o v ap o r o d i c a ,maca ud v o r i { t u ,iskreni dru-gari, ljubavBo`ija, andjeo~uvar, knjige uzkoje ma{taju,maj~ina ljubav,crkva koju vole,sunce i toplotasunca, mora i

okeani i jesenja {etnja u parku. Deca su zadivila svojim

crtanjem, bojama koje su ukrasilenjihovu ma{tu, a najvi{e svojimna~inom razmi{ljanja.

“Posebno seradujemo i uspehu kojesu ostvarile Liliana

Parsons (koja je osvojilatre}e mesto u svojoj kate-

goriji za crte` svojecrkve) i Emilija

Lazovi} kojaje dobila Bestof Show,najpresti`nijunagradu ipr iznanje“ ,ka`e za“Ogleda lo”g o s p o d j a

M a r i j aG l u { ~ e v i }Dragani} idodaje: “Emilijaje prikazala pre-divnu scenu na

moru, a podstakloju je razmi{ljanje daje zahvalna prirodiza mora i okeanekoje treba da ~uvamo

i {titimo kako bismo mogli dau`ivamo u njihovim darovima ilepotama.“

Emilija ima 13 godina itek se pre {est meseci doselila uDalas sa Kosova iMetohije da bi sepridru`ila svojojporodici. Na cere-moniji dodele nagradabila je iznenadjena izapanjena svojimuspehom. @elela jesamo da u~estvuje uumetni~kom projektujer mnogo voli dacrta i da se pridru`isvojim drugarima iz{kolice “Rastko”.Mnogo joj zna~i priz-nanje i pa`nja koju jedobila sada u svomnovom gradu. UDalasu su novinepisale o njoj i mnogiposetioci videli su njenrad.

“Centar i {kolaRASTKO }e i slede}e godinegodine u~estvovati u projektu “IAm Thankful For …. “ jer krozkulturni rad deca takodje uspeju i

da se osvrnu na prave vrednostiu svom `ivotu“, ka`e gospodjaMarija, koja je ina~e na ~eluovog kulturnog centra.

A mi upu}ujemo iskrene

~estitke svoj deci koja suu~estvovala i stvarala na ovudivnu temu, koja prodire pomalou du{u i okre}e nas dalje odmaterijalnog sveta. Bravo na{imali umetnici!

KOME DUGUJU ZAHVALNOST MALI UMETNICI

Likovna izlo`ba u Dalasu na temu: ”I Am Thankful For…”

Poznata Galleria Dallas iz Dalasa je i ove godine odr`ala svoju izlo`bu koja je zbog velikog interesovanja trajala od 15. novembra do 3. januara 2017. godine. Izmedju ostalih u~esnika bila su i na{a deca pripadnici Kulturnog centra “Rastko” i {kole “Rastko” koja je deo

Srpske pravoslavne crkve Sveta Tri jerarha u Dalasu / Fort Wortu.

Nagradjeni rad Emilije Lazovi}

Emilija Lazovi}

LjiljanaPersons

I Z N A [ E S R E D I N E

Otvoreno pismoNajiskrenije se zahvalju-

jemo svima koji su 22. 1. 2017. i27. 1. 2017. do{li da sa namaproslave slavu Svetog Savu ipomognu da se sa~uva jedini srp-sko-ameri~ki muzej i jedina srps-ka zgrada u srcu ameri~kogvelegrada. Ovaj biser arhitekturesagradjen je po dizajnu ~uvenogarhitekte Frederika V. Perkinsa1903, a deo je na{egkulturno-istorijsko-politi~kog mil-jea od 1952. godine.

