SRPS ISO 14001

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS ISO 14001

2005 Identi~an sa ISO 14001:2004

Sistemi upravljanja za{titom ìvotne sredine

Zahtevi sa uputstvom za primenu

Environmental management systems

Requirements with guidance for use

Refere

JUS ISO

ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

II izdanje

ntna oznaka 14001:2005

© JUS [tampa Zavod za standardizaciju, Beograd

Zabranjeno pre{tampavanje (sve vrste umnoàvanja)

ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Tel.: 35-41-261, 35-41-262 Telefaks: (011) 35-41-257 E-mail: [email protected] Prodaja standarda: 25-47-496, 35-41-261, lok. 135

mailto:[email protected]

© JUS JUS ISO 14001:2005 Ovaj standard doneo je direktor SZS Re{enjem br. 5/2-01-2/88 od 13. juna 2005. godine. Ovaj standard je identi~an sa me|unarodnim standardom ISO 14001:2004, Environmental manage-ment systems — Requirements with guidance for use.

Nacionalni predgovor Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS ISO 14001 iz 1997. godine. Ovaj standard je izradila Komisija za standarde iz oblasti upravljanja za{titom ìvotne sredine, KS A207. Ovaj standard je prevod sa engleskog na srpski jezik me|unarodnog standarda ISO 14001:2004. "Me|unarodni standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "jugoslovenski standard". Prilozi A i B ovog standarda samo su informativni.

i

© JUS JUS ISO 14001:2005

Prevod na srpski jezik

Sadràj

Strana

Predgovor ...................................................................................................................................................................2 Uvod............................................................................................................................................................................3

1 Predmet i podru~je primene ......................................................................................................................... 7

2 Normativne reference .................................................................................................................................... 7

3 Termini i definicije ......................................................................................................................................... 7

4 Zahtevi za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine............................................................................ 10 4.1 Op{ti zahtevi ................................................................................................................................................ 10 4.2 Politika za{tite ìvotne sredine ................................................................................................................... 10 4.3 Planiranje...................................................................................................................................................... 10 4.4 Primena i sprovo|enje ................................................................................................................................ 11 4.5 Proveravanje ................................................................................................................................................ 13 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva.......................................................................................................... 14

Prilozi

Prilog A (informativan) Smernice za kori{}enje standarda............................................................................... 15 Prilog B (informativan) Veze izme|u ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 ........................................................ 23

Bibliografija .............................................................................................................................................................. 27

1

JUS ISO 14001:2005 © JUS

Predgovor ISO (Me|unarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih institucija za standardizaciju (~lanica ISO). Rad na pripremanju me|unarodnih standarda odvija se kroz tehni~ke komitete ISO. Svaka ~lanica ISO, kada je zainteresovana za predmet rada nekog od osnovanih tehni~kih komiteta, ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet. Me|unarodne organizacije, vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO, tako|e u~estvuju u radu. ISO usko sara|uje sa Me|unarodnom elektrotehni~kom komisijom (IEC) u vezi sa svim pitanjima standardizacije u oblasti elektrotehnike. Nacrti me|unarodnih standarda izra|uju se u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC Direktivama, Deo 2. Skre}e se pa`nja na mogu}nost da neki od elemenata ovog me|unarodnog standarda mogu biti predmet prava intelektualne svojine. ISO ne snosi odgovornost za identifikovanje bilo kojeg ili svih takvih prava. ISO 14001 pripremio je Tehni~ki komitet ISO/TC 207, Upravljanje za{titom ìvotne sredine, Potkomitet SC 1, Sistemi upravljanja za{titom ìvotne sredine. Drugim izdanjem stavlja se van snage i zamenjuje prvo izdanje (ISO 14001:1996), koje je tehni~ki revidirano.

2

© JUS JUS ISO 14001:2005

Uvod Sve vrste organizacija sve vi{e se trude da postignu i pokaù svoj u~inak za{tite ìvotne sredine kontrolisanjem uticaja svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na ìvotnu sredinu, u skladu sa svojom politikom i ciljevima za{tite ìvotne sredine. One tako postupaju u skladu sa sve stroìm zakonodavstvom, razvojem ekonomskih i drugih mera koje zahtevaju za{titu ìvotne sredine i sve izraènijom brigom zainteresovanih strana za pitanja za{tite ìvotne sredine i odrìvi razvoj. Mnoge organizacije su preduzele "preispitivanja" ili "provere" da bi ocenile sopstveni u~inak za{tite ìvotne sredine. Ta sopstvena "preispitivanja" i "provere" ne zna~e obavezno i sigurnost da }e u~inak za{tite ìvotne sredine te organizacije zadovoljiti zakonske zahteve i zahteve definisane njenom politikom za{tite ìvotne sredine, ne samo u datom trenutku ve} i trajno. Da bi bili efektivni, preispitivanja i provere treba da se obavljaju u okviru strukturisanog sistema upravljanja koji je integrisan u okviru organizacije. Me|unarodni standardi za upravljanje za{titom ìvotne sredine predvi|eni su da organizacijama obezbede elemente efektivnog sistema za{tite ìvotne sredine (EMS) koji se mogu integrisati sa ostalim upravlja~kim zahtevima kako bi se organizacijama pomoglo da postignu i ciljeve za{tite ìvotne sredine i ekonomske ciljeve. Ove standarde, kao i druge me|unarodne standarde, ne treba koristiti za stvaranje necarinskih trgovinskih barijera ili za nametanje novih zakonskih obaveza organizacije i izmene postoje}ih. Ovim me|unarodnim standardom utvr|uju se zahtevi za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine koji organizaciji treba da omogu}e da razvije i primeni politiku i ciljeve, uzimaju}i u obzir zakonske zahteve, kao i informacije u vezi sa zna~ajnim aspektima ìvotne sredine. Ovaj standard je napisan tako da bude primenljiv za sve vrste i veli~ine organizacija, a moè se prilagoditi razli~itim geografskim, kulturnim i dru{tvenim uslovima. Osnova pristupa je prikazana na slici 1. Uspeh sistema zavisi od posve}enosti na svim nivoima i funkcijama, a naro~ito od najvi{eg rukovodstva. Ovakav sistem omogu}ava organizaciji da uspostavi politiku za{tite ìvotne sredine, ciljeve i procese kojima ostvaruje privrènost politici, da preduzme mere kada je potrebno da unapredi svoj u~inak i da prikaè usagla{enost sistema sa zahtevima ovog me|unarodnog standarda. Sveobuhvatni cilj ovog me|unarodnog standarda je da podrì za{titu ìvotne sredine, kao i prevenciju zaga|ivanja koje bi bilo u ravnoteì sa dru{tveno-ekonomskim potrebama. Treba naglasiti da se mnogim od ovih zahteva moè istovremeno pri}i ili se mogu ponovo razmotriti u bilo koje vreme. Revizija ovog me|unarodnog standarda usmerena je na razja{njavanje izdanja iz 1996. godine. Uzeti su u obzir zahtevi standarda ISO 9001:2000 da bi se ostvarila kompatibilnost ova dva standarda za dobrobit korisnika. U cilju lak{eg kori{}enja, povezani su brojevi podta~aka u ta~ki 4 ovog me|unarodnog standarda i u Prilogu A. Na primer, 4.3.3 i A.3.3. pokrivaju oblasti op{tih i posebnih ciljeva i programa, a 4.5.5 i A.5.5 oblast internih provera. Dodatno, u Prilogu B identifikovane su {iroke tehni~ke korespondencije izme|u standarda ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 i obratno. Postoji zna~ajna razlika izme|u ovog me|unarodnog standarda, koji opisuje zahteve za sistem upravljanja ìvotnom sredinom organizacije i moè se koristiti za sertifikaciju/registraciju i/ili samodeklarisanje, i, sa druge strane, (nesertifikuju}e) smernice koja pruà generi~ku pomo} organizaciji u uspostavljanju, implementaciji i unapre|ivanju sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Upravljanje za{titom ìvotne sredine obuhvata ~itav niz pitanja, uklju~uju}i i ona od strate{kog i konkurentskog zna~aja. Organizacija moè da predstavi uspe{nu primenu ovog me|unarodnog standarda kako bi uverila zainteresovane strane da ima uveden odgovaraju}i sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine. Uputstva o tehnikama koje podràvaju upravljanje za{titom ìvotne sredine bi}e sadràna u drugim me|unarodnim standardima, posebno u dokumentima o upravljanju za{titom ìvotne sredine koje je doneo Komitet ISO/TC 207. Bilo koje pozivanje na druge me|unarodne standarde dato je isklju~ivo radi informisanja.

3

JUS ISO 14001:2005 © JUS

NAPOMENA Ovaj me|unarodni standard je zasnovan na metodologiji poznatoj kao "Planiraj – Izvr{i – Proveri — Deluj" (PDCA). PDCA se moè, ukratko, opisati na slede}i na~in.

— Planiraj: utvrdi ciljeve i procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu sa politikom za{tite ìvotne sredine organizacije.

— Izvr{i: primeni procese.

— Proveri: prati i meri procese u odnosu na politiku, op{te i posebne ciljeve, zakonske i druge zahteve, i izve{tavaj o rezultatima.

— Deluj: preduzimaj mere za stalno unapre|ivanje u~inka sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine.

Mnoge organizacije upravljaju svojim operacijama kroz primenu sistema procesa i njihove interakcije, {to se moè okvalifikovati kao "procesni pristup". ISO 9001:2000 promovi{e kori{}enje procesnog pristupa. Po{to se PDCA primenjuje na sve procese, ove dve metodologije se smatraju kompatibilnim.