Poznato je da je zgradave} nekoliko godina na suduzbog nedovr{enih adaptacijaobjekta za javnu namenu. Usredu 25. 1. 2017, uo~i ro~i{ta,saznali smo da je uprava muzejapo drugi put podnela zahtev zaru{enje. Odmah smo pozvali {efakabineta Aldermana Tanija, g.Beneta Losona, predstavnikeKomisije za spomen-obele`ja iizvr{nog direktora Udru`enja zao~uvanje spomenika grada ~ikagag. Vorda Milera da nam sepridru`e na ro~i{tu. Svi su seodazvali pozivu i slede}eg danapred sudom svedo~ili o arhitek-

tonskom i kulturno-istorijskomzna~aju zdanja i planu grada daga u najkra}em roku proglasi zaspomen-obele`je. Pred sudom jesvedo~ila i dr Martina Markovi}Bert{, koja je u ime Saveta srp-sko-ameri~kih organizacija pred-stavila plan zajednice da sezavr{e popravke koje zahtevagradska komisija i o`ive progra-mi muzeja. Sud je odobrio

produ`etak roka za zavr{etakneophodnih radova do 8. 6. 2017.

U prilogu vam prosled-jujemo predlog plana koji je srp-sko-ameri~ka zajednica podnelaUpravi muzeja na sastanku 22.12. 2016. Plan predla`e da seformira krizni komitet, uradepopravke prema zahtevimagradske inspekcije, i unapredidru{tvena podr{ka kroz dovodjen-

je novih ~lanova i aktivnosti zaprikupljanje sredstava. Oko 85odsto od 120.000 dolara za otk-lanjanje prekr{aja ve} jeobezbedjeno putem donacija srp-sko-ameri~kih kontraktora. Dvadonatorska dogadjaja su ve}planirana, a procenjuje se da }ese prikupiti oko 10.000 dolara.Dodatne aktivnosti sa ciljemprikupljanja sredstava bi}e

objavljene u narednim mesecima.Tokom prve donatorske

ve~eri pod pokroviteljstvomSaveta, Slave Sv. Save uSabornoj crkvi Svetog VaskrsenjaHristovog na Redvud Dr., sku-pljeno je 5.815 dolara. Inspirisanesvetosavskom tradicijom i `eljomgrada da na{ voljeni DOM pro-glasi spomen-obele`jem, sestreKaljevi} organizovale su jo{jedan donatorski skup na sam danslave Sv. Save, 27. 1. 2017, nakome je prikupljeno jo{ 580dolara.

Ponosni smo na dosa-da{nje uspehe, ali i svesni daimamo mnogo posla pred sobom.Znamo da }e samo slo`na isna`na srpska zajednica uspeti dasa~uva na{ muzej u srcu ~ikaga.Pozivamo vas na dodjete na hitansastanak Saveta srpsko-ameri~kihorganizacija u prostorijama SNO(5782 N Elston) u utorak 31. 1.2017. u 7 uve~e, na kome }emoformirati krizni komitet i planiratislede}e korake.

S po{tovanjem,Savet srpskoameri~kih organizacija

U BORBI ZA O^UVANJE SRPSKE ZADU@BINE

SA^UVAJMO SRPSKI MUZEJ SV SAVA

13www.serbianmirror.comFebruar 2017.

Doma}ini slave - dugogodi{nji predsednik Muzeja Sv Sava,gospodin Vlado Bjelopetrovi} sa suprugom Verom

Najstariji ~lan Sv. Save, renomirani umetnik Sava Rako~evi} i poznati vajar Boban Ili} sa urednicom Ogledala

Slavicom Petrovi}Predstavnici humanitarnog drutva Bo`ur, Ray Dabi`ljevi},

Neboj{a Radovanovi}, Veljko Bo`ovi} sa podmladkom

Fotogr

afije

: Chica

go d

e{av

anja

I Z M A T I C E

14 Februar 2017.

Tokom dva uzastopnaprazni~na izdanja“Ve~eras zajedno“,

emisije Radio Beograda zaone koji `ive i rade dalekood rodnog kraja, IvanKalauzovi} je 30. decembrastare i 2. januara novegodine sumirao rezultatesvojih istra`ivanja i drugihaktivnosti, navode}izaklju~ke do kojih jedo{ao.