Slika 1 — Model sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine u ovom me|unarodnom standardu Ovaj me|unarodni standard sadrì samo one zahteve koji se mogu objektivno proveriti. One organizacije kojima su potrebne op{tije smernice koje se odnose na {iri spektar pitanja u vezi sa sistemom upravljanja za{titom ìvotne sredine upu}uju se na ISO 14004. Ovaj me|unarodni standard ne utvr|uje apsolutne zahteve u pogledu u~inka za{tite ìvotne sredine, osim u odnosu na obaveze date u okviru politike za{tite ìvotne sredine da }e se organizacija usaglasiti sa zakonskim i drugim zahtevima, da }e raditi na spre~avanju zaga|ivanja i stalnom unapre|ivanju. Stoga, dve organizacije koje obavljaju sli~ne aktivnosti, ali koje imaju razli~it u~inak za{tite ìvotne sredine, mogu biti u skladu sa zahtevima ovog me|unarodnog standarda. Usvajanje i uvo|enje niza tehnika upravljanja za{titom ìvotne sredine na sistemati~an na~in moè doprineti da sve zainteresovane strane postignu optimalne rezultate. Ipak, usvajanje ovog me|unarodnog standarda samo po sebi ne garantuje optimalne rezultate u pogledu za{tite ìvotne sredine. Da bi se ostvarili ciljevi za{tite ìvotne sredine, sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine treba da ohrabri organizacije da razmotre mogu}nost primene najbolje raspoloìve tehnologije tamo gde je to mogu}e i gde je ekonomski isplativo, uzimaju}i u potpunosti u obzir opravdanost tih tro{kova.

4

© JUS JUS ISO 14001:2005 Ovaj me|unarodni standard ne obuhvata zahteve koji su specifi~ni za ostale sisteme upravljanja, kao {to su oni za kvalitet, zdravlje i bezbednost na radu, upravljanje finansijama ili rizicima, iako njihovi elementi mogu biti oslonjeni na one iz drugih sistema upravljanja ili integrisani sa njima. Mogu}e je da organizacija prilagodi svoj(e) sistem(e) upravljanja da bi uspostavila sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine koji je usagla{en sa zahtevima ovog me|unarodnog standarda. Ipak, treba razumeti da se primena razli~itih elemenata sistema upravljanja moè razlikovati u zavisnosti od svrhe, kao i uklju~enih zainteresovanih strana. Nivo detalja i sloènost sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, obim dokumentacije i raspoloìvi resursi zavise od brojnih faktora, kao {to su predmet i podru~je primene sistema, veli~ina organizacije i priroda njenih aktivnosti, proizvoda i usluga. Ovo se posebno moè odnositi na mala i srednja preduze}a.

5

© JUS JUS ISO 14001:2005

Sistemi upravljanja za{titom ìvotne sredine — Zahtevi sa uputstvom za primenu

1 Predmet i podru~je primene Ovim me|unarodnim standardom utvr|uju se zahtevi koji se odnose na sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine kako bi organizacija mogla da razvije i primeni politiku i ciljeve za{tite ìvotne sredine, vode}i ra~una o svim zakonskim i drugim propisima sa kojima se organizacija saglasila, kao i o informacijama o zna~ajnim uticajima na ìvotnu sredinu. Standard se primenjuje na one aspekte ìvotne sredine koje organizacija moè da kontroli{e i na koje moè da uti~e. Samim standardom se ne utvr|uju posebni kriterijumi za u~inak za{tite ìvotne sredine. Ovaj me|unarodni standard se moè primeniti na svaku organizaciju koja èli da: a) uspostavi, odràva i unapre|uje sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine;

b) obezbedi usagla{enost sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine sa utvr|enom politikom za{tite ìvotne sredine;

c) predstavi usagla{enost sa ovim me|unarodnim standardom tako {to }e da:

1) sama odredi i deklari{e usagla{enost, ili

2) zatraì potvrdu o usagla{enosti od strane zainteresovanih strana za samu organizaciju, kao {to su korisnici, ili

3) zatraì potvrdu o usagla{enosti od strane neke eksterne organizacije, ili

4) zatraì sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine od strane eksterne organizacije.

Svaki sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine treba da obuhvati sve zahteve iz ovog me|unarodnog standarda. Stepen primene zavisi}e od faktora kao {to su politika za{tite ìvotne sredine te organizacije, priroda njenih aktivnosti, proizvoda i usluga, lokacija organizacije i uslovi u kojima radi. Ovaj me|unarodni standard sadrì i informativno uputstvo za primenu, koje je dato u Prilogu A.

2 Normativne reference Normativne reference nisu citirane. Ova ta~ka je zadràna da bi numerisanje ta~aka bilo identi~no kao i u prethodnom izdanju (ISO 14001:1996).

3 Termini i definicije Za potrebe ovog me|unarodnog standarda primenjuju se slede}i termini i definicije. 3.1 proverava~ Osoba koja poseduje osposobljenost da obavlja proveru.

[ISO 9000:2000, 3.9.9] 3.2 stalno unapre|ivanje Proces unapre|ivanja sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine (3.8) radi postizanja pobolj{anja celokupnog u~inka za{tite ìvotne sredine (3.10) u skladu sa politikom za{tite ìvotne sredine (3.11) organizacije (3.16).

NAPOMENA Nije potrebno da se proces odigrava istovremeno u svim oblastima aktivnosti.

7

JUS ISO 14001:2005 © JUS 3.3 korektivna mera Mera za otklanjanje uzroka otkrivene neusagla{enosti (3.15). 3.4 dokument Informacija i medijum na kojem se ona nalazi. NAPOMENA 1 Medijum moè biti papirni, magnetni, elektronski ili opti~ki ra~unarski disk, fotografska ili {tamparska matrica, ili njihova kombinacija.

NAPOMENA 2 Prera|eno na osnovu ISO 9000:2000, 3.7.2. 3.5 ìvotna sredina Okruènje u kojem odre|ena organizacija (3.16) radi, uklju~uju}i vazduh, vodu, zemlji{te, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose. NAPOMENA U ovom kontekstu, okruènje se proteè od onog u okviru organizacije (3.16) do globalnog sistema. 3.6 aspekt ìvotne sredine Element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije (3.16) koji moè da bude u uzajamnom odnosu sa ìvotnom sredinom (3.5). NAPOMENA Zna~ajan aspekt ìvotne sredine jeste onaj aspekt koji ima, ili moè da ima, zna~ajan uticaj na ìvotnu sredinu (3.7). 3.7 uticaj na ìvotnu sredinu Svaka promena ìvotne sredine (3.5), pogor{anje ili pobolj{anje, koja je potpuno ili delimi~no rezultat aspekata ìvotne sredine (3.6) neke organizacije (3.16). 3.8 sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine EMS Deo ukupnog sistema upravljanja organizacije (3.16) koji se koristi za razvijanje i primenu politike za{tite ìvotne sredine (3.11) i upravljanje aspektima ìvotne sredine (3.7). NAPOMENA 1 Sistem upravljanja je skup me|usobno povezanih elemenata kojima se uspostavljaju politika i ciljevi radi njihovog ostvarivanja.

NAPOMENA 2 Sistem upravljanja obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, postupke (3.19), procese i resurse. 3.9 op{ti cilj za{tite ìvotne sredine Sveobuhvatni cilj za{tite ìvotne sredine koji je u skladu sa politikom za{tite ìvotne sredine (3.11), a koji organizacija (3.16) sama sebi postavlja radi ostvarenja. 3.10 u~inak za{tite ìvotne sredine Merljivi rezultati upravljanja aspektima ìvotne sredine (3.6) organizacije (3.16). NAPOMENA U kontekstu sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine (3.8), rezultati se mogu meriti u odnosu na politiku za{tite ìvotne sredine (3.11) organizacije (3.16), njene op{te (3.9) i posebne (3.12) ciljeve za{tite ìvotne sredine i druge zahteve za u~inak za{tite ìvotne sredine. 3.11 politika za{tite ìvotne sredine Sveobuhvatne namere i smernice organizacije (3.16) koje su povezane sa u~inkom za{tite ìvotne sredine (3.10) i formalno izraène od strane najvi{eg rukovodstva. NAPOMENA Politika za{tite ìvotne sredine daje okvir za mere i za postavljenje op{tih (3.9) i posebnih ciljeva za{tite ìvotne sredine (3.12).

8

© JUS JUS ISO 14001:2005 3.12 poseban cilj za{tite ìvotne sredine Detaljan zahtev u pogledu u~inka, primenljiv u organizaciji (3.16) ili njenim delovima, koji proisti~e iz op{tih ciljeva za{tite ìvotne sredine (3.9) i treba da bude tako postavljen i izvr{en da se ti op{ti ciljevi postignu. 3.13 zainteresovana strana Pojedinac ili grupa na koje uti~e u~inak za{tite ìvotne sredine (3.10) organizacije (3.16) ili su zainteresovani za to. 3.14 interna provera Sistemati~an, nezavisan i dokumentovan proces prikupljanja dokaza provere i ocene njihove objektivnosti radi utvr|ivanja obima u kojem su ispunjeni kriterijumi provere sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine koji su postavljeni od strane organizacije (3.16). NAPOMENA U mnogim slu~ajevima, posebno kod manjih organizacija, nezavisnost se moè prikazati odsustvom odgovornosti za aktivnosti koje su proveravane. 3.15 neusagla{enost Neispunjenost zahteva. [ISO 9000:2000, 3.6.2] 3.16 organizacija Kompanija, korporacija, firma, preduze}e, organ vlasti ili institucija, ili njihov deo ili kombinacija, udruèni ili ne, javni ili privatni, koji imaju sopstvene funkcije i administraciju. NAPOMENA Ako organizacija ima vi{e od jedne radne jedinice, kao organizacija se moè definisati i samo jedna radna jedinica. 3.17 preventivna mera Mera za otklanjanje uzroka mogu}e neusagla{enosti (3.15). 3.18 prevencija zaga|ivanja Primena procesa, prakse, tehnika, materijala, proizvoda, usluga ili energije kojima se izbegava, umanjuje ili kontroli{e (zasebno ili u kombinaciji) stvaranje, emisija ili ispu{tanje svih vrsta zaga|uju}ih materija ili otpada, radi smanjenja {tetnog uticaja na ìvotnu sredinu (3.7). NAPOMENA Prevencija zaga|ivanja moè da obuhvati smanjenje ili otklanjanje izvora, izmenu procesa, proizvoda ili usluga, efikasnu upotrebu resursa, zamenu materijala i energije, ponovnu upotrebu, obnavljanje, recikliranje, doradu i tretiranje. 3.19 procedura postupak Utvr|en na~in za obavljanje neke aktivnosti ili procesa. NAPOMENA 1 Procedure mogu biti dokumentovane ili ne.