On je naglasio da jena{u dijasporu i u 2016. mu~io problemkoji je mu~i svake godine; da se ona stal-no trudi da dozove maticu da obratipa`nju na nju, ali da u tome ne uspeva.Po njemu je nedostatak komunikacije, presvega institucionalne, esencijalni problemnjihovog odnosa – dugotrajan, ne i

nere{iv.“Znate, ne mo`e

se komunikacija sa dijas-porom odvijati samo putemprojekata. Ona mora dabude topla, ljudska, nalikkomunikaciji majke sadetetom. Dakle, iako jedo{lo do presecanja vrpce,veza i dalje postoji i morase negovati. Problem je i uovda{njoj percepciji i inter-pretaciji dijaspore i same

re~i ‘dijaspora’. Njome sene ozna~avaju neki tamo ljudi, to su na{adeca, roditelji, rodjaci, prijatelji, koji su uve}ini slu~ajeva oti{li u svet iz ne takozgodnih razloga“, objasnio je.

Pre odredjenog vremena,Kalauzovi} je u Kancelariji za saradnju sadijasporom Grada Ni{a bio zadu`en zatzv. statusna pitanja gradjana Srbije usvetu, o ~emu u radijskom prilogu ka`e:“Nijedan zahtev koji sam obradio, a biloih je na stotine, nije bio jedinstven. Nezato {to se na{i ljudi po drugim zemljamasusre}u sa raznovrsnim problemima, ve}zbog toga {to srpske resorne institucije,naro~ito one na lokalu, na iste zahtevereaguju druga~ije. Primera radi, vadjenjejednog obi~nog izvoda iz mati~ne knjigerodjenih mo`e se usporiti i osporiti navi{e na~ina. I uvek se vi{e truda ulo`i dase zahtev odbije, nego da se njegova real-izacija ipak poku{a. Razlog tome je {to nikomunikacija medju institucijama nijedobra – i to je ono na ~emu bi trebaloraditi kori{}enjem svih blagodeti elek-tronske uprave.“

Dodaje da se ne sme zanemari-ti ni uloga koju mediji mogu imati uvra}anju dijaspore u skute otad`bine, alida je i na tom polju situacija zabrinjava-

ju}a, te da svi ovi problemi na`alost~ine slap preko kojeg u vodu padajumnoge dobre nade, planovi, `elje iose}anja.

Uz apel da u 2017. makar samoodlu~imo da ih re{imo, jer svakoj promeni

najpre prethodi odluka, Ivan je slu{aocimaPrvog programa Radio Beograda po`eleo“zdravlje, mir i blagostanje u svakomnovom danu, mudrost i razboritost uisku{enju, skromnost i zahvalnost pri uspe-hu, ljubav i razumevanje bli`njih“.

MATICA I DIJASPORA: OD SKUTA DO SLAPA

Autor: Ivan Kalauzovi} Ivanus Email: ivan.kalauzovic@gmail.com

Ivan Kalauzovi}

Na talasima Prvog programa Radio Beograda, najstarijeg elektronskog medija na Balkanu, na godinu za nama osvrnuo se doktorand IvanKalauzovi} Ivanus, istra`iva~ i hroni~ar dijaspore, saradnik RTS-a i ~ika{kog lista “Ogledalo“.

Godina uspehaU prvom izdanju emisije

“Ve~eras zajedno“ u 2017. godini,emitovanom 2. januara, IvanKalauzovi} je otkrio da je za njegakao ~oveka koji sa dijasporomaktivno saradjuje protekla 2016.bila veoma uspe{na, a da su jeobele`ili: himna “Cvetovi izklivlendske ba{te“ koju je napisaoza De~ji hor “Sveti Sava“ izKlivlenda, zatim predavanja o srp-skom rasejanju na presti`nimnau~nim skupovima u organizacijiSANU i ni{kog Filozofskog fakultetai izve{tavanje za ~ika{ko“Ogledalo“ sa 51. Filmskih susretau Ni{u, uz dragocena dru`enja saglumcima, posebno sa @arkomLau{evi}em.

EURO TASTEDoma}a hrana, }evapi, pljeskavice, sarma,pasulj, doma}a kobasica, kola~i, torte i jo{

mnogo toga, u tek otvorenom malom Euro tejstu na truck stop-u.

5582 west 25 th Gary IN 46406izlaz 6 North sa 94

219-779 7680Mi ne pravimo brzu hranu mi kuvamo doma}e!

Poru~uju vam Jasna i Srboljub

B I Z N I S

15Februar 2017. www.serbianmirror.com

16 Februar 2017.

B I Z N I S

17Februar 2017. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

E K S L U Z I V N O

18 Februar 2017.

Jedna od najve}ih ljubavisrpske knji`evnosti dobila jefilmski nastavak, koji je za

kratko vreme postao najgledanijisrpski film. Film o ljubavi, kojaje ovekove~ena najlep{om pes-mom srpskog romantizma “SantaMaria della Salute“, o`ivljavaromanti~no doba LenkeDundjerski i Laze Kosti}a i nafilmsko platno donosiuzbudljivu, intrigantnu i emo-tivnu pri~u jednog od najve}ihpesnika srpske knji`evnosti i 29godina mladje k}erke bogatogveleposednika LazaraDundjerskog.

Lik Lenke Dundjerskido~arala je Tamara Aleksi}, dokslavnog Lazu Kosti}a tuma~iVojin }etkovi}. U filmu “SantaMaria della Salute“, izmedjuostalih, glume i Neboj{a Ili},Aleksandar Ber~ek, TihomirStani}, Dejan Lutki}, SlobodaMi}alovi}, Aleksandar Djurica,Neboj{a Dugali}, Joakim Tasi},Nela Mihajlovi}, SrdjanTimarov, Miki Krstovi},Svetlana Bojkovi}...

Nosilac glavne mu{keuloge Vojin }etkovi} poznat jepozori{noj publici po brojnimrenomiranim predstavama:“Zlatno runo“, “Prokleta avlija“,“Bure baruta“, “Audijencija“,“Ljubavno pismo“, “Suze suO.K.“, “Emigranti“... Proslaviose glume}i u TV seriji“Porodi~no blago“, a zatim umnogim filmskim ostvarenjima,u filmovima “No`“, “Tango jetu`na misao koja se ple{e“,“Bumerang“, “Plja~ka Tre}egrajha“, “{e{ir profesora KosteVuji}a“, “Montevideo, Bog te

video“..., dok je u “ZoniZamfirovoj“ ostvario prvuglavnu mu{ku ulogu.

Borave}i u Be~u, napremijeri filma “Santa Mariadella Salute“, Vojin }etkovi} jeizdvojio vreme za ekskluzivniintervju za “Ogledalo“, na ~emumu se zahvaljujemo.

Glavna uloga u seriji“Santa Marija della Salute”veoma je zahtevna. Zdravko{otra je izjavio da je napraviovi{e verzija scenarija i da je tojedan od najslo`enijih i najoz-biljnijih projekata koje je radiou `ivotu. Kako i koliko dugo stese vi pripremali za ovu veomakompleksnu ulogu?

- Pripreme za film i ser-iju trajale su skoro tri godine.Toliko vremena mi je omogu}iloda udjem u snimanje potpunospreman i koncentrisan. Detaljnosam, zajedno sa {otrom prou~ioskoro sve {to se moglo na}i o`ivotu i stvarala{tvu velikogLaze Kosti}a. {otra je napisaoskoro 15 verzija scenarija, i togovori o samom pristupu ovojvelikoj temi. Ta~no je uklopiosegmente bogate pesnikovebiografije u dramsku radnju, i

O LAZI KOSTI]UPREFINJENIM SREDSTIVMA

Specijalno za ”Ogledalo” – glumac Vojin ]etkovi}

^IKAGO 23. FEBRUAR 2017, 7:30 PM - MUVICO ROSEMONT 18

Film “Santa Maria della Salute“ nas vodikroz `ivot i unutra{nju borbu velikog i “druk~ijeg“~oveka, pesnika, prevodioca, doktora prava, nov-inara…Laze Kosti}a. Scenarista i reditelj Zdravko{otra ka`e da mu je ovo najozbiljniji projekat koji jeradio u `ivotu. Film je sniman na vi{e od 150 lokaci-ja u Veneciji, Somboru, Vr{cu, Novom Sadu,Sremskim Karlovcima, Beogradu, Cetinju, Baru iKotoru, a u ~ikagu ga, zahvaljuju}i Srpskom film-skom festivalu, mo`ete videti 23. februara.

napravio scenosled u scenariju,tako da se, ~itaju}i ga, mogaonaslutiti i rezultat. Jedna takvaistorijska i pesni~ka li~nostzaslu`ila je da se o njegovom`ivotu i stvarala{tvu govori pre-finjenim sredstvima.