NAPOMENA 2 Prera|eno na osnovu ISO 9000:2000, 3.4.5. 3.20 zapis Dokument (3.4) kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili pruàju dokazi o izvr{enim aktivnostima. NAPOMENA Prera|eno na osnovu ISO 9000:2000, 3.7.6.

9

JUS ISO 14001:2005 © JUS

4 Zahtevi za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine 4.1 Op{ti zahtevi Organizacija mora da uspostavi, dokumentuje, primeni, odràva i stalno unapre|uje sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine u skladu sa zahtevima ovog me|unarodnog standarda i da utvrdi kako }e ispuniti ove zahteve. Organizacija mora da utvrdi i dokumentuje predmet i podru~je primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. 4.2 Politika za{tite ìvotne sredine Najvi{e rukovodstvo mora da utvrdi politiku za{tite ìvotne sredine organizacije i da obezbedi da u okviru utvr|enog predmeta i podru~ja primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine ta politika: a) odgovara vrsti, obimu i uticajima na ìvotnu sredinu njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga;

b) obuhvata posve}enost stalnom unapre|ivanju i prevenciji zaga|ivanja;

c) obuhvata posve}enost usagla{enosti sa odgovaraju}im zakonskim i drugim propisima o za{titi ìvotne sredine, a koji su u vezi sa aspektima ìvotne sredine;

d) obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje op{tih i posebnih ciljeva za{tite ìvotne sredine;

e) bude dokumentovana, primenjena i da se odràva;

f) bude saop{tena svim osobama koje rade za organizaciju ili u njenu korist, i

g) bude dostupna javnosti. 4.3 Planiranje 4.3.1 Aspekti ìvotne sredine Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupke: a) za identifikaciju aspekata ìvotne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i usluga u okviru utvr|enog

predmeta i podru~ja primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine koje moè da kontroli{e i onih aspekata na koje moè da uti~e uzimaju}i u obzir planirani ili novi razvoj, nove ili izmenjene aktivnosti, proizvode ili usluge, i

b) za utvr|ivanje onih aspekata koji imaju ili mogu imati zna~ajan(e) uticaj(e) na ìvotnu sredinu (tj. zna~ajne aspekte ìvotne sredine).

Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i da ih stalno aùrira. Organizacija mora obezbediti da zna~ajni aspekti ìvotne sredine budu uzeti u obzir prilikom uspostavljanja, primene i odràvanja sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupke: a) za identifikaciju i pristup odgovaraju}im zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se ona saglasila, a koji

se odnose na aspekte ìvotne sredine, i

b) za utvr|ivanje na~ina na koji se ovi zahtevi odnose na aspekte ìvotne sredine. Organizacija mora obezbediti da se zakonski i drugi zahtevi sa kojima se saglasila uzimaju u obzir prilikom uspostavljanja, primene i odràvanja sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. 4.3.3 Op{ti i posebni ciljevi i program(i) Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva dokumentovane op{te i posebne ciljeve za{tite ìvotne sredine, za svaku odgovaraju}u funkciju i svaki nivo u okviru organizacije.

10

© JUS JUS ISO 14001:2005 Op{ti i posebni ciljevi moraju biti merljivi, gde je to izvodljivo, i uskla|eni sa politikom za{tite ìvotne sredine, uklju~uju}i posve}enost ciljevima prevencije zaga|ivanja, uskla|enost sa odgovaraju}im zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija usaglasila, uz stalno unapre|ivanje. Prilikom uspostavljanja i preispitivanja op{tih i posebnih }iljeva, organizacija mora da uzme u obzir zakonske i druge zahteve sa kojima se usaglasila, zna~ajne aspekte ìvotne sredine, tehnolo{ke opcije, finansijske, operativne i poslovne zahteve, kao i stanovi{ta zainteresovanih strana. Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva program(e) za ostvarivanje op{tih i posebnih ciljeva. Program(i) mora(ju) da sadrì(e): a) odre|ivanje odgovornosti za postizanje op{tih i posebnih ciljeva za svaku odgovaraju}u funkciju i svaki

nivo u organizaciji, i

b) sredstva i vremenski okvir u kojem ovi ciljevi treba da se postignu. 4.4 Primena i sprovo|enje 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Rukovodstvo mora da obezbedi raspoloìvost resursa koji su bitni za uspostavljanje, primenu, odràvanje i unapre|enje sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Resursi obuhvataju osoblje i posebne ve{tine, organizacionu infrastrukturu, tehnologiju i finansijske resurse. Da bi se olak{alo efektivno upravljanje za{titom ìvotne sredine moraju se utvrditi, dokumentovati i saop{titi zadaci, odgovornosti i ovla{}enja. Najvi{e rukovodstvo organizacije mora da imenuje jednog ili vi{e posebnih predstavnika rukovodstva, koji }e, nezavisno od ostalih odgovornosti, imati ta~no odre|ene zadatke, odgovornosti i ovla{}enja da: a) obezbede da sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine bude uspostavljen, primenjen i da se odràva

u skladu sa zahtevima ovog me|unarodnog standarda,

b) izve{tavaju najvi{e rukovodstvo o u~inku sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine radi preispitivanja, uklju~uju}i i preporuke za unapre|ivanje.

4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest Organizacija mora da obezbedi da bilo koja osoba koja za nju ili u njenu korist obavlja poslove koji mogu zna~ajno uticati na ìvotnu sredinu i identifikovani su od strane organizacije bude osposobljena u pogledu odgovaraju}eg obrazovanja, obuke ili iskustva. Organizacija mora da odràva odgovaraju}e zapise o tome. Organizacija mora da sagleda potrebe za obukom povezane sa sopstvenim aspektima ìvotne sredine i sistemom upravljanja za{titom ìvotne sredine. Ona mora da sprovede obuku ili da preduzme mere kako bi zadovoljila ove potrebe, kao i da odràva odgovaraju}e zapise. Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupak(postupke) kojim(a) se obezbe|uje da su osobe koje rade za nju ili u njenu korist svesne: a) zna~aja usagla{enosti sa politikom za{tite ìvotne sredine i sa odgovaraju}im postupcima, kao i sa

zahtevima sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine;

b) zna~ajnih aspekata ìvotne sredine i odgovaraju}ih stvarnih ili mogu}ih uticaja njihovih radnih aktivnosti na ìvotnu sredinu, kao i koristi za ìvotnu sredinu usled njihovog pobolj{anog u~inka;

c) njihovih zadataka i odgovornosti za postizanje usagla{enosti sa zahtevima sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine;

d) mogu}ih posledica u slu~aju odstupanja od utvr|enih postupaka. 4.4.3 Komunikacija Uvaàvaju}i aspekte ìvotne sredine i sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine, organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupke vezane za: a) internu komunikaciju izme|u razli~itih nivoa i funkcija u organizaciji;

11

JUS ISO 14001:2005 © JUS b) prijem i dokumentacionu obradu odgovaraju}ih saop{tenja koja stiù od eksternih zainteresovanih strana

i odgovor na ta saop{tenja. Organizacija mora da odlu~i da li da eksterno saop{tava o svojim zna~ajnim aspektima ìvotne sredine i da dokumentuje svoje odluke. Ako je odlu~eno da se saop{tava, organizacija mora da uspostavi i primeni metodu(e) za ova eksterna saop{tavanja. 4.4.4 Dokumentacija Dokumentacija sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine mora da sadrì: a) politiku, op{te i posebne ciljeve za{tite ìvotne sredine;

b) opis predmeta i podru~ja primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine;

c) opis osnovnih elemenata sistema za{tite ìvotne sredine, njihovo me|usobno delovanje i upu}ivanje na odgovaraju}u dokumentaciju;

d) dokumenta, uklju~uju}i i zapise, koje zahteva ovaj me|unarodni standard, i

e) dokumenta, uklju~uju}i i zapise, za koje je organizacija utvrdila da su potrebni za obezbe|enje efektivnog planiranja, izvo|enja i kontrole procesa, a koji su povezani sa zna~ajnim aspektima ìvotne sredine.

4.4.5 Kontrola dokumentacije Dokumentacija koja je zahtevana sistemom upravljanja za{titom ìvotne sredine i ovim me|unarodnim standardom mora se kontrolisati. Zapisi su poseban tip dokumenata i moraju se kontrolisati prema zahtevima datim u 4.5.4. Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupke neophodne radi: a) odobravanja adekvatnosti dokumenata pre izdavanja;

b) preispitivanja i aùriranja, ako je potrebno, i ponovnog potvr|ivanja dokumenata;

c) osiguravanja da su identifikovane izmene, kao i vaè}i status revizije dokumenata;

d) osiguravanja da su na raspolaganju odgovaraju}e verzije dokumenata koji se primenjuju;

e) osiguravanja da su dokumenta uvek ~itka i laka za identifikovanje;

f) obezbe|ivanja da su dokumenta koja dolaze spolja utvr|ena od strane organizacije kao neophodna za planiranje i sprovo|enje sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, da su identifikovana i da se kontroli{e njihova distribucija, i

g) spre~avanja neèljene upotrebe zastarelih dokumenata i primene njihove podesne identifikacije, ako su zadràni iz bilo kog razloga.

4.4.6 Kontrola nad operacijama Organizacija mora da identifikuje i planira one aktivnosti koje su povezane sa identifikovanim zna~ajnim aspektima ìvotne sredine koji su u skladu sa njenom politikom, op{tim i posebnim ciljevima, kako bi obezbedila da se te aktivnosti odvijaju pod utvr|enim uslovima preko: a) uspostavljanja, primene i odràvanja dokumentovanih postupaka za sve one situacije u kojima bi njihovo

nepostojanje moglo da dovede do odstupanja od politike za{tite ìvotne sredine, op{tih i posebnih ciljeva;

b) utvr|ivanja radnih kriterijuma u postupcima, i

c) uspostavljanja, primene i odràvanja postupaka koji se odnose na identifikovane zna~ajne aspekte ìvotne sredine koji su u vezi sa robom i uslugama koje organizacija koristi, kao i upoznavanja isporu~ioca i ugovara~a sa odgovaraju}im postupcima i zahtevima.

4.4.7 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupke za identifikaciju mogu}ih vanrednih situacija i mogu}ih udesa koji mogu imati uticaj na ìvotnu sredinu, kao i na~ine odgovora na njih.

12

© JUS JUS ISO 14001:2005 Organizacija mora da odgovori na postoje}e vanredne situacije i udese i mora utvrditi postupke kojima bi se spre~ili ili ublaìli mogu}i uticaji na ìvotnu sredinu. Organizacija mora periodi~no da preispita, a po potrebi i revidira, svoju spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama, kao i postupke reagovanja, posebno neposredno nakon udesa ili vanrednih situacija. Organizacija tako|e mora periodi~no da preispituje te postupke, gde je to izvodljivo. 4.5 Proveravanje 4.5.1 Pra}enje i merenje Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva redovne postupke pra}enja i merenja klju~nih karakteristika svojih operacija koje mogu da imaju zna~ajan uticaj na ìvotnu sredinu. Postupak mora da obuhvati dokumentovanje informacija da bi se pratio u~inak za{tite ìvotne sredine, odgovaraju}u kontrolu nad operacijama i usagla{enost sa op{tim i posebnim ciljevima organizacije. Organizacija mora osigurati da se prilikom pra}enja i merenja koristi etalonirana ili verifikovana oprema i mora da odràva odgovaraju}e zapise. 4.5.2 Vrednovanje usagla{enosti 4.5.2.1 U skladu sa svojom posve}eno{}u usagla{enosti, organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupak (postupke) za periodi~no vrednovanje usagla{enosti sa odgovaraju}im zakonskim zahtevima. Organizacija mora da ~uva zapise o rezultatima periodi~nog vrednovanja. 4.5.2.2 Organizacija mora da vrednuje usagla{enost sa ostalim zahtevima sa kojima se saglasila. Organizacija moè kombinovati to vrednovanje sa vrednovanjem usagla{enosti sa odgovaraju}im zakonskim zahtevima datim u zahtevu 4.5.2.1 ili }e uspostaviti zaseban postupak (postupke). Organizacija mora da ~uva zapise o rezultatima periodi~nog vrednovanja. 4.5.3 Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne mere Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupak (postupke) koji se odnosi(e) na stvarne i mogu-}e neusagla{enosti i preduzimanje korektivnih i preventivnih mera. Postupcima moraju da se utvrde zahtevi za: a) identifikovanje i ispravljanje neusagla{enosti i preduzimanje mera za ublaàvanje njihovog uticaja na

ìvotnu sredinu;

b) istraìvanje neusagla{enosti, utvr|ivanje njihovih uzroka i preduzimanje mera radi spre~avanja njihovog ponavljanja;

c) vrednovanje potrebe za merama koje }e osigurati da se neusagla{enosti ne ponove i zahtevi za primenu odgovaraju}ih mera predvi|enih da se spre~i njihovo ponavljanje;

d) zapisivanje rezultata preduzetih korektivnih i preventivnih mera, i

e) preispitivanje efektivnosti preduzetih korektivnih i preventivnih mera. Svaka preduzeta mera mora da odgovara teìni problema i da bude srazmerna uticaju na ìvotnu sredinu. Organizacija mora da obezbedi da se primene sve neophodne izmene u dokumentaciji sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. 4.5.4 Kontrola zapisa Organizacija mora da uspostavi i ~uva (odràva) zapise kao neophodne za demonstraciju usagla{enosti ostvarenih rezultata sa zahtevima svog sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine i zahtevima ovog me|unarodnog standarda. Organizacija mora da uspostavi, primeni i odràva postupak za identifikaciju, skladi{tenje, za{titu, pretraìvanje, vreme ~uvanja i odbacivanje zapisa. Zapisi moraju biti i ostati ~itki, laki za identifikovanje i sledljivi.

13

JUS ISO 14001:2005 © JUS 4.5.5 Interne provere Organizacija mora da obezbedi da se interne provere sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine sprovode u planiranim intervalima kako bi: a) utvrdila da li je sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine

1) usagla{en sa planiranim postavkama za upravljanje za{titom ìvotne sredine, uklju~uju}i i zahteve ovog me|unarodnog standarda, i

2) ispravno primenjen i odràvan;

b) obezbedila da rukovodstvo dobija informacije o rezultatima provere. Program(i) provere se mora(ju) planirati, uspostaviti, primeniti i odràvati od strane organizacije, uzimaju}i u obzir zna~aj date operacije za ìvotnu sredinu, kao i rezultate prethodnih provera. Postupak (postupci) provere se mora(ju) uspostaviti, primeniti i odràvati da bi se obuhvatilo slede}e: — odgovornosti i zahtevi za planiranje i sprovo|enje provera, izve{tavanje o rezultatima i odràvanje

odgovaraju}ih zapisa;

— utvr|ivanje kriterijuma provere, obima provere, u~estalosti i metode. Izbor proverava~a i izvo|enje provera moraju obezbediti objektivnost i nepristrasnost prilikom procesa provere. 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Najvi{e rukovodstvo mora da u planiranim intervalima preispituje sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine da bi se obezbedila njegova stalna prikladnost, adekvatnost i efektivnost. Preispitivanja moraju da obuhvate ocenjene mogu}nosti za unapre|ivanje i potrebu za izmenama u sistemu upravljanja za{titom ìvotne sredine, uklju~uju}i politiku, op{te i posebne ciljeve za{tite ìvotne sredine. Moraju se odràvati zapisi o preispitivanju od strane rukovodstva. Ulazni elementi preispitivanja moraju da sadrè: a) rezultate internih provera i vrednovanja usagla{enosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se

organizacija saglasila; b) saop{tenja eksternih zainteresovanih strana, uklju~uju}i i àlbe; c) u~inak za{tite ìvotne sredine organizacije; d) obim u kojem su op{ti i posebni ciljevi ostvareni; e) status korektivnih i preventivnih mera; f) dodatne mere proistekle iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva; g) izmene okolnosti, uklju~uju}i razvoje zakonskih i drugih zahteva koji su povezani sa aspektima ìvotne

sredine, i h) preporuke za unapre|enje. Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da sadrè odluke i mere koje se odnose na mogu}e izmene politike, op{tih i posebnih ciljeva za{tite ìvotne sredine i druge elemente sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, a koje su u skladu sa posve}eno{}u stalnom unapre|ivanju.

14

© JUS JUS ISO 14001:2005

Prilog A (informativan)

Smernice za kori{}enje standarda A.1 Op{ti zahtevi Dodatni tekst koji je dat u ovom prilogu strogo je informativne prirode i cilj mu je spre~avanje pogre{nog tuma~enja zahteva sadrànih u ta~ki 4 ovog me|unarodnog standarda. Informacija je u skladu sa zahtevima iz ta~ke 4; njen cilj nije da doda, niti da oduzme, niti da na bilo koji na~in modifikuje ove zahteve. Uvo|enje sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, kako je to utvr|eno u ovom me|unarodnom standardu, ima nameru da unapredi u~inak za{tite ìvotne sredine. Stoga je ovaj me|unarodni standard zasnovan na koncepciji prema kojoj }e organizacija periodi~no preispitivati i vrednovati svoj sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine da bi identifikovala mogu}nosti za unapre|enje i njihovu primenu. Stopa, obim i vreme procesa stalnog unapre|ivanja utvr|eni su od strane organizacije u skladu sa ekonomskim i drugim okolnostima. Unapre|enja u sistemu upravljanja za{titom ìvotne sredine treba da imaju za posledicu dalje unapre|enje u~inka za{tite ìvotne sredine. Ovaj me|unarodni standard zahteva da organizacija: a) uspostavi odgovaraju}u politiku za{tite ìvotne sredine; b) identifikuje aspekte ìvotne sredine koji proisti~u iz pro{lih, sada{njih ili planiranih aktivnosti, proizvoda i

usluga i da utvrdi zna~ajne uticaje na ìvotnu sredinu; c) identifikuje primenljive zakonske zahteve i ostale zahteve sa kojima se organizacija saglasila; d) identifikuje prioritete i postavi odgovaraju}e op{te i posebne ciljeve; e) uspostavi strukturu i program(e) za primenu politike i da ostvari op{te i posebne ciljeve za{tite ìvotne

sredine; f) olak{a planiranje, kontrolu, pra}enje, sprovo|enje preventivnih i korektivnih mera, provera i aktivnosti

preispitivanja kako bi se obezbedilo da politika bude usagla{ena, kao i da sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine ostane odgovaraju}i, i

g) bude sposobna da se prilago|ava izmenjenim okolnostima. Organizacija koja nema sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine treba prvo da ustanovi svoje trenutno stanje u odnosu na ìvotnu sredinu kroz preispitivanje. Cilj ovog preispitivanja treba da obuhvati sve aspekte ìvotne sredine organizacije kao osnovu za uspostavljanje sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Preispitivanje treba da obuhvati ~etiri klju~ne oblasti: — identifikaciju aspekata ìvotne sredine, uklju~uju}i i one koji su povezani sa normalnim radnim uslovima,

vanrednim situacijama, uklju~uju}i pu{tanje u rad i isklju~ivanje, kao i slu~ajeve opasnosti i udesa;