Ljubavnu pri~u LazeKosti}a pogledalo je 25.000ljudi za manje od sedam dana.Film se prikazuje u 120bioskopa Srbije, RepublikeSrpske i Crne Gore, zatim vanna{eg regiona u Berlinu, Be~u...evo bli`i se i projekcija u^ikagu. Kakva su va{a o~eki-

vanja, mo`e li ljubavna pri~aLaze Kosti}a privu}i, kao i“Zona Zanfirova“, vi{e od mil-ion i po gledalaca?

- Trenutno sam na pre-mijeri filma u Be~u i imam infor-maciju da su karte odavno raspro-date. Film je do sada videlo130.000 gledalaca, {to je, za na{eprilike, do sada odli~an rezultat,ali film tek sada kre}e da `ivisvoj `ivot van granica Srbije.

U ovom filmu, kao i unekim ranijim filmovimaZdravka [otre, igrali ste sasuprugom Slobodom Mi}alovi}.

Kako izgleda saradnja dvojesupru`nika?

- Sa svojom suprugomsam radio puno i u pozori{tu i nafilmu i televiziji i uvek je velikozadovoljstvo deliti scenu sa nekimko je talentovan, ispunjen i uspe{an.

Smatrate li da seovakvim delima, kao {to jeekranizacija `ivota LazeKosti}a, mogu mladi vi{e zain-teresovati za kulturu?

- Smatram da je du`nostumetnika da svoju umetnost {tovi{e pribli`i svojoj publici, dauka`e na svetske i doma}e prob-leme, da kao {to je slu~aj una{em filmu, pribli`i stvarala{tvovelikih ljudi, kakav je bio Laza.

Dolazak pozori{ta izSrbije u gradove Amerike,poseban je dogadjaj za na{udijasporu. Postoji li mogu}nostda srpska publika u ^ikagu

vidi vas i va{u suprugu u nekojzajedni~koj pozori{noj pred-stavi?

- Ja bi trebalo da gostu-jem u Americi sa predstavom“Hadersfild“ na jesen. To jepredstava koju toplopreporu~ujem gledaocima, a onaje godinama vrlo popularna uSrbiji. Do skorog vidjenja punopozdrava, Vojin.

Marijana Maljkovi}

19www.serbianmirror.comFebruar 2017.

E K S L U Z I V N O

Pozdrav za ^ikago sa premijere u Be~u, na kojoj je bilo 700 posetilaca u sali.

Scena iz filma: Santa Marja dela Salute

20 Februar 2017.

N O V A K N J I G A

Za o~uvanje identitetanacionalne zajednice udijaspori najva`nije je

o~uvanje kulture i jezika. Zatolist Ogledalo sa zadovoljstvompodr`ava i promovi{e sve koji uAmerici stvaraju na maternjemsprskom jeziku. Ovaj putOgledalo vam predstavlja pisca izTeksasa Branu Ne{kovi}a i nje-gov najnoviji roman “Indijancinebom lete”, koji je izdala”^igoja {tampa” iz Beograda.[iroj ~itala~koj publici roman jepredstavljen na Medjunarodnombeogradskom sajmu knjiga 2016.U njoj je opisan `ivot ~etiri gen-eracije jedne familije u tri vre-menska perioda. Sve je zapo~elodolaskom Vase PivljaninaCrnogorca 1878. godine uSemberiju, koja je bila podAustrougarskom, i koji se podneobi~nim okolnostima `eniFatimom, begovskom k}erkom, azavr{ava se sa njegovim ~uku-nunukom Mihajlom, koji se ukasnim devedesetim nastanjuje uTeksasu. Pre svega to je ljubavno{tivo, u kome se prepli}e svatragikomika `ivota, gde junaciupadaju u probleme zaslepljenistra{}u prema `enama. Glavnaporuka romana je da se dobrodobrim vra}a. Knjiga se ~ita ujednom dahu i toplo jepreporu~ujemo, a mo`ete jenabaviti preko: abebooks.com,amazon.com, knjizara.com,DELFI knji`are…

OGLEDALO: Recitenam ne{to vi{e o sebi. Kada stepo~eli da se bavite pisanjem?