— identifikaciju odgovaraju}ih zakonskih i drugih zahteva sa kojima se organizacija saglasila;

— ispitivanje postoje}e prakse i postupaka upravljanja za{titom ìvotne sredine, uklju~uju}i i one povezane sa aktivnostima nabavke i podugovaranja;

— vrednovanje prethodnih reagovanja u slu~ajevima opasnosti i udesa. Alati i metode za preduzimanje preispitivanja mogu da uklju~uju ~ek-liste, sprovo|enje intervjua, direktna ispitivanja i merenja, rezultate prethodnih provera ili drugih preispitivanja, u zavisnosti od prirode aktivnosti. Organizacija ima slobodu i fleksibilnost da sama utvrdi granice primene i moè da izabere da primeni ovaj me|unarodni standard u celoj organizaciji ili samo u odre|enim radnim jedinicama unutar organizacije. Organizacija treba da utvrdi i dokumentuje predmet i podru~je primene sistema upravljanja za{titom ìvotne

15

JUS ISO 14001:2005 © JUS sredine. Postavljanje predmeta i podru~ja primene ima za cilj da utvrdi granice organizacije u okviru kojih se primenjuje sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine, posebno ako je organizacija deo ve}e organizacije na istoj lokaciji. Kada su predmet i podru~je primene jednom utvr|eni, sve aktivnosti, proizvodi i usluge koji su u tom utvr|enom okviru organizacije moraju se uklju~iti u sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine. Kada se postavljaju predmet i podru~je primene, treba imati u vidu da }e pouzdanost sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine zavisiti od izbora granica organizacije. Kada je deo organizacije isklju~en iz predmeta i podru~ja primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, organizacija mora da bude sposobna da objasni isklju~enje. Ako je ovaj me|unarodni standard primenjen za specifi~nu radnu jedinicu, politika i postupci razvijeni u drugim delovima organizacije mogu se koristiti radi zadovoljenja zahteva ovog me|unarodnog standarda, pod uslovom da odgovaraju specifi~noj radnoj jedinici. A.2 Politika za{tite ìvotne sredine Politika za{tite ìvotne sredine predstavlja pokreta~ za uvo|enje i unapre|ivanje sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine organizacije kako bi ona mogla da odràva i potencijalno unapredi svoj u~inak za{tite ìvotne sredine. Stoga ova politika treba da odraàva posve}enost najvi{eg rukovodstva da po{tuje odgovaraju}e zakonske i druge zahteve, da radi na prevenciji zaga|ivanja i na stalnom unapre|ivanju. Politika za{tite ìvotne sredine ~ini osnovu za postavljanje op{tih i posebnih ciljeva. Politika za{tite ìvotne sredine treba da bude dovoljno jasna da bi je razumele i interne i eksterne zainteresovane strane, treba da se periodi~no preispituje i revidira kako bi odrazila izmenjene uslove i informacije. Podru~je primene (tj. predmet) treba da bude jasno identifikovano i treba da odraàva jedinstvenu prirodu, obim i uticaje na ìvotnu sredinu u okviru aktivnosti, proizvoda i usluga unutar utvr|enog predmeta sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Politika za{tite ìvotne sredine treba da bude saop{tena svim osobama koje rade za organizaciju ili u njenu korist, uklju~uju}i podugovara~e koji rade na sredstvima organizacije. Saop{tenje podugovara~ima moè biti alternativno u odnosu na samu izjavu politike, npr. u obliku pravila, direktiva i postupaka, i stoga moè sadràvati samo odre|ene delove politike. Politiku za{tite ìvotne sredine organizacije treba da utvrdi i dokumentuje njeno najvi{e rukovodstvo u kontekstu politike za{tite ìvotne sredine bilo kog {ireg korporativnog tela ~iji je ona deo, i to uz saglasnost tog tela. NAPOMENA Najvi{e rukovodstvo moè da ~ini pojedinac ili grupa pojedinaca koji usmeravaju i kontroli{u organizaciju na najvi{em nivou. A.3 Planiranje A.3.1 Aspekti ìvotne sredine U ta~ki 4.3.1 prikazan je postupak kojim data organizacija moè da odredi aspekte ìvotne sredine i da utvrdi one koji su zna~ajni i smatraju se prioritetnim u sistemu upravljanja za{titom ìvotne sredine organizacije. Organizacija treba da identifikuje aspekte ìvotne sredine u okviru predmeta i podru~ja primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, uzimaju}i u obzir ulaze i izlaze (i èljene i neèljene) koji su povezani sa teku}im i odgovaraju}im pro{lim aktivnostima, proizvodima i uslugama, planiranim ili novim razvojima, novim ili modifikovanim aktivnostima, proizvodima ili uslugama. Ovaj proces treba da uvaì redovne i vanredne radne uslove, uslove isklju~ivanja i pu{tanja u rad, kao i razumno predvidive vanredne situacije. Organizacije ne treba da razmatraju pojedina~no svaki proizvod, komponentu ili ulaznu sirovinu. One mogu da izaberu kategorije aktivnosti, proizvoda i usluga da bi identifikovale svoje aspekte. Iako nema jedinstvenog pristupa za identifikovanje aspekata ìvotne sredine, izabrani pristup moè da obuhvati, na primer: a) emisije u vazduh;

b) ispu{tanja u vodu;

c) ispu{tanja u zemlji{te;

d) upotrebu sirovina i prirodnih resursa;

e) kori{}enje energije;

f) emitovane energije, npr. toplotu, zra~enje, vibracije;

16

© JUS JUS ISO 14001:2005 g) otpad i sporedne proizvode, i h) fizi~ke karakteristike, npr. veli~inu, oblik, boju, izgled. Pored onih aspekata ìvotne sredine koje organizacija moè direktno da kontroli{e, organizacija tako|e treba da razmotri i one aspekte na koje moè da uti~e, npr. one povezane sa robama i uslugama koje organizacija koristi, kao i one povezane sa proizvodima i uslugama koje organizacija obezbe|uje. U daljem tekstu su date neke smernice o na~inu vrednovanja kontrole i uticaja. Ipak, u svakoj situaciji, na organizaciji je da utvrdi stepen kontrole, kao i aspekte na koje uti~e. Pa`nju treba posvetiti i aspektima povezanim sa aktivnostima, proizvodima i uslugama organizacije, kao {to su: — projektovanje i razvoj; — proizvodni procesi; — pakovanje i transport; — u~inak za{tite ìvotne sredine i na~in rada podugovara~a i isporu~ilaca; — upravljanje otpadom; — eksploatacija i distribucija sirovina i prirodnih resursa; — distribucija, upotreba i kraj ìvotnog ciklusa proizvoda, i — ìvi divlji svet i njegova raznovrsnost (biodiverzitet). Kontrola i uticaj aspekata ìvotne sredine proizvoda koji je isporu~en organizaciji mogu zna~ajno da variraju u zavisnosti od trì{ne pozicije organizacije i pozicije njenih isporu~ilaca. Organizacija koja je odgovorna za sopstveni razvoj proizvoda moè zna~ajno da uti~e na te aspekte izmenom, npr. jednog ulaznog materijala, dok organizacija koja mora da isporu~i eksterno definisan proizvod moè imati malo izbora. Uzimaju}i u obzir isporu~ene proizvode, podrazumeva se da organizacije mogu imati ograni~enu kontrolu nad njihovom upotrebom i odlaganjem u odnosu na npr. korisnike. Organizacije mogu da razmotre, tamo gde je to primenljivo, na~in na koji }e informisati korisnike o mehanizmima pravilnog rukovanja i odlaganja, ~ime }e se pove}ati njihov uticaj. Promene ìvotne sredine, pogor{anje ili pobolj{anje, koje su potpuno ili delimi~no rezultat aspekata ìvotne sredine, nazivaju se uticaji na ìvotnu sredinu. Uzroci i posledice predstavljaju vezu izme|u aspekata i uticaja na ìvotnu sredinu. Na nekim lokacijama kulturno nasle|e moè biti vaàn element okruènja u kojem organizacija radi i stoga to treba razmotriti prilikom razumevanja njegovog uticaja na ìvotnu sredinu. Po{to organizacija moè imati vi{e aspekata ìvotne sredine i njihovih uticaja, organizacija treba da utvrdi kriterijume i metodu za utvr|ivanje onih koje }e smatrati zna~ajnim. Ne postoje jedinstvene metode za utvr|ivanje zna~ajnih aspekata ìvotne sredine. Ipak, metoda koja se koristi treba da obezbedi konzistentne rezultate i da uklju~i uspostavljanje i primenu kriterijuma vrednovanja, kao {to su oni povezani sa pitanjima za{tite ìvotne sredine, zakonska pitanja i briga internih i eksternih zainteresovanih strana. Prilikom analiziranja informacija koje se odnose na njene zna~ajne aspekte ìvotne sredine, organizacija treba da uvaì i potrebu za ~uvanjem informacija za arhivske potrebe, kao i kako da ih koristi prilikom projektovanja i primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Proces identifikovanja i vrednovanja aspekata ìvotne sredine treba da uzme u obzir lokaciju aktivnosti, tro{kove i vreme preduzimanja analize i dostupnost pouzdanih podataka. Identifikacija aspekata ìvotne sredine ne zahteva detaljno ocenjivanje ìvotnog ciklusa. Informacije koje su ve} sa~injene za zakonske ili druge potrebe mogu se koristiti u ovom procesu. Cilj ovog procesa identifikovanja i vrednovanja aspekata ìvotne sredine nije da promeni ili pove}a zakonske obaveze organizacije. A.3.2 Zakonski i drugi zahtevi Organizacija treba da identifikuje zakonske zahteve koji se odnose na njene aspekte ìvotne sredine. Oni mogu da obuhvate: a) nacionalne i me|unarodne zakonske zahteve;

17

JUS ISO 14001:2005 © JUS b) zakonske zahteve dràva, regiona i drugih administrativnih jedinica;

c) lokalne zakonske zahteve. Primeri ostalih zahteva sa kojima se organizacija saglasila mogu da obuhvate, tamo gde je to mogu}e:

— ugovore sa dràvnim organima;

— ugovore sa korisnicima;

— uputstva koja nisu zakonski podràna;

— dobrovoljne principe ili kodekse prakse;

— dobrovoljna obeleàvanja u oblasti za{tite ìvotne sredine ili tzv. ”product stewardship commitments”*);

— zahteve trgovinskih asocijacija;

— ugovore sa grupama zajednica ili nevladinim organizacijama;

— javno obavezivanje organizacije ili organizacije iz koje je ona nastala;

— zahteve korporacije/kompanije.

Utvr|ivanje kako se zakonski i drugi zahtevi odnose na aspekte ìvotne sredine organizacije naj~e{}e se realizuje tokom procesa identifikacije tih zahteva. Stoga mo`da ne}e biti neophodna primena zasebnog ili dodatnog postupka da bi se to utvrdilo. A.3.3 Op{i i posebni ciljevi i program(i) Op{ti i posebni ciljevi za{tite ìvotne sredine treba da budu specifi~ni i merljivi gde god je to mogu}e. Treba da obuhvate kratkoro~na i dugoro~na pitanja. Prilikom razmatranja tehnolo{kih re{enja, organizacija treba da razmotri kori{}enje najbolje raspoloìve tehnologije tamo gde je to ekonomski isplativo, efektivno sa stanovi{ta tro{kova i ocenjeno kao pogodno. Ukazivanje na finansijske zahteve organizacije ne zna~i da su organizacije obavezne da koriste metodologije izra~unavanja tro{kova sa stanovi{ta ìvotne sredine. Izrada i kori{}enje jednog ili vi{e programa va`ni su za uspe{no uvo|enje sistema za{tite ìvotne sredine. Svaki program treba da opi{e kako se postiù op{ti i posebni ciljevi, uklju~uju}i vremenske odrednice, potrebne resurse i osobe odgovorne za primenu programa. Program(i) se mogu nadalje deliti da bi se pokrili posebni elementi rada organizacije. Program treba da obuhvati, tamo gde je to mogu}e i gde je prakti~no, faze planiranja, razvoja, proizvodnje, marketinga i odlaganja. To se moè sprovesti kako za teku}e tako i za nove aktivnosti, proizvode i usluge. Kod proizvoda, ovo se moè odnositi na razvoj, materijale, proizvodne procese, upotrebu i kona~no odlaganje. Kada su u pitanju postrojenja ili zna~ajne modifikacije procesa, ovo se moè odnositi na planiranje, razvoj, izgradnju, pu{tanje u pogon, rad i prestanak rada posle odgovaraju}eg vremena koje odre|uje organizacija. A.4 Primena i sprovo|enje A.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Uspe{na primena sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine zahteva privrènost svih zaposlenih koji rade za organizaciju ili njenu korist. Zadaci vezani za ìvotnu sredinu i odgovornosti nisu ograni~eni samo na funkciju za{tite ìvotne sredine, ve} mogu da obuhvataju i druge oblasti organizacije, kao {to je operativno upravljanje, ili druge funkcije koje nisu neposredno vezane za za{titu ìvotne sredine.

Nacionalna fusnota *) Pojam "product stewardship commitment" ozna~ava "odgovorno i eti~ko (doma}insko) upravljanje proizvodom u toku njegovog ìvotnog ciklusa". Na taj na~in obezbe|uje se da zdravlje, bezbednost i za{tita ìvotne sredine ~ine integralni deo projektovanja, proizvodnje, marketinga, distribucije, upotrebe, reciklaè i odlaganja proizvoda. Ovaj koncept je nastao u hemijskoj industriji 1987. godine da bi smanjio broj rizi~nih situacija tokom celokupnog ìvotnog ciklusa hemijskih proizvoda.

18

© JUS JUS ISO 14001:2005 Ova posve}enost treba da po~ne od najvi{eg nivoa rukovo|enja. Shodno tome, najvi{e rukovodstvo treba da uspostavi politiku za{tite ìvotne sredine organizacije i da obezbedi da se sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine primenjuje. Kao deo ove privrènosti, najvi{e rukovodstvo treba da imenuje posebne predstavnike rukovodstva sa utvr|enim odgovornostima i ovla{}enjima za primenu sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. U velikim ili sloènim organizacijama moè se odrediti vi{e od jednog predstavnika rukovodstva. Kod malih i srednjih organizacija te odgovornosti moè snositi jedna osoba. Rukovodstvo tako|e treba da obezbedi neophodne resurse kako bi se sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine uspostavio, primenio i odràvao. Primeri organizacione infrastrukture uklju~uju: zgrade, komunikacijske veze, podzemne rezervoare, kanalizaciju, itd. Isto tako, va`no je da klju~ne odgovornosti u sistemu upravljanja za{titom ìvotne sredine budu jasno definisane i saop{tene svim osobama koje rade za organizaciju ili u njenu korist. A.4.2 Osposobljenost, obuka i svest Organizacija treba da identifikuje svest, znanje, razumevanje i ve{tine koje treba da poseduje svaka osoba ~ije su odgovornosti i ovla{}enja da realizuje zadatke. Ovaj me|unarodni standard zahteva da su: a) identifikovane osobe ~iji rad moè da izazove zna~ajne uticaje na ìvotnu sredinu i da su osposobljene

za realizaciju zadataka koji su im dodeljeni;

b) identifikovane potrebe za obukom i preduzete odgovaraju}e mere za sprovo|enje obuke;

c) sve osobe svesne politike za{tite ìvotne sredine organizacije, sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine i aspekata ìvotne sredine aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije koji mogu da nastanu radom.

Svest, znanje, razumevanje i osposobljenost mogu se ostvariti ili unaprediti obu~avanjem, obrazovanjem i radnim iskustvom. Organizacija tako|e treba da zahteva da ugovara~i/izvo|a~i koji rade za nju budu sposobni da predstave potrebnu stru~nu osposobljenost i/ili odgovaraju}u obu~enost svojih zaposlenih. Rukovodstvo treba da utvrdi nivo iskustva, kompetentnosti i obu~enosti koji je potreban da bi se obezbedila osposobljenost osoblja, posebno onog koje realizuje specijalizovane poslove upravljanja za{titom ìvotne sredine. A.4.3 Komunikacija Interna saop{tenja su va`na da bi se obezbedila delotvorna primena sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Metode internog saop{tavanja mogu da uklju~e redovne sastanke radnih grupa, novine, oglasne table i intranet stranice. Organizacije treba da primene postupak prijema, dokumentovanja i odgovaranja na odgovaraju}a saop{tenja zainteresovanih strana. Taj postupak moè da obuhvati dijalog sa zainteresovanim stranama i razmatranje njihovih odgovaraju}ih primedaba. Pod odre|enim okolnostima, odgovori zainteresovanim stranama na njihove primedbe mogu da obuhvate odgovaraju}e informacije u vezi sa aspektima ìvotne sredine i njihovim uticajima vezanim za rad organizacije. Ti postupci treba da se odnose i na neophodnu komunikaciju sa nadle`nim organima kada je re~ o planiranju mera za slu~ajeve opasnosti, kao i u vezi sa drugim odgovaraju}im pitanjima. Organizacija moè da planira svoju komunikaciju uzimaju}i u obzir odluke donete za odgovaraju}e ciljne grupe, odgovaraju}e poruke i predmete i izbor na~ina. Prilikom razmatranja eksterne komunikacije u vezi sa aspektima ìvotne sredine, organizacija treba da razmotri stavove i potrebne informacije svih zainteresovanih strana. Ukoliko organizacija odlu~i da eksterno komunicira u vezi sa svojim aspektima ìvotne sredine, ona moè da uspostavi postupak da tako i ~ini. Ovaj postupak se moè menjati u zavisnosti od nekoliko faktora, uklju~uju}i i vrstu informacija koje se saop{tavaju, ciljne grupe i posebne okolnosti organizacije. Metode za eksterno komuniciranje mogu da obuhvate godi{nje izve{taje, novine, internet sajtove i sastanke zajednice.

19

JUS ISO 14001:2005 © JUS A.4.4 Dokumentacija Nivo detaljnosti dokumentacije treba da bude dovoljan da opi{e sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine i na~in ma koji njegovi delovi rade zajedno, kao i da obezbedi smernice za prikupljanje detaljnih informacija u vezi sa radom odre|enog dela sistema za{tite ìvotne sredine. Ta dokumentacija moè biti integrisana sa dokumentacijom ostalih sistema koji su primenjeni u organizaciji. Ona ne treba da bude u formi poslovnika. Obim dokumentacije sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine moè se razlikovati od organizacije do organizacije usled: a) veli~ine organizacije i vrste aktivnosti, proizvoda i usluga;

b) sloènosti procesa i njihovog me|usobnog delovanja, i

c) osposobljenosti osoblja.