- “Rodjen sam uBijeljini sad ve} davne 1961.godine… i ve}na samompo~etku u bolni-ci stvari nisukrenule ba{najbolje po mene.Sre}a u nesre}i jeda je te godine ubolnicu stigao jedanod prvih inkubatora,tako da su me, pre-vremeno rodjenog sasedam meseci, strpaliu njega. Tu samproveo nekih tridesetakdana, gde sam valjdaisto toliko `ena sisao,{to mi je verovatnoodredilo karakter. Fudbali {kola su mi i{li prili~nodobro, pa sam oboje paralelnogurao nadaju}i se uspehu. Zamoje prvo ljubavno pismo bio

sam nagradjen batinama u~iteljiceLjubice, koja o~ito nije prepoz-nala dar, koji se posle vremenomu meni razvijao. Pou~en timiskustvom, po~etkom devedesetihpovremeno sam pisao za frank-furtske Vesti, ali sam koristiopseudonim “Stefan odSemberije“. Tako sam se potpisi-vao jo{ u srednjoj {koli i nastudijama u Beogradu. Pojedinepesme su mi objavljivane udnevnoj {tampi, ali svoj dar samotkrio sasvim slu~ajno dr`e}igovor na jednoj sahrani kada samuspeo rasplakati vreme{nog

s v e { t e n i k a .Odlaskom uNema~ku kra-jem 1987.godine, s vre-mena na vremesam pisaopesme i sve tol j u b om o r n o~uvao usveskama. Prenekih pet, {estgodina u nale-tu elektron-skih medija,po~eo sam ih

slati na takmi~enja{irom Srbije gde su bile

{tampane u pesni~kim zbornici-ma. Na jednom od tih takmi~enjau organizaciji ARTE Beograd,dobio sam drugu nagradu uzu~e{}e nekoliko stotina pesnika

iz ~itavog regiona. Na osnovutoga 2014 g. je iza{la moja zbir-ka pesama “Slavski venac“ nakoju sam veoma ponosan i kojami je otvorila {irom vrata kodmnogih izdava~a, tako da je ovajroman do{ao kao {lag na tortu.”

OGLEDALO: Odakleje dosla inspiracija za ovuknjigu?

- “Kao {to se ribolovacnada da }e upecati ogromnuribu, tako svi koji pi{u `iveu nadi da }e jednom ne{tokapitalno napisati.Inspiraciju u vidu pozi-tivne energije sam dugoskupljao, a ~injenica dasam se od moga dedenaslu{ao pri~a o njegov-im pustolovinama posvetu dala mi je ogromanpodstrek da to preto~im upri~u od 500 stranica. Bila jeto duga borba sa samim sobom,koja je trajala gotovo tri godineneprekidnog pisanja i brisanja.“

OGLEDALO: Da li jeu pitanju li~na ispovest, ima litu ne~eg autobiografskog?

- “Trudio sam se da me{to manje ima u romanu, ali to jegotovo nemogu}e izbe}i. Da…pojedini dogadjaji su se menili~no desili, ali sam ih utkao umoje junake sa kojima sam sveto po drugi put pre`ivljavao. Ustvari, ovo pitanje su mi naj~e{}eupu}ivali, valjda je ljudima u

krvi da otkriju {ta je pi{~evoli~no, a {ta su njegove imaginaci-je. Mislim da je i u tome dra`ove knjige.“

OGLEDALO: I? Ho}e{li nam odati tajnu koliko li~nogima u romanu?