Primeri dokumentacije mogu da obuhvate: — izjavu o politici, op{tim i posebnim ciljevima;

— informacije o zna~ajnim aspektima ìvotne sredine;

— postupke;

— procesne informacije;

— organizacione {eme;

— interne i eksterne standarde;

— planove i reagovanja u vanrednim situacijama na lokaciji, i

— zapise. Da bi se bilo koja odluka dokumentovala, postupak treba da je zasnovan na pitanjima kao {to su: — posledice, uklju~uju}i i one na ìvotnu sredinu, ukoliko se ne postupa na odgovaraju}i na~in;

— potreba za prikazivanjem uskla|enosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila;

— potreba da se obezbedi konzistentno sprovo|enje aktivnosti;

— prednosti takvog ~injenja, koje mogu da obuhvate jednostavniju primenu kroz saop{tavanje i obu~avanje, jednostavnije odràvanje i revizije, manji rizik od dvosmislenosti i odstupanja, kao i dokazivost i vidljivost;

— zahtevi ovog me|unarodnog standarda. Dokumenta koja su originalno izra|ena za druge potrebe, a ne za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine, mogu se koristiti kao deo ovog sistema i, ako se koriste, na njih se mora upu}ivati u sistemu. A.4.5 Kontrola dokumentacije Predvi|eno je da se ta~kom 4.4.5 obezbedi da organizacija izra|uje i odràva dokumentaciju na na~in dovoljan za primenu sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine. Ipak, organizacije treba da posvete primarnu pa`nju efektivnoj primeni sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine i u~inku za{tite ìvotne sredine, a ne sloènom sistemu kontrole dokumentacije. A.4.6 Kontrola nad operacijama Organizacija treba da vrednuje one operacije koje su povezane sa identifikovanim zna~ajnim aspektima i da obezbedi da se one odvijaju tako da se mogu kontrolisati ili umanjiti {tetni uticaji povezani sa njima; na taj na~in bi se ispunili zahtevi politike za{tite ìvotne sredine i ostvarili op{ti i posebni ciljevi organizacije. Ovo treba da obuhvati sve delove operacija, uklju~uju}i i aktivnosti odràvanja. Po{to ovaj deo sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine daje smernice za primenu zahteva sistema na svakodnevni rad, u ta~ki 4.4.6 a) zahteva se upotreba dokumentovanih postupaka za kontrolu onih situacija gde bi odsustvo dokumentovanih postupaka dovelo do odstupanja od politike za{tite ìvotne sredine i op{tih i posebnih ciljeva.

20

© JUS JUS ISO 14001:2005 A.4.7 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih Odgovornost je svake organizacije da razvije odgovaraju}u pripravnost i postupke za reagovanje u vanrednim situacijama. U okviru razvoja ovog postupka, organizacija treba da razmotri slede}e: a) prirodu opasnosti na lokaciji (npr. zapaljive te~nosti, rezervoari za skladi{tenje, komprimovani gasovi i

mere koje treba preduzeti u slu~aju izlivanja ili akcidentnih ispu{tanja); b) najverovatniju vrstu i obim opasnosti ili udesa; c) najpogodniju metodu za reagovanje u vanrednim situacijama; d) planove interne i eksterne komunikacije; e) mere koje su potrebne za umanjenje {tete po ìvotnu sredinu; f) mere koje treba preduzeti za razli~ite vrste udesa ili vanrednih situacija; g) potrebu za procesima vrednovanja nakon udesa radi uspostavljanja i primene korektivnih i preventivnih

mera; h) periodi~na ispitivanja postupaka za reagovanje u slu~aju opasnosti; i) obu~avanje osoblja za reagovanje u slu~aju opasnosti; j) listu klju~nih osoba i agencija za pomo}, uklju~uju}i podatke za kontakt (npr. vatrogasna slu`ba, usluge

~i{}enja nakon izlivanja); k) puteve evakuacije i ta~ke okupljanja; l) mogu}nosti nastanka vanrednih situacija ili udesa kod obli`njih objekata (npr. postrojenje, put, èlezni~ka

pruga), i m) mogu}nosti uzajamne pomo}i iz susednih organizacija. A.5 Proveravanje A.5.1 Pra}enje i merenje Aktivnosti organizacije mogu imati razli~ite karakteristike. Na primer, karakteristike koje se odnose na pra}enje i merenje ispu{tanja otpadnih voda mogu da obuhvate biolo{ke i hemijske zahteve za kiseonikom, temperaturu i kiselost. Podaci prikupljeni pra}enjem i merenjem mogu se analizirati da bi se identifikovala pravila i dobile informacije. Znanje dobijeno iz ovih informacija moè se upotrebiti pri primeni korektivnih i preventivnih mera. Klju~ne karakteristike se sastoje u tome da organizacija mora da razmotri i utvrdi kako upravlja svojim zna~ajnim aspektima ìvotne sredine, kako ostvaruje op{te i posebne ciljeve i pri tome unapre|uje u~inak za{tite ìvotne sredine. Kada je neophodno da se obezbede validni rezultati, merna oprema treba da bude kalibrisana ili verifikovana u odre|enim intervalima, ili pre upotrebe, u odnosu na etalone sledljive do me|unarodnih ili doma}ih etalona. Kada takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova koja se koristi za etaloniranje. A.5.2 Vrednovanje usagla{enosti Organizacija treba da bude sposobna da predstavi svoje vrednovanje usagla{enosti sa identifikovanim zakonskim zahtevima, uklju~uju}i odgovaraju}e dozvole ili licence. Organizacija treba da bude sposobna da predstavi svoje vrednovanje usagla{enosti sa ostalim identifikovanim zahtevima sa kojima se saglasila.

21

JUS ISO 14001:2005 © JUS A.5.3 Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne mere U zavisnosti od prirode neusagla{enosti, prilikom uspostavljanja postupaka koji }e obuhvatiti ove zahteve, organizacije }e mo}i da ih ostvare uz minimalno formalno planiranje, ili kroz sloèniju i dugoro~nu aktivnost. Sva dokumentacija treba da bude u skladu sa stepenom aktivnosti. A.5.4 Kontrola zapisa Zapisi za{tite ìvotne sredine mogu, izme|u ostalih, biti i slede}i: a) zapisi o àlbama;

b) zapisi o obukama;

c) zapisi o procesu pra}enja;

d) zapisi o kontrolisanju, odràvanju i kalibrisanju;

e) informacije o podugovara~ima i isporu~iocima;

f) zapisi o nezgodama;

g) zapisi o reagovanju u vanrednim situacijama;

h) rezultati provera;

i) rezultati preispitivanja od strane rukovodstva;

j) odluke o eksternoj komunikaciji;

k) zapisi o zakonskim zahtevima koji su primenjeni;

l) zapisi o zna~ajnim aspektima ìvotne sredine;

m) zapisi o sastancima u vezi sa za{titom ìvotne sredine;

n) informacije o u~inku za{tite ìvotne sredine;

o) zapisi o zakonskoj uskla|enosti, i

p) razmena podataka sa zainteresovanim stranama. Poverljivim informacijama se mora posvetiti posebna pa`nja. NAPOMENA Zapisi nisu jedini izvor dokaza kojim se predstavlja usagla{enost sa ovim me|unarodnim standardom. A.5.5 Interne provere Interne provere sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine moè sprovesti osoblje iz same organizacije ili osobe sa strane izabrane od strane organizacije, koje rade u njenu korist. U svakom slu~aju, osobe koje realizuju provere moraju biti osposobljene za to i u poziciji da proveru realizuju nepristrasno i objektivno. Kod malih organizacija, nezavisnost proverava~a se moè sagledati kroz nepostojanje odgovornosti za aktivnosti koje su proveravane. NAPOMENA 1 Ako organizacija èli da kombinuje provere svog sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine sa proverom usagla{enosti za{tite ìvotne sredine, namera i predmet i podru~je primene svake od provera moraju biti jasno utvr|eni. Provere usagla{enosti sa za{titom ìvotne sredine nisu obuhva}ene ovim me|unarodnim standardom.

NAPOMENA 2 Smernice u vezi sa proveravanjem sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine date su u ISO 19011:2000. A.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Preispitivanje od strane rukovodstva trebalo bi da obuhvati predmet i podru~je primene sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine, iako ne bi trebalo sve elemente sistema upravljanja za{titom ìvotne sredine preispitivati istovremeno, ve} proces preispitivanja moè trajati izvestan period.

22

© JUS JUS ISO 14001:2005

Prilog B (informativan)

Veze izme|u ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 Tabele B.1 i B.2 pokazuju veze i {iroku tehni~ku korespondentnost izme|u ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000 i obratno. Cilj ovog upore|enja je da se predstavi mogu}nost kombinovanja ova dva sistema u organizacijama koje ve} rade prema jednom od ovih me|unarodnih standarda, a èle da rade prema oba. Direktna veza izme|u ta~aka ova dva me|unarodna standarda postoji samo ako su zahtevi u tim ta~kama skoro podudarni. Osim toga, mnogobrojne postoje}e unakrsne veze koje su od manje va`nosti ovde nisu mogle biti prikazane.