- “Nemogu}e je napisatijednu knjigu u `anru romana, ada iz nje izbaci{ sebe. Ja sam setrudio da me ima {to manje, ipakdosta stvari je ba{ ono moje. Tovam je kao rukopis, hteli ili nehteli, nesvesno se ugradite unjega. Sve dok pi{ete, `ivitedvostruki `ivot, jedan je na javi,a drugi u snovima. Tek kadknjigu osetite u ruci, postajetesvesni koliko je toga li~nog unjoj i onda se polako odvajate odnje i posmatrate je iz uglaobi~nog ~itaoca.“

OGLEDALO: Kolikovam zna~i izdavanje ovogromana?

- “Li~no mi zna~i puno,ali ne u promociji moga imenanego u promociji samogaromana, odnosno onoga {to je unjemu napisano. Za mene jepisanje umetnost, a umetnici seradjaju. Njih {kole moguunaprediti, ali nikad napraviti. Usvetu ne postoji nijedna {kola ada u diplomi pi{e pisac iliknji`evnik. To sami Bog odredju-je. U toj ~injenici se skriva dra`pisanja, jer svakoj talentovanoj

o s o b iotvara vidike, a na nama je da li}emo ih iskoristiti ili ne.”

OGLEDALO: Da li su“Indijanci nebom lete“ na nekina~in amanet tvojoj deci?

- “U du{i svakogaljudskog stvora dok mu nezadje poslednje sunce, tinjaneka nevidljiva nit koju trebaostaviti iza sebe i koja }e gapovezivati sa onima koji su mudragi i koji ostaju iza njega.

Nadam se da ovo {to samnapisao vredi kao amanet mojojdeci i unucima. Materijalnestvari usre}e prvu generacijuiza onog koji je otputovao.Posle toga, sve se razvodni irasturi. Dobra knjiga mo`e dausre}i vi{e generacija.“

OGLEDALO: Za{toba{ to ime romana “Indijancinebom lete“?

- “Sami naziv romanaduboko je urezan u moju psihu.Kao dete kroz filmove o Divljemzapadu, zavoleo sam kauboje, anaro~ito Indijance. Mislim da jeta unutra{nja ljubav prevagnula uodluci da dodjem u Teksas i dase sa`ivim sa njime. Svi oni kojisu u mladosti kroz ~itanje zav-oleli Vajata Erpa, Doka Holidejaili D`eronima, dobro me razume-ju o ~emu pri~am. Sama simboli-ka Indijanaca i Srba mo`da nijeslu~ajna. Uostalom, romanzapo~inje na isti na~in kao i zbir-ka pesama, jednom krilaticom: UTeksasu ni{ta novo, Srbe mu~ebrige klete, kauboja vi{e nema...Indijanci nebom lete.“

OGLEDALO: Kako jepro{la va{a knjiga naovogodi{njem Sajmu knjiga uBeogradu?

- “Bilo mi je zado-voljstvo posetiti tako lepu kultur-nu manifestaciju, gde sam imaopriliku da upoznam i da sedru`im sa dosta eminentnihknj`evnika. Hteo bih se zahvali-ti @arku ^igoji, mom izdava~u,

bez koga zaista ne bi biloovako lepe pri~e. Njegovaizdava~ka ku}a je napravi-la lepo dizajniranu knjigu,tvdog poveza, a ujedno idistribucija je njegovzadatak. Iz sredstavainformisanja sam pro~itaoda mi je knjiga pomenuta

u pozitivnom svetlu. Zamene je pozitivna ~injenica

da se knjiga prodaje u Delfiknji`arama, {to samo po sebine{to govori. Naravno, knjiganije samo roba, ona je kaovo}ka, treba joj da sazri, a za tosazrevanje potrebno je vreme. Pomentalitetu sam optimista, nikadmaterijalista i uop{e zadovoljansam, kako stvari vezane za mojroman idu!“

OGLEDALO: Mnogouspeha u daljem pisanju!

“Hvala i vama {to stemi posvetili vreme, a svim~itaocima Ogledala `elim punouspeha u 2017. godini.“

INDIJANCI NEBOM LETEIntervju: Brano Ne{kovi}