Tabela B.1 — Veza izme|u ISO 14001:2004 i ISO 9001:2000

ISO 14001:2004 ISO 9001:2000 Zahtevi za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine (samo naslov)

4 4 Sistem menad`menta kvalitetom (samo naslov)

Op{ti zahtevi 4.1 4.1 Op{ti zahtevi Politika za{tite ìvotne sredine 4.2 5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva 5.3 Politika kvaliteta 8.5.1 Stalno pobolj{avanje Planiranje (samo naslov) 4.3 5.4 Planiranje (samo naslov) Aspekti ìvotne sredine 4.3.1 5.2 Usredsre|enost na korisnika 7.2.1 Utvr|ivanje zahteva koji se odnose na proizvod 7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se odnose na

proizvod Zakonski i drugi zahtevi 4.3.2 5.2 Usredsre|enost na korisnika 7.2.1 Utvr|ivanje zahteva koji se odnose na proizvod Op{ti i posebni ciljevi i progam(i) 4.3.3 5.4.1 Ciljevi kvaliteta 5.4.2 Planiranje sistema menad`menta kvalitetom 8.5.1 Stalno pobolj{anje Primena i sprovo|enje (samo naslov) 4.4 7 Realizacija proizvoda (samo naslov) Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja 4.4.1 5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva 5.5.1 Odgovornosti i ovla{}enja 5.5.2 Predstavnik rukovodstva 6.1 Obezbe|ivanje resursa 6.3 Infrastruktura Osposobljenost, obuka i svest 4.4.2 6.2.1 (Ljudski resursi) Op{te odredbe 6.2.2 Osposobljenost, svest i obuka Komunikacija 4.4.3 5.5.3 Interno komuniciranje 7.2.3 Komuniciranje sa korisnicima Dokumentacija 4.4.4 4.2.1 (Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju)

Op{te odredbe Kontrola dokumentacije 4.4.5 4.2.3 Upravljanje dokumentima Kontrola nad operacijama 4.4.6 7.1 Planiranje realizacije proizvoda 7.2.1 Utvr|ivanje zahteva koji se odnose na proizvod 7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se odnose na

proizvod

23

JUS ISO 14001:2005 © JUS Tabela B.1 (zavr{etak)

ISO 14001:2004 ISO 9001:2000 7.3.1 Planiranje projektovanja i razvoja 7.3.2 Ulazni elementi projektovanja i razvoja 7.3.3 Izlazni elementi projektovanja i razvoja 7.3.4 Preispitivanje projektovanja i razvoja 7.3.5 Verifikacija projektovanja i razvoja 7.3.6 Validacija projektovanja i razvoja 7.3.7 Upravljanje izmenama projektovanja i razvoja 7.4.1 Proces nabavke 7.4.2 Informacije o nabavci 7.4.3 Verifikacija proizvoda koji se nabavlja 7.5.1 Upravljanje proizvodnjom i servisiranjem 7.5.2 Validacija procesa proizvodnje i servisiranja 7.5.5 O~uvanje proizvoda Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

4.4.7 8.3 Upravljanje neusagla{enim proizvodom

Proveravanje (samo naslov) 4.5 8 Merenje, analize i pobolj{avanja (samo naslov) Pra}enje i merenje 4.5.1 7.6 Upravljanje ure|ajima za pra}enje i merenje 8.1 (Merenje, analize i pobolj{avanja) Op{te

odredbe 8.2.3 Pra}enje i merenje performansi i procesa 8.2.4 Pra}enje i merenje karakteristika proizvoda 8.4 Analiza podataka Vrednovanje usagla{enosti 4.5.2 8.2.3 Pra}enje i merenje performansi procesa 8.2.4 Pra}enje i merenje karakteristika proizvoda Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne mere

4.5.3 8.3 Upravljanje neusagla{enim proizvodom

8.4 Analiza podataka 8.5.2 Korektivne mere 8.5.3 Preventivne mere Kontrola zapisa 4.5.4 4.2.4 Upravljanje zapisima Interne provere 4.5.5 8.2.2 Interna provera Preispitivanje od strane rukovodstva 4.6 5.1 Obaveze i delovanje rukovodstva 5.6 Preispitivanje od strane rukovodstva (samo

naslov) 5.6.1 Op{te odredbe 5.6.2 Ulazni elementi preispitivanja 5.6.3 Izlazni elementi preispitivanja 8.5.1 Stalno pobolj{avanje

24

© JUS JUS ISO 14001:2005

Tabela B.2 — Veza izme|u ISO 9001:2000 i ISO 14001:2004

ISO 9001:2000 ISO 14001:2004 Sistem menad`menta kvalitetom (samo naslov)

4 4 Zahtevi za sistem upravljanja za{titom ìvotne sredine

Op{ti zahtevi 4.1 4.1 Op{ti zahtevi Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju (samo naslov)

4.2

Op{te odredbe 4.2.1 4.4.4 Dokumentacija Poslovnik o kvalitetu 4.2.2 Upravljanje dokumentima 4.2.3 4.4.5 Kontrola dokumentacije Upravljanje zapisima 4.2.4 4.5.4 Kontrola zapisa Odgovornost rukovodstva (samo naslov) 5 Obaveze i delovanje rukovodstva 5.1 4.2 Politika za{tite ìvotne sredine 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti, ovla{}enja Usredsre|enost na korisnika 5.2 4.3.1 Aspekti ìvotne sredine 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Politika kvaliteta 5.3 4.2 Politika za{tite ìvotne sredine Planiranje (samo naslov) 5.4 4.3 Planiranje Ciljevi kvaliteta 5.4.1 4.3.3 Op{ti i posebni ciljevi i program(i) Planiranje sistema menad`menta kvalitetom 5.4.2 4.3.3 Op{ti i posebni ciljevi i program(i) Odgovornost, ovla{}enja i komuniciranje (samo naslov)

5.5

Odgovornost i ovla{}enja 5.5.1 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Predstavnik rukovodstva 5.5.2 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Interno komuniciranje 5.5.3 4.4.3 Komunikacija Preispitivanje od strane rukovodstva 5.6 Op{te odredbe 5.6.1 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Ulazni elementi preispitivanja 5.6.2 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Izlazni elementi preispitivanja 5.6.3 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Menad`ment resursima (samo naslov) 6 Obezbe|ivanje resursa 6.1 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Ljudski resursi 6.2 Op{te odredbe 6.2.1 4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest Osposobljenost, svest i obuka 6.2.2 4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest Infrastruktura 6.3 4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovla{}enja Radna sredina 6.4 Realizacija proizvoda (samo naslov) 7 4.4 Primena i sprovo|enje Planiranje realizacije proizvoda 7.1 4.4.6 Kontrola nad operacijama Procesi koji se odnose na korisnike (samo naslov)

7.2

Utvr|ivanje zahteva koji se odnose na proizvod

7.2.1 4.3.1 Aspekti ìvotne sredine

4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi 4.4.6 Kontrola nad operacijama Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod

7.2.2 4.3.1 Aspekti ìvotne sredine

4.4.6 Kontrola nad operacijama Komuniciranje sa korisnicima 7.2.3 4.4.3 Komunikacija Projektovanje i razvoj (samo naslov) 7.3

25

JUS ISO 14001:2005 © JUS Tabela B.2 (nastavak)

ISO 9001:2000 ISO 14001:2004 Planiranje projektovanja i razvoja 7.3.1 4.4.6 Kontrola nad operacijama Ulazni elementi projektovanja i razvoja 7.3.2 4.4.6 Kontrola nad operacijama Izlazni elementi projektovanja i razvoja 7.3.3 4.4.6 Kontrola nad operacijama Preispitivanje projektovanja i razvoja 7.3.4 4.4.6 Kontrola nad operacijama Verifikacija projektovanja i razvoja 7.3.5 4.4.6 Kontrola nad operacijama Validacija projektovanja i razvoja 7.3.6 4.4.6 Kontrola nad operacijama Upravljanje izmenama projektovanja i razvoja 7.3.7 4.4.6 Kontrola nad operacijama Nabavka (samo naslov) 7.4 Proces nabavke 7.4.1 4.4.6 Kontrola nad operacijama Informacije o nabavci 7.4.2 4.4.6 Kontrola nad operacijama Verifikacija proizvoda koji se nabavlja 7.4.3 4.4.6 Kontrola nad operacijama Proizvodnja i servisiranje (samo naslov) 7.5 Upravljanje proizvodnjom i servisiranjem 7.5.1 4.4.6 Kontrola nad operacijama Validacija procesa proizvodnje i servisiranja 7.5.2 4.4.6 Kontrola nad operacijama Identifikacija i sledljivost 7.5.3 Imovina korisnika 7.5.4 O~uvanje proizvoda 7.5.5 4.4.6 Kontrola nad operacijama Upravljanje ure|ajima za pra}enje i merenje 7.6 4.5.1 Pra}enje i merenje Merenje, analize i pobolj{avanja (samo naslov)

8 4.5 Proveravanje

Op{te odredbe 8.1 4.5.1 Pra}enje i merenje Pra}enje i merenje (samo naslov) 8.2 Zadovoljenje korisnika 8.2.1 Interna provera 8.2.2 4.5.5 Interne provere Pra}enje i merenje performansi procesa 8.2.3 4.5.1 Pra}enje i merenje 4.5.2 Vrednovanje usagla{enosti Pra}enje i merenje karakteristika proizvoda 8.2.4 4.5.1 Pra}enje i merenje 4.5.2 Vrednovanje usagla{enosti Upravljanje neusagla{enim proizvodom 8.3 4.4.7 Pripravnost za reagovanje u vanrednim

situacijama i odgovor na njih 4.5.3 Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne

mere Analiza podataka 8.4 4.5.1 Pra}enje i merenje Pobolj{avanje (samo naslov) 8.5 Stalno pobolj{avanje 8.5.1 4.2 Politika za{tite ìvotne sredine 4.3.3 Op{ti i posebni ciljevi i program(i) 4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva Korektivne mere 8.5.2 4.5.3 Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne

mere Preventivne mere 8.5.3 4.5.3 Neusagla{enost, korektivne mere i preventivne

mere

26

© JUS JUS ISO 14001:2005

27

r

Bibliografija [1] ISO 9000:2000, Quality management systems — Fundamentals and vocabulary (Sistemi

menad`menta kvalitetom – Osnove i re~nik) [2] ISO 9001:2000, Quality management systems — Requirements (Sistemi menad`menta kvalitetom –

Zahtevi) [3] ISO 14004:2004, Environmental management systems — General guidelines on principles, systems

and support techniques (Sistemi upravljanja za{titom ìvotne sredine — Op{te smernice za p incipe, sisteme i tehnike podr{ke)

[5] ISO 19011:2002, Guidelines for quality and/or environmental management systems auditing (Smernice

za proveravanje sistema menad`menta kvalitetom i sistema upravljanja zastitom ìvotne sredine)

Kraj prevoda na srpski jezik

ICS 13.020.10 Katalo{ka grupa A.L1 Deskriptori: ìvotna sredina, upravljanje za{titom ìvotne sredine, uputstva Descriptors: environment, environmental management, guidance

Ukupno strana 29

Documents

SRPS ISO 14001